DEO

Makroekonomska ravnotea

IV

10 11

Output, zaposlenost i cene Agregatna tranja i output

U Delu II ove knjige nije bilo novca. Tamo su radnici, domainstva i firme donosili odluke na osnovu realnih ili relativnih cena, a monetarni sektor nije imao onu ulogu koju smo posle prouili u III delu, te smo razmiljali kao da novac nema nikakvog uticaja na makroekonomske rezultate. Ali, iako se dihotomija izmeu nominalnog i realnog na dugi rok smatra presudnom, ona je veoma sporna na kratak rok. U naredna dva poglavlja kreiraemo jedinstven i konzistentan okvir u kome povezujemo trita robe, novca i rada. Ovaj makroekonomski model se koristi da bi se simultano utvrdile vrednosti outputa, zaposlenosti, nivoa cena i kamatne stope. Ovakav ishod naziva se makroekonomskom ravnoteom. U Poglavlju 10 razjanjava se uloga outputa i cena u postizanju ravnotee. Prikazana su i objanjena dva konkurentna pristupa. Prema klasinom pristupu, promena cena relativno brzo e uskladiti ponudu i tranju; nasuprot tome, kejnzijanski pristup zastupa tezu da e se cene vrlo sporo menjati, te da e teret prilagoavanja pasti na output i zaposlenost. Zatim se u 11. Poglavlju kejnzijanski pristup uzima kao polazna osnova za analizu kratkoronih fluktuacija realne ekonomske aktivnosti i realnih kamatnih stopa. Devizni kurs igrae kljunu ulogu kako u oblikovanju ovih fluktuacija, tako i u potencijalnim reakcijama ekonomske politike.

Output, zaposlenost i cene

10

10.1 10.2

Pregled Robno trite i IS kriva

10.2.1 Ravnotea na robnom tritu 10.2.2 eljena tranja i ravnoteni output 10.2.3 IS kriva

10.3 10.4

Trite novca i LM kriva Opta ravnotea

10.4.1 Trite dobara i trite novca 10.4.2 Output i trite rada sa fleksibilnim realnim platama 10.4.3 Kako se u sistemu opte ravnotee utvruju output, kamatne stope i cene

10.5

Opta ravnotea sa fleksibilnim cenama

10.5.1 Output determinisan ponudom 10.5.2 Dihotomija i neutralnost novca

10.6

Opta ravnotea sa rigidnim cenama

10.6.1 Output determinisan tranjom 10.6.2 Ne-neutralnost novca

Rezime Dodatak

224

Makroekonomska ravnotea

U samom srcu kejnzijanske polemike . . . stoji veza izmeu fleksibilnosti cena i pune zaposlenosti. Ovaj Kejnzov fundamentalni argument direktno je suprotstavljen uverenju da se u potpunosti moemo osloniti na fleksibilnost cena i da e se puna zaposlenost automatski postii. Zastupnici klasine tradicije, s druge strane, ovaj automatizam smatraju stoerom svoje analize.
Don Patinkin

10.1

Pregled
okvira. Ovaj okvir sastoji se iz dva veoma mona grafika alata: prvi je IS LM model, u kome se osvetljava meuzavisnost robnog i novanog trita; i ASAD model, dakle model agregatne ponude i agregatne tranje, gde uvodimo trite rada i gde ispitujemo ponaanje firmi koje kupuju i prodaju dobra i usluge. U nastavku, oba modela emo ekstenzivno koristiti, jer oni spadaju u svakodnevni alat svakog makroekonomiste. U Poglavlju 10 analiziramo koncept ravnotee u oba pristupa. Kae se da je trite u ravnotei kada miruje i kada nema podsticaja da napusti taku mirovanja. Tako se Poglavlje 10 moe smatrati meukorakom prema analizi iz Poglavlja 11, gde se ispituju promene egzogenih varijabli na privrednu ravnoteu. U Poglavlju 10 najpre se razmatra sluaj zatvorene privrede, koja ne trguje niti ima kreditne odnose sa ostatkom sveta. Zatvorena privreda moe se smatrati metaforom svetske privrede; stoga e biti najzgodnije da se pitanja globalne makroekonomske ravnotee obrade upravo u ovom poglavlju. U Poglavlju 11 analiziramo sluaj male, otvorene privrede, koja sa ostatkom sveta razmenjuje dobra, usluge i aktivu.

U ovom poglavlju integriemo realnu ekonomiju iz Dela II, gde novac nije igrao nikakvu ulogu, sa monetarnim sektorom iz Dela III. Ovde se uvodi jedan konzistentan analitiki okvir u kome se makroekonomija sagledava kroz svoja tri kljuna trita: dobara, rada i novca. Ovaj okvir zatim koristimo za analizu uslova pod kojima se ravnotea simultano ostvaruje na sva tri trita. Pa ipak, dva su pristupa u analizi trine ravnotee. Prvi klasini (ili neoklasini) pristup u makroekonomiji pretpostavlja da cene obavljaju zadatak uravnoteenja privrede. Pod cenama ne podrazumevamo samo novani izraz nivoa robnih cena, ve i kamatnu stopu i realne plate. Vaan rezultat je sledei: ako se sve cene slobodno menjaju, realni i monetarni sektor jedan na drugog ne utiu. Drugi pristup kree potpuno drugim pravcem. Ovde se pretpostavlja da e neke cene biti rigidne, barem za izvesno vreme. U ovom sluaju e se ravnotea postii tako to e se prilagoditi koliine: obim dobara i usluga (tj. BDP) i koliina angaovanog rada. Ovaj drugi pristup naziva se kejnzijanskim pristupom, prema Donu Majnardu Kejnzu (J. M. Keynes), slavnom kritiaru klasinog pristupa. Uprkos tome to se dobijaju potpuno razliiti zakljuci, oba pristupa izvodimo iz istog analitikog

Output, zaposlenost i cene

225

10.2

Robno trite i IS kriva

U Poglavlju 2, uzimali smo da relacija (10.1) vai po definiciji. U ovom poglavlju preduzimamo izuzetno vaan korak i izlazimo iz isto raunovodstvene eme, te ovu relaciju razmatramo kao uslov ravnotee na robnom tritu. Desna strana predstavlja tranju za nacionalnim outputom, leva ini ponudu, a ravnotea se postie kada se strane izjednae. Tranju e odrediti raspoloivi dohodak, kamatna stopa, javna potronja, porezi i bogatstvo. Ponuda e zavisiti od proizvodnih privrednih kapaciteta: fonda kapitala, ponude rada i raspoloivih kvalifikacija, kao i od stanja tehnologije.2 Kako se postie ravnotea, jednakost tranje i ponude dobara i usluga? Prema jednom shvatanju, ovaj zadatak obavljaju cene, prilagoavajui se bilo kom eljenom nivou. Veina ekonomista smatra da to vai za dugi rok, odnosno za period 2 u naem analitikom okviru od dva perioda. U Odeljku 10.5 polazi se od toga da ova relacija vai i u prvom periodu, ali postoji alternativni pristup prema kome su cene rigidne, a ponuda se pasivno prilagoava tranji. Implikacije ove alternativne pretpostavke ispitujemo u Odeljku 10.6. Za poetak, neemo razmatrati kako se ravnotea postie, ve kako ona izgleda. Preciznije, traimo vrednost kamatne stope i outputa za koji vai relacija (10.1), to jest kada je robno trite u ravnotei. Za trenutak emo nivo cena smatrati datim, po vrednosti jednakim cenama iz perioda 2. Inflacija je nula, tako da je nominalna kamatna stopa i1 jednaka realnoj kamatnoj stopi r1. Kasnije emo se i ove pretpostavke osloboditi.

10.2.1 Ravnotea na robnom tritu

Prvo emo da analiziramo trite dobara i usluga koji se proizvode u zemlji, ukratko, robno trite. Polazimo od ponaanja domainstava, firmi i drave, gde svi oni, u toku obavljanja svojih aktivnosti, kreiraju tranju za potronim i investicionim dobrima. Opti naglasak je na kratkom roku, dok dugi rok smatramo datim; u okviru analize dva perioda, koju smo koristili u Poglavljima 5 i 6, ovo bi bila analiza perioda 1. U zatvorenoj privredi, BDP se sastoji od privatne potronje, investicija i javne potronje. U prvom periodu, to se moe pisati kao (10.1) Y1 = C1 + I1 + G1.

Komponente privatne potronje analizirali smo u Poglavlju 6. Danas u periodu 1 funkcije potronje i investicija glase (10.2) (10.3)
d ) C1 = C(t, Y 1

(funkcija potronje) (funkcija investicija)

I1 = I (r1)

Predznak ispod funkcije podsea nas da su izdaci na potronju (C) pozitivno korelirani sa privatnim bogatstvom t i raspoloivim dohotkom Y d = Y R odnosno da je investiciona potronja (I ) negativno korelirana sa realnom kamatnom stopom (r). Privatno bogatstvo smatramo egzogenim, otud su simboli nadvueni crticom. Jednostavno, investicije su samo funkcija kamatne stope: rast kamatne stope obara atraktivnost investicija, tako to poveava oportunitetni troak kapitala.1 Kao i privatna potronja domainstava i firmi, vlada takoe egzogeno odreuje javnu potronju i poreze: (10.4) G1 = K1 T1 = R1.
(javna potronja) (neto porezi)

10.2.2 eljena tranja

i ravnoteni output
Desna strana relacije (10.1) opisuje tranju za dobrima. Nju prikazujemo funkcijom planirane ili eljene tranje, u kojoj su sastavljene relacije (10.2), (10.3) i (10.4):

U simbolima iz Poglavlja 6, rast kamatne stope redukuje Tobinovo q i tako smanjuje atraktivnost investicija.

O determinantama dugoronog nivoa outputa ve je detaljno diskutovano u Poglavlju 3.

