SADRAJ

UVOD...................................................................................................................... 1 1.OBJANJENJE POJMA OFFSHORE.......................................................................2 1.1.Istorijski razvoj offshore kompanija...............................................................3 1.2.Razlika izmeu on i off shore kompanija................................................5 1.3.Razlozi osnivanja i koritenja offshore kompanija.........................................5 2.PREDNOSTI, VRSTE I PODELA OFFSHORE KOMPANIJA.........................................7 2.1.Vrste offshore kompanija..............................................................................7 2.2.Podela offshore podruja............................................................................... 8 3.OFFSHORE BANKARSTVO.................................................................................. 10 3.1.Najei bankarski poslovi u offshore centrima..........................................11 3.2.Poslovi poverenitva................................................................................... 12 3.3.Fondovi zajednikog investiranja................................................................12 3.4.Sopstvena drutva za osiguranje................................................................13 3.5.Poreska politika u offshore centrima...........................................................13 3.6.Najznaajniji offshore finansijski centri.......................................................13 ZAKLJUAK........................................................................................................... 17 LITERATURA.......................................................................................................... 18 SPISAK TABELA I GRAFIKONA............................................................................... 19

UVOD
U nastojanju da svoje poslovanje internalcionalizuju uz to manje trokove, to je najee podrazumevalo izbegavanje poreskih nameta, preduzea su jo od davnina koristila razne naine i dovijala se zakonu. Na tim temeljima, a uz pomo pravnika i ekonomista stvoreno je i tokom vremena se razvilo takozvano offshore poslovanje. Offshore poslovanje podrazumeva poslovanje van granica matine zemlje i predstavlja oblik poslovanja nerezidenata u stranoj zemlji. Znaenje samog termina offshore nije jasno zakonski, poreski niti poslovno definisano, samim tim to u bukvalnom prevodu taj termin znai bilo gde izvan mesta na kom se osoba, koja koristi termin, nalazi. Offshore biznis ili offshore kompanija definiu sve to je u vezi sa strukturiranjem internacionalnog biznisa i upravljanjem porodinim bogatstvom ili poreskim planiranjem. Prednosti koje offshore poslovanje nudi poput poreskih olakica, smanjenje trokova, zatita privatnosti i slino, dovelo je do populariovanja ovog naina poslovanja. Poslovi koji se najee vezuju za offshore su ulaganja, finansirnje, poresko planiranje i slino. Vlasnici biznisa biraju za sedite svog offshore biznisa one zemlje koje nude mogunost poslovanja sa veoma niskom ili nultom poreskom stopom. Te zemlje se obino nazivaju poreski rajevi.

Offshore bankarstvo najee se odnosi na pribavljanje i plasiranje depozita, izdavanje hartija od vrednosti, udruivanje kapitala i njegovo plasiranje kao i trgovanje menicama, garancijama i drugim vrednosnim papirima. Smisao poreskih rajeva je da se u njima kreiraju takva zakonodavstva koja olakavaju transakcije izmeu subjekata koji nisu rezidenti te teritorije. Te meunarodne transakcije su minimalnopravno regulisane, a po pravilu uesnicima se prua pravno regulisana zatita tajnosti da transakcije nee biti povezane sa onima koji su je obavili. Takve transakcije su onda offshore to treba da znai da se registruju na pravnom podruju koje je razliito od onoga gde se transakcija zaista odigrala. Predmet istraivanja je offshore bankarsko poslovanje najveih finansijskih cenatara u svetu. Problem istraivanja su poreske olakice koje nude pojedine zemlje i razlozi zbog kojih se kompanije iz celog sveta odluuju za poslovanje putem offshore kompanija. Cilj istraivanja je da se prikaze nacin poslovanja offshore kompanija u svetu, kao i uslovi pod kojima pojedine zemlje dozvoljavaju ovakav nacin poslovanja. Rad se sastoji od tri poglavlja. Nakon uvodnog izlaganja, prvim poglavljem obuhvaeni su osnovni pojmovi offshore poslovanja, istorijski razvoj kao i razlozi osnivanja offshore kompanija. Drugim poglavljem obuhvaeni su vrste, podele, kao i prednosti poslovanja offshore kompanija. Tree poglavlje obuhvata pregled najeih bankarskih poslova u offshore centrima, poresku politiku koja se u takvim centrima primenjuje kao i pregled najveih i najznaajnijih offshore centara u svetu. Nakon zakljunog dela prikazan je i spisak uvrtenih tabela i slika korienih u radu.

