Karl Jung Karl Jung OVEK I NJEGOVI SIMBOLI

Priredio Karl Jung

OVEK I NJEGOVI SIMBOLI

Priredio Karl Jung

Glavni i odgovorni urednik Miliko Mijovi

NARODNA KNJIGA ALFA 1996.

Naslov originala

UVOD
Don Frimen (John Freeman)
Poreklo ove knjige dovoljno je neobino da izazove interesovanje, a neposredno je povezano sa njenim sadrajem i svrhom. Zato mi dopustite da ispriam kako je nastala. Jednog proletnjeg dana 1959. godine British Broadcasting Corporation zamolila me je da za britansku televiziju napravim intervju sa doktorom Karlom Gustavom Jungom (Carl Gustav Jung). Trebalo je da intervju bude temeljan". U to vreme sam malo toga znao o Jungu i njegovom delu, te sam odmah pourio da ga posetim u njegovoj predivnoj kui na obali jezera u Cirihu. Bio je to poetak jednog prijateljstva koje je meni izuzetno mnogo znailo, a nadam se da je i Jungu donelo neku radost u poslednjim godinama njegovog ivota. U ovoj pripovesti ne elim nita vie da kaem o tom televizijskom intervjuu osim da je bio ocenjen kao veoma uspean, kao i da je ova knjiga, blagodarei neobinoj podudarnosti dogaaja, rezultat tog uspeha. Jedan od ljudi koji su gledali Junga na ekranu bio je i Volfgang Foges (Wolfgang Foges), direktor izdavake kue ,Aldus Books". Fogesa je jo od detinjstva, kada je iveo u neposrednoj blizini porodice Frojd (Freud) u Beu, veoma zanimao razvoj moderne psihologije. I sluajui paljivo ono to Jung pria o svom ivotu, radu i misli, Foges najednom pomisli kako je teta to Jung nikada nije uspeo da se probije do ire italake publike, budui da su ga uvek smatrali suvie tekim za popularno tivo, dok su opte crte Frojdovog dela dobro poznate svim obrazovanim itaocima irom Zapada. 5

Prevela s engleskog Elizabet Vasiljevi

Karl Gustav Jung Foges je, u stvari, tvorac knjige ovek i njegovi simboli. Sluajui na razgovor na televiziji on je osetio da izmeu Junga i mene postoji veoma topao i srdaan odnos, te mi se obratio s pitanjem da li bih mu pomogao da nagovori Junga da neke od svojih osnovnih i vanijih misli iznese jezikom i koliko toliko razumljivim i zanimljivim za nestrunog odraslog itaoca. Veoma sam rado prihvatio ovu zamisao i ponovo se uputio u Cirih, siguran da u uspeti da uverim Junga u vrednost i vanost takvog jednog poduhvata. Jung me je sluao u svom vrtu gotovo dva sata bez prekida - a onda odgovorio negativno. Rekao je to na najljubazniji mogui nain, ali veoma odluno; kazao je da nikada nije ni pokuao da prilagodi svoj rad irokoj italakoj publici, i da nije uveren da bi to sada mogao uspeno da obavi; da je on, uostalom, star i veoma umoran i da nije voljan da preuzme tako dugotrajnu obavezu za koju su, pak, vezane tolike njegove sumnje. Svi Jungovi prijatelji sloie se sa mnom da je on u svojoj odlunosti bio bezmalo nepopustljiv. Svaki problem bi vagao briljivo i bez urbe; a kada bi dao odgovor, to je obino bila njegova poslednja re. Vratio sam se u London veoma razoaran, ali uveren da je Jungov negativan odgovor stavio taku na svaki dalji pokuaj da se ova zamisao ostvari. Tako bi i bilo da se nisu uplela dva nepredviena faktora. Jedan od njih bila je Fogesova upornost kojom se tvrdoglavo zalagao da s Jungom treba jo jednom razgovarati pre no to konano prihvatimo poraz. Drugi je bio dogaaj koji me, kad pomislim na njega, i dan-danas zbunjuje. Televizijska emisija bila je, kao to sam ve rekao, ocenjena kao veoma uspena. Zatrpala je Junga mnotvom pisama od razliitih ljudi, meu kojima je bio i veliki broj onih bez medicinskog ili psiholokog obrazovanja, koje je opinila upeatljiva pojava, duhovitost i skromnost ovog velikana, i koji su u njegovom vienju ivota i ljudske linosti zapazili neto to im moe pomoi. I Jung je bio veoma zadovoljan, ali ne zbog toga to dobija mnogobrojna pisma (on je na to ve bio navikao) ve zato to su ih pisali ljudi sa kojima obino nije imao nikakvog kontakta.

ovek i njegovi simboli Upravo u to vreme sanjao je jedan san koji je bio veoma vaan za njega. (A itajui ovu knjigu shvatiete koliko to moe biti vano.) Sanjao je kako, umesto da sedi u svom kabinetu i razgovara sa istaknutim lekarima i psihijatrima koji su dolazili kod njega iz itavog sveta, stoji na nekom javnom mestu i obraa se mnotvu ljudi koji su ga s velikom panjom sluali i razumeli ono to im Govori... Kada je Foges, nakon dve-tri nedelje, ponovo zamolio Junga da prihvati rad na novoj knjizi, koja ne bi bila namenjena klinikom radu ili filosofskim prouavanjima nego ljudima s trgova i ulica, Jung nam je dopustio da ga uverimo u neo-phodnost ovog projekta. Postavio je dva uslova. Prvi, da knjiga ne bude samo njegovo delo, ve plod zajednikog truda - njegovog i grupe njegovih najbliih sledbenika, preko kojih je nastojao da ovekovei svoje metode i uenje. Drugi, da meni bude poveren rad na ujednaavanju dela, kao i reavanje svih problema do kojih bi moglo da doe izmeu autora i izdavaa. Zbog bojazni da e izgledati da ovaj uvod prekorauje sve granice razumne skromnosti, dopustite mi odmah da kaem da me je veoma obradovao ovaj drugi uslov - ali ne previe. Jer, ubrzo sam saznao da me je Jung izabrao prvenstveno zato to je smatrao da sam ovek prikladne, ali ne posebne inte-ligencije, i da ne posedujem nikakvo ozbiljnije znanje o psi-hologiji. Prema tome, ja sam za Junga bio prosean italac" ove knjige; ono to ja mogu da razumem, shvatie svi oni koje to bude zanimalo; a ono pred im ja ustuknem, moglo bi za nekoga biti suvie teko ili nejasno. Premda mi takva procena moje uloge nije odve prijala, ipak sam nadasve savesno (katkad, bojim se, i na optu ogorenost autora) nastojao da se svaki odlomak dotera i, ukoliko je bilo iotrebno, prepravi sve dok ne postane toliko jasan i neposredan da ja mogu sa sigurnou rei da je ova knjiga u potpunosti prila-goena prosenom itaocu i njemu namenjena, te da su sloeni problemi kojima se ona bavi izneti s retkom i ohrabrujuom jednostavnou. Nakon dugotrajnih rasprava sloili smo se da glavni predmst ove knjige bude ovek i njegovi simboli, a Jung je sam odabrao saradnike: doktorku Mari-Luiz fon Franc (Marie-Luise von Franz) iz Ciriha, svoju moda najodaniju
7

Karl Gustav Jung strunu poverenicu i prijateljicu; doktora Dozefa L. Hendersona (Jozeph L. Henderson) iz San Franciska, jednog od najuglednijih i najpouzdanijih amerikih jungovaca; gospou Anijelu Jafe (Aniela Jaffe) iz Ciriha, veoma iskusnu analitiarku, koja je pritom bila i Jungova poverljiva sekretarica i tvorac njegove biografije; i doktorku Jolandu Jakobi (Jo1ande Jacobi) posle Junga najiskusniju autorku u okviru njegovog cirikog kruga. On je odabrao ovo etvoro ljudi delimino zbog njihovih sposobnosti i iskustava vezanih za posebne oblasti koje su im dodeljene, a delimino i zato to je u sve njih imao potpuno poverenje da e raditi nesebino, prema njegovim uputstvima, kao lanovi jedne grupe. Jung je imao zadatak da planira strukturu knjige, da nadzire i usmerava rad svojih saradnika i da napie glavno poglavlje Pristup nesvesnom". Jung je bezmalo itavu poslednju godinu ivota posvetio ovoj knjizi i kada je juna 1961. umro, njegov deo knjige ve je bio zavren (odnosno, zavrio ga je samo desetak dana pre no to se razboleo), dok su poglavlja njegovih kolega bila u potpunosti odobrena u nacrtu. Nakon njegove smrti, doktorka Fon Franc preuzela je svu odgovornost za dovravanje knjige u skladu sa Jungovim izriitim uputstvima. Prema tome, temu knjige ovek i njegovi simboli i njen profil detaljno je odredio sam Jung. Poglavlje potpisano njegovim imenom (izuzimajui neznatne urednike intervencije kojima se pribeglo u nameri da se pobolja razumljivosti za prose-nog itaoca) iskljuivo je njegovo. Ono je, sluajno, napisano na engleskom jeziku. Preostala poglavlja napisali su razliiti autori prema Jungovim uputstvima i pod njegovim nadzorom. Nakon Jungove smrti, poslednju fazu sreivanja kom-pletne knjige obavila je doktorka Fon Franc s velikim strpljenjem, razumevanjem i zadovoljstvom, ime je u velikoj meri zaduila izdavae i mene. Najzad neto i o sadraju knjige. Jungova misao proima modernu psihologiju daleko vie no to moe pojmiti veina onih koji poseduju tek povrno znanje. Odomaeni izrazi, kao na primer, ekstravert", introvert" i arhetip", Jungovi su pojmovi koje su drugi preuze8

ovek i njegovi simboli li, a katkad i zloupotrebili. Ipak, njegov najznaajniji prilog psiholokom razumevanju jeste pojam nesvesnog, to nije (poput Frojdovog podsvesnog") tek kakva starinarnica za potisnute elje, ve svet koji je isto toliko bitan i stvaran deo ivota jednog pojedinca koliko i onaj svesni, mislei" svet ega, i jo bezmerno iri i bogatiji. Jezik i stanovnici" nesvesnog su simboli, a sredstvo komunikacije snovi. Stoga je istraivanje oveka i njegovih simbola, u stvari, istraivanje ovekovog odnosa prema vlastitom nesvesnom. A budui da je nesvesno, po Jungovom miljenju, veliki voa, prijatelj i savetnik svesnog, ova knjiga je na najneposredniji nain povezana sa prouavanjem ljudskih bia i njihovih duhovnih problema. Mi poznajemo nesvesno i sa njim komuniciramo preteno putem snova (uzajamno opsluivanje); i primetiete da je u itavoj knjizi (a pre svega u Jungovom poglavlju) stavljen poseban akcenat na vanost snova u ivotu oveka. Bilo bi neprilino s moje strane da se upustim u tumaenje Jungovog dela itaocima od kojih e ga mnogi nesumnjivo bolje razumeti nego ja. Moja uloga je, setite se, bila da posluim kao svojevrsni filter razumljivosti" a nikako kao tuma. Ipak, usuujem se da skrenem panju na dve opte take koje meni kao laiku izgledaju vane i koje bi mogle biti od pomoi i drugim amaterima. Prva se odnosi na snove. Za jungovce san nije nekakav uobiajeni kriptogram koji moe da se odgonetne uz pomo renika simbola. To je celovito, znaajno i nadasve lino izraavanje pojedinanog nesvesnog. San je u istoj meri stvaran" koliko i svaka druga pojava koja se pripisuje pojedincu. Individualno nesvesno onoga ko sanja komunicira samo s njim i za tu svrhu bira simbole koji neto znae samo onome ko sanja i nikome drugom. Stoga je za jednog psihologa-jungovca tumaenje snova, bilo da ih tumai analitiar ili sam sniva, u potpunosti lian i individualan posao (a ponekad i eksperimentalan, pa i dugotrajan) koji se ni u kom sluaju ne moe obaviti olako i bez muke. S druge strane stoji da su poruke nesvesnog izuzetno vane za onoga ko sanja - to je sasvim razumljivo, budui da nesvesno ini barem jednu polovinu itavog njegovog bia - i one mu esto nude savet ili smernice koje ne bi mogao da 9

Karl Gustav Jung dobije ni na jednom drugom mestu. Prema tome, kada sam opisao Jungov san u koje.m se on obraa mnotvu ljudi, ja nisam pokuao da prikaem nikakvu magiju niti da nagovestim da se Jung bavio gatanjem. Ja sam obinim reima svakodnevnog ivota ispriao kako je Junga njegovo nesvesno posavetovalo" da jo jednom razmotri svoj neadekvatan stav koji je izgradio onaj svesni deo njegovog uma. Iz ovoga, opet, proizlazi da sanjanje snova nije neto to bi vet jungovac mogao smatrati pukim sluajem. Naprotiv, sposobnost da se uspostavi veza sa nesvesnim deo je itavog oveka i jungovci ue" (ne mogu smisliti bolju re) da razumevaju snove. Prema tome, kada se i sam Jung suoio sa kritinom odlukom da li da napie ovu knjigu ili ne, u tom odluivanju mogao je da se osloni i na svoje svesno i na svoje nesvesno. Osim toga, primetiete da se od poetka do kraja ove knjige san predstavlja kao neposredna, lina i znaenjima bremenita poruka za onoga ko sanja - poruka koja koristi simbole zajednike celokupnom oveanstvu, ali ih u svakoj prilici koristi na sasvim poseban nain koji moe da se protumai jedino uz pomo sasvim individualnog kljua". Druga taka koju elim da istaknem odnosi se na karak-teristinost dokaznog metoda koji je zajedniki svim autorima ove knjige - a moda i svim jungovcima. Oni koji su se ograniili da ive iskljuivo u svetu svesnog i koji odbijaju komunikaciju sa nssvesnim, sputavaju sebe zakonima svesnog, spoljanjeg ivota. S nepogreivom (ali esto besmislenom) logikom algebarske jednaine, oni na osnovu pretpostavljenih premisa neosporno dokazuju izvedene zakljuke. Meni se ini da Jung i njegove kolege (bilo da znaju to ili ne) odbacuju ogranienja ovog metoda dokazivanja. Oni ne odbijaju logiku, ali izgleda kao da se sve vreme obraaju i nesvesnom i svesnom. Njihov dijalektiki metod je sam po sebi simboliki, a esto i zaobilazan. Oni nas ne uveravaju pomou usko fokusirane dokazne moi silogizma. ve zaobilazno, ponavljanjem stalnim predoavanjem slike o jednoj istoj stvari. vienoj svaki nut iz drugaijeg ugla - sve dok italac koji nikada nije svsstan onog konanog trsnutka dokazivanja, ne otkriva da je, ne znajui nita, dokuio i prihvatio
10

ovek i njegovi simboli nekakvu iru istinu. Jungovi dokazi (kao i dokazi njegovih kolega) spiralno se uzdiu nad svojim predmetom poput ptice to kruno oblee oko drveta. Isprva, dok je blizu zemlje, ona vidi samo gusti od lia i grana. Kruei postepeno navie, pojedinani aspekti tog drveta oblikuju celinu i povezuju se sa svojom okolinom. Moda e nekim itaocima ovaj spiralni" metod dokazivanja biti nejasan ili e ih ak zbunjivati u prvom trenutku - ali mislim da to nee trajati dugo. To je karakteristino za Jungov metod, i italac e veoma brzo shvatiti da ga on vodi na jedno nadasve uverljivo putovanje, koje e ga duboko zaokupiti. Svaki deo ove knjige govori za sebe i nije potrebno da ih ja sve posebno predstavljam. Poglavlje nastalo iz Jungovog pera upoznaje itaoca sa nesvesnim, sa arhetipovima i simbolima koji ine njegov jezik, i sa snovima pomou kojih ono komunicira. U narednom poglavlju, dr Henderson ilustruje pojavu nekoliko arhetipskih obrazaca u drevnoj mitologiji, narodnim predanjima i primitivnim obredima. Dr fon Franc, u poglavlju pod naslovom Proces individuacije", opisuje pro-ces kojim svesno i nesvesno u pojedincu ue da spoznaju jedno drugo, da se potuju i uzajamno prilagoavaju. U izvesnom smislu ovo poglavlje nosi u sebi ne samo bit itave knjige ve i sutinu Jungove ivotne filosofije: ovek postaje celovit, potpun, smiren, plodan i srean onoga trenutka (i samo tada) kada se ttroces individuacije privede kraju, kada su svesno i nesvesno nauili da ive u miru i da se meusobno dopunjuju. Gospoa Jafe. kao i dr Henderson. pokuava da pokae, u poznatoj tkaonici svesnog, ovekovu povremenu zaokupljenost - gotovo opsednutost simbolima nesvesnog. Oni za dr Hendersona imaju sutinski vanu, gotovo hranljivu i nepresunu unutranju privlanost - bilo da se sreu u mitovima i bajkama koje dr Henderson analizira, bilo u likovnim umetnostima koje nam, kao to pokazuje goepoa Jafe, pruaju zadovoljstvo i uivanje stalnim pozivanjem na nesvesno. Na kraju moram da kaem i nekoliko rei o poglavlju doktorke Jakobi koje se donekle razlikuje od ostalog dela knjige. To je zapravo skraeni pregled jedne zanimljive i
11

uspene analize. Znaaj njenog poglavlja u jednoj ovakvoj knjizi sasvim je oigledna; ali, uprkos tome, potrebno je rei nekoliko rei upozorenja. Prvo, kao to istie dr Franc, ne postoji tipina jungovska analiza. Ne moe nikako da postoji, jer je svaki san lina i individualna poruka, i ne postoje dva sna koja koriste simbole nesvesnog na isti nain. Prema tome, svaka jungovska analiza je jedinstvena - i pogreno bi bilo smatrati da je ova, preuzeta iz klinikih dosijea dr Jakobi (ili bilo koja druga), reprezentativna" ili tipina". Jedino to se moe rei o Henrijevom sluaju i njegovim pokatkad jezivim snovima jeste da su oni pravi primer kako jungovski metod moe da se primeni na pojedine sluajeve. Drugo, za kompletnu istoriju, makar i relativno jednostavnog sluaja, bila bi potrebna itava knjiga. Neizbeno je da zbog saimanja prikaz Henrijeve analize izgubi na kvalitetu. Pozivanja, na primer, na Ji ing donekle su nejasna i ostavljaju neprirodan (i za mene nezadovoljavajui) ukus okultnog budui da su izvuena izvan svog smisaonog konteksta. Pa ipak, zakljuili smo - a siguran sam da e se i italac saglasiti - da, uz pravovremeno data upozorenja, jasnoa Henrijeve analize, a da ne pominjemo njen znaaj za oveka, znatno obogauje ovu knjigu. Poeo sam sa oiisom kako je Jung pristao da napie knjigu ovek i njegovi simboli. Zavravam tako to u podsetiti itaoca koliko je ova knjiga izuzetna, moda jedinstvena. Karl Gustav Jung bio je jedan od najveih lekara svih vremena i jedan od najveih mislilaca ovoga veka. Njegov cilj je uvek bio da pomogne mukarcima i enama da upoznaju sebe kako bi pomou te samospoznaje i paljivog korienja samih sebe mogli da ive jedan isnunjen, bogat i srean ivot. Na samom kraju svog ivota, koji je bio ispunjen, bogat i srean kao nijedan koji sam dotad upoznao, on je odluio da iskoristi preostalu snagu i da ioalje svoju ioruku najveem od svih skupova kojima se ikada obraao. Istog meseca zavrio je i svoj zadatak i svoj ivot. Ova knjiga je njegova ostavtina irokoj italakoj publici.

12

Karl Jung

OVEK I NJEGOVI SIMBOLI

1.
PRISTUP NESVESNOM
Karl Gustav Jung

Vanost snova ovek upotrebljava govornu ili pisanu re kako bi izrazio smisao onoga to eli da saopti. Njegov jezik je pun simbola, ali se on esto slui i znacima ili slikama koji nisu strogo opisni. Neki od njih su samo skraenice ili niz poetnih slova, kao na primer UN, UNICEF ili UNESKO; drugi su poznati zatitni znaci, nazivi optepoznatih lekova, znake ili grbovi. I mada besmisleni sami po sebi, svakodnevnom upotrebom ili smiljenom namenom stekli su priznati smisao. Takve stvari nisu simboli. To su znaci i oni samo oznaavaju predmete s kojima su povezani. Ono to mi zovemo simbolom jeste naziv, ime, ili ak i slika koja moe biti dobro poznata u svakodnevnom ivotu, ali koja pored svog uobiajenog i oiglednog znaenja ipak ima i specifina obeleja. Sadri neto neodreeno, nepoznato ili skriveno od nas. Na mnogim kritskim spomenicima, na primer, nalazi se crte dvostruke bradve. Taj predmet nam je poznat, ali nam nisu poznata njegova simbolika znaenja. Evo jo jednog primera, uzmite sluaj onog Indijanca koji je, nakon povratka iz Engleske, ispriao svom prijatelju da Englezi gaje kult ivotinja, jer je na starim crkvama video orlove, lavove i volove. On nije znao (kao ni mnogi hriani) da su ove ivotinje simboli jevanelista i da potiu iz privienja proroka Jezekilja, koje pak podsea na egipatskog boga sunca Horusa i njegova etiri sina. Osim toga, postoje neki predmeti, kao to su toak i krst, koji su poznati irom sveta, a koji u odreenim uslovima imaju simboliko znaenje. Tanije reeno, ono to oni simbolizuju i dan-danas je predmet protivrenih razmiljanja. 15

Trojica od etvorice jevanelista (reljef na katedrali u artru) prikazani su kao ivotinje: lav je Marko, vo je Luka, orao je Jovan.

14

Karl Gustav Jung Prema tome, re ili slika su simboline kada sadre neto vie od oiglednog i neposrednog znaenja. One imaju jedan iri nesvesni" aspskt koji nije nikada tano odreen niti sasvim razjanjen. I niko se ne moe nadati da e ga odrediti ili razjasniti. Dok istrauje simbol. um je usmeren prema idejama koje lse izvan domaaja razuma. Toak moe povesti nae misli prema pojmu boanskog" sunca, ali tada razum mora priznati svoju nemo; ovek nije u stanju da definie boansko" bie. Kada mi, imajui u vidu sva naa intelektualna ogranienja, nazovemo neto boanskim", samo mu dajemo ime koje moe biti zasnovano na verovanju, ali nikada na injeninom dokazu. Budui da postoji bezbroj stvari izvan dometa ljudskog razumevanja, mi stalno upotrsbljavamo simbolike nazive kako bismo predoili pojmove koje ne moemo definisati niti u potpunosti shvatiti. To je jedan od razloga zato sve religije upotrebljavaju simboliki jezik ili slike. Ali ova svesna upotreba simbola samo je jedan od vidova veoma znaajne psiholoke injenice: ovek takoe stvara simbole, nesvesno i spontano, u obliku snova. To nije lako razumeti. Ali moramo se potruditi ukoliko elimo da znamo neto vie o tome kako dela ljudski um. Kao to moemo da se uverimo, ako razmislimo na trenutak, ovek nikada nita ne primeuje do kraja niti ita razume u potpunosti. On vidi, uje, dodiruje i kua; ali koliko daleko on vidi, kako dobro uje, ta mu govori njegov dodir. a ta njegov ukus, zavisi od broja i kvaliteta njegovih ula. Oni ograniavaju njegovo opaanje sveta koji ga okruuje. Upotrebom naunih sprava ovek moe delimino nadoknaditi nedostatke svojih ula. Na primer, moe poveati svoje vidno polje pomou dvogleda ili poboljati svoj sluh pomou elektrinog pojaala. Ali i najsavrenija sprava moe samo da priblii njegovom oku one udaljene ili siune predmete, odnosno da pojaa u njegovom uvu one slabane, jedva ujne zvuke. Bez obzira kakve sprave upotrebljava, ovek u jednom trenutku dolazi do praga izvesnosti preko kojeg svesno znanje ne moe da zakorai.

ovek i njegovi simboli Osim toga, postoje i nesvesni vidovi naeg opaanja stvarnosti. Prvi je injenica da se naa ula. ak i onda kada odgovaraju na stvarne pojave, prizore i zvuke, na neki nain prenose iz podruja stvarnosti u carstvo uma. U njemu postaju psihiki dogaaji ija izvorna priroda ostaje nesaznatljiva (jer psiha ne moe da spozna vlastitu psihiku supstancu). Prema tome, svako iskustvo sadri neodreeni broj nepoznatih inilaca, a da ne govorimo o tome kako je svaki konkretni predmet u izvesnom pogledu uvek nepoznat, jer ne moemo saznati prvobitnu irirodu same materije. Zatim postoje izvesni dogaaji koje nismo svesno zabeleili; oni ostaju, da tako kaemo, ispod praga svesti. Dogodili su se, ali su apsorbovani potprano, bez naeg svesnog znanja. Mi moemo postati svesni takvih dogaaja samo intuicijom ili pomou procesa dubokog razmiljanja koje vodi do naknadnog saznanja da su se isti morali dogoditi; i premda smo isprva zanemarivali njihovu emotivnu i ivotnu vanost, ona kasnije izvire iz nesvesnog kao svojevrsna naknadna misao. Moe se javiti, na primer, u obliku sna. Opte pravilo je da nam se nesvesni vid svakog dogaaja otkriva u snovima, gde se ne javlja kao razumska misao ve kao simbolika slika. Posmatrajui istorijski, upravo je prouavanje snova prvo omoguilo psiholozima da istrauju nesvesni vid svesnih psihikih dogaaja. Tri sina egipatskog boga Horusa su ivotinje (oko 1250. p.n.e.). ivotinje, i grupe koje broje etiri lana, predstavljaju sveopte religijske simbole.

16

17

Karl Gustav Jung Na osnovu takve oiglednosti psiholozi pretpostavljaju da postoji nesvesna psiha, mada mnogi naunici i filosofi poriu njeno postojanje. Oni naivno tvrde da takva pretpostavka namee postojanje dva subjekta", ili (da pojednostavimo) dve linosti u istom pojedincu. A to je upravo ono to ona namee - sasvim je tano. I jedno od prokletstava savremenog oveka jeste to mnogi pate od te podeljene linosti. To nikako nije patoloko obeleje; to je normalna injenica koja se moe zapaziti u svako doba i svugde. Ne deava se samo neurotiku da njegova desna ruka ne zna ta mu radi leva. Ovakvo stanje je znak opte nesvesnosti, to je nepobitno zajedniko naslee svekolikog oveanstva. ovek je razvijao svest sporo i tegobno, i trebalo mu je nezamislivo mnogo vremena da dospe u civilizovano stanje (koje se proizvoljno rauna od izuma pisma oko 4000. p.n.e.). A ovaj razvoj ni u kom sluaju nije zavren, jer su velika podruja ljudskog uma jo uvek zaogrnuta mrakom. Ono to mi zovemo psihom" nikako nije isto to i naa svest i njen sadraj. Ko god porie postojanje nesvesnog taj, u stvari, pretpostavlja da je nae sadanje znanje o psihikom ivotu potpuno. A ovo verovanje oigledno je jednako pogreno kao i tvrdnja da znamo sve ono to treba da se zna o svetu prirode. Naa psiha je deo prirode i njena zagonetka je podjednako bezgranina. Prema tome, mi ne moemo definisati ni psihu ni prirodu. Moemo jedino da kaemo da verujemo da postoje i da opiemo, najbolje to moemo, njihovo delovanje. Dakle, sasvim nezavisno od dokaza do kojih su dola medicinska istraivanja, postoje jaki logiki razlozi da se odbace tvrdnje kao to je: Ne postoji nesvesno." Oni to govore tako iskazuju samo staraki mizonizam" - strah od novog i nepoznatog. Postoje istorijski razlozi za opiranje ideji o nepoznatom delu ljudske psihe. Svest je sasvim nova tekovina prirode i ona je jo uvek u eksperimentalnom" stanju. Krhka je, ugroena posebnim opasnostima i lako ranjiva. Kao to su antropolozi primetili, jedan od najeih duevnih poremeaja kod primitivnih naroda jeste ono to oni nazivaju gubitkom

ovek i njegovi simboli due" - a to znai, kako sam naziv govori, primetno razaranje (ili-, strunije, disocijaciju) svesti. Takvi ljudi, ija je svest na drugaijem nivou razvoja od nae, ne oseaju duu" (ili psihu) kao jedinstvo. Mnogi primitivni narodi smatraju da ovek, pored svoje, ima i divlju duu", i da je te divlja dua otelovljena u divljoj ivotinji ili drvetu, sa kojima se data ljudska jedinka psihiki donekle poistoveuje. Istaknuti francuski etnolog Lisjen LeviBril (Lucien Levy-Bruhl) nazvao je to mistinom participacijom". On je kasnije povukao taj termin pod pritiskom nepovoljnih kritika, ali ja verujem da ti kritiari nisu bili u pravu. Dobro je poznata psiholoka injenica da pojedinac moe nesvesno da se poistoveti sa nekom drugom osobom ili predmetom.

