INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKOSKOLSKA JEDINICA U NISU DEPARTMAN PRAVNIH NAUKA ODSEK OPSTE PRAVO

SEMINARSKI RAD
PREDMET: OBLIGACIONO PRAVO TEMA:

Predmetni nastavnik

Student: 1190/09

Nis , maj, 2010 godine

SADRZAJ

1. Uvod 2. Teorije o odnosima drzavnih vlasti 3. Teorija o podeli vlasti 4. Teorija o jedinstvu vlasti 5. Predsednicki sistem 6. Parlamentarni sistem 7. Oblici parlamentarnog sistema 8. Mesoviti sistem 9. Autoritarni sistem 10. Skupstinski sistem 11. Sistem vlasti u Republici Srbiji 12. Zakljucak 13. Literatura

1. UVOD

Obligacioni ugovor jedvostrani pravni posaou kome se jedna strana obavezuje da e neto odreenoizvriti drugoj strani (dati, uiniti ili dozvoliti) ili neto odreeno propustiti, a druga strana sve to prihvata.Obligacioni ugovori su najei izvor obligacionih odnosa. Svaki obligacioni ugovor pretpostavlja ueenajmanje 2 ugovorne strane (kontrahenti, ugovornici ili stranke). Ugovor predstavlja saglasnu izjavu volja 2 ili vie lica usmjerenu na postizanje dozvoljenih pravnihuinaka, tj. na nastanak, promjenu ili prestanak obligacionog odnosa. Ugovor, kao izvor obligacije, moe da prestane da postoji, pa tada prestaju prava i obaveze koje je on stvorio. Obligacioni ugovori, mogu da prestanu na razliite naine. Tako, oni mogu da prestanu da postoje iz razloga to se protive nekoj imperativnoj ili moralnoj normi, to same stranke odustaju od zakljuenog ugovora ili samo jedna stranka koja je ovlaena da trai raskid ugovora, zahteva njegov raskid, a u odreenim sluajevima, ugovor moe da prestane i usled smrti ugovorne strane.

1. TEORIJE O ODNOSIMA DRZAVNIH VLASTI

Teorije o odnosima izmedju drzavnih vlasti tesno su povezane sa pitanjem sadrzine i broja drzavnih vlasti.

Na osnovu tih teorija nastale su tradicionalne klasifikacije oblika drzavne vlasti koje, uz napomenu das u razlike medju njima cesto suptilne, jos uvek verno izrazavaju kako ustavno pravo tako i ustavnu stvarnost. To su presednicki sistem, kao oblik drzavne vlasti nastao na podlozi teorije krute podele vlasti, parlamentarni sistem, nastao da podlozi teorije gipke podele vlasti ili saradnje vlasti, mesoviti sistem, koji je kombinacija obelezja koja pozajmljuje od predsednickog i parlamentarnog sistema, skupstinski sistem, koji nastaje na podlozi teorije o jedinstvu vlasti koje je izedeno u korist legislative I autoritarni sistem, koji nastaje na podlozi teorije o jedinstvu vlasti izvedenom u korist egzekutive. Odnosi koji se uspostavljaju izmedju legislative i egzegutive razlikuju se od jednog do drugog ustavnog sistema. Oni istovremeno zavise od ustavnog teksta, ali I od ustavne prakse, koja cesto odudara od pravila utvrdjenih u ustavu. Na tom raskoraku ustavnog prava i ustavne stvarnosti nastala je kritika tradicionalnih klasifikacija oblika drzavne vlasti. Medjutim, uprkos deformacijama koje ponekad pretrpi u stvarnosti ustavna norma, oblici drzavne vlasti sacuvali su svoju unutrasnju logiku i specificna obelezja. Ne moze se tako poreci da u stvarnosti kod predsednickog sistema preovladjuje kruta podela vlasti, kod parlamentarnog saradnja vlasti, a kod skupstinskog jedinstvo vlasti sa legislativom kao centralnim organom vlasti.