226

Makroekonomska ravnotea

45

eljena tranja

ava u preseku linije DD1 i linije 45, u taki A. eljena agregatna tranja (koju merimo du vertikalne ose) jednaka je outputu (merimo ga du horizontalne ose). Ovo stanje nazivamo ravnoteom na robnom tritu.
DD1

Y1

10.2.3 IS kriva
Do sada smo opisali ravnoteu na robnom tritu, u uslovima kada je kamatna stopa konstantna. Na Slici 10.1, linija DD1 pokazuje da je tranja pozitivno korelirana sa outputom, pod uslovom da je kamatna stopa konstantna. ta se deava ako se kamatna stopa menja? Odgovor se nalazi na prvom panelu Slike 10.2. Polazna taka A nalazi se na liniji eljene tranje koja vai pri kamatnoj stopi i1. Pad kamatne sto, znai da trokovi kapitala padaju, te da pe, sa i1 na i1 se budui profiti diskontuju po nioj stopi. Investicije usled toga rastu.4 Kao rezultat pada kamatnih stopa, raste investiciona potronja kao to i proizlazi iz investicione funkcije (10.3). Pri svakom nivou dohotka, eljena tranja bie vea. Linija DD pomera se navie. Skok iz take A u taku B znai da je output porastao sa Y1 na Y1 . Drugi panel sa Slike 10.2 daje rezime ove diskusije. Take A i B korespondiraju inicijalnim uslovima (sa i kamatom i1 outputom Y1) i konanom ishodu (i1 Y1 ). Istom logikom moemo uvoditi nove kamatne stope i tako utvrditi druge take kao to su A i B. One e iscrtati negativnu vezu izmeu kamatne stope i ravnotenog outputa koji prikazujemo linijom nagnutom nadole, poznatu kao IS kriva.5 Za date vrednosti egzogenih varijabli, IS kriva predstavlja sve kombinacije nominalne kamatne stope i realnog BDP koje odgovaraju stanju ravnotee na robnom tritu. Formalno, IS kriva je skup Y1 i i1 takvih da output Y1 odgovara eljenoj tranji DD1: (10.6) Y1 = C(t, Y1 R1) + I(i1) + K1.

Y1

Output

Slika 10.1 Dijagram 45

Privremeni rast realnog BDP izaziva pozitivan ali ispodproporcionalni rast ukupne eljene tranje; otud je linija tranje nagnuta navie, sa nagibom manjim od 45. Ravnoteni output nalazi se na nivou BDP koji odgovara Y1, gde se tranja izjednaava sa stvarnim outputom du linije 45.

(10.5)

DD1

C (t, Y1 R1) + I(i1) + K1

eljena tranja = suma robne tranje za dato i i Y

Dva su kanala posredstvom kojih tekui dohodak (BDP) Y1 utie na planiranu potronju, a time i na eljenu tranju. Prvo, on vri pozitivni uticaj na bogatstvo domainstava , tj. na sadanju vrednost dananjeg dohotka Y1 i sutranjeg dohotka Y2. Ovaj efekat je ovde potisnut poto bogatstvo smatramo egzogenim ( = t). Drugo, tekui dohodak (BDP) utie na raspoloivi dohodak, koji dobijamo kada od tekueg dohotka oduzmemo neto porez (Y1 R1). Funkciju eljene tranje, koju na Slici 10.1 prikazujemo uzlaznom linijom, zasnivamo upravo na ovoj vezi. Nagib linije manji je od 45 jer sa rastom dohotka ili BDP, tranja raste u neto manjem procentu.3 U taki ravnotee tranja se izjednaava sa outputom koji e ponuditi firme. Ali ponuda outputa jednaka je dohotku Y1, jer oba ine narednu definiciju BDP. Ravnotea e se tako javiti onda kada eljena tranja bude jednaka dohotku. Na Slici 10.1, to se de3

Ako se radi o privremenom rastu BDP, izravnanje potronje e se odvijati kroz manji rast potronje (rigorozno posmatrano, u tom sluaju je bogatstvo endogeno). Ako se radi o permanentnom rastu BDP, potronja bi trebalo da raste u istom procentu. Poto se sutranjica smatra egzogenom, promene dananjeg dohotka uvek se smatraju privremenim, tako da e tranja uvek rasti sporije od BDP.

Diskusiju moemo formalizovati simbolima iz Poglavlja 6: pad kamatnih stopa vodi rastu Tobinovog q. Ime ove krive dolazi iz identiteta (2.6): I S = T G + PTR, a prvi ga je izveo dobitnik Nobelove nagrade ser Don Hiks (Sir John Hicks). Jednostavno, on je pretpostavio da je dravni budet u ravnotei, kao i to da nema spoljne trgovine, te se identitet redukovao na izraz I = S. Mi emo IS krivu crtati kao pravu liniju jer ne znamo, niti bi trebalo da znamo njen taan oblik. Na vebsajtu smo prikazali kako se korienjem diferencijalnog rauna izvodi IS kriva.

Output, zaposlenost i cene

227

IS D DD(i1) i1 < i1 DD(i1) Y1 A

Y1

Kamatna stopa

eljena tranja

i1 A Viak robne tranje

C Viak robne ponude

i1

Y1 (a)

Y1

Y1
(b)

Y1

Output

Output

Slika 10.2 Izvoenje IS-krive

Du IS iscrtane su kombinacije nominalne kamatne stope (i ) i outputa (Y ) koje, za date vrednosti egzogenih varijabli, odgovaraju ravnotei na robnom tritu. Pad kamatne stope sa i1 na i1 vodi rastu realnih investicija na , i to svakom nivou dohotka. Na panelu (a) kriva DD e se pomeriti navie, to vodi novom ravnotenom outputu Y1 u potpunosti korespondira pomeranju iz take A u taku B du linije linije 45, odnosno du IS krive. Rezultati su prikazani na panelu (b).

IS kriva je nagnuta nadole jer rast kamatne stope utie na pad privatne potronje. Da bi se odrala ravnotea, mora doi do pada outputa Y1. IS kriva predstavlja skup svih taaka u kojima je robno trite u ravnotei, a sve take van IS krive pripadaju zoni trine neravnotee. Do neravnotee dolazi kada, za dati nivo outputa i kamatne stope, eljena tranja ne bude jednaka outputu. ta e se desiti ako, polazei iz take A na Slici 10.2(b), dananji output poraste, a kamatna stopa ostane ista, te se naemo u taki C? Vei dohodak vodi viem nivou tranje, ali, poto prilikom privremenih fluktuacija outputa uvek dolazi do izravnanja potronje, tranja raste manje nego output/dohodak. Stoga u taki C nema dovoljno tranje koja bi apsorbovala

celokupni novi output: to je sluaj vika ponude na robnom tritu. Slino tome, ako doe do rasta kamatne stope uz konstantan output, kretaemo se vertikalno iz take A ka, recimo, taki D. Poto agregatna tranja pada, na robnom tritu e se javiti viak ponude. Zona iznad i udesno od IS krive predstavljae viak ponude na robnom tritu. Slino tome, zona koja se nalazi ispod i ulevo od IS krive oznaava da postoji viak tranje za dobrima i uslugama. Tako IS kriva deli panel (b) na one parove kamatnih stopa i outputa koji ine viak ponude, i na one parove koji oznaavaju viak tranje. Sama IS kriva, granica ovih dveju zona, oznaava one kombinacije BDP i kamatne stope koje odgovaraju ravnotei na robnom tritu.

10.3

Trite novca i LM kriva

banka kreira uz pomo bankarskog sistema. Kao u Odeljku 10.2, postavljamo pitanje koji nivo realnog BDP i kamatne stope odgovara ravnotei na tritu novca, kada se nivo cena ne menja. Na panelu (a)

Istu logiku primenjujemo u analizi trita novca. U Poglavljima 8 i 9 trite novca smo opisivali ravnoteom izmeu tranje za novcem od strane domainstava, firmi i drave, i ponude novca koju centralna

228

Makroekonomska ravnotea

Ponuda realnog novca

Kamatna stopa

i1

Kamatna stopa

i1

Viak novane ponude B Viak tranje za novcem

i1

L(Y 1 , i1, c) L(Y1, i1, c)

i1

M1/P1

Y1 (b)

Y1

Realni novani fondovi

(a)

Output

Slika 10.3 Izvoenje LM-krive

LM kriva obuhvata sve kombinacije kamatne stope i outputa koje odgovaraju ravnotei na tritu novca. Na panelu (a) prikazana je trina ravnotea. Kriva tranje koja ide kroz taku A odgovara outputu Y1. Viem nivou outputa, , odgovara vea tranja za novcem; da bismo ponovo postigli ravnoteu, bie potrebna vea kamatna kao npr. Y 1 stopa i 1 . Take A i B na panelu (b) odgovaraju istoimenim takama na panelu (a).