Disocijacija" znai cepanje u psihi, koje izaziva neurozu. Poznati knjievni primer ovakvog stanja jeste roman kotskog pisca R.L. Stivensona (R..L. Stivenson) Doktor Dekil i Mister Hajd (1886). U toj prii Dekilovo ,cepanje" pre poprima oblik fizike promene nego (kao to zaista biva) unutranjeg, psihikog stanja. Gore, Mister Hajd (scena iz filma snimljenog 1932.) - Dekilova druga polovina. 19

18

Karl Gustav Jung Kod primitivnih naroda to poistoveivanje poprima mnotvo razliitih oblika. Ako je divlja dua ivotinjska, onda tu ivotinju smatraju nekom vrstom ovekovog brata. Na primer, veruju da ovek iji je brat krokodil moe nesmetano da pliva u reci nrepunoj krokodila. Ako je divlja dua drvo, onda smatraju da to drvo utie na dotinog pojedinca poput roditelja. U oba sluaja, povreda divlje due tumai se kao povreda oveka. U nekim plemenima postoji verovanje da ovek ima mnogo dua; to verovanje izraava oseanje nekih primitivnih naroda da se svaki pojedinac sastoji od nekoliko povezanih ali odvojenih jedinica. To znai da je psiha pojedinca daleko od toga da bude pouzdano sintetina; naprotiv, preti da se veoma lako odroni pod nasrtajem neobuzdanih oseanja. Iako nam je ova situacija poznata iz antropolokih studija, ona ipak nije tako neprimenljiva na nau razvijenu civilizaciju kao to moe da nam se uini. Jer, i mi moemo da postanemo razdvojeni i da izgubimo svoj identitet. Mogu nas zaokupiti ili promeniti razliita raspoloenja, ili moemo postati nerazumni i nesposobni da se setimo vanih injenica o sebi ili drugima, tako da ljudi pitaju: Koji je avo uao u tebe?" Govorimo da smo u stanju da kontroliemo sebe", ali je samokontrola veoma retka i neobina vrlina. Mi moemo da mislimo da sebe drimo pod kontrolom; a ipak se dogaa da neki prijatelj lako moe da nam kae neke stvari o nama, koje nam nisu bile poznate. Nema sumnje da ak ni na nivou koji nazivamo visokim stepenom civilizacije ljudska svest nije dostigla razumni stepen postojanosti. Jo uvek je ranjiva i podlona odronjavanju. I zato je ova sposobnost da se izdvoji deo uma nadasve dragocena osobina. Ona nam omoguava da se na svaku stvar uvek usredsredimo ponaosob, zanemarujui pri tom sve drugo to bi moglo da nam zaokupi panju. Meutim, postoji ogrom-na razlika izmeu svesne odluke o razdvajanju i privremenom potiskivanju jednog dela neije psihe i onoga stanja u kojem se to dogaa spontano, nezavisno od znanja ili nristanka. pa ak i nasuprot nameri. Prvo je dostignue civilizacije, a potonje primitivan gubitak due", ili ak patoloki uzrok 20

ovek i njegovi simboli neuroze. Dakle, ak i u nae vreme jedinstvo svesti jo uvek predstavlja nesigurnu stvar; suvie lako ono moe biti narueno. Sposobnost kontrole vlastitih oseanja, koja s jedne take gledita moe biti veoma poeljna, s druge bi imala spornu vrednost budui da bi meusobne odnose liila razno-likosti, boje i topline. Upravo zbog takve pozadine, duni smo da razmatramo vanost snova - tih nepovezanih, teko uhvatljivih, nepouzdanih i neodreenih matanja. Da bih objasnio svoju taku gledita, eleo bih da opiem kako sam tokom godina doao do zakljuka da su snovi najei i opte pristupaan izvor za istraivanje ovekove sposobnosti simbolizovanja. Sigmund Frojd je prvi pokuao da istrauje empirijski) nesvesnu pozadinu svesti. On je poao od jedne opte pret postavke da snovi nisu nikakva sluajnost, ve da su povezani sa svesnim mislima i problemima. Ova pretpostavka nije ni u kom sluaju bila proizvoljna. Ona se zasnivala na zakljuku uglednih neurologa (na primer, Pjera anea /Pierre Janett) da su neurotini simptomi povezani sa nekim svesnim iskustvom. Oni se ak pojavljuju kao odvojeni delovi svesnog uma, koji, u neko drugo vreme i pod drugaijim uslovima, mogu biti svesni. Pre poetka ovog veka, Frojd i Jozef Brojer (Josef Breuer) shvatili su da neurotini simptomi - histerija. neke vrste bola i nenormalno ponaanje - u stvari imaju simboliko znaenje. Oni su jedan od naina na koji nesvesni um izraava samog sebe, kao to to ini i u snovima; i podjednako su simbolini. Na primer, pacijent suoen sa nepodnoljivom situacijom u stanju je da razvije gr pri svakom pokuaju gutanja: on to ne moe da proguta". Pod slinim uslovima psiholokog stresa, drugi pacijent doivljava napad astme: on se gui u atmosferi koja vlada u njegovoj kui". Trei pati od neobine oduzetosti nogu: on ne moe da hoda, tj. ne moe vie da ide dalje". etvrti, koji povraa kad jede, ne moe da svari" neku neprijatnu injenicu. Mogao bih da navedem bezbroj ovakvih primera, ali takve fizike reakcije

21

Karl Gustav Jung

ovek i njegovi simboli predstavljaju samo jedan oblik mogueg ispoljavanja onih problema koji nas nesvesno mue. Oni se ee ispoljavaju u naim snovima. Svaki psiholog koji je sluao veliki broj ljudi kako opisuju svoje snove zna da su simboli iz snova znatno raznovrsniji od fizikih simptoma neuroze. Oni se esto sastoje od razraenih i slikovitih matanja. Meutim, ukoliko analitiar, suoen sa takvim materijalom iz snova, koristi Frojdovu izvornu tehniku slobodne asocijacije", uoie da se snovi, na kraju, mogu svesti na nekoliko osnovnih obrazaca. Ova tehnika je odigrala vanu ulogu u razvoju psihoanalize, jer je omoguila Frojdu da upotrebi snove kao polaznu taku za mogue istraivanje nesvesnog problema pacijenta. Frojd je izveo jednostavan, ali nadasve pronicljiv zakljuak da e se onaj ko sanja, ako bude podstaknut da pria o slikama iz svog sna i mislima koje one pokreu u njegovom umu, odati i otkriti nesvesnu pozadinu svojih neprijatnosti* i onim to govori i onim to namerno preutkuje. Moglo bi izgledati da su njegove ideje nerazumne i beznaajne, ali nakon izvesnog vremena lako se uoava ta on to pokuava da izbegne, koju neprijatnu misao ili iskustvo potiskuje. Ma kako to pokuavao da prikrije, sve to izgovori ukazuje na sr njegovog problema. Lekar vidi toliko mnogo stvari iz tog nalija ivota da retko kad grei ako nagovetaje svog pacijenta tumai kao znake nemirne savesti. Ono to na kraju otkrije, na alost, potvruje njegova oekivanja. Zbog toga niko ne moe nita da kae protiv Frojdove teorije o potiskivanju i ispunjenju elja kao oiglednim uzrocima simbolizma snova. Frojd je pridavao posebnu vanost snovima kao polaznoj taki u procesu slobodne asocijacije". Ali, nakon izvesnog vremena poeo sam da oseam da je to varljiva i neprimerena upotreba bogatih fantazija koje nesvesno stvara u snu. U stvari, poeo sam da sumnjam kada mi je jedan kolega ispriao svoj doivljaj za vreme dugog putovanja vozom kroz Rusiju. Mada nije poznavao jezik, te nije mogao ni odgonetnuti irilino pismo, uhvatio je sebe kako mozga nad tim udnim slovima kojima su bila ispisana upozorenja za putnike, i

Test sa mrljom od mastila koji je otkrio vajcarski psihijatar Herman Rorah (Hermman Rorschach) Oblik mrlje moe da poslui kao podsticaj za slobodnu asocijaciju: u stvari, bezmalo svaki nepravilan slobodan oblik moe da pokrene asocijativni proces. Leonardo da Vini (Leonardo da Vinci) napisao je u svojim Belekama: ,,Ne bi smelo da ti bude teko da se katkad zaustavi i zagleda u mrlje na zidovima, ili u pepeo na ognjitu, ili u oblake, blato, i slina mesta na kojima ... moe da otkrije zaista udesne ideje. " 22

23

Karl Gustav Jung prepustio se sanjarenju u kojem je zamiljao njihova najrazliitija znaenja. Misli su se nadovezivale jedna na drugu i on je u svojoj oputenosti otkrio da su te slobodne asocijacije" uzburkale mnoge davne uspomene. Meu njima je prilino nerado prepoznao i neke davno zakopane neprijatnosti - stvari koje je eleo da zaboravi i svesno ih je zaboravio. On je, u stvari, stigao do onoga to bi psiholozi nazvali njegovim kompleksima" - odnosno, do potisnutih emocionalnih tema koje mogu da prouzrokuju stalne psiholoke poremeaje ili ak, u mnogim sluajevima, simptome neuroze. Ovaj dogaaj mi je ukazao na injenicu da, ukoliko elimo da otkrijemo komplekse nekog pacijenta, nije nuno da koristimo san kao polaznu taku u procesu slobodnih asocijacija". On mi je pokazao na koji nain se iz bilo koje take kruga moe neposredno stii do sredita. Moemo poeti od irilinih slova, od premiljanja nad kristalnom kuglom, molitvenog toka ili moderne slike, pa ak i od sluajnog razgovora o nekom sasvim beznaajnom dogaaju. U tom pogledu san nije koristan ni vie ni manje od bilo koje druge iolazne take. I pored toga, snovi imaju poseban znaaj, mada esto nastaju iz emocionalnih zbrka u kojima uestvuju i obiajni kompleksi. (Obiajni kompleksi su osetljivi delii psihe, koji najbre reaguju na spoljni nadraaj ili poremeaj.) Upravo zato slobodne asocijacije mogu da nas od bilo kog sna odvedu sve do kritinih skrivenih misli. Ipak, tada mi je palo na pamet da bi (ako sam dotle bio u pravu) iz toga razumno moglo da sledi da snovi imaju vlastitu, daleko izuzetniju i znaajniju ulogu. Oni esto imaju odreenu, svrsishodnu strukturu, i ukazuju na prikrivenu misao ili nameru - mada se ova potonja. po pravilu, ne moe odmah razotkriti i shvatiti. Stoga poinjem da se pitam da li moda treba da obratimo vie ianje stvarnom obliku i sadraju sna, umesto to doputamo slobodnim" asocijacijama da nas vode kroz itav lanac ideja do kompleksa do kojih lako moemo doi i drugim sredstvima. Ova nova misao bila je prekretnica u razvoju moje psihologije. To js znailo da sam ja postepeno prestao da sledim asocijacije koje su me 24

ovek i njegovi simboli odvlaile daleko od sadraja sna. Odluio sam da se namesto toga usredsredim na asocijacije na sam san, verujui da one izraavaju neto specifino to nesvesno pokuava da saopti. Promena u mom odnosu prema snovima ukljuivala je i promenu metoda; nova tehnika mogla je da uzme u obzir sve razliite ire vidove jednog sna. Pria koju kazuje svestan um ima poetak, razvojni tok i kraj, dok za sam san to ne vai. Njegove dimenzije u vremenu i prostoru sasvim su drugaije; da biste ih razumeli morate da ih istraite sa svih strana - ba kao kada uzmete u ruke neki nepoznati predmet i ne prestajete da ga prevrete i okreete sve dok ne upoznate svaku i najmanju pojedinost njegovog oblija. Iz ovoga to sam dosad rekao mislim da se moe videti zato se sve vie i vie nisam slagao sa slobodnim" asocijacijama onako kako ih je Frojd prvi put upotrebio: ja sam eleo da budem to blii samom snu i da iskljuim sve nebitne misli i asocijacije koje bi on mogao izazvati. Istini za volju, one bi mogle da nas odvedu do pacijentovih kompleksa, ali ja sam na pameti imao mnogo dalekoseniji cilj nego to je otkrivanje kompleksa koji uzrokuju neurotine poremeaje. Postoji mnogo drugih sredstava pomou kojih oni mogu da se identifikuju: psiholog, na primer, moe dobiti sve potrebne nagovetaje primenom testova sa asocijativnim reima (pitajui pacijenta na ta ga asociraju rei iz date grupe, i prouavajui njegove odgovore). Meutim, da bismo upoznali i razumeli psihiki proces ivljenja celovite linosti jednog pojedinca, vano je da shvatimo da njegovi snovi i njihove simbolike slike imaju mnogo vaniju ulogu. Bezmalo svako zna da, na primer. postoji mnotvo razliitih slika kojima moe da se simbolizuje (ili, recimo, predstavi u obliku alegorije) seksualni in. Procesom asocijacija svaka od tih slika moe da dovede do ideje o seksualnom odnosu i do specifinih kompleksa koje svaki pojedinac moe da ima u vezi sa svojim seksualnim sklonostima. Ali mi smo u stanju da takve komplekse razotkrijemo i sanjarenjem nad nizom nerazumljivih ruskih slova. To me je navelo na pretpostavku da san moe da sadri, pored seksualne alegorije, i neke druge poruke i da za to postoje odreeni razlozi. Evo i objanjenja:

25

Karl Gustav Jung

ovek i njegovi simboli ovek moe da sanja kako stavlja klju u bravu, kako upotrebljava teak tap, ili razvaljuje vrata brvnom. Svaki od ovih snova moe da se posmatra kao seksualna alegorija. Ipak, injenica da je njegovo nesvesno izabralo za svoje svrhe jednu od ovih specifinih slika - to moe biti klju, tap ili brvno - takoe je od velikog znaaja. Pravi zadatak je da shvatimo zato je prednost data kljuu, a ne tapu, ili tapu, a ne brvnu. A to katkad moe da nas dovede do otkria da san uopte ne predstavlja seksualni in, ve da ima neki sasvim drugaiji psiholoki smisao. Sledei ovakva razmiljanja, zakljuio sam da prilikom tumaenja sna treba koristiti samo onaj materijal koji je jasno i vidljivo njegov deo. San ima svoja ogranienja. Njegova specifina forma govori nam ta mu pripada, a ta nas udaljava od njega. Dok nas slobodne" asocijacije odvlae od tog materijala vodei nas nekom vrstom cik-cak linije, metod koji sam ja razvio vie lii na svojevrsno zaobilazno kruenje u ijem se sreditu nalazi slika sna. Ja kruim oko slike sna i ogluujem se o svaki pokuaj onoga ko sanja da se od toga otrgne. U mom strunom radu bezbroj puta morao sam da ponavljam rei: Da se vratimo na Va san. ta san kae?" Na primer, jedan od mojih pacijenata sanjao je neku pijanu i zaputenu raskalanu snu. U snu je izgledalo da je ta ena njegova supruga, mada je u stvarnom ivotu njegova supruga bila sasvim drugaija. San je, dakle, na prvi pogled, bio zaprepaujue neistinit i pacijent ga je odmah odbacio kao besmislicu. Da sam ga ja, kao njegov lekar, pustio da zakorai u proces asocijacije, on bi neizbeno pokuao da pobegne to je dalje mogue od neprijatne sugestije svoga sna. U tom sluaju, on bi se zaustavio na jednom od svojih glavnih kompleksa moda na kompleksu koji nema nikakve veze sa njegovom suprugom - i mi ne bismo saznali nita o specifinom smislu ovog posebnog sna. ta je, dakle, njegovo nesvesno pokuavalo da saopti takvom oigledno neistinitom tvrdnjom? Na neki nain ono je jasno izraavalo ideju o jednoj pokvarenoj eni koja js tesno povezana sa ivotom onoga ko sanja; ali budui da je 27

Lov na jelene je jedna od bezbrojnih simbolikih ili alegorijskih slika seksualnog ina: Gore je detalj sa slike nemakog umetnika iz XVI veka, Kranaka (Cranach). Seksualni sadraj lova na jelene istaknut je u jednoj engleskoj srednjovekovnoj narodnoj pesmi koja se zove uvar": Prvu je koutu gaao i promaio, Drugu je koutu iskitio i poljubio, A trea mu je u srce ula, Ona je u liiu zemlje zelene. 26

Karl Gustav Jung prenoenje ove slike na njegovu enu bilo neopravdano i zaista neistinito, morao sam da tragam na drugim mestima pre nego to sam otkrio ta znai ta odbojna slika. U srednjem veku, mnogo pre no to su fiziolozi dokazali da zbog nae lezdane strukture svi mi u sebi nosimo i muke i enske elements, govorilo se da svaki ovek nosi enu u sebi". Tom enskom elementu u svakom mukarcu ja sam dao ime anima". Ovaj enski" aspekt predstavl,a u osnovi iz-vesno inferiorno odnoenje prema okruenju, a posebno pre-ma eni, i ono se briljivo skriva od drugih, kao i od sebe. Drugim reima, iako linost nekog pojedinca moe spolja da izgleda sasvim normalna, esto se dogaa da on veoma veto skriva od drugih - ili ak i od samog sebe - alosno stanje ene u sebi". Ovo je bio sluaj i sa dotinim pacijentom: njegova enska strana nije bila dobra. Njegov san mu je zapravo govorio: Ti se donekle ponaa kao neka pokvarena ena" i tako mu zadao odgovarajui udarac. (Ovakav primer, naravno, ne sme da se uzme kao dokaz da se nesvesno bavi moralnim" poukama. San nije poruivao pacijentu da se ponaa bolje", ve je jednostavno pokuao da uravnotei onu jednostranu prirodu njegovog svesnog uma, koja je podravala uobrazilju da je on savreni gospodin.) Nije teko razumeti zato oni koji sanjaju tee da zanemare, pa ak i da poreknu poruku svojih snova. Svest se naravno odupire svemu to je nesvesno i nepoznato. Ve sam ranije istakao da meu primitivnim narodima postoji neto to antropolozi zovu mizonizam". dubok i praznoveran strah od novog. Primitivni ljudi reaguju na neprijatne dogaaje poput divljih ivotinja. Meutim, i civilizovani" ovek na bezmalo isti nain reaguje na nove ideje, uzdiui isiholoke irepreke kako bi sebe zatitio od potresnog suoavanja sa nsim novim. Ovo se lako moe primetiti u reakciji bilo kojeg pojedinca na vlastite snove u trenutku kada je primoran da prizna neku neoekivanu misao. Mnogi pioniri na polju filosofije, nauke, pa ak i knjievnosti. bili su rtve uroenog konzervativizma svojih savremenika. Psihologija je jedna od najmlaih nauka; i upravo zato to pokuava da se bavi delovanjem nesvesnog, ona se neizbeno susrela s krajnjim oblikom mizonizma. 28
29

Klju u bravi moe biti seksualni simbol - ali ne uvek. Gore je detalj oltarske ikone iz XV veka, rad flamanskog umetnika Kampinai (Campin). Vrata treba da simboliu nadu, brava milosre, a klju udnju za BOGOM.

Karl Gustav Jung

ovek i njegovi simboli Prolost i budunost u nesvesnom Do sada sam u kratkim crtama prikazao neka naela od kojih sam polazio u svom pristupu problemu snova, jer kada elimo da istraujemo ovekovu sposobnost stvaranja simbola, pokazuje se da su snovi najosnovniji i najpristupaniji materijal za tako neto. Postoje dve glavne take u bavljenju snovima: prvo, san treba da se obrauje kao injenica, o kojoj ne sme da se postavlja nikakva prethodna tvrdnja osim da ima nekog smisla; drugo, san je specifian izraz nesvesnog. Teko da bi ova naela mogla da se izraze na skromniji nain. Bez obzira na to koliko je neije miljenje o nesvesnom nepovoljno, taj ipak mora priznati da je vredno istraivanja; nesvesno je u najmanju ruku na nivou vake, koja, na kraju krajeva, uiva poteno zanimanje entomologa. Ako neko s veoma malo iskustva i znanja o snovima misli da su oni samo haotine sluajnosti bez ikakvog smisla, on je slobodan da tako misli. Ali, ako neko pretpostavlja da su oni normalni dogaaji (to zapravo i jesu), duan je da smatra da su oni ili uzroni - tj. da postoji racionalni uzrok za njihovo postojanje - ili, na neki nain, hotimini, ili oboje. Da sada pogledamo sasvim izbliza na koje su sve naine povezani svesni i nesvesni sadraji uma. Uzmite primer koji je svima dobro poznat. Odjednom uhvatite sebe da ne moete da se setite onoga to ste upravo hteli da kaete, mada vam je samo trenutak ranije ta misao bila savreno jasna. Ili ste nameravali da nekome predstavite nekog svog prijatelja, ali vam ss dogaa da zaboravljate njegovo ime ba u trenutku kada ste hteli da ga izgovorite. Tada kaete da ne moete da se setite; mada je vaa misao, u stvari, postala nesvesna, ili se barem na trenutak odvojila od svesti. Istu pojavu sreemo i kod naih ula. Ukoliko sluamo neki jedva ujan neprekidni zvuk, izgleda nam kao da on u pravilnim razmacima zamire, a onda se ponovo javlja. Ovakve oscilacije dogaaju se zbog periodinog smanjivanja i poveavanja nae panje, a ne zbog neke promene u samom zvuku. Meutim, kada neto pobegne iz nae svssti, ono ne prestaje da postoji, kao to se ni automobil koji nestane iza

Anima" je enski element u mukom nesvesnom. (O njemu i o animusu" u enskom nesvesnom govori se u III poglavlju.) Ovo unutranje dvojstvo esto je simbolizovano hermafroditskom figurom. kao to je, na primer krunisani hermafrodit, gore, iz jednog alhemijskog rukopisa iz XVII veka. 30

31

Karl Gustav Jung ugla ne raspline u nevidljivu materiju. On je jednostavno izvan naeg vidnog polja. I kao to automobil moemo kasnije ponovo da ugledamo, tako moemo i da naiemo na misli koje smo privremeno zagubili. Dakle, deo nesvesnog sastoji se od mnotva privremeno skrivenih misli, utisaka i slika koji i dalje, mada su zagubljeni, utiu na nae svesne misli. ovek koji je rastresen, ili odsutan duhom", kree na drugi kraj sobe da uzme neto. Zatim se zaustavlja, naizgled zbunjen; zaboravio je ta je hteo. Opipava predmete na svom stolu kao da je mesear; on je oigledno zaboravio svoj prvobitni cilj, ali ga on ipak nesvesno vodi. Onda najednom shvata ta hoe. Njegovo nesvesno ga je podstaklo na to. Ako posmatrate ponaanje neurotine osobe moete primetiti da mnoge stvari radi naizgled svesno i sa svrhom. Ali, ako je pitate neto o njima, otkriete da ih ona nije svesna ili da ima neto sasvim drugo na pameti. Takva osoba uje i ne uje; ona vidi, a ipak je slepa; ona zna, a ne zna. Ovakvi primeri su tako esti da specijalista ubrzo shvata da se nesvesni sadraj uma ponaa kao da je svestan i da u takvim sluajevima nikada ne moete biti sigurni da li su misao, govor ili radnja svesni ili ne. Upravo ovakvo ponaanje navodi mnoge lekare da sve izjave histerinih pacijenata odbace kao krajnje lai. Nesumnjivo je da te osobe smisle vie neistina nego to veina ljudi moe da smisli, ali teko da bi la" bila prava re za to. U stvari, njihovo duevno stanje izaziva nesigurnost u ponaanju zato to je njihova svest podlona nepredvidljivom pomraenju upravo zbog uplitanja nesvesnog. ak i osetljivost njihove koe u stanju je da otkrije slina kolebanja svesnosti. Histerina osoba u jednom trenutku moe da oseti ubod igle u ruku, a ve u sledeem to moe da proe neopaeno. Ako se njena panja usredsredi na neku odreenu taku, njeno itavo telo moe da postane neosetljivo sve dok ne popusti napetost koja uzrokuje to pomraenje. Tada joj se ulno opaanja odmah vraa. Meutim, takva osoba je sve vreme nesvesno svesna onoga to se dogaa.

ovek i njegovi simboli Lekar je u stanju da veoma jasno vidi ovaj proces prilikom hipnoze takvih pacijenata. Nije teko pokazati da je pacijent svestan svih pojedinosti. On s takvom preciznou moe da se seti uboda u ruku ili reenice izgovorene za vreme pomraenja svesti kao da nije ni bilo perioda neosetljivosti ili zaborava". Seam se jedne ene koja je bila primljena na kliniku u stanju potpunog stupora. Kada se sledeeg dana osvestila, znala je ko je, ali nije znala gde se nalazi, kako je dospela tamo i zato, ak ni datum. Ipak, nakon to sam je hipnotizovao, rekla mi je zato se razbolela, kako je stigna na kliniku, i ko ju je primio. Sve ove pojedinosti mogle su da se provere. Bila je ak u stanju da kae u koliko asova je primljena, zato to je videla asovnik u predvorju klinike. Njeno seanje je pod hipnozom bilo tako kristalno jasno kao da je sve vreme bila potpuno svesna. Kada govorimo o takvim stvarima, obino moramo da se oslanjamo na injenice koje dobijamo klinikim posmatranjem. Zbog toga mnogi kritiari pretpostavljaju da nesvesno i sva njegova tanana ispoljavanja pripadaju samo i iskljuivo podruju psihopatologije. Oni svako izraavanje nesvesnog smatraju kao neto neurotino ili psihotino, neto to nema nikakvog dodira sa normalnim duevnim stanjem. Meutim, neurotine pojave ni u kom sluaju nisu iskljuivo posledice bolesti. One, u stvari, nisu nita drugo do patoloka preuveliavanja normalnih dogaaja; i samo zato to su preuveliavanja, ona postaju upadljivija od svojih normalnih parova. Histerine simptome moemo sresti kod svih normalnih osoba, ali oni su do te mere blagi da obino prolaze nezapaeno. Zaboravljanje je, na primer, sasvim ubiajen proces u kome odreene svesne misli gube svoju izuzetnu energiju zato to je u nekom trenutku panja popustila. Kada se zanimanje usmeri na neto drugo, ono ostavlja u senci stvari kojima je ovek prethodno bio zaokupljen, isto kao kada reflektor baca svetlost na novo polje, ostavljajui ono prethodno u mraku. To je neizbeno, jer svest istovremeno moe da zadri samo nekoliko potpuno jasnih slika, a ak se i njihova jasnoa menja. 33