2. TEORIJA O PODELI VLASTI

Podela vlasti je jedno od mogucih organizaciono-tehnickih nacela na kojem se uredjuju odnosi izmedju drzavnih vlasti. To nacelo je prvi formulisao I na celovit nacin razradio, premda ga tako nije nazvao, Monteskije, u svom delu Duh zakona.

Za nacelo podele vlasti se kaze da ono nije nista drugo do nacelo podele rada primenjeno na organizaciju drzave. Svaki posao zahteva posebne sposobnosti I tesko je naci nekog koji je sposoban za sve poslove. Otuda ni drzavne poslove ne treba da obavlja jedan isti organ, nego razlicite poslove obavljaju razliciti organi(M.Ilic). Vlast ne moze kao u apsolutistickoj drzavi, biti koncentrisana kod jedne jedine licnosti, psoto je vecito iskustvo da je onaj ko ima svu vlast sklon da je zloupotrebi. Da bi se takve zloupotrebe izbegle, potrebno je da vlast zaustavlja vlast. A to se postize tako sto se svaka od tri vlasti dodeljuje posebnoj grupi organa, tako da svaka vlast kontrolise drugu vlast, cime se uspostavlja ravnoteza izmedju tih vlasti. Sto se tice nosilaca vlasti, teorija o podeli vlasti podrazumeva da je svaka od tri drzavne funkcije poverena nizu organa medjusobno koordiniranih, koji obrazuju jednu organizacionu celinu. Upravo se ta celina i naziva vlast, a odnosi izmedju pojedinih vlasti zasnovani su na podeli vlasti. Jedan isti drzavni organ ne moze vrsiti vise od jedne funkcije drzavne vlasti. Time se postize da nosioci funkcija drzavne vlasti budu medju sobom nezavisni i ravnopravni, sto je uslov slobode i demokratije.

3. TEORIJA O JEDINSTVU VLASTI

Jedinstvo vlasti je organizaciono-tehnicko nacelo na kojem se uredjuju odnosi izmedju nosilaca razlicitih funkcija vlasti suprotno nacelu podele vlasti. Postoji apsolutni i relativni oblik nacela jedinstva vlasti. U apsolutnom obliku nacelo jednistva vlasti postoji kad sve drzavne funkcije vrse jedan isti drzavni organ, odnosno jedan jedinstveni hijerarhijski niz istovetnih drzavnih organa. U duzem periodu ljudske 5

istorije jedinstvo vlasti oznacavalo je sistem u kojem jedan jedini covek ili mala grupa ljudi raspolaze svim drzavnim vlastima. Danas je jedistvo vlasti u apsolutnom obliku nezamislivo. Jedinstvo vlasti u relativnom obliku postoji kad nije obezbedjena nezavisnost neke od drzavnih vlasti. Naime, svaku od drzavnih funkcija vrsi poseban drzavni oragan, pa u tom smislu postoji podela vlasti, ali sve vlsti nisu nezavisne, pa u tom smislu postoji jedinstvo vlasti. Jedan drzavni organ ima nadmocnost u odnosu na druge, tako sto su mu ovi organiaciono ili funkcionalno podredjeni, sto su, jednostavno njegovi organi. Tako dolazi do konfuzije vlasti, bilo u korist legistlative, bilo u korist egzegutive. Ta konfuzija ima za osnov hijerarhiju izmedju drzavnih organa, s jednim drzavnim organom kao osnovnim i najvisim. U sistemima podele vlasti nema hijerarhije, pa ni osnovnog ni najviseg drzavnog organa. Prema tome jedinstvo vlasti ne treba izjednacavati s takvom organizacijom drzavne vlasti u kojoj je jedan organ nosilac zakonodavne funkcije drzavne vlasti u celini, koji otuda, po materijalnoj prirodi ove funkcije drzavne vlasti, ima nadmocnost nad drugim drzavnim organima, nosiocima drugih funkcija drzavne vlasti.

