Milos Bjelic Miljak USCE Roman o Beogradu - Prvi Deo - Cirilica

Milo{ Bjeli}:
U[]E
Naslovna
strana (Nacrt autora romana).
* * *
Mornarevu qubav
koju mi more dade
odneso{e mi talasi.
([panska popularna pesma)
Milo{ Bjeli}:
U []E (Deo Prvi)

(Roman-hronika o Beogradu po~etkom Dvadesetog veka)
SADR@AJ:
1. U KR^MI KOD LA\E (Jula 1923) Str. 3
2. NA PRIJEMU KOD KRAQA Str. 8
3. NORA Str. 14
4. SLIKAR I PESNIK U MANASTIRU SAVINA Str. 17
5. U SENCI KONKORDATA Str. 23
6. DUNAVOM ZA BE^ Str. 28
7. MORNAREVO POSLEDWE PUTOVAWE Str. 33
8. TAJNI SUSRET PA[I]A I RADI]A Str. 37
9. VEÊ NA SKADARLIJI Str. 40
10. KOJOJ OTAXBINI? Str. 49
11. POLITI^KE IGRE U ZAGREBU Str. 58
12. VATRENO KR[TEWE Str. 62
13. NA MONMARTRU Str. 70
14. BO@I] U [UMADIJI Str. 76
15. OTMICA NADE CRNE ZVEZDE NA ÛBURI Str. 84
16. NESLAVNI KRAJ LUNETOVE HAJDUÎJE Str. 89
17. IMA DA ZABRUJI ÂR[IJA Str. 96
18. KOWI^KI DERBI Str. 100
19. ZLATNA MLADE@ SA DEDIWA Str. 105
20. MA^KAMA TREBA PAZITI [APE Str. 110
21. [IFRA SINOVAC Str. 117
22. NEVOQNA NEVESTA Str. 119
23. DVA SVETA Str. 127
24. BEATRIS NA MIRKOVOJ IZLO@BI Str. 133
25. GOLUBAREVA NAPRASNA SMRT Str. 140
26. OSTACI POCEPANOG PISMA Str. 145
27. ANA Str. 149
28. @IVOT PI[E ROMANE Str. 152

29. SUSRET NA KI[I Str. 154
30. SAVOV PORTRET Str. 157
31. KRVOPROLI]E U SKUP[TINI (Juni 1928) Str. 159
32. DR@AVNI UDAR (Januar 1929) Str. 164
33. SLUÂJ SU@EWA SVESTI Str. 168
34. ODLAZAK (Iz Stevanovog dnevnika) Str. 169
25. RAZLAZ Str. 171
36. NA POSLEDWOJ AUDIENCIJI Str. 177
37. IZ STEVANOVOG PARISKOG DNEVNIKA Str. 180
38. PUCWI NA MARSEJSKOM BULEVARU Str. 183

(Oktobar 1934)
*****************************************************************************
*
* *
1. U KR^MI 'KOD LA\E' (Jula 1923)
Navikao da o}uti i otrpi, a da se naplati ako se ukaè povoqna prilika,

Trifun bez opirawa poslu{a àndarma koji ga je terao sa trotoara Balkanske
ulice, sa mesta na kome je prodaja naranxi najboqe i{la.
-Da te ne vidim vi{e u mom rejonu. Magla! -odse~e àndarm, krupni
brkajlija sav oznojen od julske vru}ine, sa kojim nije vredelo prepirati se.
Trifun uprti svoju korpu na rame i po|e prema Terazijama. Tamo, kraj
stolova na trotoaru ispred kafane hotela 'Moskve', bio je rejon drugog àndarma,
voqnog da primi pokoju naranxu s vremena na vreme, 'za decu'.
-Posledwe novosti! -uzvikivali su prodavci u trku. -Omanule investicije
u naftu!
-Sunce im blentavo -nervirao se dugajlija kupiv{i novine. -Mi, bre,
pla}amo porez a oni gube d r ` a v n e pare na kilavim investicijama!
-Nisu oni blentavi, burazeru! Omasti}e se neko od toga, ne beri gajle -
oglasi se debeqko ~ije su o~i igrale kao na zejtinu. -Nego {ta bi od one
prasadi?
-Na Bajlonovoj pijaci nude mizeriju -ove godine ih ima ka‘ ze~eva... Nego
neko mi re~e da bi se u Be~u moglo dobiti tri puta vi{e. Ali bi se moralo
{lepom. A tu ti do|e prevoz, takse, osigurawe.
Trifun se sav pretvori u uvo. Magla, omasti}e se - poznate mu re~i ali u
drugom smislu izre~ene. Ovde se govorilo druga~ije nego me|u wegovim Bokeqima:
odse~nije. A i psovalo se vi{e, naro~ito me|u mla|arijom. Kao da se time
vetrilo ne{to, nekakav skriveni jad.
-Naranxe, zrele, so~ne, na komad i na kilo! -uzviknu Trifun trgnuv{i se iz
misli. Niko mu ih jo{ nije kupio na kilo, ali takvu mogu}nost nije trebalo
gubiti iz vida.
Uvek }e se se}ati onog dana kada se pojavio ovde prvi put sa korpom
naranxi. I onoga {to je tada rekla jedna sredove~na Beogra|anka u prolazu: 'Eto
pojavi{e se i naranxe... Sad znam zasigurno da je do{ao kraj ratu!'
-Onaj iz Milanovca opet mi nudio par stotina komada na xuture -re~e
dugajlija. -Hiqadarka sada i ostatak u oktobru. Do|e mi neka familija i ponuda
je na poverewe.
-I u Be~u triput vi{e, kaè{? -nije mogao da veruje sopstvenim u{ima
wegov sagovornik.
-Zasigurno. Ih bre, kakve bi se pare uhvatile na tome! Jo{ se pokojni
Kwaz Milo{ bogatio na taj na~in... Ali ko }e da ih tera u Be~, sunce im
prase}e? -odmahnu glavom dugajlija. -Nego da poranimo mi sutra na Bajlonovu...
Trifun im se pribliì, osmeliv{i se:
-Ako se radi o {lepu, ja mogu da pomognem.
-Slu{aj, bre, do{qak. Prasi}i nisu naranxe da ih vozi{ ako ho}e{ iz
Afriku u Be~. -re~e onaj dugajlija. -Nego zar te nisam tu skoro video dole na
pristani{tu?
-Videli ste me, kako ne. Mornar sam, a imam prijateqa {lepera tamo.
-To je ve} druga pesma -re~e debeqko. -Pa za kog krivca prodaje{ sada
naranxe?
-Duga~ka pri~a. Ali mogu vam re~i da sam se ukrcao kao 'mali' na brodu
kad mi je bilo petnaest. Dole u Kotoru...
-Ne gubimo ni{ta ako porazgovaramo sa tvojim prijateqem -prekide ga
dugajlija, sada ve} o~igledno zainteresovan.
Ona dvojica pozva{e Trifuna da im se pridruì za stolom i naru~i{e
mu kafu. Predstavi{e se kao trgovci na veliko, specijalisti za ìvu prasad.
Dugajlija re~e da se zove Vasilije @ivkovi}, rodom od Gorweg Milanovca, a
debeqko se predstavi samo kao Kosta. Trifun im predloì da se na|u u kr~mi
'Kod La|e' kod èlezni~ke stanice sutradan i oni prihvati{e odmah. @eleli su
bar da ~uju iz prve ruke kako stoje stvari sa {lepom za Be~.
-Ovde je slobodno, jel' tako mornar? -obrati se kelner Trifunu kad oni
odo{e.
Trifun se zatim uputi do malog parka uvrh Balkanske ulice, iza hotela
Moskve, i sede na klupu. Sa klupe na kojoj je sedeo videla se Sava i nazirao
Dunav, tamo iza Zemuna.
Beli brod sa pogonom na lopatice plovio je Savom uzvodno prema Adi
Ciganliji. Trifun oseti, nevoqno, kako mu se u grudima budi poznati zov; da
otplovi nekud, nije va`no kud...
Ne vi{e, nikada, zare~e se Trifun ko zna po koji put od kada je stigao u
Prestonicu. Ali znao je da ne{to mora da u~ini jer se sa prodajom naranxi nije
moglo nikud. A ni nada da }e uspeti da porazgovara sa poslanikom Me{trovi}em
o kakvom stalnijem poslu topila se kad god bi se na{ao pred uniformisanim
vratarom na ulazu u zgradu skup{tine; jednostavno se nije usu|ivao da upita kako
bi se mogao sastati s poslanikom Me{trovi}em. Jedino {to je uspeo bilo je da ga
prepozna jednom u prolazu nedaleko od kafane Moskva i ~ak da promrsi ne{to
kao pozdrav. Ali Me{trovi} ga nije ni primetio. Ionako su svi sada na
letovawu, zakqu~i Trifun.
Ustade sa klupe i krenu niz Balkansku ulicu gegaju}i se pomalo u hodu, kao
da kora~a po palubi broda.
Trifun se zatim uputi ka èlezni~koj stanici, a onda prema putni~kom
re~nom pristani{tu do kr~me 'Kod La|e'. Tamo ga do~eka uobi~ajena gu`va i
galama. Marka nije bilo, ali mu reko{e da }e do}i predve~e. Trifun se uputi
zatim u dvori{te iza kafane, do ulaza u kafansku kuhiwu, i upita musavu devojku,
kuvarsku pomo}nicu koja je iznoslila spla~ine.
-Roso, traì te onaj tvoj mornar! -pozva ona kroz vrata kuhiwe.
Iz kuhiwe dopre{e do Trifuna ènski glasovi i smeh.Najpre se pojavi
pozama{na èna u belom kuvarskom mantilu.
-Evo sad }e, ba{ joj istekla {ihta -re~e èna osmatraju}i ga radoznalo.
Rosa se pojavi posle par minuta bez svoje uobi~ajene bele marame kojom je
podvezivala kosu dok je kuvala, jo{ sva rumena od toplote u kuhiwi.
Po obi~aju, poqubi Trifuna u obraz zapahnuv{i ga jakim mirisom cimeta.
Bila je plavu{a, wegovih godina ili godinu-dve starija od trideset, ali dobro
o~uvana i ìvahna, sa ve~ito dobro}udnim osmehom na usnama. Wene ogoqene ruke,
zaokrugqene od gwe~ewa testa i wene grudi koje su bubrile ipod tanke bluze
probudi{e talas ùdwe u Trifunu, {to ne izma~e Rosi.
-Vidi ti gostiju -re~e ona oteù}i po pre~anski. -Ho}emo li malo u
{etwu ili prvo da te pozovem na kafu?
-Najpre bi kafu -re~e Trifun ose}aju}i kako mu ùdwa zagu{uje glas.
Rosa je stanovala u dvori{tu kafane, gde joj je vlasnik restorana gotovo
besplatno ustupio jednu sobicu sa nu`nikom i tu{om. Bila je izvrsna kuvarica i
muke je imao da je odbrani od konkurencije. Weni gula{i, pite zeqanice i
pre~anski specijaliteti punili su kafanu.
Trifun se bio upoznao sa Rosom preko Marka i dotad su samo 'i{li'
zajedno, kako se to ovde govorilo. Bilo je prvi put da ga je pozvala na kafu u
wenu sobicu, pre toga vodio ju je nekoliko puta u {etwu po Kalemegdanu i
jednom u bioskop. Tokom predstave osetio se omamqen blizinom Rosinih oblina,
pomalo sa vowom na vanilu i cimet koji kolowska voda nije uspevala da pokrije.
Davao se toga dana neki nemi film o zaqubqenom berberinu. Saznav{i da je
jedan od mu{terija otpo~eo flert sa wegovom pomo}nicom, lepom frizerkom,
berberin je iskoristio priliku kad je ovaj do{ao da se obrije uve~e, pred
zatvarawe radwe, i presekao mu vrat brija~em - na kraju dugog brijawa tokom koga
se publici dizala kosa na glavi. Prisetio se kako je Rosa za vreme tog brijawa
vi{e puta lako kriknula pripijaju}i se uz wega, a on ju je umirivao steù}i je
oko struka.
Sobica je bila omamno topla i mirisala je na zrele duwe. Dok je Rosa
kuvala kafu Trifun uze da prebira po kwigama na maloj polici. Bila je tu jedna
pesmarica, jedna podebela kwiga sa naslovom 'Narodni kuvar' i nekoliko svezaka
takozvanih 'qubavnih romana' sa naslovima koje je vi|ao po novinskim kioscima.
-Pri~aj mi ne{to o moru i plovidbi na la|ama. Provodim dane zatvorena
u kujni i zaboravim da smo tu kraj Save i Dunava, na samom u{}u.
-Pre rata to se dobro isplatilo, posebno kad sam ono dobio posao kod
tr{}anskog Lojda -prise}ao se Trifun. -Navegali smo od Be~a i Pe{te do Crnog
mora, a posle za Gr~ku i za Tursku, ili za Italiju. I do Odese smo stizali... Da
sam bar ne{to za{tedeo onda, o{tija!... Ali mladost-ludost. Bacali smo pare po
lu~kim kafanama. Se}am se da mi se nije dalo da perem dowi ve{ kao moji
drugari, oèweni mornari sa decom na vratu. Kad se zaprqao, bacao sam ga preko
ograde broda i u prvoj luci kupovao novi.
-Kad ima{ ne{to prqavo, donesi -pribliì mu se Rosa, otkop~av{i mu
dugme na ko{uqi i staviv{i mu dlan ruke na grudi. -Ih, {to si maqav, ko'
kom{iski rundov!
Rosin glas zadrhta od ùdwe. Trifun oseti to i obgrli je. Ruka mu je
klizila po wenoj nozi do kolena a zatim uz butinu nagore. Ispod sukwe imala je
drugu, od belog u{tirkanog platna.
-Nemoj, Trifune. Mani se toga -govorila je Rosa. -A i vrata su otkqu~ana.
Trifun ustade i zakqu~a vrata.
-Navuci zavese... -re~e Rosa, sada ve} i sama skidaju}i sukwe
. Wene beli~aste, oble butine blesnu{e u polutami sobice i Trifun ih
dohvati svojim ùqevitim {akama, razmaknuv{i ih sve dok nije napipao
ga}ice od crnog satena. Jednim potezom skide joj te ga}ice do kolena a zatim joj
ih smaknu sa nogu, {to Rosi izmami uzdah, gotovo jecaj. Po~ela je da se uvija oko
wega, rukama, nogama, telom.
-Oh, oh, mornaru moj -{aputala je Rosa podsti~u}i ga pokretima kukova
koji su postajali sve brì, pretvaraju}i se u gr~evite trzaje. Sve dok joj se telo,
svo oznojeno od vru}ine, ne izvi u luk, a {apat, grleni, ne svede na ponavqawe
onog 'moj mornaru... moj'.
Napetost luka wenog tela popusti i Trifun je morao da upotrebi svu snagu
voqe da se na vreme i{~upa iz omamnih dubina wene puti. Odmah zatim se
prepusti bujici koja se razli po oblinama Rosinog stomaka i pocuri izme|u
wenih nogu i po ~ar{avu.
-Nisi morao da brine{ -re~e Rosa posmatraju}i ga radoznalo, kao da je
otkrila ne{to novo u wemu. -Ve} sam na po~etku mene.
-Sigurno je sigurno -re~e Trifun odvajaju}i se od we.
Dok se Rosa prala pod tu{em, Trifun uze da prelazi pogledom po maloj
sobici. Sve je odisalo uredno{}u, verno odslikavaju}i Rosinu li~nost. Je li ti
to posledwa luka, mornaru? -pitao se oslu{kuju}i kristalno jasno prskawe vode.
Mo`da je, najzad, do{lo vreme da baci{ kotvu koja osigurava protiv svih
vetrova? Ali ne{to u wemu pobuni se protiv tako jednostavnog re{ewa. Toliko
puta je sawao o toj svojoj posledwoj luci obasjanoj, u wegovim mislima,
crvenkastom svetlo{}u ve~eri dok je bio deùran na brodskoj no}noj straì
oslu{kuju}i rasprskavawe nevidqivih talasa ispod pramca. I ma{taju}i o èni
kakvu je èleo: mladoj, duge crne kose, krupnih o~iju koje kao da skrivaju neku
tajnu; o neznanki koja }e ga ~ekati iza zavese jednog od osvetqenih prozora u toj
neznanoj luci... Zbog takvih ma{tawa mogao je da prihvati Rosu i wenu sobicu
samo kao privremeno uto~i{te, isto kao {to je prihvatio prodaju naranxi samo
kao privremeno zanimawe... A imao je i onih dve stotine funti u{ivenih u jakni,
zara|enih trgovinom sa izbeglicama iz Odese... Da po~ne ne{to {to }e ta
ma{tawa mo}i da pretvori u stvarnost. Zarekao se bio da ne}e posustati u
traèwu tog prozora ispuwenog svetlo{}u i te mlade ène u wegovom okviru,
kao {to se bio zarekao po dolasku u Prestonicu da se nikada vi{e ne}e vratiti
moru.
-Mora}u da idem, treba da se vidim sa Markom -re~e on Rosi kada se ona
vrati.
-Ne znam da li ti je pri~ao -re~e Rosa. -Upleo se sa udatom ènom, jednom
od onih gospo|a sa Dediwa... Nemoj da ~uje da si to saznao od mene -dodade ona.
Rosa se privi uz Trifuna kada je ustao da se pozdravi sa wom. Poqubio
ju je u kosu. Wen pogled je pitao, pitao, ali ga ipak ne upita naglas kada }e
ponovo do}i.
Trifun iza|e iz sobice kao da se iskrada, kao da beì od nekog greha.
Sa ulaza u kafanu Trifun vide Marka kraj {anka. Bio je wegovih godina,
kr{an i nao~it; upoznali su se i drugovali jo{ u austro-ugarskom vojnom
{usteraju gde im je zajedni~ki poznanik, majstor-{uster iz Istre, obezbedio
uto~i{te kako ih ne bi poslali na front. Marko je bio toliko nespretan sa
{ilom i lepkom da su ~esto morali svi da odra|uju wegov deo posla. Ali je bio
pravi majstor oko èna. Zaludeo je bio k}erku austriskog poslovo|e i ona je
dolazila da se vi|a sa wim kri{om u magacinu {usteraja. Svaki put bi donela
{napsa i po komadinu suve slanine ili kobasice. Poslovo|a je posle izvesnog
vremena izgleda saznao za to ali nije mario.
-Koji te vetar nanese? -izre~e Marko kad mu se Trifun pribliì -Sedi,

leba ti, {to si se ukipio tu predamnom. Kriglu piva?
Trifun poru~i kraker-limunadu i Marko je znao za{to. Od jedne te{ke
pijanke u Varni kada se proslavqao svr{etak rata, Trifun nije ni omirisao
alkohol. Na{li su ga drugari posle te pijanke u sobi neke bezube prostitutke,
usred lokve od povra}awa, i morali da joj plate ne samo tarifu ve} i za prawe
posteqine kao i za neke haqine za koje je tvrdila da ih je Trifun upropastio.
Kad su zaplovili, paluba broda okretala mu se pred o~ima kao ringi{pil ~itavu
nedequ dana... A pri~a o bezuboj prostitutci pratila ga je neko vreme sa broda na
brod. Zna{, govorili su mu drugari-mornari cerekaju}i se, ima to i svoju dobru
stranu. Kod bezubih bar si siguran da ne}e da ti odgrizu cuclu! Niks geferlik!
Trifun ispri~a Marku o prevozu prasi}a za Be~ i vide da je
zainteresovan. Marko mu obe}a da }e priupitati jednog poznanika '{lepera' koji
je imao iskustva sa prasi}ima.
-Osim toga, posluì}e mi da se izgubim iz vida jednoj ènskiwi... -dodade
Marko.
Trifun ne re~e ni{ta a Marko ne nastavi o tome.
-Nego boqe da odemo odmah i obadvojica popri~amo o tome sa onim mojim
partnerom. Eno ga farba ne{to na {lepu -predloì Marko, sada ve} sasvim
zainteresovan..
Platili su ra~un, a zatim se uputi{e Savskom ulicom ka {leperskom
doku ispod Kalemegdana. Na ulici vreva, pokoji kamion i mno{tvo {pediterskih
zaprega, nosa~i sa dvokolicama, prodavci ribe sa svojim grubo pletenim korpama
u kojima su se koprcali jo{ ìvi {arani umotani u mokru travu. Ispred jednog
bifea pozva{e ih dve postarije prostitutke.
-Za kajnu, mornari -re~e jedna od wih. -Koliko za sefte!
-Ove dve ne igraju, bar za tebe -obrati se Marko Trifunu po{to ih se
otreso{e, prigu{uju}i smeh: -Jo{ uvek imaju zube...
Ispostavi se da Markov partner, po profesiji brodski drvodeqac, nije
imao ni{ta protiv prevoza prasi}a za Be~ pod uslovom da on ne putuje sa
{lepom. Bio je pogodio jedan posao na xuture sa brodogradili{tem na Adi i nije
èleo da ga izgubi.
-Na tebi je da odlu~i{ -re~e Marko Trifunu. -Vaì ako plovimo zajedno;
treba}u bar dva pomo}nika.
Trifun je znao da bi mu jedno takvo putovawe moglo doneti ostvarewe
onog sna, o kome nikome nikad nije prozborio ni re~i... Ovo }e biti posledwi
put, samo jo{ ovoga puta i nikada vi{e, zare~e se Trifun u sebi kad zakora~i sa
palube {lepa na obalu, ostaviv{i za sobom te{ki miris katrana i uqa koji se
me{ao sa vla`nim vowom reke.
2. NA PRIJEMU KOD KRAQA
-Dobro, [tefika! Zar nisam rekao da se ova pisma sa grbom odmah {aqu za
Kotor? -re~e Pavle Me{trovi} koji je pregledao nagomilanu po{tu usred buke
izazvane uno{ewem kofera i ostalih stvari donetih sa letovawa. -Ovo je za
prijem... Pa to je danas!
Na pozivnici je bilo nazna~eno: 31 avgusta 1923 u 16 ~asova.
-Stiglo ima par dana, gospodine -re~e [tefika dok je prolazila kraj wega
sa nasadom limunovog drveta u rukama koji je Ana donela iz Herceg-Novog. -Kad
bi dospelo u Kotor?
Dok je u povratku ponovo prolazila kraj wega, [tefika se gotovo sudari sa
Nikom, kr{nim Bokeqom koji je bio {ofer i neka vrsta telohraniteqa
poslanika Me{trovi}a.
-Ve~eras imamo prijem na dvoru, Ana. U ~ast novog italijanskog ambasadora
-re~e Pavle Me{trovi} pokazuju}i pozivnicu sa grbom svojoj supruzi koja je,
zajedno sa Norom, bila zauzeta raspakivawem kofera.
-Ni pomisliti, idi ti sam molim te -odmahnu rukom Ana koja je, sa
po}erkom Norom, bila zauzeta sastavqawem iscrpnog spiska kupovine na pijaci i
u trgovinama za slede}e jutro.
Pavle je znao da sa Anom nije vredelo raspravqati o takvim stvarima.
-Dobro, onda. Samo zapamti da si doputavala sa prehladom -re~e joj Pavle,
pomisliv{i da to i ne}e biti tek izgovor. Ana se ve~ito àlila na neke
prehlade, stezawe u grlu i migrene koje je pripisivala hladnim vetrovima, a
posebno ko{avi, u Prestonici. A zatim se priseti teku}ih poslova.
-Daj, Niko, molim te, pozovi protokolarno Dvora i potvrdi moj dolazak na
prijem. Reci im da tek {to smo doputovali sa mora i da }u do}i sam... Supruga
prehla|ena od puta.
Niko dohvati ru~ku telefona i po~e da je okre}e, ali bez rezultata. Opet
zauzeto, pomisli. Najzad se javi ènski glas.
-Rezidencija Me{trovi}a -re~e Niko. -Poveìte me sa protokolarnim
Dvora.
-Oni vas ve} dva put traìli od jutros -dozvoli sebi telefoniskiwa pre
nego {to ga ukop~a sa dvorskom centralom. -Izgleda da je neko tamo kod vas
otka~io telefon.
Pavle Me{trovi} se, u me|uvremenu, po{to je prezalogajio ne{to s nogu i

pregledao najhitniju po{tu, istu{irao i obukao ve~erwe odelo. U automobilu, na
putu ka dvoru, osetio je umor od puta i odlu~io da rano napusti prijem, kako bi
jo{ mogao sti}i da poseti Sowu. Pomisao na susret sa wom obodri ga malo.
Me|utim, ve} na prvom koraku u dvoru stvari po~e{e da se komplikuju. îm je
stupio u hol pribliì mu se dvorski a|utant u uniformi bogato ukra{enoj
zlatnim gajtanima i medaqama.
-Wegovo viso~anstvo èli da vas vidi -saop{ti mu a|utant pa, i ne
~ekaju}i na Me{trovi}ev odgovor, povede ga uz {iroke mramorne stepenice do
privatnih soba kraqevskog para.
Pro|o{e kraj dvorskih dama koje su, ispred velikih ogledala, pode{avale
detaqe svojih frizura ili izvodile poluokrete na vrhovima cipela da bi videle
kako im padaju haqine, ispod kojih su bile u{tirkane sukwe sa volanom.
Kad se pribliì{e sali za audiencije, ugleda{e predsednika vlade
Pa{i}a. Pro{ao je ne pozdraviv{i se ni sa kim, sa onim neodredqivim, tvrdim
i zatvorenim u sebe izrazom na licu koji je Pavle dobro upoznao jo{ od prvih
dana svog poslanikovawa u Skup{tini.
Kraq ga do~eka sa nekom vrstom osmeha koji je, za trenutak, prolebdeo na
wegovim tankim usnama; u neskladu sa ozbiqnim i strogim pogledom crnih o~iju,
duboko usa|enih iza ko{~atog, povijenog nosa Kara|or|evi}evih. U ruci mu je bio
lorwon sa zlatnom dr{kom i svilenim gajtanom, koji je imao obi~aj da stavqa i
odmah zatim skida s o~iju tokom razgovora.
Kraq odgovori lakim klimawem glave na Me{trovi}ev naklon.
-Znam da si tek sa puta, ali ovo ne moè da ~eka -re~e Kraq, koji mu se
po~eo obra}ati na ti od pro{log leta, kad su se prvi put sreli bez protokla,
nasamo, u letwem dvoru crnogorskog suverena Nikole nedaleko od Budve.
Razgovor je tada bio ponajvi{e o odnosima sa katoli~kim regionima nove
dràve, a posebno o problemima sa Vatikanom. I tek na kraju uspeo je
Me{trovi} da dotakne neke bokeqske probleme: na prvom mestu pitawe
komunikacija preko Mostara i Sarajeva sa Beogradom i Zagrebom. Od samog
Ujediwewa Zagreb je gurao Dubrovnik i Gru{ku luku ispred Boke, a oni sa
Cetiwa, opet, gurali Bar iako im je Boka bila pod nosom. Kraq mu je tada dao,
dosta neodre|ena, obe}awa u vezi vojnih investicija blizu Igala 'kao nagradu za
lojalnost Bokeqa'. Rekao je Me{trovi}u da je bio posebno impresioniran kad je,
dolaze}i u Budvu, pro{ao kraj bu~ne svadbe organizovane po bokeqski, sa velikom
kraqevskom SHS zastavom istaknutom zajedno sa bokeqskim i crnogorskim
zastavama, kao i jakom pucwavom iz pi{toqa koja je, uzgred budi re~eno, dobrano
iznervirala one iz obezbe|ewa. ûli su se jednodu{ni uzvici svadbara '@iveo
nam juna~e!', '@iveo Kraq!'.
-Radi se o mojoj audienciji kod Pape -re~e Kraq. -@elim da jo{ ve~eras
natukne{ novom italijanskom poslaniku da u~ini {ta moè kako bi pogurao moju
slu`benu posetu Vatikanu, a posle }emo preko na{ih kanala. Sa tvojim
italijanskim razume}e {ta èlim.
-Oni iz italijanske ambasade znaju da sam ja, kao pravoslavac, daleko od
papskih poslova i moje posredovawe moè im izgledati neobi~no... -primeti
Me{trovi} oprezno.
-Ali sigurno im je poznato da ti je supruga katolkiwa... Moè{ i da
spomene{ onaj poklon u zlatu koji sam dao za obnovu katedrale u Kotoru, iako
nema sumwe da je Nuncijat ve} dobro informisan o tome.
-Poku{a}u, va{e viso~anstvo -obe}a Me{trovi} nakloniv{i se, uveren da
nije bilo drugog. Ali nije se mogao uzdràti da ne doda: -Vi znate da }e oni iz
Nuncijata, ~im ~uju za va{ interes za put u Rim, odmah o Konkordatu...
-To ti prepusti meni -re~e Kraq trgnuv{i se na re~ 'Konkordat', kao da je
bila natopqena elektricitetom.
Video je kako Kraq izvadi iz xepa maramicu i uze da bri{e lorwon. Nije
trebao da vezuje ~vorove na woj kao pradeda mu, pomisli Me{trovi}. Ima on
druge teftere.
Kao da se tek priseti toga, opra{taju}i se sa Me{trovi}em Kraq re~e:
-Ah, jo{ ne{to. Treba}e nam dvorski nabavqa~ ju`nog vo}a i, uop{te,
primorskih specijaliteta. Re~eno mi je da ima problema sa tim vo}em na
prijemima, a i deci na dvoru nikad dosta naranxi i banana.
-To se da urediti dosta lako, bar za ju`no vo}e -osmehnu se Me{trovi}. -
Dok se ne ustali nabavka iz uvoza, ja }u se pobrinuti za dopremu tog vo}a iz
Boke.
-Pobrini se samo da nabavqa~ ne bude u srodstvu sa nekim od glave{ina
dole; ti zna{ kako su moji br|ani osetqivi na privilegije.
-Ne brinite, va{e viso~anstvo. Ako dopustite, bi}u u kontaktu po toj
stvari sa ministrom dvora.
-Obavesti Pa{i}a da èlim da do|e na sutra{wu audienciju ranije, jo{
oko deset ujutru -naloì Kraq a|utantu dok se opra{tao od Me{trovi}a, a zatim
se okrete Kraqici koja tog trenutka u|e u salu: -Poslanik Me{trovi} obe}ao mi
je nabavqa~a ju`nog vo}a.
Ve}inom su govorili francuski, jer je Kraqica jo{ uvek prili~no te{ko
uspevala da se sporazumeva na jeziku svog supruga. Me{trovi} se saè i poqubi
ruku Kraqici, zapahnut oblakom skupog parfema koji se {irio oko we.
-To je vrlo potrebno nama -izre~e Kraqica na srpskom, nagradiv{i
Me{trovi}a osmehom.
Oprostiv{i se od wih, Me{trovi} si|e niz mermerno stepeni{te i ume{a
se u gu`vu zvanica. Video je grupu oko Pa{i}a. Nekolicina poslanika Radikalne
stranke iz te grupe govorila je uglas, a Pa{i} je po obi~aju o}utkivao. Uspevao
je da izbegne odgovor i na direktna pitawa ~e{kaju}i, naizgled neodlu~no, svoju
belu bradu prore|enu odmaklim godinama. Koliko li }e jo{ mo}i da
predsednikuje, pomisli Me{trovi}. I {ta }e biti posle? Mimoi|e se sa grupom
poslanika Muslimanskog pokreta me|u kojima je bilo par muftija u dugim
haqetcima od svile. Oni su pozdravqali poznate podiù}i ~a{e ispuwene sokom
od naranwe, ali se nisu izdvajali iz svoje grupe.
Tek {to je bio skinuo sa posluàvnika ~a{u sa {ampawcem i dohvatio
sendvi~ sa |erdapskim kavijarom sa tawira ukra{enog grbom koji je pronosio
livreisani posluìteq, kad mu se pribliì \uzepe, mladi ata{e italijanske
ambasade.
-Ambasador èli da porazgovara sa vama, gospodine Me{trovi} -obrati mu
se on.
Izgleda da ne}e biti te{ko preneti Kraqevu poruku, pomisli Me{trovi}.
-O ~emu se radi, \uzepe, molim vas? Ako je {to komplikovano, da malo
promislim.
-Oh, mislim da je stvar sasvim jednostavna... Ambasador èli pre svega
da se upozna sa vama, kao i da vas obavesti o svojoj nameri da poseti Boku ~im
pre to bude mogu}e. Va{a pomo} pri tome bi}e, naravno, vrlo cewena -izre~e
\uzepe non{alantno. -Nego, jeste li videli koga iz Radi}eve stranke? Izgleda da
niko od wihovih predstavnika nije do{ao na prijem.
Me{trovi}, dohvativ{i novi sendvi~ sa kavijarom u prolazu, re~e \uzepu
da ne zna ni{ta o tome, da tek {to je stigao sa mora - ma da mu je bilo jasno da
se, posle onih italijanskih policiskih mera protiv istarskog ìvqa u okolini
Rijeke, radi}evci sigurno ne}e pojaviti. A to }e doliti jo{ vi{e uqa na vatru u
Radi}eve odnose sa Kraqem. [to se posete italijanskog ambasadora Boki ticalo...
Tante za tante, iako bokeqski biskup nije isto {to i rimski Papa, pomisli
Me{trovi} slede}i \uzepa koji mu je otvarao put izme|u, sad ve} gotovo
neprobojnog, zida zvanica. Latini su to, obe}a}e ve} ne{to u vezi posete Rima, a
to }e biti dovoqno da se ne pojavi pred Kraqem praznih ruku.
Prohladni povetarac do~eka Pa{i}a slede}eg jutra kad stupi sa papu~e

slu`benog fijakera na drvenim kockama poplo~anu stazu ispred ulaza u dvor. Kao
obi~no, odbio je ponu|enu ruku livreisanog fijakeriste i zakora~io uspravno
uprkos bolova u krstima. 'Bajo, Bajo!' -~u uzvike iz grupe radoznalaca na ulazu u
dvor ali se ne okrenu da im odpozdravi rukom kako bi to neizostavno u~inio
ranije, u vreme kad je svakog trenutka morao da misli na slede}e izbore.
Navikao je bio kako na uzvike simpatije tako i na otvorene pretwe pra}ene
pokadkad masnim psovkama iz gomile. Imao je obi~aj da podu~ava mlade kandidate
iz stranke o taktici na predizbornim zborovima: nastoj da se drì{ podaqe od
gu`ve, a preporu~qivo je da osigura{ odstupnicu u slu~aju da do|e do kakvog
belaja. I poku{avaj da govori{ o onom najva`nijem pre nego {to polete mu}kovi.
Ili truli paradajzi, ako je sezona. Zato je dobro imati uvek u rezervi poveliki
ki{obran, ina~e ode odelo!
-Ima ceo dan da me bije maler, tek {to mu ugledah bradu -oglasi se
debeqko u polucilindru, zaustaviv{i se kraj one grupice radoznalih. A zatim
dodade: -Do{li nam radikali do gu{e, sa svima se sporazumevaju izuzev sa nama.
-Slu{ajte vi tamo, uìreni... -obrati mu se prete}i visoki, ko{tuwavi
brkajlija sa {ajka~om na glavi.
-Gde vam je respekt za Predsednika vlade? -ume{a se jedna èna koja je
zastala pred ulazom u dvor sa korpom bakaluka.
-More kakva vlada, lopovi bre! -obrecnu se onaj debeqko.
Brkajlija sa {ajka~om mu prepre~i put, prete}i velikim crnim
ki{obranom koji je nosio kao tojagu.
-Hajde, narode, razilazi se! -ume{a se àndarmeriski podnarednik koji se
odnekud stvori tu. Dva àndarma iza wegovih le|a uze{e da poigravaju sa
pendrecima. Ona grupica radoznalih po~e polako da se smawuje a debeqko u
polucilindru zabrza prema Terazijama.
-Ni{ta im nije sveto, da im nanu profitersku. Nisu ni omirisali barut, a
prse se. Ja sam, bre, ratovao od Ni{a do Soluna, tre}epozivac! Nisam sedeo u
Parizu... -qutito je gun|ao onaj brkajlija sa ki{obranom prelaze}i na drugu
stranu ulice.
Kraq je primio Pa{i}a obu~en u plavu gala uniformu; imao je toga