39

Karl Gustav Jung Meutim, zaboravljene misli nisu prestale da postoje. I mada ne mogu da oive po elji, one su prisutne u potpranom stanju - odmah ispod praga seanja - odakle se mogu izdii spontano, u svako doba, esto i nakon mnogo godina prividno potpunog zaborava. Ja ovde govorim o stvarima koje smo svesno videli ili uli, a potom zaboravili. Ali svi mi vidimo, ujemo, miriemo i kuamo mnoge stvari a da ih u tom trenutku ne primeujemo, bilo zato to nam je panja odlutala, ili zato to je ulni nadraaj suvie slab da bi ostavio svesni utisak. Meutim, nesvesno ih je zabeleilo, i takvo podprano ulo opaanja igra znaajnu ulogu u naem svakodnevnom ivotu. Iako mi to ne shvatamo, one utiu na naa reagovanja na dogaaje i na ljude. Primer za to, koji ja smatram posebno reitim, dao nam je profesor koji je u prirodi etao s jednim od svojih uenika, zaokupljen ozbiljnim razgovorom. Najednom je primetio da njegove misli prekida navala seanja iz najranijeg detinjstva. Nije umeo da objasni otkud takvo skretanje. Nita od onoga to je rekao naizgled nije imalo nikakve veze sa tim uspomenama. Osvrnuvi se, primetio je da mu se prva od tih uspomena iz detinjstva javila kada je prolazio pored jednog seoskog imanja. Predloio je svom ueniku da se vrate do mesta gde je seanje izronilo. Kada su stigli, osetio je miris gusaka i namah shvatio da je taj miris pokrenuo bujicu uspomena. On je u svojoj mladosti iveo na seoskom imanju gde su bile uzgajane guske i njihov karakteristian miris ostavio je trajan, mada zaboravljeni utisak. Dok je etajui prolazio pored imanja, on je potprano osetio taj miris i to nesvesno opaanje prizvalo je davno zaboravljena iskustva iz njegovog detinjstva. Opaanje je bilo potprano jer je panja bila zaokupljena neim drugim, a nadraaj nije bio dovoljno jak da je skrene i da stigne neposredno do svesti. Pa ipak, izvukao je na povrinu zaboravljene" uspomene.

ovek i njegovi simboli

U sluajevima ekstremne masovne histerije (koja se u prolosti zvala opsednutost"), izgleda kao da svesni um i obino ulo opaanja nestaju. Dole: mahnitost plesa s maem na Baliju izaziva kod plesaa padanje u trans, a deava se da svoje oruje ponekad dignu i na sebe. Takav nalagaki" ili pokretaki" efekat moe da objasni i napad neurotinih simptoma kao i dobroudnije uspomene kada neki prizor, miris ili zvuk prizove u seanje odreenu okolnost iz prolosti. Na primer, neka devojka moe da ima mnogo posla u svojoj kancelariji, i da naizgled bude dobrog zdravlja i raspoloenja. Samo trenutak kasnije ona osea snanu glavobolju i pokazuje druge znake neraspoloenja. Ona je ula, a da toga uopte nije bila svesna, sirenu

34

35

Karl Gustav Jung nekog broda u daljini i to je nesvesno podsetilo na njen tuni rastanak sa mladiem koga je svim silama pokuavala da zaboravi. Pored uobiajenog zaboravljanja, Frojd je opisao nekoliko sluajeva u kojima se javlja zaboravljanje" neprijatnih uspomena - onih koje svi mi elimo to pre da zaboravimo. Kao to je Nie (Nietzsche) primetio, tamo gde je ponos dovoljno uporan, pamenje radije poputa. I tako meu izgubljenim uspomenama sreemo ne tako mali broj onih koje svoj potprani poloaj (i svoju nesposobnost da se s namerom oive) duguju svojoj neprijatnoj i nepomirljnvoj prirodi. Psiholog ih naziva potisnutim sadrajima. Primer za to mogao bi da bude sluaj sekretarice koja je ljubomorna na jednu od saradnica svog poslodavca. Ona redovno zaboravlja da pozove tu osobu na sastanke, mada je njeno ime jasno naznaeno na spisku koji koristi. Meutim, ako joj se na to skrene panja, ona jednostavno odgovara da je zaboravila" ili da ju je neto drugo omelo". Ona nikada ne priznaje - ak ni samoj sebi - pravi razlog svog propusta. Mnogi ljudi sasvim pogreno precenjuju ulogu voljne moi i misle da njihovim umovima ne moe da se dogodi nita to oni sami prethodno ne odlue i to nije njihova namera. Ipak, moramo nauiti da paljivo pravimo razliku izmeu namernih i nenamernih sadraja naeg uma. Prvi potiu iz ego-linosti; potonji, meutim, izviru iz vrela koje nikako nije istovetno sa egom, ve je njegova druga strana". I upravo e ta druga strana" navesti sekretaricu da zaboravi da poalje poziv. Postoji mnogo razloga zbog kojih zaboravljamo stvari koje smo primetili ili iskusili; i bezmalo isto toliko naina na koje ih moemo dozvati u seanje. Veoma zanimljiv primer za to je kriptomnezija ili skriveno seanje". Neki pisac moe uporno da pie u skladu sa prethodno napravljenim planom, obraujui nsku tvrdnju ili razvijajui stoer svoje prie, a da potom iznenada potpuno skrene sa svoje putanje. Moda mu je na pamet pala neka nova ideja, ili neka drugaija slika, ili neki sasvim novi zaplet. Ako ga pitate ta je uzrok tog skretanja, nee znati da vam odgovori. On moda

ovek i njegovi simboli nije ni primetio tu promenu, mada je sada napravio sasvim novi sadraj koju mu je, na prvi pogled, do tada bio nepoznat. Ipak, ponekad moe veoma uverljivo da se dokae da ono to je on napisao upadljivo lii na delo nekog drugog pisaca -delo za koje on veruje da ga nikada nije video.

Automobilii igrake sloeni na ovoj reklami u Folksvagenov zatitni znak mogu da imaju pokretaki" efekat na itaoev um, pokreui nesvesne uspomene iz detinjstva. Ako su te uspomene prijatne, zadovoljstvo moe biti (nesvesno) povezano sa ovim proizvodom i njegovom markom. Za ovo sam i sam naao zapanjujui primer u Nieovoj knjizi Tako je govorio Zaratustra, gde pisac bezmalo doslovno govori o izvesnom dogaaju zabeleenom u jednom brodskom dnevniku iz 1686. Ja sam sasvim sluajno itao izvetaj tog pomorca u knjizi objavljenoj oko 1835. (pola veka pre nego to je Nie pisao); i kada sam naiao na slian odlomak u knjizi Tako je Govorio Zaratustra bio sam zapanjen njegovim posebnim stilom, koji ss razlikovao od Nieovog uobi37

36

Karl Gustav Jung ajenog jezika. Bio sam uveren da je i Nie sigurno video onu staru knjigu, mada ni u jednom trenutku to nije spomenuo. Napisao sam pismo njegovoj sestri, koja je tada bila iva, i ona mi je potvrdila da su ona i njen brat zaista itali tu knjigu zajedno kada je njemu bilo 11 godina. Imajui na umu kontekst, mislim da Nie, dok je pisao svoju knjigu, sigurno nije znao da je ukrao staru priu. Verujem da je ona, nakon pedeset godina, neoekivano izronila i nala se u sreditu njegovog svesnog uma. U ovoj vrsti sluaja imamo istinsko, mada neostvareno, seanje. Neto slino moe da se dogodi i muziaru koji je u detinjstvu uo neku narodnu melodiju ili neku pesmu, a onda otkriva da se ona provlai kao tema simfonijskog stava koji on komponuje kao odrastao ovek. Ideja ili slika premestila se iz nesvesnog u svestan um. Ono to sam do sada rekao o nesvesnom samo je letimina skica prirode i delovanja tog sloenog dela ljudske psihe. Meutim, to bi trebalo da ukae na vrstu potpranog sadraja iz kojeg mogu spontano da nastanu simboli naih snova. Ovaj potprani sadraj moe da sadri sve potrebe, nagone i namere; sva opaanja i intuicije; sve racionalne ili iracionalne misli, zakljuke, indukcije i dedukcije, i premise; i sve vrste oseanja. Svaki deo, ili ak itav sadraj, moe da poprimi oblik delimine, privremene ili stalne nesvesnosti. Takav sadraj postaje nesvesno uglavnom zato to za njega - da tako kaemo - nema mesta u svesnom umu. Jedan deo naih misli gubi svoju emocionalnu energiju i postaje potpraan (odnosno, te misli vie ne zaokupljuju nau svesnu nanju) zato to u nekom trenutku postaju nezanimljive ili beznaajne, ili zato to postoji neki razlog zato elimo da ih uklonimo iz vidokruga. U stvari, za nas je sasvim normalno i iotrebno da na taj nain zaboravljamo", kako bismo u naem svesnom umu napravili mesta za nove utiske i ideje. Da se ovo ne dogaa, sva naa iskustva zadrala bi se iznad praga svesti i na um bi postao nepodnoljivo zbrkan. Ova pojava je danas opte

ovek i njegovi simboli priznata, tako da je veina onih koji znaju neto o psihologiji uzima kao dokazanu istinu. Meutim, kao to svesni sadraji mogu da nestanu u nesvesnom, tako iz nesvesnog mogu da izrone novi sadraji, koji nikada nisu bili svesni. Neko, na primer, moe da oseti nagovetaj da se neto upravo sprema da prodre u njegovu svest - da je neto u vazduhu", ili da je neto nanjuio". Otkrie da nesvesno nije samo obina ostava za stvari iz prolosti, ve da je prepuno klica buduih psihikih stanja i ideja, podstaklo me je na vlastiti novi pristup psihologiji. To je izazvalo mnoge kontroverzne polemike. Meutim, injenica je da pored seanja iz davne svesne prolosti, iz nesvesnog mogu da iskrsnu i sasvim nove misli i stvaralake ideje - one koje nikada pre toga nisu bile svesne. One se poput lotosa uzdiu iz mranih dubina uma i ine najvaniji deo potprane psihe. To sreemo u svakodnevnom ivotu, gde se nedoumice katkad reavaju sasvim neoekivanim novim predlozima; mnogi umetnici, filosofi, pa ak i naunici, duguju neke od svojih najboljih ideja nadahnuu koje se iznenada javilo iz nesvesnog. Sposobnost da se dopre do bogate ice tog materijala i da se potom sve to uspeno pretoi u filosofiju, knjievnost, muziku, ili nauno otkrie, jedno je od obeleja onoga to svi nazivamo genijalnou. Nadasve jasan dokaz za ovo moemo nai u samoj istoriji nauke. Na primer, francuski matematiar Poenkare (Poincare) i hemiar Kekule (Keku1e) dugovali su vana nauna otkria (kao to sami priznaju) iznenadnim slikovitim otkrivenjima" iz nesvesnog. Takozvano mistino" iskustvo francuskog filosofa Dekarta (Descartes) sastojalo se od slinog iznenadnog otkrivenja u kojem je on u jednom trenutku video poredak svih nauka". Britanski pisac Robert Luis Stivenson godinama je traio priu koja bi se uklopila u njegov snani oseaj ovekovog dvostrukog bia", kada mu se zaplet romana Doktor Dekil i Mister Hajd iznenada otkrio u snu. Kasnije u podrobnije opisati kako takav materijal stie iz nesvesnog, a onda u ispitati oblik kojim se izraava. Za sada elim samo da istaknem da je sposobnost ljudske 39

38

Karl Gustav Jung psihe da stvara takav novi materijal posebno znaajna za onoga ko se bavi simbolizmom snova, budui da sam u svom profesionalnom radu stalno iznova nailazio na potvrdu da se slike i ideje koje se nalaze u snovima nikako ne mogu objasniti samo pomou uspomena. One izraavaju nove misli koje jo nikada nisu doprle do praga svesti.

ovek i njegovi simboli Uloga snova Izneo sam neke pojedinosti o poreklu naeg ivota u snu, zato to je to zemljite iz koga samoniklo raste najvei broj simbola. Naalost, snove je teko razumeti. Kao to sam ve istakao, san je sasvim drugaiji od prie koju pria svesni um. U svakodnevnom ivotu ovek smisli ono to eli da kae, izabere najupeatljiviji nain da to saopti, i trudi se da mu zapaanja budu logiki povezana. Na primer, obrazovana osoba trudi se da izbegava nejasne metafore jer one mogu ostaviti nejasan utisak o njegovom stanovitu. Meutim, snovi su drugaijeg sastava. U onome ko sanja mnoe se naizgled protivrene i smene slike, gubi se svakidanji oseaj za vreme, a obine stvari mogu da postanu zapanjujue ili zastraujue. Moe da izgleda nadasve udno to nesvesni um sreuje svoj materijal sasvim drugaije od naizgled ukroenog modela koji moemo da nametnemo svojim mislima u budnom stanju. Ipak, ko god pokua da se na trenutak priseti nekog sna, postaje svestan ove suprotnosti, to je zapravo jedan od glavnih razloga zato obian ovek smatra da je snove veoma teko razumeti. Sa stanovita njegovog normalnog budnog iskustva oni nemaju smisla, te je stoga sklon da ih zanemaruje ili da prizna kako ga zbunjuju. Moda emo ovo lake razumeti ako prethodno shvatimo injenicu da ideje kojima se mi bavimo u naem naizgled disciplinovanom budnom stanju ni u kom sluaju nisu onako odreene kao to smo skloni da verujemo. Naprotiv, to ih iz vee blizine ispitujemo, to njihov smisao (i njihov emocionalni znaaj za nas) postaje sve neodreeniji. I to zato to sve ono to smo uli ili iskusili moe da postane potprano - odnosno, moe da pree u nesvesno. Pa ak i ono to zadravamo u naem svesnom umu i to moemo da oivimo po volji, poprima prigueni nesvesni ton koji e obojiti ideju pri svakom njenom oivljavanju. Nai svesni utisci, u stvari, brzo poprime element nesvesnog znaenja, koje je za nas fiziki veoma bitno, iako ns posedujemo svesno

40

41

Karl Gustav Jung saznanje o postojanju tog potpranog znaenja ili o nainu na koji ono proiruje i pomuuje konvencionalni smisao. Takvi psihiki prigueni tonovi razlikuju se, naravno, od osobe do osobe. Svako od nas prima sve apstraktne ili opte pojmove u kontekstu svog individualnog uma, te ih mi stoga razumemo i primenjujemo na nae individualne naine. Kada ja u razgovoru uiotrebim pojmove kao to su drava", novac", zdravlje" ili drutvo", ja pretpostavljam da moji sluaoci razumeju manje-vie ono to i ja. Ali upravo to manje-vie" objanjava ono to hou da kaem. Svaka re ima za svaku osobu neto drugaije znaenje, ak i meu onima koji dele istovetnu kulturnu pozadinu. Do takve varijacije dolazi zato to se opti pojam prima u jednom individualnom kontekstu, te se stoga shvata i primenjuje na pomalo individualan nain. Razlika u znaenju je, naravno, najvea meu ljudima koji se sasvim razlikuju po svojim drutvenim, politikim, verskim ili psiholokim iskustvima. Sve dok su pojmovi istovetni s jednostavnim reima, varijacija je bezmalo neprimetna i ne igra nikakvu praktinu ulogu. Ali kada je potrebna tana definicija ili paljivo objanjenje, moemo povremeno da otkrijemo neverovatne varijacije, ne samo u isto intelektualnom razumevanju pojma, ve posebno u njegovom emocionalnom tonu i njegovoj primeni. Ove varijacije su obino potprane, te se stoga nikada ne primeuju. Neko moe da bude sklon odbacivanju takvih razlika kao suvinih i zanemarljivih nijansi znaenja, koje nisu mnogo vane za svakodnevne potrebe. Ali injenica da one postoje pokazuje da su ak i najbanalniji sadraji svesti prekriveni velovima neizvesnosti. ak i najpaljivije definisan filosofski ili matematiki pojam, za koji smo sigurni da ne sadri nita vie od onoga to smo mu mi podarili, ipak je mnogo vie nego to mi pretiostavljamo. To je fiziki dogaaj i kao takav je delimino nespoznatljiv. I same brojke koje koristite za raunanje mnogo su vie nego to vi mislite. One su u isto vrems i mitoloki elemsnti (za pitagorejce su ak bile boanske); ali kada ih upotrebljavate u praktine svrhe vi toga sigurno niste svesni.

ovek i njegovi simboli

Jedan obian evropski auto-put sa poznatim znakom koji znai pazi na ivotinje koje prelaze put". Ali motoristi (njihove senke vide se u prednjem planu) vide slona, nosoroga, ak i dinosaurusa. Ova slika sna (rad modernog vajcarskog slikara Erharda Jakobija /Erchard Jacoby/) tano prikazuje naizgled neloginu, nepovezanu prirodu slikovitog izraavanja snova. Ukratko, svaki pojam u naem svesnom umu ima vlastite psihike asocijacije. Budui da takve asocijacije mogu biti razliite jaine (u zavisnosti od srazmerne vanosti datog pojma za nau itavu linost, ili od drugih ideja, pa ak i kompleksa, s kojima je povezan u naem nesvesnom), one mogu da menjaju normalno" znaenje tog pojma. On ak moe da postane neto sasvim drugo kada se podvue ispod nivoa svesti. Moe izgledati da ti potprani vidovi svega to nam se dogaa igraju veoma malu ulogu u naem svakodnevnom ivotu. Ali prilikom analize snova, kada se psiholog bavi izrazima nesvesnog, oni su veoma vani. zato to predstavljaju bszmalo nevidljive korene naih svesnih misli. Upravo zbog toga sasvim obini predmeti ili ideje mogu dobiti tako veliko psihiko znaenje u snu da se moemo probuditi veoma 43

42

Karl Gustav Jung uznemireni, iako smo sanjali samo zakljuanu sobu ili voz na koji smo zakasnili. Slike koje nastaju u snovima mnogo su ivopisnije i snanije od pojmova i iskustava koji im odgovaraju u budnom stanju. Jedan od razloga za to jeste to takvi pojmovi u snu mogu da izraze svoj nesvesni smisao. U naim svesnim mislima, mi se zadravamo u granicama racionalnih iskaza -onih koji nisu toliko slikoviti jer smo ih liili veine njihovih psihikih asocijacija. Seam se jednog svog sna koji sam veoma teko protumaio. U tom snu neki ovek je pokuavao da stane iza mene i da mi skoi na lea. Nisam znao nita o tom oveku osim to mi je bilo poznato da je on nekako saznao za jednu moju primedbu i preokrenuo njen smisao u groteskno podrugivanje. Ali ja nisam mogao da otkrijem vezu izmeu te injenice i njegovih pokuaja u snu da mi skoi na lea. Meutim, u toku mog strunog rada esto se dogaalo da neko izvrne moje rei - tako esto da sam se retko trudio da razmiljam o tome da li me to izvrtanje ljuti. Naravno, odravanje svesne kontrole nad vlastitim emocionalnim reakcijama ima izvesnu vrednost; i to je, kao to sam ubrzo shvatio, bio smisao mog sna. On je uzeo jednu izreku iz kolokvijalnog jezika kojim se govori u Austriji i preveo je u ivopisnu sliku. Ta izreka, dovoljno esta u obinom govoru, glasi: Du kanst mir auf den Bruckel steigen (Moe da mi se popne na lea). to znai: Ba me briga ta pria o meni." Ameriki ekvivalent, koji bi se lako mogao pojaviti u nekom slinom snu. glasio bi: Skoi u jezero."* Neko bi mogao rei da je ta slika iz sna simbolina, budui da datu situaciju nije izrazila neposredno, ve je njen smisao izrazila posredno uz pomo metafore koju ja u prvi mah nisam razumeo. Kada se to dogodi (kao to se esto dogaa), nije re o tome da san namerno neto krije"; to samo odraava nedostatke naeg razumevanja emotivno nabijenog ivopisnog jezika. Jer u naem svakodnevnom ivotu moramo da se izraavamo to je mogue preciznije, te smo
; : ,

ovek i njegovi simboli nauili da odstranjujemo primese fantazije, kako iz naeg jezika, tako i iz naih misli - izgubivi tako onu osobinu koja je jo uvek svojstvena primitivnom umu. Sve fantastine psihike asocijacije koje ima svaki predmet ili ideja veina od nas pripisuje nesvesnom. Primitivan ovek je, naprotiv, jo uvek svestan tih psihikih svojstava; on obdaruje ivotinje, biljke ili kamenje moima koje su nama strane i neprihvatljive. Stanovnik afrike dungle, na primer, vidi danju nsko nono stvorenje i zna da je to vra koji je privremeno uzeo njegov oblik. Ili e ga moda smatrati divljom duom ili drevnim duhom nekog od svojih saplemenika. Drvo moe da igra bitnu ulogu u ivotu primitivnog oveka, budui da ono za njega oigledno ima svoju duu i glas, i taj ovek e oseati kao da deli njegovu sudbinu. U Junoj Americi postoje Indijanci koji e vas uveravati da su oni papagaji zvani crvene arare, iako su potpuno svesni da oni nemaju ni perje, ni krila, ni kljunove. Jer u svetu primitivnog oveka stvari nemaju onako otre granice kao u naim racionalnim" drutvima. Ono to psiholozi nazivaju psihikim identitetom, ili mistinom participacijom", istrgnuto je iz naeg sveta stvari. Meutim, upravo taj blistavi venac nesvesnih asocijacija daje slikoviti i matoviti aspekt svetu primitivnog oveka. Mi smo ga u tolikoj meri izgubili da ga vie i ne prepoznajemo kada se ponovo sretnemo s njim. Mi takve stvari zadravamo ispod praga svesti; a kada se one povremeno pojave, ak uporno tvrdimo da neto nije u redu. Vie nego jedanput obraali su mi se veoma obrazovani i inteligentni ljudi zbog svojih neobinih snova, fantazija, ili ak privienja. koja su ih duboko potresla. Oni su pretpostavljali da nijedna osoba zdravog duha ne bi mogla da pati od takvih stvari, i da je svako ko zaista ima privienja nesumnjivo patoloki poremeen. Jedan teolog mi je rekao jednom prilikom da Jezekiljeva privienja nisu bila nita drugo do bolesni simptomi, i da su Mojsije i drugi proroci, kad su sluali glasove" kako im se obraaju. u stvari patili od halucinacija. Moete da zamislite paniku koja ga je obuze45

Ekvivalent u srpskom jeziku glasio bi: Moe da mi pljuje pod prozor" (prim.prev.)

44

Karl Ghsav Jung la kada se neto slino spontano" dogodilo i njemu samom. Mi smo toliko navikli na prividno racionalnu prirodu svog sveta, da jedva moemo i da zamislimo bilo kakav dogaaj koji ne moe da se objasni zdravim razumom. Primitivan ovek suoen sa okom takve vrste ne bi posumnjao u svoje zdravlje; on bi pomislio na fetie, duhove ili bogove. No, ipak, oseanja koja utiu na nas potpuno su ista. U stvari, uasi koji kuljaju iz nae razvijene civilizacije mogu da budu mnogo zloslutniji od onih koje primitivni ljudi pripisuju demonima. Stav savremenog civilizovanog oveka ponekad me podsea na jednog psihotinog pacijenta s moje klinike, koji je i sam bio lekar. Jednog jutra upitao sam ga kako je. Odgovorio mi je da se te noi izvanredno proveo dezinfikujui nebesa ivinim hloridom, ali da u toku svog temeljnog sanitarnog ienja nije naiao ni na jedan jedini trag Boga. Ovde vidimo neurozu ili neto gore. Umesto Boga, ili straha od Boga", postoji anksiozna neuroza ili neka vrsta fobije. Oseanje je ostalo isto, ali njegov predmet je promenio svoje ime i prirodu nagore. Seam se profesora filosofije koji mi se jednom obratio zbog svoje fobije od raka. Patio je od prisilnog uverenja da ima maligni tumor, mada nita slino nikada nije pronaeno u desetinama rendgenskih snimaka. Oh, znam ja da nema niega," govorio bi, ali bi moglo biti." ta je stvorilo ovu ideju? Oigledno da je potekla od straha koji nije izazvan svesnom namerom. Ova bolesna misao spopala ga je iznenada i bila je tako snana da on jednostavno nije mogao da je obuzda. Tom obrazovanom oveku bilo je mnogo tee da prizna ovako neto nego to bi bilo jednom primitivnom oveku da kae kako ga je spopao neki duh. Zloudni uticaj zlih duhova je u krajnju ruku prihvatljiva pretpostavka u primitivnoj kulturi, dok je za civilizovanu osobu potresno iskustvo ako prizna da njens nevolje nisu nita drugo do neslana ala uobrazilje. Primitivna pojava opsednutost nije iezla; ona je uvek ista. Jedino to se tumai na drugaiji i sablanjiviji nain.

ovek i njegovi simboli Napravio sam nekoliko ovakvih poreenja izmeu savremenog i primitivnog oveka. I kao to u kasnije pokazati, ta poreenja su osnova za razumevanje ovekovih sklonosti ka stvaranju simbola i uloge koju imaju snovi u izraavanju tih sklonosti. Jer mnogi snovi predstavljaju slike i asocijacije koje su sline primitivnim idejama, mitovima i obredima. Frojd je te slike iz snova nazivao arhainim ostacima"; ovaj izraz namee da su to, u stvari, psihiki elementi koji od davnina ive u ljudskom umu. Ovo gledite tipino je za one koji smatraju da je nesvesno tek puki dodatak svesti (ili, slikovitije reeno, kanta za otpatke koja sakuplja sav otpad iz svesnog uma). Dalje istraivanje navelo me je na razmiljanje da je taj stav neodriv i da ga treba odbaciti. Otkrio sam da su takve asocijacije i slike sastavni deo nesvesnog i da se mogu uoiti svugde - bez obzira da li je onaj ko sanja obrazovan ili nepismen, pametan ili glup. To ni u kom smislu nisu beivotni i besmisleni ostaci". One i dalje deluju i naroito su dragocene (kao to pokazuje dr Henderson u jednom kasnijem poglavlju ove knjige) upravo zbog svoje istorijske" prirode. One prave most izmeu naina na koji svesno izraavamo svoje misli i onog primitivnijeg, ivljeg i ivopisnijeg oblika izraavanja. Taj oblik takoe deluje neposredno na oseanja i emocije. Te istorijske" asocijacije predstavljaju vezu izmeu racionalnog sveta svesti i sveta nagona. Ve sam govorio o zanimljivoj suprotnosti izmeu kontrolisanih" misli u budnom stanju i bogatstva slika stvorenih u snovima. Sada moete uoiti jo jedan razlog zbog koga se razlikuju: budui da smo u svom civilizovanom ivotu toliko mnogo ideja liili njihove emotivne energije, mi na njih, u stvari, vie ne reagujemo. Takve ideje koristimo u govoru i ponaamo se uobiajeno kada ih neko drugi upotrebi, ali one uopte ne ostavljaju snaan utisak na nas. Potrebno je neto vie od toga da nas neke stvari pogode dovoljno snano da nas navedu da promenimo svoj stav i ponaanje. To je ono to radi jezik snova"; njegov simbolizam ima toliko psi-hiks snsrgije da nas primorava da obratimo panju na njega. 47