4. PREDSEDNICKI SISTEM

Predsednicki sistem je oblik drzavne vlasti, zasnovan na nacelu stroge podele vlasti. On obezbedjuje maksimum nezavisnotsti vlasti, realizujuci najpotpuniju podelu vlasti. Pri tom je osnovna logika predsednickog sistema, ako ne potpuna izlolacija vlasti. A ono, najmanje, ustavno garantovana nezavisnost pre svega predsednicke i parlamentarne vlasti. Rukovodeca ideja predsednikog sistema je ideja ravnopravnosti te podele vlasti koje

uzajamno koce jedna drugu. To je sistem u kojem se ekvilibrijum izmedju zakonodavne I izvrsne vlasti ostvaruje njihovom uzajamnom nezavisnoscu, sto ukljucuje I sigurnost da nosioci tih vlasti ostaju na svojim funkcijama do isteka ustvom predvidjenog mandata. Sustincka obelezja predsednickog sistema su sledeca: Monocefalna egzegutiva, olicena u sefu drzave kojeg neposredno biraju gradjani, sto je nacin da mu se obezbede ugled I uticaj ravni onom koje uziva narodno predstavnistvo, parlament Ne postoje sredstva kojima bi jedna vlast mogla uticati na egzistenciju druge vlasti (parlament ne moze oboriti predsednika, predsednik ne moze raspustiti parlament I slicno), a postoji uzajamna nezavisnost predsednika I parlamenta. Postoji stroga podela poslova, prema kojoj je zakondavstvo u osnovi rezervisano za domove parlamenta, poslovi izvrsne vlasti za sefa drzave, a polovi sudske vlasti za sudove. Predsednik drzave istovremeno vrsi funkciju sefa drzave I sefa vlade, odnosno on je istvremeno sef drzave I vlada, tj. citava egzegutiva. Zbog ovakovog nacina organizajcje izvrsne vlasti, ceo sistem vlasti dobio je naziv predsednicki. Predsednik je u prvom redu sef izvrsne vlasti: On imenuje staresine upravnih resora, koji odgovaraju samo njemu za svoj rad, Sudije Ambasadore Najvise cinovnike i sluzbenike u zemlji.

Pored ovlascenja sefa drzave, on ima ovlascenja vlade I prvog mnistra iz parlamentarnog sistema, s tim sto je njegova vlast sira I jaca od ovih. Neposredim izborom I ovlascenjima predsednika mogucnosti za liderstvo nosioca izvrsne vlasti daleko su vece nego u parlamentarnom sistemu. Tome jos posebno pogoduje I to sto je ovaj organ organizovan kao inokosan.

5. PARLAMENTARNI SISTEM

Parlamentarni sistem je, kao I predsednicki, poseban oblik drzavne vlasti zasnovan na nacelu podele vlasti. Za razliku od stroge podele vlasti, nacelo gipke podele vlasti ilisaradnje vlasti, predpostavlja:

gipku specijalizaciju vlasti, sto ukljucije I postojanje oblasti u kojima zajednicki deluju razliciti drzavni organi, nosioci razlicitih vlasti. sredstva uzajamnog pritiska jedne vlasti na drugu.

U parlamentarnom sistemu zakonodavna vlast pripada parlametnu, koji je najcesce dvodom i ciji se clanovi biraju opstim i neposredim glasanjem. Izvrsna vlast organizovana je kao bicefalna, tj. ona koja ima dva nosioca sefa drzave i vladu. Sef drzave je pri tom stabilan elemt izvrsne vlasti, na njega parlament ne moze ni na koji nacin uticati , niti ga neki ustavni organ moze iz politickih razloga smeniti pre isteka vremena na koje je izabran. Osnovna funkcija sefa drzave u parlamentarnom sisitemu je uskladjivanje dve aktivne, efektivne vlasti, vlade i parlamenta. Drugi organ izvrsne vlati, vlada proizilazi iz parlamentarne vecine, a cine ga staresine upravnih resora i clanovi bez resora, s predsednikom vlade, odnosno prvim minsitrom na celu. Vlada je u parlametarnom sistemu efektivni i operativni deo izvrsne vlasti. Iako njenog mandatara formalno predlaze sef drzave, vlada posle izbora u parlamentu postaje samostalna u odnosu na sefa drzave, u tom smislu da je odgovorna samo parlamentu. U parlamentarnom sisitemu vladaju dva problema: problem odnosa izmedju parlamenta i vlade i problem harmonizacije tih odnosa Celokupna doktrina I praksa parlamentarnog sisitema inspirisani su idejom d ani vlada ni parlament ne treba da imaju trajnu predost jedno nad drugim I da taj ekvilibrijum vlasti treba da jamci stalna kontrola javnog mjenja. Pojedninacna obelezja parlamentarnog sistema mogla bi se podvesti pod tri njegova nacela: ravnopravnos legislative I egzekutive saradnja izmedju dve vlasti postojanje sredstva uzajamnog uticaja jedne vlasti na drugu.