1. OBJANJENJE POJMA OFFSHORE

U izvornom znaenju engleski izraz off shore znai izvan obale, odnosno udaljeno od granice, a u praktinom smislu izraz se odnosi na finansijski ili trgovaki posao zakljuen izvan granica i zakonskih propisa odreene zemlje. Offshore je doputeni oblik poslovanja stranaca u drugoj dravi.1 Offshore kompanije deluju u pravnom prometu bez vee imovine, a za registraciju su im dovoljni lini podaci, otvoren iro-raun i potanski pretinac. Uglavnom niu u dravama niskih poreskih stopa. Zbog naina poslovanja te liberalnog dranja vlasti u tim dravama, omogueno je osnivaima tih kompanija prebacivati novac u inostranstvo i time izbegavati plaanje poreskih obaveza. Tendencija rasta poreskih stopa je jedan od osnovnih razloga razvoja offshore-centara irom sveta, premda treba istai kako danas gotovo svaka zemlja daje neki oblik poreskih olakica. Nepovoljna poreskaa politika, visoke cene nadnica, cene valute i slicno, uzrokuju seobe celih industrija ili delatnosti u druge zemlje. Izvorno se termin upotrebljavao za nove finansijske centre na Karibima, Bahamima, Liberiji, Kajmanskim otocima, Jersey, Guernsey, ostrvu Man itd. bez ikakve finansijske infrastrukture, u kojima su multinacionalne banke, korporacije i velike amerike banke otvorile svoje podrunice da bi preko njih obavljale finansijske operacije. Ti mali uredi (poslovni punktovi
1

http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013

ili tek potanski sanduii) nisu zahvaeni strogim propisima i ogranienjima o rezervama i uslovima obavljanja finansijskih transakcija koja vae za osnivae u njihovim glavnim seditima ve nude:2 nia poreska optereenja (npr. obino se njima ne oporezuje dobit od trgovanja vrednosnim papirima i dividendni prihod) omoguavaju kretanje kapitala bez ogranienja ne ograniavaju kretanja kamatnih stopa nemaju stroga ogranienja devizne kontrole

Ponekad se uz pojam offshore prekomorskih centara vezuje i pranje prljavog novca iz nelegalnih transakcija u trgovini orujem, narkoticima ili novca steenog izbegavanjem poreza. Ovi centri slue i kao pogodno mesto formiranja velikih fondova u tzv. Offshore zajednike fondove (investment trust) iji se domain zbog poreskih obveza premeta iz velikih finansijskih centara u ovakve svojevrsne poreske oaze. Velike finansijske institucije i multinacionalne korporacije koriste offshore trita da bi preko njih, kao svojevrsnih slobodnih zona, obavljale posebne meunarodne novane transakcije. Svi ovi centri su pod uticajem i dominacijom matinih organizacija koje iz njih izvlae i svu zaradu. Offshore centrima danas se smatraju svi finansijski centri ili posebne zone koje nude liberalne propise u obavljanju finansijskih transakcija nerezidentima. U New Yorku je 1981. godine osnovana offshore zona (International Banking Facilities IBF) u kojoj ameriki nerezidenti (strane banke u New Yorku ali i podrunice amerikih banaka u inostranstvu) mogu obavljati eurovalutne transakcije, a da ne podleu amerikim strogim propisima. Sline propise za nerezidente imaju i London i Tokio. Takvim se tritima mogu nazivati i Hong Kong, Singapur, Luxemburg, Panama i Bahrein koji su se iz offshore oaza (svaki iz posebnih razloga) razvili u znaajne finansijske centre. 1.1. Istorijski razvoj offshore kompanija Zanimljiva je injenica da su offshore poreskna utoita u raznim oblicima, koritena vekovima. Jo u staroj Atini, trgovcima su nametnuti porezi od dva posto na svu vrednost uvezene i izvezene robe. To je dovelo do toga da su trgovci radije skretali svoje brodove na susedna ostrva, dvadesetak milja dalje, negoli plaali poreze. Takva ostrva su postali sigurna utoita za skrivanje robe koja bi se kasnije kriumarila u zemlju. U 15.veku Flandrija (dananja Belgija) bila je meunarodno trgovako sredite. Veinu je razmena tadanja vlada oslobodila svih obaveza, pa su tako engleski trgovci radije snabdevali tu zemlju potrebnim sirovinama nego Englesku kojoj su za istu aktivnost bili duni plaati razne namete.3 Holandija je pak bila poresko utoite u 16., 17. I 18. veku mada je neki i danas smatraju takvom. Budui da je holandska vlada primenjivala fleksibilna ogranienja i obaveze, privuena trgovina pretvorila je holandske luke u najvee i najvanije luke sveta.
2