prepodneva fotografsku seansu sa Kraqicom i Prestolonaslednikom za jednu
sliku koju su oni iz protokla nameravali da po{aqu ambasadama. Unapred je znao
da se Pa{i}u ne}e svideti wegova namera da poseti Vatikan pre nekog
konkretnijeg sporazuma sa Patrijar{ijom o Konkordatu pa odlu~i da mu je
saop{ti direktno, bez uvijawa u oblandu:
-Preduze}u korake za jednu audienciju kod Pape, jo{ krajem ove godine.
Opet Jovo nanovo, pomisli Pa{i}. Ko li ga to savetuje? Ali samo re~e:
-To }e nas obavezati da ponovo obnovimo pregovore oko Konkordata. Vi
znate da je ve}ina u mojoj stranci odlu~no protiv sada{weg nacrta. Pa i izbore
moèmo da izgubimo zbog toga.
-To je va{a stvar, Pa{i}u. Ovde se radi o budu}nosti na{e Kraqevine.
Srba, Hrvata i Slovenaca, a ne o jednoj stranci, bilo koja da je -otse~e Kraq.
Kraq je govorio sa àrom, neubi~ajenim za wega. Bilo je jasno da veruje
da }e se mo}i nagoditi sa Vatikanom o toleranciji prema wegovoj politici u
odnosu na katoli~ke delove zemqe. A uspostavqawe dobrih odnosa sa Vatikanom
primoralo bi radi}evce i slovena~ke klerikalce na efikasniju saradwu.
Ti pregovori o Konkordatu bi}e tek po~etak popu{tawa -nije se predavao
Pa{i}, uprkos tome {to je bio svestan da je zaplivao uzvodno. -Neverovatno je
{ta sve ne traè iz Zagreba i Qubqane. Maltene svaki sopstvenu vojsku... Uprkos
me|unarodnim ugovorima, ponovo nastoje da potegnemo pitawe Zadra i ostrva,
Istre, Postojne, Koru{ke, pa ~ak i samog Trsta... Videli ste da niko od
radi}evaca nije bio sino} na prijemu, ni izvinuli se nisu.
-Jesu, ali jedva ne{to pola sata pred prijem, telefonom. Rekli su da je
linija bila neprekidno zauzeta -re~e Kraq, a u glasu mu se oseti gor~ina. -
Razgovara}u sa Radi}evim predstavnikom, vrlo ozbiqno, o tome. Ve} sam mu rekao
da je to vrlo ~udno, da Radi} sedi u Be~u u samoizgnanstvu, a da wegovi poslanici
u~estvuju u radu Skup{tine u Beogradu, ponajvi{e na taj na~in {to nastoje da
komplikuju svaki mogu}i sporazum. Osim toga, treba svi najzad da shvatimo da je
jedna stvar na{a unutra{wa politika i za|evice a druga me|unarodni odnosi...
Uspelo im da omalovaè italijanskog poslanika na wegovom prvom zvani~nom
nastupu ovde.
-Ako me pritisnu u stranci po pitawu potpisivawa Konkordata, mora}u da
se povu~em. Uostalom, i godine su tu -re~e Pa{i}, kao da se izviwava.
-O tom, potom. A dotle ra~unam na va{u lojalnost. Bez rezerve, istu onaku
kakvu ste pokazivali mom pokojnom ocu -re~e Kraq.
Pa{i} pogleda Kraqa ispitiva~ki: bilo je o~igledno da ra~una na wega
uprkos svim neslagawima. I odlu~i da iskoristi priliku koja mu se ukazala:
-@eleo bih, ovaj, da vam kaèm ne{to vi{e o onim stvarima koje sam
zapo~eo prilikom posledwe audiencije.
Kraq odmahnu rukom nestrpqivo:
-Nismo jo{ iscrpli sve ta~ke od danas. A ako je opet ono tvoje o novom
ustavu, nakvasi sun|er. Ne moèmo mi, Pa{i}u, preko no}i u parlamentarnu
kraqevinu {vedskog tipa, tako ne{to je za zemqe bez stvarnog nacionalnog
problema - dodade Kraq. -Navelo bi to vodu na vodenicu istih tih ultra{a u
Hrvatskoj i Sloveniji, a o bosanskoj ~ar{iji koja jo{ nije zaboravila 'pusto
Tursko' da i ne govorimo. Pogotovu ne sada kada je zamisao o potrebi stvarawa
jedinstvene Kraqevine Jugoslavije prodrla i u Evropu.
-Upravo zbog toga smatram da je sada do{ao pravi trenutak za reformu -
zakqu~i Pa{i}. -Na{a vojska jo{ uvek nosi na {lemovima lovorike pobede u
ratu, a jo{ ima, svuda, politi~ara sa kojima se moè razgovarati o zajedni~koj
akciji. Osim toga, vi znate da su im oni komunisti~ki delegati izabrani u
Zagrebu i Beogradu uterali strah u kosti pa izgleda su sada pripravniji za
nagodbu.
-Otvorili bi pandorinu kutiju bez stvarne potrebe, Pa{i}u. -re~e Kraq
suvo. -Mogu samo da obe}am da }u razmisliti o va{em predlogu.
Izlapeo, a jo{ uvek poku{ava da prigrabi {to vi{e vlasti. No ovoga puta
zabrazdio je predaleko, ho}e da mewa moj ustavni status, pomisli Kraq. Mo`da je
na~uo ne{to o onom mom tajnom op{te-jugoslovenskom nacrtu ustavanih reformi?
-upita se ali odbaci odmah takvu mogu}nost. Zadatak pripreme nacrta novog
ustava koji }e utemeqiti jedinstvo cele Jugoslavije pod krunom Kara|or|evi}a
poverio je bio najpouzdanijim od pouzdanih.
-Nego da pre|emo na prakti~nije probleme -nastavi Kraq. -Petrolejske
kompanije mi ve} dosadi{e sa prigovorima u vezi postupka oko izdavawa licenci
za bu{ewe. @ale se da je na{a administracija prespora, ni u Turskoj se ne mora
da ~eka toliko na svaki papir. A Francuzi opet razgovaraju o budu}nosti
Borskog rudnika kao da im je neko odozgo dao zauvek pravo na eksploataciju...
Mo`da bi se ipak na osnovu novo-otkrivenih nalazi{ta rude bakra ili budu}ih
petrolejskih izvora mogao izvu}i od wih kakav dobar zajam?
Dok je Kraq govorio Pa{i} shvati da ga nije pridobio za one svoje
zamisli. Bi}e prete{ko, ako i uop{te mogu}e, dobiti tu svoju, mo`da posledwu,
veliku bitku za parlamentarnu kraqevinu, gde predsednika vlade kraq potvr|uje
samo formalno. To bi pokazalo svetu da je jugoslovenska ideja ostvarqiva - i bez
~vrste ruke ili diktata. A i problem Konkordata re{io bi se na jednostavniji
na~in, jer bi se ista prava dala svim crkvama. Svaka va{ka oba{ka; ja slavim
moju krsnu slavu a ti svetuj tvog sveca. Me|utim, Kraq o~igledno vi{e voli
sporazume na vrhu od mukotrpnih pregovarawa. Pribi}evi} je iza svega toga,
pomisli u magnovewu. Od onog atentata na Kraqa, Pribi}evi} je dolazio u dvor
kad je hteo... I ko zna po koji put Pa{i} se upita da li je ikad, tokom svog
dugogodi{weg predsednikovawa, uistini dobio kakvu politi~ku bitku koja je
mewala tok istorije. Ili su ga doga|aji samo nosili poput slamke.
-Ve} sam razgovarao sa francuskim poslanikom o tome -trè se Pa{i} kad
pauza u razgovoru postade nepodno{qiva. -Ne}e ni da ~uju o novim zajmovima...
Naprotiv, insistiraju na naplati za ono oru`je iz proteklog rata koje su prodali
vojsci. A i razgovori sa Nemcima o drugoj tran{i ratnih reparacija opet zapeli.
Do|u i slupaju nas a posle ni ratnu {tetu ne}e da plate -dodade on vi{e kao za
sebe.
-Treba videti da li se moè u~initi ne{to sa Anglo-saksoncima. U
me|uvremenu, mora}emo da uvedemo kakve nove takse ili da povisimo porez na
zemqu. Ionako smo podelili velike zemqi{ne posede budza{to, a ti su nekad
bili glavni izvor prihoda Austro-ugarske ovde na Balkanu -zakqu~i Kraq
audienciju.
Kad je izlazio iz sale za audiencije, Pa{i} ugleda poznatu figuru
majstora-vajara u pratwi a|utanta koji ga je odveo do Kraqa ~im je on iza{ao.
Bi}e novih spomenika Dinastiji i Pobedi, treba}e novaca. Ali otkud? Jer Kraq
je izri~ito zabrawivao politiku '{tampawa para', opredeliv{i se za zlatni
paritet dinara.
Pred o~ima mu iza|e naborani lik kraqa Petra, sa kojim je obi~avao da
pose}uje sela po [umadiji da bi videli na licu mesta kako napreduje kukuruz. 'Vi
bre, ili kuku sve izgore od su{e ili kuku sve potopi ki{a' -govorio je stari
kraq seqacima a oni se smejuliji ispod brkova. Ali obojica su znali koliko je
teàk seqa~ki hleb. Se}ao se istih tih lica, izboranih vetrom, i tih ruku ~iji
su se ùqevi ose}ali pri rukovawu, posle, kad su obukli tre}epoziva~ke
uniforme i pretvorili se u ratnike. Za wih je znao kako di{u, ali za ostale...
-Ko~ije ~ekaju, ekselencijo -re~e isti onaj a|utant koji je malo~as bio sa
vajarom.
-Nisi li ti sin majora Mijata, mog ispisnika? -upita ga Pa{i}.
-Pokojnog Mijata Vasi}a? Wegov unuk, ekselencijo.
Kad stigo{e do izlaza dvorskog parka, do~eka ih grupa novinara sa foto-
reporterima. Sevawe i prasak magnezijumskih bliceva uznemiri{e kowe ali
ko~ija{, naviknut na to, odmah ih obuzda.
-Ne zaboravite obe}awe, gospodine Predsedni~e! -doviknu mu jedan od
novinara i Pa{i} prepoznade onog Sremca iz 'Ve~eri', Stevana Bra{anca.
Bio mu je obe}ao jedan intervju o Konkordatu ali ta se stvar toliko
zamrsila da bi bili kakva izjava za javnost samo dolila uqe na vatru. Odlu~i da
'pre~uje' to.
Na uglu Kwaz Milo{eve morali su da zastanu da bi propustili pogrebnu
povorku. Pomrli mi ispisnici, ne{to u ratu ne{to od godina, pomisli Pa{i}.
Ali tok misli mu se odmah zatim vrati na dràvne poslove. Mora}emo da
pojednostavimo administraciju, ima pravo Kraq. Za to }e biti potrebno
penzionisati mnoge od na{ih oprobanih qudi i postaviti 'francuzlije' na
wihovo mesto. A to moè da na{kodi stranci, pa }emo morati oprezno.
'Daj, bogati, poùri tu kqusad!' -obrati se Pa{i} ko~ija{u u uniformi,
setiv{i se da ga na stolu u kancelariji ~eka nema~ka ponuda za zamenu dràvnih
ko~ija automobilima. Jedan od argumenata nabavqa~a bio je da 'automobil ne jede
seno'. Dvor je ve} imao na raspolagawu par reprezentativnih limuzina, koje
vaistinu nisu trebale sena ali su gutale benzin kao ale. Ni lake topove nije se
vi{e moglo vu}i kowima. Vojska je osim toga muku mu~ila sa opravkama onih
polovnih vojnih vozila kupqenih posle rata. Duga~ka Jadranska obala zahtevala je
ratne la|e, ili bar moderne, brze borbene ~amce. A sve to je gutalo petrolej. Na
ugaq se vi{e nije plovilo ni u trgova~koj mornarici... Italijani su sa svoje
strane spletkarili kod Saveznika da ne prodaju ratne brodove novoj Kraqevini
'radi mira na Mediteranu'. Sa Rusijom, jo{ uvek u gr~evima revolucije, nije se
moglo ra~unati, zakqu~i ko zna po koji put Pa{i} sa gor~inom. I ne samo to.
Spregli se, izgleda, sa ostalima iz Komiterne da razbijaju Jugoslaviju. A ove
na{e balkanske zavrzlame se komplikuju iz godine u godinu i sve vi{e dolaze na
tapet neslovenskim silama, ~iji politi~ari ponajvi{e gledaju kako da na{u muku
obrnu u strategisku prednost.
-Stigosmo, gospodine Predsedni~e! -glasno objavi uniformisani ko~ija{
trgnuv{i ga iz razmi{qawa.
3. NORA
Kada dovr{i sa raspakivawem stvari, Nora se uputi u svoju sobicu na

mansardi Me{trovi}eve vile. Sa prozora sobice video se vrt u kome su po~ele da
pupoqe krupne, crvene ruè. Dan je bio sun~an i u sobici dosta toplo tako da
Nora skide svoj jelek od satena ukra{en bokeqskim vezom i ostade samo u tankoj
svilenoj bluzi koja je ocrtavala wen lepo izvajani vrat i oblinu wenih malih
ali jedrih grudi. Pred okruglim ogledalom iznad toaletnog stola uze da ~e{qa
svoju gustu gotovo metar dugu kestewasto-crnu kosu i to je, kao i obi~no,
primiri. Mrzela je duga putovawa: ose}ala se kao biqka koju istrù iz jednog tla
da bi je presadili u drugo, novo i nepoznato.
Dva pisma iz nagomilane po{te bila su za wu. Jedno od sestre Marije iz
Zadra a drugo iz Trsta, od najstarije sestre Tereze; sa jedva ~itqivih pe~ata na
wima videlo se da je Terezino pismo putovalo gotovo mesec dana. Celo to pismo
bilo je na italijanskim, izuzev pozdrava.
'Oprosti, moja Nora, {to ti tako dugo nisam pisala' ~itala je ùdno. 'Ali
imala sam teàk poro|aj, sa carskim rezom. Ne brini, sve se svr{ilo dobro.
Imamo sina, Vita.' Italianizinaro od 'Vitomira', zakqu~i ona. Tereza je najvi{e
od sve tri sestre nasledila latinsku ìcu od dede, doseqenika iz Barija. -Ja kao
najstarija trebala bi da se brinem o vama- bilo je dodato na kraju pisma. -Kao
ono kad smo bili deca i kad su nam roditeqi bili jo{ ìvi. Ali ovako, daleko
od vas, mogu samo da poku{am da ovim re~ima iskaèm koliko mi bolno pada
va{e odsustvo... I da se nadam da }emo se uskoro videti'.
Kao ono kad smo bili deca, ponovi Nora u sebi a one slike joj ponovo
izroni{e iz magle se}awa. Zajedno na terasi sa koje se video Kotorski zaliv i
brodovi ukotvqeni u wemu, wih tri sestre, obuzete svojim lutkama.
I opet, odmah zatim, one slike, stravi~ne, sa jedne samrtne posteqe i sa
druge. Oboje u istoj sobi improvizovane bolnice-karantina za obolele od plu}ne
kuge. Mogli su da se oproste od oca i majke samo sa prozora bolnice. Neodre|ene
siluete u polumraku bolni~ke sobe, na posteqama pokrivenim belim ~ar{avima,
bila su dva bi}a koja su im zna~ila sve na ovome svetu; nije mogla da razume tada
da ih ta bi}a napu{taju za uvek.
Marijino pismo bilo je kratko. Svi su dobro, mu` joj redovno pi{e iz
Amerike. Deca rastu. 'Dva puta sam se spremala na put do tebe u Beograd, ali
uvek se ne{to desi'.
Tako mi, tri sestre, bez ikoga drugog na svetu, pomisli Nora setno.
Otvorila je zatim svoju putnu torbu i prvo {to ugleda bio je akvarel
Igala koji joj je toga leta posvetio Mirko, sin-jedinac Me{trovi}evih koji je
studirao 'za slikara'. Jo{ od malih nogu u~ili su je da smatra Mirka bratom
ro|enim; bili su nerazdvojni, sve dok u wemu nije preovladala ùdwa za
slikawem... Boje na akvarelu bile su sveè i vibrantne a stenovita obala Igala
zapquskivana talasima potseti je na bezbri`ne sun~ane dane i na lutawa sa
Mirkom. Seti se kako su iz Herceg-Novog, gde su Me{trovi}i ìveli, i{li
barkom u Wivice. Na povratku bilo se ve} zamra~ilo i Mirko joj je dao farol
da ga priveè na pramac. Ali kada je po{la prema pramcu barka se zaquqa a
farol joj se iskliznuo iz ruku i pao u vodu. Oboje su se bili nagnuli preko
ivice barke posmatraju}i kako farol, sa upaqenim fitiqem, roni u dubinu. Dok
se nije pretvorio u jednu od zla}enih zvezdica koje su qeskale na dnu.
Nora ga je pratila pogledom dok je tonuo, fascinirana.
-Lo{ predznak -rekla je Vitu, a on je samo odmahnuo rukom i nasmejao se.
Kad su se ono, pre dva dana, oprostili pred wen polazak za Beograd,
Mirko joj je dugo zadrào ruku u svojoj.
-Kako }u sam bez tebe, Sele? -govorio je.
Ona je wemu govorila 'Brale'. Jo{ od vremena kada ju je porodica
Me{trovi} bila usvojila posle nenadne smrti oba wena roditeqa.
-Pa slikaj. Ti si sam odlu~io da treba da ostane{ kako bi pripremio
izlo`bu u Beogradu -rekla mu je ona. Ja }u ti pomo}i da postavi{ slike tamo.
-Kad do|em u Beograd naslika}u ti portret -obe}a Mirko i to ga je,
o~igledno, umirilo
-Boqe izaberi neku od onih lepih gospo|ica, napirlitanih i
nafrakanih, koje si proletos crtao na hipodromu u Beogradu. Nisam ti ja za
portet ovako crnpurasta i provincijana, moj Mirko.
-Mnogo ti zna{ o tome -rekao joj je Mirko tada, ne bez prekora u glasu.
Taj, ~inilo joj se isprva, bezna~ajni razgovor, ponavqao joj se u glavi u
vi{e navrata dok je putovala sa Me{trovi}ima za Beograd. Ispri~ala je Ani o
portretu, ali ona kao da nije pridavala tome neku va`nost. Portret? Pa {ta, ako
to stvarno èli...
Nije primetila ispitiva~ki Anin pogled koji je usledio, kao da ju je
videla novim o~ima.
Nora zatim ustade i skide sa zida obojenu fotografiju sa predstave
Mocartove 'Otmice iz Seraja', sa likovima trbu{astih nema~kih peva~a
maskiranih u Arape, i na weno mesto oka~i Mirkov akvarel Igala. Sobicu kao
da zapahnu sveìna morskog povetarca. A zatim uze da se presvla~i za odlazak u
crkvu.
Kada se Nora obukla i si{la niz stepenice u dnevnu sobu, Ana je bila
potpuno spremna. Dogovarala se sa [tefikom o ru~ku koji su odlu~ili da
prirede posle Mirkovog dolaska iz Herceg-Novog; on je ostao tamo pripremaj}i
slike za izlo`bu u Beogradu. [ofer Niko ve} je dobio zadatak da donese te
pozivnice iz {tamparije i da ih kasnije raznese ~lanovima porodice Me{trovi}
koji su ìveli u Beogradu.
Kad su Ana i Nora ve} bile na izlaznim vratima, [tefika se priseti:
-Traìo vas pre neki dan Dragan, va{ poznanik, muzi~ar, gospo|ice Nora.
Rekao je da }e opet navratiti kada do|ete sa mora.
Kada su iza{le na ulicu, Ana upita Noru:
-Zar mi nisi rekla da si prekinula sa wim?
-I prekinula sam, finito. Ali on eto ipak poku{ava -sleè nehajno
ramenima Nora. -Ustvari, najvi{e mi se dopadalo to kako svira na gitari. A i
glas za pesmu mu je lep.
Oti{le su pe{ice do ugla ulice i tamo uzele fijaker. Kowi trznu{e kad
pu~e bi~ a zatim nastavi{e lakim kasom... Nije mogla da objasni sebi iznenadnu
odbojnost koju je osetila prema Draganu posle one no}i ne{to pred odlazak sa
Me{trovi}ima na letovawe, kada mu se bila gotovo prepustila. Ni jedan iole
ozbiqan razlog nije imala za to. Pona{ao se korektno; ne kao neko ko polaè
kakvo pravo na wu zato {to je dozvolila par isuvi{e smelih poqubaca. Mora}u
dobro da promislim o svemu tome odlu~i.
Bile su gotovo same u crkvi na popodnevnoj misi, utonule u polutamu u
kojoj su bqeskali plami~ci sve}a. Bosonoga figura svetoga Antuna od pozla}enog
gipsa, u skromnoj mona{koj ode}i, uzdizala se nad oltarom. Ipak, te{ko sam
zgre{ila te no}i sa Draganom, do{la sam bila do ivice nepovratnog, pomisli
Nora. S mukom ugu{i uzdah kako ne bi uznemirila Anu, ali opazi da joj je
pomajka bila duboko obuzeta molitvom ne obra}aju}i pa`wu na wu.
I sa Mirkom su joj se pokadkad doga|ale ~udne stvari, seti se Nora; ~ak ni
samoj sebi nije èlela da prizna to... Trenutci kada bi se otisnula niz struju bez
kormila, kao {to se leptir prepu{ta zamasima vetra. Posle bi se kajala zbog tih
trenutaka, ali su se oni, i protiv wene voqe, uplitali u nit wenog devoja~kog
ìvota. Da je Mirko bio tada kraj mene i da me nije napustio, da nije oti{ao u
Novi da slika, sve bi to bilo jednostavnije, zakqu~i Nora.
-Gre{ila sam, padre. Bila sam razuzdana, u mislima. I nisam nastojala
dovoqno da to suzbijem u sebi -{aputala je Nora posle pred zavesom
ispovedaonice.
-A onoga momka tvog, Dragana, jesi li ponovo videla?
U~inilo joj se da joj je padre, kada mu je ono prvi put ispovedila taj svoj
greh, zamerio i to {to Dragan nije bio katolik. Ako se ne pokaje{, prove{}e{
eone u vatri ~istili{ta, govorio joj je padre.
-Nisam ga videla posle one no}i i ne èlim vi{e da ga vidim -re~e Nora.
-Svevi{wi je hteo da se ipak zaustavi{ na granici ve}eg greha. Pet sve}a
svetom Antunu i dvadeset molitvi pre~istoj Marija -naloì joj padre.
Ana je zatim na oltaru pripalila svoje dve sve}e a Nora svojih pet.
Obuhvativ{i pogledom plamenove stotinak upaqenih sve}a ispred oltara, Nora
pomisli: svaka od wih za ne~iji greh. O~igledno, bez kakvog greha nije se dalo
ìveti. I u woj se za~e neo~ekivana, buntovna pomisao. Ne, nisam ja to ni{ta
zgre{ila one no}i. Naprotiv. Da sam se prepustila Draganu sve bi sada bilo
jednostavnije, jasnije, a posebno moja ose}awa prema Mirku. Pomisliv{i to trè
se i pogleda Anu iskosa, kao da se poboja da je ona u stawu da joj pro~ita misli.
Ali Ana je stajala kraj we o~igledno obuzeta sopstvenim brigama. Lice joj je kao
i uvek bilo ozbiqno, tvrdog i, ~inilo se Nori, nepopustqivog izraza oko tankih
usana.
Nora odmah zatim uspe da ugu{i u sebi te buntovne tokove misli. Ana ju je
jo{ kao malu bila vaspitala u katoli~kom duhu, u~e}i je kako da se bori sa
isku{ewima. 'Sveta Marijo, milosti puna...' pro{apta ona.
Iza{le su }utke iz crkve na bu~nu ulicu. Fijakera ni od korova a
tramvaji prepuni qudi i èna koji su se vra}ali sa posla. Odlu~i{e da pe{a~e i
hodawe kao da olak{a teskobu u Norinim mislima. Tamo, u Boki, bilo je sve to
jednostavnije, prisnije, mislila je nastoje}i da drì korak sa Anom. I bokeqski
mladi}i bili su vi{e pa`qivi, udvorniji. Ili joj se, bar, tako ~inilo... Dragan
je pre neke no}i, u snu punom bunila i tlapwi, poku{ao da je uzme na silu. Kad
se probudila sva prestravqena u~ini joj se da je to ustvari bio Mirko.
U se}awu joj iskrsnu ona stena blizu Wivica koju su zvali 'Devoj~in
kamen'. Za to ime bila je vezana legenda o mladoj devojci koju je zaveo bogat
momak iz Risna. Momka su zatim roditeqi poslali u Ameriku, a devojka se, prema
legendi, bacila sa te stene u talase i ubila sebe i dete u utrobi.
-A u mreì mrtva leì ribara starog k}i... -zapevu{ila je, podesiv{i svoj
korak sa Anom.
4. SLIKAR I PESNIK U MANASTIRU SAVINA
-Prehladi}e{ se, sine Mirko. Nismo vi{e u avgustu -progovori Angela,

Anina sestra, svojim dobro mu poznatim uwkavim glasom, trgnuv{i ga iz misli o
Nori odlasku i onome {to je ostalo u wemu posle dva meseca zajedni~kog
letovawa u Hercegnovom.
Angela je u{la u ateqe ne~ujno i, kao uvek, odevena u crninu. Za wu se
pri~alo da se, jo{ kao {esnaestogodi{wa devojka, bila smrtno zaqubila u jednog
mladog pomorca, oèwenog i sa malim detetom, sa kojim se kri{om sastajala sve
dok wegova èna nije otkrila to i odmah zatim primorala muà da se presele iz
Kotora za Dubrovnik. Pri~alo se da se zbog tog svog greha svakodnevno ispoveda
i pali sve}e u crkvi, gde su samo ~asne sestre provodili vi{e vremena od we.
Mirko je uzalud nastojao da na|e potvrdu te pri~e u Angelinim o~ima i u borama
na wenom licu, ali se nikada nije mogao odlu~iti na to da je otvoreno upita o
woj.
Ostavio je ~etkicu i obukao sveter koji mu je donela Angela. Ona ni ne
pogleda na platno pred wim. Od dana kad ga je zatekla kako slika jedan ènski
akt, kojom prilikom se brzo prekrstila rekav{i: 'Oprosti boè m e n i
gre{nici...', nije ga pitala o wegovom radu. Angela je bila nepoverqiva prema
svakom izvan porodice, ìvela povu~eno izlaze}i samo u crkvu i na pijacu, a dane
provodila u brizi oko ku}e, nadzoru nad poslugom i u ~itawu kwiga o ìvotu
svetaca koje su joj poznati donosili sa putovawa u Italiju.
Mirkov ateqe bio je u ku}i u Herceg Novog koju su Ana i Angela
nasledile od oca, juvelira i trgovca metalnom galanterijom. Wega je Mirko dobro
zapamtio, izme|u ostalog po tome {to mu je kad god bi u{ao u radwu davao
sitni{ za slatki{e; a posebno po tome kako je onim svojim {kiqavim od
uveli~avaju}eg stakla okom bacao pogled na ènskadiju koja je donoslila svoje
satove i nakit na opravku. Najpre bi zacenio visoko, a kada bi one po~ele sa
'Ajme, {jor Luka, pa za to bi se moglo novo kupiti...!' spu{tao cenu, da bi na
kraju po kojoj od wih rekao: 'Moglo bi i bez para, siworina, ako se nas dvoje
dobro nagodimo...'.
Ku}a sa Mirkovim ateqeom bila je nedaleko od 'ka{tela' - tvr|ave za
koji su jedni tvrdili da su je podigli {panski moreplovci a drugi da je bila
sazidana za odbranu od Francuske invazije za vreme Napoleona. Sa terase ispred
ateqea videlo se more, sve do ulaza u Bokeqski zaliv, a nazirala su se i oniska
brda iznad Igala preko kojih se uspiwao put za Gru`. Iza tih brda bilo je
otvoreno more i Mirko se je u vi{e navrata lomatao preko kamewara tamo da bi,
akvarelom, uhvatio efekat razbijawa talasa sa otvorenog mora o stene na obali.
Tu nedavno je, u malom zatonu izme|u stewa, na{ao ostatke razbijene ribarske
barke napu{tene ko zna kad od posade o kojoj se vi{e nije znalo ni{ta.
Raspitivao se o tome u bokeqskoj pomorskoj postaji, ali bez rezultata. Samo su
mu obe}ali da }e pisati u Dubrovnik i u Bar o toj barci.
Mirkov pogled odluta do crnog piana u uglu ateqea i do stolice na kojoj
je obi~avala da se smesti Nora sviraju}i svoje sonatine dok je on slikao. Na woj
svojstven na~in, kao da lebdi, iza{la bi posle toga iz ateqea a zatim
odlepr{ala u vrt ili u kuhiwu. Nikada ga nije prekidala u radu izuzev ako je
on sam ne bi pozvao.
Na poklopcu pijana bila je wihova uramqena fotografija, ~iju kopiju su
imali i u salonu kraj gramofona u Beogradu, sa Anom i Angelom u pozadini,.
Bila je snimqena za vreme posete Ulciwu ima tome par godina. Dràli su se za
ruke, kako su to ~esto ~inili tokom zajedni~kog detiwstva. On sav obuzet wom, a
Nora sa pogledom upravqenim na pu~inu; krajeve svilenog {ala oko wenog vrata
nosio je maestral. Kao da je jo{ sada ose}ao toplinu Norinog dlana i blagi
dodir vlasi wene duge tamno kestewaste kose na obrazu.
Umo~i ~istu ~etku u razre|iva~ i uze da skida nanose boje koji su
predstavqali penu{avu morsku vodu na slici. Ima nekoliko dana kako je
poku{avao da naslika ostatke one razlupane barke me|u stenama, preko kojih se
prelivala pena talasa. Ali slika je sve vi{e tonula u narativno dok je nastojao
da sugerira prisustvo nepoznatih ribara iza polomqenih stakala kabine dopola
ispuwene morskom vodom. Ili su, ipak, uspeli da se spasu? Mora da su poskakali
u more jo{ dok se barka lomila, jedan po jedan. Mirku se ~inilo da vidi wihove
o~i ispuwene uàsom, otvorena usta puna vode u gr~u za vazduhom, mokre
pramenove kose. Da li bi i{li u mornare da su znali da }e preìveti brodolom?
-pitao se Mirko. Verovatno bi, jer svaki pomorac veruje u svoju sretnu zvezdu.
@udwa za morem u stawu je da nadja~a sve ostalo. To dodirnu, ko zna po koji put,
ono pitawe duboko zaprto u wemu gotovo od prvog dana kad je stao pred prazno
platno: da li bi nastavio da slika kada bi unapred znao da ne}e mo}i potpuno da
iskaè svoju viziju mora i stena na obali? Ili blagost Norinog lika, sa
krupnim o~ima i iskri~avim àrom u zenicama boje roga~a?
Odlu~i da ostavi slikawe i da ode u bife na molu gde se dogovorio da se
na|e sa Savom. Pokupi crteè koje je bio napravio za Savove pesme i uputi se
stazom kroz vrt.
-Pitao Baldo da li moè da potkre{e oleandere ispod terase -re~e mu
Angela koja je otsecala ruè, crvene i krupne, za trpezariski sto.
-Moè, moè. Samo neka ne dira u one nasade maslina dok ne zavr{im
da ih slikam -odgovori joj Mirko, znaju}i da je pitala vi{e reda radi; bio je
obi~aj da se mu{ka glava pita pre bilo kakvih radova u ku}i.
Silaze}i niz duga~ko stepeni{te prema pristanu, Mirko oseti vow na ribu
koji je dopirao iz male ribarnice na uglu. Zastade, po obi~aju, da pogleda ulov od
toga dana izloèn na drvenoj tezgi. Bila je tu, kao i uvek, puna ko{ara srdela.
Uz to podosta ligwi, lonac crnih mu{ula i velika crvena kerna sa izbuqenim
o~ima kao da jo{ uvek poku{ava da preìvi svoju zlu sudbinu gutaju}i vazduh.
-Odnesi je gore do Angele -re~e Mirko vlasniku ribarnice, pokazuju}i
prstom na kernu. Nije ni upitao za cenu, znao je da }e se vlasnik ve} nagoditi sa
Angelom.
U bifeu ga do~eka kakafonija glasova i smeha. Mirko se pridruì grupi
mladi}a za {ankom, me|u kojima se isticala Ro|ina glava pokrivena ~upercima
neo~e{qane kose.
-I ba{ si je video? -pitao je vlasnik bifea Ro|u, o~igledno sa
namerom da i Mirko to ~uje.
-Tako ko' {to ti vidim ~elo -re~e Ro|o naceriv{i se.
-E, ova ti ba{ vredi, ba{ ga uporedi... -tap{ali su mladi}i Ro|u po
ramenima smeju}i se, a on sav sijao, polaskan.
Ro|o je bio u ko{uqi iz ~ijeg su rukava ispadali goli lakatovi a
kolena mu provirivala iz istawenih pantalona od sivog vojni~kog platna.
Provodio je no}i u radionici za opravku barki kraj pristana a preko dana bi
zara|ivao po koju crkavicu prenose}i bale sa robom sa brodi}a i ~amaca do
trgovina ili do hotela, uz stepeni{te na stradun. Besposlena mla|arija
zabavqala se prave}i {ale, ne uvek bezazlene, na wegov ra~un.
-Hajde pri~aj, bolan. Ali ta~no kako je bilo -podsticali su ga.
-[ta tu da se pri~a -odmahnu Ro|o rukom, ali o~igledno polaskan time
da je centar pa`we. -Sino}, dole ispred radionice, do{la Mare. Ja, da izvinete,
ba{ uzeo da krpim ove moje pantalone pa me zatekla u ga}ama.
-Jel' istina da je nikad nisi video? -pitala me ona. -Ovoga mi vina, ona
po~ela prva o tome... [to to nisam video, jadna? -pitam ja. -Pa, bolan, onu ènsku
stvar -re~e ona. Ba{ tako... -I nisam, vala -kaèm ja. -Pa ho}e{ li da je vidi{?
-pitala me. Ja bi i ne bi, do{'o mi neki sram. Koliko da{ da ti je pokaèm? -
upita ona. -Pa, evo, imam dinar -rekoh. -Jutros ga zaradih nose}i buri}e s pivom
uz stepenice gore u hotel.
-I pokazala ti? -zagraja{e mladi}i.
-Prvo je uzela dinar... A onda podigla sukwu, ga}ice nije ni imala -re~e
Ro|o. -Videh crno, ~upavo, kao pti~je gnezdo izme|u nogu. Ali ne ba{ dobro,
smrkavalo se.
Opet svi prsnu{e u smeh. Reko{e Mirku, postrance, da su bili
nagovorili Maru da Ro|i u~ini takvu ponudu sa obe}awem da }e ga posle
presaldumiti da se prièni sa wom. Ona je bila priprosta du{a, pomalo
blentava, ali vredna i dobra kao leb ~ista~ica lu~ke postaje i pristana.
Mladi}e koji su se vrzmali po pristanu oko barki ili o~ekuju}i trabakule iz
Boke i Bara ne bi li uhvatli kakav posli}, zvala je 'mladi gospari'.
-E, pa sad kad si je video, nema{ kud, moj Ro|o. Treba da misli{ na
ènidbu sa Marom -re~e jedan od mladi}a.
Ostali zagraja{e uglas. 'Da se èni{, nego {ta! Oli ti se ne svi|a Mara?'
-Ne ba{ da mi se ne svi|a... Nego kud }u, jadan, da se ènim kad ni
{tenaru nemam da se zaklonim od ki{e. Ide zima i belaj...
-Ja }u ti iznajmiti onu {upu dole kod tunela -javi se Milo, vlasnik
trabakule koja je sluìla za ribolov i prevoz kamena za poja~avawe branika na
pristanu. -Plati}e{ mi ispomaù}i na trabakuli. I kum }u da ti budem ako
ho}e{.
Mladi}i za {ankom opet zagraja{e: 'Da se utvrdi dan, jo{ no}aske!'.
Dogovori{e se da zaduè vlasnika bifea da razgovara sa Marom, jer je Ro|o
uporno odbijao da prozbori sa wom re~ o tome sam - iz straha da ga ne ismeje.
Vrata bifea se otvori{e i u|e Savo ogrnut crnom pelerinom. Bio je
nevelik rastom ali vi`qast, tmastog lica i o{trog pogleda, sa bujnom crnom
kosom koja je isticala wegov orlovski nos i brkove. Bilo mu je trideset godina
ali su mu svi davali vi{e, sve do ~etrdeset. U wegovom dràwu i pogledu
ogledala se ~udna neka ozbiqnost, a i poezija mu je bila takva. Tvrde re~i i
stihovi kao odbijeni od Lov}enskih stena.
-[to su to opet smislili? -upita Savo Mirka baciv{i pogled na bu~nu
grupu mladih.
-Ho}e da ène Ro|u. -re~e Mirko i ispri~a mu o onome sa Marom sino}.
-Besposlen pop jari}e krsti -zakqu~i Savo. -Ali i {to bi drugo uzimu
ov|e, u ovoj àbokre~ini... Ti ne ode za Beograd sa tvojima?
-Ostao sam da slikam jo{ malo, a onda }u i ja tamo -re~e Mirko. -Zna{ li
da muku mu~im sa onom slikom nasukale barke.
-To ti je, bolan, tema za pesmu... Nego, ako èli{, hajde sa mnom do
manastira. Pomaèm im oko sre|ivawa biblioteke i nikad ne fali pr{uta i
~a{a vina.
Do manastira Savine moglo se i}i putem iznad ka{tela, ali oni se
uputi{e stazom koja je vodila preko stewa iznad, sada ve} puste, plaè.
-Pitao si me pre neki dan za ilustracije tvoje kwige pesama. Pro~itao sam
ih sve -re~e Mirko.
-Prihvata{ li se toga? -ìvnu Savo.
-Pogledaj, ve} sam napravio crteè za neke od pesama.
Seli su na ogradu od grubo tesanog kamena kraj staze ispod koje je
stenovita padina dopirala do mora. Ve~erwi povetarac duvao je sada iz pravca
Lov}ena. ûo se {um talasa odozdo, iz vododerine; nadolazili su i vrtloìli se
oko podlokanih gromadni stena. Jato galebova doletalo je iz pravca Veriga. U
daqini, osvetqen crvenkastom krunom zalaze}eg sunca, nazirao se vrh Lov}ena.
Sem ribara obuzetih lovom u ~amcima sa podignutim veslima, nije se videla ni
ìva du{a u tom veli~anstvenom predelu predve~erja.
Savo je }utke razgledao crteè: oblaci no{eni vetrom iznad planinske
litice; rascvetalo divqe rastiwe kraj puta; mreè razapete da se su{e na plaì
kraj stare barke sa dnom nagore; prilika devojke na balkonu kamene
jednospratnice kraj pristani{ta; kiparisi kraj vojni~kog grobi{ta...
'Samo grobi{te
i kiparisi na straì.
Neznani vojnici,
neznane o~i za wima pla~u.
Ni ime im ne ostade
urezano u kamen.'
Savo izgovori te svoje stihove polako, kao da ih upli}e u crte` grobi{ta.

