28.

Patokrator: tipik cara Jovana II Komnina za manastir Hrista Pantokratora (Svedratelja) u Carigradu
Datum: oktobar 1136. Prevodilac: Robert Dordan (Jordan) Korieno izdanje: Pol Gotije, "Tipik Hrista Spasitelja Pantokratora" (Paul Gautier, Le typikon du Christ Sauveur Pantocrator) REB 32 (1974), 1145, sa tekstom na str. 27131. Rukopis: Parisinus graecus 389, fols. 161 (pre 1740); Halki Theological School Library 85, nunc (sada) 79, fols. 69122v (1749).1 Drugi prevodi: Francuski, preveo Gotije (Gautier), Pantocrator, str. 26130. Istorijat manastira A. Opis zdanja Manastir Hristou tou Pantokratoros "Hrista Svedratelja" sagradio je car Jovan II Komnin (1118-43) na brdu na severu sredinjeg dela Carigrada.2 Prema nekim izvorima, delo se pripisuje njegovoj supruzi Irini, derci ugarskog kralja Ladislava.3 Izgradnja se pripisuje arhitekti po imenu Nikofor. Zdanje obuhvata trostruku crkvu sa diskretno ali ipak fiziki spojenim sadrajima, koja je posvedena Hristu Pantokratoru (juna crkva), Arhangelu Mihailu (centralna crkva) i Bogorodici Eleousa (severna crkva). Cela ova struktura je preivela kao Zejrek Kilise damija (Zeyrek Kilise Camii) u dananjem Carigradu. Arheoloki podaci pokazuju da je prvo bio sagraen Pantokrator, zatim Eleousa i na kraju kapela Arhangela Mihaila, koji je bio sagraen da bude pogrebna kapela (mauzolej) dinastije Komnina.4 Bila je tu i uvena bolnica u okviru istog zdanja, kao i dom za stare. Leilite za leprozne, koji predstavlja deo celog zdanja, bio je na odvojenoj lokaciji. Sve strukturne komponente ovog zdanja spominju se u tipiku koji je ovde preveden. B. Pantokrator pod dinastijom Komnina Premda je manastir bio formalno nezavisan (vidi pogl. *69+ nie), carevi iz dinastije Komnina su se ipak njime sluili u mnoge svrhe koje bi bile primerenije tradicionalnim carskim manastirima. Nakon svog iznenadnog zauzimanja vlasti (izvikala ga je vojska prim. prev.), na primer, a po naprasnoj smrti svoga oca Jovana II 1143. g., Manojlo Komnin (1143-80) je naredio velikom domestiku (megas domestikos) Jovanu Aksuhu (John Axouch - ili ) da u taj manastir zatvori
1

Vidi Gautier, Pantocrator str. 67; svojeruni rukopis, koji se nekada nalazio u manastiru Mega Spelaion na Peloponezu, propao je u poaru 1934. g. Vidi raspravu nie i Istorijatu manastira, F. 2 Nikita Honijat (Niketas Choniates), Historia, izd. J. A. Van Diten (Dieten) (Berlin, 1975), str. 48; i Kratka Hronika (Synopsis Chronike), izd. K. N. Satas (Sathas), Srednjovekovna biblioteka (Mesaionike Bibliotheke), tom 7 (Paris, 1894), str. 216. 3 Jovan Kinam (John Kinnamos - ili ili , 12. vek), Istorija (Historia - ), izd. A. Majneke (Meineke), CSHB (Bonn, 1836), str. 10. 4 Takav redosled u izgradnji predloio je Megou, Beleke na nedavni rad Vozantojskog instituta (Megaw, Notes on Recent Work of the Byzantine Institute, str. 33371.

njegovog starijeg brata Isaka sve dok on sam ne bude u mogudnosti da stigne u Carigrad. I Jovan i njegova ena Irina tamo su sahranjeni (verovatno 1143 i 1134). I Manojlo je 1158. g. tu, u kapeli, sahranio svoju enu Bertu (Irinu) Sulcbah (Bertha of Sulzbach *derka bavarskog grofa- prim. prev.]), a 1180. g. i sam je u njoj sahranjen.5 Manastir je takoe zasnovao i svoju uvenu zbirko ikona i motiju, ukljuujudi i ikonu sv. Dimitrija koju je Manojlo I doneo 1149. iz Soluna, kao i mermernu plou na koju je, smatralo se, bio poloen Hristos za pogrebenje, koju je isti car 1169/70. doneo iz Efesa.6 Prvi poznati nastojatelj manastira bio je Josif Agioglikeritis (Joseph Hagioglykerites), koji se spominje u jednom izvoru iz 1149. g. u vezi sa ikonom sv. Dimitrija koju je dobio manastir Pantokrator, a spominje se i kao darodavac jednog nedatovanog rukopisa manastiru Bogorodice Pantanasa (nalazi se na malom ostrvu Agia Glikerija (Hagia Glykeria), juno od rta Akritas), u kome je i sam nekada bio monah.7 Bududi da je u tipiku (28) Pantokrator *24+ mogudnost izbora igumana ograniena na monahe koji se ved nalaze u glavnom manastiru i metosima, Gotije ("Pantocrator", str. 22) pretpostavlja da je Josif bio ili prvi iguman koga je postavio Jovan II, jer bi u suprotnom manastir Pantanasa morao biti metoh manastira Pantokrator pre no to je Josif doao na taj poloaj. Na ovom poloaju on je oigledno bio do svoje smrti, oko 1154-55. g. C. Pantokrator u vreme Latinskog carstva (1204-61)8 Manastir se nalazio u onom delu grada koji je potpao po vlast Venecijanaca, koji su ga koristili kao spremnicu za dragocene relikvije i uvenu ikonu Bogorodice Odigitrije (Hodegetria), koju su 1206. g. na silu oteli iz Svete Sofije. Ostale uvene moti ovog manastira, ukljuujudi i glavu sv. Vlasija, koje je car Latinskog carstva, Balduin II (1240-61) poslao Luju IX (1226-70) francuskom, bile su raznesene na razna mesta zapadne Evrope. Nije poznato da li su tokom latinske ere u manastiru i dalje boravili grki monasi, ili su bili zamenjeni monasima iz zapadne Evrope. D. Pantokrator pod dinastijom Paleologa (1261-1453) Prema jednom izvoru se pria da je Mihajlo VIII Paleolog (1259-82), odmah po ponovonom osvojenju Carigrada, zatraio da se ikona Bogorodice Odigitrije iznese iz Pantokratora da bi on sa njom sveano uao u grad 15. avgusta 1261. godine.9 Neki izvetaj da su enovljani zapalili manastir Pantokrator da bi se osvetili Venecijancima zbog razaranja jedne od njihovih crkava u Akri, verovatno se odnosi na neki metoh, a ne na glavni manastir.10 Mihailo VIII je izabrao Teodosija Vilarduena (Theodosios of Villehardouin), koji je tada bio iguman nekog drugog manastira, da u manastiru Pantokrator slui kao duhovni putovoa (iguman) oko 1261-62.11 Godine 1265. car je Teodosijevom staranju poverio svoju nezakonitu kder Mariju na njenom putovanju mongolskom Hulagu-kanu radi ostvarenja saveznitva
5

Honijat (Choniates), Historia, izd. Van Dieten, str. 222, i Kratka hronika (Synopsis Chronike), izd. Sata (Sathas), MB, tom 7, str. 248. 6 A. Papadopoulos-Kerameus, Analekta hierosolymitikes stachyologias,(izdanje uglavnom neobjavljenih grkih tekstova) tom 4 (St. Petersburg, 1897), str. 23842; Honijat (Choniates), izd. Van Diten (Dieten), str. 222, i Kratka hronika (Synopsis Chronike), izd. Sathas, MB, tom 7, str. 307. 7 Vidi tekst u Gotije (Gautier), Pantocrator, str. 2123. 8 Vidi o tome u ananovom (Janin) delu, Gographie, tom 3, str. 51617, i njegovom lanku Vizantijske svetinje pod latinskom dominacijom (Les sanctuaires de Byzance sous la domination latine) REB 2 (1944), str. 174 75. 9 Pol Rijan, Otimanje Carigradskih svetinja (Paul Riant, Exuviae sacrae Constantinopolitanae), tom 1 (Geneva, 1877), str. 1056. 10 Tako smatra anan (Janin, Gographie), tom 3, str. 517. 11 Gotije (Gautier), Pantocrator str. 23.

kroz brak. Po povratku, Teodosije se povukao u manastir Bogorodice Odigon (ton Hodegon), a ne u manastir Pantokrator, to navodi na zakljuak da se jo ranije povukao sa igumanskog poloaja u tom manastiru. Premda je bio 1275. g. smatran kandidatom za Carigradskog patrijarha, Teodosije je ipak 1277. ili 1278. g. bio postavljen za Antiohijskog patrijarha, gde se nalazio sve do 1283. ili 1284. g. Poetkom svoje vladavine, Andronik II Paleolog (1282-1325) je manastir Pantokrator koristio kao mesto za utamnienje protivnika svoje anti-unionistike politike prema Rimskoj crkvi.12 Sin srpskog kralja Stefana Uroa II Milutina *Nemanjida+ (1282-1321), Stefan Deanski, bio je takoe ovde utamnien od 1313 - 20, zajedno sa svija dva sina.13 Aleksije Filantropen (Alexios Philanthropenos) moda je isto tako bio ovde zatvoren, nakon to je po carevom nareenju bio oslepljen.14 Andronik II je takoe obnovio upotrebu manastira kao carske grobnice, sahranivi 1317. g. u njemu svoju drugu enu Irinu.15 Osam lanova vladajude dinastije sahranjeno je u manastiru Pantokrator u 15. veku, ukljuujudi i careve Manojla II Paleologa (1391-1425) i Jovana VIII Paleologa (1425-1448).16 U 14. i 15. veku nekoliko ruskih poklonika, privuenih njegovim uvenim ikonama i motima, posetili su manastir Pantokrator i ostavili kratke izvetaje, a meu njima i Stefan Novgorodac (oko 1349), diak Aleksandar (1394-95), akon Zosima (1419-22) i anonimni Rus (1424-34).17 Negde izmeu 1422. i 1425. g. dvoranin i istoriar Georgije Sfrances (Sphrantzes) pridobio je Manojla II da njegovog prijatelja, Makarija Makrisa izabere za igumana manastira Pantokrator.18 Manastir Pantokrator proivljavao je teka vremena, njegove zgrade su bile u loem stanju, a monaka zajednica spala na samo estoricu monaha. Sfrances i Makris su saraivali u obnavljanju manastira i poboljanju stanja u njemu. Uspeli su ak i da udvostrue broj monaha. Negde u to vreme, Andronik, sin Manojla II, nekadanji despot Solunski, povukao se u manastir Pantokrator i kao monah je umro u njemu 1426. Kasnije, 1429-30. g. Makarije je bio izaslanik Jovana VIII kod pape Martina V (1417-31) zbog pregovora oko ponovnog sjedinjenja Grke i Latinske Crkve.19 Po zavretku tog izaslanstva, Makarios se vratio u Pantokrator, gde je 1431. g. umro. Makariosov neposredni naslednik bio je verovatno Gerontije, moda poslednji iguman manastira Pantokrator.20 Iako je uestvovao u Firentinskoj uniji (na saboru u Ferari-Firenci 1438-39), pa ak i potpisao dekret o uniji 1439. g, Gerontije je ipak postao vatreni anti-unionista po svom povratku u Carigrad 1440. g. E. Pretvaranje u damiju pod Otomanskom vlau

12

Pahimeris, O Androniku Paleologu (Pachymeres, De Andronico Paleologo) izd. I. Bekker, CSHB, tom 1 (Bonn, 1835), str. 402. 13 anan (Janin), Gographie, tom 3, str. 517, i Jelisaveta *Stanojevid+ Allen, Stefan Uros III Decanski ODB, str. 1950. 14 anan (Janin), Gographie, tom 3, str. 518, napomena br. 9. 15 Nikifor Grigora, Romejska istorija ( ) (Nikephoros Gregoras, Byzantina Historia), izd. L. open (Schopen) i I. Beker (Bekker), CSHB, tom 1 (Bonn, 1829), str. 273. 16 anan (Janin), Gographie, tom 3, str. 51718. 17 Majeska, Russian Travelers, str. 28995. 18 Gotije (Gautier), Pantocrator str. 2325; anan (Janin), Gographie, tom 3, str. 518; George Sphrantzes, Chronicon minus, izd. V. Grecu, Georgios Sphrantzes, Memorii 14011477 (Bucharest, 1966), str. 50. [Georgije Sfrances, Hronika Pad Vizantijskog carstva, Beograd, 2011, str. 97.] 19 Sphrantzes, izd. Grecu, Memorii, str. 48. [Georgije Sfrances, Hronika, Bg. 2011, str. 95.] 20 Gotije (Gautier), Pantocrator str. 2526.