6.OBLICI PARLAMENTARNOG SISTEMA

Tokom istorije najpoznatiji oblici parlamentarnog sistema su:

Dualisticki parlamentarni sistem se jos naziva i orleanski. Karakterise se dvostrukom odgovornoscu vlade, s jedne strane pred monarhom, s druge, pred parlamentom. Vlada mora uzivati poverenje parlamenta i podrzku sefa drzave. Sef drzave je efektivna vlast i on raspolaze diskrecionim pravom raspustanja parlamenta, odlazucim vetom na odluke parlamenta i pravom da smeni vladu. Sef drzave imenuje i razresava ministre, posebno prvog ministra i licno se mesa u vodjenje unutrasnje i spoljne politike. On je nosilac zakonodavne inicijative I prava zakonodavne sankcije. Monisticki parlamentarni sistem karakterise slabljenje izvrsne vlasti, cija ovlascenja vrsi vlada odgovorna parlamentu, iskljucivo njegovom donjem domu. Vlast proizilazi iz jednog jedinog izvora parlamenta. Vlada u monistickom parlamentu je prestala da bude element koji povezuje sefa drzave i parlament, da bi jednostavno postala emanacija parlamentarne vecine, jedan parlamentarni odbor. Klasicni ili obicni parlamentarni sistem je spontano nastao u politickoj praksi, bez predhodno utvrdjenih pravila. U njemu dominira obicno vecinsko nacelo , pa se jos i zove vecinski parlametnarno sistem. Klasicni parlametarni sistem je monisticki parlamentarni sistem, ali karakteristican po stranackoj kompaknosti parlamentarne vecine iz koje proizilazi vlada, zbog cega se mandat vlade poklapa sa trajanjem parlametarng saziva. Razionalizovani parlamentarni sistem ima glavni cilj stvaranja stabilne vlade. Nestabilnost vlade bila je jedna od najvecih teskoca sa kojom su se suocavale izvesne zemlje koje su osvojile parlamentarni sistem, posebno one koje nisu imale politicke uslove Velike Britanije. U njima je postojanje vise politickih stranaka onemogucavalo da se formira jasna i stabilna parlamentarna vecina. Da bi se nasao lek za takvu situaciju u izvesnim uslovima se postupilo razionalizaciji parlamentarnog sistema.