Obradovi S. (2006): Ilegalni tokovi meunarodnog kapitala i offshore finansijske institucije, Ekonomski horizonti, 2006, 6, (12) str. 151164 3 http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013

Meunarodno izbegavanje poreza nije nova pojava ni za Sjedinjene Amerike Drave. Naime, njene su kolonije ve 1721. godine preusmeravale veinu svoje trgovine u Latinsku Ameriku kako bi izbegle poreze koje im je nametnula Engleska. Treba spomenuti i vajcarsku koja je stvorila utoite za kapital (pre nego za poreze) za one koji su beali od socijalnih i politikih pokreta u Rusiji, Nemakoj, Junoj Americi, paniji i na Balkanu. Slika 1. Procenat uea pojedinih sektora u offshore poslovanju u Velikoj Britaniji i deset najveih uesnika4

Banke su takoe meu prvima poele internacionalizovati svoje poslovanje, a osnovni cilj bio im je premoivanje strogih poreskih politika, kao i izbegavanje visokih poreskih stopa. Tako je na primer kanadska Bank of Nova Scotia otvara svoju prvu podrunicu na Jamajci ve 1889. godine. Danas su mnoga poreska utoita postala i offshore finansijska sredita, tj. sredita kreditno monetarnog poslovanja u vrstim valutama. Ta sredita poela su rasti nakon Drugog svetskog rata. Pedesetih godina nastalo je evropsko trite dolara izvan SAD-a. Uprava saveznih rezervi SAD-a 1969. godine saglasila se s uspostavljanjem praznih ogranaka malih banaka u inostranstvu tako da su i one mogle konkurisati meunarodnom finansijskom tritu. Opta pojava poveanja poreza i stroga monetarna kontrola u veini industrijalizovanih zemalja podstakla je stvaranje pogodnih propisa u drugim zemljama radi njihovog smanjenja i zatite od mogue konfiskacije od strane vlasti. Ovaj ukratko prikazan istorijski razvoj pokazuje, zanemarimo li politike ciljeve i devijacije dravne aparature, nagli rast optih potreba za koje treba osigurati sve vie novca. Nezavisno o kom se vremenu ili pak dravnom ureenju radilo, sa gledita pojedinca to su irelevantne injenice jer jedino to on osea je direktan poreski teret koji slui za zadovoljenje tih optih ciljeva.

http://www.guardian.co.uk/uk/2013/may/12/uk-companies-condemned-tax-havens

1.2. Razlika izmeu on i off shore kompanija On shore kompanije predstavljaju kompanije u matinom ekonomskom i politikom okruenju koje svoje poslovanje obavljaju unutar granica i zakonskih propisa zemlje. Bitna razlika izmeu on i off shore centara je u raznovrsnim godinjim administrativnim i finansijskim obavezama. Naime, on shore kompanije podleu raznoraznim obavezama i poreskom sistemu za razliku od offshore kompanija. Upravo su zbog navedene injenice offshore kompanije kao trgovaka drutva trokovno znatno pogodnije. Offshore kompanije mogu biti registrovane za sve delatnosti osim trgovine lekovima, drogom i orujem. Najee se koriste za bankarstvo i osiguranje, zatim posrednike poslove, za usluge rada preko nerezidentnog rauna, formiranja meovitog preduzea itd. 1.3. Razlozi osnivanja i koritenja offshore kompanija Finansijska privatnost u zapadnim zemljama polako nestaje. Veina offshore podruja ima sledei moto: Ono to imate ili ono to dugujete, nije niija briga osim vae . U Luxembergu npr. finansijska privatnost ima tradiciju od 19. veka. U veini tradicionalnih offshore podruja velikim se prekrajem smatra ako bankarski slubenik ili slubenik trusta otkrije neku pojedinost u vezi s klijentom, bez njegovog odobrenja. Kazne za takav postupak su novane i zatvorske. U industrijskim zemljama lini podaci poput telefonskog rauna, prometa na kreditnoj kartici, kreditnog rejtinga, promena na raunu, poreske prijave, pa ak i medicinski dosijei, dostupni su i na prodaju svakome koga zanima neiji sluaj. U svetu se razvikani pohodi protiv droge, terorizma i pranja novca koriste kao izgovor da bi se uklonile legalne i kulturne prepreke neijem slubenom njukanju po privatnim podacima drugih osoba. Reenje za finansijsku privatnost jeste offshore kompanija koja moe postojati, a da se ime vlasnika ne mora pojaviti niti u jednom obliku javnog zapisa. Razlog tome je injenica da je u zemljama koje su offshore odredita, anonimnost legalizovana na osnovu britanskog obiajnog prava (Common Law) koje je kod njih ak vanije od Statuta. Svaki preduzetnik, kreirajui i proirujui svoje poslovanje, zna kada je trenutak da uz postojee poslovanje uvrsti i inostrano poslovanje sa nerezidentnom kompanijom. Takvi se koraci ine iz sledeih razloga:5
5