Manastir je oigledno prestao da funkcionie po turskom osvajanju Carigrada 1453. g. Zejrek Mehmed Efendija je krajem 15. v. njegovu trostruku crkvu pretvorio u damiju koja danas nosi ime Zejrek Kilise damija.21 *** Analiza Ovaj tipik je van svake sumnje najoznatiji od svih manastirskih ktitorskih dokumenata zahvaljujudi tome to je autor osnovao i detaljno opisao bolnicu (pogl. *36+ - [55]) koja je vezana za ovaj manastir.22 Premda opravdano uvena, ova ovekoljubiva institucija bila je samo deo manastira koji se samo do izvesne mere upravljao shodno principima manastirskog reformskog pokreta. *** A. ivot monaha *** 3. Iskuenitvo Oni koji su traili da budu primljeni u manastir nisu mogli da budu primljeni *16+ bez probnog perioda, ija duina nije bila odreena. Citirajudi kanonsko pravo, car takoe propisuje da monasi koji su primili postrig negde drugde ne mogu da budu primljeni ukoliko ne dobiju dozvolu od svog trenutnog igumana. 4. Svetotajinski ivot Svetom Priedu su monasi mogli pristupati o prazninim danima. Kao i autor tipika (22) Evergetis u pogl [15], car obavezuje [20] monahe da se ispovedaju svom igumanu, ili nekom drugom koga iguman odredi, a taj treba da bude neki stari i blagoestivi monah. Saglasno kanonskom pravu, ispovednici su bili obsvezni da dobiju "episkopovim ovladenjem" dozvolu da vre ispovedanje. 5. Kinovijalni (opteiteljni) nain ivota Car predutno (indirektno, implicitno) podrava *9+, upor. *20+ odredbe iz tipika (22) Evergetis u pogl. *9+ i *22+ zajedniku trpezu i zabranu tajnog uzimanja hrane. On takoe predvia *22+ da se monasi snabdevaju odedom iz zajednike spremnice. On je oigledno *28+ imao u vidu i alternativne naine monakog ivota, kao to je keliotski koji se praktikovao u nekoliko metoha ovog manastira, koji nije odobravao, ali nije pokuavao njegovo ukidanje. U ovom tipiku, meutim, nema naglaenog isticanja superiornosti kinovijalnog naina ivota, kao to je to sluaj u tipiku (27) Kecharitomene pogl. [2] i [51]. 6. Nain ishrane Dnevno je obinim danima trebalo da bude dva obroka. Car odreuje da to budu ruak *9+ i veera [11]. Kao i u tipiku (27) Kecharitomene *45+, postavljala se za ruak druga trpeza za posluitelje, kojima bi se pridruili i oni koji bi zbog svojih posluanja opravdano kasnili na trpezu. ini se da je veera bila obilnija nego to je uobiajeno za mnoge vizantijske manastire: sastojala se od hleba, vina, sezonskog voda i povrda i "drugo, to god je prikladno da se jede i za ruak". Prilino detaljni propisi se nalaze u pogl. *12+ kako za dane posta, tako i za obine dane. Car doputa igumanu da vri

21 22

Miler-Viner (Mller-Wiener), Bildlexikon, str. 214. U vezi sa bolnicom vidi naroito Eres (Hergs), Pantocrator; Miler (Miller), Hospital, str. 1221; raiber Rad bolnice (Schreiber, Spitalordnung); i Folk, Zdravstvena sluba (Volk, Gesundheitswesen), str. 13494. Codellas, Pantocrator, str. 399, ima verovatni plan bolnice.

izmene i da se ne pridrava "striktne usklaenosti sa pravilima" kada je u pitanju nain ishrane tokom postova. 7. Lina imovina Ovde nema otvorenog isticanja monakog sirotovanja, kao u tipiku (27) Kecharitomene [50]. Svetenstvo smeteno pri hramu Bogorodice Eleuse (Eleousa) trebalo je da prima [32] naknadu i u novcu i u naturi za svoje sluenje, prema odreenoj platnoj skali; tako isto je bilo i sa onima koji su sluili u institucijama ovekoljublja. Ono svetenstvo koje je sluilo na sedminim bdenjima za oprotenje carevih grehova trebalo je da primaju *31+ dodatnu platu u novcu, isto kao i *33+ za sluenje o patronskom Bogorodidinom prazniku (tj. manastirskoj slavi). Ako bi, meutim, propustili praznik, morali bi da plate "kaznu" iz sopstvenih izvora. Isto tako bi i sveteniku pri manastirskoj pogrebnoj kapeli bilo doputeno *56+ da zadri davanja koja mu se ponude, a monasi kelioti u vedini manastirskih metoha [28] sigurno su imali svoje privatne prihode. *** 10. Odnosi sa porodicom Iako car ne obrauje ovo pitanje ne u direktnom obliku, on ipak zabranjuje *18+ enama ulazak u manastir, "ak i ako su istaknute dame i krasi ih poboan ivot i plemenito poreklo". U tom smislu on je ak i stroi od autora tipika (22) Evergetis u pogl. *39+, koji doputa enama da dolaze "retko, paljivo i neoekivano". U ovom manastiru, meutim, enama je bio dozvoljen ulaz samo pod izuzetnim okolnostima, kao to je sahrana roaka ili pomen. Car isto tako strogo zabranjuje [21] monasima odsustvovanje monaha iz manastira preko nodi. Osim iz neke izuzetne potrebe ak su i ekonomi morali da se dre *64+ toga. 11. Sahranjivanje Groblje je bilo u Midikariu, jednom od manastirskih metoha, oigledno sa druge strane Zlatnog Roga, gde je car planirao *56+ da se podigne pogrebna kapela. Svetenik iz metoha je sluio sedminu zaupokojenu slubu za monahe tamo sahranjene i imao je pravo da prima darove (paramythiai) za to, verovatno od rodbine pokojnika. B. Ustavna pitanja 1. Nezavisni i samoupravni status Pri kraju tipka, kao da je rezultat naknadnog razmiljanja, car sastavlja odredbu *69+ o ustavnoj nezavisnosti svog manastira. Iako ova odredba jasno utvruje da manastir treba da bude izvan carske, vladine i crkvene kontrole, njoj oigledno nedostaje one zagrejanosti i vrstine koju su posedovala odgovarajuda poglavlja ranijih dokumenata, na pr. (22) Evergetis [12], ili (27) Kacharitomene [1]. Car potinjava *28+ est starijih manastira i oni postaju metosi njegove nove manastirske institucije. U pet od njih (Monokastanon, Antemiu, Midikariu, Galakrine i Satiros) boravili su kelioti kojima je bilo doputeno da i dalje tako ive (uporedi mnogo manje pospustljiv stav koji prema keliotima pokazuje autor tipika (21) Roidion [A2]). Neki od tih keliota bili su takozvani unutranji (interni) monasi, a drugi su bili spoljanji (eksterni) monasi "saglasno odluci onih koji ih nadgledaju, jer nemaju dunog kanonskog potovanja ni istrajnosti u monakom nainu ivota". To ukazuje na to da su te institucije bile carski manastiri (izuzev Satirosa za koji se kae da je bio patrijarhalni), da se

njima doskora upravljalo pod haristikom. U svakom sluaju, car zapoveda da se saini popis (katastichon) onih monaha koji imaju pravo na izdravanje. esti metoh, Nosie (Nossiai), imao je 12 nastanjenih monaha koji su iveli kinovijalno i 6 slugu i njime se upravljalo prema njegovom sopstvenom tipiku. Ni jedan od tih manastira nije trebalo da ima svog igumana, nego su bili direktno potinjeni igumanu manastira Pantokrator. Svaki od njih imao je [64] sopstvenog ekonoma da se brine o finansijskim poslovima, premda su ti slubenici bili potinjeni jednom od ekonoma u glavnom manastiru. Sedmi metoh Vorde (Bordai) pojavljuje se [65] samo u inventaru pri kraju dokumenta. 2. Protektorat Kao jo jednu naknadnu misao, car dodaje *70+ jo jedan vaan ustavni element time to svoga sina vasilevsa (basileus) despota (despotes) Aleksija imenovao braniocem i podravaocem manastira. Njegov titulom nedefinisan poloaj bio je analogan onom koji je zauzimala zatitnica u tipiku (27) Kecharitomene *3+. Car je predvideo da se taj poloaj nasleuje i da ga zauzima "vodedi lan nae porodice". On upozorava da onaj ko taj poloaj zauzima nema pravo da ga iskoristi da bi prigrabio bilo ta od manastirske imovine. 3. Izbor igumana Car je oigledno ved izabrao igumana i, kao i njegova majka Irina, autorka tipika (27) Kecharitomene *11+, sasvim je sigurno smatrao da je to njegovo iskljuivo pravo sve dok je iv. A za kasnije, on propisuje [24] da iguman treba da izabere meu monasima, ne samo manastira Pantokrator, nego i iz metoha, tri kandidata dostojna da ga na tom poloaju naslede. Nakon igumanove smrti, monaka zajednica treba da raspravlja o ona tri imenovana kandidata i da konsensusom izabere igumana. Ukoliko nema saglasnosti ni oko jednog od kandidata, odluku treba doneti tako to jedno ime izvue neki nepismeni lan monake zajednice. Car takoe predvia da njegov naslednik (tj. zatitnik) ima pravo da toj listi doda ime nekog izuzetno dostojnog kandidata, koga su monasi prevideli, premda to treba da bude uinjeno na podstrek nekog lana monake zajednice, a pored toga, careva nominacije nije mogla da bude formalno odluujuda. 4. Postavljenje igumana Car odreuje *25+ pravila za postavljenje novog igumana. Patrijarh treba da izda ukaz (pittakion) u kome odreuje jednog od episkopa u prestonici da naimenovanog postavi (ustolii) "kako bi se odralo strogo pridravanje kanona" i da "nezavisnost manastira nikako ne doe u pitanje", a kao rezultat toga, episkop znamenuje (daje sphragis) novog igumana. Ranije, posebno kada su odnosi izmeu ktitora i crkvene jerarhije bili ravi, kanonski prerogativi lokalnog episkopa ili (u Carigradu) patrijarha to se tie postavljenja igumana bili su jednostavno ignosrisani, kao u tipiku (22) Evergetis *13+. Kasnije, kada je dolo do izvesnog poboljanja tih odnosa, neki ktitori, kao na primer autor tipika (30) Phoberos [35], bili su voljni da priznaju jeratske prerogative (iskljuiva prava). U tipiku (28) Pantokrator [25] car je izabrao srednji put, time to je samog patrijara uklonio iz obreda postavljenja igumana. 5. Uloga igumana Premda car to ne kae sasvim otvoreno, ipak se podrazumeva da je iguman *26+ stvarni gospodar manastira ovde, ba kao i u drugim reformskim manastirima. Za razliku, meutim, od drugih opreznih ktitora, kao to je autor tipika (23) Pakourianos *5+ i *18+, car je bio voljan da da *23+ izvesnu irinu igumanu da napravi neophodne izmene u svakodnevnom ivotu monaha ili u bogoslubenim