-Ne znam kako da ti se zahvalim, Mirko. Razume}e{ da od tog posla nema
}ara -dodade.
Mirko samo odmahnu rukom. A zatim re~e:
-Mislim da mogu od originala da napravim grafi~ki kutak izlo`be u
Beogradu, tvoji stihovi bi}e im legende... Nadam se da }e{ mo}i da do|e{ na
otvarawe -pozva ga.
Kada zavr{i{e sa pregledawem crteà, Mirko primeti:
-Osim one o devojci na balkonu koja i{~ekuje brod sa svojim mornarom,
nijedna od pesama nije ti qubavna. Pa i ta o devojci, vi{e je o moru i
mornarima...
Savo ga pogleda, a u o~ima mu se javi podsme{qiva iskra:
-Qubavne pesme su za sawalice, mladi}u. Moji br|ani iz ovih krajeva ìve
na tvrdom tlu, tvrdokorni su kao kremen. I ène su im takve, svi|a im se {to je
mu{ko u ~oveku koga èle... Dok sam bio na onim mojim nedovr{enim studijama
bogoslovije u Beogradu do{la mi je do ruku kwiga sa stihovima indiskog pesnika
Tagore. Poezija ~ula, qubav puti, to ti je {to ja ose}am prema ènama... -govorio
je Savo.
Pesnikove nevoqe sa ènama bile su predmet ~estih pri~a. Govorilo se
da je za dlaku izbegao metak jednog prevarenog Ni{lije, ~ija je èna bila na
bawskom le~ewu u Igalu, kao i da mu je poduì oìqak iznad oka ostao kao
uspomena od noà jedne devojke iz Podgorice koja je uzalud nastojala da svoju
qubavnu vezu sa wim potvrdi u crkvi.
Mirko pomisli na Noru. Qubav puti? -pitao se. Znao je da ga ona voli,
vi{e nego bilo kog drugog na svetu, sama mu je to toliko puta rekla. Ali nije
bio siguran da je u tome bilo {to vi{e od sestrinske qubavi. Uprkos onim dugim
trenutcima nasamo kad bi se dràli za ruke nemi od sre}e {to su zajedno, uprkos
lepr{avim poqupcima koje bi pokadkad izmewali u tami predve~erja, na terasi
ispred ateqea. A i ti poqupci su se proredili u posledwe vreme, od kako je
Nora bila do{la iz Beograda na letovawe; postali su bili kra}i i mawe
intimni. Sama mu je rekla da je u Beogradu upoznala nekog, jednog muzi~ara.
Trenutci intimnosti me|u wima, prise}ao se Mirko, potpuno su bili
prestali od onog dana po~etkom avgusta kada je dok su ronili zajedno u potrazi
za {koqkama 'pala{turama' ~vrsto obuhvatio Norin struk i osetio na svojim
prsima wene grudi, nabubrele ispod kostima. Jedno vreme ostali su tako,
plivaju}i zajedno pod vodom, a onda se ona naglim trzajem izvila i udaqila od
wega. Posle, dok su leàli na pesku plaè, pod vrelim letwim suncem, Mirko je
bio kao u bunilu. Zaèleo je da ponovo obuhvati Noru oko struka, da je privije
opet ~vrsto na grudi; naslu}uju}i, istovremeno, kako se wegova ranija ose}awa u
pogledu Nore, bratska qubav koja ih je vezivala jo{ od zajedni~ki provedenog
detiwstva, raspliwavaju i mewaju iz korena. @udnim pogledom pratio je oval
wenih butina, obline struka i bedara, krhku liniju wenog vrata, zaustaviv{i se
na nabubrelim usnama. Ona se izvila i okrenula mu le|a, kao da beì od wegovog
pogleda.
Ili je tek èlela da zakloni lice od sunca? Znao je samo da je posle
toga me|u wima iskrslo niz neizre~enih pitawa na koja je bilo te{ko na}i
odgovor. Mo`da sam zbog toga, zbog svih tih nemih pitawa, zaèleo da slikam
wen portret? -pomisli Mirko.
-Otplovio si nekud, mornaru sawalice -re~e Savo uz onaj svoj osmeh u oku.
Ve} je bilo po~elo da se smra~uje i Mirko, bez re~i, pokupi svoje crteè.
Krenu{e }utke za Savinu, stazom natopqenom mirisom ~etinara. Onaj ve~erwi
povetarac jo{ vi{e oja~a i uskoro su mogli videti kako se vrh Lov}ena svetluca
od muwa.
-Bi}e ki{e -re~e Savo dok je velikom gvozdenom alkom kucao na
manastirska vrata.
U manastiru do~eka ih svetlost sve}a; odblesci plamenova igrali su po
licima Svetog Save i drugih svetaca, kao i ktitora, islikanih po zidovima. U
jednom uglu Mirko zastade pred drvenom figurom koja je predstavqala Hrista na
krstu, za koga su me{tani verovali da ima nadzemaqsku mo}. Figura kao da oìve
obasjana za trenutak posledwim zracima sunca na zalasku koji su dopirali kroz
mali okrugli prozor blizu tavanice. Hristovo lice odraàvalo je duboku patwu;
ne samo fizi~ki bol od rana na rukama i nogama koji su sugerirali renesansni
slikari 'Pieta'. Na{a pravoslavna religija zasnovana je na kultu patwe i
stradawa ali i bunta protiv nepravde, osvete za uvredu, pomisli Mirko. Otac me
je od detiwstva vaspitavao u tom duhu... Wegovu majku Anu su, me|utim, jo{ od
malih nogu weni u~ili da je vera stvar borbe sa ku{wom i da je u tome su{tina
qudskog moralnog lika...
Ana nikada ne bi odobrila na{u vezu, zakqu~i on.
Pomozi mi da to {to ose}am objasnim Nori kako treba, da ona to razume
kako treba, zamoli Mirko drvenu figuru pred sobom, koja je sada ve} bila u
polusenci, obasjana samo sve}ama, jer se napoqu iznenada i gotovo bez prelaza
potpuno smra~ilo. I pomozi da Ana ublaì svoj strogi moralni sud o nama, kad
jednom bude saznala istinu.
Sna`ni udar vetra iz pravca Lov}ena povi kro{we maslinovog drve}a u
vrtu iznad manastira. Mirko ode do biblioteke, gde je Savo bio udubqen u stare
rukopise.
-Izgleda da }e oluja -re~e Mirko. -Ja moram da se vratim u Novi, a ti
kako ho}e{.
Prve kapi ki{e zadobova{e po staklu prozora.
-Kud }e{ po ovom kijametu, bolan. Boqe ostani dok ovo pro|e -re~e Savo.
-Nisam ni{ta rekao Angeli, presvisnu}e od brige -odmahnu glavom Mirko.
Jedan od kalu|era donese mu mrku suknenu ki{nu kabanicu, od onih koje
nose kalu|eri kad putuju po selima ujesen. Mirko se dobro ogrnu kabanicom,
navu~e kapuqa~u na ~elo i iza|e kroz kapiju manastira u ki{u. Jedva je nazirao
kuda gazi i na prvom ukr{tawu puta zastade, izgubqen u sad ve} gotovo potpunom
mraku. Ako nastavim sasvim levo, mogu da sletim pravo u talase, pomisli. A put
nadesno vodio je u brda. Zgromi}e me tamo, pomisli, posmatraju}i kako se muwe
ukr{taju iznad vrhova kiparisa.
-Kuda ste se uputili, o~e? -upita ga glas iz tame, a odmah zatim uspe da
razazna àndarma Ostoju, visokog br|anina u uniformi, sa pu{kom na ramenu. -A
ti li si to, Mirko Me{trovi}u. Da se nisi, bolan, zakalu|erio? -upita Ostoja.
-Dobro te sretoh, Ostoja... Zatekao me kijamet pa mi kalu|eri dali ogrta~.
-Ja }u napred a ti za mnom -re~e Ostoja i zakora~i u mrak.
Bio je krakat, brz u hodu, i Mirko je imao muke da ga prati. Ki{a je
sada ve} padala pquskom, no{ena vetrom. U dva navrata Mirko se saplete preko
korena drve}a gube}i ravnoteù ali se odrà na nogama. Ki{a zako{ena vetrom
{ibala ga je po licu uprkos kapuqa~i. Negde u blizini ka{tela zastado{e u
zavetrini da odahnu.
-Kad ovo pro|e, ve} od sutra rano, ima da zahladni -re~e Ostoja. -A onda
zbogom leto, do slede}e godine.
Kad su stigli do ku}e Angela im otvori vrata sva izbezumqena. 'Kuda te,
da mu ime ne pomenem, odnese po ovom neveremenu!' -uwkala je sva ustreptala od
zebwe.
-Ostoja mi pomogao da na|em put od manastira po ovoj ki{urini -re~e
Mirko..
-Hvala ti, Ostoja, ko rodu ro|enom -re~e Angela, sada ve} smirenije. -Hajde
u|i, na ~a{icu loze. Da se zagreje{.
Ostoja joj zahvali ali ne prihvati:
-Moram dole do postaje, gospo|a Angela... na du`nosti sam.
Angela odnese onu kabanicu u kuhiwu da se su{i. Odmah zatim donela je
Mirku suvu preobuku i {oqu ~aja. Kad ona iza|e iz ateqea Mirko se pribliì
prozoru i pogleda na terasu po kojoj je vetar nosio po~upano cve}e, li{}e i po
koju granu otrgnutu sa nasada maslina u ba{ti. U tom sevnu i zagrme negde oko
Veriga. Odjek grmqavine odbijao se od bokeqskih brda kao da tu~e artiqerija. U
staklu prozora, mokrom od ki{e, u~ini mu se da vidi Norino lice, wene krupne
tamno kestewaste o~i, usne kao da bi da mu kaù ne{to. Ali slede}i nalet ki{e
no{ene vetrom izbrisa wen lik.
5. U SENCI KONKORDATA
Mitra iznenadi poziv poslanika Pavla Me{trovi}a: 'na ve~eru u krugu

~lanova porodice koji ìve u Prestonici, a u ~ast na{eg sina Mirka i wegove
diplome na Akademiji likovnih umetnosti' -kako je to bilo napisano. U napomeni,
dopisanoj na kraju pozivnice o~igledno od strane poslanika Me{trovi}a li~no,
stajalo je: 'Vidi ako moè{ da sazna{ adresu Trifuna, sina Pera klesara koji
treba da je negde u gradu'.
Onog Trifuna koji je pred veliki rat oti{ao u Lojdovu trgova~ku
mornaricu privu~en morem i brodovima, priseti se Mitar svog nekada{weg
drugara iz ribolova po Bokeqskom zalivu. [ta taj treba da traì u Beogradu?
Dolazak {ofera Nika koji mu je doneo tu pozivnicu, sa svojim slu`benim
ka~ketu na glavi i za volanom crne limuzine, izazva neku vrstu senzacije u
studentskom domu gde je Mitar delio sobu sa jo{ tri studenta.
-Ro|ak mi jeste. Ali smo {to se ti~e politike u dva tabora -objasni Mitar
na zadirkivawa kolega; svi listom sinova skromnih porodica iz nerazvijenih
pokrajina Kraqevine koji su morali, kao i Mitar, da se la}aju bilo kakvog posla
izvan ~asova na univerzitetu kako bi mogli da plate tro{kove sme{taja u domu i
ishrane u studentskoj menzi.
Jo{ od prvih nedeqa kada je do{ao u Prestonicu na studije prava Mitar
je, daleko vi{e nego dole u rodnom kraju, imao prilike da se uveri o tome kako
studenti iz siroma{nijih porodica moraju mukotrpnim radom i odricawima da se
izbore za opstanak na fakultetu - ne{to {to je onima iz imu}nijih krugova
padalo kao zrela kru{ka sa grane. Takva nejednakost na samom startu ìvotne
utakmice u~inila je da se opredeli za one studentske struje koje nisu prihvatale
dru{tveni poredak kao bogomdani, uvereni da se borbom za boqe uslove studija
stvari mogu, ako ne izmeniti u korenu, ono bar poboq{ati.
Toga dana bio je zakazan susret sa studentima ekonomije na Kalemegdanu.
Ali na putu tamo Mitrovu pa`wu privu~e bu~na povorka koja je prolazila Knez
Mihajlovom ulicom na ~elu sa grupom bradatih sve{tenika u crnim mantijama.
Jedan od wih, na samom pro~equ, visoka starina potpuno sede kose i brade
razdrqi mantiju na grudima i doviknu odredu àndarma sa pu{kom na gotovs koji
prepre~i put povorke:
-Pucajte maj~ini sinovi! Ali nema nikoga ko moè ubiti u nama
pravoslavqe...
-Dole Konkordat! Nedamo pravoslavni kalendar! -prihvati gomila.
Onaj sedi sve{tenik krenu prema stroju àndarma podigav{i obema rukama
visoko uvis veliki posrebreni krst; pra}en sna`nim ~ovekom opasanim plavom
keceqom koji je mahao obu}arskim {ilom iznad glave. Za wima se tiskala grupa
u~enika iz obli`we gimnazije koji su zajedno sa profesorom veronauke napustili
~as da bi se pridruìli demonstrantima.
Komandir àndarmeriskog odreda, omawi ùstri poru~nik, pokaza znakom
ruke svojim àndarmima da spuste pu{ke {to bi pozdravqeno gromoglasnim
aplauzima i povicima odobravawa. Svuda iz okolnih radwi, radionica i
kancelarija dotr~avali su mu{karci i ène sve dok povorka ne naraste na par
hiqada qudi. Odnekud se pojavi{e srpske i crkvene zastave, a grupa studenata
filozofskog fakulteta pridruì se povorci sa velikom grotesknom lutkom
Nikole Pa{i}a improvizovanom od stare ode}e napuwene slamom i sa turbanom
na glavi - u znak protesta protiv wegovih najnovijih pregovora za obrazovawe
nove jugoslovenske vlade sastavqene od radikala i od predstavnika
nacionalisti~kih verskih pokreta.
Povorka zatim okrenu u pravcu Narodnog pozori{tu. Mitar prepoznade na
ode}i jednog mladog ~oveka u povorci oznake studenta bogoslovije i priupita ga o
razlogu protesta. On mu objasni da se ponovo pojavio jedan vladin nacrt
konkordata sa Vatikanom u kome se, prema wemu, Katoli~ka crkva stavqa u
privilegisani poloàj u zemqi a dan rimske Nove godine i neki praznici,
posebno Boì}, usled reforme kalendara podiù na stepen op{te-dràvnih
praznika. Opet nam zapadwaci poku{avaju da sole pamet i da nas u~e kojim
prstima treba da se krstimo! -sevnu{e wegove o~i. U pogledu tog bogoslova
Mitar prepoznade skrivenu vatru, sli~nu onome koju je vi|ao u o~ima ponekih od
govornika na studentskim skupovima, a posebno onih koji su uspevali da zapale
masu prisutnih. Mitar odlu~i da se pridruì tom bogoslovu u povorci koja je
postajala sve brojnija i bu~nija, poput morskog talasa hrawenog silinom bure.
Kad stiè do Narodnog pozori{ta, povorka se suo~i sa bataqonom
àndarma sa {lemovima na glavi kojima se uskoro prikqu~i odred wihove
kowi~ke ~ete. Bataqon zauze pozicije oko ulaza u Pozori{te a kowanici se
svrsta{e u kordon sa golim sabqama u rukama; da brane okupqenoj masi prilaz
obli`wem parku koji se produàvao u strmu Francusku ulicu.
Povorka se zaustavi a u mno{tvu qudi oseti se kome{awe i neodlu~nost.
Me|utim to potraja samo za par trenutaka jer ista ona visoka starina u crnoj
mantiji opet podiè svoj posrebreni krst koji zasija na suncu, visoko iznad glava
u~esnika povorke. On krenu tako, nose}i taj svoj krst u uzdignutim rukama, pravo
me|u kowanike. Wihovi kowi se prope{e i izgledalo je da }e ga pogaziti
kopitama - me|utim odmah zatim ustuknu{e i starac otvori izme|u wih bre{u u
koju pokuqa{e oni studenti sa Pa{i}evom lutkom, a za wima i ostali u povorci.
Studenti udari{e u trk jer su oni àndarmi na kowima poku{avali da im
prepre~e prilaz u park udaraju}i pendrecima i sabqama pqo{timice.
Dok se masa demonstranata nezadrìvo {irila po parku me{aju}i se sa
sada ve} potpuno bespomo}mim àndarmima, oni studenti okupi{e se na prilazu u
Farancusku ulicu i zapali{e Pa{i}evu lutku. Nedaleko od wih bila su dvoja
{pediterska kola do vrha natovarena lubenicama za prodaju na Bajlonovoj pijaci.
Wihovi ko~ija{i pritego{e dizgine prepla{enim kowima ali se oni prope{e i
povuko{e prema strmoj ulicu ka Dunavu. U~esnici povorke sklawali su se pred
wima u skokovima, a Mitar vide kako to~kovi prvog {peditera zaka~i{e ivicu
trotoara i kako se on odmah zatim zanese ustranu. Ko~ija{ drugog {peditera uspe
da obuzda svog kowa i da izbegne sudar ali se, zbog naglog zaustavqawa, i wegova
kola iskrenu{e... Po trotoaru i po kaldrmi strme ulice zakotrqa{e se krupne
zelenkaste lubenice, rasprskavaju}i se u crvenim kao krv praskovima. Neke od
lubenica ipak preìve{e kotrqaju}i se nadole, sve do trga pred Bajlonovom
pijacom, gde najzad postado{e plen musave de~urlije.
-[ta sve u~ini onaj starina! -dobaci Mitar bogoslovu sa divqewem u glasu.
-Zar nisi video kako su se oni kowanici uklawali pred wim kao pred
Ilijom gromovnikom i kako je wegov krst zasijao kao omen? -blesnu{e o~i
mladog bogoslova koji uze da se ubrzano krsti.
Usred najve}e gu`ve bio je novinar Bra{anac sa foto-reporterom 'Ve~eri'
koji je sevao blicevima. Mitar se udaqi od wih; nije mario za besplatnu reklamu.
-Dole konkordat! Ne}emo tu|i kalendar! -za~u se ponovo iz mase qudi, a
oni sredwo{kolci, predvo|eni profesorom veronauke, zapeva{e skladno:
'Uskliknimo s qubavqu, svetitequ Savi...' -pesmu koju prihvati{e svi prisutni.
Tako bogatu trpezu po bokeqski znala je da pripremi samo Ana, priznade u

sebi Pavle Me{trovi}. Bila je nenadma{na u tome. Sto u uglu trpezarije bio je
prekriven izvezenim stolwakom iz Risna, a po wemu pore|ane staklene zdele sa
suvim smokvama, naranxama, roga~ima i raspolovqenim crvenkastim narovima.
Bilo je tu i raznih vrsta sira na tawirima od porcelana sa bokeqskim
motivima, uz par trskom opletenih boca punih rumenog vina.
Niko je sluìo pristigle goste sa lozova~om u kristalnim venecijanskim
~a{icama, kupqenim u nekoj dubrova~koj antikvarnici, uz kri{ke bokeqske
pr{ute i dimqenog sira koje je Mirko doneo sa sobom kada je doputovao iz
Novog.
-Ana, mora{ jednom da do|e{ kod nas i pomogne{ mi da pripremim
ribqu ve~eru po bokeqski -re~e Vlado, brat Pavla Me{trovi}a, diplomata od
karijere. -Obe}ao sam tu ve~eru nekim ambasadorima koji su bili dole u poseti i
probali na{u kuhiwu. Kaù da je mediteranska dijeta postaje zaraza u Evropi.
-Pa da me tako posvadi{ sa tvojom Persom -re~e Ana.
-Ja ne marim -ume{a se Vladova supruga Persa, oteù}i po pre~anski. -
Naprotiv. I meni dosadi jesti svaki dan paprika{e i {trudle. Da me ne ~uje
va{a [tefika.
-ûjem, ~ujem! -javi se [tefika, Buwevka iz Sombora, unose}i kabli} sa
brodetom, pripremqenim pod strogim Aninim nadzorom. -Ali ne marim.
Wene re~i i grimasa kojom ih proprati izazva{e smeh za trpezariskim
stolom gde su se gosti ve} bili razmestili prema sopstvenoj èqi. Taj laki
razgovor kao da je pogodovao dobrom raspoloèwu za stolom, koje se povisi sa
prvom ~a{om vina. Pavle, Anin brati}, omalen, puna~ki pedesetogodi{wak, koji
je radio u Prestonici kao predstavnik jedne bokeqske pomorske firme, pobuni
se:
-Ja uìvam u pre~anskoj kuhiwi. A i nikad mi dosta }evap~i}a.
-A ti, |eti}u? -upita Pavle Me{trovi} Mitra, studenta prava iz Boke, sa
kojim je bio bliski rod po maj~inoj liniji.
-Za mene i ~orbast pasuq sa slaninom je poslastica. Radne mase nemaju ni
hleba da jedu, bolan ne bio -prozbori Mitar.
Pavle Me{trovi} je i o~ekivao jedan takav odgovor. On je uvek nastojao
da mu svi pozvanici u~estvuju u razgovoru, bez obzira na osetqivost teme. Osim
toga uìvao je da pecka ali je znao i kako da otrpi {alu na sopstveni ra~un.
Nije bio od onih zatvorenih u sebe politi~ara koji razgovaraju kao da igraju
poker.
-I, po tebi, jedino re{ewe je svetska revolucija? -upita ga Vlado
Me{trovi}.
-Svetska ili na{a, balkanska, to ve} nije va`no -odgovori Mitar. -Do{lo
je vreme velikih promena.
-Neki pomorci koji su nedavno plovili za Odesu pri~ali cu mi da u Rusiji
vlada glad. Nudili im prstewe, ikone, ~ak i ènske iz dobrih ku}a, da proste
prisutne dame, za konzerve hrane -re~e Anin brati} Pavle.
-Pravo je ~udo da su preìveli zapadnu vojnu intervenciju i da mogu da
podnesu blokadu kapitalista -re~e Mitar dodav{i, ne bez sarkazma u glasu: -I
ovde }e me~ka da zaigra. Tu skoro sam bio na demonstracijama protiv Konkordata
u parku kod Narodnog pozori{ta i video kako goloruki narod preovladava ~itave
odrede policajaca.
Ana se prekrsti i pro{aputa, vi{e kao za sebe: 'Sa~uvaj nas i zakloni
Majko bo`ja'.
-Govoriolo se o tome i u Skup{tini -oglasi se Pavle Me{trovi}. -Izgleda
da }e vlada biti prinu|ena da opet povu~e onaj nacrt o Konkordatu. Malo je
trebalo da bukne cela Prestonica kada su se usred mase demonstranata obrele one
starine kalu|eri sa bradom i sa krstovima u rukama.
-Ti, bolan, ni u Boga ne veruje{? -obrati se Nora Mitru.
Ali pre nego {to je Mitar uspeo da se sabere i da joj ne{to odgovori,
obrati mu se opet Pavle Me{trovi}:
-Saznade li {to o Trifunu Perovom?
-Na univerzitetu sigurno nije -re~e Mitar. -Ostalo mi da se raspitam
dole, na pristani{tu.
-Neko mi re~e da ga je video na Terazijama kako prodaje naranxe... Imam
jedan dobar posao za wega.
Nora ustade i pribliì se gramofonu koji je stajao na malom stolu u uglu
sobe.
-Boqe da ~ujemo muziku... -govorila je navijaju}i mehanizam gramofona.
Bila je obu~ena u duboko dekoltovanu, duga~ku plavu haqinu koja je
isticala wen visoki vrat, bujnost wene kose rasute preko ramena i krhkost wenog
struka. Pokreti wenih ruku i prstiju bili su delikatni ali izvanredno spretni.
U magnovewu, Ana kao da shvati zbog ~ega Mirko èli da joj naslika
portet. A ako je me|u wima otpo~elo ne{to vi{e? -pomisli ona sa zebwom. To ne
moè biti, ne sme -~vrsto odlu~i Ana u sebi podigav{i pogled prema Mirku,
udubqenom u razgovor sa Mitrom o prilikama na Beogradskom univerzitetu.
Nora podiè ru~ku aparata i spusti je na plo~u. Za~u se prili~no glasno
grebawe igle i pucketawe, a zatim hor: 'Ajme meni, majko moja...'
-Slu{ajte sada slede}u -re~e Nora preme{taju}i ru~ku, sva blistava od
uzbu|ewa.
Iz trube gramofona dopre potiha, dosta prigu{ena, ali jasno razbirqiva
uvodna muzika popularne pesma o samoubistvu ribareve k}eri. Izvi se srebrnasti
sopran pevaju}i o qubavi devojke, zavedene od sina bogatog gospara i prepu{tene
zatim sa detetom u utrobi svojoj tu`noj sudbini. Norin bar{unasti alt pridruì
se sopranu i to dade pesmi dramati~an prizvuk: 'A u mreì mrtva leì ribara
starog k}i...'. Prisutnim ènama zavodeni{e se o~i.
-Uh, Nora, opet ta pesma... -oglasi se Ana.
-Kaù da je zbog jedne pesme {to je sada tako|e u modi, 'Tu`na je nedeqa',
bilo ve} nekoliko samoubistava u Prestonici -re~e Persa. -ûla sam ~ak da }e
novo-osnovano dru{tvo za pomo} du{evno rastrojenim traìti da se zabrani javno
izvo|ewe te pesme.
-Ali morate priznati da su joj re~i pune neke setne poezije -primeti
Nora hitro mewaju}i plo~u. Evo pa sudite i sami, 'Tu`na je nedeqa':
'Zora je svanula ali jo{ traje mrak
Ne}e bez tebe da blista ni sun~ev zrak...'
-Pa dobro, ako vam nije po voqi, slu{ajte sada ovu -zasmeja se Nora
zvonko, zarazno, na glasove protesta i stavi ponovo onu prvu plo~u. Odmah zatim
pridruì svoj topli glas slede}oj pesmi: 'To nisu vesla moje brodice...'.
Weno raspoloèwe se prenese na goste i svi, izuzev Ane i Mitra,
prihvati{e pesmu, zaglu{uju}i tanku nit glasova koji su dopirali iz gramofona.
Opet sam zaplivala u te vode, pomisli Nora uhvativ{i samu sebe u
momentu kad se potpuno prepu{tala pesmi i raspoloèwu u gostinskoj sobi. Ali
Mirkov povratak iz Herceg Novog kao da je obe}avao ne{to izvanredno zna~ajno,
prelomno, u wenom ìvotu. Ose}ala je Mirkov pogled koji ju je pratio svuda. Kao
da ju je nosio na talasu sre}e koju je naslu}ivala iza tog pogleda. Mo`da }e se
ipak na}i neko re{ewe sada kada se Mirko osamostaquje a ja uskoro punim
dvadestu, mislila je.
Tek tada opazi da je tako|e prati hladni i kriti~ki Anin pogled. I pre
nego {to se zavr{i pesma, Nora se udaqi od gramofona rekav{i da èli da
pomogne u kuhiwi oko pala~iniki sa mermeladom od naranxe. 'Moj specijalitet' -
objavi Nora.
Kad ona iza|e, razgovor se po~e okretati oko nove pozori{ne sezone u
Beogradu i predstoje}e premijerne predstave komada 'Ko{tane' od Bore
Stankovi}a, koju je ~ar{ija ve} najavqivala kao skandaloznu i nemoralnu. Neki
novinski kriti~ari, opet, napadali su Nu{i}a zbog toga {to, prema wima,
ismeva 'sve {to nam je sveto'; dok su ga drugi branili, isti~u}i da wegove satire
'stavqaju na probu stepen na{eg demokratskog razvitka'.
Gramofon, koga niko vi{e nije navijao, zapucketa a muzika i pevawe
utihnu{e kao da utonu{e u vodu. Ali niko od prisutnih ne obrati pa`wu na to.
6. DUNAVOM ZA BE^
Trifun ni u snu nije sawao da se na prijemu kod Me{trovi}evih pomiwalo
wegovo ime, a i to da je zajedno sa Markom i Vasilijem plovio {lepom punom
prasadi za Be~ nije mu se ~inilo kao na javi. Da bi se smirio priveza kormilo
na ogradu {lepa i nadenu pripremqene rovce na udice strune koju zatim zabaci u
zelenkasto mutnu vodu Dunava.
Vasilije je dugo, }utke, osmatrao penu{awe vode ispod pramca {lepa. Kad
podiè pogled vide da su od Beograda ostali samo nejasni obrisi Kalemegdana.
Nalevo se sve jasnije video Zemun sa kasarnama kraj pristani{ta preostalim od
austro-ugarske vojske. A na suprotnoj strani Dunava po~iwali su {ibqaci od
trske, ispred zelenog pojasa vrba koji je delio mo}nu reku od vojvo|anske ravnice.
Uskoro ti {ibqaci i pojasi vrbe preovlada{e sa obe strane Dunava.
I Vasiliju se sada svoja odluka da u~estvuje u ovom poslu izgledala
prebrza. Ali priseti se opet da }e tako mo`da brzo do}i do para za novu ku}u i
slegnu ramenima. Zatim ustade i, pridràvaju}i se za sigurnosni lanac uzdu`
kabine gde se Marko zavukao da se odmori, pribliì se Trifunu na kormilu.
-Pojma nisam imao da je Dunav ovako {irok -obrati se Vasilije Trifunu
koji je bio zauzet, bez rezultata, ribolovom na strunu opu{tenu niz reku.
-Uprole}e zna da bude ovuda vode i do pet kilometara... Ako nema{ dobrog
kormilara ne gine ti vrbak -re~e Trifun i dodade cimaju}i strunu: -O{tija,
opet grana!
Predeo oko wih nije se mewao satima. Daleko napred jasno se ~ulo
brektawe motora wihovog remorkera, a {lepovi su plovili za wim u nizu.
Markov {lep bio je posledwi na vezu, pridodat {lepovima punim kukuruza, jabuka
i {qiva kada se flotila ve} bila formirala.
Marko, koji se pojavi iz kabine, uze da ma{e zastavicom.
-[ta mu to zna~i? -zapita Vasilije.
-Reka nas zanosi isuvi{e udesno -re~e Trifun manevri{u}i kormilom.
Krmari na {lepovima napred uze{e tako|e da ma{u zastavicama, a odmah
zatim za~u se poja~ano brektawe motora remorkera. Vasilije vide kako wihov
{lep lagano mewa kurs, bliè sredini reke.
-Ti si, Trifune, po~esto plovio ovuda? -upita Vasilije.
-Od Trsta do Pe{te, ko zna koliko puta. Radio sam za tr{}anski Lojd.
-I dosadilo ti to? Mora da je, ipak, zanimqivo.
-Pa kako se uzme... Dva puta sam preìveo brodolom, a jednom skakao preko
ograde zapaqenog broda u more po kome je plovio goru}i petrolej. A i na suvu
sva{ta se doga|alo.
-Ali nisi ni sawao o {lepu sa prasi}ima -nasmeja se Vasilije.
Vasilije je bio preprodavac na veliko, od prasi}a i jagwadi do jabuka i
suvih {qiva, dole na Bajlonovoj pijaci gde je Trifun nastojao da uspostavi tezgu
za prodaju naraxi i ju`nog vo}a. Zamisao za transport ìvih prasi}a za Be~
ponikla je kada su wih dvojica oti{li na ro{tiq sa Li~aninim Markom,
Trifunovim drugarom iz austro-ugarske vojske koji je bio suvlasnik jednog {lepa
na Savskom pristani{tu. U to vreme cena prasi}a u Be~u bila je gotovo
trostruko ve}a nego u Beogradu.
-I kwaz Milo{ se bogatio na taj na~in -rekao im je Vasilije. -Vi prevoz
do Be~a a ja robu. ]ar delimo.
Groktawe prasadi, koje se nije prekidalo od polaska, poja~a se. Bili su
sme{teni u ko{arama od opletene trske koje su bile zastrte slamom.
-Ogladneli su -re~e Vasilije, koji je od svoje dvadesete trgovao prasi}ima.
Govorio je da zna 'kako di{u' i tvrdio da nema pametnije, ali ni lenije, doma}e
ìvotiwe od wih.
Wih dvojica po~e{e da raznose mekiwe i dolivaju vodu u onim ko{arama.
Kad zavr{i{e sa tim, Trifun ode na kormilo a Marko i Vasilije se zabavi{e
spremawem ve~ere na petrolejskoj pe}i. Bio je pasuq sa suvom slaninom i
testeninom, a Marko donese iz ostave tri politrewaka piva. Jeli su po vojni~ki,
iz metalnih tawira, posedav{i oko kormila.
-Dunav ne poznajem, ali savsku Adu, Ciganliju, znam u prste -re~e Vasilije.
-Tamo smo devetsto petnaeste kopali rovove i branili se od Austrijanaca.
Poku{avali su isprva da je uzmu na juri{. Dolazili u talasima, a mi prvo
pu{~anom vatrom a posle bombama, samo kosi. Imali smo jednog poru~nika, takvog
majka jo{ nije rodila. Par puta sam video kako mu {vapski metci tokom protiv-
juri{a prolaze kroz kosu ili kroz skute {iwela. Govorilo se da ga ne}e metak.
Ponekad, u snu, kao da mu jo{ uvek ~ujem glas: 'Udrite, bra}o! Ne dajte ni stope
ove zemqice naaa{e!' Znao je i da zapeva usred bitke.
-I ostade ìv? -glasnu se Trifun.
-Neko mi pri~ao posle da je umro od tifusa u Albaniji. Pokoj mu du{i -
prekrsti se Vasilije.
-Ja po~esto sawam da sam na brodu koji tone -re~e Trifun.
Marko je }utao, pogleda uperenog u pravcu Beograda koji se odavno ve} bio
izgubio iz vida. Misli na wu, znao je Trifun. Ponosni Likota da stane na ludi
kamen... Ali ne re~e ni{ta.
-Vidi bogati onaj par ptica -ukaza Vasilije na dve krupne bele ptice koje
su kruìle nad wihovim {lepom pu{taju}i da ih zamasi vetra nose uz Dunav.
Izgledaju kao galebovi. Ali odkud oni ovamo?
-I jesu galebovi -re~e Trifun. Dolaze uzvodno od u{}a Dunava u Crno
More prate}i brodove. Koliko puta sam ih gledao kako krstare, ih! I uvek su me
podse}ali na moju Boku gde ih je sijaset -re~e Trifun. A zatim dodade: -Ovaj par
gore o~igledno nas prati.
Na zapadu se skupi{e paperjasti oblaci i uskoro zatim nebo se oboji jarko
crveno.
-Bi}e vetra -primeti Marko.
Kormilar na {lepu ispred wih po~e da daje signale zastavicom.
-Spremni za kotvu -saop{ti im Marko. -Ti, Trifune, ostani na timunu.
Pazi kad bacim sidro, da ne odemo suvi{e udesno.
Remorker je usporavao pribliàvaju}i se obali, a posade na {lepovima
spremale se za opasni manevar. Uskoro zatim ma{ina remorkera zabruja u
rikvercu i moglo se videti kako sidra sa {lepova bu}kaju u vodu. 'Pazi sada!' -
uzviknu Marko i odgurnu sidro preko ograde. [lep trznu, ali konopac sidra,
oja~an metalnom ìcom, izdrà. Odmah zatim oseti{e kako se wi{u na talasima
reke, odolevaju}i struji vode. Vasilije je }utke posmatrao to manevrisawe ne
znaju}i da li treba da pomogne.
-Daj, Vaso, leba ti donesi one fewere iz kabine -re~e Marko.
Uze{e da postavqaju fewere na pramcu i bokovima {lepa. Na krmi
oka~i{e jedan poveliki sa crvenim staklima koji im je, kao posledwem {lepu,
dao kapetan remorkera.
Dok su Marko i Vasilije ure|ivali improvizovane posteqe, Trifun je
nizao kedere na trokratne udice oka~ene na kraju poduè strune. Zatim zabaci
strunu sa kormila u vodu a olovo je odmah povu~e ka dnu. Videlo se kako i na
susednim {lepovima uze{e da bacaju parangale.
-Vaqda }e se ne{to zaka~iti do ujutru -re~e Trifun vi{e kao za sebe.
Zavuko{e se ispod vunenih pokriva~a. Video se àr Markove cigarete, a
zatim svetle}i luk kada odbaci opu{ak u reku.
-Jesi li siguran da }emo mo}i da prodamo prasi}e tamo? -upita Marko
Vasilija.
-To ti je najmawi problem. Moj ~ovek ve} ~eka u Pe{ti da me obavesti o
postignutoj ceni i kome treba da isporu~imo prasi}e kad stignemo do Be~a...
Ako stignemo ìvi, pomisli Vasilije polako se prepu{taju}i snu. Nastojao
je da smiri laku drhtavicu koju je ose}ao, uprkos pokriva~u, u prohladnoj jesewoj
no}i.
Kad je Vasilije zahrkao, Marko uze da pri~a Trifunu o svojoj posledwoj
qubavnoj vezi:
-Znao sam od po~etka da je udata i sa decom -rekao je. -Nije mi sakrila
ni{ta. Ali izgleda do{ao moj red da traìm od we ono {to nikad nisam hteo da
ponudim drugim ènama: stalnost. I vernost sam ~ak zatraìo od we, idiot.
Tako sam samo uspeo da zamrsim stvari.
-Hteo si da baci{ sidro u pogre{noj luci -zakqu~i Trifun koji se potseti
svog sna o devojci iza jednog osvetqenog prozora sa pogledom na brodove u
pristani{tu koji je par puta snevao.
-Kad bih bar bio siguran da je pogre{na -promrmqa Marko okrenuv{i mu
le|a i pokriv{i se }ebetom preko glave.
Marko uskoro zatim tako|e zahrka ali Trifun ostade budan. Dolazile su
mu u se}awe slike iz minulog velikog rata, a posebno iz vremena koji je proveo
sa Markom. Bio je wegovih godina, kr{an i nao~it; upoznali su se i drugovali
jo{ tamo u onom austro-ugarskom vojnom {usteraju gde im je zajedni~ki poznanik,
majstor-{uster iz Istre, obezbedio uto~i{te kako ih ne bi poslali na front.
Marko je bio toliko nespretan sa {ilom i lepkom da su ~esto svi morali da
odra|uju wegov deo posla. Ali je bio pravi majstor oko èna. Posledwa od wih
bila je k}erka austriskog poslovo|e {usteraja koja je dolazila da se vi|a sa wim
kri{om u magacinu. Svaki put bi donela {napsa i po komadinu suve slanine ili
kobasice. Poslovo|a je posle izvesnog vremena izgleda saznao za to ali nije
mario.
Sutradan rano ujutru probudi ih hladni severo-isto~ni vetar. Sada ve}
poveliki talasi udarali su u bok {lepa. Trifun cimnu svoj struk ali odmah
zatim vide da vu~e nekakvu odba~enu krpetinu iz vode. Ogor~en, odbaci struk u
reku.
-Bar si se spasao ~i{}ewa ribe -dobaci mu Marko.
Kad su dobili signal za polazak, tek {to zaplovi{e, vetar ih zanese prema
obali.
-Ovo ti je kao kad deca igraju ringe-ringe-raja. Oni na kraju niza ne mogu
vi{e da se drè za ruke -re~e Trifun Vasiliju.
-Ja sam duduk za plovidbu -primeti Vasilije. -Ali {to se vetra ti~e, mogu
vam re~i da dolazi ko{ava.
-U ovo doba? -oglasi se Marko sa nevericom u glasu.
Prvi ja~i udarac ko{ave gotovo ih zbaci sa palube u Dunav. Trifun i
Vasilije uhvati{e se za kormilo a Marko za ogradu na pramcu. Talasi se
okruni{e beli~astom penom i ve} su prskali preko ograde {lepa koji se sve
vi{e zanosio prema sprudu obale.
Marko po~e da daje signale zastavicom ali oni na {lepu napred nisu
obra}ali pa`wu na to, zauzeti sopstvenom nevoqom. Marko dlu~i da se otkine od
wih.
-...ekiru! - vikao je Marko sa pramca, odbaciv{i zastavicu.
Vetar mu je nosio glas i morao je nekoliko puta da vikne dok nisu
razumeli.
-Moè{ li da mu odnese{ onu sekiru, Vaso? -upita Trifun koji je stezao
kormilo, bore}i se sa strujom.
-Poku{a}u -re~e Vasilije, vi{e za sebe.
Bio je krakat i mi{i}av, uprkos tome {to je odavao utisak nespretnog
dugajlije. U par skokova dopre do male kabine {lepa i skide sekiru koja je, sa
jednom kofom za ga{ewe poàra, bila oka~ena na drveni zid. Kad opet iza|e na
palubu vetar mu odnese ka~ket koji je bio natukao na ~elo ali on ne obrati
pa`wu na to. Video je kako mu Marko pokazuje rukom da pri|e sa desne strane, uz
ogradu {lepa. Tek {to se otisnu od krova kabine za koji se bio pridràvao, kad
ga udar ko{ave baci na kolena.
Odlu~i se da krene ~etvorono{ke ka Marku. Smola sa palube {lepa lepila
mu se za kolena i za laktove a sitne vodene kapqice no{ene vetrom zaslepqivale
mu pogled. Jedna od kofa sa kojom su zahvatali vodu reke za umivawe otkinu se i
konopac kojim je bila vezana o{inu ga preko ~ela. Vasilije opsova, ali nastavi
da puzi.
Kad dospe do Marka, oseti kako mu on otima dr{ku sekire iz {ake,
stegnute u gr~. Naporom voqe olabavi prste i vide kako Marko odmah zatim, sa
onom sekirom, po~e da puzi prema mestu na pramcu gde je bio privezan debeli
konopac za vu~u {lepa. Kad se do~epao pramca, Marko dade znak Trifunu na
kormilu a zatim uze da udara sekirom po konopcu. Prvi udarci skliznu{e u
prazno, sve dok ne pogodi ~vor. Konopac prasnu i polete unapred a {lep naglo
uspori.
Vasilije je mogao videti kako Trifun pokretima kormila nastoji da
obuzda zano{ewe {lepa. Vide tako|e, u magnovewu, kako se jedna od onih ko{ara
sa prasi}ima odvoji od ostalih i po~e da tetura prema ogradi {lepa. Prasi}i
udari{e u ciku, a jedno od wih ispade iz ko{are i polete prema kormilu.
Trifun poku{a da ga zadrì nogom ali ono tupo udari o ogradu {lepa i ostade
tamo, u odvodnom kanalu, nepokretno. Odmah zatim ona otkinuta ko{ara preturi
se preko ograde i bu}nu u vodu.
-Pomozi mi sa sidrom! -dovikivao je Marko Vasiliju koji je dopuzao za
wim..
Vasilije dohvati te{ko gvozdeno sidro i poumi da ga gurne preko ograde
ali ga Marko spre~i.
-Ne jo{, ~ekaj -~uo je Markov glas.
[lep, zanose}i se uprkos Trifunovim naporima na kormilu, po~e opasno da
se pribliàva jednom tr{~aku na obali. Vasiliju se ~inilo da ose}a kako dno
{lepa zahvata pesak. Gospodi pomiluj! -pro{aputa.
-Bacaj! -uzviknu Marko, a kad Vasilije gurnu sidro preko ograde, dodade: -
Dr`' sada!
Konopac sidra zategnu se naglo i Vasilije oseti kako po~e da mu klizi
izme|u dlanova pale}i ih kao èravica. Video je kako se Marko tako|e dohvati
sidrenog konopca i po~e da ga namotava na gvozdenu viqu{ku zakovanu za palubu
pramca. Bi mu lak{e.
-Popustimo malo, jo{ malo... a sada dr`' sunce mu, dr`'! -~uo je Markov
glas i steè onaj konopac iz sve snage, zaboraviv{i na bol.
Kada se konopac ponovo zategnu Marko ga veza za onu viqu{ku u ~vor.
[lep se jo{ malo zanese, a zatim se zaustavi odolevaju}i struji vode i udarcima
ko{ave.
Trifun ostavi kormilo i, zajedno sa Markom, uze da odmotava konopac
rezervnog sidra, koje zatim baci{e u vodu sa krme i u~vrsti{e ga. Vasilije je u
me|uvremenu pregledavao ko{are sa prasi}ima i stezao olabavele priveze.
Ko{ava ih je svu trojicu, dok su se teturali po palubi, {ibala bez milosti. Lica
su im bila crvena kao od {amara.
Izuzev one izgubqene, ostale ko{are su u redu, zakqu~i Vasilije.
-A sada, voqno -re~e Marko kada se pridruì Trifunu i Vasiliju koji su
se ve} bili smestili u zaklon iza kabine. -U~inismo {to se moè, pa {ta bude
bude... Tebe Vasilije, ako ostane{ bez posla, primam za mornara.
-Radije bi glogiwe da jedem -re~e Vasilije.
Ko{ava se izduva u dva dana, a zatim naglo popusti. Predve~e, dok su jeli
posledwe ostatke onog nesretnog praseta koje je ispalo iz izgubqene ko{are,
vide{e kako im se pribliàva remorker. Kad im do|e na domak glasa, kapetan
remorkera upita dovikuju}i kroz limenu trubu:
-Ima li kakve {tete kod vas?
-Sve u redu -doviknu Marko, a zatim pokaza rukom prema predposledwem
{lepu koji se gotovo nije video zaglavqen u {ibqaku ispred wih.
-Kaput! -doviknu kapetan.
To im objasni ju~era{wu najezdu tikvi i jabuka koje su plovile niz reku.
Jo{ odjutros deca iz naseqa skrivenog iza vrbaka skupqala su ih du` obale.
-Sutra ujutru dolazimo po vas za privez! -doviknu im kapetan.
û{e sna`no brujawe ma{ine i komande kapetana remorkera koji se, sada
ve} punom parom, udaqavao uzvodno.
Wih trojica uze{e da mewaju slamu u ko{arama sa prasi}ima i da im
raspodequju mekiwe i vodu. Vasilije je pa`qivim pogledom merio svako prase,
ali nijedno nije kuwalo. Odmah su navaqivali na mekiwe. Hvala Gospodu, pomisli
Vasilije.
7. MORNAREVO POSLEDWE PUTOVAWE
Trifun i Marko gledali su }utke kroz poluzamagqeni prozor tramvaja koji