46

Karl Gustav Jung Jedna gospoa, na primer, bila je poznata po svojim glupim predrasudama i svom tvrdoglavom opiranju svakom razlonom dokazivanju. ovek je mogao da joj dokazuje neto vascelu no, ali bez ikakvog uspeha; ona se na to nije nimalo obazirala. Meutim, njeni snovi su izabrali sasvim drugaiji pristup. Jedne noi sanjala je da se nalazi na nekom vanom drutvenom skupu. Domaica ju je pozdravila reima: Divno je to ste mogli da doete. Ovde su svi vai prijatelji, ekaju na vas." Domaica ju je tada povela do vrata i otvorila ih, i gospoa je ula u talu s kravama! Jezik ovog sna bio je dovoljno jednostavan da moe i budala da ga razume. Ova ena u poetku nije htela da prizna smisao sna koji je tako neposredno pogodio njen oseaj sopstvene vanosti; ali njegova poruka je ipak stigla na pravo mesto i nakon nekog vremena ona je morala da je prihvati jer nije mogla a da ne vidi da je to ala na njen raun. Ovakve poruke iz nesvesnog mnogo su znaajnije nego to veina ljudi shvata. Mi smo u svom svesnom ivotu izloeni razliitim uticajima. Drugi ljudi nas podstiu ili obeshrabruju, dogaaji na radnom mestu, ili iz naeg drutvenog ivota, nas uznemiruju. Takve stvari nas zavode i mi sledimo puteve koji ne odgovaraju uvek naoj linosti. Bez obzira da li smo svesni njihovog delovanja na nau svest, one je uznemiravaju i ona im je izloena gotovo bez ikakve zatite. Ovo se naroito dogaa osobama iji ekstrovertni um pripisuje svu vanost spoljnim predmetima, ili onima koji gaje oseanje nie vrednosti i sumnje u pogledu svoje najskrivenije linosti. to je vei uticaj predrasuda, greaka, srantazija i detinjastih elja na svest, to se ve postojei jaz sve vie pretva-ra u neurotinu disocijaciju i vodi ka vie ili manje vetakom ivotu, veoma udaljenom od zdravih nagona, prirode i istine. Osnovna funkcija snova je da pokua da povrati na psiholoki sklad, stvarajui materijal koji ponovo, na veoma istanan nain, uspostavlja potpunu psihiku ravnoteu. Ja to nazivam komplementarnom (ili kompenzatornom) ulogom snova u naem psihikom prelamanju. To objanjava zato 48

ovek i njegovi simboli ljudi koji imaju nestvarne ideje, ili suvie visoko miljenje o sebi, ili oni koji prave velianstvene planove u potpunom neskladu sa svojim stvarnim mogunostima, esto sanjaju kako lete ili padaju. San nadomeuje nedostatke njihove linosti, a u isto vreme ih upozorava na opasnosti puta kojim se trenutno kreu. Ako se upozorenja zanemare, njihovo mesto mogu da zauzmu stvarne nesree. rtva moe da padne niz stepenice ili da doivi automobilsku nesreu. Seam se oveka koji je bezizlazno bio umean u brojne sumnjive poslove. Kao neku vrstu kompenzacije, razvio je gotovo bolesnu strast za opasnim planinarenjem. Pokuavao je da se izdigne iznad sebe". Jedne noi, u snu je video sebe kako sa vrha neke visoke planine zakorauje u prazan prostor. Kada mi je ispriao svoj san, odmah sam shvatio da je u opasnosti te sam pokuao da istaknem to upozorenje i da ga ubedim da se obuzda. ak sam mu rekao da taj san nagovetava njegovu smrt u planinarskoj nesrei. Bilo je uzaludno. est meseci nakon toga, on je zakoraio u prazninu". Planinarski vodi posmatrao je njega i njegovog prijatelja kako se uz pomo konopca sputaju na veoma tekom i opasnom mestu. Prijatelj je pronaao privremeni oslonac za nogu na jednoj izboini, a ovek iji sam san ispriao iao je za njim. Onda je iznenada ispustio konopac, po reima vodia, kao da je skoio u prazno". Pao je na svog prijatelja i obojica su odleteli u ambis i poginuli. Drugi tipian primer jeste sluaj jedne veoma uobraene ene. Ona se danju drala veoma gordo i naduveno, ali je sanjala uasne snove koji su je podseali na sve mogue nedoline stvari. Kada sam ih otkrio, ona je s gaenjem odbila da ih prizna. Snovi su tada postali pretei i esto su se odnosili na njene uobiajene samotne etnje umom, na kojima se preputala toplim i oseajnim matarijama. Video sam u kakvoj je opasnosti, ali ona nije htela da slua moja brojna upozorenja. Ubrzo nakon toga, nju je u umi divljaki napao seksualno nastran ovek; i verovatno bi je ubio da se nisu pojavili neki ljudi koji su uli njeno zapomaganje. U tome nije bilo nikakve arolije. Njen san mi je rekao da ta ena potajno udi za takvom avanturom - isto kao to 49

Karl Gusiv Jung je i planinar nesvesno traio zadovoljstvo u pronalasku konanog izlaza iz svojih neprilika. Nijedno od njih oigledno nije oekivalo tako visoku cenu: ona je zavrila s nekoliko polomljenih kostiju, a on je platio ivotom.

ovek i njegovi simboli vamo da vidimo, esto nasluti nae nesvesno, koje o tome moe da nas obavesti putem snova. Na taj nain snovi esto mogu da nas upozore; ali izgleda da isto tako esto oni to i ne ine. Stoga su sumnjive sve pretpostavke o blagonaklonoj ruci koja nas na vreme zadrava. Ili, da budemo odreeniji, ini se da blagonaklono posredovanje ponekad pomae, a ponekad ne. Tajanstvena ruka moe ak da usmeri na put u propast; katkad se pokae da su snovi zamke, ili da izgledaju kao zamke. Oni se ponekad ponaaju poput delfijskog proroita koje je kralju Krezu reklo da e, ako pree reku Halis, unititi veliko kraljevstvo. Tek kada je, nakon prelaska reke, bio potuen do nogu, shvatio je da je proroite govorilo o njegovom kraljevstvu. Ako se bavi snovima, ovek ne moe da dopusti sebi da bude bezazlen. Oni se zainju u duhu koji nije sasvim ljudski, koji je pre dah prirode - duh lepe i dareljive, ali i okrutne boginje. Ako hoemo da okarakteriemo taj duh, sigurno emo mu se vie pribliiti u podruju drevnih mitologija, ili u basnama o praiskonskoj umi, nego u svesti savremenog oveka. Ja ne poriem da je razvoj civilizovanog drutva doneo velike koristi. Ali ta je korist ostvarena po cenu velikih gubitaka, ije posledice jedva da poinjemo da procenjujemo. Moja poreenja izmeu primitivnih i civilizovanih stanja oveka delimino imaju za cilj i da odvagnu koliko smo izgubili, a koliko dobili. Primitivan ovek se mnogo vie upravljao prema svojim nagonima nego njegovi racionalni" savremeni potomci, koji su nauili da se kontroliu". U tom procesu civilizovanja sve vie smo razdvajali nau svest od onih dubljih nagonskih slojeva ljudske psihe, a na kraju ak i od telesne osnove psihikih pojava. Na svu sreu, nismo izgubili te osnovne nagonske slojeve; oni su i dalje deo nesvesnog, iako mogu da se izraze samo u obliku slika iz snova. Te nagonske pojave - sticajem okolnosti ne moemo ih uvek prepoznati kao takve, jer su simbolikog karaktera igraju vanu ulogu u onome to sam ja nazvao kompenzatornom ulogom snova. Zbog mentalne stabilnosti, pa ak i fiziolokog zdravlja, nesvesno i svesno moraju da budu potpuno povezani i da 51

Svest pojedinca podlona je razliitim uticajima. Jedan od njih je i politika propaganda (francuski plakat za referendum 1962, koji poziva da se glasa za", a izlepljen je opozicionim ne"). Ovaj i drugi uticaji mogu da nas zavedu da ivimo na nain koji ne odgovara naoj individualnoj prirodi; pri emu nesvesno mora da nadoknadi psihiku neuravnoteenost koja iz toga proizlazi. Eto kako snovi ponekad mogu da najave neke dogaaje mnogo pre nego to se oni dogods. To nije nuno neko udo, ili neki vid predvianja. Mnoge krize u naem ivotu imaju dugu nesvesnu istoriju. Idemo im u susret korak po korak, nesvesni opasnosti koje se gomilaju. Meutim, ono to svesno ne uspe50

Karl Gustav Jung se kreu paralelnim inama. Ako se odvoje ili disociraju", nastupa psiholoki poremeaj. U tom pogledu, snovi su glavni prenosioci poruka od nagonskih do racionalnih delova ljudskog uma i njihovo tumaenje obogauje siromatvo svesti tako da ona ponovo ui da razume zaboravljeni jezik nagona. Ljudi, naravno, moraju da sumnjaju u tu ulogu, budui da njeni simboli esto prolaze neopaeno pa, i neshvaeno. Razumevanje snova esto se u normalnom ivotu smatra nepotreb-nim. To mogu da potvrdim svojim iskustvom koje sam imao sa jednim primitivnim plemenom u istonoj Africi. Na moje uenje, pripadnici tog plemena su tvrdili da nikada ne sanjaju. Meutim, kroz strpljiv, neposredan razgovor sa njima ubrzo sam otkrio da oni sanjaju kao i svi drugi ljudi, ali da su uvereni kako njihovi snovi nemaju nikakvo znaenje. Snovi obinog oveka ne znae nita," rekli su mi. Oni su mislili da su vani samo snovi koje sanjaju poglavice i vraevi; takve snove, koji se odnose na blagostanje plemena, veoma su cenili. Jedini problem bio je u tome to su po-glavica i vra tvrdili da vie ne sanjaju smislene snove. Prema njihovim tvrdnjama to traje od kada su Britanci doli u njihovu zemlju. Oblasni namesnik - britanski slubenik koji je bio zaduen za njih - preuzeo je ulogu velikih snova" koji su do tada upravljali ponaanjem plemena. Kada su pripadnici plemena priznali da ipak sanjaju, samo to misle da su ti snovi besmisleni, liili su na savremenog oveka koji misli da za njega san nema nikakvo znaenje samo zato to ga ne razume. Meutim, deava se da ak i civilizovan ovek povremeno primeti kako san koga se moda i ne sea) moe da pobolja ili pogora njegovo raspoloenje. San je shvaen", ali samo na potprani nain. A to se obino i dogaa. Samo u retkim prilikama, kada je san posebno upeatljiv, ili se ponavlja u redovnim razmacima, veina ljudi smatra da je san potrebno protumaiti. Duan sam da ovde upozorim i na neinteligentnu ili nestrunu analizu snova. Ima ljudi ije je duevno stanje toliko neuravnoteeno da tumaenje njihovih snova moe biti krajnje opasno; u takvom sluaju nadasve jednostrana svest odseena je od odgovarajueg iracionalnog ili ludog" nes52

ovek i njegovi simboli vesnog, i te dve strane se ne smeju spajati, a da se prethodno ne preduzmu posebne mere opreza. A uopteno govorei, prava je budalatina verovati u gotove prirunike za tumaenje snova, kao da neko moe jednostavno kuniti sanovnik i potraiti odreeni simbol. Nijedan simbol iz snova ne moe da se odvoji od pojedinca koji ga sanja, i ne postoji definitivno ili jednostavno tumaenje bilo kog sna. Svaki pojedinac je toliko drugaiji po nainu na koji njegovo nesvesno upotpunjuje ili nadomeuje njegov svestan um da ovek praktino ne moe da bude siguran do koje mere snovi i njihovi simboli uopte mogu da se klasifikuju. Tano je da postoje snovi i pojedinani simboli (ja ih radije nazivam motivima") koji su tipini i esto se pojavljuju. Meu takvim motivima su padanje, letenje, proganjanje od strane opasnih ivotinja ili neprijateljski raspoloenih ljudi, nedovoljna ili besmislena odea na javnom mestu, urba ili izgubljenost u masi koja se se valja, borba beskorisnim orujem ili potpuna bespomonost, teko i zamorno tranje koje ne odvodi nikuda. Tipian detinjast motiv jeste san u kome postajemo beskrajno majuni ili beskrajno veliki - kao to, na primer, sreemo u knjizi Luisa Kerola (Lewis Caroll) Alisa u zemlji uda. Ali moram ponovo da napomenem da ove motive treba posmatrati u kontekstu samog sna, nikako kao kodove koji sami sebe objanjavaju. San koji se redovno ponavlja je pojava vredna panje. Ima sluajeva da su ljudi sanjali jedan isti san od detinjstva sve do poznih godina ivota. Ovakav san je obino pokuaj da se nadomesti neki poseban nedostatak u snivaevom stavu prema ivotu; ili moda vodi poreklo iz nekog traumatinog trenutka koji je za sobom ostavio neku specifinu predrasudu. Ponekad takoe moe da predvidi kakav vaan dogaaj u budunosti. Ja sam godinama sanjao jedan motiv, u kome bih otkrio" deo moje kue za koji nisam znao da postoji. Ponekad su to bile odaje u kojima su iveli moji davno poivi roditelji, gde je moj otac, na moje iznenaenje, imao laboratoriju u kojoj je prouavao uporednu anatomiju riba, a moja majka vodila 53

Karl Gustav Jung hotel za sablasne goste. To nepoznato gostinjsko krilo obino je bilo jedna drevna istorijska graevina, davno zaboravljena, ali ipak deo moje nasleene imovine. U njoj je bio zanimljiv stari nametaj, a pri kraju tog niza snova otkrio sam i jednu staru biblioteku s meni potpuno nepoznatim knjigama. U poslednjem snu sam konano otvorio jednu od knjiga i u njoj naao izbor najlepih simbolinih slika. Kada sam se probudio srce mi je lupalo od uzbuenja. Neko vreme pre no to sam usnio taj poslednji san, bio sam naruio od izvesnog trgovca starim knjigama jednu od klasinih kompilacija srednjovekovnih alhemiara. U knjievnosti sam, u stvari, bio naiao na jedan citat za koji sam pomislio da bi moda mogao da bude na neki nain povezan sa ranom vizantijskom alhemijom, te sam eleo da to proverim. Nekoliko nedelja poto to sam usnio san o nepoznatoj knjizi, stigao mi je i paket od knjiara. U njemu se nalazio pergamentni rukopis iz XVI veka. Bio je oslikan zadivljujuim simbolinim slikama koje su me namah podsetile na one iz mog sna. Budui da je ponovno otkrie alhe-mijskih naela postalo vaan deo mog pionirskog rada u oblasti psihologije, veoma lako se moe razumeti motiv mog sna koji se ponavljao. Kua je, naravno, bila simbol moje linosti i njenog svesnog polja zanimanja; a nepoznati deo je predstavljao najavu novog pol^a zanimanja i istraivanja, o emu u to vreme moj svesni um nije znao nita. Od tog trenutka, pre trideset godina, nikada vie nisam sanjao taj san.

Na vrhu, dobro poznat primer sna u kome se raste: crte iz Alise u zemlji uda (1877) pokazuje kako Alisa raste sve dok sasvim ne ispuni kuu. Ispod, eto tako est san u kome se leti, na crteu koji nosi naslov: Ah, sanjao sam stvari nemogue" (delo britanskog umetnika iz XIX veka, Vilijama Blejka /William Blake/. 54

Karl Gusiv Jung Analiza snova Otpoeo sam ovu raspravu spominjui razliku izmeu znaka i simbola. Znak je uvek manji od pojma koji predstavlja, dok simbol uvek znai neto vie od svog oiglednog i trenutnog smisla. tavie, simboli su prirodni i spontani proizvodi. Nikada nijedan genije nije seo s olovkom ili etkicom u ruci i rekao: E sad u da izmislim simbol." Niko ne moe da uzme neku vie ili manje racionalnu misao, do koje je stigao logikim zakljuivanjem ili svesnom namerom, a onda da joj da simboliki" oblik. Bez obzira na to kakvim matovitim i raskonim platom ovek moe da zaogrne jednu takvu ideju, ona e ipak ostati znak, budui da je vezana za svesnu misao koja stoji iza njega, i nee biti simbol koji nagovetava neto jo uvek nepoznato. Simboli se u snovima javljaju spontano, jer se snovi dogaaju i nisu smiljeni; oni su, dakle, glavni izvor itavog naeg znanja o simbolizmu. Ipak, moram da istaknem da se simboli ne javljaju samo u snovima. Oni se pojavljuju u svim vrstama psihikih izraavanja. Postoje simbolike misli i oseanja, simboliki postupci i situacije. esto izgleda da ak i neivi predmeti sarauju sa nesvesnim u stvaranju simbolikih primera. Postoje brojne dokazane prie o asovnicima koji su stali u trenutku smrti njihovog vlasnika; jedna od njih je i pria o asovniku s klatnom u palati Fridriha Velikog u San Susiju. koji je stao kada je car umro. Drugi uobiajeni primeri su ogledala koja se razbijaju, ili slike koje padaju, kada neko umre; ili manja, ali neobjanjiva, teta u kui kada neko prolazi kroz emotivnu krizu. ak i ako skeptici odbijaju da poveruju u ovakve prie, one su uvek prisutne i ponavljaju se, te bi to samo po ssbi trebalo da poslui kao dovoljan dokaz njihove psiholoke vanosti. Meutim, ima mnogo simbola (meu njima i oni najvaniji) koji po svojoj prirodi i svom poreklu nisu individualni ve kolektivni. To su preteno verske slike, Vernik pretpostavlja da su one boanskog porekla - da su one oveku otkrivene. Skeptik odluno tvrdi da su one smiljene. Obojica gree. Tano je, kao to primeuje skeptik. da su verski simboli 56

ovek i njegovi simboli i pojmovi vekovima bili predmet paljive i potpuno svesne obrade. Isto tako je tano, kao to misli vernik, da je njihovo poreklo obavijeno gustim velovima tajanstvene i daleke prolosti, tako da izgleda da oni ne potiu od ljudi. No oni su, u stvari, kolektivne predstave" koje potiu od praiskonskih snova i stvaralakih fantazija. Kao takve, te slike su nehotina spontana izraavanja, a nikako namerni izumi. Ta injenica, kao to u kasnije objasniti, ima neposredan i znatan uticaj na tumaenje snova. Hou da kaem, ako pretpostavljate da je san simbolian, oigledno je da ete ga tumaiti drugaije od osobe koja veruje da je glavna pokretaka misao ili emocija ve poznata i da je samo preruena" u snu. U ovom drugom sluaju, tumaenje snova nema mnogo smisla, jer nalazite samo ono to ve znate. Zbog toga sam uvek govorio mojim uenicima: Nauite to vie moete o simbolizmu; a onda sve to zaboravite kada analizirate neki san." Ovaj savet je toliko vaan za praktian rad da sam ga pretvorio u pravilo koje me stalno podsea da nikada ne mogu razumeti neiji san dovoljno dobro da bih ga ispravno protumaio. Uinio sam to kako bih kontrolisao vlastite asocijacije i reakcije, koje bi u suprotnom mogle da nadjaaju nesigurnosti i kolebanja mog pacijenta. Budui da je za svakog analitiara najvanije da u toku leenja to preciznije uhvati pravu poruku sna (tj. onaj doprinos koji nesvesno daje svesnom umu), nadasve je bitno da veoma temeljno istrai sadraj sna. Dok sam radio sa Frojdom, usnio sam jedan san koji prikazuje ovo stanovite. Sanjao sam da se nalazim kod svoje kue", po svoj prilici na prvom spratu, u udobnoj, prijatnoj dnevnoj sobi nametenoj u stilu XVIII veka. Bio sam zauen jer nikada ranije nisam video tu sobu, te sam poeo da se pitam kako izgleda prizemlje. Siao sam niz stepenice i otkrio da je mesto prilino mrano, zidovi su bili obloeni drvetom, a nametaj masivan, iz XVI veka, ak i stariji. Moje iznenaenje i radoznalost su rasli. Poeleo sam da vidim i druge prostorije u kui. Tako sam siao u podrum, gde sam naiao na vrata to su se otvarala prema kamenim stepenicama koje su vodile u prostranu nadsvoenu odaju. Pod je bio 57

Karl Gustav Jung nainjen od velikih kamenih ploa, a zidovi su izgledali veoma stari. Zagledao sam malter i otkrio da je pomean sa krhotinama cigle. Zidovi su oigledno bili iz rimskog doba. Bio sam sve uzbueniji. U jednom uglu spazio sam gvozdeni prsten na kamenoj ploi. Podigao sam plou i ugledao jo jedne uske stepenice koje su vodile u nekakvu peinu. Peina je izgledala poput praistorijske grobnice, u njoj su bile dve lobanje, neto kostiju i razbijeni komadii grnarije. Tada sam se probudio. Da je Frojd, kada je analizirao ovaj san, pratio moj metod istraivanja njegovih siecifinih asocijacija i njegovog konteksta, bio bi uo jednu dalekoseniju priu. Ali bojim se da bi je on odbacio kao puki pokuaj beanja od problema koji je zapravo bio njegov vlastiti. San je, u stvari, kratki pregled mog ivota, odnosno razvoja mog uma. Odrastao sam u kui staroj 200 godina, na nametaj sastojao se uglavnom od komada starih oko 300 godina, a to se tie uma, moj najvei duhovni doivljaj bilo je prouavanje Kantove (Kant) i openhaurove (Shopenhauer) filosofije. Velika novost toga doba bilo je delo arlsa Darvina (Charles Darwin). Neto malo pre toga, ja sam iveo sa srednjovekovnim naelima mojih roditelja koji su smatrali da svetom i ovekom jo uvek vladaju boanska svemo i provienje. Taj svet je postao staromodan i zastareo. Moja hrianska vera postala je relativna zbog susreta sa istonim religijama i grkom filosofijom. Zbog toga je prizmelje bilo tako mrtvo, mrano i oigledno nenastanjeno. Moje tadanje zanimanje za istoriju razvilo se iz prvobitne zaokupljenosti uporednom anatomijom i paleontologijom dok sam radio kao asistent na Institutu za Anatomiju. Privlaile su ms kosti ljudskih fosila, posebno neandertalca, o kome se mnogo raspravljalo, kao i jo spornija lobanja Diboaovog (Dubois) pitekantropusa. U stvari, to su bile prave asocijacije vezane za moj san, ali nisam se usudio da Frojdu spomenem nikakve lobanje, kosture ili leeve. jer sam znao da nije ba previe naklonjen toj temi. On je gajio udnu ideju da sam mu ja predvidso ranu smrt. To je zakljuio na osnovu injenice to sam pokazao veliko zani-

ovek i njegovi simboli manje za balsamovana tela u takozvanom Blajkeleru (Bleikeller) u Bremenu, koji smo zajedno posetili 1909. na putovanju do luke iz koje smo kretali za Ameriku. Zbog toga sam se snebivao da iznesem svoje misli, jer sam preko jednog nedavnog iskustva bio duboko pogoen gotovo nepremostivim jazom izmeu Frojdovog i mog duhovnog stanovita i porekla. Plaio sam se da u izgubiti njegovo prijateljstvo ako mu otvorim vrata svog unutranjeg sveta jer bi on njemu, slutio sam, izgledao veoma udno. Oseajui veliku nesigurnost u pogledu moje vlastite psihologije, ja sam mu bezmalo automatski izrekao la o mojim slobodnim asocijacijama kako ne bih morao da ga upoznajem sa svojom sasvim linom i potpuno razliitom konstitucijom, to bi, priznajem, bio nemogu zadatak. Moram da se izvinim zbog ove podue prie o neprilici u koju sam dospeo ispriavi Frojdu svoj san. No, to je odlian primer za one potekoe sa kojima moemo da se sretnemo u toku prave analize snova. Veoma mnogo stvari zavisi od linih razlika izmeu analitiara i pacijenta. Ubrzo sam shvatio da Frojd traga za nekom mojom nedolinom eljom. Zato sam pokuao da mu nagovestim da se lobanje koje sam sanjao moda odnose na neke lanove moje porodice, iju bih smrt, iz odreenog razloga, mogao da elim. On se s tim sloio, ali ja nisam bio zadovoljan takvim lanim" reenjem. Dok sam pokuavao da pronaem prikladan odgovor na Frojdova pitanja, iznenada me je zbunila intuitivna spoznaja o ulozi koju subjektivni faktor igra u psiholokom razumevanju. Ona je bila toliko snana da sam neprestano razmiljao kako da se izvuem iz tog zapetljanog klubeta, i izabrao sam onaj laki put govorei neistinu. To nije bilo ni lspo ni moralno priheatljivo, ali bih se u suprotnom neizbeno sukobio sa Frojdom - a to nisam eleo iz mnogo razloga. Ja sam, u stvari, iznenada i nadasve neoekivano uvideo da je moj san oznaavao mene, moj ivot i moj svet, itavu moju stvarnost nasuprot teoretskoj strukturi koju je podigao drugi, tui um zbog svojih linih razloga i ciljeva. To nije bio Frojdov san, ve moj: i iznenada mi je sinulo ta moj san znai. 59

Karl Gustav Jung Ovaj sukob prikazuje veoma vanu stvar kod analizs snova. Ne radi se toliko o tehnici koju moemo nauiti i primeniti u skladu sa pravilima, koliko o dijalektikom razgovoru izmeu dve linosti. Ako se shvata samo kao mehanika tehnika, onda se gubi individualna psihika linost onoga ko sanja, a terapeutski problem se svodi na jednostavno pitanje: koja e od dve osobe - analitiar ili onaj ko sanja - nadvaladati onu drugu? Upravo zato sam i napustio terapiju hipnozom, jer nisam eleo da svoju volju nameem drugima. eleo sam da procesi leenja izrastaju iz pacijentove vlastite linosti, a ne iz mojih sugestija koje bi imale samo prolazni uinak. Bio mi je cilj da zatitim i ouvam dostojanstvo i slobodu svog pacijenta, kako bi on iveo svoj ivot u skladu sa vlastitim eljama. U tom razgovoru sa Frojdom prvi put sam shvatio da pre no to stvorimo opte teorije o oveku i njegovoj psihi, treba prvo da nauimo mnogo vie o stvarnom ljudskom biu kojim se moramo baviti. Pojedinac je jedina stvarnost. to se vie udaljavamo od pojedinca prema apstraktnim idejama o homo sapiensu, mnogo je verovatnije da emo pogreiti. U ovom dobu drutvenih preokreta i brzih iromena, poeljno je daleko vee znanje o individualnom ljudskom biu nego to ga mi, u stvari, imamo, jer toliko toga zavisi od njegovih linih mentalnih i moralnih kvaliteta. Ako hoemo da sagledamo stvari u njihovoj pravoj perspektivi, potrebno je da razumemo ovekovu prolost isto onoliko koliko i njegovu sadanjost. Zbog toga je razumevanje mitova i simbola izuzetno vano. Problem tipova U svim drugim granama nauke dozvoljena je primena hipoteze na bezlini subjekat. Psihologija vas, meutim, nezaobilazno suoava sa ivim odnosima izmeu dva pojedinca, od kojih nijednog ne moete liiti njegove subjektivne linosti niti ga zaista depersonalizovati na bilo koji drugi nain. Analitiar i njegov pacijent zapoinju razgovor tako to se najpre sloe da e odabrani problem razmatrati na bezlian i objektivan nain; ali im se u to upuste, njihove linosti se u celosti ukljuuju u razgovor koji vode. U tom trenutku, dalji napredak je mogu samo ako im poe za rukom da postignu uzajamni sporazum. 60

ovek i njegovi simboli Da li moemo doi do bilo kakve objektivne procene konanog rezultata? Naravno, ali samo ako uporedimo nae zakljuke i standarde koji uopteno vae u drutvenoj sredini kojoj ti pojedinci pripadaju. ak i tada moramo uzeti u obzir duevnu ravnoteu (ili zdravlje") datog pojedinca. Jer rezultat ne moe da bude potpuno kolektivno izjednaavanje pojedinca kako bismo ga prilagodili normama" njegovog drutva. To bi dovelo do najneprirodnijeg stanja. Zdravo i normalno drutvo je ono u kome se ljudi obino ne slau, jer je opte slaganje relativno retko izvan podruja nagonskih ljudskih osobina. Neslaganje deluje kao sredstvo mentalnog ivota u drutvu, ali ono nije cilj; slaganje je jednako vano. Poto psihologija u osnovi zavisi od uravnoteenih suprotnosti, nijedan sud kod koga nije razmatrana njegova suprotnost ne moe da se smatra konanim. Razlog za ovako neto lei u tome da ne postoji stanovite iznad ili izvan psihologije koje bi nam omoguilo da stvorimo konaan sud o tome ta je psiha. Uprkos injenici da snovi zahtevaju pojedinano razmatranje, potrebna su neka uoptavanja kako bi se klasifikovala i razjasnila graa koju psiholog sakuplja prouavajui vie pojedinaca. Bilo bi oigledno nemogue da formuliemo bilo koju psiholoku teoriju, ili da je predajemo, opisujui veliki broj zasebnih sluajeva, a da se pri tom ne potrudimo da vidimo ta im je zajedniko i u emu se razlikuju. Svako opte obeleje moe da se upotrebi kao osnova. Na primer, mogue je napraviti relativno jednostavnu razliku izmeu pojedinaca koji su ekstravertni" tipovi linosti i onih koji su introvertni". Ovo je samo jedno od mnogih moguih uoptavanja, ali ono omoguava da odmah uoimo potekoe koje mogu nastati ukoliko bi analitiar sluajno pripadao jednom tipu a pacijent drugom. Budui da svaka dublja analiza snova vodi ka suprotstavljanju dva pojedinca, oigledno je da e mnogo zavisiti od toga da li su tipovi njihovih stavova jednaki nuli nisu. Ukoliko obojica pripadaju istom tipu, oni mogu veoma dugo i lepo da sarauju. Meutim, ako je jedan ekstravertan a drugi introvertan, njihovi razliiti i suprotni stavovi mogu odmah da se sukobe, naroito kada nisu svssni vlastitog psiholokog tipa. ili kada su uvereni da je njihov tip jedini pravi tip. 61