obredima u hramu zbog bolesti neke linosti ili nekog drugog opravdanog razloga. Ved smo spomenuli njegove ustupke uinjene *12+ igumanu time to mu je dopustio da pravi izmene u monakom reimu ivota. Car isto tako ovladuje *34+ igumana da odreuje i postavlja brojne lanove klira na poloaje u hramu Eleousa. Kada se ukae potreba, iguman moe da odredi *64+ novog ekonoma uz savetovanje sa drugim ekonomima. Premda o tome nema direktne informacije, mogao je, takoe, da postavlja i ostale manastirske slubenike. 6. Privilegije patrona Kao to je ved reeno, car je izgleda ved primenio [24] svoje patronsko pravo da imenuje igumana. Verovatno je odredio i ostale slubenike, ali ako to i jeste tako, on se ba nije potrudio da otvoreno potvrdi svoje pravo da to ini. Iako je svoju deklaracijau o nezavisnosti manastira objavio *69+ bez famfara, car ju je oigledno uzimao veoma ozbiljno, jer on jasno kae *70+ da onaj ko se nalazi na poloaju protektora ne sme da oekuje od manastira nikakvu naknadu za svoje sluenje. Beleka na kraju inventara ovog dokumenta pokazuje *65+ da je car, kao i njegova majka u tipiku (27) Kecharitomene [79], predvideo za sebe neku vrstu privatnog stana u blizini manastira. Njegove namere u vezi sa tim stanom su izgubljene u lakuni rukopisa. U dokumentu, onako kako je doao do nas, carevo jasno i otvoreno prisvajanje patronskih privilegija ogranieno je na tradicionalno pominjanje na Liturgiji (verovatno uz izdvajanje estice za njega - prim. prev.) i posmrtni pomeni [8], [44] (upor. i pogl. [72]). Celo ovo ktitorsko delo trebalo je, na neki nain, da slui kao neka vrsta prinosa na dobrobit dua (valjda kao zadubina - prim. prev.) samoga cara i ostalih lanova carske porodice, a ide se ak i dotle da ni bolniko osoblje, ukljuujudi i "sve bolesnike koji su u stanju", nije bilo izuzeto od obaveze, pa se saglasno tome od njih i trailo *44+, da uzmu ueda u godinjoj litiji u pomen *caru i njegovoj porodici+ do hrama Eleousa. 7. Bezbednost tipika i drugih dokumenata Izuzetno je znaajno (i neobino) da se svojeruni rukopis ovog dokumenta sauvao sve do 20. veka, uprkos tome to car nije izdao nikakva posebna nareenja da bi osigurao ovaj vani dokument. Mnogo se vie brinuo za svoje tajno zavetanje koje je nameravao da sastavi *68+ kasnije. Ovaj drugi dokument je trebalo da bude odloen u manastirkom akoniku i otvoren tek posle careve smrti i nakon to se obavesti patrijarh i u prisustvu petorice navedenih svedoka iz manastira i ne samo odatle. C. Finansijska pitanja 1. Finansijsko upravljanje (admistracija) Car se pridravao savremene prakse u nastojanju da iguman bude direktno ukljuen u finansijsko upravljanje manastira. No ipak, ne eledi da odgovornost za manastirske finansije stavi u ruke samo jednog ekonoma kome pomae jedan pomodnik, ili vie njih, kao to je u tipiku (22) Evergetis [13], [30], ili u tipiku (27) Kecharitomene [14], [24], car je izabrao da ustanovi [64] ne manje od 4 ekonoma (koji su svi monasi iz manastira): jedan ekonom bio je odreen za glavni manastir, drugi za 6 metoha, tredi za hram Eleousa i etvrti za bolnicu i staraki dom. Iguman nije trebalo da donosi nikakve vane odluke bez konsultacije sa njima "jer na zajednikom sastanku i uz savet vedeg broja *ljudi+, upravljanje tim poslovima de se bolje obavljati". 2. Ulazni darovi nisu obavezni

Pratedi evergetidske reformatore, car objavljuje *17+ da se pri ulasku u manastir nede traiti obavezni prilozi, kao preduslov za prijem u manastir. Opravdanje koje se ovde za to daje: "bide data sloboda da svako bude primljen u manastir", podrazumeva da se u pre-reformskim manastirima davalo prvenstvo onim kandidatima za prijem koji su dali najvedi prilog (dar), a bez obzira na njihove line sklonosti i podobnosti. Ovde car zahteva da karakter, sposobnost, pravednost i vrlina budu iznad (ali moda ne iskljuuju?) "zlata ili bilo kakvog dara" koji se prinosi. Car onda ovladuje igumana da uini posebna prilagoavanja (moda disciplinske ustupke) onim kandidatima koji imaju znaajne i vredne profesionalne kvalifikacije ili koji dolaze iz "neke istaknute porodice", ili su pak odgajeni u "raskoi". 3. Manastirske zadubine Inventarski popis u tipiku [65] ilustruje ceo raspon (spektar) imovine i drugih izvora prihoda neophodnih za izdravanje manastira tolike veliine. Pored toga, onih 6 gorespomenutih *27+ metoha morali su i sami da imaju bogatu imovinu i prihode znaajno iznad onoga to je bilo potrebno za izdravanje malog broja monaha, uglavnom keliota, koji su u njima boravili. Jedan od tih manastira, Galakrine, darovala je Pantokratoru careva pokojna supruga Irina zajedno sa raznim drugim imanjima. 4. Sluenje pomena Kao i drugde, voljnost monaha da slue pomene u zamenu za darove dobrotvora izvan manastira, bila je potencijalno znaajan izvor manastirskih prihoda (u to vreme, vidi (27) Kecharitomene [71]). Car posebno spominje [8] nekog gospodara Jovana Arvantenosa koji je darovao jednu kudu i imanja koja daju znaajan prihod samo da bi mogao da bude sahranjen u manastiru. Raznim drugim dvorskim zvaninicima sluio se pomen tri puta dodinje, premda njihovi prilozi nisu navedeni. D. Opta filosofija (opta shvatanja) 1. Prihvatanje povlastica ak i vie nego njegova majka u tipiku (27) Kecharitomene *4+, car je bio voljan da rtvuje principe reforme da bi iziao u susret aristokratskim povlasticama. On otvoreno izjavljuje *26+ da iguman, bududi da ima "vie briga i napora nego ostali", treba da ima i "vie povlastica u svakodnevnom ivotu u odnosu na ostale", ukljuujudi bolji hleb, vino i ribu. On se ne u ovom dokumentu ne ugleda na svoju majku, koja podrava evergetidska pravila o jednakosti u hrani, pidu i odevanju za sve (vidi (27) Kecharitomene [56]). U stvari, on smatra [26] da je sasvim razumno da iguman uiva u boljoj hrani nego ostali monasi "bududi da nezaobilazno ima vie briga i napora nego drugi". Isto tako i careva voljnost da ostavi *23+ igumanu prilinu irinu u odreivanju dnevnog naina ivota i bogoslubenih obaveza za pojedine monahe je u saglasnosti sa njegovom eljom *17+ da dopusti injenje disciplinskih ustupaka onim iskuenicima koji su cenjeni zbog svojih sposobnosti ili pak zbog darova koje su obedali da daju poto budu primljeni. Sa druge strane, car podrava *9+ evergetidsko upozorenje upudeno monasima da se ne prepiru zbog mesta u proelju za trpezom. Umesto toga, on im savetuje da "svako svakom ustupa mesto; jer to je znak smirenja i ljubavi". Kao i njegova majka, meutim, car odbija da primeni strogost tipika (22) Evergetis [9] kojim se potkrepljuje ova opomena. 2. Potovanje kanonskog prava

Ovaj dokument veoma primetno pokazuje znaajnu promenu u odnosu na tradiciju sutinski proizvoljnog, samosvojnog privatnog patronstva. To je careva elja da uzima u obzir zahteve kanonskog prava pri sastavljanju odredbi u svom tipiku. Njegovo insistiranje [20] da iguman ili onaj koga iguman odredi mora da dobije ovladenje od episkopa da bi vrio ispovedanje monaha, kao i zabrana [16] primanja monaha iz drugog manastira bez dozvole kandidatovog prethodnog igumana, primeri su kojima car pokazuje prihvatanje kanonskog precedentnog prava u pitanjima u vezi sa kojima su rani evergetidski reformatori bili manje skrupulozni. No ipak u nekim drugim sluajevima careva svest o zahtevima kanonskog prava ne dovode ga uvek do toga da mu se u potpunosti povinuje. Na jednom mestu on izjavljuje *67+: "boanski oci, kanoni Crkve i zakon su mi dali doputenje da sainim pravila i da u sluaju svoje line imovine postupam onako kako elim". Kao to je gore primedeno, on samo delimino daje *25+ prava patrijarhu da odobri (potvrdi) izbor novog igumana i da ga postavi. Uz sve to, on ovladuje igumana da napravi izmene u odnosu na "strogo usaglaavanje sa kanonima" kada je u pitanju nain ishrane i bogosluenje tokom postova. No ipak, znaaj autorovog priznavanja relevantnog zakonodavstva ne moe se potceniti s obzirom na potpuno suprotne tenje prethodne patronske tradicije. Prevod [8. Prosfore za svetu Liturgiju i pominjanja] Vreme je da govorimo o prosforama za svetu Liturgiju. Svakoga dana treba da bude etiri mere (hexagia - ) finog peninog brana i od njih neka se umese prosfore. Dve neka budu vede, jedna za Gospoda i jedna za Bogorodicu, zatim jedna za svetitelja toga dana, pa jo etiri: za pominjanje blaenog gospodara i oca23 moga carstva (tj. velianstva), moje blaene gospoe i babe24, blaene gospoe i majke25 moga carstva i blaene gospoe moje supruge26. Od tih istih mera (hexagia) finog peninog brana neka se umesi i dnevna vekna finog belog hleba za igumana; prosfore izlomljene na komade neka se podele monasima. Svake subote neka se umesi jo prosfora od brana: za blaenog dedu27 moga carstva (velianstva), kuropalata (kouropalates [- titula onaj ko vodi brigu o palati prim. prev]); [str. 43] moju blaenu babu28 protovestiariju, njenog mua29, blaenog strica30 moga carstva

23

Aleksije I Komnin; vidi dodatne odredbe o pomenima u pogl. [32] i [44] nie i u tipiku (27) Kecharitomene [71]. 24 Anna Dalassena ( ); vidi dodatne odredbe o pomenima u pogl. [32] nie i u tipiku (27) Kecharitomene [71]. 25 Irina Dukena Komnina (Irene Doukaina Komnene - ), autorka tipika (27) Kecharitomene; vidi dodatne odredbe o pomenima u pogl. *32+ nie. 26 Irina Ugarska (Irene of Hungary - 13. avgusta 1134.); vidi dodatne odredbe o pomenima u pogl. [32], [35] i [44] nie i u tipiku (27) Kecharitomene [71]. 27 Jovan Komnin ( 12. jula 1067.), Jovanov deda sa oeve strane, o kome vidi kod Gotijea u delu Osmrtnice (Gautier, Obituaire) str. 248, i u delu Varzos, Genealogia ( ), tom 1, str. 4957; njemu se slui pomen i prema dokumentu (27) Kecharitomene [71]. 28 Maria Bugarska, Jovanova baba sa majine strane, o kojoj vidi Gautier, Obituaire str. 248; njoj se slui pomen i prema dokumentu (27) Kecharitomene [71]. 29 Andronik Douka ( 14. octobra 1077.), Jovanov deda sa majine strane o kome vidi Gautier, Obituaire str. 24849, i Polemis, The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography (Duke: Prilog vizantijskoj prosopografiji) (London, 1968), str. 5559; njemu se slui pomen i prema dokumentu (27) Kecharitomene [71]. 30 Isak Komnin, brat Aleksija I Komnina, o kome vidi Gautier, Obituaire str. 249, B. Skoulatos, Les personnages byzantins de lAlexiade (Louvain, 1980), str. 12430, i Varzos, Genealogia, tom 1, str. 6779.