Slike 10.3 ponovljen je uslov ravnotee iz Poglavlja 8. Pretpostavljamo da e nominalna ponuda novca, koju kontrolie centralna banka, biti egzogena i jednaka N1. Poto nivo cena smatramo datim, realna novana ponuda bie N1/P1, te e linija ponude biti vertikalna. Tranja za novcem odgovarae odreenom nivou BDP, npr. Y1 i egzogenom nivou transakcionih trokova. Ravnotea na tritu novca ostvaruje se pri jednakosti ponude i tranje: (10.7) N1/P1 = L(Y1, i1),

koja se postie u taki A. , to Razmotrimo sada efekat rasta BDP sa Y1 na Y1 prikazujemo na Slici 10.3, ceteris paribus. Na panelu (a) vidi se da e doi do trenutnog rasta tranje za novcem. Poto svi privredni subjekti obavljaju sve vei broj transakcija, sama transakciona tranja za novcem raste, a sama linija tranje za novcem skae navie pri bilo kojoj kamatnoj stopi. Nova ravnotea postie se u taki B, a kamatna stopa raste sa i1 na i1 . Ovaj rezultat sumiran je na panelu (b) Slike i i1 ). 10.3, sa ravnotenim takama A (Y1 i i1) i B (Y1 Ravnotea na tritu novca implicira da postoji pozitivna korelacija izmeu BDP i kamatne stope. To je

LM kriva.6 LM predstavlja sve kombinacije dohotka i kamatne stope koje odgovaraju ravnotei na tritu novca, kada se ne menja nivo cena niti vrednost ostalih egzogenih varijabli.7 Poto LM kriva iscrtava ravnoteu na tritu novca, sve take van LM krive signaliziraju da se nalazimo u zoni neravnotee. Da bismo to videli, pretpostavimo da se na Slici 10.3, u taki A, privreda nalazi u ravnote, i. Kakve bi bile posledice rasta realnog BDP sa Y1 na Y1 na primer iz take A u taku C, ako se ni kamatna stopa niti ostali egzogeni faktori ne menjaju? Na novanom tritu, vei BDP utie na rast tranje za realnim novanim sredstvima. Ali mi smo pretpostavili da se ponuda realnog novca ne menja, te se mora javiti viak tranje za novcem. Da bismo povratili ravnoteu pod ovim uslovima, bilo bi neophodno da se kamatna stopa podigne, recimo, u taku B. Vea kamatna stopa podie oportunitetni troak dranja novca i stoga vraa tranju u sklad sa datom ponudom realnog novca.
6

Termin LM proistie iz toga to se, u svakoj taki du krive, tranja za likvidnou (L) izjednaava sa ponudom novane mase (M ) iz relacije (10.7). Za eksplicitno izvoenje nagiba LM krive pomou izvoda, videti dodatak ovog poglavlja.

Output, zaposlenost i cene

229

Zona koja se nalazi ispod i udesno od LM krive predstavlja neravnotenu zonu, gde se trite novca suoava sa vikom tranje. Uspostavljanje ravnotee zahtevalo bi ili da kamatna stopa poraste ili da se dohodak i output smanje. Slino tome, zona koja se nalazi iznad i ulevo od LM krive odgovara viku

novane ponude: ravnotea se ponovo moe uspostaviti kada padne kamatna stopa ili ako dohodak i output porastu. Granina linija izmeu ove dve zone, sama LM kriva, odgovara situaciji gde je trite novca u ravnotei, tj. stanju u kome nema ni vika ponude, niti vika tranje.8

10.4

Opta ravnotea
stvu, javnoj potronji, porezima, kao i pri datom nivou cena, utie na istoprocentni rast eljene potronje. Ovaj ISLM dijagram primer je jednog optijeg pristupa u cilju nalaenja opte ravnotee. Najpre, svako trite se zasebno i nezavisno ispituje, i ustanovljavaju se uslovi ravnotee. Zatim se uslovi ravnotee povezuju, a opta ravnotea e se nai u njihovom preseku. Dva su razloga zbog kojih sam ovaj ISLM dijagram nee biti dovoljan da utvrdimo optu privrednu ravnoteu. Najpre, mora se utvrditi nivo cena, ili se barem mora uzeti u obzir; do sada smo jednostavno pretpostavljali da je nivo cena dat, te smo ispitivali druge varijable. Drugo, do sada nismo spomenuli trite rada, vaan element blisko vezan za proizvodnju, odnosno za agregatnu ponudu BDP. Ove propuste emo ispraviti u narednim odeljcima.

10.4.1 Trite dobara i trite novca

U prethodna dva dela ustanovili smo koji su uslovi ravnotee kamatne stope i BDP na robnom i novanom tritu, kada je definisan nivo cena i kada se egzogene varijable ne menjaju. Naredni korak bi prirodno trebalo da bude da utvrdimo simultanu ravnoteu na oba trita. Ovo je prikazano na Slici 10.4 kao presek IS i LM krive. Za dati nivo cena, postoji samo jedna kamatna stopa i samo jedan nivo BDP koji odgovaraju ravnotei na oba trita. Ovaj nivo BDP reprezentuje agregatnu tranju, jer u stvari predstavlja dohodak koji, pri datoj kamatnoj stopi, bogat-

LM IS

10.4.2 Output i trite rada sa fleksibilnim

Kamatna stopa

realnim platama
i1 A

Y1

Output

Na Slici 10.5 rezimiramo rezultate koje smo utvrdili u Poglavljima 3 i 4. Poto se varijable uvek odnose na prvi period, jednostavnosti radi simbole emo pisati bez supskripata. Na levom panelu prikazano je trite rada. Kapital je funkcija akumuliranih investicija iz prolosti i egzogen je. Kao rezultat, marginalna produktivnost rada je opadajua, a otuda je i linija tranje za radom nagnuta nadole. Kriva ponude rada odraz je kolektivnog pregovaranja o visini zarade.

Slika 10.4 Ravnotea na robnom i novanom tritu

8

IS kriva opisuje kombinacije outputa i kamatne stope koje su kompatibilne sa ravnoteom na robnom tritu. Slino tome, du LM krive novano trite je u ravnotei. U taki A, oba trita simultano su u ravnotei: postoji samo jedna takva taka, odnosno, samo jedna kombinacija outputa i kamatne stope.

Ovaj rezultat moniji je nego to se ini. LM kriva isto tako opisuje ravnoteu na tritu kamatonosne aktive. Razlog je u tome to tranja za novcem izraava opciju onih koji ele da dre bogatstvo u nekamatonosnoj formi. Stoga se implicitno dolazi do odluke o iznosu bogatstva koji e se drati u kamatonosnoj aktivi tipa obveznica ili akcija.

230

Makroekonomska ravnotea

Kriva kolektivne ponude rada Ponuda rada domainstva

Realna zarada

Tranja za radom

M (a) Trite rada

Ls

Output

Rad
(b) Proizvodnja robe

Nezaposlenost

Slika 10.5 Output i zaposlenost

Plate se prilagoavaju tako da se ravnotea na tritu rada uspostavlja u taki A (panel (a)). To e odrediti koliinu rada koji koriste firme. Za dati stok kapitala, output e u potpunosti biti determinisan zaposlenou i proizvodnom funkcijom (panel (b)).

Rad

Ona je nagnuta navie, jer radnici (ili njihovi predstavnici) prave trade-off izmeu zaposlenosti i viih realnih plata. Ako se realne plate prilagode tako da izjednae ponudu i tranju, trite e se uravnoteiti u taki A. Ako postoji nevoljna nezaposlenost (U ), nju e jedino registrovati domainstva.9 Desni panel Slike 10.5 pokazuje agregatnu proizvodnu funkciju. Za dati stok kapitala, proizvodna funkcija pokazuje koliko outputa se moe proizvesti sa postojeim inputima rada. Sa realnom zaradom koja je prethodno odreena na tritu rada, firme e zaposliti M (ovek-asova) rada i proizvodie } outputa. Tako e ravnotea na tritu rada definisati ponudu ravnotenog outputa koji e firme plasirati na tritu.

10.4.3 Kako se u sistemu opte

ravnotee utvruju output, kamatne stope i cene

Na Slici 10.6 svi ovi rezultati prikazani su na jednom jedinom dijagramu. Ovaj grafiki aparat veoma je moan i znaajan. On pokazuje kako da naemo optu ravnoteu, tj. taku u kojoj se sva tri trita robe, novca i rada nalaze istovremeno u ravnotei. Paneli (a) i (b) na levoj strani slike, potiu sa Slike 10.5. Na njima je opisana ponuda: kako ravnotea na tritu rada odreuje dananji output Y. To je onaj nivo outputa koje e firme biti voljne da ponude pri datim nominalnim platama i cenama. Na gornjem sredinjem panelu (c) ponovo su prikazane IS i LM krive sa Slike 10.4. Presek ovih dveju kriva odreuje agregatnu tranju: naime, u ovoj taki bie odreeno koliki e iznos dananjeg outputa Y domainstva, firme i vlada reiti da izdvoje za potronju, u sluaju da je nivo kamatnih stopa egzogeno utvren.10 U Okviru 10.1 ovako utvrena kamatna
10

Razlika izmeu kolektivne ponude i ponude rada domainstava detaljno je analizirana u Poglavlju 4. Sa stanovita domainstava, ishod po pitanju realnih zarada i zaposlenosti povezan je sa nevoljnom nezaposlenou. Nijedan vaan zakljuak ovog poglavlja ne menja se usled fleksibilnosti realnih plata. U jednom od zadataka u Vebama upravo se trai da to proverite.

U Poglavlju 11 u analizu otvorene privrede ukljuiemo i neto tranju koju zemlja registruje prema ostatku sveta.

Output, zaposlenost i cene

231

Kolektivna ponuda rada

Ponuda rada domainstva

S LM

Ponuda realnog novca

Kamatna stopa

Tranja za radom M }

Kamatna stopa

Realna zarada

IS

Tranja za novcem

Zaposlenost
(a) (c)

Output
(e)

(M/P) Realni novac

N Proizvodna funkcija

45
}

Ponuda realnog novca

Nivo cena
P N

Output

Output

(M/P)

Zaposlenost
(b) (d)

Output
(f)

Realni novac

Slika 10.6 Opta ravnotea

Kada su realne plate potpuno fleksibilne, one e oistiti trite rada u taki A (panel (a)). Tako e se utvrditi koliina rada koju e angaovati firme. Za dati stok kapitala, nivo outputa e u potpunosti biti determinisan zaposlenost, kako i prikazujemo na panelu (b). Koristei se linijom 45 sa panela (d ), ponuda je prikazana vertikalnom linijom S na panelu (c). Paneli (e) i( f ) prikazuju novano trite i odgovarajui nivo cena. U taki A na panelu (c), sva tri trita (rada, robe i novca) se simultano nalaze u ravnotei. Ovu situaciju nazivamo optom ravnoteom.

stopa vezuje se sa eljama potroaa da izvre vremensku alokaciju potronje, kako smo izveli u Poglavlju 6. Ponuda robe } prikazana je na panelu (c) vertikalnom linijom S. Nju smo utvrdili tako to smo registrovali nivo outputa sa donjeg levog panela (b) koristei liniju 45 iz panela (d ). Gornji desni panel (e) ponovo prikazuje uslove ravnotee na tritu novca sa Slike 10.3(a) i povezuje kamatnu stopu sa registrovanom realnom ponudom novca. Konano, kada je nominalni novani fond konstantan, nivo cena i realni novani fond kreu se meusobno inverzno, a ova relacija prikazana je na

donjem desnom panelu ( f ).11 Kada je nominalna novana ponuda data u taki N, kriva NN sa panela ( f ) povezuje vii nivo cena sa niom ponudom realnog novca, a nii nivo cena sa rastom ponude realnog novca. U interakciji sa ponaanjem privatnih subjekata, linija tranje za novcem i linija realne ponude novca na panelu (c) odredie oblik LM krive.