Karl Gustav Jung Ekstravertni e, na primer, izabrati gledite veine; introvertni e ga odbaciti jednostavno zato to je u modi. Do ovakvog nesporazuma dolazi se veoma lako, jer ono to je vredno za jednog nije i za onog drugog. Frojd je, na primer, tumaio introvertni tip kao oveka bolesno zaokupljenog samim sobom. Meutim, samoispitivanje i poznavanje sebe mogu isto tako biti veoma korisni i vani.
Mozak" mu brzo radi Svoj sluaj obrazlae bez greke.

ovek i njegovi simboli Prilikom tumaenja snova neophodno je da se takve psiholoke razlike uzmu u obzir. Ne sme se pretpostavljati da je analitiar natovek, samo zato to je lekar koji je savladao psiholoku teoriju i odgovarajuu tehniku. On jedino moe da zamilja da je nadmoan utoliko to pretpostavlja da su njegova teorija i tehnika apsolutne istine koje mogu da obuhvate celovitu ljudsku psihu. Budui da je ovakva pretpostavka vie nego sumnjiva, on ne moe biti zaista siguran u nju. Zbog toga e ga obuzeti potajne sumnje ako ljudskoj celovitosti svog pacijenta suirotstavi teoriju ili tehniku (to je samo hipoteza ili pokuaj) umesto vlastitu ivu celovitost. Celovita analitiareva linost jedini je prikladan ekvivalent linosti njegovog pacijenta. Psiholoko iskustvo i znanje nisu nita drugo do neznatna prednost za analitiara. Oni mu ne pomau da ostane po strani u toj borbi, u toku koje dolazi u situaciju da mora da bude testiran isto koliko i njegov pacijent. Zbog toga je veoma vano znati da li su njihove linosti harmonine, u sukobu ili se dopunjuju. Eketraverzija i introverzija samo su dve od mnogobrojnih osobenosti ljudskog ponaanja. Meutim, one su esto prilino oigledne i lako prepoznatljive. Ako prouavamo ekstravertne pojedince, na primer, ubrzo emo otkriti da se oni meusobno razlikuju u mnogim stvarima i da je, stoga, ekstravertnost povran i suvie uopten kriterijum da bi mogao da bude zaista karakteristian. Zbog toga sam pre mnogo godina pokuao da pronaem jo neke osnovns osobenosti - one koje mogu da pomognu da se nairavi nekakav red u naizgled bszbrojnim varijantama ljudske individualnosti. Uvek sam bio zadivljen injenicom da postoji iznenaujui broj ljudi koji nikada ne koriste svoj um, ako to mogu da izbegnu, i isto toliki broj onih koji koriste svoj um, ali na neverovatno glupav nain. Takoe sam bio iznenaen kada sam otkrio da mnogi inteligentni i veoma prisebni ljudi ive (koliko je moglo da se zakljui) kao da nikada nisu nauili da koriste svoje ulne organe: nisu videli stvari koje im stoje pred oima, nisu uli rei koje im odzvanjaju u uima, niti su primeivali bilo ta od onoga to su

Poznaje sve injenice.\ S lakoom obara svako _' . moje stanovite.

,' Ah! Zavrio je i sada eka da mu \ ' promucam neki jadan \ protivargument. ,'

TI, ODVRATNI

smrdljivi
PRLJAVI PACOVE!

Siguran ekstrovertni tip nadvladavai povuenog introvertnog tipa na karikaturi ila Fajfera (Jules Feiffer). Ovi jungovski termini za ljudske tipove" nisu dogmatski.
62

63

Karl Gustav Jung dodirivali ili kuali. Neki su iveli nesvesni stanja svog vlastitog tela. Ima i onih koji su izgledali kao da ive u nadasve udnom stanju svesti, kao da je stanje u koje su doli konano, bez mogunosti promene, ili kao da su svet i psiha statini i kao da e zauvek ostati takvi. Izgledali su lieni svake imaginacije, a zavisili su u potpunosti i iskljuivo od svojih ulnih opaanja. U njihovom svetu nije bilo dobrih prilika i mogunosti, a u njihovom danas" nije postojalo stvarno sutra". Budunost je bila samo ponavljanje prolosti. Ovde pokuavam da itaocu ukratko predstavim svoje prve utiske kada sam poeo da posmatram ljude koje sam sretao. Meutim. ubrzo mi je postalo jasno da su ljudi koji su koristili svoj um. oni koji su mislili - tj. koji su primenjivali svoju intelektualnu sposobnost dok su pokuavali da ss prilagode ljudima i okolnostima. A jednako inteligentni ljudi koji nisu mislili bili su oni koji su svoj put traili i nalazili pomou oseanja. Oseanje" je re koja zahteva izvesno objanjenje. Na primer, govorimo o oseanju" kada je u pitanju sentiment" (to odgovara francuskoj rei sentiment). Ali istu re koristimo i za izraavanje miljenja; na primer, saoptenje iz Bele kue moe da pone reima: Predsednik osea..." Osim toga, ovu re moemo upotrebiti za izraavanje intuicije: Imao sam oseanje kao da..." Kada ja koristim re oseanje" nasuprot rei miljenje", mislim na sud o vrednosti - na primer, prihvatljiv ili neprihvatljiv, dobar ili lo, i td. Prema ovoj desriniciji ossanje nije emocija (koja je, kao to re kae, nenamerna). Po mom shvatanju, oseanje je (poput miljenja) racionalna (tj. naredbena) funkcija. dok je intuicija iracionalna (tj. opaajna) funkcija. Utoliko to je intuicija slutnja", ona nije posledica namernog ina ve je pre nenamerni dogaaj koji zavisi od razliitih spoljanjih i unutranjih okolnosti, a ne od ina rasuivanja. Intuicija je vie nalik ulnom opaanju, koje je takoe iracionalan dogaaj utoliko to uglavnom zavisi od objektivnih nadraaja, koji svoje postojanje duguju fizikim a ne duevnim uzrocima.

ovek i njegovi simboli Ova etiri funkcionalna tipa odgovaraju oiglednim sredstvima pomou kojih se svest orijentie prema iskustvu. Oset (tj. ulno opaanje, senzitivitet) govori vam da neto postoji; miljenje vam govori ta je to; oseanje vam govori da li je to prihvaljivo ili ne; a intuicija vam govori odakle to dolazi i kuda ide. italac treba da shvati da su ova etiri kriterijuma za tipove ljudskog ponaanja samo etiri meu mnogim drugim stanovitima, kao to su mo volje, temperament, imaginacija, pamenje, itd. U njima ne postoji nita dogmatino, ali ih njihova osnovna priroda preporuuje kao odgovarajue kriterijume za klasifikaciju. Ja smatram da su od velike pomoi posebno kada treba da objasnim roditelje deci i mueve enama, i obratno. Takoe su korisni za razumevanje vlastitih predrasuda. Prema tome, ako hoete da razumete neiji san, morate da rtvujete svoje sklonosti i da potisnete vlastite predrasude. To nije ni lako ni prijatno, jer zahteva moralni napor koji nije po svaijem ukusu. Meutim, ako se analitiar ne potrudi da kritikuje vlastito stanovite i da prizna njegovu relativnost, on nee dobiti prava obavetenja o svom pacijentu, niti e dovoljno upoznati njegov um. Analitiar oekuje od svog pacijenta barem da saslua njegovo miljenje i da ga shvati ozbiljno, te pacijentu treba priznati to isto pravo. Iako je takav odnos neophodan za razumevanje uopte, te je stoga oigledno nuan, moramo neprestano da se podsea-mo da je u terapiji mnogo vanije da pacijent razume nego da se zadovolje teorijska oekivanja analitiara. Pacijentov otpor prema analitiarevom tumaenju nije uvek pogrean; to je pre siguran znak da neto ne tima". Ili nacijent jo nije stigao do take da razume, ili tumaenje ne odgovara. Kada se trudimo da protumaimo simbole neijeg sna. gotovo nas uvek poremeti naa sklonost da neizbene rupe u naem razumevanju popunjavamo projekcijom - tj. pretpostavkom da je ono to analitiar opaa i misli isto to opaa i misli sniva. Da bih prevaziao ovaj izvor greke, ja sam uvek naglaavao da je veoma vano drati se konteksta odrs65

64

Karl Gustav Jung enog sna i iskljuiti sve teorijske pretpostavke o snovima uopte - osim hipoteze da snovi na neki nain imaju smisla. Iz svega to sam rekao do sada, sasvim se jasno vidi da nismo u mogunosti da postavimo nikakva opta pravila za tumaenje snova. Kada sam ranije rekao da izgleda da je sveobuhvatna funkcija snova nadoknaivanje (kompenzacija) nedostataka ili poremeaja svesnog uma, hteo sam rei da je ova tvrdnja otvorila vrata nadasve obeavajuem pristupu prirodi odreenih snova. U nekoliko sluajeva moete videti kako se ta funkcija jasno ispoljava. Jedan od mojih pacijenata imao je veoma visoko miljenje o sebi i nije bio svestan da gotovo sve svoje poznanike razdrauje svojom umiljenom superiornou. Obratio mi se zbog sna u kojem je video pijanu skitnicu kako se valja u jarku - znak koji ga je samo podstaknuo da kae: Strano je kako nisko ovek moe da padne." Bilo je oigledno da je neprijatna priroda sna u najmanju ruku pokuaj da se prigui njegovo naduvano miljenje o vlastitoj vrednosti. Meutim, bilo je u njemu i neto vie od toga. Ispostavilo se da je njegov brat poremeeni alkoholiar. San je osim toga otkrio da je njegovo superiorno ponaanje nadoknaivalo brata, u oba smisla, i kao spoljni i kao unutranji lik. Seam se jo jednog sluaja. Neka ena, veoma ponosna na svoje inteligentno razumevanje psihologije, stalno je sanjala snove o jednoj drugoj eni. Kada je na javi upoznala tu enu, nije joj se dopala i smatrala ju je ispraznom i nepotenom intrigantkinjom. Ali u njenim snovima ta ena se pojavljivala gotovo kao sestra, bila je srdana i mila. Moja pacijentkinja nije mogla da shvati zato sanja tako lepo o osobi koju ne voli. Ali ti snovi su pokuavali da joj prenesu ideju da je ona sama zasenjena" nesvesnim likom koji lii na onu drugu enu. Za moju pacijentkinju, koja ima veoma jasne predstave o vlastitoj linosti, bilo je teko da shvati da joj je san govorio o njenom vlastitom kompleksu moi i njenim skrivenim motivacijama - o nesvesnim uticajima koji su vie nego jedanput doveli do neprijatnih svaa sa prijateljicama. Pri emu je ona za te svae uvek krivila druge, a nikada sebe. 66

ovek i njegovi simboli Ipak, nije pravilo da mi previamo, zanemarujemo i potiskujemo samo onu mranu" stranu nae linosti. Isto to moemo uiniti i sa naim pozitivnim kvalitetima. Pada mi na pamet primer jednog naizgled skromnog i povuenog mladia, veoma uljudnog ponaanja. Uvek je izgledao zadovoljan mestom u pozadini, ali je diskretno uvek nastojao da bude prisutan. Kada bi ga zamolili da govori, izloio bi svoje miljenje, koje je svedoilo o dobroj upuenosti, ali ga nikada nije nametao. Meutim, katkad bi pomenuo da bi data stvar mogla da bude obraena mnogo bolje, na viem nivou (mada nikada nije objasnio kako). Meutim, on je u svojim snovima neprestano sretao velike istorijske linosti kao to su Napoleon i Aleksandar Veliki. Ti snovi su jasno nadoknaivali kompleks nie vrednosti. Ali oni su imali i drugi smisao. Kakav li sam ja to ovek, pitao je san, da me poseuju takvi velikani? U tom pogledu, snovi su ukazivali na potajnu megalomaniju, koja je ublaavala mladievo oseanje nie vrednosti. Ova nesvesna misao o veliini odvajala ga je od stvarnosti njegovog okruenja i omoguavala mu da ne uestvuje u obavezama koje bi za druge bile zapovest. On nije imao potrebu da dokae - ni sebi ni drugima - da je njegova nadmona ocena zasnovana na nadmonoj vrednosti. U stvari, on je nesvesno igrao nezdravu igru, a snovi su pokuavali da je iznesu na nivo svesti na jedan udno dvosmislen nain. Drugovanje sa Napoleonom i prisni razgovori sa Aleksandrom Velikim svojevrsne su fantazije koje stvara kompleks nie vrednosti. Ali zato san, pitamo se, nije mogao da bude otvoren i direktan u tom pogledu i da kae ta je imao da kae, bez dvosmislenosti? Mnogo puta su mi postavljali to pitanje, a i sam sam ga postavljao. esto me iznenauje muan nain na koji snovi kao da nastoje da izbegnu neko odreeno obavetenje, odnosno da preskoe neki odluujui momenat. Frojd je tvrdio da postoji posebna funkcija psihe, koju je on nazivao cenzorom". Prema njegovom miljenju, ona izokree slike sna i ini ih neprepoznatljivim i varljivim kako bi usnulu svest obmanula u pogledu stvarnog sadraja sna. Skrivajui kritinu misao
67

Karl Gusiv Jung od onoga ko sanja, cenzor" titi njegov san od oka neprijatnih seanja. Ja sam, ipak, veoma sumnjiav po pitanju teorije da je san uvar spavanja; deava se da snovi isto tako esto remete spavanje. Pre se moe rei da pribliavanje svesti brie" potprani sadraj psihe. Potprano stanje zadrava ideje i slike na mnogo niem nivou napona nego u svesti. U potpranom stanju one gube jasnou definicije; odnosi meu njima nisu toliko dosledni ve lie na veoma neodreen nain, manje su racionalni, a samim tim i nerazumljiviji". Ovo se moe primetiti kod svih stanja slinih snu, bilo da su izazvana umorom, groznicom ili trovanjem. Meutim, ako neki dogaaj podari jednoj od tih slika vei napon, ona postaje manje potprana i, kako se pribliava pragu svesti, sve otrije definisana. Na osnovu ove injenice moemo razumeti zato se snovi esto izraavaju u obliku analogija, zato slika iz jednog sna sklizne u drugi i zato izgleda da za njih ne vae ni logika ni vremenska skala naeg budnog ivota. Oblik koji poprimaju snovi prirodan je za nesvesno zato to se materijal iz kojeg nastaju zadrava u potpranom stanju upravo na taj nain. Snovi ne uvaju spavanje od onoga to je Frojd nazvao neusklaenom eljom". Ono to on naziva prikrivanjem" zapravo je oblik koji svi nagoni prirodno poprimaju u nesvesnom. Prema tome, san ne moe da stvori jasnu misao. A ako ioinje da je stvara, prestaje da bude san jer prelazi prag svesti. Zbog toga izgleda da snovi preskau one glavne momente koji su najvaniji za svestan um i da radije izraavaju ivicu svesti", poput bledunjavog sjaja zvezda za vreme potiunog pomraenja sunca. Trebalo bi da shvatimo da su simboli snova u najveem delu izrazi psihe koja se nalazi izvan kontrole svesnog uma. Smisao i svrsishodnost nisu privilegije uma; one delaju u itavoj ivoj prirodi. U principu nema nikakve razlike izmeu organskog i psihikog razvoja. Kao to biljka stvara svoj cvet, tako i psiha stvara svoje simbole. Svaki san je dokaz tog procesa. 68

ovek i njegovi simboli I tako, putem snova (uz pomo svih vrsta intuicija, nadra-aja i drugih spontanih dogaaja) nagonske snage utiu na aktivnost svesti. Da li je taj uticaj dobar ili lo zavisi od stvarnog sadraja nesvesnog. Ako sadri previe stvari koje bi normalno morale da budu svesne, tada njegovo delovanje postaje izopaeno i pristrasno; pojavljuju se motivi koji se ne zasnivaju na istinskim nagonima, ve duguju svoje postojanje i psihiku vanost injenici da su dospeli u nssvesno zbog potiskivanja ili zanemarivanja. Oni prekrivaju normalnu nesvesnu psihu i izobliuju njenu prirodnu tenju da izrazi osnovne simbole i motive. Zato je veoma razumno da psihoanalitiar koji pred sobom ima sluaj duevnog poremeaja, odmah na poetku izvue iz svog pacijenta vie ili manje dobrovoljnu ispovest i saznanje o svemu onome to je pacijentu neprijatno ili ega se boji. To lii na znatno starije crkveno ispovedanje, koje je na mnogo naina prethodilo savremenim psiholokim tehnikama. To je barem opte pravilo. U praksi, meutim, moe da se dogodi i obrnuto; prejaka oseanja nie vrednosti ili ozbiljne slabosti mogu pacijentu veoma da oteaju, ak onemogue, suoavanje sa novim dokazom svog nedostatka. Tako da sam esto smatrao da je mudro da otponem terapiju iznosei pacijentu pozitivne stavove; to stvara veoma koristan oseaj sigurnosti u trenutku kada se suoava sa mnogo bolnijim spoznajama. Uzmite kao primer san o linom uznoenju" u kome neko, na primer, pije aj sa engleskom kraljicom, ili prisno razgovara sa papom. Ako onaj ko sanja nije izofrenik, praktino tumaenje tog simbola veoma mnogo zavisi od njegovog trenutnog stanja uma - tj. od stanja njegovog ega. Ako onaj ko sanja precenjuje svoju vrednost, lako e se pokazati (pomou materijala stvorenog na osnovu asocijacija ideja) kako su njegove namere nepriline i detinjaste i u kojoj meri one potiu od infantilne elje da bude jednak svojim roditeljima ili ak nadmoniji od njih. Ali ako je u pitanju sluaj inferiornosti, gde je sveproimajue oseanje bezvrednosti ve nadvladalo sve pozitivne vidove pacijentove linosti, onda bi bilo sasvim pogreno da ga jo vie utuemo poka69

Karl Gustav Jung zujui mu kako je detinjast, smean ili ak nastran. To bi okrutno povealo njegovu inferiornost. i izazvalo bi nepoeljan i sasvim nspotreban otpor prema leenju. Ne postoji terapeutska tehnika ili doktrina koja se moe uopteno primenjivati, budui da je u svakom konkretnom sluaju, koji lekar prihvati da lei, u pitanju pojedinac u specifinom stanju. Seam se pacijenta koga sam morao da lsim itavih devet godina. Viao sam ga samo nekoliko nedelja godinje, budui da je iveo u inostranstvu. Od samog ioetka znao sam u emu je njegov pravi problem, ali sam takoe shvatio da je on svaki i najmanji pokuaj pribliavanja istini doekivao estokom odbrambenom reakcijom koja je pretila potiunim raskidom izmeu nas. Svidelo se to meni ili ne, morao sam da dam sve od sebe da sauvam na odnos i da pratim njegovo skretanje, koje je njegov san podravao i koje je na razgovor odvelo daleko od korena njegove neuroze. Toliko smo se udaljili da sam esto sebe prekorevao zato to odvodim pacijenta s pravog puta. Jedino to me je spreilo da mu grubo saoptim istinu, bila je injenica da se njegovo stanje polako ali oigledno popravljalo. Meutim, kada smo zakoraili u desetu godinu, pacijent je izjavio da je izleen i da se oslobodio svih svojih simptoma. Bio sam iznenaen, zato to je teoretski njegovo stanje neizleivo. Primetivi moje uenje, on se nasmejao i rekao (ukratko): A pre svega elim da Vam zahvalim na vaoj neiscrpnoj taktinosti i strpljenju koji su mi pomogli da prevaziem bolni uzrok svoje neuroze. Sada sam spreman da vam kaem sve o tome. Da sam bio u stanju da Vam otvoreno o tome govorim. ja bih Vam to rekao jo pri naem prvom susretu. Ali to bi ugrozilo na odnos. I gde bih onda ja bio? Moralno bih bio propao. Tokom deset godina nauio sam da Vam verujem; a kako je moje poverenje raslo, tako se i moje stanje poiravljalo. I to zato to sam za vreme tog sporog procesa povratio vsru u sebe. Sada sam dovol,no snaan da razgovaram o problemu koji me je unitavao." Zatim je s razarajuom iskrenou izneo svoj problem, koji mi je pokazao zato je terapija morala da ide tim posebnim putem. Prvobitni ok bio je toliki da on sam nije
70

ovek i njegovi simboli bio u stanju da se suoi sa njim. Bila mu je potrebna tua pomo, i zadatak terapije bio je da polako uspostavi poverenje, a ne da dokazuje neke klinike teorije. Na ovakvim sluajevima nauio sam da svoj metod prilagoavam potrebama pojedinanih pacijenata, a nikako da se preputam optim teorijskim stavovima koji ne bi mogli da se primene u posebnim sluajevima. Znanje o ljudskoj prirodi koje sam stekao u toku 60 godina praktinog iskustva nauilo me je da svaki sluaj smatram potpuno novim i da za njega, pre svega, moram da pronaem individualni pristup. Katkada nisam oklevao ni da se prepustim laljivom prouavanju dogaaja i fantazija iz detinjstva; nekada sam, pak, poinjao s vrha, mada je to znailo da se vinem pravo u najmaglovitije metafizike spekulacije. Treba samo da se naui jezik pojedinanog pacijenta i da se prati tapkanje njegovog nesvesnog prema svetlu. Neki sluajevi zahtevaju prvi metod, a neki, opet, ovaj drugi. Ovo je pogotovo tano kada pokuavamo da protumaimo simbole. Dva razliita oveka mogu da sanjaju bezmalo potpuno isti san. (Ovo je, to se brzo otkrije u klinikom iskustvu, ee nego to laik moe da misli.) Ali, ako je, na primer, jedan pacijent mlad a drugi star, problem koji ih uznemirava je, u zavisnosti od toga, razliit i oigledno je da bi bilo besmisleno da oba sna tumaimo na isti nain. Primer koji mi pada na pamet je san o grupi mladia koji jau preko irokog polja. Osoba koja sanja nalazi se na elu grupe i preskae jarak pun vode, ne obazirui se na opasnost. Ostali zavravaju u jarku. Mladi koji mi je prvi ispriao ovaj san bio je oprezan, introvertan tip. Ali isti takav san ispriao mi je i jedan starac odvanog karaktera, koji je iveo aktivnim i preduzetnim ivotom. U vreme kada je sanjao ovaj san. on je bio nepokretan i zadavao je velike muke svom doktoru i svojoj bolniarki; time to se nije pridravao lskarskih saveta, samo je, u stvari, sebe ugroavao. Bilo mi je jasno da je ovaj san mlaem oveku govorio ta reba da radi. Ali je starijem govorio o onome ta jo uvek radi. I dok je ovaj san ohrabrivao mladog, neodlunog
71

Karl Gustav Jung oveka, starijem takvo ohrabrenje nije bilo potrebno; preduzetni duh koji je jo uvek leprao u njemu bio je, u stvari, njegov najvei problem. Ovo pokazuje kako tumaenje snova i simbola u velikoj meri zavisi od individualnih prilika onoga ko sanja i od stanja njegovog duha. Arhetip u simbolizmu snova Ve sam napomenuo da snovi slue svrsi kompenzacije. Ova pretpostavka znai da je san normalna psihika pojava koja u svest prenosi nesvesne reakcije ili spontane nagone. Mnogi snovi mogu da se protumae uz pomo onoga ko sanja, jer on prua i asocijacije i kontekst slika iz sna pomou kojih moemo sagledati sve njegove aspekte. Ovaj metod je prikladan za sve obine sluajeve, kao to su oni kad vam roak, prijatelj ili pacijent ispria san vie ili manje u toku razgovora. Ali kada su u pitanju opsesivno sanjanje ili izuzetno emotivni snovi, line asocijacije koje stvara onaj ko sanja obino nisu dovoljne za uspeno tumaenje. U takvim sluajevima moramo da uzmemo u obzir injenicu (koju je Frojd prvi zapazio i objanjavao) da se u snu esto javljaju elementi koji nisu individualni i koji ne mogu da potiu iz pacijentovog linog iskustva. Frojd je te elemente, kao to sam ranije pomenuo, nazvao arhainim ostacima" - to su duevni oblici ije se prisustvo ne moe objasniti niim u ivotu pojedinca i koji su izgleda iskonska, uroena i nasleena oblija ljudskog uma. Ba kao to ljudsko telo predstavlja itav muzej organa, od kojih svaki ima dugu razvojnu istoriju, moemo oekivati da je i um organizovan na slian nain. On ne moe da bude bez istorije u veoj meri nego to je to telo u kome postoji. Pri emu pod istorijom" ne smatram injenicu da se um sam izgrauje svesnim obraanjem prolosti preko jezika i drugih kulturnih tradicija. Mislim na bioloki, praistorijski i nesvestan razvoj uma kod arhainog ovek, ija je psiha jo uvek bliska ivotinjskoj. Ta bezmerno stara psiha obrazuje osnovu naeg uma, ba kao to se struktura naeg tela zasniva na optem anatomskom uzorku sisara. Iskusno oko anatoma ili biologa nailazi
72

ovek i njegovi simboli u naem telu na mnogo tragova tog izvornog uzorka. Iskusni istraiva uma moe na isti nain da uoi slinosti izmeu slika iz sna savremenog oveka i proizvoda primitivnog uma, njegovih kolektivnih slika" i njegovih mitolokih motiva. Ba kao to je biologu potrebna nauka o uporednoj anatomiji, tako i psiholog ne moe da radi bez uporedne anatomije psihe". Psihologu, da se drugaije izrazim, praktino nije dovoljno samo iskustvo o snovima i drugim proizvodima nesvesne aktivnosti, ve i o mitologiji u njenom najirem smislu. Bez toga niko ne moe da uoi vane slinosti; ne moe, na primer, da vidi slinost izmeu sluaja prinuene neuroze i klasine demonske opsednutosti, ako nema iskustveno znanje i o jednoj i o drugoj. Moje stavove o arhainim ostacima", koje ja nazivam arhetipovima" ili primalnim slikama", neprestano kritikuju ljudi koji nemaju dovoljno znanja o psihologiji snova i o mitologiji. Pojam arhetip" esto se pogreno shvata kao znak za neke odreene mitoloke slike ili motive. Ali te slike i motivi nisu nita drugo do svesne predstave; bilo bi besmisleno pretpostavljati da se takve promenljive predstave mogu naslediti. Arhetip je tenja da se stvore takve predstave motiva - predstave koje se u velikoj meri mogu razlikovati u detaljima, a da pri tome ne izgube svoj osnovni oblik. Postoji, na primer, mnogo predstava motiva o neslonoj brai, ali sam motiv ostaje isti. Moji kritiari su pogreno tvrdili da se ja bavim nasleenim predstavama", i na osnovu toga su odbacili ideju arhetipa kao puko praznoverje. Ipak im je promakla injenica da bismo arhetipove, da su oni predstave koje proizlaze iz nae svesti (ili ih ona stie), sigurno razumeli. i ne bismo se zbunjivali niti udili svaki put kada se pojave u naoj svesti. Oni su, zapravo, nagonski trend koji je oznaen isto kao nagon kod ptica da grade gnezda, ili kod mrava da stvaraju organizovane kolonije. Ovde moram da razjasnim odnos izmeu nagona i arhetipova: ono to mi pravilno nazivamo nagonima, to su psiholoki porivi i njih opaaju ula. Ali u isto vreme, oni se pojavljuju i u fantazijama i esto otkrivaju svoje prisustvo samo preko
73