ih je nosio sa Dunavskog keja prema Kertner {trase u Be~u. Bilo je vreme pred
ru~ak i tramvaj je bio poluprazan, tek po koji postariji ~ovek ili èna obu~eni
u skromna odela prete`no od zelenkastog flanela. Nalevo, izme|u redova sivih
ku}erina izgra|enih po istom kalupu, video se to~ak Pratera.
-I zbiqa ne èli{ da se vrati{ sa mnom? -upita Marko.
-Ve} sam ti rekao -progun|a Trifun.
-Dobro, brate -re~e Marko pomirqivo. -Video sam po kr~mama dole na
pristani{tu na{ih qudi bez posla, ne}e biti problema da na|em mornara... Nego,
{ta namerava{ sa parama?
-Da otvorim prodavnicu ju`nog vo}a u Beogradu. Vasilije mi rekao da je
zainteresovan da se uorta~i.
-Pih, vidi ti piqare -otpqunu Marko. -Ali {to se ti~e Vasilija, svaka
~ast. Po{ten ~ovek, isplatio nam sve po dogovoru. I one izgubqene prasi}e uzeo
na svoj tro{ak.
Jedna od starijih èna u tramvaju, plavu{a isprano zelenih o~iju, pogleda
Marka prekorno i pokaza mu prstom tablu iznad prozora na kojoj je krupnom
gotikom bilo ispisano: zabraweno pquvawe, vika, jedewe i pijewe.
Si|o{e na prvoj stanici posle Opere. Marko, koji je prvi put bio u Be~u,
zastade kao za~aran. Veli~anstvene gra|evine otimale su se za pogled, a prostor
izme|u wih bio je ure|en u parkove sa bezbroj staza, klupa i leja sa cve}em.
-Ove okolo su biv{e }esarske rezidencije. Onaj spomenik usred parka je
Mariji Tereziji. A nadole, niz ulicu sa tramvajem, je Rathaus; wihova skup{tina -
obja{wavao je Trifun.
-Sve su to izgradili na{i o~evi, golim rukama svojim -progovori Marko
kad se malo sabra, sa ogor~ewem u glasu. -Li~ani, Bosanci i tvoji Hercegovci
argatovali su ovde za crkavicu }esarsku... Tolika grdna sila, a na kraju se raspade
kao ku}a od karata -dodade on.
Od prodavca na uglu kupi{e vru}e debrecinere, po komadinu belog hleba,
i po {oqu kafe. Prodavac im objasni kako da do|u do Nahmarkta - be~kog
buvqaka gde se prodavalo i kupovalo sve i sva{ta.
-Pripazite tamo, da vam ne pridignu {lajpik -opomenu ih prodavac.
Kad su stigli do Nahmarkta, oko {tandova ve} je bila gu`va. Prodavalo se
uistini sve i sva{ta, od {unki, kobasica, vo}a i zeleni{a do starog name{taja,
satova, gramofona.
-Kao da prepoznajem ovu prasad -re~e Marko osmehnuv{i se kad pro|o{e
kraj jedne mesarnice.
Jedan brkati Bosanac sa crvenim fesom na glavi uhvati Trifuna za rukav.

Nudio je satove za prsluk, velike kao glavice luka. 'Original iz [vajcarske,
zemqaci' -govorio je. Jedva ga se otreso{e.
Kad su se ve} sasvim izgubili u gu`vi dva policajca sa visokim
ka~ketima, u ispeglanim uniformama, pomogo{e im da prona|u otvorene
{tandove gde su se prodavale stare stvari.
Ti {tandovi bili su svet za sebe, a prodavci pred wima su u ve}ini bili
bradati Rusi i postarije Ruskiwe u {irokim sukwama, ogrnute maramama sa
izvezenim ìvopisnim motivima cve}a. Me|u wima su se me{ale grupice mladih
qudi u pohabanim vojni~kim uniformama, od kojih su poneke bile koza~ke. Po
{tandovima bilo je samovara, ikona, sve}waka, raznobojnih lutaka, starinskog
oru`ja, srebrnog pribora za jelo, porcelana... Sve ono {to su izbeglice iz Rusije
uspeli da ponesu sa sobom.
Upita{e za jednu ogrlicu od }ilibara ali prodavac, bradati dedica u
ruba{ki, zaceni toliko da Marko izvali krupnu psovku. Dedica o~igledno
razumede i naquti se:
-Sa mnoj tak ne govorit... Ja bil ruski |eneral! -razume{e oni iz bujice
gnevnih re~i.
Utom im pri|e jedan iz obli`we grupe mladih qudi odevenih u sive polu-
vojni~ke uniforme i pozva ih da po|u sa wim. Odveo ih je do jedan 'hojrige' -
tipi~nu austrisku gostionicu koja se nalazila u jednoj od sporednih ulica odmah
kraj pijace. Tamo je, za stolovima i za {ankom, tako|e bilo puno Rusa, poneki u
bojarskim kaftanima. Me|u wima su se muvali Jevreji, Arapi i pokoji me{tanin,
Be~lija, sa ko`nom torbom o ramenu. Trifun uhvati krajem oka svetlucawe
nakita i zlatnog novca, koji su se pojavqivali, i i{~ezavali odmah zatim, oko
stolova. Lepu{kaste kelnerice, obu~ene po {tajerski, pronosile su boce sa vinom
i krigle piva. Marko uhvati, u prolazu, koketni pogled jedne od kelnerica,
puna~ke plavu{e koja se vrtela oko stolova poput ~igre balansiraju}i prepuni
posluàvnik.
Onaj mladi} ih odvede do jednog postarijeg Kirgiza sa {iqatom bradicom
koji ih do~eka bezubim osmehom. Dado{e mladi}u napojnicu, a on im re~e da ne
kupuju ni{ta pre nego {to priupitaju Kirgiza. Bezubi Kirgiz klimnu glavom i
podiè kaziprst.
-Ako ne{to kupite, wemu jedan procenat -protuma~i mladi}. - A ako ne,
dovoqno }e biti fla{a piva. Kupujte samo ako vidite da klima glavom i da
~e{ka bradicu.
-Stvarno je bio ruski general, onaj stari tamo na pijaci? -upita Marko
mladi}a.
-Bio je posilni kod jednog kapetana -osmehnu se mladi}, a zatim ih
pozdravi po vojni~ki i i{~eznu.
Trifun i Marko dado{e se u potragu za srebrnim ruskim novcem, a
upita{e i za pokoji zlatnik, napoleon ili za }esarski dukat. Kad im se cena
u~inila dobra, pokazivali su te srebrwake i zlatnike Kirgizu, a on bi ih
opipao, zagrizao poneki, i vra}ao ih bez re~i, ne dodiruju}i bradicu. Shvatili su
da su im nudili istro{ene komade; jasno se videlo da je neko jednostavno
odstrugao gram-dva srebra ili zlata. Najzad im se pribliì jedna èna odevena u
somotsku sukwu i neku vrstu polu-kaftana. Ponudi im tridesetak napoleona, dva
prstena sa dijamantima i ogrlicu sa narukvicom u istom stilu od te{kog zlata.
-Treba nam novac za put u Ameriku -re~e im èna. -Ako kupite sve,
u~ini}u cenu.
Onaj Kirgiz, kad pregleda ponu|ene stvari i ~u traènu cenu, brzo zaklima
glavom i uze da ~e{ka bradicu. Trifun i Marko na to izvadi{e iz nedara ko`ne
kese sa parama dobijenim za prevoz prasi}a.
Ona èna re~e ne{to Kirgizu na ruskom, polu{apatom, a on uze, spretno
i ne gube}i ni trenutak, da opipava wihove nov~anice. Zatim ih izmeni za dukate
i nakit, odvoji svoj procenat, a ne{to preostalog novca vrati Marku. Sve to kao
u magnovewu, jedva su pratili pokrete Kirgizovih prstiju.
Trifun, pou~en ve} iskustvom iz Istanbula, celo to vreme oprezno je
pogledao unaokolo. Ali kao da niko nije obra}ao pa`wu na wih, isuvi{e su bili
zauzeti sopstvenom trgovinom.
Ona èna potrpa primqeni novac ispod grudwaka i odmah zatim i{~eze
nekud kroz sporedni izlaz, a wih dvojica se uputi{e do nu`nika gde je sve
mirisalo na lizol. U|o{e u jednu od kabina i tamo ponovo prebroji{e preostali
novac i kupqene dragocenosti. Odahnu{e kad su se uverili da je sve bilo u redu.
-Pomalo me grize savest {to smo kupili to od one ène, o~igledno
primorane da proda -re~e Marko.
-Ali nismo se cewkali, platili smo {to je zatraìla -sleè ramenima
Trifun, koji je u Istambulu imao prilike da vidi kako su nesavesni uli~ni
preprodavci pla}ali nakit ruskih izbeglica la`nim turskim nov~anicama.
-Odnesi sve ovo na {lep, Trifune, evo ti kqu~a -re~e Marko kada Trifun
predloì da po|u. -Ti zna{ gde drìm dokumente u kabini. Dobro zakqu~aj posle,
a dove~e }emo se dogovoriti o ostalom.
-A ti? -upita Trifun.
-Osta}u malo ovde, u hojrigenu. Bacio sam oko na jednu kelnericu -re~e
Marko namignuv{i.
Trifun sleè ramenima i uputi se napoqe iz gostionice. Morao je, da bi
do{ao do tramvaja, da se probija kroz masu qudi koja se bila okupila oko
{tandova. Imao je neprijatan utisak da ga neko prati u onoj gu`vi, me|utim kada
izbi na Ring uveri se da nema nikoga za wim. Kod onog istog prodavca kupi par
vir{li, komad hleba i bocu sa mlekom. Prodavac mu stavi to u papirnu kesu.
-I va{ prijateq? -upita ga prodavac.
-[valeraj -re~e mu Trifun, a zatim poùri da uhvati tramvaj prema
Dunavu.
U tramvaju opipa ko`ne kese sa onim zlatnicima i nakitom, nabijene u
specijalno za tu svrhu pri{iven unutra{wi xep jakne. Sa mojom polovinom od
ovoga nema vi{e zime, pomisli. Slika piqarnice pune naranwi, limunova, narova
i roga~a ukaza mu se pred o~ima; ~inilo mu se da moè da oseti wihov miris.
Kloparawe to~kova tramvaja me{alo se sa tim slikama i Trifuna obuze ose}awe
da }e, najzad, uspeti da isplovi iz nemirnih tokova svog mornarskog ìvota i
baci kotvu.
Trifun je bio u kabini posade remorkera, kibicujuci partiju ajnca, kad

stigo{e policajci. Vest o Markovoj smrti prenerazi prisutne, posmatrali su
policajce sa nevericom u o~ima. Poznavali su Marka odkako se uorta~io da kupi
{lep, ima tome vi{e od dve godine. Bio je prava drugar~ina, slika snage i dobrog
zdravqa, izgledao im je neuni{tiv. Zvali su ga Likota.
Policajci zatraì{e od kapetana spisak posade remorkera i {lepova.
Ispisa{e imena nekolicine odsutnih, a kapetan je zajem~io svojim potpisom da
su ostali bili prisutni u vreme Markovog ubistva. Trifun poumi da se pribliì
policajcima, ali ga kapetanov pogled zaustavi.
Kada su policajci oti{li kapetan odvede Trifuna u svoju kabinu i
zatraì od wega da mu ispri~a o zbivawima toga dana. I Trifun mu ispri~a,
pomenuv{i svakoga koga su sreli na Nahmarktu. Opisa zatim kako su kupili
dukate i nakit.
-Nisam stigao da ih odnesem na Markov {lep -re~e Trifun i poumi da
izvadi one kupqene dragocenosti iz unutra{weg xepa jakne ali ga kapetan
zaustavi pokretom ruke.
-Ne èlim da vidim to -odmahnu glavom kapetan. -Na osnovu onoga {to mi
reko{e policajci o vremenu Markovog ubistva znam zasigurno da si bio ovde sa
nama u ~asu zlo~ina, a to je za mene najva`nije. Uostalom, policajci sami kaù
kako su svedoci potvrdili da se radilo o trojici lokalnih bandita, Be~lija;
prema wihovom naglasku koji su ~uli tokom ubistva...
-Ali bili smo vi|eni tamo na pijaci i u kafani. I pre toga, od onog
prodavca kobasica. Dva policajca su nam pomogli da na|emo {tandove antikvara -
primeti Trifun u nedoumici.
-To je bilo mnogo pre ~asa ubistva, zar misli{ da }e se neko setiti vas
dvojice u onom mno{tvu, maw da objave Markovu fotografiju u novinama. Ali to
gotovo nikad ne biva kada se radi o kriminalu ovde na pristani{tu ili oko
Nahmarkta; izbodenih noèm ima gotovo svakog dana, na àlost. Prema onome {to
reko{e policajci, kad su ona trojica napali Marka bio je u dru{tvu jedne
kelnerice koju je sreo u 'hojrigenu'.
-Marko nije poznavao nikog u Be~u. Bio je mornar duge plovidbe pre nego
{to se uorta~io da kupi {lep. Tu kelnericu mora da je upoznao kad sam oti{ao
iz gostionice -re~e Trifun.
-Eto vidi{... Uostalom, da znaju ne{to o vas dvojici, ve} bi se
raspitivali o tebi kad su bili ovde -primeti kapetan. A zatim nastavi, pa`qivo
izgovaraju}i svaku re~: -Treba da zna{ da je kupovina dukata i nakita onako kako
ste vi to u~inili, ilegalna u Austriji... Znam da se toleri{e, prodaju se pod
vidom starina, ali na sopstveni rizik. Ako se bilo {ta desi u vezi takve jedne
transakcije poteù se paragrafi. Zbog toga moè{ da ra~una{ na }utawe svih
u~esnika u prodaji... Ovo {to }u ti re~i, Trifune, samo je moje mi{qewe, a
nikako preporuka. Tvoja je stvar da odlu~i{ o tome da li da odnese{ te dukate i
nakit na policiju ili ne... Koliko ja znam propise ovde, ako policija sazna za
wih, bi}e konfiskovani. I budi sretan ako se izvu~e{ bez kakve kazne.
-Onda }u ja li~no da odnesem Markovu polovinu u Liku, wegovima -odlu~i
Trifun.
-To je opet tvoja stvar -re~e kapetan koji je, sre}om, bio dobar prijateq
trgovca na veliko od koga je Trifun kupovao naranxe. -[to se mene ti~e, ja }u iz
ovih stopa u na{ konzulat. Posla}emo telegram Markovom ortaku i
telegrafisa}emo wegovim roditeqima u Liku. Oni }e po svoj prilici naslediti
vrednost polovine {lepa, a Konzulat }e im pomo}i u tome kao i u prenosu
Markovog kov~ega za Liku. Onaj va{ prijateq, krakati... Vasilije, jo{ jutros je
otputovao za Pe{tu. Ti sam odlu~i {ta }e{ i kako }e{ posle ovog. Sve je posle
toga samo stvar rutine... U redu, u redu Trifune, zemqaci smo, -re~e kapetan
remorkera kada mu Trifun uze da zahvaquje. -Od tebe traìm samo da u mrtvo
zaboravi{ na ovaj na{ razgovor.
Kad je stigao u Gospi}, Trifun je muku imao da na|e ku}u Markovih

roditeqa. Bila je daleko od autobuske stanice i morao je pe{ke do we. Na ku}i
je ve} bila istaknuta crna zastava a u dvori{tu je video qude i ène, ve}inom
starije - dobar deo mla|arije bio je rasut na sve ~etiri strane sveta 'trbuhom za
kruhom'. Markov otac, ~estita starina sede kose, zamoli ga da ostane sa wima do
sahrane.
-Pomiwao te je po~esto u pismima. Za nas je velika uteha to {to si
do{ao da bude{ sa nama u ovom ~asu -re~e Markov otac.
Kada dopremi{e kov~eg sa Markom, pred ku}om se sleè ~itav zaselak.
Trifun je posmatrao lica qudi, opaqena od sunca i, u~ini mu se, prkosnog izraza.
Kao ono u Marka... Hodali su uspravno i govorili otresito, bez suvi{nih re~i.
Posmatraju}i ih i razgovaraju}i sa wima Trifun je razumeo ne{to {to je tako|e
bilo deo Markove li~nosti, ono tvrdo i ponosito u wemu. @ene su bile odevene
u sivo ili crno, ve}ina wih zabra|ena maramama. Neke su plakale. U o~ima èna,
naro~ito onih starijih, bilo je iste one topline kakvu je Trifun vi|ao u o~ima
èna u Boki i Baru.
Tokom slu`be upokoja bradati sve{tenik izgovarao je prikladne re~i iz
Jevan|eqa popevaju}i dubokim grlenim basom. 'Zemqa si bio i u zemqu, tvoju
ro|enu, odlazi{...' zavr{i sve{tenik prskaju}i kov~eg okva{enim strukom
bosiqka. Trifun dohvati ponu|eni mu kraj konopca i zatim spusti{e kov~eg u
raku uz kukwavu i pla~ Markove majke kao i prisutnih starijih èna. Grupica
mladi}a izvadi pi{toqe i zapuca u vazduh. Trifun dohvati grumen zemqe i baci
ga u raku, a ostali u~ini{e to isto.
Da}a u Markovoj ku}i bila je bogata, stolovi su se povijali. Trifun nije
mogao da shvati kad su pre uspeli da spreme sve to. Bilo je su{enog mesa,
sireva, pe~ewa, pita savija~a, a od pi}a prepe~enice i dalmatinskog crnog vina.
I svi su prionuli, izgladneli na putu do grobqa i natrag. Jedino Markova
majka nije okusila ni{ta. Odsutnim, sada ve} suvim o~ima, gledala je mno{tvo
pred sobom. Samo je u jednom trenutku uzela Trifunovu ruku i dugo je zadràla
u svojoj, rekav{i mu:
-Bio je moj jedinac; posle wega moj stari i ja ostadosmo ko' suva grana u
{umi.
Trifun iskoristi priliku kad se Markov otac uputi u ostavu po vino da
ostane sa wim nasamo. Izvadi zatim iz nedara kesu sa nakitom i dukatima i
pokaza mu je.
-Zaradili smo to zajedni~ki na prevozu robe u Be~, Marko i ja. Polovina
je za vas -re~e Trifun.
-Zlehuda zarada, sine -procedi Markov otac. -Ali nije on jedini iz ovih
krajeva koga je sna{lo zlo u tu|ini... Ne brini ti za nas, Trifune. Ve} smo
primili telegram od Markovog ortaka. Nudi otkup za polovinu {lepa, dovoqno za
nas stare do kraja ìvota uz moju vojni~ku penzijicu... Ni pare ne}emo da uzmemo
od tebe moja starica i ja. Treba}e to tebi, sine, ni ènio se nisi jo{. Dovoqno
je {to si sa nama dok pregrmimo ono najgore. Da nisi do{ao, mo`da bi moja
starica presvisnula od bola za wim.
8. TAJNI SUSRET PA[I]A I RADI]A
Istovremeno u Be~u, Pa{i} osmotri hotelsku sobu dekorisanu Bidermajer,

sa zelenim baldahinom iznad posteqe. Deluje pomalo pra{wavo, pomisli. û se
kucawe na vratima. Sekretar uvede ambasadora, obu~enog neupadqivo, prema
Pa{i}evim instrukcijama. Pa{i} odloì novine:
-Zna{ li, ispisni~e, ne{to o napadu na na{eg mornara koji se pomiwe u
novinama?
-Znam... Napali ga neki lopovi i izboli noèm... Kapetan remorkera
pobrinuo se ve} da mu se le{ po{aqe roditeqima u Liku, a mi smo sredili
potrebne papire.
-Policija?
-Zna{ ve}, slu~aj pod istragom...
Ambasador je vrlo dobro poznavao Pa{i}ev na~in da okoli{i pre nego
{to po~ne o onom glavnom.
-Sastanak sa Radovanom kao po dogovoru. Bi}e ovde za pola sata, sa jednim
'prijateqem iz stranke', ustvari telohraniteqom -re~e ambasador kad ga Pa{i}
najzad zapita o tome.
Radovan je bilo ime kojim su ozna~avali Stjepana Radi}a.
-Sa na{e strane ne treba telohraniteqa. Najva`nija je diskrecija -re~e
Pa{i}.
-Za direktora hotela jam~im; toliko prijema smo ve} imali ovde da ni za
ìvu glavu ne}e reskirati da izgubi mu{terije. Onaj mali salon-separe je pod
kqu~em, a kelneri su tamo ve} pripremili sto, kafu i kola~e... Nego ~ujem da
{tampa u Beogradu i Zagrebu naslu}uje ne{to. Kao da znaju da putuje{ preko
Be~a -primeti ambasador.
-Naga|aju, tek toliko. Izdato je zvani~no saop{tewe da }u provesti
nedequ dana na odmoru u inostranstvu i da }u posetiti [vajcarsku zbog redovnih
lekarskih pregleda...
-Za vreme sastanka sa Radovanom ne}emo zapisivati ni{ta -pre|e Pa{i}
na stvar. -A on ako èli, neka zapisuje. Ti nastoj da zapamti{ sve i, molim te,
jo{ ve~eras pismeni zapisnik. Samo original za mene, bez kopije.
Ambasador klimnu glavom. Znao je da ne bi trebalo da se me{a u ovakva
strana~ka pregovarawa, ali je isuvi{e 'dugovao Baji' da bi i pomislio da odbije.
Uskoro zatim Pa{i}ev sekretar diskretno zakuca na vrata i obavesti ih da
su 'gosti' u predvorju hotela.
-Mi }emo odmah u salon, a ti ih zatim odvedi tamo -re~e mu Pa{i}.
-Nisam verovao da èlite susret sa biv{im robija{em -re~e Radi}
pozdraviv{i lakim naklonom Pa{i}a i ambasadora kad u|e u salon, ne pruìv{i
im ruku prvi. Ali ja sam iskusio da kada je ~ovjek na umoru onda je blizu Bogu, a
kada je u zatvoru, onda je blizu svome narodu -dodade sa ironijom u glasu.
Pa{i} odlu~i da ne poku{a sa rukovawem, ne jo{. Osetiv{i to, ambasador
ih pozva za sto bez daqih ceremonija. Kada poseda{e, Pa{i} se po~e{a po bradi
i po~e:
-Ti zna{, ovaj, da su te u zatvor strpali pribi}evi}evci. A da i ne
pomenemo koliko sam ja u sopstvenoj karijeri proveo u izgnanstvu i po
zatvorima... Nema ti cile-mile u balkanskoj politici.
-Znam -re~e Radi}. -I znam ko je stajao iza Pribi}evi}a... Ali ne}emo sada
o tome; slaèm se da Kraqa ostavimo po strani. Ostajemo pri dogovoru da se
sastanak odrì na strana~kom nivou. Ima li kakvih formulisanih ta~aka?
Odredi ti svoje -re~e Pa{i}. -A ja }u dodati ono {to me zanima.
Radi} zatim dohvati poveliku ko`nu torbu i otvori je, a onda po~e da
vadi iz we nekakve listove hartije i da ih predaje Pa{i}u u ruke.
-Ovo su kopije zvani~nih rezultata posledwih izbora i plebiscita u
Hrvatskoj, koji jasno pokazuju da smo mi, agrarci, najuticajnija stranka tamo -re~e
Radi}. -Spremni smo da razgovaramo o saradwi sa svakim ko u principu priznaje
hrvatski nacionalni identitet.
Pa{i} je vrlo dobro poznavao te rezultate i znao je da su Radi}evci, sa
istim tim papirima, obijali pragove evropskih prestonica i putovali ~ak u
Ameriku ne bi li dobili podr{ku za koncept dràvnosti. Me|utim, umorni od
dugog rata i prepla{eni boq{evizmom, zapadni dràvnici nisu ih ohrabrili.
Ve}ina wih je nastojala da postoje}i 'sanitarni kordon' na jugoisto~nim
granicama Nema~ke, inspirisan od Francuza posle rata, pretvori u sanitarni
kordon prema sovjetskoj Rusiji. [to se ti~e Balkana, od samog zavr{etka
Svetskog rata i stvarawa Kraqevine SHS velike sile bile su odlu~ile da
po{tuju 'status kvo' kako famozno balkansko bure baruta ne bi opet
eksplodiralo. Pa{i} je saznao da su savetovali Radi}u da se ukqu~i u
parlamentarnu bitku u zemqi, a posle da }e se videti, prema situaciji. Takva
'mlaka' pozicija bila je usvojena uprkos Vatikanu odakle su, kao i obi~no,
diskretno favorizovali pro-katoli~ke partije i politi~are. Na svu sre}u,
pomisli Pa{i}, Radi} nije bio mnogo popularan tamo. Iz Vatikana su
kritikovali radi}evce ne samo zbog podr{ke principu odvajawa crkve od dràve,
ve} i zbog nagla{ene anti-italijanske politike u vezi Istre. Sve to otvaralo je
mogu}nost za 'veliku nagodbu' sa Radi}em koju je predloìo Kraqu.
-Kako je, ovaj, mogu}a saradwa kad si ti svuda samo ne u zemqi i kad tvoji
poslanici ne dolaze na sednice Skup{tine? -upita ga Pa{i}, posle poduè
pauze.
-Da se vratim, pa da me ponovo strpaju u zatvor? -odreza Radi} jetko.
-Ja ti jam~im pred ovim ambasadorom ovde da se to vi{e ne}e dogoditi i da
}ete svi imati prilike za puno politi~ko dejstvo -re~e Pa{i}.
-A u pogledu na{e dràvnosti? -upita Radi}.
-U principu, to pitawe treba da bude re{eno novim ustavom i zato je
va`no va{e prisustvo u Skup{tini... Ali i ve} sada, ovaj? Zar nemate svoj deo
himne, svoje nacionalne simbole, svoje qude u upravi?
-Mo`da pone{to na lokalnom nivou. Ali u bilo kom pogledu na
jugoslovenskom nivou preteè Beograd -primeti Radi}.
-E ba{ u tom grmu leì zec, i upravo sam zbog toga èleo da se
susretnem sa tobom -re~e Pa{i}, koji ne propusti ukazanu priliku. -Ja sam stari
parlamentarac i verujem u politi~ku borbu. Do{ao sam ovde da ti ponudim arenu
u zemqi, Radi}u. Kroz politi~ku borbu, izbore, eliminisa}emo i potisnuti
ekstremiste i buka~e, a biv{im fronta{ima, ukqu~uju}i tu i va{e veterane,
podeli}emo medaqe ili zemqu pa neka gaje kukuruz.
-Sve je to pusta re~ -primeti Radi} ~upkaju}i kraj brka.
-A ako ti, kao garantiju, ponudim poloàj potpredsednika vlade?
Radi}ev pogled blesnu na te Pa{i}eve re~i, a ambasador se uspravi u svojoj
stolici kao da bi boqe da ~uje.
-Pod kakvim uslovima? -upita Radi}.
-Ni pod kakvim. Jedino da svi po{tujemo pravila parlamentarne borbe i
dogovore postignute u okviru tih pravila. Ne da se, kao dosad, na jugoslovenskom
nivou pristaje na jedno a na lokalnom zagovara deseto.
U malom salonu zavlada ti{ina, sve dok ne postade nepodno{qiva.
-Ho}e li ko kafe? -upita ambasador i, ne ~ekaju}i odgovor, napuni
{oqice..
-Ovaj, kako ti se ~ini moj predlog? -upita Pa{i}, ne sa~ekav{i po obi~aju.
Radi} je dugo me{ao onaj {e}er koji je nasumice nasuo u kafu. Nije imao
{ta da izgubi, naprotiv. Dobijao je priliku da postavi svoje zahteve. Putovawe
po Evropi nije mu bilo donelo o~ekivane rezultate, a i pare skupqene
dobrovoqnim prilozima i doprinosima ponestajale su. U wegovom otsustvu,
strana~ki prvaci u Hrvatskoj nastojali su da ga potisnu, mnogi od wih {uruju}i
sa Beogradom na svoju ruku, a drugi su se dogovarali sa ekstremnim
nacionalistima.
-Slaèm se u principu -oglasi se najzad Radi}. -Preostaje mi jo{ da
porazgovaram sa prvacima stranke. Ali ipak imam jedan uslov: prvo }emo uputiti
samo izabrane poslanike u Beograd, a ja }u do}i ako se uverim da se po{tuje ovaj
na{ dogovor.
Pa{i} mu, bez re~i, pruì ruku preko stola i Radi} je prihvati. Bila
je to ruka starca, pomisli Radi}, ko{tuwava i suva. Koliko li }e jo{ vremena
mo}i da ostane na kormilu?
9. VEÊ NA SKADARLIJI
Otvarawe Mirkove izlo`be, u jednoj od pokrajnih sala Kolar~eve