11

Ona je data jednostavnom formulom P = N(M/P ). Ona nam pokazuje koji je nivo cena P potrebno dostii da bi se egzogena ponuda novca uskladila sa datom realnom novanom ponudom M/P.

232

Makroekonomska ravnotea

Okvir 10.1 Kamatna stopa u sistemu opte ravnotee

U Poglavljima 5 i 6 pretpostavka je bila da kamatnu stopu utvruje svetsko trite. U stvari, na dugi rok nju e determinisati preferencije, resursi i proizvodne mogunosti u svetskoj privredi. Vaea kamatna stopa bie ona koja izjednai ponudu tednje vika outputa nad privatnom i javnom potronjom sa tranjom za investicionim dobrima. Na Slici 10.7 prikazane su osobine ravnotee. Privreda zapoinje sa raspoloivim privatnim resursima u taki A, gde vidimo alternativne eme potronje koje stoje na raspolaganju u sluaju da nema investicija, i kada javna potronja iznosi G1 (pretpostavka je da su investicije i javna potronja u drugom periodu jednake nuli). Ukoliko odloena potronja bude iznosila I1, privreda moe poveati sadanju vrednost svog bogatstva na nain prikazan u Poglavlju 3 (na Slici 3.7). Koliina potronje koju su domainstva spremna da odgode u cilju rasta sutranje potronje zavisie od ukusa, koje prikazujemo krivama indiferencije. Kretanjem iz A u A, privreda dostie viu krivu indiferencije. Realna kamatna stopa koja isti svetsku ponudu tednje i tranja za investicijama izjednaie se sa marginalnom stopom supstitucije dananjih i sutranjih dobara. U optem sluaju, relacija e biti pozitivno korelirana sa stepenom nestrpljivosti domainstava (preferencije sadanjosti nad budunou) i sa marginalnom produktivnou investicija (njenom efikasnou u transformisanju dananjih dobara u budua).

Resursi u drugom periodu

(1 + r) C1 I1 G1

Resursi u prvom periodu

Slika 10.7 Kamatna stopa u optoj ravnotei

Kao cena koja alocira output Y1 na razliite tipove tranje (C1 + I1 + G1), kamatna stopa je endogeno utvrena. Ona e zavisiti od prevage preferencija potroaa ka dananjoj ili ka sutranjoj potronji, koje su prikazane krivama indiferencije, a s druge strane e zavisiti od proizvodnih mogunosti, koje su prikazane nagibom proizvodne funkcije (sutranji marginalni proizvod kapitala). Polazei od raspoloivih privatnih resursa u taki A, tednja i investicije omoguie da privreda dostigne taku A.

Centralno je pitanje da li je output, ija je ponuda prikazana na panelu (b), kompatibilan sa ravnoteom na robnom i novanom tritu sa panela (c). Kao to je prikazano, IS i LM krive seku se u taki A na liniji ponude S, tako da se tranja, dohodak i ponuda izjednauju. Tako se simultano ostvaruje ravnotea na sva tri trita. Moda izgleda da je potrebno mnogo sree da bi se istovremeno sva tri trita nala u ravnotei. ta bi se desilo kada agregatna tranja koju smo utvrdili presekom kriva IS i LM ne bi bila jednaka ponudi, koja se formirala interakcijom proizvodne

funkcije i trita rada? Ova situacija prikazana je takom B na Slici 10.8, na panelu (c); ravnotea na robnom i novanom tritu lei ulevo od S-krive. Ravnotea na tritu robe i rada je u taki A, koja je van LM krive (sa vikom tranje na novanom tritu). Ravnotea na tritu novca i rada je u taki C, koja je van IS krive (dohodak je vei od tranje za robom). Prednost trine ekonomije jeste upravo u tome to tamo deluju brojne mone sile koje eliminiu neravnotee ovog tipa. U nastavku ovog poglavlja prouavaemo te mehanizme i njihovo dejstvo.

Output, zaposlenost i cene

233

Kolektivna ponuda rada

S Ponuda rada domainstva C

LM LM Ponuda realnog novca

Kamatna stopa

A D IS

Tranja za radom M

Kamatna stopa

Realna zarada

LM

Tranja za novcem

Zaposlenost
(a)
(c)

} Output
(e)

(M/P) (M/P)' Realni novac

N Proizvodna funkcija 45

Ponuda realnog novca

Nivo cena

Output

Output

P P N

(M/P) (f)

(M/P)

Zaposlenost
(b)

Output
(d)

Realni novac

Slika 10.8

Nivo cena

Kada tri linije nemaju zajedniku taku preseka, kao to je prikazano na panelu (c), dolazi do promene nivoa cena, to utie na realnu vrednost (N/P) date nominalne ponude novca. Kao rezultat, dolazi do skoka LM krive sve do take u kojoj se seku linija ponude i IS kriva. U taki B ponuda premauje tranju, tako da je potrebno da se nivo cena spusti da bi se LM kriva pomerila udesno. Obratno, u taki D tranja premauje ponudu, te nivo cena raste, a realni novac opada. Ravnotea na tritu robe, novca i rada ostvaruje se u taki A.

10.5

Opta ravnotea sa fleksibilnim cenama

novanoj ravnotei Y manji je od outputa I koji su firme proizvele i iznele na trite, pod uslovom da je trite rada u ravnotei. Pad nivoa cena izazvan vikom ponude moe ponovo da uspostavi ravnoteu. Proces se odvija na sledei nain. Najpre, primetimo da je na panelu (c) linija tranje za novcem definisana za nivo ponude } i da se ne moe pomerati. Linija novane ponude i tranje ini

10.5.1 Output determinisan ponudom

U klasinom pristupu, cene ili preciznije, novano izraeni opti nivo cena obavljaju zadatak uravnoteenja. U ovom odeljku pokazuje se da, kada su cene potpuno fleksibilne, ravnotea na sva tri trita simultana je i neprekidna. U taki B na Slici 10.8, nivo tranje i dohotka koji odgovara robnoj i

234

Makroekonomska ravnotea

LM krivu, koja e proi kroz taku C, gde output iznosi }. Pad nivoa cena dovee do rasta ponude realnog novca (panel ( e)). To e liniju ponude realnog novca na panelu (f) pomeriti udesno, to odgovara skoku sa LM na LM na panelu (c). Tako e se postojei nivo cena sniziti dovoljno da LM proe kroz taku A, gde se postie opta ravnotea. Na Slici, nivo cena koji uravnoteava sva trita je P , koji na panelu (e) odgovara liniji realne novane ponude (M/P). Ovaj primer pokazuje da uvek postoji neki nivo cena koji uspostavlja optu ravnoteu, pod uslovom da kamatna stopa i realna plata obave zadatak uravnoteavanja trita novca i trita rada. Drugaije reeno, ako postoji puna fleksibilnost svih relevantnih cena (cena robe, kamate, tj. cene novca i realne plate, tj. cene rada), postojae opta ravnotea.12 Kao to se vidi sa panela (a) i (b), ovo prilagoavanje ne utie na ponudu. Na ovim panelima prikazane su odluke sa trita rada i odluke firmi da uposle radnike i kreiraju odreeni nivo robne ponude. Odatle proizlaze dva vana zakljuka. Prvo, na gornjem srednjem panelu ravnotea se uvek nalazi na preseku linije IS i robne ponude S. Linija IS moe se interpretirati kao tranja u posmatranoj privredi. Za nivo outputa kae se da je determinisan ponudom. Drugo, promene cena povratie ravnoteu kroz mehanizam promene realne vrednosti novca. Kada se menja obim realnog novca, menja se nivo cena te se LM kriva pomera sve dok ne proe kroz presek linija ponude i IS krive. U sluaju take B, tj. u situaciji gde tranja zaostaje za ponudom, neophodno je da cene padnu da bi realna vrednost novca porasla. Zauzvrat, kamatna stopa pada, a nivo agregatne tranje raste. Slian scenario moe se izvesti u sluaju vika agregatne tranje nad agregatnom ponudom. Ako bi IS i LM krive trebalo da se seku u taki D, u ravnotei bi trebalo da nivo cena poraste, te da se realna novana ponuda smanji, to e

dovesti do rasta kamatne stope, te i do pada potronje i investicija.