Karl Gustav Jung simbolinih slika. Ta pojavljivanja ja nazivam arhetipovima". Njihovo poreklo je nepoznato i oni se reprodukuju u svim vremenima i na svim meridijanima - ak i tamo gde treba iskljuiti prenoenje putem direktnog potomstva ili unakrsno oploavanje". Seam se mnogih ljudi koji su mi se obraali jer su ih zbunjivali vlastiti snovi ili snovi njihove dece. Nikako nisu mogli da razumeju jezik snova. Razlog je bio taj to su snovi sadravali slike koje oni nisu mogli da poveu ni sa im ega su se mogli setiti ili to su mogli da prenesu svojoj deci. Ipak, neki od tih pacijenata bili su veoma obrazovani: neki od njih su zapravo i sami bili psihijatri. Jo mi je u ivom seanju sluaj jednog profesora koji je imao iznenadnu viziju i pomislio da je poludeo. Dogaao je kod mene u straganoj panici. Ja sam jednostavno uzeo sa police knjigu staru 400 godina i pokazao mu jedan stari drvorez koji je predstavljao upravo njegovu viziju. Nema razloga da mislite da ste poludeli," rekao sam mu. Vaa vizija je bila poznato jo pre 400 godina." Nakon toga je seo kao izduvan balon, ali s olakanjem. Veoma vaan sluaj imao sam sa ovekom koji je i sam bio psihijatar. Jednoga dana doneo mi je rukom ispisanu knjiicu koju je za Boi dobio od svoje desetogodinje erke. U njoj je bio zabeleen niz snova koje je sanjala kada je imala osam godina. Nikada ranije nisam video tako strane snove i savreno dobro sam razumeo zato su njenom ocu bili vie nego zagonetni. Iako detinji, bili su stravini i sadravali su slike ije poreklo njen otac nije uopte mogao da shvati. Ovde u navesti bitne motive iz tih snova: 1. Zla ivotinja", zmijoliko udovite sa mnogo rogova. ubija i prodire sve druge ivotinje. Ali Bog dolazi iz etiri ugla, poto su to zapravo etiri zasebna Boga, i oivljuje sve mrtve ivotinje. 2. Uznoenje u nebesa. gde se igraju paganski plesovi; i silazak u pakao, gde aneli ine dobra dela.
74

ovek i njegovi simboli 3. opor malih ivotinja plai devojicu koja sanja. ivotinje rastu do nesluenih razmera, i jedna od njih je prodire. 4. U malog mia uvlae se crvi, zmije, ribe i ljudska bia. Tako mi postaje ljudsko bie. Ovo prikazuje etiri faze ovekovog porekla. 5. Vidi se kapljica vode, kao to izgleda kada se posmatra pod mikroskopom. Devojica vidi da je kapljica prepuna grana drvea. Ovo prikazuje postanak sveta. 6. Zao deak dri grudvu zemlje u ruci i baca njene komadie na svakoga ko proe. Na taj nain svi prolaznici postaju zli. 7. Pijana ena pada u vodu i odatle izlazi preporoena i trezna. 8. Prizor je iz Amerike: mnogo ljudi valja se po mravinjaku, jer su ih napali mravi. Devojica, u panici, pada u reku. 9. Pustinja na Mesecu u koju devojica tone tako duboko da stie do pakla. 10. U ovom snu devojici se privia svetlea lopta. Ona je dodiruje. Iz nje izlazi para. Dolazi ovek i ubija je. 11. Devojica sanja da je strano bolesna. Odjednom, iz njene koe izleu ptice i celu je pokrivaju. 12. Rojevi muica pomrauju sunce, mesec i sve zvezde, osim jedne, Ta zvezda pada na devojicu. U neskraenom nemakom izvorniku, svaki od ovih snova poinje sa reima stare bajke: Nekada davno ..." Ovim reima devojica je htela da kae da osea kako je svaki san bio svojevrsna bajka koju je ona elela da ispria ocu kao poklon za Boi. Otac je pokuao da objasni snove u okviru njihovog konteksta. Ali, to mu nije polo za rukom, jer se inilo da za njih ne postoje line asocijacije. Mogunost da ti snovi budu svesno smiljeni moe, naravno, da iskljui samo onaj ko je poznavao dete dovoljno dobro da bude sasvim siguran da ona govori istinu. (Meutim, teko bi ih bilo razumeti ak i da su samo matarije.) U ovom sluaju, otac je bio uveren da su snovi istiniti, i nema 75

Karl Gustav Jung razloga da ja u to sumnjam. I sam sam upoznao devojicu, ali to je bilo pre nego to je ocu poklonila svoje snove, te nisam imao prilike da je o njima pitam bilo ta. Ona je ivela u inostranstvu i umrla je od neke zarazne bolesti otprilike godinu dana nakon tog Boia. Nesumnjivo je da su njeni snovi udni. Glavne misli koje se kroz njih provlae izrazito su filosofske. Prvi san, na primer, govori o zlom udovitu koje ubija ostale ivotinje. ali Bog ih sve oivljava boanskom apokatastazom, ili konanim vraanjem u stanje dobrote i sree. U zapadnom svetu ova ideja je poznata preko hrianske tradicije. Moe se nai u Delima svetih apostola (3, 21) gde se govori o Isusu Hristu kojega valja dakle nebo da primi do onoga vremena kad se sve popravi..."* Starogrki crkveni oci (Origen, na primer) posebno su isticali ideju da e na kraju vremena Spasitelj vratiti sve u svoje prvobitno i savreno stanje. Ali po sv. Mateju (17, 11), ve je postojala stara jevrejska tradicija da e Ilija doi najpre i urediti sve." I rei iz Prve poslanice Korinanima (15, 22) nose u sebi istu misao: Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po Hristu svi oivljeti." Heroj-bog Raven (kod Haidu Indijanaca na amerikoj tihookeanskoj obali) u utrobi kita odgovara motivu udovita koje prodire" iz devojicinog prvog sna. Mogli bismo da pomislimo da je dete nailo na ovu misao u toku svog verskog obrazovanja. Ali nju su veoma malo uili o veri. Roditelji su joj bili protestanti samo po imenu, a Bibliju su poznavali samo iz prie. Posebno je neverovatno da su devojici objanjavali malo poznatu sliku apokatastaze. Njen otac sigurno nije nikada uo za tu mitsku ideju. * Za sve citate iz Biblije u knjizi korien prevod ure Daniia i Vuka Stef. Karadia - prim.prev.
76

ovek i njegovi simboli Od dvanaest snova devet je pod uticajem teme unitenja i obnavljanja. A nijedan od ovih snova ne pokazuje nikakve tragove naroitog hrianskog obrazovanja ili uticaja. Naprotiv, oni su mnogo blii primitivnim mitovima. Ovu vezu potvruje drugi motiv - kosmogonijski mit" (stvaranje sveta i oveka) koji se pojavljuje u etvrtom i petom snu. Ista veza se nalazi u Prvoj poslanici Korinanima (15, 22), koju sam upravo citirao. U ovom odlomku. Adam i Hrist (smrt i vaskrsnue) takoe su povezani. Opta ideja o Hristu Spasitelju pripada predhrianskoj temi, rasprostranjenoj irom sveta, o heroju i izbavitelju koji se, iako ga je prodralo udovite, na udesan nain ponovo pojavljuje, savladavi udovite koje ga je progutalo. Vreme i mesto nastanka ovog motiva nikome nisu poznati. Mi ak ne znamo ni na koji nain da istraujemo ovaj problem. Jedino je sigurno da ga je svaka generacija izgleda poznavala kao tradiciju prenesenu iz nekog davnog vremena. Tako da moemo sa sigurnou da tvrdimo da je nastao" u periodu kada ovek jo uvek nije znao da ima mit o heroju; u vremenu kada, da tako kaemo, on jo uvek nije svesno razmiljao o onome to govori. Lik heroja je arhetip koji postoji od pamtiveka. Deije stvaranje arhetipa posebno je vano, zato to ovek moe ponekad da bude sasvim siguran da dete nije bilo u direktnom dodiru sa dotinom tradicijom. U ovom sluaju, devojicina porodica tek je povrno poznavala hriansku tradiciju. Hrianske teme mogu, naravno, da budu predstavljene idejama kao to su Bog, aneli, nebesa, pakao i zlo. Meutim. nain na koji im prilazi ovo dete ukazuje na potpuno nehriansko poreklo. Uzmimo, na primer. prvi san o Bogu koji se, u stvari. sastoji od etiri boga to izlaze iz etiri ugla". emu priiadaju ti uglovi? U snu nije spomenuta nikakva odaja. A odaja se ne bi ni uklapala u sliku neega to je oigledno kosmiki dogaaj. u kojem uestvuje i samo Univerzalno Bie. Taj kvaternitet (ili element etvorstva") sam po sebi je udna ideja, ali igra veliku ulogu u mnogim religijama i filosofijama. U hrianskoj religiji ovu je ideju istisnulo
77

Karl Gustav Jung trojstvo, pojam za koji moramo pretpostaviti da je detetu bio poznat. Meutim, ko bi u dananjoj obinoj porodici iz srednje klase mogao da zna neto o boanskom etvorstvu? Ova ideja je nekada bila poznata meu onima koji su prouavali hermetiku filosofiju u srednjem veku, ali je presahnula poetkom XVIII veka, i potpuno je izvan upotrebe najmanje 200 godina. Gde ju je, onda, devojica pronala? U Jezekiljevoj viziji? Meutim, ne postoji hriansko uenje koje poistoveuje anela s Bogom. Isto pitanje moe da se postavi i u vezi sa rogatom zmijom. Tano je da u Bibliji postoji mnogo rogatih ivotinja, na primer, u Knjizi Otkrivenja. Ali izgleda da su sve one etvoronone, iako je njihov gospodar zmaj (dragon), to na grkom (otakop) znai i zmija. Rogata zmija pojavljuje se u XVI veku u latinskoj alhemiji kao quadricormutus serpenst (zmija s etiri roga), simbol Merkura i neprijatelj hrianskog trojstva. Meutim, ovo je nepoznat podatak. Koliko je meni noznato, pomenuo ga je samo jedan jedini autor, a devojica nikako nije mogla da zna za njega. U drugom snu pojavljuje se motiv koji sasvim izvesno nije hrianski, u kojem dolazi do izvrtanja prihvaenih vrednosti - na primer, ljudi igraju paganske plesove na nebesima, a aneli ine dobra dela u paklu. Ovaj simbol nagovetava relativnost ljudskih vrednosti. Gde je devojica pronala tako revolucionarnu misao, dostojnu Nieovog genija? Ova pitanja dovela su nas do jo jednog: ta je kompenzatorni smisao tih snova kojima je devojica oigledno pripisivala tako veliku vanost da ih je poklonila ocu kao boini poklon? Da je te snove sanjao neki primitivni vra, mogli bismo s razlogom pretpostaviti da oni predstavljaju varijacije na filosofske teme o smrti, vaskrsnuu ili obnovi, o postanku sveta, o stvaranju oveka, i o relativnosti vrednosti. Ali, ako bismo pokuali da tumaimo ovakve snovs na linom nivou. od njih bismo digli ruke smatrajui ih beznadeno tekim. Oni nesumnjivo sadre kolektivne slike" i donekle su slini onim naelima kojima poduavaju mladie u primi-tivnim plemenima pre nego to ih posebnim ritualom pro78

ovek i njegovi simboli glase zrelim mukarcima. Oni tada ue o tome ta su Bog. ili bogovi, ili ivotinje zaetnici" uinili, kako su stvoreni svet i ovek, kako e doi do kraja sveta i kakav je smisao smrti. Da li se u hrianskoj civilizaciji ikada prenose slina znanja? Da, u detinjstvu. Ali mnogi ljudi ponu ponovo da razmiljaju o takvim stvarima tek u poodmaklim godinama, kada se pribliava smrt. Dogodilo se da je devojica bila u obe situacije. Pribliavala se pubertetu i, u isto vreme, kraju svog ivota. U simbolizmu njenih snova gotovo da nita ne ukazuje na poetak normalnog zrelog ivota, ali ima veoma mnogo aluzija na unitavanje i obnavljanje. Kada sam prvi put proitao njene snove, imao sam neprijatno oseanjs da oni najavljuju blisku nesreu. Razlog za takvo oseanje nalazio se u nesvakidanjoj prirodi kompenzacije koju sam ja izvukao iz simbolizma. To je bilo neto sasvim suprotno od onoga to bismo oekivali da srstnemo u svesti devojice tog uzrasta. Ti snovi otvaraju sasvim nov i prilino zastraujui aspekt ivota i smrti. Oekivali bismo da sretnemo takve slike kod neke stare osobe koja se osvre na ivot, a ne kod deteta koje bi normalno trebalo da gleda napred. Njihova atmosfera pre podsea na staru rimsku izreku: ivot je " kratak san", nego na radost i bujnost njegovog prolea. Jer ivot tog deteta bio je poput ver sacrum vovendum (zavet prolenog rtvovanja), kako je to rekao rimski pesnik. Iskustvo pokazuje da neznano pribliavanje smrti baca adumbratio (preranu senku) na ivot i snove rtve. ak i oltar u hrianskim crkvama predstavlja, s jedne strane, grob, a s druge, mesto vaskrsnua - pretvaranje smrti u veni ivot. Snovi su predoili detetu upravo ovakve misli. One su bile priprema za smrt, izraena u kratkim priama, poput kazivanja prilikom primitivnih inicijacija ili poput koana u zen-budizmu. Ova poruka pre lii na drevne primitivne misli nego na ortodoksno hriansko uenje. ini se da je nastala izvan istorijske tradicije u davno zaboravljenim psihikim izvorima koji su, jo od praistorijskog doba, negovali filosofska i religiozna razmiljanja o ivotu i smrti.
74

Karl Gusiv Jung Kao da su budui dogaaji bacali svoju senku unazad, podstiui u detetu izvesne misaone forme koje, premda obino neaktivne, opisuju ili prate pribliavanje kobnog dogaaja. Premda je specifian oblik njihovog izraavanja vie ili manje lian, osnovni model im je zajedniki. Oni se mogu nai svugde i u svako doba, ba kao to se ivotinjski nagoni veoma razlikuju od vrste do vrste, ali ipak slue istim optima svrhama. Ne tvrdimo da svaka novoroena ivotinja stvara vlastite nagone kao individualno sticanje, i ne smemo da pretpostavljamo da sa svakim novim roenjem ljudske jedinke izmiljaju svoje posebne ljudske puteve. Kao i nagoni, kolektivni misaoni modeli ljudskog uma su uroeni i nasleeni. Kad se za to stvori prilika, oni u svima nama deluju na manje ili vie isti nain. Emocionalna ispoljavanja, kojima takvi misaoni modeli pripadaju, prepoznatljivo su istovetna svuda na Zemlji. Moemo da ih prepoznamo ak i kod ivotinja, a ivotinje se u tom pogledu meusobno veoma dobro razumeju, pa makar pripadale i sasvim razliitim vrstama. A ta je sa insektima i njihovim sloenim simbioznim funkcijama? Veina njih ak i ne zna svoje roditelje, i nema nikoga da ih ui. Zato bismo, dakle, tvrdili da je ovek jedino ivo bie koje je lieno posebnih nagona, ili da je njegova psiha osloboena svih tragova svoje evolucije? Naravno, ako poistovetite psihu sa sveu, veoma lako moete da doete do pogrene ideje da ovek dolazi na svet s praznom psihom i da ona kasnije sadri jedino ono to je stekla individualnim iskustvom. Ali psiha je neto vie od svesti. ivotinje imaju malo svesti, ali mnogo pobuda i reakcija koje ukazuju na postojanju psihe; i primitivni ljudi rade mnoge radnje iji im je smisao nepoznat. Uzalud ete pitati mnoge civilizovane ljude koje je pravo znaenje boinog drveta ili uskrnjeg jajeta. injenica je da oni, u stvari, obavljaju odreene radnje, ne znajui zato. Sklon sam da verujem da su ljudi generalno najpre radili neke stvari, a da se tek mnogo vremena nakon toga neko zapitao zato se one rade. Lekari psiholozi neprestano se sreu sa inae veoma inteligentnim pacijentima ije je pona80 ovek i njegovi simboli anje nesvakidanje i nepredvidljivo i koji uopte ne znaju ta govore ili rade. Njih iznenada obuzmu nerazumna raspoloenja koja ni oni sami ne umeju da objasne. Takve reakcije i pobude na prvi pogled izgledaju kao da su iskljuivo line prirode, te ih odbacujemo kao idiosinkratino ponaanje. One se, u stvari, zasnivaju na prethodno stvorenom i uvek spremnom sistemu nagona, koji je svojstven oveku. Misaone forme, univerzalno razumljivi pokreti, i mnogi stavovi prate model koji je bio ustanovljen davno pre nego to je ovek razvio refleksivnu svest. Moemo ak da zamislimo da su sami poeci ovekove sposobnosti razmiljanja bolne posledice estokih emocionalnih sudara. Samo kao ilustraciju ovoga, uzmimo Bumana koji u trenutku besa i razoarenja to nije uspeo da ulovi nijednu ribu, davi svog voljenog sina jedinca, a potom ga, dok u naruju dri beivotno telace, obuzima beskrajno alje-nje. Takav ovek moe zauvek da upamti taj trenutak bola. Ne moemo znati da li je ova vrsta iskustva zaista bila poetni uzrok razvoja ljudske svesti. Meutim, nema sumnje da je ok od slinog emocionalnog iskustva esto potreban kako bi se ljudi probudili i obratili panju na ono to rade. uven je onaj sluaj panskog hidalgosa iz XIII veka, Rajmona Lula (Raimon Lull), koji je napokon (posle dugog proganjanja) uspeo da se sastane sa damom koju je oboavao. Ona je bez rei otkopala haljinu i pokazala mu svoje grudi, natrule od raka. Ovaj ok izmenio je Lulov ivot; na kraju je postao uvaeni teolog i jedan od najveih misionara katolike crkve. U sluaju ovako iznenadne promene, esto mo-emo dokazati da je odreeni arhetip dugo vremena delovao u nesvesnom, veto pripremajui okolnosti koje e dovesti do krize. Izgleda da takva iskustva pokazuju da arhetipske forme nisu samo statiki modeli. Oni su dinamiki inioci koji se ispoljavaju u pobudama, jednako spontano kao i nagoni. Odreeni snovi, vizije, ili misli mogu da se pojave iznenada; i ma kako paljivo ispitivali, ne moemo da otkrijemo ta ih izaziva. To ne znai da oni nemaju uzrok; sigurno ga imaju. On je, meutim, tako dalek i zamagljen da ga jednostavno ne 81

ovek i njegovi simboli Karl Gusiv Jung moemo videti. U tom sluaju, moramo saekati dok san i njegov smisao ne postanu dovoljno razumljivi, ili dok se ne desi neki spoljanji dogaaj koji e objasniti san. U trenutku sna, taj dogaaj moe jo uvek da pripada budunosti. Ali ba kao to su nae svesne misli esto zaokupljene budunou i njenim mogunostima, isto se zbiva i sa nesvesnim i njegovim snovima. Dugo su svi verovali da je glavna funkcija snova predskazivanje budunosti. U antikom dobu, pa ak sve do srednjeg veka, snovi su bili vaan deo lekarskih prognoza. Ja mogu modernim snom da potvrdim element prognoze (ili predvianja) koji se nalazi u jednom starom snu to ga navodi Artemidor iz Daldisa u drugom veku n.e.: ovek je sanjao kako vidi da mu otac umire u plamenu zapaljene kue. Ubrzo nakon toga, on sam je umro u flegmoni (phlegmone - vatra, ili velika groznica) to je po mojoj pretpostavci bilo zapaljenje plua. Tako se dogodilo da se moj kolega razboleo od smrtonosne gangrenozne groznice - zapravo, od flegmone. Njegov bivi pacijent, koji nije znao kakva je priroda lekareve bolesti, sanjao je da je taj lekar umro u velikoj vatri. U to vreme, lekar je upravo bio primljen u bolnicu i bolest je bila na samom poetku. Pacijent nije znao nita osim puke injenice da je njegov lekar bolestan i da se nalazi u bolnici. Nakon tri nedelje lekar je umro. Kao to ovaj primer pokazuje, snovi mogu da imaju predviajui ili predskazujui karakter, i svi oni koji pokuavaju da ih tumae moraju to da imaju u vidu, posebno kada oigledni smisao sna ne prua kontekst koji je dovoljan da ga objasni. Takav san esto dolazi iz vedra neba", i ovek se pita ta je to moglo da ga izazove. Naravno, kad bismo znali njegovu skrivenu poruku. njegov uzrok bio bi sasvim jasan. Ler, samo naa svest jo uvek ne zna nita; izgleda da je nesvesno ve obaveteno i da je donelo zakljuak koji je izraen u snu. U stvari, nesvesno je, izgleda, u stanju da istrauje i izvlai zakljuke iz injenica. isto koliko i svest. Moe ak da koristi odreene injenice i predvia njihove mogue efekte. samo zato to ih mi nismo svesni.

U karikauri Dejmsa Terbera (James Thurber), mu-papui vidi svoj dom i svoju enu kao jedno bie. Meutim, koliko se moe razabrati iz snova, nesvesno svoje odluke donosi instinktivno. Ova razlika je vana. Logika analiza je povlastica svesti; mi biramo razumom i znanjem. Izgleda, meutim, da je nesvesno voeno uglavnom nagonskim tenjama, koje su predstavljene odgovarajuim misaonim formama - odnosno, arhetipima. Lekar koga zamolimo da opie tok neke bolesti upotrebie veoma racionalne pojmove kao to su infekcija" ili groznica". San je poetiniji. On bolesno telo predstavlja kao ovekovu zemaljsku kuu, a groznicu kao vatru koja je unitava. Kao to navedeni san pokazuje, arhetipski um je u toj situaciji postupio na isti nain kao i u Artemidorovo doba. Nesvesno je intuitivno uhvatilo neto to je vie ili manje nepoznate prirode, i podvrgnulo ga arhetipskoj obradi. Ovo 83

82

Karl Gusiv Jung govori da je arhetipski um, umesto procesa razmiljanja koji bi primenila svesna misao, preuzeo ulogu predskazivanja. Arhetipovi, dakle, imaju vlastitu inicijativu i vlastitu specifinu energiju. Te moi im omoguavaju da daju smisleno tumaenje (u svom simbolikom stilu) i da se upliu u datu situaciju vlastitim pobudama i misaonim formacijama. U tom pogledu deluju kao kompleksi; oni nastaju i nestaju uglavnom po svojoj volji, a esto na zbunjujui nain koe ili menjaju nae svesne namere. Specifinu energiju arhetipova moemo da opazimo kada iskusimo nesvakidanju dra koja ih prati. Oni kao da imaju posebnu ar. Takva nesvakidanja osobina takoe je svojstvena linim kompleksima; i ba kao to lini kompleksi imaju svoju individualnu istoriju, imaju je i drutveni kompleksi arhetipskog karaktera. Meutim, dok lini kompleksi ne stvaraju nita vie do line predrasude, arhetipovi stvaraju mitove, religije i filosofije koje utiu na itave nacije i istorijske epohe, i daju im poseban peat. Line komplekse smatramo kompenzacijama za jednostrane ili pogrene stavove svesti; na isti nain mitovi religijske prirode mogu da se protumae kao svojevrsna duevna terapija za patnje i teskobe ljudskog roda uopte - glad, rat, bolest, starost, smrt. Sveopti mit o heroju, na primer, uvek se odnosi na snanog oveka, ili bogooveka koji pobeuje zlo u obliku zmajeva, zmija, udovita, demona, i slino, i oslobaa svoj narod od unitenja i smrti. Pripovedanje ili ritualno ponavljanje svetih tekstova i sveanih obreda, i oboavanje takvog lika uz plesove, muziku. himne, molitve i rtvovanja. ispunjava prisutne pobonim oseanjima (kao usled kakvih magijskih ini) i toliko uzdie iojedinca da ovaj poinje da se poistoveuje sa herojem. Ako to stanje pokuamo da posmatramo oima vernika, moda emo shvatiti kako obian ovek moe da se oslobodi svoje line nemoi i bede. i da se obdari (barem privremeno) gotovo nadljudskim osobinama. esto ga takvo uverenje dri veoma dugo i daje odreeni stil njegovom ivotu. Moe ak da obelei i itavo drutvo. Znaajan primer ovoga moemo nai u eleuzinskim misterijama, koje su na kraju bile zabranje84

ovek i njegovi simboli ne poetkom sedmog veka hrianske ere. One su, zajsdno sa delfijskim proroitem, izraavale sutinu i duh drevne Grke. I sama hrianska era u znatnoj meri duguje svoje ime i znaenje staroj misteriji o bogooveku, iji koreni lee u staroegipatskom arhetipskom mitu o Ozirisu-Horusu. Uopteno se prihvata pretpostavka da je u nekoj datoj prilici u praistoriji neki mudri stari filosof ili nrorok izmislio" osnovne mitoloke ideje, a da u njih od tada veruje" lakoveran i nekritian narod. Kae se da prie, koje je pripovedalo svetenstvo eljno moi, nisu istinite". ve da su tek puko prieljkivanje". Ali sama re izmisliti"* potie od latinskog glagola invenire, to znai pronai", dakle, pronai neto tragajui" za tim. U potonjem sluaju sama re nagovetava neko predznanje o onome to emo pronai. Vratimo se udnim idejama na koje smo naili u snovima one devojice. Izgleda sasvim neverovatno da ih je traila, budui da je bila iznenaena kada ih je pronala. Ona ih je, u stvari, doivela kao nesvakidanje i neoekivane prie, koje su izgledale dovoljno vredne panje da ih pokloni svom ocu za Boi. Meutim, tim postupkom ona ih je uzdigla na nivo jo uvek ive hrianske misterije roenja naeg Gospoda, pomeane s tajnom zimzelenog drveta koje nosi novoroenu Svetlost. (Ovo se odnosi na peti san.) I mada postoji obilje istorijskih dokaza za simbolinu vezu izmeu Hrista i simbola drveta, roditelji ove devojice ostali bi veoma zbunjeni kad bismo ih zamolili da objasne ta za njih tano znai to ukraavanje drveta upaljenim sveama povodom Hristovog roenja. Ah, na to je samo boini obiaj" - rekli bi. Ozbiljan odgovor zahtevao bi dalekosenu raspravu o drevnom simbolizmu Boga koji umire i njegovoj vezi sa kultom Velike Majke i njenim simbolom, drvetom - da spomenemo samo jedan vid ovog zamrenog i tekog problema. to vie zadiremo u poreklo neke kolektivne slike" (ili, da se izrazimo crkvenim jezikom, dogme), sve vie otkriNa engleskom invent". prim.prev.