zadu`bine, bilo je do~ekano sa nervoznim uzbu|ewem u porodici Me{trovi} i
me|u wegovim kolegama, mladim slikarima koji su tek bili iza{li sa Akademije
kao wena prva posleratna generacija. Mirko je nastojao da ostane hladan, uprkos
Norinoj usplahirenosti.
-Samo tri reda o izlo`bi u novinama -qutila se Nora. -A po pola strane
o onom ubistvu na Karaburmi.
-Budi sretna da su mu dali salu, ima slikara starijih od wega koji ~ekaju
po par godina na takvu priliku -nastojao je Me{trovi} da smiri svoju po}erku
glade}i prosede, lako napoma|ene, zaliske. A odmah zatim dodade, prepoznav{i
Sava: -Vi|u ti pjesnika, ostavio svoje gnijezdo me|u liticama.
-Nikad i niza{to na svijetu -re~e Savo, nakloniv{i se galantno Ani. -
Samo sam do{ao radi izlo`be va{eg sina.
-Misli{ li da je bilo vredno tolikog puta? -re~e Ana - koja se ponajvi{e
protivila tome da Mirko studira 'za slikara' - ne bez zabrinutosti u glasu. Ona
je, kao i Nora, tokom boravka u Prestonici po~ela da me{a ekavski izgovor sa
uro|enom joj ijekav{tinom.
-Vrijedno i p r e v r e d n o, gospo|a Ana -do~eka Savo. -A posebno to
{to }e se mo}i vidjeti wegove ilustracije za moju kwigu pjesama.
Mirko je u dru{tvu Nore vr{io posledwi pregled rasporeda slika na
zidovima sale. Slikane u moru svetlosti dole na Primorju, ~inilo mu se da one
tu, dosta oskudno osvetqene, gube u koloritu, da se suvi{e name}e crte`. Izre~e
tu svoju bojazan Nori.
-Ni govora, moj Mirko; odi{u sveìnom -protivila se Nora. -Za mene, to
ti je kao dah sveèg povetarca iz na{e Boke. Gledaju}i ih, pitam se kako sam
celo ovo vreme uspela da preìvim bez mora, bez mirisa kiparisa, pa i bez vowa
krepale ribe. Ah, evo na{e ku}e u Novom -re~e ona zaustaviv{i se pred jednim
od pejsaà iz Herceg-Novog.
-A ako napustimo sve i vratimo se tamo? Angela kaè da se bez tebe
izgubila veselost u ku}i -re~e joj Mirko tiho, gotovo uz samo uvo.
-Ne luduj, Mirko, molim te... Evo ve} dolaze pozvani -primeti ona a u
o~ima joj zaiskri osmeh.
Nora je za otvarawe Mirkove izlo`be bila odevena u belu ~ipkanu bluzu i
tamno plavi somotski jelek koji se suàvao ispod grudi, isti~u}i wen vitki
struk. Imala je, tako|e somotsku, usku sukwu bez pli{a sa prorezima koji su
otkrivali skladnu liniju wenih nogu. Kosa joj je bila podignuta u neku vrstu
pun|e tako da joj se jasno ocrtavao dugi, delikatno gra|eni, vrat oko koga je bila
vezala svilenu maramu, kobalt plavu. Kao na onom portretu \ure Jak{i}a,
pomisli Mirko koji se nije mogao otresti utiska da Nora privla~i kao magnet
poglede prisutnih, a posebno one iz grupe mladih slikara koji su se bili okupili
u dnu salona.
Me|u tek prispelim posetiocima nalazilo se nekoliko bokeqskih
privrednika i politi~ara kao i poneki kulturni ata{e iz ambasada sa kojima je
Me{trovi} bio u dobrim odnosima. Dva kelnera, pod Aninim nadzorom,
po~e{e da raznose ~a{ice lozova~e, pro{eka, sokove od naranxe, a ko{are
prepune ju`nog vo}a i posluàvnici sa sendvi~ima bili su na stolovima u svakom
uglu salona. Posetioci se podeli{e u dve grupe, jedna koja odmah pre|e na
razgledawe slika i druga koja se okupi oko stolova sa |akonijama. Nekolicina iz
te druge grupe, kao {to to obi~no biva u takvim prilikama, upusti se u razgovor
sa poznatima ne obra}aju}i mnogo pa`we izloènim slikama. Studenti likovne
akademije, po razgledawu slika, otpo~e{e ìvahnu diskusiju.
Utom se u sali pojavi{e slikari Predragovi} i Markovi}. Predragovi}
otpo~e da se pozdravqa sa prisutnim diplomatima dok Markovi} uze da tap{e po
ramenima i da se qubi u obraz sa poznatim Bokeqima. Mirka podi|o{e `marci i
oseti se kao ogoqen kada se dvojica slikara uputi{e prema izloènim platnima.
-Vr{e za ribolov koje se su{e na pristanu, ulovqena riba na dnu barke,
lica ribara opaqena suncem; vidi se zajedni~ka inspiracija -obrati se
Predragovi} Markovi}u.
-Boka i moja Budva... êsto se usred no}i probudim sa tamo{wim
predelima okupanim suncem pred o~ima a spava}a soba kao da se ispuni mirisom
limuna -re~e Markovi}, a zatim dodade pokazuju}i na sliku talasa koji su lomili
ostatke drvene barke o stene na obali, sa galebovima u visini kao nemim
svedocima brodoloma : -Pogledaj samo ovo.
-Negde kraj otvorenog mora -primeti Predragovi}.
Markovi} pozva Mirka pokretom ruke:
-Gde si na{ao ovu razbijenu barku? Ovakve se grade samo na Kor~uli.
-Me|u gruànskim stenama, tamo na otvorenom prema Italiji -re~e Mirko.
-Nisam hteo da je izloìm, u~inila mi se suvi{e literarna. Ali kolege me
nagovori{e...
-Bi li mi prodao tu sliku? -upita Markovi}, ~ija je privatna kolekcija
savremenih mladih jugoslovenskih slikara bila na glasu u Parizu, gde je ìveo i
radio.
-Prodao? Poklawam vam je -oglasi se Mirko nastoje}i da prigu{i uzbu|ewe
u glasu. -Na~inio sam ve} nekoliko verzija te razbijene barke, o ~ijoj posadi se
ne zna ni{ta.
-U redu, onda. Kad do|e{ u Pariz, mo}i }e{ da slika{ u mom ateqeu. Uvek
imam spreman {tafelaj za goste -obe}a mu Markovi}.
-Putujete skoro u Pariz? -obrati mu se Predragovi}, a kad mu Mirko
potvrdi to dodade: -Tamo, u Parizu, ne-tematsko slikarstvo postalo je zastava.
Ali Pariz je Pariz, a na{ slikoviti Balkan jo{ uvek traì svoje narativne
slikare.
Predragovi} baci pogled prema Nori koja je bila u ìvom razgovoru sa
Anom:
-Ova lepojka tamo, mora da je tako|e iz Boke; prepoznajem mediteransko
u wenim o~ima i u pokretima ruku.
-Moja posestrima -re~e Mirko. -Odrasli smo zajedno.
Kad se Mirko udaqi od wih, Markovi} re~e:
-Znam ne{to o tom slu~aju, jer smo Pavle Me{trovi}, slikarev otac, i ja
studirali zajedno dok sam ono mislio da mi je diplomatija ìvotni poziv i ciq...
Ta devojka, Nora, zajedno sa svoje dve male sestre, izgubila je oba roditeqa u
jednoj od posledwih zaraza, mislim da je bila po sredi plu}na kuga, koja je
zadesila jug Evrope ne{to pre po~etka Svetskog rata. Roditeqi su im bili
do{qaci u Kotor iz Dalmacije; vlasnici malog pansiona za, ponajvi{e,
italijanske turiste blizu pristani{ta. Bez ikog svog u Kotoru. Decu su posle
wihove smrti uzele pod svoje tri dobro stoje}e kotorske porodice. Me|utim, samo
Me{trovi}i su sa malom Norom ostali u Boki. Pred svetski rat one druge dve
porodice odseli{e se sa Norinim sestrama u Trst i Zadar. Kaù da se tri
sestre od svog ranog detiwstva nikada vi{e nisu videle.
-Po svemu sude}i izgleda da je Mirko zaqubqen u tu devojku -re~e
Predragovi} a na krajevima tankih usana zaigra mu zagonetni osmeh. -Apoliner bi
na{ao poetsku inspiraciju u takvom zaqubqenom paru.
Kulturni ata{e francuske ambasade koji tek {to je bio stigao pri|e da se
pozdravi sa wima, a posebno sa Predragovi}em, sa kojim se bio upoznao na
diplomatskim prijemima jo{ u Parizu. Po{to izmeni{e par re~i, Markovi} se
izvu~e da bi se pribliìo grupici mladih slikara okupqenih u uglu sale gde su
bile izloène ilustracije za Savovu kwigu pesama. Tamo je diskusija, o
'integralnoj struji' u likovnom i o apstraktnom slikarstvu, postajala sve ìvqa.
-Zaboravili su na poeziju koja je inspirisala te crteè -re~e mu Savo
osmehuju}i se ispod brkova.
-Mislim da je sasvim mogu}e sa tri boje i par izukr{tanih linija izraziti
bilo {ta likovno. Piet Mondrian, na primer... -govorio je bradati mladi slikar.
-Po mom mi{qewu, kod apstraktnih vi{e se radi o traèwu dekorativnih
elemenata u likovnom. Velike betonske povr{ine modernih gra|evina, a i sve
komplikovanije ma{ine prosto name}u takva slikarska re{ewa... Ali da
priupitamo gospodina Markovi}a za mi{qewe -re~e prisutni asistent sa Likovne
akademije. -On tek {to je do{ao iz Pariza.
-Video sam ta Mondrianovoa platna u vi{e navrata -re~e Markovi}. -[ta
da vam kaèm... Jo{ su kubisti uni{tili pojavno. Ali, po mom mi{qewu, samo
zato da bi svaki slikar mogao da slobodno izabere svoj put. Predragovi}, na
primer, veruje u integralnu simbiozu slikarstva i muzike.
-Zato {to muzi~ka inspiracija ne predstavqa stvari van nas ve} odslikava
ono {to se zbiva u nama; na{a raspoloèwa, ose}awa, na{e nemire -primeti
Predragovi} koji se i sam bio prikqu~io grupi mladih, a zatim dodade: -Ali
inspiracija slikara koji teì takvoj simbiozi mora da bude stvarna, izvorna;
ina~e }e se wegov 'modernizam' pretvoriti u zanat. U tom grmu leì zec.
-Istina je da se mnogi 'moderni' slikari samo povode za kowukturom,
nadaju}i se da je to najkra}i put do slave... i do para, naravno -sloì se
Markovi}. -Ako ne budemo oprezni kowukturisti }e nam uni{titi tradicije,
korene koje imamo u narodu.
Sa trga ispred Kolar~eve zadu`bine dopre{e u salon glasovi protesta i
zvi`duci, a moglo se razaznati i pevawe 'Internacionale'.
-Tradicije? U ime tradicija buròazija svuda u svetu, pa i kod nas na
Balkanu, vr{i eksploataciju radnih masa -uta~e se u diskusiju student prava
Mitar, Me{trovi}ev ro|ak. -Mi nemamo ni{ta protiv betona i ma{ina ako su u
pravim rukama.
-Ali ako tim radnim masama oduzme{ jo{ i tradicije, {ta ostaje umesto
toga? -re~e Markovi}.
-Pro~itao sam tu skoro da su sve pesme ve} ispevane i sve slike naslikane
-primeti Stevan, novinar lista 'Ve~e' koji je bio zaduèn od redakcije da
'pokrije' otvarawe izlo`be, obrativ{i se Savu.
Stevan, koji je ve} bio dobro zakora~io u dvadeset petu, isticao se svojom
dugom tr{avom kosom koja mu je padala preko u{iju, svojim kariranim golf
pantalonama, poznatim kao 'pumperice', i nekom vrstom majice tamno plave boje
koja mu je dopirala sve do brade - na~in odevawa u neskladu sa ozbiqnim i vrlo
usredsre|enim izrazom wegovog lica. Zapisivao je sve {to se govorilo na prijemu
u malu bele`nicu koju nikad nije ispu{tao iz ruke. Iz te bele`nice vadio je
materijal ne samo za svoje ~lanke, ve} i za detaqni li~ni dnevnik koji je uredno
vodio od kako je do{ao iz Srema u Beograd.
-Taj koji bi da pjeva kao ja morao bi pre toga da preìvi par godina usred
onog na{eg kr{a, me|u kozama i pastirima -re~e Savo. -A tek onda da odlu~i da
li jo{ vrijedi pisati pjesme.
-Gospodine Savo, èleo bih jedan razgovor sa vama za moj list. Vaì
ve~eras kod 'Tri {e{ira', oko devet? Ja }u rezervisati sto -predloì mu Stevan.
-Ve} sam se dogovorio da ve~eram sa Mirkom i wegovom posestrimom
Norom -primeti Savo oklevaju}i. -Istina, ostavili su meni da izaberem gdje...
Najboqe ipak da se sporazumijemo sa wima.
-Rezervisa}u sto i za wih. I, tako|e, za jednu moju poznanicu, mladu
glumicu. Rekla mi je da bi èlela da recituje va{e pesame preko radija.
Utana~i{e zatim sa Mirkom i Norom da se na|u kod 'Tri {e{ira' posle
deset, jer je Mirko pre toga morao da se pojavi na prijemu koji je Ana
organizovala za svoje prijateqice i poznanice povodom sinovqeve izlo`be. Bile
su to velikom ve}inom ~lanice 'Kola srpskih sestara', me|u kojima je bilo par
dvorskih dama. Ana je potajno ra~unala da neke od wih kupe Mirkove slike.
Utom iz pokrajne ulice kraj Kolar~eve zadu`bine dopre{e zvi`duci
pi{taqki i bat koraka u trku. Dva studenta, jo{ uvek zadihana od tr~awa, u|o{e
u salu i ume{a{e se me|u prisutne, nastoje}i da ne probude pa`wu. Mitar im se
pribliì, prepoznav{i jednog od wih.
-Nisam znao za ovo ve~eras. Kako to da niko nije obavestio univerzitetski
ko-ordinacioni odbor? -interesovao se Mitar.
-To smo mi, sa filozofskog, onako na svoju ruku. Protest zbog onog na{eg
kolege koga su uhapsili u nedequ dok je delio letke o gladnim studentima -re~e
mu poznanik.
-Boqe da se o tome dogovorite sa nama kako bi nastupili zajedno. Ako
treba, pozva}emo kolege sa drugih fakulteta -re~e Mitar.
Na ulazu u salu pojavi{e se dva policiska agenta u civilu. Uze{e da
pogledima pretraùju salu, dogovaraju}i se da poku{aju da se ume{aju me|u
zvanice. Pavle Me{trovi} im se pribliì i agenti ga prepozna{e odmah, bili su
obu~eni za to.
-Izvinite za ovaj na{ upad, gospodine poslani~e. Radi se o u~esnicima
ilegalnih demonstracija. U~inilo nam se da je par onih buka~a sa filozofskog
fakulteta u{ao ovamo -re~e jedan od agenata sa sivim filcanim {e{irom
natu~enim na oznojeno ~elo.
-Ovde se ulazi samo sa pozivnicama -re~e Me{trovi}.
U sali, sada ve} punoj zvanica, bilo je oko dvadesetak studenata. Agenti
odmah zatim prepozna{e Pavlovog brata, Vladu, kao i nekoliko stranih
diplomata. Nije se tu moglo ni{ta u~initi, zakqu~i{e izmeniv{i poglede. A
zatim poùri{e opet na ulicu.
-Pazi se, Mitre -opomenu Pavle Me{trovi} svog mladog ro|aka kada agenti
odo{e. -Sa ovima nema {ale.
Mitar ga pogleda pravo u o~i, a u glasu mu se oseti prizvuk prkosa:
-Ne bojimo se mi Kraqeve policije, ro|a~e. A imamo i svoje advokate -
Mitar }e.
Svi su oni takvi, ne daju se razlogu, pomisli Me{trovi}.
-Tvoja stvar, onda. Ja rekoh {to rekoh jer mi pisao tvoj otac da te drìm
na oku.
-On jo{ uvek ìvi u doba gusala i bitaka sa Turcima -odvrati Mitar,
udaqiv{i se.
-[ta mu bi, kao da se opet ne{to quti? -upita Nora.
-Vra`ja politika, moja Nora. Danas ti se svako upli}e u dràvne poslove.
Kao da nas, politi~are, ne pla}aju za to -okrenu Me{trovi} na {alu.
Kao i obi~no, u trenutku mu se vrati dobro raspoloèwe. Pozdravqao se
srda~no sa posetiocima koji polako po~e{e da se razilaze. Te ve~eri imao je
zakazano sa Sowom i niko mu nije mogao da pokvari ono {to ga je o~ekivalo
tamo, u wenoj maloj garsoweri dekorisanoj u ruskom stilu, sa samovarom,
ikonama i balalajkom. Obi~avala je da mu otvori vrata u pewoaru ispod koga je
imala samo fino rubqe, sa pripremqenom fla{om {ampawca i kavijarom na
ledu.
'Istorija je istorija, rodnoj, a na{i ìvoti su na{i ìvoti' govorila je
Sowa, koja je po zanimawu bila turisti~ki vodi}, kad bi neko zapo~eo razgovor o
politi~kim doga|ajima. 'Ostavimo Pimenu-hroni~aru da pi{e istoriju, a mi da
proìvimo... Davaj, puni te ~a{e!' Posle }e, sa wenim prijateqima, ve~erati u
onom ribarskom restoranu na Dunavu gde se nije mogo dobiti sto bez specijalnog
kqu~a i gde je dolazio da svira ~uveni ciganin-prima{ Cicvari}.
Posmatrao je krajem oka, ne bez àlca qubomore, kako kulturni ata{e
Belgiske ambasade qubi Sowu u ruku. Imala je duboko dekoltovanu brokatnu
haqinu koja je lepo isticala wene obline. Ali, po ranijem dogovoru, dràli su
se kao da se ne poznaju... Prokleti pe{ovan, pomisli.
Kraji~kom oka vide Anu koja im se pribliàvala sa osmehom na licu i
uspe na vreme da skine pogled sa Sowe.
Kaì dragi~ka -re~e Ana. -Moje poznanice iz Kola srpskih sestara
interesuju se za Mirkove slike. Pozvala sam ih za ve~eras posle izlo`be. Gotovo
je sigurno da }e kupiti jedan od primorskih pejsaà za prostorije Udruèwa.
-Odli~no! -re~e Pavle. -Treba}e mu svaki dinar za put.
-Zar zbiqa èli da ide u Pariz? -upita Ana zabrinuto.
Ni ona kao ni Pavle ne primeti{e izraz duboke zabrinutosti koji se kao
tamni oblak u magnovewu nadvi nad Norinim licem i o~ima.
-Ve} je ure|eno za wegovu vizu a dobio je i preporuke za neke pariske
slikare -obavesti je Pavle. -Mislim da je dobro da malo pro{iri vidike;
odavde se slabo vidi Evropa sa druge strane Alpa.
Kada je Savo te ve~eri si{ao sa Terazija u Skadarsku ulicu poplo~anu

krupnim kamenim oblutcima osetio je kao da prelazi neku nevidqivu vremensku
granicu. Me|u prodavcima leblebija i pe~enog kestewa bilo je ponekih opasanih
crvenim pojasevima i sa fesovima na glavi, a prodavci slatki{a uzvikivali su
'halva, bahklava' sa nesumwivim turskim naglaskom. U ba{ti jedne od
mnogobrojnih kafana video je kako okre}u velikog ovna na ra`wu, a sa svih
strana je dopirao miris }evap~i}a i pe~ene paprike.
Kada se pribliì kafani 'Tri {e{ira' vide grupu Cigana-svira~a sa
crnim futrolama pod mi{kom kako umi~u jedan za drugim kroz uska vrata
kafane. Odnekud dole, sa pijace, dopirao je pi{tavi zvuk zurli. Da ovo vidi moj
|ed mislio bi da su Turci ponovo zauzeli Beograd, pomisli Savo. Posledwi od
onih Cigana-svira~a, visok i mr{av kao pritka, morao se podobro sagnuti da bi
pro{ao kroz vrata sa svojim kabastim kontrabasom.
Savo u|e za wim i ogleda se po kafani. Ve}ina stolova bila je zauzeta, a
na zidovima iznad wih dimile su se lampe-petrolejke. Kelneri su se jedva
provla~ili izme|u stolica i stolova raznose}i tawire pune paradajz salate sa
iseckanim lukom, mladim sirom, komadima proje, a uz litrewake vina i obavezne
boce sa soda-vodom.
U uglu, za jedinim stolom na kome je bila ceduqica sa zapisom
'Rezervisano' ispisana nezgrapnim rukopisom, mastiqavom olovkom, ugleda Stevana
u dru{tvu jedne mlade ène koju je isprva mogao videti samo sa le|a. Imala je
kratko pot{i{anu kosu boje ìta i bila u prugastoj, belo-plavoj, bluzi skrojenoj
po mornarski.
-Dobro ve~e, gospodine Savo -re~e Stevan podignuv{i se sa stolice. -
Najpre da vam predstavim Miru, glumicu sa radija koju sam vam pomenuo na
izlo`bi.
-Ako treba da smo na vi, u redu. Ali ono 'gospodine' boqe da izostavimo.
Smeta}e mi u razgovoru -predloì Savo, nakloniv{i se galantno Miri.
-Nema problema -re~e Stevan, osmehnuv{i se, kao da je o~ekivao tako {to
od ovog pesnika-br|anina. -A sad da naru~imo ne{to za predjelo, dok va{i
prijateqi ne do|u... Maslinke, kozjeg sira, kajmaka, lepiwice -izdiktira on
kelneru. -@elite li da sa nama podelite kowak? Ako ne, onda bocu
fru{kogorskog belog?
Savo prihvati vino, bio je unapred odlu~io da te ve~eri ne dirne
aperitive. Video je pred Mirom i Stevanom ~a{ice kowaka, dopola ispijene. I
boca kowaka bila je tu, sa slikom Napoleona. Koliko li }e mu samo zara~unati
to? -upita se Savo. Verovatno dovoqno za kompletnu ve~eru za dvoje u hotelu
'Boka' u Novom.
-Moè li se ìveti od poezije? -upita Stevan, koji je imao bele`nicu
pripremqenu na stolu ispred sebe.
-Ne moè... Nije to profesija, kao pisawe za novine -odgovori Savo,
opaziv{i interesovawe u Mirinom pogledu. -...Ali umrijeti od we se moè -
dodade, vi{e za Miru sada.
-Te{ko bi bilo zamisliti ìvot bez we -re~e Mira.
-Ve}ina pesnika koje sam intervjuisao àli se na honorare.... -re~e Stevan.
-Pla}aju crkavicu. Ali i bez toga sumwam u pjesni~ko zanimawe. Vidite,
[ekspir je bio dramaturg, Bajron nekakav lord, ve}ina francuskih pjesnika
naslijedila je pone{to od familije. A evo i kod nas... Wego{ je bio Kwaz, Zmaj
je doktorirao medicinu, a profesora-pjesnika imamo sijaset. âst izuzetcima kao
{to je onaj Zagrep~anin, pjesnik-boem Tin Ujevi}, koji samo potvr|uju pravilo.
-Ali vi se, koliko znam, bavite samo poezijom? -re~e Stevan.
-Zara|ujem hqeb kao }ata u manastirima, a ne libim se ni da ispomaèm
oko koza. Od wih sam nau~io kako da se verem po liticama.
Mira se nasmeja na taj Savov odgovor i ispi iz svoje ~a{ice kowaka.
Shvatila je da pesnik èli da je zabavi. Me|utim, Stevan je zapisivao svaku re~.
-Dobro, onda. Postoji li zbiqa crnogorska, hrvatska, srpska umetnost. Ili
mo`da op{te-jugoslovenska? -nastojao je Stevan, kome su Markovi}eve opaske na
izlo`bi dale ideju da otpo~ne jednu anketu o nacionalnoj umetnosti.
-Kad ne bi postojala nacionalna umjetnost, mo`da bi svi nastojali da
budu cerebralani kao Krleà, a on poku{avao da pi{e u desetercu. Oba{ka to
{to niko jo{ nije u stawu da odredi o kakvom se to zajedni~kom imenitequ radi,
ma da o na{im razmiricama i nesuglasicama znaju i vrabci na krovu -re~e Savo.
Kelner donese naruxbinu i nasu vina u Savovu ~a{u. On se posluì
sirom, a zatim otpi dobar gutqaj vina.
-Uzmimo ovaj sir, {arplaninac -re~e Savo. -Mi imamo wegu{ki sir, a i u
Boki ima kozjeg sira da prste poliè{. U Dalmaciji su{e sir na dimu... I samo
je barbarinu svejedno koji jede i uz koje vino -re~e Savo, primetiv{i da se Mira
ponovo osmehnu. Kakve o~i! -pomisli on.
-Ali slikawe i pisawe poezije ne moè se upore|ivati sa pripremawem
sira! -usprotivi se Stevan.
-U tome i jeste stvar. Vi ono na izlo`bi pomenuste mi{qewe da su sve
pjesme ispjevane i sve slike naslikane. Me|utim, to ne moè da se kaè ni o
vrstama sira; uvijek }e neko smisliti kakvu novu vrstu. A kamo li o umjetnosti.
-Po vama, izgleda da ni op{te-~ove~anska umetnost ne bi bila mogu}a -
zakqu~i Stevan.
-Ni ôvje~anstvo sa velikim ^, bar ne za na{u generaciju -potvrdi Savo. -
Iza tih svesvjetskih ideja su uvijek neki interesi. Mi na Balkanu, posebno, ne bi
trebali da ponavqamo lekcije gorke istorije... Ne zaboravite da su Englezi, kad
su osjetili da }e postati svjetska sila, odvojili crkvu od Rima. Naivno je
vjerovati da su to u~inili samo zato da bi se wihov kraq mogao po drugi put
oèniti.
Konkordat, priseti se Stevan ali ne dota~e tu temu. Wegova pitawa
usredsredi{e se zatim na kwigu Savovih pesama koja je bila pripremqena za
{tampu sa Mirkovim ilustracijama.
Kad Stevan ustade da pozdravi neke poznanike koji u|o{e u kafanu, Mira
upita, uperiv{i u Sava pogled plavo-zelenih o~iju:
-Zna~i li to da treba da se izolujemo od sveta?
-Nikako. Ali bi trebalo da se povezujemo sa drugima ne preko onog {to
nam se name}e spoqa ve} preko onog {to je izvorno na{e -odgovori on,
pomisliv{i zbog ne~eg: ne}e biti lako kod we, Savo.
-Iz jevan|eqa po Savi, zar ne? Dug je to put, pesni~e... A i kakva smo ti
mi svetska sila? -osmehnu se Mira.
Ciganski orkestar, koji je do toga ~asa izvodio 'animir' muziku, zasvira:

'Gde si du{o, gde si rano, gde si dan~e mio...'. Mira svojim toplim altom po~e da
izgovara re~itativ popularne pesme. Razgovor za susednim stolovima se uti{a.
'Gde si sunce ogrejano, gde si dosad bio...' intonirao je Mirin glas, sada ve}
pra}en tihim pevawem jednog tenora za susednim stolom i horom glasova okolo
koji su prihvatali refren.
-Ta pjesma i ta muzika, to je na{e. I ba{ me boli briga da li se dopadaju
ili ne ôvje~anstvu sa velikim ^ -izgovori Savo poluglasno.
Te su pjesme pisane za nas ovde, pomisli on. Ispevane u re~ima na{eg
jezika. I za tebe, Miro, sa tvojim o~ima kao voda jezera. Za tvojim glasom,
bar{unastim kao peteqke ruè, hteo je da doda naglas. Ali se uzdrào. Samo je
podigao ~a{u sa vinom i otpio podobar dobar gutqaj, a Mira tako|e otpi iz
svoje.
-@elela bih da izgovorite par uvodnih re~i pre nego {to po~nem da
~itam va{e pesme u studiju -re~e Mira.
-U redu, samo recite mi o ~emu?
-Ne{to iz 'jevan|eqa' po Savi -odgovori Mira.
Stevan se vrati do wihovog stola pra}en Mirkom i Norom.
-Jedva smo se izvukli -re~e Nora kad se svi smesti{e za sto.
-Jedna od tih gospo|a èlela je da zna za{to je cena jedne od mojih slika,
dvostruko vi{a od druge iako su gotovo iste veli~ine -primeti Mirko.
-I {ta si odgovorio? -upita ga Savo.
-Pa da sam onu skupqu slikao gotovo dva puta duè -re~e Mirko uz op{ti
smeh za stolom. -Ali najva`nije je to da su kupile tu sliku. Bi}e mi dobrodo{lo
za pripremu puta u Pariz.
Mirko i ne primeti kako se Norine o~i zamagli{e kada je pomenuo taj
put.
Kelner donese jo{ dve boce vina, a zatim uze da beleì poruxbine za
ve~eru. Ciganski orkestar svirao je sada narodna kola i raspoloèwe u kafani
se podiè. Zatim se na podijumu pojavi vitka mlada èna odevena u usku crnu
haqinu od satena koja joj se pripijala uz listove nogu. Gusta garava kosa padala
joj je preko ramena gotovo do struka.
-Prvi put u Beogradu ve~eras nam peva Nada 'Crna Zvezda'! -objavi
crnpurasti Gavro{, prima{ orkestra. -Moja [ap~anka, poreklom iz Semberije.
Orkestar zasvira a Nada se izvi u struku i zabaci kosu ustranu tako da joj
se jasno ocrta tamnoputi oval lica. 'Na Uskrs sam se rodila, xanum, na \ur|ev
dan se krstila...' -pevala je uz bu~no odobravawe prisutnih na svakoj pauzi pesme.
'Zato sam bela, rumena, xanum...'.
-[ta to zna~i: 'xanum'? -upita Nora, poku{avaju}i da shvati {ta u toj
pesmi toliko privla~i mladi}e u sali.
-Verovatno turska re~, ili arapska. Ne{to kao na{ uzvik 'more dragi', ili
primorsko 'ajme mili' -odgovori joj Mira. A zatim dodade: -Ova }e da zapali
Skadarliju.
Kao u odgovar na to, Nada skide svoj {al i obavi ga oko ramena visokog
basiste. Duboki dekolte jedva da je mogao da zadrì wene jedre grudi kad muzika
pre|e na ~o~ek i ona podiè ruke sa dairama, izvijaju}i se u kukovima. 'To, to...!'
~uli su se uzvici gostiju koji odmah zatim po~e{e da izvikuju naruxbine pesama i
da {aqu banknote prima{u. On zadenu najkrupniju nov~anicu za strune violine, a
ostale uze da trpa po xepovima i ispod ko{uqe na grudima.
Nora je posmatrala sve to kao op~iwena. Za wu, bio je to neki novi, drugi
svet; prepun, ~inilo joj se, razuzdanosti i neslu}enih sloboda ~ula. Posmatrala je
Mirka kraji~kom oka, obuzetog razgovorom sa Stevanom i Savom. A Mira kao da
je bila izvan onoga {to se zbivalo u kafani, pona{ala se vi{e kao posmatra~.
Kad bih samo mogla da budem hladna i sabrana kao ona, pomisli.
Norin pogled usredsredi se opet na peva~icu i prima{a koji se lomio oko
we dok je pevala, izvla~e}i strastvene tonove iz svoje violine. Nikada, da se to
sve nije de{avalo pred wenim o~ima, ne bi mogla da poveruje da je taj omaleni
prima{ tmasta lica, odeven u polupohabani crni àket i belu ko{uqu sumwive
~isto}e, sa leptir ma{nom vezanom ukrivo, u stawu da proizvede tako duboko
ose}ajne zvuke na svojoj violini. Niti da je ta mlada èna, koja je uvijala
kukovima poput kakve bludnice, u stawu da peva sa toliko ~e`we u glasu.
Pripadali su jednom posebnom svetu koji ona nije poznavala ali koji nije bio
mawe stvaran od wenog sopstvenog. Svetu greha? Ili boqe re~eno, svetu ~ula i
puti, pomisli.
Zvuci violine i glas peva~ice zabruja{e neo~ekivano po duboko skrivenim
strunama wenog bi}a, nalaze}i put do predela ose}ajnog koje je samo naslu}ivala
u sebi. O~i joj zablista{e a u grudima joj navre talas ùdwe.
A {ta ako Mirko z a i s t a ose}a ne{to drugo prema meni, ne{to zaista
razli~ito od bratske qubavi? Greh je i pomisliti na to! Ana mi nikad ne bi
oprostila... A ni ja samoj sebi ako bi se prepustila struji bez da sagledam gde me
nosi. Kao ono sa Draganom... Ali sada bi to bilo dubqe, nepopravqivo. Pogledala
je Mirka koji je opet govorio o onoj barci razbijenoj na stenama, sav obuzet
svojom vizijom. Da li je on zbiqa u stawu da razlikuje takve vizije od
stvarnosti? -pomisli Nora.
-Miro, Mir~e, te o~i tvoje zelene... Pla~u za tobom daske koje ìvot
zna~e... I vidi koga je dovela, kakav cvet u ovoj dimqivoj izbi! -trè je duboki
mu{ki glas. -Eleonora, Nora? Znao sam da joj ime mora biti takvo.
To lice, pomisli Nora nastoje}i da se priseti. Markantno, sa istaknutim
obrvama i sa o~ima koje su odslikavale blagu ironiju. Kada joj je obuhvatio ruku
svojom velikom {akom osetila je neko ~udno strujawe, neku neodoqivo privla~nu
silu.
-î~a Ilija, glumac -predstavi ga Mira, a kelner mu donese, ko zna od
kuda u sada ve} prepunoj kafani, stolicu.
-Sada znam gde sam vas videla. Pro{le sezone u pozori{tu- re~e Nora. -Tu
[ekspirovu dramu sam vi{e puta poku{avala da ~itam ali me je sudbina starog
kraqa ostavqala hladnom. Me|utim, kad ste vi izgovarali wegove àlopojke,
kraqev lik kao da je oìveo a wegova me je kob dirnula u dno du{e...
î~a Ilija je poqubi u obraz.
-Tako ne{to èlim da ~ujem kao nagradu za na{, gluma~ki, trud. Ono
novinarsko o 'sudbinski tragi~nom koje je gospodin Stanojevi} inkarnisao...' niko
ìvi ne razume. Miro, dokle }e{ ti da gubi{ vreme izvan pozori{ta?
-Dok ne odlu~e da postave Ibzena, ili Italijane, ne{to moderno. @elela
bih da prikaèm lik savremene ène, probleme wene emancipacije. Ne moèmo
ve~ito da igramo ujka Vawine ro|ake -odgovori Mira.
-Radio drame u Americi privla~e sve vi{e publike -primeti Stevan.
-Eh, u Americi... A koliko kod nas ima radio aparata? Par hiqada u vrh
glave -odmahnu rukom î~a Ilija. -Ja mislim da }e pozori{te preìveti sve te
pomodarije... Pozori{te, to je ìvot, qudska drama i komedija odslikane na
daskama. U nama, glumcima, gledaoci prepoznaju sebe, svoje sudbine... zavr{i î~a
Ilija, a zatim se obrati Stevanu koji je sve bri`qivo zapisivao: -Dozvoqavam ti
da objavi{ ovo, Stevane. A honorar po{aqi {efu sale ovde; dugujem mu ve} od
letos -dodade on ustaju}i da bi se pridruìo 'gluma~kom stolu' u uglu sale gde je
provodio no}i.
Postarija Ciganka, izboranog lica zabra|enog crvenom maramom izvezenom

zlatastim zvezdicama, pribliì se wihovom stolu.
-Da vam gledam u dlan, gospo|ice? -predloì ona Nori.
U izrazu wenog lica bilo je ne~eg {to spre~i Noru da odbije. Ispruìla
je dlan leve ruke, a razgovor za stolom se prekide. Ne mari, neka slu{aju,
pomisli Nora. To su ionako ludorije.
-Predstoji ti promena u ìvotu, velika i uskoro -re~e Ciganka.
-Kakva velika qubav? -upita Mira.
-Jedan ~ovek. Visok; evo ovde vidim prsten.
-Neko izme|u nas? -pitao je Mirko, zainteresovan.
Ciganka pre|e ispitiva~kim pogledom po licima prisutnih mu{karaca.
Imala je crne kao ugaq o~i koje kao da su gorele nekom unutra{wom vatrom.
-Ne, niko od vas ovde. Mu{karac stariji od vas -re~e Ciganka uzev{i da
ponovo posmatra Norin dlan. -Linija ìvota...
-Uvek su govorili da mi je linija ìvota kratka -primeti Nora nehajno.
-@ivot se moè proìveti u jednom jedinom danu ili ne doìveti ni{ta
uzbudqivo u sto godina -re~e Savo.
-[ta bi vredeo ìvot ako bi se unapred znala budu}nost? -primeti Stevan.
Ciganka ga pogleda ispitiva~ki, a onda ispusti Norinu ruku iz svoje i
re~e:
-O sudbinama ne odlu~ujemo mi, smrtni. @ivimo onako kako je pisano...
Hvala lepo, mladi gospodine -obrati se ona Mirku koji joj tutnu dvodinarku u
{aku.
Udaqila se pre nego {to Nora uspe da je zapita o svojoj liniji ìvota.
Kasnije, dok je prolazila podruku sa Mirkom polumra~nim ulicama
Prestonice na povratku ku}i, slu{aju}i wegove utiske sa otvarawa izlo`be,
Nori se ponovo ukaza cigankino naborano lice i vatreni pogled wenih o~iju. Kao
da se naglo prekinula kad je ono do{la do linije ìvota? [to to mari, pomisli.
Ludorije, kao ono o prstenu. Visok, stariji mu{karac? Nadam se da ne}e biti
kakav starkeqa, pomisli Nora i prsnu u smeh.
Mirko je pogleda i osmehnu se, a zatim, jo{ vi{e pripijeni jedno uz drugo
ruku pod ruku, zakora~i{e bodro kraj reda ku}a ve} potpuno utonulih u mrak.
Hladni dah jeseweg vetra o{inu ih po licu i natera da ubrzaju korak. Mirko
skide svoj ki{ni mantil i prebaci ga preko Norinih ramena, a ona se opet privi
uz wega. Ose}ala se toplo i bezbedno kora~aju}i tako i ubrzo zaboravi na
Ciganku. 'Zato sam bela, rumena, xanum...' seti se stihova pesme i uze da je tiho
pevu{i.
10. KOJOJ OTAXBINI? (Novembra 1923)
-Gospodine Me{trovi}u, gosparu! -za~u Me{trovi} glas za sobom.