10.5.2 Dihotomija i neutralnost novca

Privredna kretanja koja smo do sada istraivali imaju jednu vanu osobinu: nominalne i realne varijable ne utiu jedne na druge. Preciznije reeno: 1. Realne varijable (realni BDP, ravnotena nezaposlenost, relativne cene, ukljuujui realni devizni kurs) nisu pod uticajem nivoa novane ponude; 2. Promene u ponudi novca proporcionalno menjaju sve nominalne varijable (tj. one koje izraavamo u domaoj valuti).13 Ako se vratimo na Sliku 10.8, moemo videti zato je to tako. Opta ravnotea nalazi se na preseku linija S i IS, kojima opisujemo realnu stranu (trite robe i rada). LM kriva, kojom opisujemo nominalnu stranu (trite novca i druga finansijska trita), nema nikakvu ulogu u uspostavljanju ravnotee. Ona se jednostavno premeta do take preseka dveju realnih krivih. U sluaju da se nivo cena automatski prilagoava i da je privreda uvek u taki opte ravnotee, vaie princip klasine dihotomije: nominalne varijable ne utiu na realne varijable. Samo tehnologija i promena ukusa utiu na realnu stranu privredne aktivnosti (tj. na privredni rast, nezaposlenost, realnu potronju itd). Posebno treba naglasiti da je output u potpunosti odreen agregatnom ponudom. Monetarni faktori, kao to su ponuda novca i nominalne kamatne stope, ne igraju nikakvu ulogu. Da bismo videli zato je to tako, zamislimo da se poveala ponuda nominalnog novca. Na Slici 10.9 kriva NN pomera se ka NN (panel ( f )). Pri datom nivou cena, LM kriva pomera se nadole. Meutim, ovaj poloaj nije konzistentan sa uslovima opte ravnotee, jer agregatna tranja premauje agregatnu ponudu sa panela (c). Da bi se ponovo uspostavila opta ravnotea, neophodno je da se cene promene, te da se LM kriva vrati na poetni poloaj. Da bi se to desilo, nominalne promene novane ponude moraju biti kompenzovane proporcionalnim promenama

12

Mi smo ustanovili samo to da opta ravnotea postoji. Tehnika pitanja, kao to je jedinstvenost same take ravnotee, kao i to da se relevantne cene uvek nepogreivo vraaju u pravcu opte ravnotee (pitanje stabilnosti), izlaze iz okvira ove knjige. Pitanja prilagoavanja cena detaljnije se obrauju u Poglavljima 1214.

13

Ovo je vezano za propoziciju iz Poglavlja 8, da je stopa inflacije proporcionalna stopi rasta novane mase.

Output, zaposlenost i cene

Kolektivna ponuda rada Ponuda rada domainstva

235

S LM Ponuda realnog novca

Kamatna stopa

Tranja za radom M
(a)

Kamatna stopa

Realna zarada

IS } (c)

Tranja za novcem

Zaposlenost

Output

(e)

(M/P) Realni novac

N N Ponuda realnog novca

Proizvodna funkcija

45

Nivo cena

Output

Output

P P N N (M/P)

M
(b)

Zaposlenost

Output
(d)

Realni novac
(f)

Slika 10.9

Neutralnost novca

Rast nominalne ponude novca pomera NN krivu na poloaj NN, to vodi rastu nivoa cena u istoj proporciji. Sve realne varijable ostaju iste.

nivoa cena, tako da se realna ponuda novca ne menja, kako je i prikazano na panelu ( f ).14 Ovo svojstvo, da novac ne utie na realnu stranu ekonomije poznato je kao neutralnost novca (monetarna neutralnost). Na Slici 10.9, neutralnost novca oznaava da ni uslovi na tritu rada (paneli (a) and (b)), koji determiniu ponudu dobara (linija S na panelu (c)), ni odluke o potronji (IS) nisu pod uticajem ponude novca (LM krive). S jedne strane, ideja o monetarnoj neutralnosti skoro da je oigledna: novac je sredstvo obrauna, a obraunska jedinica trebalo bi da bude irelevantna

za privredne subjekte koji na tritu jedino vode rauna o realnim odnosima razmene. Odlian primer za to je nedavna zamena evropskih valuta u evro (vidi Okvir 10.2), koja se, u principu, svela na novo markiranje cena. U Poglavlju 8 pokazano je da su inflacija i depresijacija deviznog kursa u potpunosti determinisani rastom ponude novca. Jedan ekstremniji pristup, prema kome se cene i u kratkom roku prilagoavaju novonastalim prilikama, te da dihotomija uvek vai, jeste (neo)klasini pristup.15 Njegova primenljivost na stvarne dogaaje u svetu ostaje
15

14

Kada se M i P menjaju u istoj proporciji, M/P se ne menja.

Ovaj pristup suprotan je kejnzijanskom, prema kome su cene rigidne. Izraz klasini dolazi iz Kejnzove inicijalne kritike. Neoklasina sinteza predstavlja izraz s kraja 60-tih i poetka 70-tih, kada je dolo do oivljavanja pre-kejnzijanskih ideja i njihove ugradnje u kejnzijanski model.

236

Makroekonomska ravnotea

Okvir 10.2 Evro i monetarna neutralnost

Od 1. januara 1999. godine, evro je postao zvanina valuta tadanjih 11 lanica Evropske unije: Austrije, Belgije, Luksemburga, Finske, Francuske, Nemake, Irske, Italije, Holandije, Portugalije i panije; Grka se pridruila 2001. godine. (Ovaj spisak odraava i rezultate referenduma u Danskoj iz septembra 2000. godine gde je odbaena ideja o prihvatanju evra za domau valutu. Od 1. januara 2002. godine, banknote evra po prvi put su postale zvanina valuta za obavljanje transakcija, mada su, u stvari, odredbom o fiksiranju deviznih kurseva prihvaenom tri godine pre toga, sve valute u potpunosti ve bile vezane za evro. Na prvi pogled, uvoenje evra ne bi trebalo da predstavlja neto vie od novog markiranja cena, i bilo bi zaista izazovno pretpostaviti da je uvoenje evra odlian primer isto monetarnog dogaaja, bez ikakvih posledica na realnu ekonomiju. Meutim, ostaje da vidimo kako e ova konverzija uticati na odluke firmi, domainstava i drave. Na primer, vlade su ranije mogle da primoraju domau centralnu banku da finansira budetski deficit; kada se evro uvede, ova opcija vie im ne stoji na raspolaganju. Zajednika valuta e olakati razmenu u Evrolendu; cene e postati transparentnije, to bi trebalo da povea konkurentnost. To bi moglo da izmeni strukturu tranje i ponude dobara i usluga unutar nacionalnih privreda. Implicitno, domai radnici e biti izloeni konkurenciji radnika iz drugih zemalja Nadalje, ne bi trebalo potceniti jednokratne trokove vezane za konverziju valute koja ima toliku rasprostranjenost. Nekih 50 milijardi novia i 10 milijardi banknota morale su se ubaciti u opticaj. Da je neko sve banknote sastavio u jedan sveanj, dobio bi pil visok 1000 kilometara. Logistika monetarne konverzije je komplikovana, ali ipak nije nepremostiva. Jasno je ko plaa osiguranje, transport i ostale poslove vezane za konverziju: potroa i poreski obveznik. U praksi, uvoenje nove valute uvek izaziva tekoe, posebno stoga to se javljaju transakcije u kojima uestvuju domainstva, firme, a naroito banke. Osim toga, neizbeno je da e neki ljudi biti izostavljeni, ili da e postati rtve beskrupuloznih prevaranata. Ali ove vrste prevara mogu se desiti i kada nema monetarne unije. Ovde se takoe javlja problem zaokruivanja; dobro je poznato da trgovci formiraju cene tako to ih zaokruuju na ceo broj (ili na 49 ili 99 para). Kada se uvede evro, cene nee vie biti zaokruene i doi e do njihove promene, to e neizostavno dovesti do realnih promena u nivou cena. Kakav e biti neto efekat svih ovih promena? Treba da proe izvestan broj godina da bi se moglo razluiti dejstvo svih ovih faktora; da bismo to utvrdili, moramo da saekamo.

kontroverzna. Podaci sa Slike 8.9 zaista navode na zakljuak da su, u prvoj aproksimaciji, principi dihotomije i monetarne neutralnosti dobar reper za ponaanje makroekonomije na dugi rok. U isto vreme, Slika 10.10 sugerie da se stroga monetarna neutralnost ne ostvaruje ba iz godine u godinu. Nominalne promene novane mase ne dovode do

trenutne promene nivoa cena, na koje izgleda utiu promene nivoa privredne aktivnosti. Tako se otvara jedno interesantno pitanje: kako se ponaa privreda u sluaju kada nema promena cena koje se savreno prilagoavaju svakoj promeni u okruenju? U narednom odeljku blie emo razmatrati implikacije cenovne rigidnosti.

Output, zaposlenost i cene

237

20% 18% 16% 14% Prosena inflacija Prosena inflacija 12% 10% 8% 6% 4% 2% 0% 2% 2% 0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14% 16% 18% 20%
(a) 19891993.

20% 18% 16% 14% 12% 10% 8% 6% 4% 2% 0% 2% 2% 0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14% 16% 18% 20%
(b) 19931998.

Proseni rast M1

Proseni rast M1

Sl. 10.10

Novac i cene na kratak rok na uzorku od 21 zemlje, 19851993.

U okviru kratkih, petogodinjih intervala, veza izmeu monetarnog rasta i inflacije nije tako oigledna kao to je bila na Slici 8.9. Na slici je prikazan sluaj zabeleen u 21 zemlji: SAD, Japanu, Nemakoj, Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji, Austriji, Belgiji, Danskoj, Finskoj, Grkoj, Islandu, Irskoj, Holandiji, Novom Zelandu, Portugaliji, paniji, vedskoj i vajcarskoj. Izvori: MMF, OECD.