7. MESOVITI SISTEM

Nestabilnost vlade, koja se pripisuje parlamentarnom sistemu, dovodi u pojedinim zemljama do primene mesovitog sisitema, koji se nalazi, prema svojim obelezjima, izmedju predsednickog i parlamentarnog sisitema. Mesoviti sisitem je kombinacija pravila pozajmljenih iz predsednickog i parlamentarnog sisitema. Od predsednickog sisitema pozajmljuje ustanovu predsednika republike izabranog na neposrednim izborima, ili od strane posrednog izobrnog kolegijuma, koji ne raspolaze samo vlascu svojstvenoj takvoj demokratskoj legitimnosti, nego uopste velikim ovlascenjima. Od parlamentarnog sisitema pozajmljuje vladu kao kolegijalni organ solidarno politicki odgovoran parlamentu. Mesovite sisiteme karakterise organska nezavisnost sefa drzave, izabranog bilo na neposrednim izborima, bilo od strane izbornog kolegijuma koja raspolaze vaznim ovlascenjima, kao sto su raspustanje parlamenta, vanredna ovlascenjau slucaju nuzde i sl. Ali su pritom ocuvane protiv-mere jedne vlasti u odnosu na drugu iz parlamentanog sisitema- vlada je politicki odgovorna u parlamentu, vlada moze preko sefa drzave ucestvovati u raspustanju parlamenta, vlada je ukljucena u zakonodavni rad parlametna, funkcionise parlamentarna kontrola delatnosti valde. Mesovoti sistemu ne konstituisu, po svojoj prirodi, homogenu kategoriju. Oni funkcionisu u drzavama koje se vrlo razlikuju prema povrsni teritorije koju zauzmaju, prema broju stanovnika, prema proslosti i prema nivou privrednog razvoja. Od mesovitih sistema koji funkcionisu danas treba pomenuti Austriju, Finksu, Irsku, Island, Portugaliju i, razume se, Francusku pod ustavom Pete republike.

8. AUTORITARNI SISTEM

10

Autoritarni su sistemi zasnovani na jednistvu vlasti. Jedinstvo vlastu u njima sprovodi se u korist egzekutive. Primeri takvog sistema su rezim konzulata i prvog i drugog carstva u Francuskoj, fasistcki rezim u Italiji, nacional-socialisticki rezim u Nemackoj, Frankov rezim u Spaniji, Salazarov rezim u Portugaliji, itd. U tim rezimima razlikuju se legislativa, egezekutiva i sudstvo. Ali su carevi u Francuskoj, odnosno drzavni vodji u pomenutim drugim zemljama, ojacani cestim plebiscitima koji su im pribavili pristanak naroda i demokratski politicki izgled, poceli da zamisljaju kako su oni jedini i istinski predstavnici naroda. Na primer, utavi oba carstva u Francuskoj izrazavali su ovu ideju hijerarhije vlasti. Pod prvim carstvom, na primer, izvrsna vlast je imala ,zahvaljujuci slozenom mehanizmu organa, mogucnost izbora clanova brojnih slojeva zakonodavnog tela. Zakonodavna vlast bila je potcinjena izvrsnoj, a uz to, bila je oslabljena sistemom tzv. drobljenja legislative.

9. SKUPSTINSKI SISTEM

11

Skupstinski Sistem zasniva se na nacelu jedinstva, tj. preplitanja vlasti u korist skupstine. Skupstinski sisitem postoji kad skupstina na osnovu ustava ima i u praksi politicku prevlast nad vladom. U strogom smislu reci, skupstinski sisitem obuhvata sisteme u kojim je egezukutiva prisiljena da se podcini volji skupstine, pri cemu, buduci da je obicni izvodjac tudje volje, nema pravo da donese ostavku. Drugo njegovo obelezje su povecane nadleznosti skupstine. Skupstinski sisitem za sebe istice da odnose izmedju dve vlasti resava inspirisan demokratskim nacelom. Njegove pristalice u teoriji tvrde da u drzavi ne mogu postojati tri jednake vlasti. U stvarnosti, samo jedna od njih proizilazi iz naroda, to je zakonodavna vlast, olicena u parlamentu. Od naroda izabrana skupstina mora stoga svojom nadmocnoscu pretegnuti nad drugim vlastima. Medjutim, u praksi je ocigledno da jedna takva skupstina ne moze na sebe preuzeti sve te funkcije: donosenje zakona, izvrsavanje zakona i sudjenje. Zbog toga, ona zadrzava za sebe osnosvnu funkciju, donosenje zakona, a na druge organe prenosi izvrsenje zakona i sudjenje. Skupstinski sisitem je posledica Rusoovog shvatanja drustvenog ugovora. Prema njegovoj koncepciji narodne suverenosti, tamo gde narod ne moze sam vrsiti zakonodavnu vlast, logicno je da sve vlasti poveri skupstini koju sam bira i koja iz njega proizilazi.