Kada se okrenu, ugleda visokog mladog ~oveka, ~ije mu je pristalo
crnpurasto lice izgledalo odnekud poznato.
-Da nisi ti ono... -zausti Me{trovi} jo{ uvek u nedoumici.
-Perov sin -pomoè mu Trifun.
Sin Pera 'Dobrovoqca', klesara koji je radio one mermerne plo~e za
porodi~nu grobnicu Me{trovi}a u Budvi. Zvali su ga Dobrovoqac jer je, jo{ kao
mladi}, prebegao bio iz Boke u Crnu Goru kako bi izbegao slu`bu u austriskoj
vojsci. Tako je posle dospeo i na Tarabo{, za bitku sa Turcima.
-Traìm te po celom Beogradu, jadi te ne sna{li! -re~e mu Me{trovi}. I
dodade: -Sigurno si si{ao sa nekim vaporom... Bio si oti{ao u mornare iz Boke,
nije li tako?
-Pa i jesam -potvrdi Trifun. -Ali sam eto re{io da se skrasim negde, da
bacim kotvu.
-I to ovde, u Prestonici?
-Nije mi lo{e ovde. Otvorio sam radwu u kojoj prodajem samo ju`no vo}e.
Prva takva u Beogradu! Evo je dva koraka odavde, bilo bi mi drago da vam je
pokaèm -pozva ga Trifun.
Me{trovi} prihvati, Ana mu je ionako bila poru~ila da kupi vo}a. Tek
{to je bio iza{ao sa kafe i kowaka u hotelu 'Moskva' gde se bio sastao sa
bratom Vladom koji ga je privoleo da putuje sa wim u Zagreb poslom. 'Ti
poznaje{ tamo{we politi~are' zamolio ga je Vlado. 'A bez wih nema ni{ta..
Dovoqno je da ti kaèm da je Ministar li~no zatraìo da vodim te pregovore.'
Radilo se o petroleju. Kud god da makne{ ne gine ti da oseti{ wegov
miris, a dolari i funte uvek su u blizini, pomisli Me{trovi}; nastoje}i da
odrì korak sa Trifunom. Govorilo se da je otvoriti benzinsku pumpu gotovo
isto kao otvoriti mali zlatni rudnik. Kamiona bilo je svakog dana sve vi{e, a i
privatni automobili ve} su zaglu{ivali uli~nu vrevu svojim trubqewem i
pla{ili svet {kripom ko~nica. Koliko ju~e, neki mladi}, prvi put sam za
volanom, izgubio kontrolu i sru{io zid jedne prizemne ku}e na Karaburmi dok je
porodica bila za ve~erom... Osim toga, Vlado je bio pomenuo mogu}nost bu{ewa
dole u Boki i to }e se morati ozbiqno razmotriti. Izgleda da turizam i
bu{otine nafte nikako ne idu zajedno, zakqu~i Me{trovi}; naravno ako se ne bi
radilo o izuzetno velikim rezervama.
Put u Zagreb privla~io ga je i zbog prilike da provede nekoliko dana sa
Sowom, s obzirom da Vlado nije imao ni{ta protiv da je povede tamo. 'Tvoje
putovawe bi}e privatno', naglasio je Vlado.
Jo{ ve~eras }u se dogovoriti sa Sowom o tome, smislio je nastoje}i da,
istovremeno, odràva nit razgovora sa Trifunom.
Trifunova radwa bila je na Teraziskoj padini, u blizini pijace. Dosta
prostrana ali skromno opremqena. Kad u|o{e Me{trovi}a zapahnu dobro mu
poznati miris naranxi, koji se me{ao sa blagim vowom lorbera. Bilo je tu,
pored naranxi i limunova, jo{ i narova, roga~a, suvih smokava i suvog gro`|a,
banana i datula; sve to u malim drvenim sanducima u kojima je vo}e bilo
dopremqeno. U dnu radwe bila su vrata koja su vodila u prostoriju gde je Trifun
smestio jedan gvozdeni krevet kao i ne{to kuhiwskog name{taja, tako da nije
morao da pla}a posebno za stan.
Za tezgom krcatom vo}em bio je mladi} sa bokeqskom kapom na glavi ispod
koje mu je provirivala gusta tr{ava kosa crvenkasto-ùte boje. Osmehnuo se od
uva do uva kad mu Me{trovi} pruì ruku.
-Znam, kako ne. Moj otac je donosio ribu i mu{ule u va{u ku}u, kad god je
imao {to sveè -re~e mladi}, koga je Trifun zvao '@u}a'.
Me{trovi} izabra naranxe i narove koje mu Trifun stavi u kesu. Ni za
ìvu glavu nije hteo da naplati to.
-Dobro, onda -re~e Me{trovi} pokazuju}i prstom na jedre crvenkaste
mandarine lepo upakovane u drveno sandu~e. -Za ovo }u ti ipak platiti. @eleo bi
da @u}a odnese to sandu~e jednoj mladoj gospo|i. Ona ìvi u Krunskoj ulici.
-Moè, kako ne. Iz ovih stopa -re~e Trifun.
Me{trovi} htede da zapi{e Sowinu adresu, ali @u}a odmahnu glavom.
-Pamtim ja sve, ni brige -re~e @u}a.
-Do{ao ovde da u~i za fuzbalera -osmehnu se Trifun. -Svaki put se vra}a
sa igrali{ta izubijanih cevanica. Ubacio se u neki klub na ûburi gde lopte i
dresove sami kupuju.
Kada @u}a ode sa mandarinama, Me{trovi} upita:
-I kako si uspeo da skupi{ papire za otvarawe radwe? Koliko ja znam,
traì se potvrda o stru~nosti. Mornarski papiri ne}e ti vredeti.
-Sve }e to biti cakum-pakum za koji dan -re~e Trifun. -Ve} smo podneli
zahtev za registraciju radwe i dobili privremenu dozvolu. Imam jednog ortaka,
zove se Vasilije @ivkovi}, Srbijanac od Milanovca. On ima dozvolu za trgovinu
na veliko i malo, a poznaje koga treba u op{tini. U radwu se ne me{a mnogo,
vi{e voli da preprodaje prasad.
Trifun ispri~a, ukratko, o transportu prasadi za Be~; izostaviv{i ono o
Marku koga Me{trovi} nije poznavao. Niti pomenu kako mu je Vasilije pomogao
da proda nakit i dukate jednom Cincarinu koji je imao sajxinicu kod Cvetkove
mehane, pod uslovom da nikome ne zucne o tome.
-Voleo bih da se vidim sa tobom i sa tvojim ortakom -re~e Me{trovi}. -
Kad se vratim sa puta u Zagreb do}i }u ponovo da se dogovorimo. Ani }u dati
adresu tvoje prodavnice, ona ~esto treba ju`no vo}e... Pod uslovom da sve
naplati{ normalno. Ne brini, Ana }e biti presretna ako je pusti{ da sama
izabere vo}e... A ovaj dinar daj tvom pomo}niku kad se vrati, simpati~an momak.
I jo{ ne{to, Trifune -dodade Pavle Me{trovi} posle kra}e pauze. -Niko ne
treba da ~uje o po{iqkama vo}a u Krunsku ulicu.
-Ni bele ne}emo o tome, gospodine Me{trovi}! Ni ja ni @u}a -obe}a
Trifun. -Nije uzalud na{e gore list, pouzdan momak. Samo mu slabo ide ono sa
fuzbalom.
-Poznajem ja jednog funkcionera BSK-a, Beogradskog futbalskog kluba ho}u
da kaèm, koji }e po{teno oceniti da li je za fudbal. Kad se vratim s puta
podseti me na to.
U crvenim somotom obloènom kupeu prve klase spava}ih kola no}nog

voza za Zagreb bilo je ugodno toplo uprkos hladnom vetru koji je {ibao napoqu.
Vlado izvadi iz svoje putne torbe bocu viskija i nasu ga u ~a{e koje im je bio
doneo kondukter zajedno sa posudom punom leda i bocom soda vode. Pavle je od
malena pamtio brata kao pomalo hladnog i dosta zatvorenog u sebe, strogo
kontrolisanih pokreta i izraza lica; nije ~udo da je imao uspeha u diplomatiji,
pomisli.
-Sowa }e putovati sutra. Zna{ ve}, ènsko; nije mogla da se pripremi na
vreme. A mo`da je i boqe da ne putuje sa nama u istom vozu -re~e Pavle
Me{trovi}.
-Bi}e belaja ako Ana sazna ne{to o woj -osmehnu se Vlado. -Leda?
-Podosta. A sode samo malo, koliko da zapenu{i... Ne}e saznati, a i Sowa
zna kako da bude diskretna. Uostalom, Anu mnogo ne interesuje gde ja provodim
vreme. Vi{e se brine za sina, Mirka, a posebno zbog toga {to se posvetio
umetnosti; htela je da on studira za doktora medicine. Gotovo svakoga dana ide u
crkvu svetog Antuna da moli za wega, posebno od kad je ~ula o onoj stipendiji za
Pariz.
Vlado otpi iz svoje ~a{e i nastavi razgovor tihim glasom, wegove re~i
gubile su se u kloparawu to~kova ispod vagona.
-Tamo, u Hrvatskoj, ima jedna dosta uticajna grupa koja bi èlela da proda
petrolejske koncesije u Slavoniji Nemcima. Ima ve} mesec dana kako u Zagrebu
boravi predstavnik jedne kompanije iz Hamburga, inèwer Kurt [tajner. Izgleda
da im je obe}ao zlatna brda. Me|utim, pojavila se i jedna ameri~ka kompanija,
kojoj je uspelo da zainteresuje Kraqa li~no. Ho}e da bu{e ne samo u Slavoniji,
ve} svuda gde bi moglo da ima nafte i zbog toga bi im vi{e odgovarala koncesija
za celu Kraqevinu SHS. Radi se o nevelikoj kompaniji, ali vrlo dinami~noj.
Li~ni savetnik generalnog direktora te kompanije, geolog Stiv Peterson dolazi
u vezi toga. Poreklom je iz Norve{ke, gde su ve} imali vrlo uspe{na bu{ewa. Sa
wim treba da se vidim u Zagrebu - a moè{ misliti koliko to [tajneru i
wegovoj grupi odgovara.
-Ali, u svakom slu~aju, mora}e do}i do licitacije -re~e Pavle.
-Vaqda zna{ ne{to o tim me|unarodnim licitacijama. Tu se podmazuje i
{pijunira na sve strane. Ako poznaje{ protivnikove karte, licitacija je samo
formalnost. A ide se i daqe od toga; imamo indicija da }e poku{ati ne{to kako
bi diskreditovali Petersona jo{ po dolasku u zemqu. Zato sad {aqu mene. Treba
da obezbedim kako bi se odlu~ilo izme|u [tajnerove i Petersonove kompanije
onako kako to najvi{e odgovara interesima zemqe. I Kraqa, naravno.
-Ne vidim {ta ja mogu da pomognem tu? I kakvim razlozima se moè
pravdati moje u~e{}e u svemu tome, ako se uzme u obzir da }u doputovati u
Zagreb privatno?
-Re}i }emo da si kao poslanik zainteresovan za prospekt bu{ewa u Boki.
A meni treba da znam koje od uticajnih politi~kih li~nosti u Zagrebu stoje iza
[tajnera.
-Ali ja nisam za to da se bu{i kod nas dole u Boki! Uostalom, kaù da su
jo{ Austrijanci bili poku{avali ne{to tamo, ali bez rezultata.
-Molim te da nikome ne zucne{ o tim poku{ajima -uozbiqi se Vlado. -
Mogu}nost bu{ewa u Boki i u Pomoravqu je va`na karta u ovoj igri; re}i }emo
samo da su bu{ewa tamo u fazi idejnih projekata. Zajedno sa ve} dosta uspe{nim
poku{ajima u Banatu, pomo}i }e nam kako bi se Peterson ozbiqno zainteresovao
za licencu koja pokriva ~itavu teritoriju Kraqevine. Moja veza u Zagrebu
izvestila je da je [tajnerov glavni adut ba{ to, da nafte ima samo u Slavoniji;
tvrdi da su ostale geolo{ke strukture u zemqi isuvi{e mlade za naftonosne
slojeve. Jedva da se uspeo formirati mrki ugaq, i to ve}inom pun jalovine.
-Ko ti je ta veza, ako se sme znati? -upita Pavle.
-Jedan nesvr{eni geolog koji je po~eo svoju karijeru dole u Boru. On je u
beogradskim {ik krugovima poznat kao Lule. Tu skoro je napustio Beograd i
otvorio fotografsku radwu u Plitvicama, gde slika strane turiste... Ali molim
te da to ostane strogo me|u nama.
-Znam ja tog Luleta -re~e Pavle. -Taj je svim mastima namazan, a nije
iskqu~eno da su ga jo{ u Boru zavrbovali Francuzi. Kaù da je morao da kidne
iz Prestonice zbog neke afere oko predujma miraza - kada je dobio novac ostavio
je verenicu na cedilu.
-O{tija, ~ak i do tvojih u{iju dospelo to o Luletu! Ve} se ne zna ko radi
za koga -odmahnu glavom Vlado. -Mi ra~unamo da samo u Beogradu ima oko dve
stotine agenata raznoraznih stranih obave{tajnih slu`bi, neki od wih rade jo{
od pre rata.
-Pitam se {to se tome ne stane na put? -primeti Pavle.
-Ako bi ih pohapsili trebalo bi dragocenog vremena da otkrijemo wihovu
zamenu... Ba{ka {tp ovima za koje znamo bar se moè sa vremena na vreme
podmetnuti kakva informacija, za koju smo zainteresovani da do|e do u{iju
wihovih {efova... Ustvari, samo oni koji se bave vojnom {pijunaòm zavr{e
pokadkad u zatvoru. Me|utim, danas wihov posao nije ograni~en na vojne stvari.
Privredna {pijunaà postala je broj jedan. A i privatni ìvot krupnih
privrednika i politi~ara predmet je posebnog interesa. Tvoja veza sa Sowom, na
primer, verovatno je ve} negde registrovana.
-Ali ja sam ti relativno sitna riba, Vlado! -nasmeja se Pavle sleù}i
ramenima.
Vlado nasu jo{ viskija u ~a{e i razgovor pre|e na porodi~ne stvari pa
Pavle iskoristi priliku da porazgovara sa Vladom o sinovqevom putu u Pariz.
Uskoro zatim zavuko{e se pod toplu }ebad svojih uskih ali udobnih posteqa.
-Inspekcija! -o{tro se obrati prosedi carinski slu`benik, koji je imao

pri{ivene troduple zlatne '{trikle' na rukavu uniforme, prebledelom deùrnom
cariniku na zagreba~kom aerodromu.
Deùrni ni ne pogleda ponu|enu mu inspektorovu legitimaciju; poznavao
ga je jo{ iz vremena kada je radio na grani~nim prelazima u Sloveniji,
pretraùju}i me|unarodne vozove. Inspektora je bio glas da mu ne moè proma}i
ni najsitniji propust u slu`bi.
Inspektor zatraì carinski dnevnik i uputi se zatim u mali magacin
gde su se ~uvale uvezene stvari za naknadnu carinu, zajedno sa zaplewenom robom -
u ve}ini cigaretama i pokojom bocom skupog èstogog pi}a. Nije mu trebalo ni
desetak minuta da uporedi te stvari sa zabele{kama u dnevniku.
-Izgleda da je sve u redu -re~e inspektor, ali mu ne izma~e vidno
olak{awe koje se ocrta na licu deùrnog carinika.
Budnim okom prelete jo{ jednom prostoriju.
-A ova akten-ta{na ovde, {ta }e ona u magacinu? -dodade inspektor
upraviv{i na carinika pogled svojih sivih, prodornih zenica u kojima nije bilo
ni trunke humora.
-Izgleda da ju je zaboravio neki od putnika jutro{weg aviona za Be~ -
poku{a carinik da se izvu~e.
-Nisam video ni{ta o tome u dnevniku -re~e inspektor suvo, otvoriv{i
akten-ta{nu i istresav{i wen sadràj na sto.
Pokaza se da su u ta{ni bili neki stru~ni geolo{ki ~asopisi na
Engleskom me|u ~ijim su se listovima nalazili papiri sa mapama Posavine i
okoline Zagreba. Na mapama su bili ucrtani mali torwevi za bu{ewe nafte.
-Policija }e sigurno èleti da zna kome pripada ova ta{na -primeti
inspektor.
-Nemam pojma -oglasi se carinik ~ije je lice sada bilo crveno. -Jednostavno
ju je neko od putnika zaboravio kraj pulta... Da pozovem deùrnog policajca sa
slu`benog ulaza? -dodade on nevoqno.
-Kasnije. Prvo da vidimo da li je u pitawu kakva dràvna tajna -otse~e
inspektor ~ijem pogledu ne izma~e nova promena na licu deùrnog: prebledeo je
bio kao krpa.
Vlado Me{trovi}, u pratwi jednog mladog ~oveka u civilu, u|e u
carinarnicu.
-Gospodine Me{trovi}u, iskrsla jedna delikatna stvar -re~e inspektor
pokazuju}i mu ~asopise sa mapama. -Neko od putnika zaboravio ta{nu sa ovim
papiri}ima!
-Zna li se ko? -upita Me{trovi} prelistavaju}i papire iz ta{ne.
-Ne zna se, niti je izgleda bilo vremena da se stvar zavede u dnevnik.
Deùrni carinik predlaè da se predaju policiji radi istrage -re~e inspektor,
kao oklevaju}i.
-Ja, ovaj, samo sam mislio... -zausti deùrni carinik.
-Nije potrebno uplitati policiju -re~e Me{trovi} pokupiv{i one papire
sa stola i staviv{i ih ponovo u akten-ta{nu, koju je zatim predao svom mladom
pratiocu u civilu. -Ja uzimam na sebe da sredim tu stvar. Ovaj slu~aj verovatno
spada u sektor kontra{pijunaè i zato }e biti najboqe da se stvar preda
direktno wima. Moj pomo}nik }e se pobrinuti za to.
Me{trovi} zatim izvadi iz svog nesesera jedan dokumenat overen velikim
pe~atom sa kraqevskim grbom i pruì ga deùrnom cariniku, koji nije znao da li
treba da odahne ili strahuje od obrta koji su uzele stvari sa onom akten-ta{nom.
-Ovla{}ewe da mister Peterson, putnik iz Be~a, moè u}i u zemqu bez
carinskog pregleda, kao gost na{eg ministarstva -re~e Me{trovi}.
-Treba li da zavedem to u kwigu? -upita carinik.
-Neizostavno -primeti Me{trovi}.
-Koliko li su mu samo platili da poku{a da podmetne te mape Petersonu?
-re~e Me{trovi}, vi{e kao za sebe, kad deùrni carinik ode u svoj biro.
-Moèmo povesti internu slu`benu istragu o ovom slu~aju... ako je
potrebno -re~e inspektor videv{i da Me{trovi} odmahuje glavom.
-Ne}e biti potrebno. Nego, vi uvek trebate carinika dole na albanskoj
granici?
-Ko leba nasu{nog. Cveta {verc duvana tamo sve u {esnaest. Oni iz Ni{ke
fabrike duvana protestovali pismeno i pretili da }e izneti stvar na jednu od
sednica Skup{tine.
-Znam, znam. To je, dakle, u redu... Ne ~ujem li ja to motor aviona iz Be~a?
-upita Me{trovi} kada se deùrni carinik vrati.
Bratovqevo odlazak na aerodrom Pavle Me{trovi} iskoristi za {etwu po

centru Zagreba, koju zavr{i u jednoj od kafana gde su sluìli belu kafu 'po
be~ki', sa pavlakom i zemi~kama.
Kelener mu donese novine uokvirene u ram od trske.
Tek {to otvori novine, Pavle opazi gu`vu na trgu ispred kafane. Za~u{e
se policiske pi{taqke i glasni povici. Kroz staklo izloga videle su se grupice
studenata. 'Dole batina{i!' -~ulo se.
Me{trovi} je mogao videti zatim kako se policija razvi u streqa~ki stroj
nastoje}i da potisne demonstrante sa trga u pokrajne ulice. Me|utim neki od
studenata po~e{e da ih ga|aju kamenicama i policiski stroj otpo~e da se povija.
Utom na trg stiè jedna grupa àndarma na kowima. Sada studentske grupice
po~e{e da se rasipaju i povla~e. Iznenada, jedna od kamenica pogodi izlog radwe
nedaleko od kafane i za~u se glasna lomqava stakla. Neko od policajaca opali u
vazduh a oni na kowima ume{a{e se me|u studente udaraju}i nemilice gumenim
pendrecima. Uz gromoglasno trubqewe, stigo{e dva policiska kamiona pokrivena
ceradom.
Studenti su po~eli da napu{taju trg u trku, nastoje}i da izbegnu agente u
civilu koji su po~eli da hapse i trpaju u one kamione svakoga na dohvatu ruke.
Pavle Me{trovi} ugleda visokog studenta koji se ve} dva puta uspeo da izvije iz
ruku agenata, a zatim da se do~epa vrata kafane. Na svoje iznena|ewe, prepoznade
u wemu Mitra. Evo ga opet, i to usred Zagreba! -pomisli Me{trovi}. Ima li
~orbe u kojoj taj nije miro|ija?
Brkati kelner poumi da prepre~i zadihanom Mitru ulaz u kafanu ali
Me{trovi} ustade i ume{a se.
-To mi je ro|ak -re~e on kelneru, tutnuv{i mu u {aku dvodinarku.
Iznenadni susret sa ro|akom poslanikom u zagreba~koj kafani ostavi
Mitra, jo{ uvek zajapurenog od rvawa sa policijom, bez re~i.
-Ne mogu da sednem sa vama, uja~e -re~e Mitar kad se malo pribra. -êka
me jedan poznanik ovde.
Mitar se potom pribliì stolu u uglu, gde je sedeo besprekorno odeven
~etrdesetogodi{wak, koji je ~itavo vreme pre toga bio zadubqen u jedne be~ke
novine; kao da ga nije zanimalo ono {to se de{avalo u kafani i na trgu. On
pruì ruku Mitru, sa nagla{enom u~tivo{}u, a zatim se dogovori sa wim u
pogledu poruxbine. Kad se kelner udaqi, Mitar se naè preko stola i obrati se
svom sagovorniku tihim glasom:
-Drug Stari, pretpostavqam? Ja sam Cetiwanin, tako su mi rekli da vam
se predstavim. Do{ao sam u Zagreb radi organizovawa me|ugradskih konsultacija
po socijalnim pitawima studenata. U komitetu su mi rekli da porazgovaram sa
vama.
-Znam, znam... Vi studenti iz gu`ve u gu`vu. ûo sam o neredima u
Beogradu. A sada ovo ovde. To mora da prestane ako èlimo da nas respektuju kao
politi~ki pokret. Ne moèmo priu{titi sebi da budemo simbol dizawa galame
po ulicama i razbijawa izloga -izgovori Mitrov sagovornik a wegove zeleno-
plave o~i zasvetluca{e hladno.
-[to gore i ve}a gu`va, to boqe - to vam je na{e studentsko mi{qewe. Ja
vam samo mogu re~i da siroma{ni studenti ìve na ivici gladi -otse~e Mitar,
iznena|en tonom sagovornika u kome je otkrio zapovedni~ku notu.
Ose}ao je da ovaj ovde Stari nije navikao da mu se protivure~i. Ali ni on
nije bio od onih {to popu{taju olako.
-Revolucionarne akcije moraju biti zasnovane na disciplini. I treba ih
preduzeti samo kad situacija sazre -primeti Stari, o~igledno nezadovoqan.
-Vidite, gospodine -zbog ne~ega Mitar pre|e na takvo oslovqavawe. -Ja, kao
i ve}ina mojih kolega, studiramo gotovo na hlebu i vodi. Niko nam ne pla}a ni
za stan ni za hranu, a o kakvoj stipendiji ni re~i. Kod ku}e sirotiwa i jad. Kud
}e vi{e da sazreva ta na{a nevoqa?
-Studentski problemi se moraju sagledati u okviru borbe radni~ke klase -
Stari }e.
-Ja nisam ovla{}en da usagla{avam politi~ke linije -primeti Mitar. -
Do{ao sam ovde da se dogovorim sa zagreba~kim kolegama o zajedni~kim
socijalnim akcijama; to nas vi{e interesuje nego politika. Mi smo za socijalnu
revoluciju u kojoj }e u~estvovati sva sirotiwa u zemqi, ukqu~uju}i tu i studente.
Wegov sagovornik nije skidao pogled sa trga, gde se okupqala grupica
agenata u civilu koji su se dogovarali o ne~emu. Baci brzi pogled na sat, koji se
Mitru u~ini zlatan.
-Dobro, onda. Onaj me|u vama tamo, studentima u Beogradu, zaduèn za
politi~ke akcije neka odmah stupi u kontakt sa Je{om iz sindikata grafi~ara.
Radi dogovora o koordinaciji. Toliko vaqda moè{ da prenese{ -dodade.
'Stari' pozva kelnera i plati. A onda, i ne pozdraviv{i se ~estito sa
Mitrom, i{~eznu nekud u pravcu toaleta, par trenutaka pre nego {to dvojica iz
one grupe agenta u|o{e u kafanu.
-Eno, onaj duga~ki u uglu -re~e agent sa sivim {e{irom.
Mitar poumi da sko~i i da beì ali agenti se u magnovewu stvori{e kraj
wegovog stola. Nije bilo sumwe da }e upotrebiti silu ako bilo {ta poku{a.
-Legetimaciju! -zareà drugi agent, glavati }elavko u kome je lako bilo
prepoznati demobilisanog podoficira. -Student, naravno. I jo{ iz Beograda -re~e
}elavko trpaju}i Mitrovu legetimaciju u xep od jakne. -Hajde, momak, po|i ti
lepo i mirno sa nama. Ne èlimo skandala u ovoj pristojnoj kafani.
Mitar nevoqno ustade i po|e za wim, a agent sa sivim {e{irom iza wih
dvojice. Me{trovi} poumi da ustane i da se ume{a, ali odustade. Sa ovima ne
vredi ni poku{avati, pomisli. Priseti se jednog kapetana pridodatog upravi
grada u Zagrebu, Maneta Nikoli}a, o kome mu je govorio brat u vozu.
U upravi grada Me{trovi}a do~eka{e sa izgovorima. Kapetan Mane bio je
zauzet, hitna dràvna stvar. Jasno da poslanici imaju zakonsko pravo da se
raspituju o politi~kim zatvorenicima, ali do ovog trenutka nijedan od studenata
koji su u~estvovali u demonstracijama jo{ nije bio legalno uhap{en... I tako sve
dok se u prijavnoj sobi ne pojavi kapetan Mane li~no. Bio je to stasiti, nao~it
vojnik, kome je oficirska uniforma pristajala keo salivena.
-Sedite, gospodine poslani~e -re~e kapetan Mane kada ga uvede u svoju
kancelariji na ~ijem je zidu bila velika Kraqeva slika. -Kakva ~ast pozdraviti
ovde nekog iz Prestonice. Znam, znam, radi se o uhap{enom beogradskom studentu.
Ve} sam dao nalog da ga prona|u. Kad bi se posvetili studirawu, toliko koliko
pravqewu nereda...
-To isto i ja kaèm -osmehnu se Me{trovi}. -Samo ovoga puta izgleda
da se zbiqa slu~ajno na{ao tamo na trgu, posmatrao sam sve kroz izlog kafane.
-Doveli ona tri Slovenca -re~e ordonans, koji u|e lupiv{i o{tro petama.
-Dobra prilika za vas, poslani~e, da vidite kakve sve nevoqe nam ve{aju o
vrat... U redu? Uvedite ih -naredi kapetan Mane.
Slovenci su bili ~etrdesetogodi{waci, svi omaweg rasta, puna~ki, crvenih
zadriglih lica. Od krawskih, piva i rumenog cvi~ka, pomisli Me{trovi}.
-Protestiramo! Ilegalni arest na tlu domaje -govorili su uglas.
-Uhap{eni su blizu austriske granice, na strani Banovine Hrvatske. Bilo
ih je najmawe petnaestak, neki naoruàni lova~kim pu{kama. Ali samo ovu
trojicu trapavih uspesmo da uhvatimo. Ostali kidnapovali dva financa i odveli
ih nekud u Sloveniju -raportirao je odse~no mladi potporu~nik.
-[ta su {vercovali ovog puta, auto delove? -upita kapetan.
-Bicikle! Svi su vozili nove novcate bicikle kad ih je presrela patrola.
Ve}ina ih pobacala u `buwe ugledav{i nas.
-Interpreta traìmo! -cvilela su ona trojica. -Mi smo komercijanti, ne
kontrabanda.
-Jel' bilo pucwave? -upita kapetan.
-Nije, ali kidnapovawe ona dva financa...
-Ozbiqna stvar -sloì se kapetan namr{tiv{i se, a zatim se obrati onoj
trojici: -Multa dve tisu}e i da se odmah puste oni financi. Moète koristiti
moj telefon da se sporazumete sa ostalima. I to pre nego {to vas formalno
optuìmo za kidnapovawe. A to bi zna~ilo su|ewe i najmawe dve godine u buvari.
U kancelariji zavlada poduà ti{ina, a na licima one trojice zablista
znoj.
-Ali {ta }e biti sa biciklima? -osmeli se jedan od wih, sa tregerima od
lasti{a koji su pridràvail zelene ko`ne pantalone-dokolenice.
Kapetan i potporu~nik se osmehnu{e.
-Vrati}emo vam ih kada platite du`nu carinu -re~e kapetan.
-Moramo najpre da se dogovorimo -javi se opet onaj sa tregerima.
-Sigurno -re~e kapetan. -Odvedite ih dotle dole u peticu.
-Petica je ubiboè -re~e kapetan Mane Me{trovi}u kada potporu~nik
izvede onu trojicu. -Tamna i vla`na da te muka uhvati... Ovi su vam obi~ni
{verceri, ali ima takvih koji unose oru`je i municiju.
-I posle preprodaju? -upita Me{trovi}.
-Kosovarima dole pone{to, po paprenoj ceni. A najmodernije zadràvaju za
sebe. Jednostavno nestaju ilegalno uvezene automatske pu{ke i revolveri
posledwih modela, kao da u zemqu propadaju.
-O {vercovawu tog oru`ja treba napraviti poseban izve{taj i poslati ga
kurirom ministarstvu unutra{wih poslova -re~e Me{trovi}. -Ili jo{ boqe,
uputite ga na ime pomo}nika ministra Mari}a.
Posilni utom uvede Mitra. Na jednom kraju usana video mu se mali trag
krvi koji je poku{avao da obri{e ve} umazanom maramicom. Me{trovi} izvadi
svoju, sne`no belu, i pruì je Mitru. Posilini predade Mitrovu legitimaciju
kapetanu.
-Odupirao se straàrima? -upita kapetan Mane.
-Ne, ali se upustio sa agentima u diskusiju tokom koje je do{lo i do
nezgodnih re~i... ne{to o demokratiji -re~e posilni zadràvaju}i osmeh.
-Wihovi argumenti su pesnice! -prozbori Mitar ogor~eno.
-Agenti u civilu nisu pod mojom jurisdikcijom. Me|utim, imate pravo da se
àlite ako su prekora~ili ovla{}ewa -primeti kapetan Mane za{kiqiv{i
o~ima. -Samo u tom slu~aju mora}emo najpre da napravimo zapisnik o hap{ewu. A
zatim treba da identificirate one agente.
-Slu{ajte, kapetane- re~e Me{trovi}. -Mislim da je najboqe da
zakqu~imo ovu stvar bez formalnosti... Insistira{ li na zapisniku? -obrati se
on ro|aku.
Mitar samo sleè ramenima. Ideja o formalnom zapisniku nije mu se
dopadala, takve stvari posle ostaju u policiskom dosijeu.
-Saglasni, dakle? U tom slu~aju ne}emo morati da ispitujemo {ta jedan
student iz Beograda traì na demonstracijama ovde usred Zagreba -re~e kapetan
Mane.
-Zar je u~e{}e na demonstracijama protivustavno? -javi se Mitar
ozloje|eno. -Ja kao student prava èlim da protestujem...
-Pre nego {to u~inite to formalno, treba da znate da te demonstracije
niko nije odobrio i da su razbijena tri izloga radwi u centru. A da i ne
pomenemo tu~u sa policijom, to je ve} postalo neka vrsta studentskog sporta -
prekide ga kapetan hladno, pruìv{i mu legitimaciju.
-Kada }e{ za Beograd? -upita Me{trovi} Mitra.
-Jo{ ve~eraske -re~e Mitar nelagodno se preme{taju}i sa noge na nogu. -
Nego, ponestalo mi para, uja~e. Za voznu kartu.
Me{trovi} izvadi nov~anik i izdvoji stotinarku. Kapetan Mane je
posmatrao to sme{kaju}i se ironi~no.
-Ho}e li biti dovoqno? -upita on Mitra.
-Vi{e nego dovoqno. Hvala ti... Vrati}u to ~im budem mogao.
Kad Mitar iza|e iz prostorije, posilni objavi:
-Oni Slovenci èle da se dogovore sa vama, gospodine kapetane.
-Nisam li vam rekao? Ni pola sata nije im trebalo -primeti kapetan
Mane.
Me{trovi} ustade i pribliì se kapetanovom stolu, pruìv{i mu ruku.
-Moram da idem sada -re~e Me{trovi}. @elim da vam se zahvalim u moje
ime i tako|e, u ime mog mladog ro|aka, kapetane.
Kapetan Mane, koji je ustao od stola da se pozdravi sa wim, odmahnu rukom.
-I onako }emo u~esnike jutro{wih nereda morati jo{ ve~eras da pustitimo
ku}ama. Najgore je to {to policija ni ovoga puta nije uspela da pozitivno utvrdi
ko je izme|u wih bacao kamenice na izloge. Pro~itao sam negde da u Americi
fotografi{u grupe demonstranata - ali mi jo{ nismo dostigli takav stepen
progresa... [verceri, ilegalno oru`je, demonstranti, zavere. Kuda li }e ova na{a
dràva, gospodine poslani~e? -upita kapetan.
-Kada do|ete slede}i put u Beograd, svratite do mene da vas povedem na
neko od skup{tinskih zasedawa. Ali ne verujem da }ete tamo na}i odgovor na
va{e pitawe -odgovori Me{trovi}. -Ipak, na{e je da poku{amo da u~inimo ono
{to moèmo.
Kapetan pozdravi po vojni~ki: 'Na slu`bi Kraqu i Otaxbini!' -izre~e on
otse~no.
Kojoj Otaxbini? -pitao se Me{trovi} dok je silazio niz stepeni{te sive
zgradurine na ulicu. Na~ini mentalnu zabele{ku o kapetanu. Solidan vojnik,
zakqu~i. I dorastao situaciji. Ali ni po koju cenu ne bih èleo biti na
wegovom mestu, mislio je uputiv{i se prema èlezni~koj stanici da do~eka
ekspres iz Beograda u kome je Sowa rezervisala leàj u spava}im kolima.
11. POLITI^KE IGRE U ZAGREBU
Izme|u Me{trovi}eve i Sowine sobe u hotelu kraj èlezni~ke stanice