10.6

Opta ravnotea sa rigidnim cenama

dobara, ne menjaju cene svaki dan. Ali nije sasvim dobro objanjeno zato je to tako. Diskusiju ovih pitanja odlaemo do Poglavlja 12, ali u Okviru 10.3 navodimo nekoliko dobrih razloga zbog kojih firme nikada ne vre redovne promene cena. Kejnzijanska pretpostavka je da output determinie tranja. To znai da e pri datom nivou cena, ponuai proizvoditi bilo koju koliinu za kojom bude postojala tranja. U tom smislu, ovaj sluaj moe se smatrati potpuno suprotnim u odnosu na klasini pristup, gde se output odreuje iskljuivo na strani ponude. Da bismo ilustrovali kljune razlike izmeu ravnotenih reenja u sluajevima kada su cene fleksibilne, odnosno kada su fiksne, na Slici 10.11 najpre je (panel (a)) produkovana Slika 10.8. Startna pozicija je ista: tri linije sa panela (c) ne prolaze kroz istu taku. Na panelu (e) tranja za novcem odgovara nivou outputa Y poto odgovarajua LM

10.6.1 Output determinisan tranjom

Ako pretpostavimo da cene nisu savreno fleksibilne, ve da su konstantne na kratak rok, to znai da usvajamo radikalno drugaiji pristup u makroekonomskoj analizi. Za razliku od klasine analize, gde su cene imale kljunu funkciju da uravnotee privredne oscilacije, ovde se ta uloga ukida. Umesto toga, dolazi do promena u koliinama traenih i proizvedenih dobara, dakle i do promena u outputu i zaposlenosti. Ova pretpostavka esto se naziva kejnzijanskim pristupom. Videemo da ovaj pristup fundamentalno menja perspektivu koju smo do sada imali. Da li je ova pretpostavka realistina? U Poglavlju 1 (Tabela 1.4) prueni su dokazi da cene variraju znatno manje nego output. Nae svakodnevno iskustvo nam sugerie da firme, koje odreuju cene veine

238

Makroekonomska ravnotea

Okvir 10.3 Kejnzijanski pristup

Pretpostavka da agregatna tranja u kratkom roku ne utie na nivo cena sledi tradiciju makroekonomske analize koja je zapoela sa Donom Majnardom Kejnzom (John Maynard Keynes (18831946)) i njegovim delom Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca (General Theory of Employment, Interest and Money), objavljenim 1936. godine. Njegov cilj bio je da objasni kako je mogue da doe do TAKO drastinog pada privredne aktivnosti kao to se desilo za vreme Velike ekonomske krize. (U periodu 1929-1931, industrijska proizvodnja pala je za 1020%.) Danas se kejnzijanski pristup tretira kao praktina alatka u kreiranju makroekonomskog okvira; ali kejnzijanci bi ili i dalje od toga, tvrdei da se radi o valjanoj radnoj pretpostavci. Tako je, na primer, Denis Karlton (Dennis Carleton) sa ikakog univerziteta pokazao da firme ne menjaju regularno cene, a esto ih menjaju ree nego svakih 18 meseci, ak i u periodima umerene inflacije. Kritiari kejnzijanskog pristupa tvrde da su izostavljene mikroekonomske osnove. Oni esto postavljaju sledea pitanja: Zato se cene ne usklauju sa promenjenim privrednim okolnostima? Kakvim bi se ponaanjem mogla objasniti rigidnost cena? Kejnzijanci imaju tri odgovora. Prvo, trokovi najave (menu costs) mogu biti znaajni. Tu spadaju administrativni trokovi vezani za promene cena, markiranje robe i objavljivanje ovih promena. Svakako da e u ove trokove spadati daleko vie od samih trokova markiranja robe, poto se ni kataloke cene, koje je lako promeniti, uopte ne menjaju esto. Slino tome, moderni supermarketi koriste kodove, te bi cene trebalo promeniti samo u centralnom kompjuteru. Sve to upuuje na zakljuak da su cene rigidne usled nekih drugih vanih razloga. Drugo objanjenje akcenat stavlja na odnose firme sa potroaima. Da bi ouvala dobru reputaciju, firma e zadrati stare cene, ak i ako tranja pone znaajno da fluktuira. Na primer, u Francuskoj je avgusta 1995. godine porez na dodatu vrednost porastao za 2%. Mnoge radnje objavile su da se njihove cene ukljuujui porez nee menjati. Na taj nain, da bi odrale postojei nivo cena, firme su barem za izvesno vreme pristale da apsorbuju rast poreza i da plate reklamu koja e takav njihov potez obelodaniti klijentima. Tree objanjenje rigidnosti cena vezano je za ulogu ugovora. esto su firme vezane implicitnim, a ponekad i eksplicitnim ugovornim klauzulama prema kojima se obavezuju da e u definisanom periodu u budunosti isporuivati dobra po ranije ugovorenim cenama.

kriva sa panela (c) prolazi kroz taku B. Ali sada se nivo cena P ne menja. Sa fiksiranom ponudom novca N i uz fiksni nivo cena, realna ponuda novca sa panela (e) postaje egzogena, to fiksira poziciju LM krive na panelu(c). IS kriva, kojom se definiu uslovi ravnotee na robnom tritu, nema razloga da se pomera. Kao rezultat, jedina taka mirovanja bie taka B, gde se seku IS i LM kriva. Taka B mora biti ravnotena. Ravnotea se ne moe u potpunosti opisati ako se ne pogleda situacija na tritu rada. U uslovima opte ravnotee, ako se jedno trite ne uravnotei, nee ni ostala; a tako nee ni trite rada. Ako sve nominalne cene budu rigidne, to e vaiti i za nominalne zarade, tako da e realne zarade (kolinik rigidnih nominalnih zarada i rigidnih cena) takoe biti fiksirane na

nekom nivou H. Kada su cene rigidne, a output definisan tranjom nije isti kao output koji je definisala ponuda, ishod e determinisati kraa strana. U ovom sluaju output } koji odgovara taki A na panelima (a) i (c) i koji je definisan agregatnom ponudom, bie vei od onog koji bude definisala tranja. Ako firme budu manje proizvodile, trebae im manje radnika; panel (b) pokazuje da e zaposlenost biti na nivou L, ispod nivoa M koji odgovara prethodnoj taki ravnotee na tritu rada. Tako e zaposlenost biti definisana kao koliina rada potrebna za proizvodnju traenog outputa, Y. Na panelu (a), realna zarada H nacrtana je kao marginalna produktivnost rada pri prethodnoj ravnotei. Kao ishod javlja se nezaposlenost, poto ponuda rada prevazilazi tranju za radom u rastojanju AB. To je, meu-

Output, zaposlenost i cene

Kolektivna ponuda rada

239

S LM Ponuda rada domainstva Ponuda realnog novca

Kamatna stopa

B H

B A

D L
(a)

Tranja za radom M Y
(c)

Kamatna stopa

Realna zarada

IS }
(e)

Tranja za novcem (M/P)

Zaposlenost

Output

Realni novac

N 45 Proizvodna funkcija } Y Ponuda realnog novca

Nivo cena

Output

Output

N L
(b)

Y
(d)

}
(f)

(M/P) Realni novac

Zaposlenost

Output

Sl. 10.11

Ravnotea u sluaju kada su cene rigidne

Polazei od pozicije na panelu (b) u kojoj nema zajednike take preseka tri linije, uz rigidne cene i datu nominalnu ponudu novca, realni novani fond (N/P ), a stoga i LM kriva, ne mogu menjati poloaj. Upravo e agregatna tranja, odnosno IS-kriva, biti ta koja e determinisati ravnoteu u taki A, u uslovima kada su cene rigidne. Kada na panelu (d ) posmatramo nivo outputa determinisan tranjom, na panelu (b) emo utvrditi nivo zaposlenosti L koji je potreban za proizvodnju Y. Trite rada ne mora da bude u ravnotei, i po pravilu e ga karakterisati nezaposlenost. Na panelu (a) pretpostavljeno je da firme plaaju realnu zaradu H, koja je kompatibilna sa nivoom zaposlenosti M, tako da postoji voljna nezaposlenost, koja odgovara rastojanju AB.

tim, samo jedna od mogunosti, jer e sve zavisiti od iznosa realnih plata na kraju procesa.16 Kljuna razlika izmeu situacija sa fleksibilnim i sa fiksnim cenama se sada se moe vrlo zgodno rezimi-

16

Vano je primetiti da, poto agregatna tranja determinie output, firme u optem sluaju nee biti na svojim krivama tranje za radom. U stvari, mogu je svaki nivo zarada izmeu taaka B i C: to to nisu na krivoj tranje za radom znai da firme ostvaruju ekstraprofite jer radnike plaaju manje od njihove marginalne produktivnosti.

rati. U sluaju fleksibilnih cena, pravac kauzalnosti na Slici 10.6 je suprotan kretanju kazaljki na asovniku, jer se kreemo od panela (a) do panela (b), (d ), i (c): tako e ravnotea na tritu rada determinisati ravnoteni nivo outputa. Paneli (e) i ( f ) onda pokazuju koji e nivo cena vladati u uslovima opte ravnotee. Sa rigidnim cenama, paneli sa desne strane (e) i ( f ) nisu nam vie od koristi, poto je ova informacija ve ugraena u LM krivu. Sada je logino da se kreemo u pravcu kazaljke na asovniku, od panela

240

Makroekonomska ravnotea

(c) do panela (d ), (b) i (a): trite rada vie nee determinisati ravnoteu na robnom tritu, ve e njime biti determinisano. Razlika izmeu ponude i tranje za radom pri nekoj neravnotenoj zaradi H oznaie nivo nevoljne nezaposlenosti. Ovakav sluaj, gde je tranja manja od ponude, predstavlja prototip kejnzijanskog pristupa sa rigidnim cenama.17 U sluaju rigidnih cena, opta ravnotea nee se formirati kao na Slici 10.6, to bi se jedino sluajno moglo desiti. Trita robe i novca bie u ravnotei, ali ne i trite rada. Intuitivno posmatrano, ovo se ini realnim. Ne bi se reklo da ima mnogo firmi koje e zadugo proizvoditi neeljena dobra kada je tranja slaba, niti ima permanentnih nestaica u vremenima kada tranja prevazilazi ponudu. Kako je zabeleeno u Poglavlju 8, trite novca se neverovatno brzo prilagoava. S druge strane, tritu rada potrebno je vie vremena, te nezaposlenost postaje karakteristika svakodnevnog ivota.18

LM

LM

Kamatna stopa

A A

IS Y1 Y1

Output

Sl. 10.12

Monetarna neutralnost ne vai u sluaju kada su cene fiksne

Rast novane ponude du stare LM kreira viak novane ponude. Nova LM krive nalazie se ispod i udesno u odnosu na staru. Ravnotea na tritima robe i novca vodi padu kamatne stope i veem BDP nego to je bilo u taki A.