10.SISTEM VLASTI U REPUBLICI SRBIJI

12

Drzavna vlast je podeljena na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku, a odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotezi i medjusobnoj kontroli. Narodna skupstina je najvise predstavnicko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Pored toga sto odlucuje o promeni ustava i donosi i menja zakone, Narodna skupstina odlucuje i o drugim pitanjima u vezi sa drzavno suverenoscu i u vezi sa odbranom i bezbednoscu. Narodna skupstina vrsi i izbornu funkciju i kvazisudsku funkciju. Vlada je nosilac izvrsne vlasti. Njene osnovne funkcije su: utvrdjivanje i vodjenje politike izvrsavanje zakona i drugih opstinskih akata Narodne skupstine usmeravanje i uskladjivanje rada organa drzavne uprave. Vlada utvrdjuje I void politiku tako sto Narodnoj skupstini predlaze zakone I druge opste akte I daje misljenje o njima kad ih podnese drugi predlagac, izvrsava zakone takos to donosi uredbe I druge opste akte radi izvrsavanja zakona, a rad organa drzavne uprave usmerava I uskladjuje tako sto propisuje unutrasnje uredjenje ministarstvima I drugih organa drzavne uprave, vrsi nadzor nad njihovim radom I sto je drzavna uprava za svoj rad odgovara Vladi. Predsednik Republike izrazava jedinstvo Republike Srbije. Predsednik Republike nije nosilac aktivne vlasti, nego je moderator u odnosima izmedju nosilaca dve osnovne politicke vlasti, zakondavne I izvrsne, Narodne skupstine I Vlade. On je sef drzave, drzavni organ koji olicava drzavu, pa je njegova osnovna funkcija predstavljanje drzave u zemlji I u inostranstvu. Njegovo najace ustavno ovlascenje je da je vrhovni komandant Vojske Srbije.

11.ZAKLJUCAK

13

Oblik drzavne vlasti je, prema tome, nacin na koji je organizovano vrsenje drzavnih vlasti I uspostavljen odnos medju njima. Centralno pitanje teorija o odnosima drzavnih vlasti je odnos legislative I egzekutive. Tos u dve vlasti politicke sadrzine, ciji ce nosioci biraju na politickim merilima. Sudska vlasti zahtevaveliku strucnost za svoje vrsenje, pa se stoga njeni vrsioci biraju po strucnim merilima. Zbog toga se sudska vlast ostavlja po strani odnosa politickih vlasti, legislative I egzekutive, I njeno vrsenje organizuje se nezavisno od politickih vlasti na celu samostalnosti I nezavisnosti. U tekstovima ustava, a I u ustavnoj stvarnosti , nacelo podele vlasti ostalo je ugaoni kamen organizacije savremene drzave. Mnogi ustavi u svetu ukljucujuci I nas, izricito ga formulisu. Tako se u clanu $. Ustava Republike Srbije od 2006. kaze : Uredjenje vlasti pociva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrsnu I sudsku.- Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotezi I medjusobnoj kontroli.- Sudska vlast je nezavisna. Predsednik, sa svoje strane, ima prema nosiocu zakonodavne vlasti sredstva uticaja. Najpoznatije takvo ovlascenje predsednika je njegovo pravo odlazuceg veta na zakone koje donosi parlament. Parlamentarni sisitem nije rezultat teorijske spekulacije, nego je proizvod istorije. On je nastao kao plod lagane evolucije odnosa izmedju kralja i parlametna u Engleskoj. Parlamentarni sisitem je bio prelazni oblik izmedju doba monarhovog svevlasca i ere narodne suverenosti. Engleska je majka parlamentarnog sisitema Mater patliamentorum.

12.LITERATURA

14

1. 2. 3. 4.

Ustavno pravo I politicke institucije, Ratko Markovic 2008. Beograd Parlamentarizam u modernoj drzavi, Mr Iljaz Osmanlic 2004. Novi Paza Ustavno pravo Knjiga I, Dragan M. Stojanovic, 2006. Nis Ustavno pravo knjiga II , Dragan M. Stojanovic, 2006. Nis

15