bila su vrata koja su se zakqu~avala sa Sowine strane. Me{trovi} pokuca i ona
mu otvori odevena samo u ruì~asti pewoar.
-Tek {to sam iza{la ispod tu{a, golup~ik -re~e ona, poku{avaju}i da
pokupi u punxu svoju bujnu kosu crvenkasto zlatne boje. A zatim dodade: -Jo{ ne
mogu da verujem, Pavle, da sve ovo nije samo pusti san; ove sobe samo za nas dvoje!
Pavle joj se odmah pribliì i obuhvati je ~vrsto oko struka a zatim je na
rukama odnese u krevet. Upili su se jedno uz drugo, omamqeni ùdwom.
Leàli su zatim }utke, kao da je sve izme|u wih bilo izre~eno ~ulno{}u.
Spontanost Sowinog podavawa, uz odsustvo gotovo svake inhibicije, uvek iznova
ga je uzbu|ivala. Bio je to, za wega, neki novi i druk~iji odnos izme|u mu{karca
i ène; jedno razli~ito shvatawe ~ulnosti i ose}ajnog od onog -pome{anog sa
ose}awem stida ili krivice -koje je upoznao jo{ kao mladi}, mislio je Pavle.
I nije mogao a da se ne seti Aninog otpora da se prepusti bujici ~ula ni
onda kad su ve} bili par godina u braku. Ne zbog nedostatka ènstvenosti; imala
je ona telo kao izvajano koje je znalo da uzdrhti poput strune pod wegovim
milovawima. A jo{ mawe zbog nedostatka ose}awa prema wemu. Bio je on wen
prvi i, znao je, osta}e wen jedini mu{karac. Stvar je bila u tome {to je Ana
svesno nastojala da suzbije ~ulno u sebi, da se ne prepusti potpuno; tako su je
vaspitavali od malena. Kasnije je svoju strastvenost sve vi{e usmeravala prema
religioznom. Nau~ila je bila da svoje katarze doìvqava u molitvi, u crkvi;
zakqu~io je to posmatraju}i joj lice kada se vra}ala sa bogosluèwa. Imala je
tada ne~eg duboko smirenog u izrazu lica i u pogledu. Ti Pavle, govorila mu je
ponekad, ne shvata{ {ta zna~i duhovni ìvot;.
-O ~emu razmi{qa{? -upita Sowa.
-O Ani -priznade Pavle.
-Naslutila sam to. Ose}awe krivice?
-Tako ne{to je odavno prevazi|eno izme|u we i mene... Me|utim, pokadkad
mi se ~ini da ìvim dva ìvota istovremeno. Ti i Ana ste dva sveta, i to me
uvek iznova iznena|uje. Ne mogu sasvim da shvatim da postoje tolike razlike i
podvojenosti me|u qudima.
-U jednom smo ipak sli~ne. Obe smo ène... Ali ako se radi o svetu
duhovnosti i svetu ~ulnosti, ti zna{ da ja nisam nikakva bogomoqka. Me|utim, u
nas Rusa, duhovnost je ne{to vi{e od same religije. Znam da mnogi Evropqani idu
u crkvu jer je to deo wihovog obrazovawa i shvatawa civilne du`nosti. Ali u
nas, kad nam sve{tenik podeli one kockice belog hleba, kao da nam uvek iznova
usadi ne{to od onog {to je Dostojevski nazivao 'sveta Rusija'... Mo`da zbog toga
Rus uvek ostaje Rus, bez obzira gde ga nakalemi{.
-Vidi{, kao da u tome i jeste moj problem. Ana, znam zasigurno, jeste
religiozno stvorewe i trebala je da pregrmi udadbu za pravoslavca. Ti eto
veruje{ u svetsku misiju Rusije. Ali pitam se gde ja pripadam? Kao da ìvim u
onom ~ardaku ni na nebu ni na zemqi... Mislim da svaki savremeni ~ovek ili
èna ovog Dvadesetog veka treba da ra{~isti to sa samim sobom; u {ta zaista
veruje pre svega ostalog -primeti Pavle. -Nije dovoqno re}i da veruje{ u boga i
da odlazi{ u crkvu, pa da poveruje{ da si zaista religiozan... Niti, opet, prsiti
se sa nekim socijalizmom a ostavqati druge da vode borbu za ispravqawe
dru{tvenih nepravdi.
-I u koju grupu sebe samog klasifikuje{? -upita Sowa.
-Nisam siguran... Za jednog politi~ara takva opredelewa nisu laka -re~e
Me{trovi} posle kratkog razmi{qawa. -Pomozi mi ti.
-Po meni, ti pripada{ ~ulnim politi~arima -re~e Sowa osmehnuv{i se.
A zatim dodade : -Nego, treba da ti kaèm o pozivnici. Vaqda gre{kom ostavili
su je u mojoj sobi.
Sowa mu dodade belu kovertu koja je leàla na no}nom sto~i}u. 'Mr. S.
Peterson ima ~ast da pozove G. and G|a. P. Me{trovi} na ve~eru u Klubu
industrijalaca. Posle ve~ere izve{}e se kratki muzi~ki program.' -pisalo je na
pozivnici.
-Ve~eras! Taj Peterson ne gubi vreme. Ho}e{ li sa mnom? -upita on
Sowu.
-A {ta }e{ sa onim 'G|a'? Uostalom, nemam ni prikladnu haqinu.
-Za 'G|a' nema problema, Vlado }e urediti to -odgovori joj Me{trovi}. -A
{to se haqine ti~e, ja znam gde su zagreba~ke {ik butige.
Kada te ve~eri stigo{e u Klub industrijalaca, Sowa, obu~ena u tamno-

zelenu duga~ku haqinu sa dubokim dekolteom i sa ogrlicom od ohridskog bisera,
privu~e zadivqene poglede mu{karaca i pokoji zavidqiv od strane prisutnih
èna. Majordomo na ulazu izre~e weno ime i dodade: 'prevodilac engleskog', kako
mu je do{apnuo Vlado Me{trovi}.
-Drago mi je da sretnem tako {armantnu mladu damu, koja usto govori
engleski -re~e Peterson kad ga Vlado Me{trovi} upoznade sa Sowom.
Mora da je ve} dobrano zakora~io u ~etrdesetu. Na svoj na~in, vrlo
privla~an; siguran u sebe, zakqu~i Sowa pruàju}i ruku Petersonu.
Kada se ume{a{e me|u zvanice Vlado se obrati Sowi:
-Moram da priznam da sam dosta slu{ao o vama od brata. Me|utim, {to
oko ne vide re~ ne opisa. O~aran sam, gospo|ice Sowa.
-'Gospo|ica' te{ko da odgovara u mom slu~aju, sa dobrih dvadeset i pet i
dva bra~na brodoloma za sobom -osmehnu se Sowa.
-Dvadeset i pet? Pa to je prva mladost -primeti Vlado, a zatim se obrati
Pavlu: -Stiv Peterson je pozvao i Kurta [tajnera na ovu ve~eru. Tamo je kraj
izlaza na balkon, sa onom lepom Zagreb~ankom, koja ima figuru kao u modela.
@elim da se upozna{ sa wim.
Kurt [tajner bio je negde oko trideset petih godina, nao~it, visok,
isprano plave kose i sa ve} pomalo prosedim zaliscima. Brkove je imao
potkresane 'Ala Erol Flin'. Dràwe mu je bilo dosta formalno, ne bez izvesne
uro|ene nema~ke krutosti. Upusti{e se u razgovor sa wim a wegova pratiqa, koja
se predstavi kao Vesna, prevodila je samo sa Nema~kog i tek pone{to sa srpsko-
hrvatskog, s obzirom da je [tajner bio u stawu da razume doma}i govor. Ispitati
odkuda, na~ini Vlado mentalnu zabele{ku.
Vesna, koja jo{ nije bila napunila dvadeset godina, vitka plavu{a sa
kratko potkresanom kosom po posledwoj 'garson' modi, kao da je bila presa|ena
nekom magijom iz kakvog {ik be~kog salona. Sa usana nije joj se skidao lepr{avi
osmeh, ~iji su joj se odblesci otslikavali u jasno plavim o~ima. Kad se [tajner
upusti u to da, na srpsko-hrvatskom, objasni bra}i Me{trovi} neke aspekte
posleratne nema~ke politike nasle|ene od Vajmarske Republike, Sowa uze Vesnu
pod ruku i wih dve i{eta{e na balkon.
Obe su studirale jezike, Sowa pred diplomskim iz Engleskog a Vesna na
drugoj godini germanske grupe. I obe su bile mi{qewa da ìvot treba ìveti a
ne provoditi ga izme|u ~etiri zida u jalovom filozofirawu. Od samog po~etka
ose}awe prisnog prijateqstva po~e da se razvija me|u wima. Odlu~i{e bez daqeg
da pre|u na ti.
-Vas dvoje, Kurt i ti, ste par kao izmi{qen -primeti Sowa.
Vesnin pogled se zamagli, kao da Sowina primedba probudi ne{to skriveno
u woj.
-Slaèmo se super od samog po~etka, uprkos razlike u godinama -re~e
Vesna. -Jedino {to je on, da tako kaèm, pomalo neukqu~en. I kao da èli da
odrì na{u vezu u nekim samo wemu poznatim granicama.
-Pavle je takav evo ve} druga godina -primeti Sowa osmehnuv{i se. -
Mu{karci vole ose}awe slobode i treba ih pustiti da se tako ose}aju sve dok ne
do|e trenutak odluke.
-To ve} znam. Ali ima ne{to vi{e. U posledwe vrijeme po~eo je da
traì od mene da budem qubazna sa nekakvim direktorima petrolejskih kompanija
i ~ak sa nekim starkeqama, politi~arima. Kaè da se radi o milionskom poslu i
o wegovoj, i na{oj, budu}nosti -govorila je Vesna.
-Sve se to moè urediti, lepojko moja. Velikoj ve}ini starkeqa dovoqan je
osmeh koji obe}ava, s tim bar za neko vreme zaborave na svoj i{ijas!
Vesna se zasmeja od srca, a plave joj se o~i ponovo ispuni{e iskrama.
-Kad bi bio na mestu onog mladog Grka, ne bih znao kojoj od vas dve da dam
jabuku -re~e Stiv Peterson pribliìv{i im se.
-Taj je morao da bira izme|u tri bogiwe, mister Peterson -primeti Sowa.
-Uh, to je moralo biti jo{ komplikovanije! Voleo bih ako biste me zvali
Stiv, u svakom slu~aju... Gospo|ica govori engleski? -obrati se on Vesni.
-Pomije{an sa nema~kim -odgovori Vesna slegnuv{i koketno ramenima.
Stiv Peterson se pona{ao neusiqeno, pijuckaju}i ~ist viski iz svoje
kristalne ~a{e; bilo je o~igledno da nastoji da zadrì Vesnin pogled.
-Pijete sko~? -upita ga Vesna.
-Nikad. Uvek pijem bourbon -odgovori Stiv.
-Neko francusko pi}e, taj burbon? -upita Vesna.
-Amerikansko. Na{ viski -odgovori Stiv. -Probajte malo.
Vesna otpi gutqaj iz Stivove ~a{e i namr{ti se:
-Uh, prejako za mene. I ima ukus na dim -primeti Vesna.
-Na to se treba naviknuti, kao na ukus piva -re~e Stiv.
Ose}ao je kako ga Vesna privla~i sa svakom izgovorenom re~ju, sa svakim
osmehom. âk mu se i na~in na koji je izgovarala engleske re~i, nagla{avaju}i 'r',
u~ini qubak. Gotovo nije ni primetio kad se Sowa izvinu i ostavi ih same.
Vesna tako|e poumi da se udaqi, ali je Stiv uze za ruku i poku{a da je zadrì
kraj sebe, nastoje}i da sazna da li je ve} verena.
Kakva drskost, pomisli Vesna izvla~e}i svoju ruku iz wegove. Ali
prisetiv{i se Kurtove molbe da bude qubazna sa Stivom, odgovori:
-Moè se re~i zaru~ena, iako jo{ ne formalno.
-Sa Kurtom [tajnerom? Video sam da ste sa wim do{li na prijem.
Vesna pocrvene, ali odlu~i odmah zatim da se izvu~e bez odgovora, onako
kako ju je majka u~ila. Dohvati rubove svoje duga~ke sukwe sa obe strane i
nakloni se graciozno.
-Drago mi je, Mister Steve -re~e ona, a zatim se udaqi traè}i pogledom
Kurta.
-[ta misli{? -upita Vlado Pavla kad se Kurt udaqi od wih.
-Dosta lepih obe}awa, ali razgovor o investicionim fondovima obilazi
kao ma~ak oko vrele ka{e. Nego, re~e da }e uskoro za Beograd, pa se tamo moè
vi{e o tome. Pozvao ga je onaj preduzima~ na angro, Cincarevi}.
-Odlu~ili smo da pozovemo Petersona da poseti Beograd, mo`da se obe
posete mogu koordinirati -re~e mu Vlado.
-Voleo bih ako u program ubaci{ Sowu -zamoli ga Pavle.
-Biste li, Sowa, mogli urediti da va{a agencija preuzme na sebe
turisti~ku stranu Petersonove posete Beogradu i Vojvodini? -predloì joj Vlado
kada im se ona opet pridruìla. -Plati}e vam se, naravno, po uobi~ajenoj tarifi.
-Vrlo rado -odgovori ona. -Samo mi trebaju neki detaqi u vezi wegovog
boravka.
Sowa se oseti prezadovoqna; radilo se o petroleju a tu putni~ke agencije
uvek imaju posla. Podiè se na prste i dade po jedan poqubac svakome od dvojice
bra}e.
12. VATRENO KR[TEWE
Uùrbani radovi na preure|ewu Trifunove skromno opremqene vo}arske

radwe u kraqevsko-dvorsku prodavnicu ju`nog vo}a zavr{i{e se krajem novembra
i Vasilije, Trifunov ortak, predloì da prirede prigodnu sve~anost. Trifun se
postarao da prodavnica bude dobro snabdevena ne samo ju`nim vo}em, ve} i
raznim delikatesnim proizvodima uvezenim iz Turske. U beogradskim novinama
osvanu oglas:
'Prva u Srbiji! Prodavnica ju`nog vo}a i arapskih specijaliteta
PALMA. Vlasnici: ortaci i kraqevsko-dvorski snabdeva~i
@ivkovi}-Bjelopavlovi}'.
U okviru oglasa bio je crte` palmovog drveta a kraj wega puna~ka
crnkiwa sa korpom punom banana povrh glave.
Za sve~anost otvarawa nove prodavnice Trifun je, uz belu ko{uqu i
golubije sivu ma{nu, obukao tek kupqeno novo prugasto odelo teget plave boje, a
dan pre toga dobrano je bio potkresao svoju gustu kudravu kosu i tr{ave obrve
koje makaze nisu bile dotakle od wegovih mornarskih dana. 'Samo jo{ kad bi
uspeo da hoda{ bez gegawa, poverovao bi ~ovek da nikad nisi video brodske
palube' -prozbori wegov pomo}nik @u}a posmatraju}i ga kriti~ki.
Oko podne po~e{e da pristiù zvanice. @u}a je kupio od wih mokre
ki{obrane i kabanice od vo{tanog platna, kojima su poku{avali da se za{tite
od sitne decembarske ki{ice napoqu na ulici, a zatim ih nosio u sporednu
prostoriju prodavnice. Najpre se pojavi{e Mirko i Nora, a zatim Stevan sa
fotoreporterom. Nekoliko kantarxija sa Bajlonove pijace koje je bio pozvao
Vasilije do|o{e zajedno, fijakerima, u pratwi pozama{nih supruga. Pavle
Me{trovi} pojavi se sa zaka{wewem od dobrih pola sata u dru{tvu jedne dvorske
dame koja je predstavqala kraqevsku ku}u, kao i sa jednim bradatim sve{tenikom
u odori izvezenoj zlatastim nitima. Pavle prenese Trifunu izviwewe svoje
supruge Ane; bili su joj poverili da organizuje toga dana jednu priredbu za
siroma{nu decu u crkvi svetog Antuna.
Noru uzbudi pogled na ùte limunove, zlataste naranxe i narove, na
datule i roga~e ukra{ene lorberovim li{}em; wihovi mirisi do~ara{e joj
primorje. Jedan od suvlasnika prodavnice, koji joj se predstavi kao Trifun
Bjelopavlovi}, Hercegovac i biv{i mornar, kao da nije skidao oka sa we ~itavo
to vreme. Odmah je zapazila da je u govoru zanosio po bokeqski i u~ini joj se
poznat.
-Kako da ti ne bude poznat -re~e joj Pavle Me{trovi} kad ga priupita o
tome. -Sretali ste se po istim ulicama i trgovima tamo dole u Boki, jo{ kao
mladi.
-Ja sam vas odmah prepoznao -re~e Trifun koji je poha|ao ne{to {kole u
Kotoru i, kasnije, prodavao ribu na pijaci u Herceg Novom pre nego {to se
zaposlio kao 'pikolo' na brodu. -I va{eg brata Mirka tako|e. Bili ste
nerazdvojni.
Prostorija prodavnice ubrzo se ispuni zvanicama kojima su Trifun i
Vasilije nudili vo}e iz pletenih korpi a @u}a dolivao pro{ek u ~a{e.
-Imam dobru vest za tebe, -re~e Me{trovi} kad mu @u}a napuni ~a{u
sladuwavog vina. -Koliko sutra ujutru da se javi{ Gavri}u, pomo}niku trenera
BSK-a, tamo na wihovom stadionu. Radi probnog treninga.
-Ne znam kako da vam zahvalim, gosparu Me{trovi}- zablista{e @u}ine
o~i.
Ona dvorska dama, mr{ava starica sede kose odevena u haqinu od crnog
somota, uze re~ i zvonkim za svoje godine glasom pozdravi prisutne, a zatim se
obrati suvlasnicima prodavnice: 'Vi ste nam doneli u ove hladne decembarske
dane plodove toplog Juga, podse}aju}i nas da se na{a svetla Kraqevina sada
prostire od sne`nih Alpa sve do sun~anog Ulciwa...'.
Sve{tenik, sa strukom osu{enog bosiqka u ispruènoj ruci koji je umakao
u zdelu sa osve}enom vodicom, uze da prska po tezgama prodavnice. A zatim je
Vasilije uzeo re~ izazvav{i po koji osmeh svojim milanova~kim 'erinskim'
akcentom.
Fotoreporter 'Ve~eri' otpo~e da ispaquje svoje magnezijumske patrone.
Prisutni zapqeska{e, a zatim uze{e da se rukuju sa suvlasnicima radwe,
poèlev{i im uspeh u poslu. Trifun oseti malu i toplu Norinu ruku u svojoj. U
trenutku u~ini mu se kao da je iz svog svakodnevnog, obi~nog, ìvota zaplovio u
neki novi ispuwen blagom svetlo{}u. Kao da je po~eo da prepoznaje u Nori onaj
lik devojke, do toga ~asa nejasan i zamagqen, koji se, u wegovim sawarijama,
ocrtavao u okviru prozora ku}e u blizini luke gde je èleo da baci kotvu. Weno
prisustvo tu, u prodavnici punoj zvanica koja je iznad ulaza nosila wegovo ime,
u~ini mu se kao znamewe ostvarewa tog najskrivenijeg i nikom poverenog sna.
Treba}e jo{ samo korak, mo`da, pa da taj san postane java, pomisli.
-Trifune, ima gostiju koji èle da kupe vo}e. Probudi se, o{tija! -trznu ga
za rukav @u}a koji je ve} bio po~eo da dodaje ki{obrane i mantile onima koji su
se spremali za polazak.
Kad Mirko i Nora iza|o{e iz prodavnice ki{ilo je jo{ ja~e. Hladni
vetar koji je nosio kapqice ki{e o{inu ih po licu uprkos otvorenom ki{obranu.
Stevan im se pridruì.
-Ja stanujem u blizini i èleo bih da vas pozovem na ~a{icu kowaka -
predloì on.
U Stevanovoj garsoweri koja je bila u jednoj od tek sazidanih
~etvorospratnica ispod Kwaz Mihajlove ulice, bilo je ugodno toplo zahvaquju}i
centralnom parnom grejawu - jednom od prvih u Prestonici gde se velika ve}ina
stanova grejala dimqivim pe}ima od livenog gvo`|a koje su sagorevale nacepana
drva ili mrki ugaq. Ujesen prolaznici su morali da preska~u preko gomila tog
ugqa ili drva pred podrumskim prozorima, a strugawe testera i udarci sekira
kojima su sezonski radnici sa Juga cepali paweve bili svima poznati zvuci koji
su najavqivali dolazak zime.
Mirko i Nora sedo{e na sofu zajedno, ose}aju}i se udobno u toplom, i
tako blizu jedno drugom, a Stevan se uputi ka uglu garsowere gde se nalazio mali
bar sa, ve}inom uvezenim, èstokim pi}ima. Stevan pusti muziku sa radija i nasu
kowaka u ~a{e:
-Za Mirkov uspeh u Parizu -re~e on otpiv{i iz svoje.
Nora, iako nenavikla na alkoholna pi}a -koja je Ana nazivala vra`jim
nektarom -tako|e otpi dobar gutqaj. @estoki kowak opali joj nepce, ali odmah
zatim oseti kako je prijatno zagrejava. U Parizu... ponovi ona u sebi. To sada
vi{e nije bilo ne{to {to se tek ocrtavalo u budu}nosti. Izvesnost Mirkovog
odlaska potrese je do dna du{e.
-Ti kao da si ne{to bleda -obrati se Mirko Nori, ne bez zabrinutosti u
glasu.
-To je zbog one ki{e napoqu, ne brini. Kad se jo{ malo zagrejem pro}i }e
-otpi ona novi gutqaj èstokog pi}a.
Utom zazvoni telefon i glas sekretarice glavnog urednika pozva Stevana
da do|e hitno u redakciju. Onaj Nadin prima{, Gavro{, prihvatao je da obezbedi
jedan specijalni intervju sa peva~icom ali je traìo da se dogovori li~no sa
Stevanom o tome. I pomiwao je neke fotografije, dodade. 'Imam ih spremne u
mom stolu tamo u redakciji, ne brini' -re~e joj Stevan. 'Dolazim iz ovih stopa...'.
-Ja moram u redakciju -obrati se Stevan Mirku i Nori, a zatim dodade: -
Ne, nemojte da ustajete. Ostanite vi lepo ovde dok se Nora ne utopli i dok ki{a
malo ne prestane. Vrata se zakqu~avaju automatski, bez kqu~a. Samo ih treba
zalupiti. Evo ovako -re~e on izlaze}i.
Mirko zatim obuhvati Noru oko ramena i privu~e je sebi.
-Ko }e te braniti od ki{e i zime kad otputujem za Pariz -poku{a Mirko
da se {ali, ali mu re~i zazvu~a{e promuklo, gu{e}i se u grlu.
Nora uze Mirkovo lice u {ake i zagleda mu se u o~i.
-Pusti me da te se nagledam, Mirko moj... -govorila je Nora. -Ako te
izgubim, èlim bar da zapamtim tvoje lice, boju tvojih zenica... Kestewaste, sa
zlatastim prelivima. ûdno da to nikada ranije nisam opazila -dodade ona
ose}aju}i kako je svu obuzima neka neobi~na toplina, gotovo vatru{tina.
Nora je ose}ala sada kako Mirkove usne traè weno lice, kako mu prsti
umi~u ispod wene bluze. Ali nije imala snage, a ni voqe, da se brani. Evo ve} su
wegove vrele usne bile na wenim, u strastvenom poqupcu. Sveti Antune, daj mi
~vrstine da se oduprem isku{ewu -pro{apta gotovo ne~ujno. Ali uzalud, wegove
usne a ni wegove ruke koje su dopirale do najintimnijih predela wenog tela nisu
se vi{e mogle zaustaviti. Ose}ala je kao da tone... Kao onog dana kad su ronili
zajedno, samo ovog puta nije smogla snage da odvoji svoje goru}e telo od wegovog;.
ni onda kad joj je zadao bol... Kao da ih je taj wen bol, laki krik koji joj izma~e
duboko iz grudi, jo{ vi{e vezao. Nije mogla da zamisli da se odvoji vi{e od
wega, niti da }e ikad to mo}i da se dogodi.
U tom trenutku, u~inilo joj se, kao da se sve razre{ilo namah; wena
neodlu~nost da prizna sebi ono {to ose}a za Mirka, pretwa Aninog gneva, kao i
ono potajno prisustvo greha koje ju je pratilo ~itavog proteklog leta javqaju}i
joj se u snovima poput crne pti~urine {irokih krila i o{trog kquna.
Kad su posle iza{li iz garsowere na ulicu ki{a je i daqe sipila, samo
sada u sitnim kapqicama koje su im se slivale niz kosu i po ~elu, bude}i ih iz
zanesenosti.
-Iz ovih stopa idemo do Ane da joj kaèmo da }e{ sa mnom u Pariz. Ja
}u joj re~i istinu -govorio joj je Mirko, uzalud nastoje}i da je zakloni
ki{obranom od ki{e.
Nije rekao do majke, ve} do Ane; oca nije ni pomenuo -zapazi Nora. Ana je
odlu~ivala o takvim stvarima u porodici, bila nihov zakon i sudija bez priziva.
-Ti si {enuo, sasvim si izgubio razum, Mirko -pro{apta Nora koju hladne
ki{ne kapi otrezni{e sasvim; ose}ala ih je po licu i po vratu, po rukama. -
Niza{ta na svetu ne}e{ zucnuti o ovom Ani... ni nikome. Ako bi to u~inio, ako
ikada u~ini{ to, mora}e{ zaboraviti da postojim na ovoj planeti. Moje o~i te ne
bi pogledale vi{e!
-Zna~i li to da ti mene ne voli{? Reci mi, Nora, moram to da znam jasno
i bez dvoumqewa, moram da budem siguran.
-Volim te, ali kao brata mog, kao rod moj ro|eni... I ogre{ila sam se o
takvu moju qubav prema tebi prete{ko, jadna. Tako da me ni hiqade sve}a niti
'zdravih Marija' ne mogu oprostiti od greha. Samo u vatri ~istili{ta mo}i }u, i
mora}u kad do|e vreme, da ispa{tam za ovaj dan... Ja }u sada da se odvojim od tebe,
Mirko. Ne poku{avaj da me prati{. Mora}u da nau~im da ìvim bez tebe i to
treba da po~ne od ovog trenutka.
Mirko je poznavao Noru i odmah je shvatio da ne treba ni da poku{a da joj
protivre~i. Ne bar dok je ne pro|e ova kriza. Posmatrao je Norinu prikladnu
priliku kako se gubi me|u prolaznicima. Poumi ipak da po|e za wom i ponudi joj
ki{obran koji mu je ostao otvoren u ruci. Ali ki{a je ve} bila prestajala da
pada.
@u}a se pojavi pred ulazom u 'Beskov' stadion ne{to pre osam ujutru. Ni
na prostranom platou ispred stadiona, niti u parku u wegovoj blizini, nije mogao
videti ìve du{e. Samo je hladni decembarski vetar {ibao po grawu bezlisnog
drve}a, dodirivao svojim ledenim dahom @u}ine obraze i nosio mu pramenove
zlataste kose. Ulazi za publiku bili su zatvoreni gvozdenim re{etkama, a
{alteri za prodaju ulaznica zjapili prazni.
@u}a obi|e sve ulaze u stadion i na kraju otkri neupadqiva gvozdena vrata
sa natpisom 'Slu`beni ulaz - pristup samo sa propusnicom kluba'. Povu~e ru~ku
zvona i, posle poduèg ~ekawa, vrata se otvori{e. Pojavi se portir u uniformi,
sa plavim ka~ketom na glavi na kome je bilo ispisano 'BSK'.
-Trener Gavri} poru~io mi da do|em... Radi probnog treninga -re~e @u}a
portiru.
-Ti si taj @u}a o kome mi je govorio poslanik Me{trovi}? -trè ga glas
kad u|e na stadion i do|e do pomo}nog igrali{ta.
Ugleda omalenog mladog ~oveka obu~nog u jarko svetlu plavu trenerku i sa
'kariranim' ka~ketom na glavi.
-Taj sam -oglasi se @u}a. -A vi ste trener Gavri}, predpostavqam.
Gavri} ga povede u svla~ionicu gde mu dade ove{talu trenerku, sli~nu
wegovoj, ali bledo plave boje.
-Prili~no si {trkqav -re~e trener dok su tr~ali stazom oko pomo}nog
igrali{ta, posmatraju}i ga kriti~ki. -[ta obi~no igra{?
-Levog halfa -re~e @u}a, nastoje}i da drì korak sa trenerom koji je
tr~ao sve brè.
-Za mene fudbaler koji ne moè da tr~i ispod petnaestice ne igra -
izgovori trener Gavri} bez zadiha u glasu.
Uskoro trener jo{ vi{e ubrza, tabane kao da mu nisu dodirivale tlo.
Neverovatno za ~oveka tako malog rasta i ne vi{e u prvoj mladosti, pomisli
@u}a koji je morao da uloì dosta napora da bi ga pratio. Ali znao je da ne sme
popustiti. Dade se u trk koliko su ga noge nosile.
Trener Gavri} dohvati zatim jednu od lopti i po|e prema sredini
igrali{ta. Dobacivao je loptu rukom a @u}a mu ju je vra}ao levom ili desnom
nogom, a na kraju udarcima glave.
-Pazi sada! -upozori ga trener i krenu prema wemu sa loptom.
@u}a poku{a da ga u{topuje ali trener, muwevitom fintom tela, u~ini
da @u}a poleti ulevo dok je on pro{ao sa loptom udesno kraj wega.
-Idi sedi tamo na klupu i pri~ekaj -re~e mu trener Gavri}, sa ~ijeg se
lica nije moglo pro~itati bilo {ta u vezi rezultata probe.
Trebao sam da se usredsredim na loptu a ne na trenerove kopa~ke,
prekorevao je samog sebe @u}a dok je posmatrao sa klupe kako se odvija trening
sada ve} brojnih igra~a koji su u me|uvremenu pristigli na pomo}no igrali{te.
Uskoro zatim vide kako podeli{e igra~e, me|u kojima @u}a tako|e prepoznade
nekoliko prvotimaca BSK-a, u dve ekipe. Otpo~e trening utakmica koju je sudio
Gavri}. Glavni trener sede na klupu nedaleko od @u}e, obuzet igrom i
zapisivawem ne~eg.
Zaboravili su na mene, pomisli @u}a. Tropa sam, bez priziva. Glavo
blentava, da ne pro~ita{ onu Gavri}eve fintu! Kako }u se pojaviti na o~i
Trifunu i {jor Pavlu? Najboqe }e biti da uhvatim prvi voz za Kotor... Ili da
napustim sve i posvetim se prodaji ju`nog vo}a; Trifun bi to jedva do~ekao. A i
platio bi mi dobro, sada kad je dvorski snabdeva~...
-@u}o! -trè ga glas ~oveka u kome @u}a odmah prepoznade glavnog trenera
BSK-a. -Probudi se, mladi}u; mora da si sino} bio negde u {teti, eh...
@u}a sko~i sa klupe i pribliì mu se, i{~ekuju}i da }e ga iz tih stopa
poslati ku}i.
-Razgovarao sam sa Gavri}em o tebi. Ne ~ini nam se da si skrojen za
halfa, niti za igru u odbrani... -govorio je glavni trener, a @u}a pomisli u
magnovewu: evo sad }e izre}i to... I finito, a ja potegao ~ak iz Boke.
Me|utim, ono {to ~u posle toga u~ini da gotovo podsko~i od radosti: -
Nego odlu~ismo da te najpre probamo na levom krilu. Ja }u sada da povu~em
Mili}a, a ti }e{ u}i na wegovo mesto. I nemoj da se zalepi{ za aut liniju kao
on, ve} nastoj da utr~ava{ iz pozadine. A kad se ukaè prilika, pravo na gol ili
ubacuj visoke lopte centarforu.
@u}a utr~a u igrali{te i pribliì se protivni~kom golu sa leve strane,
gotovo se sudariv{i sa levom polutkom sopstvene ekipe u borbi za naba~enu
loptu.
-Igraj vi{e iz pozadine -dobaci mu Gavri}.
@u}a se postavi u blizini desnog halfa protivni~ke ekipe, poznatog
prvotimca i dràvnog reprezentativca koji mu dugo nije dozvoqavao ni da pipne
loptu. U jednom trenutku @u}a ipak uspe da se dokopa lopte izba~ene od golmana
wegove ekipe i stu{ti se svom brzinom prema protivni~kom golu. Desni bek
krenu na wega, ali, u deli}u sekunde, @u}a se priseti finte telom koju je
malo~as izveo Gavri}. Uspelo je! Bek pokliznu po travi i sru~i se na zemqu.
@u}a nastavi da juri napred sa loptom, opaziv{i krajem oka centarfora koji se
pribliàvao s desna, nastoje}i da se otkrije. Odlu~i se ipak na udarac {picom.
Lopta fijuknu i o~e{a gorwu stativu, ali odsko~i iza gola.
Od toga trenutka onaj protivni~ki desni bek, visok i mi{i}av mladi}
wegovih godina, ne odlepi se vi{e od wega. Ako nije mogao da mu skine loptu,
faulirao bi ga ili, upotrebiv{i svoju nadmo}nu fizi~ku snagu, jednostavno ga
odbacivao telom ustranu. Pretvorilo se to zatim u pravi duel koji je Gavri} tek
s vremena na vreme prekidao sviraju}i faul u @u}inu korist.
Posle treninga, u svla~ionici, @u}a se obrati onom beku:
-Vi kao da se radi o prvenstvenoj, pogledajte ovu modricu!
-Du{ko-Dule Bosni}... -re~e mladi} pruàju}i mu ruku. -I ovde smo svi na
ti. A {to se modrica ti~e... Ovo ti je, ô~e, za nas mla|e va`nije nego
prvenstvena, naro~ito kad je glavni prisutan. Sa ovih trening utakmica moè da
se dospe na klupu rezerve, a ako se neko od prvotimaca povredi eto ti {anse. Ne
osvanu ti dok drugom ne omrknu, kako je to rekao Wego{ -dodade Bosni}
proprativ{i te re~i {irokim zaraznim osmehom.
-O{tija, batali prvi tim; bi}u sretan ako me prime da treniram sa vama -
prozbori @u}a, ne mogav{i da se priseti da je Wego{ i{ta sli~no rekao. Ali ga
privu~e bezbri`na iskrenost u Bosni}evom glasu i o~ima.
-Znam samo da muku mu~e sa levim krilom od kako je Mladen oti{ao u
vojsku... Naàlost, bekova ima koliko ho}e{ -poveri mu Bosni}.
Kasnije, na izlazu iz svla~ionice, Gavri} je delio igra~ima nekakve
papire, kucane na pisa}oj ma{ini. @u}a uze svoj, ispisan samo mastiqavom
olovkom.
-Tvoj privremeni program treninga -re~e mu Gavri}, potap{av{i ga po
ramenu. -Savetovao bih te da ga se pridràva{... Nego, reci mi jesi li
potpisivao ne{to kod 'ûburca'?
-Ni{ta -osmehnu se @u}a. -Nemaju para ni za dresove, a i za lopte
pokatkad moramo da skupqamo izme|u sebe.
Iza{ao je na plato ispred igrali{ta zajedno sa Bosni}em i grupom mladih
igra~a, dok su prvotimci i oni iz rezerve ostali da treniraju za predstoje}u
utakmicu. U~ini mu se da vidi suze u o~ima jednog od igra~a koji su presedeli
gotovo ceo trening na klupi; vi`qastog gimnazijaca sa {kolskim ka~ketom
natu~enim na ~elo.
-Re~eno mu je da ne dolazi vi{e na treninge -objasni mu Bosni}. -Nego,
kaì mi kako }e{ u grad?
-Pe{kom, kako bi druga~ije -re~e @u}a. -Mi dole u Boki pe{kom ako je i
do na vrh Lov}ena... Ili ~amcem, ako je za po moru.
Bosni} ga povede do crvenog sportsko automobila i pozva ga da usko~i.
@u}a se lakim skoku ubaci u auto, sa otvorenim krovom uprkos hladnom
vetru, do sedi{ta kraj voza~a. Motor zabruja gromoglasno, gotovo zaglu{uju}i
buku motocikleta na kojima su se pojedini igra~i odvozili sa stadiona.
Pro{i{a{e najpre putem izme|u drve}a parka, a zatim {irokom ulicom prema
Topovskim {upama. Odatle prema Slaviji. Tu Bosni} uspori, nastoje}i da se
probije kroz gu`vu ko~ija i tramvaja, izme|u kojih su se provla~ili brojni
pe{aci. Najzad se zaustavi pred jednom radwom u ~ijem se {irokom izlogu video
model bele ven~ane haqine okruène ènskim {e{irima ukra{enim ve{ta~kim
cve}em, vo}em i perjem raznoraznih ptica. U radwi, kad u|o{e, bila je samo jedna
prodava~ice zauzeta pokazivawem {e{ira jednoj postarijoj gospo|i sa lorwonom.
Bosni} otkqu~a kasu i izvadi nekoliko komada srebrnog novca sa likom
kraqa Aleksandra. Iza|o{e zatim obojica iz radwe i ne pozdraviv{i se sa
prodava~icom.
-Zgodna mala -re~e @u}a kad Bosni} povede auto opet prema Slaviji.
-Luda je za mnom. Ali moj princip je da ne diram osobqe prodavnice, to mi
keva nikad ne bi oprostila.
-I ne}e se qutiti zbog para koje si digao iz kase?
-Ne, to je deo moje nedeqne 'apanaè'. Da je ona bila tamo sigurno bi mi
dala i vi{e -sleè ramenima Bosni}.
-Hteo bih da te pitam ne{to -predomi{qao se @u}a. -U vezi ovog tvog
auta.
-Pitaj, pitaj, samo ne zaboravi da }e do}i i na tebe red... -osmehnu se
Bosni}, zaustaviv{i auto da bi propustio jednu {iparicu u crnoj {kolskoj
uniformi. Bosni} joj namignu dok je uticala ispred auta, crvena u licu.
-Ovaj tvoj auto... Zar se tako ne{to moè zaraditi prodaju}i ven~anice i
{e{ire?
-Mo`da i moè, ne znam. Ja sam ti duduk za sve {to nije fudbal. Ali ovaj
auto nema veze sa kevinom prodavnicom. To mi je poklon od }alca. On je
gra|evinski preduzima~ i mlati pare na nekim konstrukcijama za sajmove. Od
kako se vratio iz rata ne ìvi vi{e sa nama... Ima neku cicu, jedva da je
napunila dvadeset. Sinak, ko je preìveo ono {to sam ja preìveo u ratu, kao da
se ponovo rodio, rekao mi je pre neki dan. Treba nadoknaditi izgubqene godine,
rekao je... Nego, danas je dan kada pose}ujem jednu ku}u sa ènskiwama, zna{ ve}.
Voleo bih ako bi po{ao sa mnom, ali ako ne èli{ odve{}u te ku}i.
@u}a po}uta, razmi{qaju}i. U radwu mu se nije i{lo, uostalom ve} je bio
rekao Trifunu da ne}e do}i tog dana. A ima tome dosta vremena kako je èleo da
upozna jednu od tih ku}a i sada se ukazala prilika kakva se samo poèleti moè.
-Idem s tobom -re~e on nastoje}i da mu glas zvu~i pouzdano, uprkos
ustreptalosti izme{anoj sa ùdwom koja navre u wemu.
-Ta ku}a je sigurna, ne brini. Klijenti se ne primaju bez preporuke -
govorio je Bosni}. -Otac jednog mog dobrog drugara, doktor, vr{i redovne
preglede ènskiwa. Ima jedna mala crnka tamo, Branka, vatra ìva... Zna{,
sre}em ti ja dosta {mizli po ùrevima koje ti dopu{taju sve izuzev onog, a to ti
je da izludi{; kad ne bi bilo leka.
Auto je prolazio lagano kroz blatwavu ulicu naseqa 'Jatagan mala', kraj
potleu{ica sklepanih od polutrulih dasaka i zar|alog lima, rasteruju}i koko{ke
i guske; pra}en ravnodu{nim pogledima èna neuredne kose i izboranih lica.
Grupice musave dece prepre~avale su im put, pruàju}i svoje uma{}ene dlanove i
uzvikuju}i: 'Baci koju paru, kume, leba ti! Za sre}u...!'. Kad stigo{e u blizinu
malog bloka ~vr{}e ozidanih ku}a, Bosni} izvadi iz xepa pregr{t sitni{a i
baci ga deci, koja ostado{e iza auta vaqaju}i se po zemqi u borbi za nov~i}e.
-I kod nas dole ima sirotiwe, ponekad nemaju ni par srdela za ve~eru. Ali
ovako ne{to jo{ nisam video -re~e @u}a.
-Kaù da toga ima u svim velikim gradovima. A posle rata u Beograd se
slegao narod odsvuda -primeti Bosni}, koji je bio ro|eni Beogra|anin,
zaustavqaju}i auto pred jednom od onih ozidanih ku}a. -Stigosmo!
@u}a oseti kako mu se steè u stomaku i kao da mu kolena pokleknu{e
kada isko~i iz kola. Me|utim nastojao je da suzbije taj nemir. Jednom se mora
pro}i kroz to, ube|ivao je sam sebe.
Postarija èna, jako na{minkana, zabra|ena maramom islikanom krupnim
ruàma, otvori im vrata i pozdravi ih sa nagla{enom srda~no{}u.
-Vidim da si doveo drugara... Ako, ako. Danas je ionako dosta mirno. U|ite
kao u svoju ku}u -govorila je èna koja je od svih traìla da je zovu tetka Ruà.
@u}i kao da odnekud zasmeta {to je ta èna, o~igledno vlasnica ku}e,
bila toliko na{minkana. Ali kad u|e u ku}u oseti se ne{to boqe. Pod je bio od
dasaka prekriven ceradom od trske, a zidovi ukra{eni }ilimovima. U jednom uglu
pucketala je pe}, a u drugom bio je sto sa pi}ima i raznim |akonijama. Sve je
izgledalo uredno i ~isto.
-Jeste li za kakvo èstoko pi}e? Ni on? Obojica fuzbaleri, onda -
govorila je tetka Ruà, pokazav{i im stolice koje su bile pore|ane uz zid.
-Ja }u mineralnu vodu, kao i obi~no -re~e Bosni}. -A ti, @u}o?
-Kraker, malinovac.
Na ulaznim vratima pojavi{e se tri ènske osobe. Jedna od wih bila je
Branka, koja se odmah pribliì Bosni}u i obgrli ga oko vrata. On ustade i, tako
zagrqeni, wih dvoje se izgubi{e u hodnik odakle se ulazilo u sobe. One dve
preostale ènskiwe ostado{e piqe}i u @u}u. Jedna je bila sredwih godina,
mr{ava kao pritka, mora biti ve} blizu pedeset; a druga oko trideset, puna~ka,
okruglih kukova i grudi velikih poput luftbalona.
-Paraskeva... -predstavi tetka Ruà stariju, a zatim potap{a mla|u po
debeloj stra`wici: -Mariana.
-Izvinite me za ~as -re~e @u}a. -Moram do klozeta.
Tetka Ruà mu pokaza put, a on sa olak{awem zatvori klozetska vrata za
sobom. Zakovrnulo mu bilo ne{to u stomaku, kao neki gr~. Do|e mu da pobegne iz
te ku}e, ali kako da to objasni Bosni}u posle? Mo`da bi pri~ao o wegovoj bruci
ostalima tamo na stadionu? Odlu~i da ide do kraja sa tim pa {ta bude bude.
Pogleda nadole, na svoju mu{kost. U~ini mu se nesrazmerna u pore|ewu sa
Marijaninim oblinama.
-Znala sam da }e{ izabrati Marijanu -re~e Paraskeva, ne bez zavisti u
glasu, kad se @u}a vrati. -Vi mu{karci ne znate {ta je iskusno ènsko
Marijana ga dohvati za ruku i povede u svoju sobu. Bez ceremonija uze da
skida sukwu i bluzu. A kada, o~igledno dobro naviknutim pokretima prstiju,
otkop~a svileni prsluk wene gole grudi odsko~i{e kao lopte.
-Da skinem ~arape? -upita ona.
-ârape? -za~udi se @u}a.
-Pa neki klijenti vi{e vole tako, s ~arapama.
@u}a obuhvati pogledom razgoli}ene obline wenog tela. ârape mi nisu
va`ne, promrmqa on, ose}aju}i jo{ uvek ono stezawe u stomaku. Marijana uze
wegovu ruku i stavi je izme|u svojih nogu, a drugu mu ruku stavi povrh grudi.
@u}a oseti kiselkasto-sladuwavi vow wenog tela i to ga uzbudi. Sve je to sada
moje, pomislio je. Ako je i za kratko, ali moje... Marijanini prsti dospe{e sada
izme|u wegovih mo{nica i onaj gr~ nestade, kao ~arolijom odnesen. Osetio je
kako weni ve{ti prsti pomaù da se wegovo strahovawe pretvori u ùdwu. Odmah
zatim, gotovo bez prelaza, ispuni ga svog napon mu{kosti. Neprekidno vo|en
wenim prstima, oseti kako po~iwe da prodire u dubinu wenog tela, najpre lagano
a onda u jednom zamahu koji mu pomuti razum.
-Oh, |eti}u moj -dahtala je Marijana. -Ti si dole, iz Crne Gore, eh?!
-Iz Boke...
-Tako, tako, Bokequ moj. Oh, svu me razvali -uzdisala je ona.
I èleo je ba{ to: da prodre duboko i da je primora da krikne. Ali pre
nego {to skupi snage za taj zavr{ni prodor sva nakupqena mu{kost ostavi ga u
nekoliko trenutaka jo{ do tada ne doìvqene naslade. Posle toga obuze ga
ose}awe smirenosti. Zatvori o~i i prepusti se tom ose}awu; bilo je sli~no moru
posle bure; sveobuhvatna ti{ina u kojoj je potpuno doìvqavao svoje bitisawe.
Nije ni osetio kada je Marijana ustala iz posteqe, samo je ~uo pquskawe
vode iz susedne prostorije. A zatim korake u hodniku i glas tetka Ruè. Umi se
brzo i iza|e.
Dok su Bosni} i on pla}ali tetka Ruì, @u}a se opipa po xepovima. Nije
mogao da na|e onaj medaqon sa slikom svetog Save koji mu je majka dala na
polasku za Beograd, a ni ceduqu sa datumima treninga koju mu je dao Gavri}.
-Odnela ih Svraka -re~e Branka osmehuju}i se. -Tako zovemo Marijanu...
Zdipi sve {to joj do|e pod ruku, to vam je kao neka bolest. Jedino novac ne dira.
Ne moè{ s wom bilo kuda u kupovinu a da se ne obruka{.
-Jedna kevina mu{terija, ina~e trula bogata{ica, pati od iste te bolesti -
obrati se Bosni} @u}i. -Kad ide u kupovinu weni {aqu jednu woj nepoznatu ènu
koja kri{om pla}a sve {to ona pridigne u radwama.
Tetka Ruà po|e da potraì Marijanu i uskoro zatim pojavi se sa
medaqonom i onom ceduqom.
-Kaè da ih je na{la pod krevetom, ispali vam iz xepa... Izviwavajte -re~e
tetka Ruà. -Jeste li sigurni da ne èlite kaficu, na ra~un ku}e?
Zahvali{e se bog zna kako na ponudi. A kad iza|o{e, dok je Bosni} palio
motor auta, @u}a re~e:
-Ogladneh kao vuk!
-I ja... -oglasi se Bosni} stavqaju}i voza~ke nao~are i kapu da se za{titi
od hladne sitne ki{e koja je po~ela da pada. -Znam jedan mali restoran nedaleko
od Kara|or|evog parka koji drì jedan BESK-ov navija~, Piro}anac. Pasuq sa
rebarcima prste da poliè{.
13. NA MONMARTRU
Nora je bila u svojoj sobi, àle}i se na jaku glavoboqu, kada je Mirko u{ao
da se oprosti sa wom pred odlazak na èlezni~ku stanicu. Ana je sedela na
stolici kraj wenog uzglavqa i, kao da je {estim ~ulom ose}ala neku opasnost, ni
za trenutak ih ne ostavi same.
-Ne prilazi mi, da ne uhvati{ prehladu -predupredi Nora Mirka kad poumi
da je poqubi za rastanak. -Jo{ bi ti samo to trebalo sada, pred polazak na tako
dugi put.
-Neka te moje molitve prate -prozbori Ana, koja je Mirkov put u Pariz
smatrala nepotrebnim i opasnim poduhvatom.
-I moje, i moje! -dodade Nora. -Obe}aj da }e{, kad stigne{, upaliti sve}u
na oltaru u Notr damu kako bi na{e molitve bile boqe usli{ene.
-Obe}avam najsve~anije, ako bilo ko jo{ pali sve}e u toj istoriskoj crkvi -
re~e on. A zatim dodade: -Nora, oprosti mi, ali ja ipak mislim da moja i tvoja
majka, na{a Ana treba...
Nora ga prostreli pogledom, tako da on zastade u pola re~enice.
-[to to, {to? -upita Ana uznemireno.
-@eli da mu obe}am da }u ga jo{ u februaru posetiti u Parizu -re~e
Nora, te{e}i se da to i nije bila la`; tek deli} istine.
-Pariz nije za mlade siworine kao na{a Nora -re~e Ana odlu~no. -Ni ne
pomi{qaj na tako {to, sine moj.
û se kucawe na vratima i u|e Niko, Me{trovi}ev {ofer.
-Prtqag je u kolima -obrati se on Mirku. -Gospar Pavle je telefonirao iz
Skup{tine da }e te ispratiti direktno sa stanice. Trebalo bi ve} da krenemo.
Ana ustade i ~vrsto zagrli sina, jedva zadràvaju}i suze. Mirko ponovo
poumi da se pribliì Nori, ali mu ona obema rukama pokaza da se drì podaqe.
-Reci Pavlu da nisam mogla na stanicu zbog Nore -obrati se Ana Niku i
na wegov upitni pogled dodade: -Ma nije joj ni{ta, mazi se. Samo sada, uzimu, nije
se {aliti s tim nazebima... Kako li }emo, jadni ne bili, kad do|u snegovi,
poledice i drugi belaj, ni ucrkvu ne}emo mo}i -prekrsti se ona.
Mirko iza|e iz Norine sobe nastoje}i da {to duè zadrì wen pogled.
Niko prekide to zatvoriv{i odlu~no vrata za wima i poùruju}i ga. Bar nosim
one skice za wen portret -pomisli Mirko, koji je ve} ko zna po koji put zaàlio
zbog tog puta u Pariz... Zaboravio sam onu fotogafiju iz Ulciwa, priseti se kad
ve} stigo{e do automobila. Na woj je bio sa Norom, Anom i Angelom.
Zatraì od [tefike da mu donese tu fotografiju iz maj~ine sobe. Motor
auta je ve} brujao kad dotr~a [tefika, sva zadihana, nose}i fotografiju.
-Majka vam zasuzila kad je ~ula da èlite da ponesete tu wenu sliku -
oglasi se [tefika, gurnuv{i Nikov ka~ket od pozadi, tako da mu pade na o~i.
-Nema ti belaja bez ènske ~eqadi -promrmqa Niko ubacuju}i mewa~ u
brzinu i pritisnuv{i gas tako da gume zadimi{e po kaldrmi dvori{ta.
Na èlezni~koj stanici Mitar odbaci xak sa ugqem na hrpu koja je rasala