(velianstva), sevastokratora, blaenu snaju31 moga carstva (velianstva), suprugu moga mnogoljubljenog sina vasilevsa gosp. Aleksija; zatim za mog blaenog brata, sevastokratora gosp. Andronika32; za moju sestru [od strica], monahinju gospou Evdokiju33; za cezara i zeta (mua moje sestre) moga carstva (velianstva), Vrijenija (Bryennios)34; za mog drugog zeta Evforvina (Euphorbenos)35; za strica36 moga velianstva, velikog domestika (megas domestikos); za moju strinu37, njegovu suprugu; za gosp. Manojla38, strica moga velianstva; za cezara39; za tri blaene tetke40 moga velianstva, za cezarisu (Caesarissa), za panhypersebaste i za gosp. Ksenu (Xene); [za ujaka moga velianstva protostratora nema u engl. prevodu]; za drugog ujaka moga velianstva41 velikog duksa (megas doux); za sevastos (sebastos) gospodara Georgija Paleologa (George Palaiologos)42; za mnogopotovanu tetku43 moga velianstva; i za drugu tetku44 moga velianstva, suprugu Paleologovu. I dve prosfore za moje umrle unuke, a jednu posebno za mog ljubljenog unuka gosp. Aleksija, sina mog ljubljenog sina sevastokratora gosp. Isaka. Tri korpice koljiva ( kol(l)yba ()) uz to za sve njih jednako subotom da se prinesu. Neka se na taj nain pomenu navedena imena mrtvih. [str. 45] U mesopusnu45 i siropusnu46 subotu i na Pedesetnicu, treba da se pominju i ovi: preminuli evnuh Jovan Mistik (mystikos), zatim drugi mistik, Dzikanistiriot ( - igra timske igre sa loptom i tapom, koja se igrala na konjima - prim. prev), sevastos (sebastos) gosp. Konstantin Roger, sebastos Evstatije amidzis ( (?)), Maihailidzis Stipiot (Michaelitzes
31

Eudokija (Dobrodeja Mstislavna), o kojoj vidi Gautier, Obituaire str. 249, i Pantocrator str. 42, napomena br. 5. 32 Andronik Komnin, o kome vidi Gautier, Obituaire str. 24950, i Varzos, Genealogia, tom 1, str. 22937; njemu se slui pomen i prema dokumentu (27) Kecharitomene [71]. 33 Evdokija Komnina (derka Jovanovog strica sevastokratora Isaka Komnina prim. prev,); o kojoj vidi Gautier, Obituaire str. 251, i Varzos, Genealogia, tom 1, str. 25459; njoj se slui pomen i prema dokumentu (27) Kecharitomene [71]. 34 Nikifor Vrijenije (Mlai) (Nikephoros Bryennios), mu Jovanove sestre Ane Komnine; o njemu vidi Gautier, Obituaire, str. 25152; njemu se slui pomen i prema dokumentu (27) Kecharitomene [71]. 35 Nikifor Katakalon Evforvin (Nikephoros Katakalon Euphorbenos), mu Jovanove sestre Marije Komnine, o kome vidi Gautier, Obituaire str. 25253; njemu se slui pomen i prema dokumentu (27) Kecharitomene [71]. 36 Adrian Komnin (Adrianos Komnenos) ( 19. aprila 1105.), mlai brat Aleksija I Komnina, o kome vidi Gautier, Obituaire str. 253, i Varzos, Genealogia, tom 1, str. 11418. 37 Zoja Dukena (Zoe Doukaina), derka Konstantina X Duke (Constantine X Doukas), o kome vidi Gautier, Obituaire str. 253, i Polemis, Doukai, str. 5455. 38 Manojlo Komnin, brat Aleksija I Komnina, o kome vidi Gautier, Obituaire str. 253, i Varzos, Genealogia, tom 1, str. 6264. 39 Nikifor Melisin (Nikephoros Melissenos) ( 17. novembra 1104), mu Evdokije Komnine, sestre Aleksija I Komnina; vidi o njemu Gautier, Obituaire str. 253. 40 To su tri sestre Aleksija I Komnina: Evdokija Komnina, ena Nikifora Melisina, o kojoj vidi Gautier, Obituaire str. 253, i Varzos, Genealogia, tom 1, str. 8084; Marija Komnina, ena Mihajla Taronita (Michael Taronites),o kome vidi Gautier, str. 253, i Varzos, str. 6467; i Teodora Komnina (Theodora Komnene), ena Konstantina Diogenisa (Constantine Diogenes); o njoj vidi Gautier, str. 254, i Varzos, str. 8586. 41 Mihailo Duka, najstariji brat Jovanove majke Irine Doukene, o kome vidi Gautier, Obituaire str. 254, i Polemis, Doukai, str. 6366; njemu se slui pomen i prema dokumentu (27) Kecharitomene [71]. 42 Mu Ane Dukene (Anna Doukaina) (vidi nie) i pristalica vodedeg reformatora Leona Halkedonskog (Leo of Chalcedon); o njemu vidi Gautier, Obituaire str. 254, i tipik (38) Kellibara I [12]. 43 Teodora Dukena (Theodora Doukaina), najmlaa sestra Jovanove majke Irine Dukene; o njoj vidi Gautier, Obituaire str. 255, i Polemis, Doukai, str. 75; njoj se slui pomen i prema dokumentu (27) Kecharitomene [71]. 44 Ana Dukena (Anna DoukainaI, mlaa sestra Jovanove majke Irine Dukene; o njoj vidi Gautier, Obituaire str. 255, i Polemis, Doukai, str. 7475. 45 Druga sedmica pre poetka Velikog posta. 46 Sedmica koja neposredno prethodi Velikom postu.

Stypeiotes - kudeljar [zanatlija]), lekar Nikita (Niketas) protos, Georgije Dekanos i vesriarit (vestiarites) moga velianstva, Teodor Veroit (Theodoros Beroites) i da se za svakoga od njih umesi prosfora.47 Posle nae smrti, neka se dodaju za pominjanje svakoga dana i ove prosfore, to jes t za mene i za moje ljubljene porfirogenite sinove: vasilevsa (basileus) gosp. Aleksija48, sevastokratora (sebastokrator) gosp. Andronika, sevastokratora gosp. Isaka i sevastokratora gosp. Manojla49; za moje najdrae kderi50, cezarissu (caesarissa) gospou Mariju, gospou Anu, gospou Teodoru i gospou Evdokiju. Jednom nedeljno neka se prinese jo jedna korpa koljiva (kollyba). Imena svih ovih bide zapisana na diptihe i bidemo tako pominjani na proskomidiji i tokom boanskih tajni (tj. kanona Evharistije - prim. prev.). Ali i sada su naa imena upisana u diptihe ivih i pominju se na isti nain i na proskomidiji i tokom boanskih tajni. Poto je mu bratanice moga velianstva, pansevastos sevastos (pansebastos sebastos) gosp. Jovan Arbantinos (Arbantenos)51 eleo da bude sahranjen u ovom manastiru koji sam lino podigao, posvetio mu je deo svoje nepokretne imovine, kudu i imanja koja daju dobar prihod, pod uslovom da mu se svakoga dana slui panihida i da Trisveto na jutrenju i veernju vie monaha iz manas tira (najmanje etvorica) poju njemu za pomen. Uz to, isti je eleo da se *str. 47+ u vreme pomena za njegovu duu razdaje jedna tredina prihoda sa imanja koja je on ostavio manastiru. Moje carstvo (velianstvo) odreuje da se to sprovede na ovaj nain: da svakoga dana nekolicina monaha poje trisveto za njega na jutrenju i posle veernja i isto tako da oni za njega poju i molebnu panihidu, a da na njegovom grobu neprestano gori sveda i kandilo i da se razdavanja za njegovu duu obavljaju pre njegovih pomena i odmah posle tako da ono to se u oba sluaja razdeli dostigne do jedne tredine prihoda sa njegovih imanja. Ovakav poredak treba da ostane nepromenjen za svagda, jer je on svoje imanje manastiru moga velianstva posvetio uzdajudi se u to. Meutim, na naim grobovima, to jest na grobu moje ljubljene supruge i na grobu moga velianstva, umesto jedne nedremane svede moraju da gore dve. [9. Pravila o zajednikoj trpezi] Vreme je da govorimo o zajednikoj trpezi monake obitelji: monasi u manastiru Spasitelja Svedratelja ( ) neka imaju zajedniku trpezu, neka se hrane zajednikim jelom i neka niko ne jede kriom, jer to i boanski Oci zabranjuju, a to uzrokuje i izuzetno veliku tetu dui i stranu opasnost. A vreme jela nije uvek isto, jer se u vreme posta, to jest pre praznika svetih Apostola, za vreme tredeg i estog asa po Tipiku Crkve, poje Psaltir, a posle boanstvenog svetenodejstva (boanstvene Liturgije), devetog asa se poje (bez stihologije *valjda ne po katizmama prim. prev]). Poto se monasima da blagoslov i poto se po tredi put oglasi drvo (tj. klepalo), monasi treba da idu u trpazariju pojudi psalm koji poinje ovako: "Uznosidu te, Boe moj" (Ps. 144, 1). Ali kada nisu dani posta, ved kada su dani praznini, svetena mistagogija (boanstvena Liturgija, valjda - prim.
47

Kamidzis (Kamytzes), Stipiot (Stypeiotes), a moda i Dekanos bili su dvorani Aleksija I Komnina; ostali ovde spomenuti su nepoznati; vidi Gautier, Obituaire str. 25557, i Pantocrator str. 44, nap. br. 2428. 48 Odreen za zatitnika manastira [70], koji je umro 1142. g.; vidi dodatne odredbe o pomenima u pogl. [32], [35], [44] i [72] nie. 49 Jovanov najmlai sin, bududi car Manojlo I Komnin (114380); vidi takoe i pogl. [72] nie. 50 Datumi njihovog roenja su nepoznati; vidi Gautier, Obituaire str. 260. Dodatne odredbe za njihov pomen nalazr se u pogl. [72] nie. 51 O ovoj linosti vidi Gautier, Obituaire str. 26062.