85

Karl Gustav Jung vamo naizgled beskrajnu mreu arhetipskih uzoraka koji, pre modernih vremena, nikada nisu bili predmet svesnog razmiljanja. Zbog toga, to je nadasve paradoksalno, mi vie znamo o mitolokom simbolizmu nego to je znala ijedna generacija pre nas. injenica je da ljudi u preanjim vremenima nisu razmiljali o svojim simbolima; oni su ih iveli i bili su nesvesno podsticani njihovim znaenjem. Ovo u da ilustrujem jednim iskustvom koje sam doiveo dok sam boravio kod Elgonija, primitivnog plemena u istonoj Africi. Svakog jutra u praskozorje, oni izlaze iz svojih koliba i duvaju ili pljuju u dlanove koje zatim pruaju prema prvim zracima sunca, kao da nude svoj dah ili svoju pljuvaku izlazeem bogu - mungu. (Ova re iz svahili jezika, koju su koristili da objasne ritualni in, izvedena je iz polinezij-skog korena istog znaenja - mana ili mulungu. Ovi i slini pojmovi oznaavaju neobino delotvornu i prodornu mo", koju bismo mi nazvali boanskom. Re mungu je, stoga, njihov ekvivalent za Alaha ili Boga.) Kada sam ih upitao ta im znai taj in, ili zato ga obavljaju, bili su potpuno zbunjeni. Jedino to su mogli da mi kau je: Oduvek to radimo. To se oduvek radi kada sunce izlazi." Smejali su se oiglednom zakljuku da je sunce mungu. Sunce zaista nije mungu kada je iznad obzorja; mungu je samo onaj trenutak izlaska sunca. Meni je bilo jasno ta su radili, ali njima nije; oni su to radili, ne razmiljajui nikada o tome. Zbog toga nisu ni mogli da mi objasne. Ja sam zakljuio da oni mungu nude svoje due, jer dah (ivota) i pljuvaka znae supstanciju due". Dahtanjem ili pljuvanjem na neto prenosi se magini" uinak, kao, na primer, kada je Hrist upotrebio pljuvaku da izlei sleica, ili kada sin udie ioslednji dah svog oca na samrti, kako bi preuzeo oevu duu. Sasvim je neverovatno da su ti Afrikanci ikada, ak i u dalekoj prolosti, znali neto o smislu njihovog obreda. U stvari, njihovi preci su verovatno znali jo manje, zato to su bili dublje nesvesni svojih motiva i zato to su manje razmiljali o svojim postupcima. Geteov Faust lepo kae; Im Anfang war die Tat" (Na poetku bee delo). Dela" se nikada nisu izmiljala, ona su se 86

ovek i njegovi simboli inila; misli su, s druge strane, relativno kasno ovekovo otkrie. Njega su najpre nesvesni faktori podsticali na dela; on je tek mnogo kasnije poeo da razmilja o uzrocima koji ga podstiu; i trebalo mu je zaista mnogo vremena da stigne do obrnute ideje da mora da je sam sebe podsticao - s obzirom da njegov um nije u stanju da prepozna nijednu drugu podsticajnu silu osim vlastite. Mi bismo se nasmejali na ideju o biljci ili ivotinji koja izmilja samu sebe, ipak mnogi ljudi veruju da je psiha (odnosno um) izmislila sebe, te da je stoga bila tvorac vlastitog postojanja. U stvari, um se razvio do svog sadanjeg stanja svesti kao to se ir razvija u hrast, ili kao to su se gmizavci razvili u sisare. Kako je ve odavno poeo da se razvija, tako se jo i danas razvija, i zbog toga nas pokreu i unutranje sile kao i spoljanji podsticaji. Ti unutranji motivi potiu iz dubokog izvora koji nije stvorila svest i koji nije pod njenom kontrolom. U mitologiji starog doba, ove sile su se zvale mana, ili duhovi, demoni i bogovi. Oni deluju danas kao to su uvek delovali. Ukoliko se poklapaju sa naim eljama, mi ih zovemo srenim slutnjama ili pobudama i sami sebe tapemo po ramenu zato to smo tako pametni. Ako su suprotni naim eljama, onda kaemo da je to samo loa srea, ili da su neki ljudi protiv nas, ili da je uzrok nae nevolje sigurno patoloke prirode. Jedino to odbijamo da priznamo jeste injenica da zavisimo od sila" koje su izvan nae kontrole. Tano je, meutim, da je civilizovan ovek od nedavno stekao izvesnu koliinu snage volje. koju moe da primeni kad god poeli. On je nauio da uspeno obavlja svoj posao, a da prethdno ne mora da pribegava pesmama i bubnjevima kako bi ga oni doveli u stanje da radi. ak se oslobodio i svakodnevne molitve za Boiju pomo. Moe da sprovede ono to naumi, i svoje ideje bez sumnje moe glatko da pretvori u delo, dok primitivnom oveku na svakom koraku smetaju strahovi, praznoverje i druge nevidljive prepreke delovanju. Moto: Ono to hoe to i moe" - praznoverje je modernog oveka. No ipak. odranje svoje vere savremeni ovek plaa prilinim nedostatkom samoposmatranja. On je slep za injenicu 87

Karl Gustav Jung da i pored sve njegove razumnosti i dslotvornosti njime vladaju sile" koje su izvan njegove kontrole. Njegovi bogovi i demoni nisu niioto nestali; samo su dobili nova imena. Oni ga odravaju u pokretu bez odmora, s nejasnim strepnjama, psiholokim komplikacijama, nezasitom potrebom za pilulama, alkoholom, duvanom, hranom - i, pre svega, velikim brojem neuroza. ovekova dua Ono to mi zovemo civilizovanom sveu postepeno se odvajalo od osnovnih nagona. Ali ti nagoni nisu iezli. Samo su izgubili dodir sa naom sveu, te su stoga primorani da se izraavaju na posredan nain. To moe biti pomou fizikih simptoma, u sluaju neuroze, ili pomou razliitih sporednih dogaaja, kao to su neobjanjiva raspoloenja, neoekivana zaboravnost, ili greke u govoru. ovek voli da veruje kako je gospodar svoje due. Meutim, dokle god nije u stanju da kontrolie svoja raspoloenja i emocije, ili da postane svestan bezbrojnih tajnih puteva pomou kojih se nesvesni faktori uvlas u njegove planove i odluke, on svakako nije svoj gospodar. Ti nesvesni faktori duguju svoje postojanje samostalnosti arhetipova. Da ne bi video vlastito stanje rascepljenosti, moderan ovek se titi sistemom pregrada. Odreena podruja spoljanjeg ivota i svog ponaanja ovek dri, da tako kaem, u odvojenim fiokama i nikada ih ne suoava jedne s drugima. Kao primer za tu takozvanu psihologiju iregrada, seam se sluaja jednog alkoholiara koji je potpao pod blagotvoran uticaj nekog verskog pokreta i, oaran njihovim entuzijazmom. potpuno zaboravio na svoju potrebu da pije. Njega je oigledno i udotvorno izleio Isus, pa su ga zbog toga isticali kao svedoka Boije milosti ili delotvornosti dotine verske organizacije. Meutim, nakon nekoliko nedelja javnih ispovesti, ta novina poela je da bledi i izgleda da mu je bilo potrebno malo alkoholnog okrepljenja, i tako je ponovo poeo da pije. Ovoga puta. meutim, dobrotvorna organizacija je dola do zakljuka da je to patoloki" sluaj koji oigledno nije prikladan za Isusovo posredovanje, pa su ga smestili na
88

ovek i njegovi simboli kliniku kako bi doktori obavili ono to nije boanski Iscelitelj. Ovo je jedan od vidova modernog kulturnog" uma u koji svakako vredi zaviriti. On pokazuje zastraujui stepen disocijacije i psiholoke zbrke. Ako na trenutak posmatramo oveanstvo kao pojedinca. videemo da je ljudski rod poput osobe koju nose nesvesne moi; ljudski rod takoe voli da zadrava odreene probleme u odvojenim fiokama. Meutim, upravo zato trebalo bi da u velikoj meri obratimo panju na ono to radimo, jer oveanstvu danas prete smrtne opasnosti koje je samo stvorilo i koje prevazilaze njegovu kontrolu. Na svet je, da tako kaem, rascepljen poput nekog neurotika, sa Gvozdenom Zavesom koja oznaava simbolinu liniju podele. Zapadni ovek, postajui svestan agresivne volje za mo koju ispoljava Istok, uvia da je primoran da preduzme vanredne mere zatite, u isto vreme dok se ponosi svojim vrlinama i dobrim namerama. Meutim, on ne vidi da to to mu komunistiki svet baca natrag u lice, bez ikakvog srama i veoma promiljeno, jesu zapravo njegovi vlastiti poroci koje je on zavio u uglaene meunarodne manire. Ono to je Zapad doputao, ali tajno i s blagim oseajem stida (diplomatska la, sistematsko obmanjivanje, prikrivene pretnje), s Istoka se vraa otvoreno i u punoj meri, vezujui nas u neurotine vorove. Zapadnom oveku se iza Gvozdene Zavese kezi lice njegove vlastite zle senke. Ovakvo stanje stvari objanjava nesvakidanje oseanje bespomonosti mnogih ljudi u zapadnim drutvima. Poeli su da shvataju da su tekoe sa kojima se suoavamo moralni problemi, i da pokuaji da se na njih odgovori politikom nagomilavanja nuklearnog oruja ili ekonomskim nadmetanjem" ne vode niemu i imaju veoma malo uspsha. jer su to maevi s dve otrice. Mnogi od nas sada shvataju da bi moralna i duhovna sredstva bila mnogo delotvornija. Budui da bi nam pruila psihiki imunitet na sve veu zarazu. Meutim, nokazalo se da su svi takvi pokuaji posebno nedelotvorni, a ostae takvi sve dok budemo nastojali da ubedimo sebe i svet da gree samo oni (tj. nai protivnici). Bilo bi mnogo bolje za nas ako bismo ozbiljno pokuali da
89

Karl Gustav J\ng uvidimo vlastitu senku i njena bezona dela. Kada bismo uspeli da prepoznamo vlastitu senku (mranu stranu nae prirode), postali bismo otporni na sve moralne i duhovne zaraze i podmetanja. Kako stvari sada stoje, mi smo otvoreni za sve zaraze, jer zapravo inimo isto to i oni. Jedino to se nalazimo u neto nepovoljnijem poloaju, jer niti vidimo niti elimo da shvatimo ta mi sami inimo pod maskom lepog ponaanja. Ne zaboravite da i komunistiki svet ima jedan veliki mit (koji mi nazivamo iluzijom, u pustoj nadi da e ona zbog naeg nadmonog rasuivanja nestati). To je odavno posveen arhetipski san o Zlatnom dobu (ili Raju), gde svako ivi u blagostanju, a veliki, pravedni i mudri voa vlada tim ljudskim zabavitem. Ovaj snani arhetip epao je ljude u svom infantilnom obliku, ali nikada nee nestati iz ovog sveta samo zbog pojave naih superiornih gledita. Mi ih ak podravamo svojom infantilnou, zato to je naa zapadna civilizacija i sama u eljusti iste mitologije. Mi nesvesno gajimo iste predrasude, nade i oekivanja. Mi takoe verujemo u dravu punu blagostanja, u sveopti mir, u jednakost ljudi, u njihova vena ljudska nrava, u pravdu, istinu i (nemojte rei preglasno) u Carstvo Boije na Zemlji. Tuna je istina da se ovekov stvarni ivot sastoji od sklopa nepomirljivih suprotnosti - dana i noi, roenja i smrti, sree i bede, dobra i zla. ak nismo ni sigurni da e jedno od njih nadvladati ono drugo, da e dobro pobediti zlo, a radost pobiti patnju. ivot je bojno polje. To je uvek bio i uvek e biti; a da nije tako, ne bismo vie postojali. Upravo je taj sukob u oveku naveo prve hriane da oekuju i da se nadaju brzom kraju ovoga sveta, ili budiste da odbace sve zemaljske elje i tenje. Ti osnovni odgovori sigurno bi bili pogubni da nisu povezani s posebnim duhovnim i moralnim idejama i postupcima koji ine osnovni sadraj obe religije i koji u izvesnoj meri ublauju njihovo radikalno poricanje sveta.

ovek i njegovi simboli

Na sve je rascepljen poput nekog neurotika. Berlinski zid.

Naglaavam to zato to danas postoje milioni ljudi koji su izgubili veru u bilo koju vrstu religije. Takvi ljudi vie ne razumeju svoju religiju. Dok ivot glatko protie bez vere, gubitak se ne primeuje. Ali kad doe patnja, onda je to druga stvar. To je trenutak kada ljudi ponu da trae neki izlaz i razmnljaju o smislu ivota po svim njegovim udesnim i bolnim iskustvima.
91

90

Karl Gustav Jung Znaajno je da se lekaru psihologu (koliko ja znam) ee obraaju Jevreji i protestanti nego katolici. To je oekivano zato to se katolika crkva i dalje osea odgovornom za curam animarum (tj. za brigu za dobrobit due). Ali, u ovom dobu nauke psihijatar je pogodan za postavljanje pitanja koja su nekada pripadala domenu teologa. Ljudi oseaju da postoji, ili bi postojala, velika razlika u tome da li oni zaista veruju u smisleni nain ivota ili u Boga i besmrtnost. Avet bliske smrti esto snano podstie takve misli. Ljudi su od davnina razmiljali o nekom Vrhovnom Biu (jednom ili vie njih) i o zemlji budunosti. Jedino danas misle da im takve ideje nisu potrebne i da mogu bez njih. Zbog toga to ne moemo da otkrijemo Boiji presto na nebu pomou radio-teleskopa ili da utvrdimo (zasigurno) da su voljeni otac ili majka jo uvek negde oko nas u vie ili manje telesnom obliku, ljudi pretpostavljaju da takve ideje nisu istinite". Ja bih radije rekao da nisu dovoljno istinite", jer to je ona vrsta predstava koje prate ljudski ivot od nraistorijskog doba, i koje jo uvek prodiru u svest na bilo koji izazov. Moderan ovek moe da tvrdi kako mu one nisu potrebne i u stanju je da potkrepljuje svoje miljenje upornim naglaavanjem da ne postoji nauni dokaz za njihovu istinitost. Ili ak moe da ali za gubitkom svojih uverenja. Ali, budui da imamo posla sa nevidljivim i nespoznatljivim stvarima (jer Bog je izvan ljudskog razumevanja i ne postoji nain da se dokae besmrtnost), zato da se muimo oko dokaza? ak i kad ne bismo razumski znali da nam je potrebna so u hrani, mi bismo i pored toga imali koristi od njene upotrebe. Mogli bismo da tvrdimo da je korienje soli ista iluzija ula ukusa ili praznoverje; ali ona bi i dalje doprinosila naoj dobrobiti. Zato bismo se, onda, liili onih stavova koji bi bili korisni u krizama i koji bi dali smisao naem bivstvovanju? I kako znamo da takve ideje nisu istinite? Mnogi ljudi bi se sloili sa mnom kad bih otvoreno rekao da su takve ideje verovatno iluzije. Oni meutim ne shvataju da je poricanje isto tako nemogue dokazati" kao i tvrdnju u prilog 92

ovek i njegovi simboli religioznom verovanju. Mi smo potpuno slobodni u izboru svog stanovita; ono e u svakom sluaju biti proizvoljna odluka. Meutim, postoji jedan vrst empirijski razlog zato bi trebalo da negujemo misli koje nikada ne mogu da budu dokazane. Za njih se zna da su korisne. oveku su svakako potrebne opte ideje i uverenja koja e dati smisao njegovom ivotu i omoguiti mu da pronae svoje mesto u vaseljeni. On js u stanju da podnese i najneverovatnije tekoe kada je uveren da imaju smisla; uniten je kada mora da prizna, novrh svih svojih nevolja, da uestvuje u besmislenoj prii nekog idiota". Uloga religijskih simbola jeste da daju smisao ovekovom ivotu. Pueblo Indijanci veruju da su oni sinovi Oca Sunca i to verovanje im daruje perspektivu (i cilj) koja daleko prevazilazi njihovo ogranieno postojanje. Prua im obilje prostora za razvijanje linosti i omoguava im ispunjen ivot kompletnih linosti. Njihov poloaj je mnogo bolji od poloaja oveka u naoj civilizaciji, koji zna da je (i da e ostati) samo obian gubitnik bez ikakvog unutranjeg smisla u svom ivotu. Oseaj dubljeg smisla postojanja uzdie oveka iznad pukog zaraivanja i troenja. Ako tog smisla nema, on je izgubljen i jadan. Da je sv. Pavle bio uveren da je on samo obian lutajui tkalac ilimova, on zasigurno ne bi bio ovek kakav je bio. Njegov stvarni i smislsni ivot bio je u unutranjem uverenju da je on Boiji glasnik. Neko bi mogao rei da je patio od megalomanije. ali to miljenje bledi pred svedoenjem istorije i sudom kasnijih generacija. Mit koji ga je obuzeo uinio je od njega neto vie od obinog zanatlije. Meutim, takav mit se sastoji od simbola koji nisu svesno smiljeni. Oni su se dogodili. Nije ovek Isus stvorio mit o bogooveku. On je iostojao mnogo vekova pre njegovog roenja. On js i sam bio ponesen tom simbolinom idejom koja ga je. kako nam govori sv. Marko, uzdigla iz skuenog ivota drvodelje iz Nazareta.

93

Karl Gustav Jung

ovek i njegovi simboli

Rajski vrt, naslikan kao vrt okruen zidinama (a po obliku slian materici), na platnu francuskog slikara iz XV veka, prikazuje isterivanje Adama i Eve.

Svako drutvo ima svoju ideju o arhetipskom raju ili zlatnom dobu koje je, po verovanju, nekada postojalo i postojae ponovo. Ameriko platno iz XIX veka prikazuje ideju o proloj utopiji: sporazum Vilijama Pena (Willam Penn) sa Indijancima, godine 1682, koji se odvija u idealnim uslovima, gde je sve skladno i mirno.

Mitovi se vraaju do primitivnih pripovedaa i njihovih snova, do ljudi kojs pokree komeanje njihovih fantazija. Ti ljudi nisu mnogo drugaiji od onih koje su kasnije generacije nazivali pesnicima ili filosofima. Primitivni pripovedai ne razmiljaju o poreklu svojih fantazija; tek mnogo kasnije ljudi su poeli da se pitaju o poreklu prie. Ipak, pre mnogo vekova, u dobu koje mi nazivamo starom" Grkom. ljudski umovi bili su dovoljno razvijeni da naslute da prie o bogovima nisu bile nita drugo do drevna i preuveliana predanja o davno preminulim kraljevima i poglavicama. Ljudi su ve tada prihvatili miljenje da je mit suvie neverovatan da bi mogao da znai ono to govori. Oni su zato pokuali da ga svedu na opte razumljiv oblik.
94

U novije vreme videli smo da se ista stvar dogodila sa simbolizmom snova. U godinama kada je psihologija bila u povoju, postali smo svesni znaaja snova. Ali, ba kao to su Grci ubedili sebe da su njihovi mitovi samo obrada racionalne ili normalne" istorije, tako su i neki pioniri psihologije doli do zakljuka da snovi ne znae ono to na prvi pogled izgleda da znae. Slike ili simboli koje oni predstavljaju bili su odbaeni kao bizarni oblici u kojima se potisnuti sadraji psihe pojavljuju u svesti. I tako je bilo prihvaeno da san znai neto drugo, a ne ono to oigledno govori. 95

ovek i njegovi simboli Ve sam govorio o svom neslaganju sa ovom idejom - neslaganju koje me je navelo da prouavam kako oblik, tako i sadraj snova. Zato bi oni znaili neto to je drugaije od njihovog sadraja? Postoji li bilo ta u prirodi to je neto drugo, a ne ono to jeste? San je normalna i prirodna pojava, i ne znai ono to nije. Talmud ak kae: San je svoje vlastito tumaenje." Do zbrke dolazi zbog toga to su sadraji sna simbolini, pa stoga imaju vie od jednog znaenja. Simboli ukazuju na drugaije pravce od onih koje shvatamo sveu; prema tome, oni se odnose na neto to je nesvesno ili to barem nije potpuno svesno. Naunom umu smetaju pojave kao to su simbolike misli, zato to ne mogu da budu izraene na nain koji bi zadovoljio intelekt i logiku. bne nikako nisu jedini takav sluaj u psihologiji. Nevolje poinju sa pojavom afekta", ili emocije, koja izmie svim pokuajima psihologa da je veu konanom definicijom. Uzrok svim potekoama isti je u oba sluaja uplitanje nesvesnog. Ja dovoljno znam o naunoj taki gledita da bih razumeo da je zaista veoma neprijatno kada radite s injenicama koje ne mogu da se shvate u potpunosti ili na pravi nain. Nevolja s tim pojavama je to se injenice ne mogu porei, a ipak se ne mogu izraziti intelektualnim pojmovima. Zato bi ovek morao da bude u stanju da razume sam ivot, jer upravo ivot stvara emocije i simbolike ideje. Psiholog teoretiar sasvim nesmetano moe da odbaci fenomen emocije ili pojam nesvesnog (ili oba) iz svojih razmatranja. Ipak, oni e ostati injenice na koje psiholog lekar mora da obrati panju; zato to su emotivni sukobi i uplitanje nesvesnog klasina obeleja njegove nauke. Ako se uopte bavi svojim pacijentom, on nailazi na te iracionalnosti kao na vrste, nepremostive injenice, koje se ne obaziru na njegovu sposobnost da ih izrazi intelektualnim pojmovima. Zbog toga je sasvim prirodno to je ljudima koji nemaju iskustvo psihologa lekara teko da prate ta se dogaa kada psihologija prestane da bude mirno prouavanje naunika u svojoj laboratoriji, ve postane aktivni deo njegovog stvarnog ivota. Vebe gaanja na strelitu daleko 97

Obred sahranjivanja u amcu kod jednog junoamerikog plemena. Mrtvaca polau u njegov kanu i daju mu hranu i odeu za putovanje.

96

Karl Gustav Jung su od bojnog polja; u pravom ratu lekar mora da se bavi smrtnim sluajevima. On mora da razmilja o psihikim injenicama, iako ne moe da ih izrazi putem naunih definicija. Zbog toga psihologija ne moe da se ui iz udbenika, ve samo direktnim iskustvom. U ovo se moemo jasno uveriti ako prouimo neke dobro poznate simbole. Krst u hrianstvu, na primer, predstavlja smisaoni simbol koji izraava mnotvo aspekata, ideja i emocija; ali krst koji stoji iza neijeg imena jednostavno govori da je ta osoba mrtva. Falus predstavlja sveobuhvatni simbol u hinduizmu, ali ako ga neki ulini mangup nacrta na zidu, to samo odraava njegovo zanimanje za svoj penis. Upravo zato to se infantilne i mladalake fantazije esto nastavljaju i u dubokoj zrelosti, postoji mnogo snova sa nesumnjivim seksualnim aluzijama. Bilo bi besmisleno ako bismo ih drugaije shvatili. Ali kada zidar govori o opekama koje ulaze jedna u drugu*, ili elektriar o mukim i enskim prik-ljucima, bilo bi smeno pretpostaviti da on zadovoljava svoje usijane mladalake fantazije. On jednostavno koristi ivopisne nazive za svoj radni pribor. Kada vam neki obrazovani Indijac govori o Lingamu (falusu koji u hinduistikoj mitologiji predstavlja boga ivu), uete stvari koje mi na zapadu nikada ne bismo doveli u vezu s penisom. Lingam svakako nije neka besramna aluzija; niti je krst samo znak smrti. Mnogo zavisi od zrelosti snivaa koji stvara takve slike. Tumaenje snova i simbola zahteva inteligenciju. Ono ne moe da se pretvori u mehaniki sistem, a potom da se gura u nematovite mozgove. Takav posao zahteva i sve vee znanje o snivaevoj individualnosti kao i sve veu samosvesnost tumaa. Nijedan iskusan radnik na tom polju nee poricati da postoje praktina pravila koja mogu da budu od pomoi, ali ona moraju da se primene smotreno i inteligentno. Neko moe da se dri svih valjanih pravila, a da se na kraju ipak
* Graevinski termin na engleskom monks and nuns" (monasi i monahinje) oznaava vrstu opeka koje se na karakteristian nain reaju jedne preko drugih. Taj nain postavljanja opeka koristi se naroito pri gradnji manastira, prim.prev.

ovek i njegovi simboli

zaglibi u silnoj besmislici, jednostavno zato to je prevideo naizgled beznaajan detalj koji nekoj inteligentnijoj osobi ne bi promakao. ak i ovek visoke inteligencije moe dobro da skrene s puta u tumaenju zbog nedostatka intuicije ili oseaja. Kada pokuavamo da razumemo simbole, mi se ne suoavamo samo sa simbolom ve se nalazimo nasuprot celokupnog bia tog pojedinca koji stvara simbole. To ukljuuje prouavanje njegovog kulturnog porekla, pri emu se popunjavaju mnoge praznine i u vlastitom obrazovanju. Ja sam sebi postavio pravilo da svaki sluaj razmatram kao potpuno novi problem o emu ne znam ak ni najosnovnije stvari. Rutinski odgovori mogu da budu praktini i korisni dok ne zadiremo dublje ispod povrine, ali im doemo u dodir sa vitalnim problemima, sam ivot preuzima kormilo, a tada ak i najbriljantnije teorijske premise postaju jalove rei. Za nae razumevanje simbola veoma su bitne imaginacija i intuicija. I mada se uobiajeno smatra da su one najvanije za pesnike i umetnike (da im u osetljivim" stvarima ne treba mnogo verovati), one su, u stvari, jednako vane na svim viim nivoima nauke. Tu dobijaju sve vaniju ulogu koja dopunjuje racionalni" intelekt i njegovu primenu na odreeni problem. ak i fizika, najstroa od svih primenjenih nauka, u iznenaujuoj meri zavisi od intuicije koja deluje putem nesvesnog (iako je naknadno mogue pokazati logike postupke koji bi mogli da nas dovedu do istog rezultata kao i intuicija). Intuicija je bezmalo neophodna za tumaenje simbola, i esto moe da pomogne da ih sniva odmah shvati. Ali dok takva srena slutnja moe biti subjektivno uverljiva, ona takoe moe biti i veoma opasna. U stanju je da veoma lako izazove lano oseanje sigurnosti. Na primer, moe da zavede i tumaa i snivaa da nastave jedan prijatan i relativno lak odnos, koji potom moe da zavri kao svojevrstan zajedniki san. Sigurna osnova stvarnog intelektualnog znanja i moralnog razumevanja nestaje ukoliko je oveku dovoljno tek maglovito zadovoljstvo zato to je uspeo da shvati neto slutnjom". ovek moe neto da razjasni i zna samo u sluaju 99