nedaleko od ulaza u teretni kolosek. Kada podiè glavu vide crnu limuzinu kako
se, klizaju}i to~kovima po {qunku, zaustavqa na kraju specijanog prilaza na prvi
peron. [ofer isko~i da otvori vrata limuzine. Mitar prepoznade bra}u
Me{trovi}e, Pavla i Vlada. Posmatrao ih je kako stupaju na peron u ìvom
razgovoru. Priseti se da toga dana Mirko Me{trovi} putuje za Pariz.
Odmah zatim vide kako stiè Mirko u o~evom automobilu i prepoznade
Nika koji uze da istovaruje prtqag dok se Mirko opra{tao sa ocem i stricom.
-Hajde, ô~e, prihva}aj... uhvati}e nas mrak. A ja imam jedan ispit u pet! -
oglasi se student medicine, Kragujev~anin, koji je dodavao xakove sa vrha
otvorenog teretnog vagona.
Mitar podmetnu rame osetiv{i kako mu prete{ki xak pokliznu po le|ima.
Mr{avi student koga nije poznavao, za koga mu samo reko{e da se zove Dule,
postavi se kraj vagona da primi slede}i teret. Dok je nosio pra{wavi xak do one
hrpe na ulazu Mitar se zanese malo i doka~i jednog èlezni~ara sa slu`benim
ka~ketom na glavi i pi{taqkom o vratu koji je stajao kraj skretnice. Mitar
odlu~i da ne obrati pa`wu na wegovu masnu psovku...
Utom se priseti para koje mu je Pavle Me{trovi} dao u Zagrebu. Ve} ih je
bio potro{io; na voznu kartu i za postequ u studentskom domu. Bio je ~vrsto
odlu~io da vrati te pare {to pre. Ne trebaju meni mentori, pomisli stisnuv{i
zube... Me|utim, to su za sada bile tek puste èqe. Nije mu preostalo ni{ta za
studentsku menzu, a morao je da pozajmi od studentske kase za mese~nu tramvajsku
kartu. Obradovao se bio kad mu jedan kolega sa fakulteta predloì da istovaruju
teretne vagone na stanici, posao koji su bili pogodili na '|uture'... Voleo bih da
vidim onog politi~kog radnika, 'Starog', koga sam sreo u Zagrebu da malo
podmetne grba~u ovdenake, pomisli Mitar jetko. I voleo bi da vidim {ta bi
ostalo od wegovog picanskog odela i u{tirkane ko{uqe...
Ipak, bio je preneo wegovu poruku onako kako mu je bilo re~eno. Komitet
}e biti odmah obave{ten, rekao mu je onaj grafi~ki radnik koji je sluìo kao
veza. Boli mene za taj komitet, pomislio je Mitar ali je o}utao iako je ve} tada,
oko deset pre podne, ose}ao kako mu kr~e creva od gladi... Me|utim taj grafi~ki
radnik kao da je osetio ne{to: uvek te vidim namrgo|enog, Mitre, rekao mu je. A
Mitar mu odbrusio: koko{ke mi se nanosile mu}kova, drugar.
Za trenutak poèle da ode i oprosti se od Mirka koga je sada mogao
videti u ìvom razgovoru sa onim novinarom, Stevanom, koji je u me|uvremenu
pristigao na peron. Ali, pogledav{i po pantalonama i po rukavima ko{uqe
punim ugqene pra{ine, odbaci tu pomisao. ûdno da nisu do{le Nora i Ana da
se oproste sa Mirkom na stanici, pomisli.
-Dr`' ô~e! -~u glas sa vrha vagona i prihvati novi xak.
-Tako vi {kolci, kradete radni~ki hleb! -dobaci im jedan od grupe
pru`nih radnika koji su plevili travu izme|u koloseka, obu~en u guw od vunenog
sukna kafene boje, sa gumenim opancima na nogama.
Mr{avi student stajao je pred wima zbuwenog izraza lica, bez re~i.
Mitar im se pribliì.
-Zar vi mislite da crn~imo ovde iz besa? -obrati se Mitar onome u
gumenim opancima. -Kad bi nam neko poklawao {kolarinu kao gospodskoj deci,
sigurno da ne bi prtili xakove... Otac ovog mog kolege je tako|e radnik, ako
èlite znati dodade pokazuju}i glavom na Duleta.
-Pro|i ih se, Pantelija... Hajdemo!. -Nadzornik je rekao da }e nas netom
~ekati dole kod mosta, a do tam' ima dobrano da ìp~imo.
-Moj otac je op{tinski }ata -re~e mu Dule osmehnuv{i se, kad se oni
pru`ni radnici udaqi{e.
-A moj tesar u kamenolomu... tamo gde malo ~ega drugog ima osim pustog
kr{a -primeti Mitar.
Video je kako se Mirko pozdravqa sa ispra}ajnicima i kako se pewe u
vagon Orient ekpresa. 'Istambul - Beograd - Venecija - Pariz' bilo je ispisano
na tom vagonu, znao je Mitar. Na drugima su bili natpisi 'Minhen - Beograd', ili
'Beograd - Venecija - Rim'. Na jednom maslinasto-zeleno obojenom vagonu pro~itao
je 'Beograd - Budape{t - Praga - Moskva'... Ako je verovati onima iz komiteta,
tamo u Moskvi te~e med i mleko. Me|utim, Mitar je sumwao u to; ve} je bio
nakupio dovoqno iskustva u ìvotu da se uveri u ono Wego{evo: 'â{u meda jo{
niko ne ispi...'. Ali problem nije samo filozofski, Kwaè moj, pomisli
upu{taju}i se u polemiku sa Wego{em u mislima, kao toliko puta odkako je
do{ao u Prestonicu; ranije ga je prihvatao doslovce.
Kad bi se moglo, tek tako, sesti u jedan od tih vozova i otputovati daleko,
kao ovaj sre}kovi} Mirko, pomisli Mitar. ûo je prodorni pisak sa prvog perona
i lokomotiva voza za Pariz zahukta, izbaci oblak bele pare i krenu sna`no
cimnuv{i prika~ene vagone.
-Dr`' Mitre, sokole! -za~u Duletov glas sa vrha vagona i prisko~i da
podmetne le|a.
U Parizu na peronu èlezni~ke stanice Gare de Lion Mirka do~eka

Vukoje, mladi sekretar ambasade, koga je Vlado zamolio da pomogne. Samo oko
sme{taja, napisao mu je Vlado, za ostalo treba da nau~i da se sna|e sam.
Sobica je bila mala i dosta mra~na, name{tena skromno. Tu{ i nu`nik
bili su napoqu, na drugom kraju hodnika.
-Bar ima{ ~esmu i umivaonik u sobi -ute{i ga sekretar pred polazak. -A
kofer uvek zakqu~avaj kad iza|e{. Ovde su ti propisi vrlo strogi za bilo kakvo
obijawe brave, ali se kra|a stvari iz otvorenog prtqaga, ili ostavqenih na
dohvatu ruke, ne tretira na isti na~in; ako uhvate lopova on moè da se brani da
je na{ao nestali predmet... I uop{te, izbegavaj svaki nepotrebni kontakt sa
policijom; kad oni jednom po~nu da pi{u akta nikada da se zaustave. Propisi o
boravku stranaca nisu, izgleda, mewani od Napoleonovih vremena.
Kad Vukoje ode, Mirko uze da pregleda stvari u sobici: pored posteqe bio
je tu jedan mali no}ni orman sa lampom bez zasewiva~a, jedna slamom opletena
stolica sli~na onoj na Van Gogovoj slici i jedan jednokrilni orman, obojen
zeleno da bi mu se malo prikrile godine. Jedva ako je bilo mogu}e nacrtati
ne{to u sobici, a o slikawu ni govora.
O tom potom, zakqu~i Mirko. Mislio je da prospava malo kako bi se
odmorio od puta, ali umivaju}i se oseti èqu da iza|e i pro{eta po gradu.
Ponese sa sobom malu mapu Pariza koju mu je stric Vlado dao na èlezni~koj
stanici prilikom polaska, odlu~iv{i da ne pita nikoga ni{ta. Uze da pe{a~i
krivudavim ulicama punim studenata, pro{av{i pokraj zgrade Univerziteta, a
zatim se uputi do bulevara Sen Mi{el i nastavi u pravcu Sene. Odupre se èqi
da odmah ode do Luvra. Pro{ao je kraj {tandova 'bukinista', a zatim preko mosta
do crkve Notr dam ~iji su se torwevi maestozno izdizali iznad {irokog, kamenom
poplo~anog trga. Tek tada shvati da se na{ao u srcu Pariza.
I dok mu je u u{ima jo{ uvek odzvawalo lupawe to~kova vagona, u mislima
se prenese u pro{lost. Do onog dana pre {est vekova kada su zazvonila crkvena
zvona visoko gore da proslave pobedu Srpske vojske na Kosovu - preurawena vest
koju je bio doneo ~ak ovamo preuraweni glasono{a sa boji{ta. Bitci u kojoj
Zapad nije u~estvovao; u to vreme nisu pomi{qali da }e jednom imati
strategiskih interesa na Balkanu, kako bi to rekao stric Vlado.
'Tram, tram!' -lupao je jo{ uvek u Mirkovim u{ima klopot to~kova vagona
zajedno sa odjekom huktawa lokomotive, dok su mu se misli brkale...
Kada je u{ao u polutamu crkve nije mu dugo trebalo da shvati duhovni
smisao gotike: uzneti du{e vernika u visinu, gde nije bilo bede, gladi i ratova.
Dati im priliku da se ose}aju blizu svevi{we mo}i za vreme jedne mise bar. I
slike i figure svetaca bile su idealizovane, patwa prenagla{ena, duhovno
obavijeno vanzemaqskom svetlo{}u - nisu to bila lica qudi i èna iz naroda
kao u na{im sredwovekovnim svetili{tima, zakqu~i Mirko.
Pripali kupqenu sve}u kraj oltara, kako je to bio obe}ao Nori. I u~ini
mu se da u plamenu te sve}e ugleda Norin lik. Da li je ono {to se dogodilo
tamo, u Stevanovoj garsoweri, bilo zaista po~etak dubqe i trajnije veze izme|u
wih? - upitao se ko zna po koji put od te no}i. Ili mo`da ispuwewe i kraj svega
{to se bilo nakupilo me|u wima od ranog detiwstva kako je, izgleda, mislila
Nora? Fitiq sve}e zapucketa i wen lik se izgubi, uzalud je nastojao da ga
ponovo oìvi u plamenu.
Mirko ustade i laganim korakom iza|e iz crkve, a zatim se uputi ka
Pigalu. Ulice oko 'Mulen ruà' bile su gotovo puste. Zastade da vidi jedan od
plakata Tuluz Lotreka koji je bio izloèn kraj ulaza u kazino. Pokreti igra~ica
kao da su bili uhva}eni u letu, davali su utisak da se izmi~u, kao da nisu bili
zaustavqeni crteòm. Priseti se ~asova crtawa kod profesora Josi}a, koji je
obi~avao da wegove lako ocrtane linije koriguje tako {to bi ih nagla{avao
odlu~nim i tvrdim potezima ugqene olovke. Crte` treba da bude jasan i
perspektiva odre|ena od samog po~etka - govorio je profesor. Mirkove poku{aje
da objasni svoju ideju o 'blagoj osen~enosti' profesor bi jednostavno pre~uo.
Ispred 'Mulen ruà' po|e mu za rukom da uhvati autobus koji ga odveze do
jednog malog trga blizu Monmartra. Tamo je bilo mnogo ìvqe, prodavnice su
bile otvorene a bistroi se punili posetiocima. U jednoj pekari kupi sendvi~
'demi baget' nadeven sveìm sirom. Kad se po~e uspiwati kaldrmisanom ulicom ka
crkvi Sakr ker ugleda prve uli~ne slikare, dobro ututkane u flanelska odela i
sa {alovima oko vrata. Nastojao je da diskretno baci pogled na platna pred
wima; me|utim ubrzo se mogao uveriti da oni ne obra}aju pa`wu na radoznalce.
Nastavqali su da slikaju ~ak i usred bu~nih grupica turista.
Ve}ina izloènih slika u~ini mu se proizvedena za brzu prodaju: harlekini
i pjeroi, de~ji likovi sa velikim tu`nim o~ima, trgovi Pariza slikani poput
obojenih fotografija. Ali bilo je nekoliko slikara koji mu se u~ini{e
izuzetnim. Dugo se zadrào kraj jednog sa {iqatim slamenim {e{irom na glavi,
koji je brzim i ovla{nim potezima ocrtavao ulicu pred wima, ku}e sa mno{tvom
prozora u nepravilnim nizovima, bez jasne perspektive, figure prolaznika u
pokretu. I sve to na fonu plavkasto sivog pariskog neba ~ija se dubina izmicala
pogledu.
-To je vrlo dobro! -ne uzdrà se Mirko na svom nesigurnom francuskom.
Slikar sa slamenim {e{irom odloì ~etkicu i pogleda ga za{kiqiv{i
o~ima.
-Ali donosi malo love... Vi ste sigurno mladi slikar, vidim vam to u
o~ima -re~e on Mirku osmehnuv{i se i pruàju}i mu ruku. -Utrilo -dodao je, ili
se bar tako u~ini Mirku wegovo ime.
Nastojao je da mu kaè pone{to o sebi: ta~no, i sam je bio slikar, tek {to
je do{ao u Pariz sa Balkana.
-Ima jedan slikar, tako|e sa Balkana, tamo gore u blizini crkve. Zove se
Mate` -dodade Mirkov sagovornik uzimaju}i ponovo svoje ~etkice.
Mateja je na{ao okruènog grupicom mladih slikara, u vrlo ìvoj
diskusiji od koje Mirko jedva da je razumeo pokoju re~. Uze da razgleda wegova
platna, ve}inom minijature. Posebno mu se dopado{e motivi iz Istre. Me|u
slikama bilo je i portreta, sude}i po crtama lica i boji kose, ve}inom
predstavnika nordiske rase.
-Iz Beograda si? Slikar? Ja sam prav za prav iz Italije, ju`no od
Postojne, Istrijanin -obrati mu se Matej. -[teta {to moram sa ovim
prijateqima na jedan kasni ru~ak, pozvani smo. A takav jedan poziv ovde se ne
propu{ta... Slika{ portrete? Po~ekaj, mogu da ti predloìm ne{to: ostavi}u ti
platna i pribor pa ako nisi u ùrbi poku{aj da proda{ {togod dok se ja ne
vratim. A moè{ da uhvati{ i kakav portret, ako ima{ sre}e.
Matej je govorio me{avinom slovena~kog i italijanskog, dosta dobro
razumqivoj Mirku koji je od malena govorio italijanski. Mirko prihvati ponudu
bez oklevawa. Kad Matej ode sa svojom grupom, posadi se na malu stoli~icu
postavqenu kraj improvizovanog {tafelaja i uze da posmatra prizor oko sebe.
Pridolazile su, jedna za drugom, naizgled neiscrpne grupice turista; poneke sa
vodi}ima koji su mahali malim zastavicama. Mogli su se ~uti svi mogu}i jezici,
ali ponajvi{e nema~ki, engleski i {panski. Kao da niko nije obra}ao pa`wu na
wega. Uskoro ga ophrva umor od puta i prepusti se lakom snu u ~ije su se niti
me{ali kakafoni~ni uzvici na raznim jezicima, zajedno sa neprekidnim topotom
koraka koji kao da zameni, bez prelaza, jednoli~nu lupu to~kova vagona.
Mirko se trè iz dremeà sa ose}awem da ga neko pa`qivo posmatra.
Ugleda pred sobom visoku i vitku devojku svetlo crvenkaste kose. Wene plave o~i
iskrile su osmehom:
-Neverovatno da neko moè da spava u ovoj gu`vi -izre~e devojka na
francuskom. Zovem se Beatris... @ao mi je, ako sam vas probudila -dodade ona
pruàju}i mu ruku.
Mirko se rukova sa wom a u o~ima mu se ~italo nerazumevawe. Trebalo mu
je vremena da se sabere i da se seti kako je dospeo na tu stoli~icu, iza
{tafelaja.
-Ja upravo traìm slikara koji se zove Matej. Razgovarala sam ju~e sa wim
ovde radi mog portreta -re~e devojka.
Nije Francuskiwa, zakqu~i Mirko, probudiv{i se potpuno sada. Objasni
devojci da Matej ne}e do}i sve do uve~e.
Beatris pogleda na sat.
-Ne mogu da ~ekam toliko -re~e ona poumiv{i da ode.
-Ako èlite mogu ja da vas portretiram -ponudi Mirko. -Tako|e sam
slikar.
Devojka zastade, oklevaju}i.
-Matej mi je ponudio portret u boji za deset franaka -re~e ona.
-Ja }u vam ga naslikati za istu cenu... I ako vam se ne svidi ne}ete
morati da ga uzmete -dodade on osetiv{i wenu neodlu~nost.
Ne{to u Mirkovom pogledu privu~e devojku. Namesti se na malu stoli~icu
i koketno ukrsti svoje duge noge ~ija kolena sukwa nije uspevala da prekrije. U
o~ima joj zaiskri onaj malopre|a{wi lepr{avi osmeh.
Crtaju}i pastelom Mirko je nastojao prvo da uhvati iskrewe wenih o~iju,
a zatim usne ozarene osmehom. Oval lica i wen dugi vrat re{io je jednostavno,
izduènim linijama, kao na jednoj reprodukciji Modiqanijevog portreta devojke u
crvenom koji je nedavno video. Wenu crvenkastu kosu, skupqenu u neku vrstu
punxe, uobli~io je tako da je bila svedena na formu nalik skulpturi, uhvativ{i
nijansama mrke sijene tre}u dimenziju.
Dok je slikao grupica qudi i èna okupi se oko {tafelaja. Trebao mu je
napor voqe da se usredsredi na portret, bilo je to prvi put da slika pred
toliko radoznalih o~iju.
-Pa ne li~i ba{ mnogo -za~u poluglasno izgovorenu primedbu na
italijanskom iza svojih le|a.
Kad se samo ni woj ne bi svideo, ponada se Mirko koji je poèleo da taj
portret, prvi svoj rad u Parizu, zadrì za sebe. Ali pokaza se da je devojka bila
odu{evqena portretom; rekla je da je ba{ èlela tako ne{to, moderno slikano.
Izvadila je iz svoje male ta{ne novcanicu od deset franaka i pruìla ju je
Mirku. On poprska portret fiksativom a zatim ga pa`qivo uvi u tubu.
Kad devojka ode i kada se ona grupica radoznalaca razi|e, trg i ulice pred
Mirkom ponovo utonu{e u sivilo i on se oseti sam. Misli mu se vrati{e Nori i
onom wenom pogledu kojim ga je prostrelila kad je zaustio da, uprkos wenoj
zabrani, ispri~a majci Ani istinu o wihovoj vezi.
Mo`da je ta Norina reakcija bila ne{to prolazno, kasnije }e se stvari
ra{~istiti, te{io se... Ali nije bio siguran u to, nikako nije mogao da se ubedi
da ne treba da brine. Kao da je izme|u Ane i Nore postojalo ne{to daleko dubqe
od onoga {to je bio u stawu da prozre, neka tajna srodnost? Pribojavao se da je
Nora u stawu da u~ini bilo kakvu `rtvu kako ne bi uvredila ili razo~arala Anu
u kojoj je od detiwstva videla pomajku i za{titnicu.
Kada se Matej vratio sa svog kasnog ru~ka, crven u licu od vina i u
dobrom raspoloèwu, Mirko mu predade {esnaest franaka.
-Deset od portreta i {est od dve tvoje minijature -objasni mu Mirko.
Matej mu vrati onih deset franaka od portreta rekav{i da je prezadovoqan
novcem od minijatura. [to se ti~e portreta, jednostavno nije mogao da se seti
neke devojke, verovatno Engleskiwe ili Amerikanke, koja se zvala Beatris, a
posebno ne neke sa crvenkastom kosom.
-Toliko wih pro|e ovuda -rekao je, a zatim dodade: -Idu}e nedeqe
prire|ujem soare u mom ateqeu. Po principu: svako doprinese {to moè. Ako
èli{...
Mirko zapisa adresu i obe}a da }e sigurno do}i.
Vrativ{i se u svoju sobicu Mirko se baci na {kripavu postequ potpuno
iscrpqen. U u{ima mu je jo{ uvek odjekivala tutwava to~kova voza i bat onih
koraka po kaldrmi Monmartra, a pred o~ima su mu iskrsavali plamenovi sve}a
me|u kojima su se lelujali obrisi Norinog lika, sve nejasniji. Me{ali su se sa
obrisima onog porteta devojke po imenu Beatris. Beatri~e, vodi~ u Danteov
pakao, promrmqa on utonuv{i u san.

Milos Bjelic Miljak USCE Roman o Beogradu - Prvi Deo - Cirilica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Milos Bjelic Miljak USCE Roman o Beogradu - Prvi Deo - Cirilica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milo{ Bjeli}:

U []E (Deo Prvi)

1. U KR^MI KOD LA\E (Jula 1923) Str. 3

2. NA PRIJEMU KOD KRAQA Str. 8

4. SLIKAR I PESNIK U MANASTIRU SAVINA Str. 17

5. U SENCI KONKORDATA Str. 23

6. DUNAVOM ZA BE^ Str. 28

7. MORNAREVO POSLEDWE PUTOVAWE Str. 33

8. TAJNI SUSRET PA[I]A I RADI]A Str. 37

9. VE^E NA SKADARLIJI Str. 40

10. KOJOJ OTAXBINI? Str. 49

11. POLITI^KE IGRE U ZAGREBU Str. 58

12. VATRENO KR[TEWE Str. 62

13. NA MONMARTRU Str. 70

14. BO@I] U [UMADIJI Str. 76

15. OTMICA NADE CRNE ZVEZDE NA ^UBURI Str. 84

16. NESLAVNI KRAJ LUNETOVE HAJDU^IJE Str. 89

17. IMA DA ZABRUJI ^AR[IJA Str. 96

18. KOWI^KI DERBI Str. 100

19. ZLATNA MLADE@ SA DEDIWA Str. 105

20. MA^KAMA TREBA PAZITI [APE Str. 110

21. [IFRA SINOVAC Str. 117

22. NEVOQNA NEVESTA Str. 119

23. DVA SVETA Str. 127

24. BEATRIS NA MIRKOVOJ IZLO@BI Str. 133

25. GOLUBAREVA NAPRASNA SMRT Str. 140

26. OSTACI POCEPANOG PISMA Str. 145

27. ANA Str. 149

28. @IVOT PI[E ROMANE Str. 152

30. SAVOV PORTRET Str. 157

31. KRVOPROLI]E U SKUP[TINI (Juni 1928) Str. 159

32. DR@AVNI UDAR (Januar 1929) Str. 164

33. SLU^AJ SU@EWA SVESTI Str. 168

34. ODLAZAK (Iz Stevanovog dnevnika) Str. 169

25. RAZLAZ Str. 171

36. NA POSLEDWOJ AUDIENCIJI Str. 177

37. IZ STEVANOVOG PARISKOG DNEVNIKA Str. 180

38. PUCWI NA MARSEJSKOM BULEVARU Str. 183

1. U KR^MI 'KOD LA\E' (Jula 1923)

Navikao da o}uti i otrpi, a da se naplati ako se uka`e povoqna prilika,

-Koji te vetar nanese? -izre~e Marko kad mu se Trifun pribli`i -Sedi,

Pavle Me{trovi} se, u me|uvremenu, po{to je prezalogajio ne{to s nogu i

Prohladni povetarac do~eka Pa{i}a slede}eg jutra kad stupi sa papu~e

Kraq je primio Pa{i}a obu~en u plavu gala uniformu; imao je toga

Kada dovr{i sa raspakivawem stvari, Nora se uputi u svoju sobicu na

4. SLIKAR I PESNIK U MANASTIRU SAVINA

-Prehladi}e{ se, sine Mirko. Nismo vi{e u avgustu -progovori Angela,

Savo izgovori te svoje stihove polako, kao da ih upli}e u crte` grobi{ta.

Mitra iznenadi poziv poslanika Pavla Me{trovi}a: 'na ve~eru u krugu

Tako bogatu trpezu po bokeqski znala je da pripremi samo Ana, priznade u

7. MORNAREVO POSLEDWE PUTOVAWE

Trifun i Marko gledali su }utke kroz poluzamagqeni prozor tramvaja koji

Jedan brkati Bosanac sa crvenim fesom na glavi uhvati Trifuna za rukav.

Trifun je bio u kabini posade remorkera, kibicujuci partiju ajnca, kad

Kad je stigao u Gospi}, Trifun je muku imao da na|e ku}u Markovih

8. TAJNI SUSRET PA[I]A I RADI]A

Istovremeno u Be~u, Pa{i} osmotri hotelsku sobu dekorisanu Bidermajer,

Otvarawe Mirkove izlo`be, u jednoj od pokrajnih sala Kolar~eve

Kada je Savo te ve~eri si{ao sa Terazija u Skadarsku ulicu poplo~anu

Ciganski orkestar, koji je do toga ~asa izvodio 'animir' muziku, zasvira:

Postarija Ciganka, izboranog lica zabra|enog crvenom maramom izvezenom

10. KOJOJ OTAXBINI? (Novembra 1923)

-Gospodine Me{trovi}u, gosparu! -za~u Me{trovi} glas za sobom.