prev) de biti savrena, monasi de se priestiti onako kako je utvreno, drvo de se tri puta oglasiti i monasi de krenuti u trpezariju sa pomenutim psalmom na usnama. To de biti jedina razlika u vreme obeda, izuzev u vreme postova, velike etrdesetnice i posta sv. Filipa (boidni post). [str. 49] Njihov odlazak u trpezariju neka bude u dobrom poretku: svetenik koji je sluio Liturgiju neka ide prvi, za njim iguman, a potom ostali monasi jedan za drugim. Kada se priblie trpezi, svetenik koji se nalazi kod desnih gornjih mesta okrede se prema istoku i sam izgovara molitvu: "Gospode, Boe moj, nebesni i ivotvorni Hlebe, istinska hrano celoga sveta, Ti Koji upravlja ovim ivotom i Koji nam obedava naslaivanje bududim, Ti Sam blagoslovi nae jelo i pide i udostoj nas da je neosueno primimo mi koji slavimo Darodavca svih dobara i blagodarimo Mu". Potom iguman neka stane kod svog mesta, onog na elu trpeze, a svetenik, presenjudi krsnim znakom trpezu, neka proiznese: "Jer se blagosilja i proslavlja preasno i velianstveno Ime Tvoje". I tako, poto brada na to odgovore "Amin", iguman neka sedne, a potom i ostali bez buke i pometnje i neka svaki svakom ustupi mesto, jer to je znak smirenja i ljubavi. Poto su svi seli, onaj koji je odreen da ita neka pone sa itanjem, ali prethodno svetenik koji je svetenodejstvovao ustavi neka ga blagoslovi reima: "Blagosloven Bog na" i poto brada odgovore "Amin" i poto onaj koji slui u trpezariji od svih zatrai da dute, tec neka pone da ita. Poto se iznese jelo, onaj ko slui u trpezariji neka glasno uzvikne: "Gospode pomiluj, pomolimo se". Svetenik koji je svetenodejstvovao neka blagoslovi jelo. Potom, poto iguman rukom posegne za jelom i ostali neka ponu sa jelom. Brada nakon toga neka obilaze da bi se delila topla voda, poto su vinske ae ved svima podeljene. Meutim, iguman prvo treba tri puta malim drvenim batom da kucne po ivici trpeze pri svakom sluenju. Na prvi udarac neka svi ustanu dredi svoju au, a tako i iguman, a potom, poto svi prime zajedniki blagoslov, neka odmah sednu i svako neka sam krsnim znakom blagoslovi svoje pide *str. 51+. Neka niko ni od kog drugog ne trai blagoslov ako je iguman prisutan, ali ako je odsutan, onda ekonom umesto njega treba da obavi kucanje i blagosiljanje vinskih aa. Ali ako on nije svetenik, onda neka on kuca drvenim batom, a neka prvom sveteniku () ili sveteniku koji je sluio Liturgiju prepusti blagosiljanje pida. Ako, meutim, ni ekonom nije prisutan, onda prvi od svetenika ili svetenik koji je sluio Liturgiju, neka uini ono to iguman treba da uini. A na igumanovom mestu niko ne treba da sedi. Poto jelo bude pojedeno i poto onaj ko slui *u trpezariji+ zatrai tiinu, neka se unese drugo jelo, to god ono bilo, i neka svetenik i njega blagoslovi. Neka tako bude sa svakim jelom, ak i ako je od posluenja i neko osveenje ("uteha") ili vie. Ukoliko se iznese osveenje i jo jela, vinske ae takoe, prema igumanovom rasuivanju, neka dobiju dodatak. Poto se obed zavri i tec prestane sa itanjem, na igumanovu zapovest onaj ko slui u trpezariji neka postavi korpu u koju se medu inije i drugu u koju se polau kaike. Nakon toga iguman neka zablagodari, ostali redom isto tako i potom neka se odmah stavlja korpa u koju se medu ostaci od hleba. Iguman prvi neka u nju stavi hleb koji mu je preostao, a onda i svi ostali, a za to vreme se poje "Blagosloven Bog koji nas hrani". Ti komadi hleba neka se razdaju bradi pred kapijom. A svetenik koji je sluio Liturgiju, im se otpoje "Blagosloven Bog" neka proiznese ovu molitvu: Gospode, Boe na, umnoi obilje slugu Svojih i pomiluj nas, jer si Ti svet sada i uvek i u vekove vekova. Nakon to svi odgovore Amin, trpeznik () neka na igumanov znak korpom opie znak krsta i glasno kae: Veliko je ime, a svi neka odgovore: Svete i jednosutne i ivotvorne Trojice. Tada neka ih iguman sve blagoslovi. A onaj ko slui za trpezom neka pone glasno da poje: "Milostiv i milosrdan je Bog", a ostali neka prihvate i poju sa njim. A zatim, poto svetenodejstvujudi svetenik zajedno sa svima zablagodari Bogu, neka zapone 121. Psalam: "Obradovah se onima koji

mi rekoe" i 83. Psalam: "Kako su mila naselja Tvoja, Gospode". Posle toga svetenik neka izgovori molitvu blagodarnosti i svako neka ide u svoju keliju. Poto su monasi ustali od trpeze, neka jedu oni koji su posluivali, ali nikome nije doputeno ni hleb, ni bilo ta to je postavljeno da uzme u svoju keliju. Ako neki od onih koji su bili poslati u posluanja toliko okasne da ne stignu na vreme za obed, treba i njima da se poslue ista jela da ne bi dolo do sablazni ako bi oni odneli hranu u svoje kelije. [10. Negovanje bolesnih monaha] Ako se neko toliko razboli da je vezan za postelju i ne moe da hoda, neka mu se u njegovoj keliji prui odgovarajuda nega. Ali iguman treba da se stara o svima koji se razbole, da ima lekara koji poseduje manastir, priprema obloge i ulja i da ih odlae u prostoriju za bolesne. I sam neka ede odlazi da poseti one kojima je neophodna nega i stara se o svima za sve njihove potrebe, za beli hleb, najbolje vino i drugo to moe onima koji su bolesni da prui olakanje (utehu). Prostorija za bolesne neka ima est pripremljenih postelja za one koji ele da lee i jo jedan za lekara, koji de ostati uz bolesne, kad god za ima potrebe. Neka tu stalno budu spremne i stvari neophodne za kupanje, abrovi, bokali, sapuni, veliki pekiri, pekiri za kosu, pekiri za ruke (ubrusi) i drugo da bi bilo dovoljno za estoricu ako se istovremeno kupaju. Svim ovim neka se ne koriste samo bolesna, nego i sva brada. A najvie se treba starati da oni koji ih neguju pokazuju usrdnost prema njima svime to ine dok brinu o njima, verujudi u Hrista Koji kae: "kad uiniste jednome od ove moje najmanje brade, meni uiniste". O bolesnima toliko. *** [12. Pravila o reimu ishrane] Na igumanov znak eklisijarn neka odmah *klepalom+ da znak za poveerje. Meutim, kada je vee uoi velikih prazninih dana, a osobito uoi praznika *asnoga+ Krsta ,u engl. prevodu kae: praznika Spasovih - to bi moda mogli biti svi Hristovi praznici-, treba im briljivije i svesrdnije pripremiti veeru, tako da im se poslue ukrkana jela pripremljena od zelenia i mahunarki, sezonsko vode, a esto i riba i mera vina veda no obino neka im se da. Neophodno je redi koja jela de se posluivati monasima i u kojim prilikama. Sredom i petkom se nede zanemarivati pridravanje boanskih kanona, a nede biti ni pomisli o tome da bi se oni smeli zanemariti, ali de striktno upodobljavanje kanonima zavisiti u potpunosti od igumanovog rasuivanja u pogledu toga koliko de se snishoditi slabostima brade. Ponedeljkom, koji nije dan posta, izuzev tokom etrdesetnice, sluide se monasima tri jela zainjena maslinovim uljem sa dodacima, spremljena ne samo od zelenia i mahunarki, nego i od ostriga i dagnji kada im je sezona. Utorkom i etvrtkom de se jesti sir i jaja, a subotom i nedeljom de im se izneti svea riba. Uved de biti tri kuvana jela; u etiri ved pomenuta dana u sedmici bide dva jela od usoljene i svee ribe sira i jaja, a trede jelo de biti od mahunarki. Veliki postovi de se razlikovati na slededi nain. O postu svetih Apostola52 u neposne dane nede se jesti samo sir i jaja. O postu svetog Filipa53 nede se jesti riba tokom pet dana u sedmici osim subote i nedelje. Ali ako neki praznini dan padne u jedan od tih pet dana, onda de imati i jelo od ribe. Tokom tog posta jede se jednom dnevno i to nakon veernje slube, premda post svetih Apostola ne zabranjuje veeru. Tokom pomenutih pet dana u sedmici hrana za monahe de biti nekad utehe radi sa maslinovim uljem, a nekad lieni takvog osveenja zbog istote tih dana.
52

Post svetih Apostola, od ponedeljka posle praznika Svih Svetih (nedelja posle Pedesetnice) do veeri uoi praznika svetih Petra i Pavla, 28. juna. 53 Post sv. Filipa, od 15. novembra do Boida.

Kada doe Gospodnji praznik ili Bogomaterin, ili pak praznik nekog velikog (znaajnog) svetitelja, o tim prazninim danima de neko osveenje (uteha) monasima zavisiti od igumanovog rasuivanja. Meutim, asno ime Bogomaterino neka svojim peatom obelei sve trpeze monaha i ruak i veeru i nakon to prizove njeno asno ime, trpeznik, na igumanov znak, neka uzme dovoljno veliki komad hleba, neka ga krstoobrazno blagoslovi i neka svi monasi, uzimajudi od njega *str. 57+ treba da popiju poslednje pide u ima Bogomaterino, da bi se prizivanjem njenog boanskog imena i hranom i pidem u ast toga imena uzetom osvetili i telesno i duevno. Svakoga dana neka se kod kapije razdaju dva morska modija (modioi) hleba i ovo deljenje neka se neizostavno svakoga dana odrava. Tokom siropusne sedmice neka uzimanje (jedenje) sira i jaja bude striktno bez ogranienja (tj. svih dana u sedmici - prim. prev) da ne bi izgledalo kao da verujudi dre post bezvernika dredi se toboe njihovih pravila. O Velikom postu (Velika etrdesetnica), koji je u svemu izuzetan, bududi da je to na neki nain posvedenje kojim Bogu sami sebe prinosimo, bide u svemu veoma strogo pridravanje pravila o pidu i jelu. Tako de monasi tokom ovog posta jesti jednom dnevno, osim subotom i nedeljom, ak i ako padne neki praznik, a tokom prve sedmice sluide im se, uz manje hleba nego obino, mahunarke potopljene u vodu, salamura (almaia) bez maslinovog ulja, orasi i suve smokve. Tokom tih dana oni de dobiti manje vina nego obino. A ako neki ele prvi dan da provedu bez hrane, to je mnogima obiaj, neka im bude udovoljeno. U petak (prve nedelje posta - prim. prev.) uvee, vee uoi praznika svetog Teodora *Tirona+, neka se bradi da po aa vina i neka se na salamuru stavi maslinovo ulje. U subotu i nedelju neka se slue tri jela, jedno od sveeg zelenia (povrda), drugo od mahunarki i trede od kamenica, dagnji, pueva (neura)54 i luka, sve to sa maslinovim uljem. Neka im se da i uobiajena aa vina. Slian nain ishrane onom u prvoj sedmici neka se nastavi i ponedeljkom, sredom i petkom u slededim sedmicama posta. Utorkom i etvrtkom bide im sluene mahunarke i svei zeleni (povrde) sa umerenom koliinom ulja posutom preko njih nakon kuvanja. Kao dodatno osveenje mahunarke neka budu zalivene medom i neka dobiju uobiajenu au vina. A kako onima koji se podvizavaju prilii da malo i predahnu, monasi neka dobiju predah tokom ovog asnog posta tako to de jesti ribu na dan praznika *str. 59+ svetih etrdeset *Muenika+55, osim ako ne padne u jedan od pet dana prve sedmice posta, jer tada de kao predah da dobiju samo maslinovo ulje. Dobide da jedu ribu isto tako i u Cvetnu Nedelju *tj. na Cveti+. Meutim, cela etvrta sedmica posta bide isto onako stroga to se tie ishrane, kao i prva, Velika sedmica isto, osim u Veliki etvrtak, kada de imati mali predah u maslinovom ulju. U Veliki Petak i Veliku Subotu sve do uvee, njihova de se hrana sastojati samo od hleba, mahunarki potopljenih u vodu i kuvano vino sa kimom. Na radosni dan Blagovesti, na koji god dan posta da padne, osim onih pet dana prve sedmice posta i Velike Sedmice, monasima neka bude