10.6.2 Ne-neutralnost novca

Kada pretpostavimo da su cene rigidne, klasina dihotomija vie ne vai. To se moe videti sa Slike 10.12 koristei samo jedan dijagram, ili sa panela (c) Slike 10.11. Poto output determinie zaposlenost, sve realne varijable (BDP, zaposlenost, potronja, investicije, realna kamatna stopa itd) bie podloni uticajima sa trita novca. Poto se nivo cena ne menja, promene nominalnog novca imae realne efekte. Ne-neutralnost novca bie rezultat injenice da klasina dihotomija ne vai. Na Slici 10.12, promena nominalne ponude novca pomera LM krivu, a time i output, zaposlenost i ostale realne varijable. U klasinoj teoriji monetarna neutralnost vaila je zahvaljujui tome to se nivo cena pomerao tako da izjednai realnu novanu ponudu N/P sa realnom tranjom za novcem L(Y, i, c) koja je, opet, konzistentna sa ravnotenim nivoima outputa i kamatne stope. U stvari, nivo cena dovoljno se pomera da bi doveo LM krivu do preseka linije ponude i IS-krive. Kada je nivo cena fiksan, upravo tranja za novcem bie ta koja se prilagoava ponudi novca. To e izazvati promene u kamatnoj stopi i outputu. Ove promene ostae kompatibilne sa ravnoteom na robnom tritu: grafiki posmatrano, privreda se kree du IS krive iz take A u taku A.

17

18

Mogue je razmatrati suprotan sluaj, gde tranja prevazilazi ponudu. Ovaj sluaj, nazvan potisnutom inflacijom, redak je, ali je esto bio primeen u centralno-planskim privredama, gde su cene postavljane dosta nie od svoje trine vrednosti, najverovatnije iz politikih razloga. Kao rezultat, esto su se javljale nestaice. Ovakva ravnotea sa rigidnim cenama nekada se naziva nevalrasijanskom, po Leonu Valrasu (Lon Walras (1834 1910)), francuskom matematikom ekonomisti. Kada je francuska vlastela odbacila njegove ideje bio je prisiljen da emigrira, te se preselio u vajcarsku, u Lozanu.

Output, zaposlenost i cene

241

Rezime
1. IS kriva je skup taaka koje, pri datom nivou cena, povezuju realni BDP i kamatne stope koje su kompatibilne sa ravnoteom na robnom tritu. Linija ima opadajui nagib, jer rast kamatne stope obara potronju i investicije, te tako smanjuje agregatnu tranju za dobrima i uslugama; da bi se postigla ravnotea na robnom tritu, bie potrebno da se smanji output. 2. Uslovi ravnotee na novanom tritu prikazani su LM krivom, pozitivnom vezom izmeu realnog BDP i kamatne stope, kada je realna ponuda novca egzogena. Nagib LM krive je pozitivan, jer rast kamatne stope, koji redukuje tranju za novcem, mora biti neutralisan rastom BDP, koji e uticati na rast tranje. 3. Na tritu rada formira se ravnotena realna zarada i ravnoteni nivo zaposlenosti pri kome, barem sa stanovita kolektivnih pregovaraa, nee biti nevoljno nezaposlenih radnika. 4. Kada se sva tri trita (roba, novac, rad) simultano uravnotee, postie se opta ravnotea. Da li e se to desiti i kako, umnogome e zavisiti od toga da li su cene fleksibilne ili rigidne. 5. Promena nivoa cena utie na realnu novanu ponudu i vodi LM krive do preseka krive ponude outputa i IS krive, kojom je opisana agregatna tranja za outputom. 6. Kada je nivo cena fleksibilan, u privredi vai dihotomija: realne i nominalne varijable ne utiu jedne na druge. Monetarna neutralnost podrazumeva da nominalne novane promene ne izazivaju realne efekte. Novac utie jedino na cene, kao i na ostale nominalne varijable. 7. Pretpostavka o fleksibilnosti cena korisna je kada analiziramo privredna kretanja na dugi rok. Mada u potpunosti vai za dugi rok, manje je verovatno oekivati da fleksibilnost cena vai i u kratkom roku. 8. Kada su cene rigidne, output je determinisan tranjom. Ravnotea e se nai u preseku IS i LM krive. U optem sluaju, odgovarajui nivo outputa razlikovae se od onog koji su firme nameravale da ponude. Ovaj raskorak e stvoriti neravnoteu na tritu rada, to e esto za rezultat imati voljnu nezaposlenost. 9. Kada pretpostavimo da su cene rigidne, klasina dihotomija i neutralnost novca vie ne vae. Novac e uticati na realne privredne varijable. 10. Kejnzijanski pristup, koji podrazumeva da je nivo cena nepromenljiv i da se ravnotea na robnom tritu postie tako to se prilagoava output, pogodna je preica za analizu kratkoronih determinanti BDP i kamatnih stopa. 11. Oba sluaja, fleksibilnih i rigidnih cena, mogu se analizirati istim grafikim aparatom. U sluaju fleksibilnih cena, BDP e determinisati ponuda, a cene e se prilagoditi; u sluaju fiksnih cena, BDP e odrediti tranja, a firme e prilagoditi svoj output.

242

Makroekonomska ravnotea

Kljuni pojmovi
klasini (neoklasini) pristup zatvorena privreda funkcija tranje ravnotea na robnom tritu IS kriva neravnotea ravnotea na novanom tritu LM kriva agregatna tranja opta ravnotea output determinisan ponudom i tranjom klasina dihotomija monetarna neutralnost (neutralnost novca) klasian (neoklasian) pristup kejnzijanski pristup trokovi najave

Vebe
1. IS i LM kriva sa Slike 10.4 definiu etiri kvadranta. Svaka od pozicija van krive oznaava trinu neravnoteu, koju moe karakterisati viak tranje ili ponude, na robnom ili na novanom ili na oba trita. Definiite uslove koji vae u svakom od kvadranata, npr. gde postoji viak tranje na robnom i viak ponude na novanom tritu; itd. 2. Pretpostavimo da je realna tranja predstavljena sledeom funkcijom: 2000 + 0,5(Y T ) + G 200i. Output Y, porezi T i javna potronja G dati su u realnom iznosu (u evrima, stalne cene). Nominalna godinja procentualno izraena kamatna stopa obeleena je simbolom i. Javna potronja je konstantna i iznosi 3000. (a) Kolika e biti ravnotena vrednost BDP za T = 3000 i i = 5%? Iscrtajte IS krivu za i = 2% i i = 8%. Napiite jednainu IS krive. (b) Sve zadatke iz pitanja (a) ponovite za sluaj kada je T = 4000. Gde se ova kriva nalazi u odnosu na prethodnu iz zadatka (a) i zato? (c) Ponovite sve zadatke iz pitanja (a), ali sada pretpostavljajui da je eljena tranja data funkcijom 2000 + 0,5(Y T ) + G 400i. Objasnite razliku u odnosu na zadatak pod (a). 3. Koristei se Slikom 10.6, pokaite efekte jednokratnog rasta produktivnosti (to e biti pomak proizvodne funkcije navie) na zaposlenost, output, cene, zarade i kamatne stope, kada su cene fleksibilne. Kako se Va odgovor menja u sluaju da su cene rigidne? 4. Pretpostavimo da se kriva tranje za novcem moe predstaviti sledeom linearnom funkcijom: L(Y, i ) = 0,5Y 300i. Pretpostavimo da je M/P = 2000. (a) Iscrtajte LM krivu na i-Y dijagramu.
Koristei se IS krivom iz zadatka 2, uz uslov K = L = 3000, utvrdite ravnoteni output Y i ravnotenu kamatnu stopu i.

5. Razmotrite sluaj rigidnih realnih zarada sa Slike 10.6(a), gde postoji izvestan procenat nevoljne nezaposlenosti. Pokaite da bi, u sluaju fleksibilnih cena, bilo mogue da se na ostalim tritima postigne ravnotea, a da pri tome ponuda determinie output. Pokaite da e vaiti dihotomija i da je novac neutralan. (Ovaj zadatak treba da pokae da svi rezultati koji vae pri fleksibilnim cenama i dalje vae u sluaju kada postoji rigidnost realnih zarada.)