98

Karl Gustav Jung ako je sveo intuiciju na tano poznavanje injenica i njihovih logikih veza. Poteni istraiva morae da prizna da nije uvek u stanju da to uini, no bilo bi nepoteno kad to ne bi uvek imao na umu. I naunik je ljudsko bie. Zato je prirodno da on, kao i drugi, mrzi stvari koje ne moe da objasni. Obmanjujemo sebe ako verujemo da je ono to mi danas znamo najvie to ovek uopte moe da zna. Nita nije ranjivije od naune teorije, koja je samo prolazni pokuaj da objasnimo injenice, a ne sama vena istina. Uloga simbola Kada se psiholog lekar zanima za simbole, on se pre svega bavi prirodnim" simbolima, za razliku od kulturnih" simbola. Prvi potiu od nesvesnih sadraja psihe i stoga pred-stavljaju veliki broj varijacija osnovnih arhetipskih slika. U mnogim sluajevima, njihovim tragom moe da se ide sve do njihovih drevnih korena - tj. do ideja i slika koje sreemo u najstarijim zapisima i u primitivnim drutvima. S druge strane, kulturni simboli su oni koji se koriste za izraavanje venih istina" i koji se jo uvek koriste u mnogim religijama. Proli su kroz mnoge transformacije, pa ak i dugi proces vie ili manje svesnog razvoja, te su tako postali kolektivne slike koje su prihvatila civilizovana drutva. I pored toga, takvi kulturni simboli zadravaju mnogo od svoje prvobitne numinoznosti* ili arolije". Svesni smo da oni mogu da izazovu duboke emotivne odjeke u nekom pojedincu, a usled tog psihikog naboja dsluju gotovo istovetno kao predrasude. To su faktori s kojima psiholog mora da rauna; glupo je odbaciti ih zato to nam se, u racionalnim okvirima, ine apsurdnim ili nevanim. Oni su vani sastojci paeg mentalnog oblikovanja i bitne snage u izgradnji ljudskog drutva; i ne mogu da se iskorene bez ozbiljnih gubitaka. Tamo gde su potisnuti i zanemareni. njihova specifina energija iezava u nesvesnom sa nesagledivim posledicama. PsiNuminozan (lat. numen) - boanstven, ispunjen oseanjem natprirodnog prisustva, duhovno uzvien. prim.prev

ovek i njegovi simboli hika energija koja izgleda kao da je na taj nain izgubljena, slui, u stvari, za oivljavanje i jaanje onoga to preovlauje u nesvesnom moda onih sklonosti koje do tada nisu imale priliku da sa izraze, ili im barem nije bilo doputeno da neometano postoje u naoj svesti. Takve sklonosti stvaraju za nau svest uvek prisutnu i potencijalno razornu senku". ak i one sklonosti koje bi u nekim uslovima mogle da imaju blagotvorni uticaj, pretvaraju se u demone kada se potiskuju. Zbog toga se mnogi dobronamerni ljudi razumljivo plae nesvesnog, a time i psihologije. Nae doba je pokazalo ta znai kada se otvore kapije podzemlja. Zbili su se dogaaji koji su naglavake preokrenuli na svet i ije grozote niko nije mogao ni da zamisli u idilinoj bezazlenosti prve dekade ovog veka. Od tada se svet nalazi u izofrenom stanju. Ne samo da je civilizovana Nemaka pokazala svoj strani primitivizam, nego je on prisutan i u Rusiji, a vatra je zapaljena i u Africi. Nije ni udo to se svet na Zapadu osea neprijatno. Savremeni ovek ne shvata do koje mere ga je njegov racionalizam" (koji je unitio njegovu sposobnost da odgovara na numinozne simbole i ideje) preiustio milosti psihikog podzemlja". Oslobodio se predrasuda" (ili barem tako misli), ali je u tom procesu izgubio svoje duhovne vrednosti u veoma opasnoj meri. Raspala se njegova moralna i duhovna tradicija, i on sada, zbog tog raskida, ispata u zbunjenosti i rascepljenosti koje su rasprostranjene u itavom svetu. Antropolozi su esto opisivali ta se dogaa sa primitivnim drutvom kada se njegove vrednosti izloe delovanju savremene civilizacije. Ti ljudi izgube smisao svog ivota, njihova drutvena organizacija se raspada, a oni sami moralno propadaju. Mi smo danas u istom poloaju. Meutim, mi nikada nismo zaista shvatili ta smo izgubili, jer je nae duhovne voe, na nesreu, vie zanimalo kako da zatite svoje institucije nego da razumsju misteriju koju predstavljaju simboli. Po mom miljenju. vera ne iskljuuje misao (koja je najjae ovekovo oruje), ali, na alost. mnogi vernici se izgleda veoma plae nauke (a time i psihologije), te zatvaraju oi pred numinoznim psihikim moima koje oduvek upravljaju 101

100

Karl Gustav Jung ovekovom sudbinom. Mi smo svim stvarima oduzeli tajanstvenost i uzvienost; vie nita nije sveto. Nekada davno, kada su iz ovekovog uma izvirali nagonski pojmovi, njegova svest je bez sumnje mogla da ih uklopi u suvisli psihiki okvir. Ali, civilizovan ovek" vie nije u stanju da to uini. Njegova razvijena" svest liila je sebe onih sredstava kojima bi mogli da se asimiluju pomoni doprinosi nagona i nesvesnog. Ti organi asimilacije i integracije bili su numinozni simboli koje su svi smatrali svetima. Danas, na primer, govorimo o materiji". Opisujemo njena fizika svojstva. Vrimo laboratorijske eksperimente kako bismo dokazali neke od njenih aspekata. Ali re materija" ostaje suvoparan, bezoseajan i isto intelektualni pojam, koji za nas nema nikakvog psihikog znaenja. Koliko je drugaija bila ranija predstava o materiji - Velikoj Majci - koja je mogla da obuhvati i izrazi dubok emotivni smisao Majke Zemlje. Ono to je bilo duh sada se na isti nain poistoveuje sa intelektom i tako prestaje da bude Otac Svega. Prometnulo se u ograniena ovekova razmiljanja o egu; ogromna emotivna energija izraena u predstavi naeg Oca" nestaje u pesku jedne intelektualne pustinje. Ova dva arhetipska naela lee u osnovi oprenih sistema Istoka i Zapada. Meutim, mase i njihove voe ne shvataju da ne postoji sutinska razlika ako se svetski princip naziva mukim principom i ocem (duhom), kao to ini Zapad, ili enskim principom i majkom (materijom), kao to ine komunisti. Mi, zapravo, jednako malo znamo i o jednom i o drugom. Nekada davno ti principi su bili oboavani u raznim obredima, to barem govori o psihikom znaenju koje su oni imali za oveka. Sada su, meutim, postali samo apstraktni pojmovi. Kako je nauno razumevanje raslo, tako je na svet postajao dehumanizovan. ovek se osea usamljenim u kosmosu zato to vie nije povezan s prirodom i izgubio je svoju emotivnu nesvesnu istovetnost" sa prirodnim pojavama. One su polako izgubile svoja simbolika znaenja. Grmljavina vie nije glas razbesnelog Boga, niti je munja njegovo osvetniko koplje. Ni u jednoj reci nema duha, nijedno drvo nije ovekov ivotni 102

ovek i njegovi simboli princip, nijedna zmija otelovljenje mudrosti, nijedna planinska peina dom velikog demona. oveku vie ne govore nikakvi glasovi iz kamena, biljaka i ivotinja, niti se on obraa njima, verujui da ga oni mogu uti. Nestao je njegov dodir sa prirodom, a s njim i duboka emotivna energija koju je stvarala ta simbolika povezanost. Taj ogromni gubitak nadoknauje se simbolima iz naih snova. Oni otkrivaju nau izvornu prirodu - njene nagone i nesvakidanje miljenje. Meutim, oni, na alost, izraavaju svoje sadraje jezikom prirode, koji je nama tu i nerazumljiv. Zbog toga smo prinueni da ga prevodimo u racionalne rei i pojmove savremenog govora koji se oslobodio svojih primitivnih prepreka - posebno svoje mistike povezanosti sa stvarima koje opisuje. Kada danas govorimo o duhovima i drugim zatraujuim utvarama, mi ih vie ne prizivamo iz mranih dubina. Te rei, nekada mone, izgubile su i svoju snagu i svoju slavu. Prestali smo da verujemo u arobne formule; ostalo je veoma malo tabua i slinih ogranienja; i ini se da je na svet oien od svih tih praznovernih" svetinja kao to su vetice, arobnjaci i avoli", a da ne pominjemo vukodlake, vampire, umske duhove, i sva druga bizarna bia koja su nastanjivala prastare ume. Da budem jo precizniji, izgleda da je povrina naeg sveta oiena od svih praznovernih i iracionalnih elemenata. Meutim, sasvim je druga stvar da li se stvarni unutranji svet (ne naa prieljkivana fikcija o njemu) zaista oslobodio primitivnosti. Zar nije broj 13 jo uvek tabu za mnoge ljude? Zar ne postoji jo uvek mnogo ljudi koji su opsednuti iracionalnim predrasudama, projekcijama i deti-njastim iluzijama? Realistina slika ljudskog uma otkriva mnogo takvih primitivnih crta i ostataka koji i dalje igraju svoju ulogu kao da se nita nije dogodilo u poslednjih 500 godina. Vano je imati to na umu. Savremeni ovek je, u stvari, udna meavina osobina koje je stekao tokom svog dugogodinjeg mentalnog razvoja. To smeano bie kojim treba da se pozabavimo jeste ovek sa svojim simbolima, te moramo zaista veoma paljivo da ispitamo tvorevine njegovog uma. Skepti103

Karl Gustav Jung cizam i nauno uverenje postoje u njemu rame uz rame sa staromodnim predrasudama, zastarelim nainima miljenja i oseanja, s tvrdoglavim zabludama i slepim neznanjem. Takva su savremena ljudska bia to stvaraju simbole koje mi psiholozi istraujemo. Da bismo objasnili te simbole i njihovo znaenje, bitno je da utvrdimo da li se njihove predstave odnose samo na lino iskustvo, ili ih je san odabrao za svoju posebnu svrhu iz riznice opteg svesnog znanja. Uzmite, na primer, san u kome se pojavljuje broj 13. Postavlja se pitanje da li onaj ko sanja veruje u nesreno svojstvo ovog broja, ili san samo pravi aluziju na ljude koji su jo uvek podloni takvom praznoverju. Od odgovora na ovo pitanje u mnogome zavisi i tumaenje. U prvom sluaju, morate da raunate na injenicu da je pojedinac jo uvek rtva arolije" nesrenog broja 13, te e se stoga oseati veoma nepri-jatno u hotelskoj sobi broj 13 ili ako sedi za stolom sa 13 osoba. U potonjem, broj 13 moda nee znaiti nita vie od nepristojne ili uvredljive primedbe. Sujeverni" sniva jo uvek osea aroliju" broja 13; racionalniji" sniva liio je broj 13 njegovih prvobitnih emotivnih prizvuka. Ovaj primer oslikava nain na koji se arhetipi javljaju u praktinom iskustvu: oni su u isto vreme i slike i emocije. O arhetipu moemo da govorimo samo ako su ova dva aspekta istovremena. Ako postoji samo slika, onda je to jednostavno ivopisan opis ije su posledice neznatne. Ali ako je nabijena emocijama, slika dobija numinoznost (ili psihiku energiju); postaje dinamina, te iz nje mora neto proizai. Svestan sam da je ovu koncepciju teko razumeti, zato to pokuavam da objasnim reima neto to se po svojoj prirodi ne moe precizno definisati. Meutim, budui da su mnogi ljudi skloni miljenju da su arhetipovi zapravo deo nekog mehanikog sistema koji moe da se naui napamet, vano je podvui da oni nisu samo imena, pa ak ni filosof-ski pojmovi. Oni su sami po sebi delovi ivota - slike koje su emocijama neraskidivo povezane sa ivim ovekom. Zbog toga je nemogue proizvoljno (ili univerzalno) tumaiti bilo koji arhetip. Njega treba objasniti na nain koji zahtevaju ivotne okolnosti pojedinca na koga se odnosi.
104

ovek i njegovi simboli Prema tome, u sluaju predanog hrianina, simbol krsta moe da se tumai samo u njegovom hrianskom kontekstu - osim ako san ne daje veoma jak razlog da se ode dalje od toga. ak i tada morali bismo da imamo na umu njegovo specifino hriansko znaenje. Meutim, ne moemo rei da simbol krsta uvek i u svim okolnostima ima isto znaenje. Kad bi bilo tako, bio bi lien svoje numinoznosti, izgubio bi svoju ivotnost i postao obina re. Oni koji ne uviaju poseban prizvuk oseanja koji sadri arhetip, obino zavravaju u zbrci mitolokih pojmova koji mogu da se poveu tako da se pokae da sve moe da znai bilo ta - ili nita. Svi leevi na svetu su hemijski jednaki, ali se ivi ljudi razlikuju. Arhetipovi oivljavaju samo onda kada strpljivo pokuavamo da otkrijemo zato i na koji nain oni neto znae za ivog oveka. Sama upotreba rei uzaludna je kada se ne zna ta one znae. To naroito vai za psihologiju, gde govorimo o ar-hetipovima kao to su anima i animus, mudar ovek, velika majka, i tako dalje. Vi moete da znate sve o svecima, mudracima, prorocima i drugim pobonim ljudima, o svim velikim majkama ovoga sveta. Meutim, ako su oni samo slike iju numinoznost niste nikada iskusili, bie to kao da govorite u snu, jer neete znati o emu govorite. Puke rei koje koristite bie prazne i bezvredne. One oivljavaju i dobijaju smisao samo onda kada pokuate da uzmete u obzir njihovu numinoznost - tj. njihovu vezu sa ivim ovekom. Tek tada zaista poinjete da shvatate da njihova imena znae veoma malo, dok je nain na koji su one povezane s vama izuzetno vaan. Stoga je stvaranje simbola zapravo funkcija naih snova koja predstavlja samo pokuaj da se ovekov prvobitni um dovede u razvijenu" ili diferenciranu svest, gde nikada ranije nije bio i gde, prema tome, nikada nije bio izloen kritikom samoposmatranju. Jer je u davnoj prolosti taj prvobitni um inio celinu ovekove linosti. Kako je ovek razvijao svest, njegov svesni um izgubio je dodir sa jednim delom te primitivne psihike energije. I svesni um nikada nije upoznao taj prvobitni um, s obzirom je ovaj bio odbaen

105

Karl Gustav Jung u procesu razvoja upravo te diferencirane svesti koja je jedina mogla da ga bude svesna. Ipak, izgleda da je ono to mi nazivamo nesvesnim sauvalo primitivna obeleja koja su inila jedan deo tog prvobitnog uma. Simboli snova stalno se odnose upravo na ta obeleja, kao da nesvesno pokuava da vrati sve one stare stvari kojih se um oslobodio u procesu razvoja iluzije, fantazije, arhaine misaone forme, osnovne nagone, i tako dalje. To objanjava otpor, ak strah, koji ljudi obino osete kada se priblie podruju nesvesnog. Ti reliktni sadraji nisu samo neutralni ili ravnoduni. Naprotiv, oni su tako snano nabijeni da su esto i vie nego neprijatni. Oni mogu da prouzrokuju pravi strah. to ih vie potiskujemo, to se oni sve vie ire kroz itavu linost u obliku neuroze. Upravo im ta psihika energija daje toliku ivotnu vanost. To je isto kao kada bi ovek koji je proiveo jedan period nesvesti iznenada shvatio da postoji praznina u njegovom seanju - da su se izgleda zbili neki vani dogaaji kojih on ne moe da se seti. Ukoliko pretpostavlja da je psiha iskljuivo lina stvar (a to se obino pretpostavlja), pokuae da povrati naizgled izgubljene uspomene iz detinjstva. Meutim, praznine u seanju na detinjstvo samo su simptomi daleko veeg gubitka - gubitka primitivne psihe. Kao to razvoj embriona ponavlja svoju praistoriju, tako se i um razvija kroz niz praistorijskih stadijuma. Glavni zadatak snova jeste da vrate svojevrsno seanje" na praistorijski, kao i na detinji svet, sve do nivoa najprimtivnijih nagona. Takva seanja u izvesnim sluajevima mogu da imaju znaajne rezultate pri leenju, kao to je Frojd odavno primetio. Ovo zapaanje potvruje stanovite da praznina u seanju na detinjstvo (takozvana amnezija) predstavlja nesumnjivi gubitak i da njegovo vraanje moe da donese veliki napredak u ivotu i dobrostanju. Budui da je dete fiziki malo, a njegove svesne misli retke i jednostavne, mi ne shvatamo dalekosene komplikacije detinjeg uma koje se zasnivaju na svojoj prvobitnoj istovet106

ovek i njegovi simboli nosti sa praistorijskom psihom. Taj prvobitni um" je u istoj meri prisutan i jo uvek deluje u detetu, kao to su i razvojni stadijumi oveka sadrani u njegovom embrionu. Ako se italac seti ta sam prethodno rekao o izuzetnim snovima onog deteta koje ih je poklonilo svome ocu, imae pravu predstavu o tome ta mislim. U deijoj amneziji nailazimo na udne mitoloke frag-mente koji se takoe esto javljaju u kasnijim psihozama. Takve slike su izuzetno numinozne, te stoga i veoma vane. Ako se takva seanja ponovo jave u zrelom dobu, u stanju su da u nekim sluajevima izazovu duboke psiholoke poremeaje, dok u nekim drugim, pak, mogu da dovedu do udotvornih izleenja ili verskih preobraenja. Ona esto vraaju nazad onaj deo ivota koji je dugo vremena nedostajao i koji daje smisao ljudskom ivotu i obogauje ga. Vraanje uspomena iz detinjstva i obnavljanje arhetipskih naina psihikog ponaanja moe da stvori iri horizont i vei domet svesti - pod uslovom da nam uspe da u svesni um asimilujemo i integriemo izgubljene i vraene sadraje. Poto nisu neutralni, njihova asimilacija e izmeniti li-nost, kao to e i oni sami morati da pretrpe izvesne promene. Upravo u tom delu onoga to nazivamo proces individuacije" (koji dr M.L. fon Franc opisuje u jednom od delova ove knjige), tumaenje simbola ima veoma znaajnu praktinu ulogu. Jer, simboli su prirodni pokuaji da se pomire i ponovo sjedine suprotnosti unutar psihe. Naravno, puko posmatranje a potom odstranjivanje simbola ne bi imalo takav uinak i samo bi ponovo uspostavilo staro neurotino stanje i unitilo pokuaj sinteze. Naalost, oni retki ljudi koji ne poriu postojanje arhetipova, gotovo bez razlike postupaju s njima kao da su samo rei i zaboravljaju njihovu ivu stvarnost. Kada je, dakle, odbaena (pogreno) njihova numinoznost, zapoeo je proces bezgraninih zamenjivanja drugim reima, lako se klizi od jednog do drugog arhetipa, pri emu sve znai sve. Sasvim je tano da su forme arhetipova u znatnoj meri promenljive. Ali njihova udesna mo jeste i ostaje injenica i predstavlja vrednost jednog arhetipskog dogaaja.
107

Karl Gustav Jung Tu emotivnu vrednost moramo imati na umu i ne smemo je isputati iz vida tokom itavog intelektualnog procesa tumaenja snova. Ta vrednost se veoma lako gubi, zato to su miljenje i oseanje tako dijametralno suprotni da miljenje gotovo automatski odbacuje vrednosti oseanja i obrnuto. Psihologija je jedina nauka koja mora da uzima u obzir faktor vrednovanja (tj. oseanje), jer je to veza izmeu fizikih dogaaja i ivota. Zbog toga mnogi esto zameraju psihologiji da nema nauni pristup, ali njeni kritiari ne shvataju kolika je nauna i praktina potreba da se oseanjima poklanja duna panja. Leenje rascepa Na intelekt je stvorio novi svet koji vlada prirodom i nastanio ga udovinim mainama. One su nesumnjivo toliko korisne da ne moemo ni da zamislimo da se njih, ili svoje zavisnosti od njih, oslobodimo. ovek je primoran da sledi avanturistike podsticaje svog naunog i inventivnog duha i da se divi sebi zbog svojih izvanrednih dostignua. U isto vreme, njegov um pokazuje kobnu sklonost da izmilja stvari koje postaju sve opasnije, jer predstavljaju sve savrenija sredstva za masovno samoubistvo. Imajui u vidu da stanovnitvo naeg sveta raste ubrzano poput bujice, ovek ve poinje da trai naine i sredstva kako da obuzda preteu poplavu. Meutim, priroda bi mogla da pretekne sve nae pokuaje tako to e okrenuti protiv oveka njegov vlastiti stvaralaki um. Na primer, hidrogenska bomba uspeno bi zaustavila rast stanovnitva. Uprkos velikom ponosu na nau dominaciju nad prirodom, mi smo jo uvek njene rtve, jer nismo ak nauili ni da obuzdavamo vlastitu narav. Polako, ali, po svoj prilici neizbeno, izazivamo propast. Nema vie bogova koje moemo da preklinjemo za pomo. Velike religije ovoga sveta pate od sve vee anemije, jer su korisna boanstva odbegla iz uma, reka, planina i ivotinja, a bogovi-ljudi nestali su duboko u podzemlju nesvesnog. Zavaravamo se kako tamo stidljivo ive meu ostacima nae prolosti. Naim sadanjim ivotom vlada bog Razum, naa 108

ovek i njegovi simboli najvea i najtraginija iluzija. Uz pomo razuma, uveravamo sami sebe, mi smo osvojili prirodu". Ali to je samo obina parola, jer nas takozvano osvajanje prirode zapravo pobeuje prirodnom injenicom prenaseljenosti i pridruuje se naim nevoljama zbog nae psiholoke nesposobnosti da napravimo neophodne politike dogovore. Za ljude je i dalje sasvim prirodno da se svaaju i bore za prevlast jedni nad drugima. Kako smo mi to onda osvojili prirodu"? S obzirom da svaka promena mora negde da pone, u ovom sluaju upravo e je pojedinac iskusiti i sprovesti. Promena zaista mora da poeti s pojedincem; to moi biti bilo ko od nas. Niko ne moe sebi da priuti da se osvre unaokolo i da eka da neko drugi uini ono to je njemu samom mrsko. No, budui da izgleda kako niko ne zna ta treba da uini, moda bi bilo dobro da se svako od nas zapita da li, kojim sluajem, njegovo ili njeno nesvesno zna neto to e nam pomoi. Po svemu sudei, izgleda da svesni um nije sposoban da uini bilo ta korisno u tom pogledu. Savremeni ovek je bolno svestan injenice da ni njegove velike religije niti razne filosofije izgleda ne mogu da ga opskrbe onim snanim podsticajnim idejama iz kojih bi crpio neophodnu sigurnost pri suoavanju sa stanjem u kojem se danas nalazi svet. Znam ta bi budisti rekli: sve bi bilo dobro samo kad bi ljudi sledili uzvienu osmostruku stazu" dharme (uenja, zakona) i istinski spoznali Sebe. Hrianin nam kae da bi na svet bio bolji samo kad bi ljudi imali veru u Boga. Racionalista tvrdi da bi svi nai problemi bili reeni kad bi ljudi bili pametni i razumni. Nevolja je to niko od njih ne uspeva sam da rei te probleme. Hriani esto pitaju zato im se Bog vie ne obraa reima, kao to se veruje da je nekada davno inio. Kad god ujem ovakvo pitanje, uvek se setim onog rabina koga su pitali kako to da se nekada davno Bog prikazivao ljudima dok ga u dananje doba niko nije video. Rabin je odgovorio: Danas vie nema nikoga ko bi se poklonio dovoljno duboko." Ovaj odgovor pogaa pravo u metu. Mi smo toliko obuzeti i zaokupljeni naom subjektivnom sveu da smo zaboravili 109

Karl Gusilav Jung prastaru injenicu da Bog govori uglavnom putem snova i vizija. Budista odbacuje svet nesvesnih fantazija kao beskorisnu iluziju; hrianin stavlja svoju crkvu i svoju Bibliju izmeu sebe i svog nesvesnog; a racionalni intelektualac jo uvek ne zna da njegova svest nije itava njegova psiha. Ovo neznanje uporno traje i dan danas uprkos injenici da je nesvesno ve vie od 70 godina osnovni nauni pojam, neophodan za svako ozbiljno psiholoko istraivanje. Ne moemo vie sebi da dopustimo da budemo Svemoni poput Boga i da sami sebe postavljamo za sudije koji e suditi o vrednostima i grekama prirodnih pojava. Mi ne zasnivamo nau botaniku na staromodnoj podeli na korisne i nekorisne biljke, ili nau zoologiju na naivnoj razlici izmeu bezopasnih i opasnih ivotinja. Ali zato jo uvek samozadovoljno tvrdimo da je svest smislena, a nesvest besmislena. U nauci bi takva tvrdnja izazvala buru smeha. Da li su mikrobi, na primer, smisleni ili nisu? Bez obzira ta je nesvesno, ono je prirodna pojava i stvara simbole koji dokazuju da su smisleni. Ne moemo da oekujemo da neko ko nikada nije pogledao kroz mikroskop bude strunjak za mikrobe; na isti nain, neko ko nikada nije ozbiljno prouavao prirodne simbole ne moe da bude kompetentan da sudi o njima. Meutim, opte potcenjivanje ljudske due tako je neizmerno da ni velike religije, ni brojne filosofije, ni nauni racionalizam nisu eleli da je na pravi nain dobro osmotre. Uprkos injenici da katolika crkva priznaje pojavljivanje somnia a Deo missa (snova koji dolaze od Boga), veina njenih mislilaca ne trudi se da ozbiljno shvati snove. Sumnjam da postoji neka protestantska rasprava ili doktrina koja bi se toliko pognula da prizna da postoji mogunost da se vox Dei uje kroz snove. Ali ako teolog zaista veruje u Boga, s kojim pravom tvrdi da Bog ne moe da nam se obraa kroz snove? Ja sam proveo vie od pola veka prouavajui prirodne simbole i doao sam do zakljuka da snovi i njihovi simboli nisu glupi i besmisleni. Naprotiv, snovi pruaju veoma zanimljive informacije onima koji se trude da shvate njihove 110

ovek i njegovi simboli simbole. Tano je da rezultati nemaju nikave veze sa tako prizemnim stvarima kao to su kupovina i prodaja. Ali smisao ivota ne moe se iscrpno objasniti neijim poslovnim ivotom, niti se duboka enja ljudskog srca moe zadovoljiti raunom u banci. U razdoblju ljudske istorije kada se sva raspoloiva energija troi na istraivanje prirode, veoma se malo panje posveuje ovekovoj sutini, odnosno psihi, mada se mnoga istraivanja bave njenim svesnim funkcijama. Ali, onaj zaista sloeni i nepoznati deo uma, odakle potiu simboli, zapravo je jo uvek neistraen. I premda nam taj deo svake noi alje signale, izgleda gotovo neverovatno da je odgonetanje tih poruka po svoj prilici previe dosadno svima, ako se izuzme veoma mali broj ljudi, da bi se njima gnjavili. O ovekovom najmonijem oruu, njegovoj psihi, veoma se malo razmilja, i esto je otvoreno dovodimo u sumnju ili je preziremo. To je samo psiholoki" suvie esto znai: to nije nita. Odakle tano potie ova strana predrasuda? Oigledno je da smo bili toliko prezauzeti pitanjem o onome to mi mislimo, da smo potpuno zaboravili da se upitamo ta nesvesna psiha misli o nama. Ideje Sigmunda Frojda potvrdile su kod mnogih ljudi postojei prezir prema psihi. Pre njega, ljudi nisu obraali panju na nju i zanemarivali su je; sada je postala deponija za moralni otpad. Ovo moderno stanovite nesumnjivo je jednostrano i nepravedno. ak se ne slae ni sa poznatim injenicama. Nae trenutno znanje o nesvesnom pokazuje da je ono prirodna pojava i da je, poput same Prirode, u najmanju ruku neutralno. Sadri sve vidove ljudske prirode svetle i mrane, lepe i rune, dobre i zle, umne i luckaste. Prouavanje individualnog, kao i kolektivnog simbolizma predstavlja veliki zadatak koji jo uvek nije savladan. Ali, napokon je poelo. Prvi rezultati su ohrabrujui i izgleda da nude odgovor na mnoga do sada neodgovorena pitanja koja postavlja dananje oveanstvo.

111