Morski modij = 12, 8 kg (http://www.e-istoria.com/54.html) prim. prev. Zanimljivo je da u ovom tipiku svaki viednevni post autor naziva etrdesetnicom. Tako je bila etrdesetnica svetih Apostola i etrdesetnica sv. Filipa (Boidni post). Veliki post (vaskrnji) se naziva Velikom etrdesetnicom, to je inae u grkim tekstovima uobiajeno. prim. prev Bududi da se ovde navodi kao hrana, moda se moe pretpostaviti da je to povrde u rasolu, ili to bismo mi rekli turija prim. prev. 54 Znaenje nejasnog termina neura dolo je do Evstatija Solunskog (Eustathios of Thessalonike), koji ih identifikuje sa ktenia; vidi F. Kukulis (Ph. Koukoules), izd, Thessalonikes Eustathiou ta laographika, tom 2 (Athens, 1950), str. 254. O terminu ktenion, to je dimotiki oblik od kteis, tj. pu vidi Demetrakos, Lexikon, s.v. ktenion. 55 Praznik svetih etrdeset Muenika, 9. mart.

doputeno da jedu ribu. Ali ako praznik padne u pet dana pomenutih sedmica, bide im doputeno samo vino i ulje. No ipak, ako praznik padne u Veliki etvrtak, takoe de jesti ribu. [16. Primanje kandidata] Kad god neko doe i trai da bude primljen u manastir, on nede biti primljen bez ikakvog iskuavanja, ved uz strogo ispitivanje. Ako je iz drugog manastira, nede biti primljen bez podrke svog igumana, jer to pridravanje kanona zabranjuje. *str. 61+ [17. Ulazni darovi nisu obavezni] Nede se ni od koga zahtevati ulazni dar (apotage) da se zbog toga nikome ne bi dala sloboda da bude primljen u manastir. Jer karakter svakog *oveka+, njegovo vaspitanje, razumnost u postupcima i posedovanje vrline treba smatrati vrednijim od zlata i svakog dara, a i cela monaka obitelj de iveti u meusobno jednakom potovanju. Ali ako je neko neophodan manastiru kada potreba za nekim poslom zahteva ljude koji to mogu da obavljaju, a njemu je iz nekih razloga neophodno snishoenje ili zato to sluajno potie iz plemenite porodice, ili je odgajen da ivi neto raskonije, leade na igumanovoj odgovormosti da osmisli nain da mu se izie u susret saglasno njegovoj proceni o tome ta je za manastir korisno. *** [20. Ispovedanje igumanu] A poto je monasima sve zajednoko, kao to je i gore reeno, uede na trpezi, obitavanje u manastiru, sluenje u hramu, sabrana molitva, onda im se odreuje da im zajedniko bude i ispovedanje pred igumanom svega to sagree i savetuje im se *str. 65] isto tako da mu svi usrdno otkrivaju grene pomisli i sve pokrete due da bi se tako to bre iz njihovog uma posramljen izagnao skriveni neprijatelj. Stoga, dakle, nede biti slobodan izlaz iz manastirskog kruga monasima koji se ispovedanjem pomisli koriste kao izgovorom da izau iz manastira da ne bi nehotice primili smrtonosnu strelu umesto spasonosnog leka i umesto traenog isceljenja bili ranjeni samim vratima. Neka piju sa sopstvenog izvora najpitkiju sveu vodu i neka svako od ispovedanja igumanu dobije odgovarajudi lek. Ali ako neko moda dospe do tolikog bezverja da mu se ini neprijatnim da se ispoveda igumanu, on de se postarati, koliko god moe, da ga pridobije, te de snishoditi njegovoj slabosti i prepustiti da nekom od starijih monaha u manastiru, estitom oveku koji moe da razlikuje pomisli i primi pomisli toga brata. Meutim i iguman i onaj ko je od njega primio dozvolu da slua pomisli, prema boanskim kanonima prethodno de za to dobiti dozvolu arhijeratskim blagoslovom (sphragis) da sluaju ispovedanje pomisli bratije i vlast da duhovno i bogoljubivo vezuju i razreuju od onih koji su je od Boga primili. *** [23. Igumanovo diskreciono pravo] To su, dakle, pravila koja je moje velianstvo (carstvo) odredila to se tie manastirskog posledovanja. A ako trenutni iguman s vremena na vreme zapazi da neto treba da se doda ili oduzme ili u nainu dnevnog ivota monaha, ili u sluenju u crkvi, bilo zbog bolesti nekih od njih ili zbog neke druge blagorazumne ikonomije, to de stajati do njegovog rasuivanja. [24. Biranje igumana] Vreme je da govorimo o postavljenju igumana. Bududi da je za vreme biranja iguman obino meu bradom nastaju neslaganja i razdor, jer jedni hode ovoga, a drugi onoga, elim da onaj ko bude

uguman posle mog skonanja lino izabere trojicu brade izmeu svih monaha, onih u glavnom manastiru Pantokrator i onih u sa njim vezanim manastirima, ili metosima. Jer on nede ni na koji nain iskljuiti ukoliko nae nekoga dostojnog tog nastojateljstva u nekom of tih manastira ili metoha. Poto sakupi sve monahe, on de pred svima na hartiju napisati imena onih koje je izabrao, zatim de potpisati i staviti svoj peat na tu hartiju i odloide je u akonik (skevofylakio) i hartija de se tamo uvati sve do njegove smrti, a zapisana imena nede biti poznata nikome od brade. Zatim, poto se upraznilo mesto igumana, iznede se ona hartija kada se sva brada saberu i postavide se pred njih i otpeatiti, pa ako su svi oni zajedno zadovoljni jednim od one trojice zapisanih, kao onaj koji se oigledno istie iznad ostalih, toga neka bez dvoumljenja prihvate za igumana. Ukoliko se, meutim, razilaze u miljenju oko te trojice, pa jedni biraju jedne, a drugi druge, kada se svi iz iz drugih manastira saberu u glavnom manastiru, celokupna monaka zajednica de zajedno proizneti najtopliju usrdnu molitvu Bogu i sa suzama Ga moliti da im pokae onoga ko je dostoja nastojateljstva. Potom de na tri komada hartije napisati imana i neko ko ne zna da ita de ih odneti na asnu Trpezu i metnuti ispod njenih boanskih pokrivaa, a potom de se tri dana sluiti panihide, veernja i Liturgije, pa kada se tredega dana savri *boanstvena+ Mistagogija, neko drugi, isto tako nepismen, po uputstvu bratstva de udi u oltar i, poloivi ruku na asnu Trpezu, izvudi de jedan komad hartije, svima ga pokazati i svi de smatrati da je onaj ko je na njemu zapisan od Boga izabran kao dostojan nastojateljstva. Ako bi se ikada dogodilo da se otkrije da je neko izostavljen, poto se odpeati hartija sa imenima koja je zapisao iguman, iako taj prevazilazi one zapisane i oigledno blistavodu svoga ivota i dostojnodu za nastojateljstvo nadmauje druge, a o tome posvedoi vedina monaha - to jest dve tredine bratstva - oni de imati vlast da o tome, preko nekog od caru najbliih, obaveste njegovo boansko velianstvo (kratos) i zatrae ispravku toga to se dogodilo, da ne bi promakao onaj *str. 69+ ko je bolji od ostalih nekom ljudskom grekom, to se esto dogaa, pa iz izbora za nastojateljstvo bude nepravedno izostavljen. [25. Postavljenje Igumana] Poto je, dakle na gore pokazani nain izabran iguman, onda jedan od arhijereja koji se zadesi u velikom gradu (megalopolis)56, na molbu monaha, a po patrijarhovom ukazu (pittakion) neka savri boanstvenu Mistagogiju i neka postavi (hirotonie) igumana, da bi se sauvala doslednost (akrivija) kanonu, a da sloboda manastira nimalo ne bi trpela zbog [arijerejevog] blagosiljanja (sphragis) igumana. Tada de onaj koji se postavlja (hirotonisani) sa velikim potovanjem uzeti pastirski tap od same Pantokratorove (Svedrateljeve) ikone i svakako de u dan Suda Njemu polagati raun o svom nastojateljstvu. A bratstvo de prihvatiti onoga ko de tako biti postavljen poto je, kako bi se moglo redi, bio bogoizabran i bogopokazan, sa velikom radodu i, to se kae, rairenih ruku i ukazade mu svu blagonaklonost, poslunost, potovanje i povinovanje. On de za uzvrat na njih gledati kao na ljubljena eda i za svakog de se brinuti i starati, savetujudi, krepedi, ukrepljujudi, teedi, koredi, pozivajudi na obradenje, inedi sve da ih, po Apostolu, pridobije. [26. Igumanove privilegije]

56

Jedan od mnogih arhijereja koji su iveli u Carigradu, a nominalno bili odreeni za eparhije koje su Turci osvojili.

A iguman, bududi da je primoran da ima vie briga i napora nego ostali, onda de stoga imati i privilegije (povlastice) u dnevnom reimu ishrane57 u poreenju sa ostalima i niko ne treba da mu zavidi zbog izmenjenog naina ivota, jer svako za sebe treba da misli da je igumanovom izboru i sam doprineo i da broj i raznovrsnost njegovih briga zasluuju neku utehu. Svakoga dana igumanu de sledovati ved pomenuti beli hleb, koji se, kako smo odredili, za njega mesi, on de piti bolje vino i dobide sledovanje (opsonion) iz spremnice onima danima kada je monasima doputeno da jedu ribu. Sve dok se on ophodi duhovno i bogoljubivo, zapovedam da mnogopotovanog igumana, koji de posle moga skonanja preuzeti kormilo, niko ne sme da kritikuje niti od njega da trai da polae raun, jer de on polagati raun samo Svedratelju (Pantokratoru) u vreme Njegovog pravednog suda. [27. Prihodi metoha] Bududi da je moje velianstvo (carstvo) ovom manastiru prisajedinilo i druge manastire, to jest manastir Nosie (Nossiai)58, manastir Monokastanon59, manastir Antemiu (Anthemiou)60, manastir [p. 71] Midikariu (Medikariou)61, na suprotnoj strani preko puta grada, manastir Galakrine (Galakrenai)62 i, saglasno patrijarovom aktu (oikonomia), manastir Satir (Satyros)63, sa svim onim to ovi manastirima pripada unutar i izvan grada, elim da prihodi od svega ovoga slue pre svega za upravljanje, staranje i odravanje samih monaha i crkava u manastirima, uobiajenih praznika i pomena i ostalih potreba svakog od tih manastira. A potom, poto se pokriju svi razloni i neophodni trokovi, sve to preostane od prihoda predi de u glavni manastir Pantokrator da bi se odatle, u sluaju da se neki od tih manastira nae u tekim okolnostima, odmah uputilo ono to je neohodno. [28. Ustavi (ureenja) metoha] Manastir Nosie imade, po svom tipiku, kinovijalni reim ivota, a ostali de, kao i do sada, imati keliotski nain ivota. Bududi da je svaki od ovih manastira, bez razlike, do sada imao neke unutranje monahe (esomonitai)64 i spoljanje monahe (exomonitai)65 saglasno odlukama onih koji su ih (tj. manastire) nadgledali, ali bez dunog potovanja kanona i monakog naina ivota, doneli smo odluku da se sada sastavi popis takvih i da se preda igumanu da bi ti ljudi ostali nedirnuti, ali od sada ni jedan unutranji ili spoljanji monah nede biti primljen ni u jedan od tih manastira sve se dok broj monaha u svakom manastiru ne svede na ovde utvreni broj.