Output, zaposlenost i cene

243

6. Funkcija eljene tranje je DD = 4000 + 0,5(Y R)+ K 200i, uz uslov R = K = 3000, i pretpostavku da se output proizvodi korienjem proizvodne funkcije Y = KL . Nadalje, pretpostavimo da je K = 20000. Pretpostavimo da je ponuda rada domainstva egzogeno odreena na nivou od L = 5000. (a) Koji je ravnoteni nivo outputa, realnih zarada i kamatne stope? (b) Koristei funkciju tranje za novcem L(Y, i) = 2Y 800i, utvrdite nivo cena u ovoj privredi u sluaju kada je N = 18000. 7. Grafiki pokaite efekte rasta transakcionih trokova c (koji utiu na promenu tranje za novcem) na BDP, zaposlenost, nivo cena i kamatnu stopu. Razmotrite kako sluaj fiksnih, tako i sluaj fleksibilnih cena. 8. Sada, jednostavnosti radi, pretpostavite da u zadatku 6 vai kejnzijanski pristup, uz P=1. Naite ravnotene vrednosti Y i i u sluaju rasta N sa 16000 na 17000. ta se deava sa zaposlenou L? Koje ste kljune pretpostavke koristili prilikom reavanja ovog problema? 9. Bive centralno-planske privrede pojavile su se sa zastarelim stokom kapitala. To znai da e nove investicije brzo podii produktivnost. Pretpostavljajui da ove privrede startuju iz take opte ravnotee, kao na Slici 10.6, (a) Pokaite efekte na investicije na panelima (a) i (b). (b) Interpretirajte rezultat na panelu (c). (c) U sluaju fleksibilnih cena, ta se deava sa BDP, kamatnim stopama i cenama? (d ) Sada odgovorite na isto pitanje kao u sluaju (c), ali kada su cene rigidne. (e) Moe li se postii ishod kao u pitanju (c) sa fiksnim cenama, ako centralna banka zakonom uvede obavezu da se promeni nominalna novana ponuda? 10. Pretpostavimo da je sua prepolovila etvu u nekoj zemlji (resursi u periodu 1), sa osobinom da se moe ili posaditi danas i ponjeti narednog dana, ili se u celini danas mora potroiti. Koristite Sliku 10.7 da biste predvideli posledice na kamatnu stopu. Da bismo sada predvideli implikacije na optu ravnoteu u privredi, te posledice primenite na estopanelni dijagram sa Slike 10.6. Pretpostavite da je nominalna novana ponuda konstantna, da privredni subjekti predviaju da je ova promena po prirodi kratkorona te se bogatstvo ne menja a da je takoe i produktivnost investicija ostala ista, to znai da se proizvodna funkcija pomera nadole u istom iznosu. Tei zadatak: ta se deava sa nominalnim BDP u prvom periodu, ako tranja za novcem ima jedininu elastinost?

Predlog za dalje prouavanje

Klasini radovi su: Keynes, John Maynard (1936), The General Theory of Employment, Interest, and Money, Macmillan/ Harcourt Brace. lanak kojim je osnovana makroekonomija i u kome je rezimiran ISLM model je Hicks, John (1937), Mr Keynes and the Classics, Econometrica, 5: 14759. Izvorni opis ravnotee u uslovima fleksibilnih i rigidnih cena: Patinkin, Don (1948), Price Flexibility and Full Employment, American Economic Review, 38: 54364. Napredniji pristup moe se nai u Romer, David (1996), Advanced Macroeconomic Theory, McGraw-Hill. Sargent, Thomas, J. (1987), Macroeconomic Theory, Academic Press.

Dodatak: Matematiki opis makroekonomske ravnotee sa fleksibilnim i sa fiksnim cenama

U ovom dodatku formalno se izvode neki od rezultata koji su prezentirani u tekstu. Relacijom (A10.5) data je IS-kriva sa Slike 10.2, u Y-i prostoru, i (to je trivijalno) dat je nivo cena P. Totalnim diferenciranjem (A10.5) dobijamo (A10.6) dY = Cd + CY dY CY dR + Ii di + dK.
d d

Makroekonomska ravnotea sa fleksibilnim cenama (klasini model)

Trite rada
Agregatna ponuda rada data je relacijom (A10.1) LS = LS (w, O),

Nagib IS krive u (i, Y ) prostoru dobijamo kada pretpostavimo da su sve egzogene varijable iz (A10.6) konstantne i kada je ispunjen uslov d = dK = dR = 0:19 dY = CY dY + Ii di
d

gde je w realna zarada, a O predstavlja egzogeno dati broj individua u radnom dobu. Pretpostavka je da je S S > 0, LO > 0. Umesto da se koncentriemo na domainLW stva, ponudu rada moemo tretirati i kao proces kolektivnog pregovaranja ili kao aktivnosti sindikata. Agregatna tranja za radom izvedena je u relaciji (A6.8) kao (A10.2) LD = LD(w, L),

odnosno (A10.7)
dY di = Ir 1 CY <0

za bilo koju vrednost nivoa cena P. Ravnotea na robnom tritu dobija se kada se izjednae ponuda i tranja, odnosno (A10.8) F(L, M) = Y = C(, Yd ) + I(i ) + K.

D D < 0, L K > 0. Ravnotea je data relacijom uz uslov LW

Trite novca
Nominalnu ponudu novca definie centralna banka na nivou N. Realna tranja za novcem izvedena je u Poglavlju 8 kao (A10.9) (Y, i )

(A10.3)

L (w, L) = L (w, O) = L,
D S

koja e determinisati vrednosti dve nepoznate, zaposlenosti L i realne zarade w.

Trite robe
Ponudu robe odreuju firme koje ih proizvode koristei rad koji su angaovali u skladu sa relacijom (A10.2). Kapital je u prvom periodu fiksan, tako da proizvodna funkcija glasi Y = F(L, L). Poto se nivo zaposlenosti odreuje na tritu rada, kao reenje relacije (A10.3), M i H e predstavljati odgovarajuu zaradu, tako da e biti (A10.4) Y S = F(L, M).

uz Y > 0, i < 0. Ravnotea na tritu novca data je relacijom (A10.10) N/P = (Y, i ),

a to je LM kriva. Totalnim diferenciranjem (A10.10) dobijamo (A10.11)

dN P = N P2 d P = Y d Y + i d i.

Da bismo izveli funkciju tranje, pretpostaviemo da su inflaciona oekivanja = 0, tako da e realna kamatna stopa r biti jednaka nominalnoj kamatnoj stopi i. Na osnovu rezultata iz Poglavlja 4, finalni rashodi domainstava, firmi i drave mogu se u zatvorenoj privredi predstaviti relacijom (A10.5) Y = C(, Y ) + I(i ) + K,
d

Za dato P, uz uslov dP = 0, nagib LM krive moe se nai kada je dM = 0 u (A10.11), ili (A10.12)
di dY = Y i >0

gde je Y simbol za BDP, C je potronja, I su investicije, a K su javne nabavke, u stalnim cenama. Javna potronja K je egzogena, a definisana je kao paualni (neto) porez R. Stoga je raspoloivi dohodak Yd dat kao Y R. U principu, R ne mora da bude pozitivno; ako bude negativno, to se moe tumaiti kao egzogeni transfer ili kao poresko izuzee. Bogatstvo je egzogena varijabla.

Obratite panju na to da pretpostavljamo da se poslednje trite, odnosno trite kamatonosne aktive moe uravnoteiti ako se uravnotei trite novca. Kae se da je to primena Valrasovog zakona, koji se obrauje u svakom dobrom udbeniku mikroekonomije.
19

Pretpostavka o bogatstvu kao konstanti mogla bi se modifikovati, to emo i uiniti u dodatku narednog poglavlja. Takav pristup u stvari znai da tranzitorna (tekua) kretanja kamatne stope i outputa ne bi trebalo da utiu na bogatstvo domainstava, koje se zasniva na dugoronijim varijablama.

Output, zaposlenost i cene

245

Opta ravnotea sa fleksibilnim cenama

Na taj nain, imamo: S krivu: IS krivu: LM krivu: Y = F(L, M) Y = C(, Y T ) + I(i ) + K N/P = (Y, i ),

Trite robe
Tranja za robom data je relacijom (A10.5). Ponuda robe savreno je elastina pri ceni P; pri toj ceni, firme e biti voljne da ponude vie outputa. Ravnotea na robnom tritu je data Y = C(, Yd ) + I(i ) + K. Poto se promene Y smatraju kratkoronim, pretpostavlja se da Y nee uticati na visinu bogatstva, to jest Y = 0. Nagib IS krive i dalje je definisan relacijom (A10.7).

sistem od tri jednaine sa tri nepoznate: Y, i i p. Na panelu (c) Slike 10.6, one su predstavljene sa tri linije. Poto je output definisan na strani ponude, ravnotena kamatna stopa reava sistem } = C(, Yd ) + I(i ) + K, a nivo cena se prilagoava sledeem uslovu, da bi proao kroz MM krivu
P= Y (} , i ) .

Novano trite
Ravnotea na novanom tritu ne menja se osim u sluaju egzogenosti cena: (A10.10) N/P = (Y, i ).

Makroekonomska ravnotea pri fiksnim cenama

Sada pretpostavljamo da je P egzogeno dato na nivou P. U optem sluaju, nee se sva trita uravnoteiti; a posebno, pretpostavili smo da se trite rada nee uravnoteiti, te da je L = LD < LS M. Jednostavnosti radi, takoe emo pretpostaviti da je nominalna plata fiksirana na nivou W = {, tako da je i realna plata fiksirana na {.20 Tranja za radom bie determinisana tranjom; to jest, zaposlenost predstavlja tranju za radom neophodnu za proizvodnju outputa Y. Pod ovim uslovima, moemo da govorimo samo o ravnotei na tritu robe i novca. Kao i ranije, ravnotea na tritu hartija od vrednosti bie ostvarena ako se uravnotei novano trite.
20

Nagib LM krive dat je (A10.12). MM kriva data je relacijom

P= N M/P = N (Y , i ) .

Opta ravnotea sa fiksnim cenama

IS kriva: LM kriva: Y = C(, Y T ) + I (i ) + K. N/P = (Y, i ).

Ove dve relacije prikazane su na panelu (c) Slike 10.9. S-kriva pokazuje output koji bi se mogao ostvariti pri fleksibilnim zaradama i cenama, ali je pokazan samo kao primer. Obratite panju da se ravnoteni output i kamatne stope u optem sluaju nee poklapati sa ravnotenim takama u sluaju fleksibilnih cena.

Ova pretpostavka nije neophodna. Na primer, Kejnz je (1936) pretpostavio da su rigidne samo nominalne zarade, dok su cene u potpunosti fleksibilne. Alternativno, moglo bi se pretpostaviti da su cene rigidne, a nominalne zarade fleksibilne, pretpostavljajui da se pojedinci nalaze na svojoj krivoj ponude rada, odnosno da, uz rigidne cene, fleksibilne nominalne plate bivaju odreene linijom kolektivne umesto individualne ponude rada.

Nezaposlenost
Nezaposlenost je data LS(H, O) L, gde L zadovoljava uslov } = F(L, L).