57

Termin diaita se ovde odnosi na dnevnu koliinu i kvalitet hrane i pida, po emu se iguman razlikuje od monaha. 58 To je carski manastir koji je osnovao Lav VI (886912), a nalazio se u jednoj luci na maloazijskoj obali Mramornog mora; vidi Gautier, Pantocrator str. 68, napomena br. 18. 59 Manastir koji se nalazio negde na maloazijskoj obali, a koristio ga je car Romam I Likapen (920944) kao mesto za utamnienje; vidi Gautier, Pantocrator str. 68, napom. br. 19. 60 Manastir u maloazijskom predgrau, verovatno juno od probably south od Anadolijskog Hisara *utvrenja na maloazijskoj obali Bosfora prim. prev.], koji je osnovao Aleksije Musele (Alexios Mousele - ), zet cara Teofila (829842); vidi Gautier, Pantocrator str. 70, napom. br. 20. 61 Nepoznat iz drugih izvora. 62 Neidentifikovani manastir u blizini Halkedona; vidi Gautier, Pantocrator str. 70, napom. br. 22. 63 Manastir na Maloazijskoj obali prekoputa Prinevskih ostrva, koji je osnovao patrijarh Ignjatije god. 873774; vidi Gautier, Pantocrator str. 71, napom. br. 23. 64 Termin esomonitai odnosi se na osobe koje su boravile u manastiru i koje je manastir izdravao ; ponekad su to bili mirjani. Vidi: Alexios I Komnenos, De jure patriarchae circa monasteria (JGR 3.409 [K. E. Zachari von Lingenthal, Jus graeco-romanum, 7 vols. (Leipzig, 185684)]). 65 Termin exomonitai odnosi se na osobe koje nisu boravile u manastiru, a manastir ih je izdravao ; oni su takoe, u nekim situacijama, mogli da budu mirjani.

Jer elimo da manastir Nosie ima 12 monaha koji ive kinovijalnim ivotom i jo 6 slugu koji obavljaju neophodne poslove u manastiru. Njihov nain ivota bide saglasan onom u manastiru Pantokrator. elim da manastir Monokastanon ima 16 keliota i oni de primati sve to je svako od njih dobijao do sada, saglasno onome to se sadri u njihovom tipiku i obiaju koji su do sada sledili. U manastiru Antemiu bide 12 monaha keliota i oni de dobijati *str. 73+ sve to su dobijali do sada, saglasno pravilu prema kome ive. U manastiru Midikariu bide 6 keliota i oni de dobijati isto. U manastiru Galakrine bide takoe 6 keliota koji de iveti kao i ostali kelioti. U manastiru Satiros bide 18 monaha koji de takoe iveti u keliotskom reimu, a svaki de dobijati isto to su dobijali i do sada. Ni u jednom od ovih manadtira nede biti igumana, nego de njihove poslove voditi ekonomi koji mraju da budu ukljueni i ubrojani u ved pomenuti broj monaha u svakom manastiru. Meutim, svi ovi manastiri de se povinovati igumanu manastira Pantokrator i svi zajedno inide jedno telo koje se sastoji od razliitih udova pod jednom glavom, to jest pomenutim igumanom. *** [34. Crkva Arhangela Mihaila i osvetljenje u njoj] U hramu Bestelesnika *Arhangela Mihaila+ gorede neprestano jedna sveda u koljci (konhi) apside, jedna pred grobnicom moje ljubljene supruge i jo jedna pred grobnicom moga velianstva. Na bogosluenjima, na jutrenju, Liturgiji i na veernju bide upaljena jedna sveda pred proskinitarom Bestelesniku preko puta Spasitelja, tri svede na sredini templona (templon), jo jedna u oltaru i jo po jedna pred svakom od nae dve grobnice. Nedremana kandila neka gore: u konhi apside jedno, trostruko kandilo (trikandilo) pred Bestelesnikom, jedno jednostruko u kupoli Bestelesnikovoj i jedno u sredini spoljanjeg Iroona (heroon) . Jedno nedremano kandilo treba takoe da bude upaljeno pred svakom od grobnica u kojoj su tela pokojnika i jedna sveda pred svakom grobnicom tokom sluenja bdenja. *** [64. Odgovornosti ekonoma] Bududi da mnotvo briga, kako onih unutar tako i onih izvan manastira i mnotvo pitanja kako duevnih tako i telesnih koja se javljaju iz onoga to smo ovde utvrdili, daju dobar razlog da se pomisli da iguman ne moe upravljajudi svakodnevno manastirom sve stvari da nadgleda i da na sve jednako obrada panju, jer ne moe da na toliko toga svoju panju da deli, stoga odreujemo da bude vie razliitih ekonoma: jedan nuno da bude odreen da usrdno obavlja poslove koji su mu odreeni i da se stara o glavnom manastiru, drugi da bude zaduen za druge manastire, one koji su ovom manastiru prisajedinjeni, da upravlja njihovim poslovima, da nadgleda njihovih nekoliko ekonoma sa isto takvom usrdnodu i da se trudi da u svemu bude poboljanja, tredi da upravlja poslovima hrama Eleousa i etvrti da upravlja poslovima bolnice i starakog doma. Svi oni uz savet i znanje igumana da obavljaju poslove koje moraju da obave. Odreujem, sa druge strane, da ni iguman u najvanijim pitanjima nita ne ini sam dok se ne sastane sa njima, da ne odreuje raunovoe (logariastai) niti nadglednike, da ne daje u najam nekretnine bilo kome, da ne sklapa ugovore i ne zapoljava ljude, ali isto tako i kada su u pitanju vedi izdaci i drugi poslovi iz oblasti ekonomije da sve to god moe obavlja u prisustvu ovih ekonoma, kao i

Templon () je niska ograda koja je delila oltarski prostor od ostatka hrama, koja se kasnije razvila u ikonostas. Termin templon se esto koristi u umesto termina ikonostas. prim. prev. Iroon (heroon) - pogrebna kapela posvedena Arhangelu Mihailu.

oko postavljanja tih ekonoma. Jer zajedno i uz savet vedeg broja *ljudi+ svi ti poslovi de se bolje obaviti. Svi ovi ekonomi de obavezno boraviti u glavnom manastiru, jer oni takoe treba da budu monasi i nikada, ni pod kojim izgovorom ne smeju da borave izvan manastira, izuzev [str. 115] ako neki od njih mora da ode na neko od imanja iz nekog neophodnog i nezaobilaznog razloga. Aki ako iguman s vremena na vreme otkrije da je bilo koji monah meu onima koji borave u prisajedinjenim manastirima dostojan da bude postavljen za nekog od ovih ekonoma i ako se odlui da bude tako, to de se takoe obaviti tek nakon zajednike odluke na sastanku sa pomenutim monasima. Me utim, ekonomi drugih manastira boravide svaki u manastiru u kome je ekonom. [65. Inventar poseda] Bududi da su razna imanja data na dar (posvedena) ovom manastiru, kako od strane moga velianstva (carstva), tako i od strane blaene gospoe, moje mnogoljubljene supruge; od moga velianstva potiu:66 U selu Diaveneta (Diabenetoi - ) Antemiotovo (of Anthemiotes - ) imanje (), Kostomirovo (of Kostomyres - ) imanje i imanje Kotavos (Kottabos - ) zajedno sa njegovim konaitem (). U selu Mintu (of ta Mintou - ) imanje takozvano Kivulijevo (of Kiboulios - ) i jo jedno imanje, takozvano Kiklovijevo (of Kyklobios - ), ili Kamidzijevo (of Kamytzes ). U Daonionu (Daonion - ) Monomahatov (of Monomachatos ) posed (), to je imanje koje nazivaju Tornikijevim (of Tornikios - ) i jo jedno njegovo imanje, takozvano Avzizin (Auzizin - ). Kod Redesta (Rhaidestos - ) Sitova (of Seth - ) kuda zajedno sa imanjem za izdavanje, zatim Nesto(n)gijeva (of Nastongos - ) kuda sa njena dva konaita i njivama, uz to i vinogradi koje je ovaj (tj. Nestogije) posedovao izvan tog grada (utvrenja - ), (tj. Redesta). Agelastovo (of Agelastos ) imanje Selo Melandrovo (of Melandros ) Imanje Krion Neron (Kryon Neron - ) Morohardzanijevo (of Morochartzanes - ) imanje kupljeno od manastira Kanhri (ili Kenhri) (of Kanchres ) Selo Ahniste (Achnistai - ) [str. 117] Eparhovo (namesnikovo) imanje u teritorijalnoj jedinici petitu (petiton )67 Pamfilon (Pamphilon) i imanje Sv. Teodore. Dve Triakondafilove (of Triakontaphyllos ) avle (aulai ) unutar tvrave (utvrenog grada) Panion, od kojih je jedna kod Polidrionove (of Polydrion ) kapije, a druga na obali.
66

to se tie prosopografskih i geografskih komentara na ovo poglavlje, vidi Gautier, Pantocrator str. 11425. Termin proastion (proasteion ) odnosi se na imanje vilu, tj. kudu sa zemljom ili letnjikovac na selu, Greek Lexicon of The Roman and Byzantine Periods (From B. C. 146 to A. D. 1100), By E. A. Sophocles, ed. Charles Scribner`s Sons, New York 1900. str. 921. Termin ipostasis (hypostasis - ) odnosi se na zemljini posed, ibidem (na istom mestu) str. 1125. 67 Termin petiton; o toj teritorijalnoj jedinici vidi Gautier, Pantocrator str. 116, napom. br. 9. Termin aule oznaava grupu graevina u dvoritu okruenom zidovima (ova knjiga, Glosar, str. 1680)

Selo Psihron Pigadin (Psychron Pegadin ) Imanje Zapihonion (Zapechonion Selo Maditos (Madytos ) koje su zauzeli Alakasiji (Alakasseis - vlasnici imanja u Trakiji) Imanje Sveti Vlasije (St. Blasios - ) u oblasti (petiton) Apro (Apros - ) Selo Marmara (of Marmaras ) Selo Levki (Leuke ) Pronoja (pronoia- carska privilegija da nekome na dar ustupi prihode od poreza na neku imovinu) pokojnog Sinadina (Synadenos ) nad Heksamilijom na pijanom mestu (trnici mestu za trgovinu) Vrahioniona (Brachionion) Prava na obalu trnice Vrahioniona sa pravom na ulov ribe. Selo Trimvakin (Thrymbakin ) sa zavisnim seljacima koji u njemu ive, a koji su obveznici stratije (strateia - pladanje novanog poreza u zamenu za vojnu slubu), kao i imanje u njemu Imanje Limnin () Imanje Platanin () Selo Vupi /Vuti (Boupi ) Selo Grigorino (of Gregoras ) Imanje Kinsterna (Kinsterna ) Selo Armukomis (Armoukomis - ) Svi poslovi vezani za eksploataciju soli na Hersonesu [str. 119] Cela jevrejska etvrt na trnici Kila (of Koila ) na Hersonesu i desetak na vinarije Cela trnica [sela] Maditos bez strateiai (imanja vojnika (?)) Celokupan Alusijanov (of Alousianos ) posed () koji se nalazi na trnici, to jest njegova kuda, imovina za izdavanje, njegove bate i kupatilo, zajedno sa tamonjom obradivom zemljom i vinogradima, njegovo imanje Sveti Georgije Milski (St. George of Melos - ), imanje Sveti Dimitrije (St. Demetrios), drugo njegovo imanje Kohlakea (Kochlakea ), njegovo imanje Kareon (), imanje Stlavi (Sthlaboi ), dva sela sa obveznicima koji pladaju stratiju (strateia), to jest selo Dafni (Daphne ) i selo Damon () zajedno sa Alusijanovim kmetovima koji u njima ive. Episkepsa (episkepsis carsko imanje) Daduna (of Dadouna ) episkepsa Dzuvakos (of Tzoubakos ) upravo onako kako su konfiskacijom () bile prenete u dravni posed.68 Episkepsa (episkepsis) Kaminija (of the Kaminia ) koja je prela u dravni posed kao posledica dugovanja dravi i bila je iz dravnog poseda kao dar preneta manastiru u vlasnitvo. Selo Loksadi (Loxadi ) Prethodnom susedno, selo Kanikliu (of Kanikleion ) Selo Megavelu (of Megalebos ) Selo Miksis (Mixis ) sa njegovim gazom (plidakom, ili niskom obalom) Selo Davrovulu (of Dabroboulos ) Selo Pum(u)u (Poumoud... *razlika u eng. i grkom tekstu+ Episkepsa (episkepsis) Kipsela (of Kypsella ) i sama tvrava Kipsela (of Kypsella )

68

Termin (schideumos) znai konfiskovanje za dug; vidi Gautier, Pantocrator str. 119, napom. br. 20.

Episkepsa (episkepsis) Jaluka (of Ialoukos - ) zajedno sa plidakom (ili niskom obalom) reke Marice (Maritza). Episkepsa (episkepsis) Parevria (of Pareuria ) upravo onakva kakva je stigla do mog velianstva kao dar od sevasta (mnogopotovanog) (sebastos) Votanijata (Botaneiates) i kupovinom kderi sevasta (sebastos) brata od strica moga velianstva, monaha gosp. Jovana69 sina pokojnog sevastokratora (sebastokrator). [str. 121] Imanje (ktema - ) Sveti Jovan Halkejski (St. John of Chalkeus - ) kupljeno od Andza (Antzas ) Imanje (ktema - ) Ma... i Malonovo (Malon ) zajedno sa konaitima u Kipselama (in Kypsella - ), kupljeno od [manastira] Psihosostida (Psychosostes ). Imanje (ktema - ) Itea kupljeno od Kurtikija (from Kourtikios ) Imanje (proasteion - ) Likovo (of Lykos ) kupljeno od Sinadina (from Synadenos ). Selo Koksijevo (of Koxes )... u oblasti (petiton) Popolije (Popolia ) Selo Adriana (Ta Adriana - razlika izmeu engl. i gr. teksta) Selo Dzerkuvidz(i)anes (Tzerkoubitzianes - razlika izmeu engl. i gr. teksta) Selo Gornja i Donja Vlakista (Blaktista ) sa Neohorijem (Neochorion ) Imanje (proasteion - ) Teodoridzija (of Theodoritzes ), stlavopola (sthlabopolos [= sklabopoulos [vidi doulos] moga velianstva, koje se naziva Kodonianes (Kodoneianes ) zajedno sa mlinovima na njemu (tj. imanju). Selo Orniales (Orniales - ) Kuda onog istog Teodoridzija (of Theodoritzes - ) koja se nalazi u Hristupolju (Christoupolis ) i vinogradi uz nju. Pretorion (praitorion)70 u Hristupolju blizu obale zajedno sa imovinom za izdavanje oko njega. Selo P.......... to jest Neovolijanes (Neobolianes ) kupljeno od strane drave, preko sekretara, onog epi ton oikeiakon od unuka pokojnog sevasta (sebastos) Evmatija (Eumathios ) zajedno sa mlinovima u njemu. Tvrava (kastelion - ) (Panakas - ) Nova episkepsa (episkepsis) u Soluna (Thessalonike) onakva kakvu ju je predao Galaton zajedno sa pravima koja uz nju ide i: -Vlasnitvo nad vodom koja tee od *manastira+ Hortaita (Chortaites ) sa vodovodom i mlinovima koji rade u Solunu. Graevinsko zemljite (?) - oikostasion71 [seosko gazdinstvo] u samom utvrenju (kastron) grada Soluna kupljeno od Kakodika (from Kakodikes ) i Karveja (from Karbeas ).
69

Prema Gotijeu (Gautier), Pantocrator str. 119, napom. br. 22, to je monako ime Adrijana Komnina, sina Isaka sevastokratora, brata Aleksija Komnina, koji je bio arhijepiskop Bugarske oko 1140. g. doulos (dosl. rob) poasna titula koja oznaava blizak odnos sa carem. 70 Ovaj termin se ovde moe odnositi na neku vrstu krme. O tom znaenju termina praitorion, vidi Konstantin G. Picakis, Prirunik zakona ili estoknjije Konstantina Armenopulosa (C. G. Pitsakes, Konstantinou Armenopoulou Procheiron Nomon e Hexabiblos - . , , ) (Athens, 1971), str. 32. 71 oikostasion; termina nema u renicima *Seosko gazdinstvo uglavnom se naziva samo stas - (beleka br. 2: Uobiajeno je , ali pored toga i , . . .

Kramvejeva (of Krambeas ) Diakonia72 sa njegova dva kupatila i imovinom za izdavanje i ostala prava. Imanje (proasteion) Sveta Galakteri (St. Galaktere - ) koje su manastiru darivali neki Solunjani [str. 123]. Episkepsa (episkepsis) u Veriji (Berroia ) koja je pripala mom velianstvu darivanjem od sevasta (sebastos) gospod. Manojla Votanijata (Manuel Botaneiates) zajedno sa panjacima i ostalim pravima. Na [ostrvu] Mitilini (Mytilene) imanje (ktema ) Mahitarijevo (of Machetarios ). Na [ostrvu] Kosu [2] imanja (ktemata ) [jedno] Kapsikovo (of Kapsex ) sa episkepsom Drosos i drugo [imanje] monaha Hristodula. Pladanja (porezi) (telesmata - ) iz mitropolije Patre Pladanja (porezi) (telesmata - ) iz episkopije Metoni (Methone ) etiri hyperpyroi litrai (?) od pladanja (poreza) od manastira Molivot (of Molibotos ). Umbertopolova (of Oumbertopolos ) kuda Sarandinova (of Sarantenos ) kuda Manastir Nosie (Nossiai)73 Manastir Monokastanon Manastir Antemiu (Anthemiou) Manastir Medikariu (Medikariou) Manastir Satiros (Satyros) zajedno sa svim uslovnim i bezuslovnim pravima koja im pripadaju74 Od moje preblaene gospoe supruge: Episkepsa (episkepsis) Kodonijan (Kodoneianes - ) Imanje (ktema ) Sklirenino (of Skleraina ) u Diavenetima (in Diabenetoi - ) sa svim pravima koja uz to idu u selu Florios (Phlorios ), zajedno sa pravima na nepristupanu i pristupanu obalu i pravima na ulov ribe. Manastir Vorde (Bordai ) u Opsikionu ()75. Manastir Galakrine i manastir Svete Oreozile (St. Horaiozele - )76 koji su joj (tj. mojoj supruzi) doli kao dar, zajedno sa svim uslovnim i bezuslovnim pravima koja im pripadaju. Raulova (of Raoul ) [str. 125]

Xl XII . ) .. , , II (XXVII), str. 215. to sam nala, lanak du vam poslati zajedno sa ovim fajlom] 72 diakonia; o emu vidi M. C. Bartusis - A. Cutler, "Confraternity" ODB, 494. [dve diakoniai (termin koji oznaava godinje pladanje u naturi, u ovom sluaju, za dva adelphata) http://nanobukva.ru/b/wert/Byzantium_Between_the_Ottomans_and_the_Latins_Politics_and_Society_in_th e_Late_Empire_Apr_2009_19.html] 73 O ovim metisima vidi pogl. [27] gore. 74 Uslovna i bezuslovna prava - somatika kai asomata dikaia; vidi H. Glikadzi-Arvailer, Ustupanje netelesnih prava. Uslovne donacije, Akta H. Glykatzi-Ahrweiler, La concession des droits incorporels. Donations conditionelles, Actes du 12e Congrs international dtudes byzantines (Belgrade, 1964), II , str. 10314. 75 Ovo je, oigledno jo jedan metoh manastira Pantokrator; ovaj manastir je posvedoen krajem VIII v. kada je njegov iguman Teofilakt prisustvovao Drugom Vaseljenskom Saboru u Nikeji (787); vidi Gautier, Pantocrator, str. 123, napom. br. 38. 76 Nepoznat iz drugih izvora, ali je oigledno metoh manastira Galakrine, koji je sam ved metoh manastira Pantokrator; vidi pogl. [27] gore.

Kuda mitropolita Atinskog. Graevinsko zemljite (?) oikostasion [seosko gazdinstvo] Radinovo (of Radenos ) Graevinsko zemljite (?) oikostasion [seosko gazdinstvo] Ergodotovo (of Ergodotes ) Graevinsko zemljite (?) oikostasion [seosko gazdinstvo] Kamahonovo (of Kamachon ) Kude () u Salivarijama (Salibaria ) elim da cela ova imovina manastira Spasitelja Svedratelja (Pantokratora), sastavljena tako ujedno od razliitih tekovina takva ostane, da bude neotuiva i da je manastir takvom za svagda odrava. *** [67. Tipik je podloan ispravci ktitora] Ako bih ikada bio u mogudnosti da menjam ita od mojih sadanjih odluka zbog izmenjenih okolnosti, to de biti mogude uiniti saglasno mojim eljama, a naknadne odredbe i promene de biti pravosnane im se budu zapisane. *str. 127+ Jer sveti Oci, crkveni Ustav, a i zakoni dali su mi pravo da propisujem pravila kako ja elim kada je u pitanju moja imovina. *** [70. Branilac Manastira] elim da se manastir uvaava, brani i podrava i da to pre svega ini moj mnogoljubljeni sin i vasilevs gosp. Aleksije, a potom redom svaki vodedi lan nae porodice. Oni ne samo to uopte nita ne smeju da uzmu od manastira, nego treba da spreavaju i one koji bi spolja da ga otete i darivajudi Spasitelja Koji izobilno uzvrada za takve postupke ne samo tako to u ovom ivotu upravlja njihovim koracima ka dobru *str. 129+, nego de im mnogostrukom merom uzvratiti na bududem Sudu. *****************

*proitati: ( - ), ( ) , ( ) - ( , , ), (. ). -, . , . , .]: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D 0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0% B3_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0

Vidi napomenu br. 71.