stvaranje i jaanje poslovnog imia u inostranstvu poslovno prezentovanje roba i usluga na inostranom tritu olakano poslovanje sa stranim partnerima i jaanje partnerskih veza planiranje i akumuliranje kapitala u valuti na nerezidentnom raunu kompanije u zemlji i banci po vlastitom izboru jednostavnije raspolaganje sredstvima na nerezidentnim bankovnim raunima sigurna sredstva u sigurnoj valuti sami odluujete o poslovnim podhvatima

http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013

Nerezidentna kompanija je nezaobilazna pojava u dananjem poslovnom svetu i to najvie radi postojanja globalnog sela, te kao takva neophodna u povezivanju osnovnih poslovnih, pa i privatnih planova. Upravo iz tog razloga, preduzetnici baziraju svoje poslovanje kroz minimalno jednu nerezidentnu kompaniju, a rezultat takvog poslovanja je: vie vremena na usmerenost na nove poslovne poduhvate jednostavniji i profesionalniji nain poslovanja vea zarada smanjenje poslovnih trokova sigurnija i bolja zatita kapitala

2. PREDNOSTI, VRSTE I PODELA OFFSHORE KOMPANIJA

to se tie finansijskih ciljeva preduzetnika oni su naime svugde isti i tipini. To su: sloboda stvaranja i akumuliranja kapitala, zatita imovine, finansijska privatnost, kao i prihvatljivi porezi. Svaki preduzetnik nastoji osnovati postojeu kompaniju na nain da ostvari svoje ciljeve (dobit), odnosno da svoju kreativnost troi na nain i u smeru postizanja i ostvarenja tih ciljeva. Veliki je broj prednosti koje vlasnici biznisa mogu da ostvare kroz osnivanje offshore kompanija:6 Smanjenje poreskih obaveza Zatita privatne imovine Upravljanje rizikom Tajnost podataka Smanjenje trokova

2.1. Vrste offshore kompanija Offshore kompanije mogu se koristiti za bilo koju vrstu posla, ali postoje i neke koje su specijalizovane za pojedine delatnosti.7 Holding kompanija. Karakteristika holding kompanije je ta da ona poseduje akcije drugih kompanija i moe sudelovati u njihovom upravljanju i kontroli. Ona moe primati dividende tih kompanija, sakupljati ih i reinvestirati bez poreza. Holding kompanija moe prodati akcije svojih podrunica, a da ne plati porez na kapitalnu dobit koja je ostvarena pri prodaji. Poreske vlasti u zemljama gde se nalaze podrunice mogu zahtevati da se plati zadrani porez na isplaene dividende pre nego se one poalju holding kompaniji. Taj porez moe biti umanjen ili ak ukinut ako je holdin kompanija osnovana na podruju koje ima sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljom u kojoj se nalazi pordunica. Finansijska kompanija. Offshore kompanija moe se primeniti na nain da se putem nje finansira neka druga kompanija kroz zajmove. Privlanost ovakvog postupka dolazi na videlo ako se ta druga kompanija nalazi u zemlji u kojoj se kamate na takav zajam mogu prikazati kao troak poslovanja. Sa takvom strategijom, mogue je posuditi novac i u isto vreme ostvariti prihod od kamata na podruju bez poreza. Privatna investiciona kompanija. Jedini posed ovakve kompanije jesu vrednosni papiri, a glavni joj je posao ulaganje u akcije svoga vlasnika. Dobit se ostvaruje od trgovine akcijama i dividenada na niskoporeznom ili besporeznom podruju.8 Uvozno izvozna kompanija. Uvoznici odnosno izvoznici ostvaruju dobit na nain da robu prodaju po ceni vioj od nabavne. Takva zarada moe biti umanjena porezom. Da

6 7

http://www.off-shore.net/srpski/ Datum pristupa: 12.05.2013 http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013 8 http://www.off-shore.net/srpski/ Datum pristupa: 12.05.2013

bi se to izbeglo moe se koristiti kombinacija regularne i offshore kompanije na nain da offshore kompanija kupuje inventar i sredstva i preprodaje ih uz uveanu cenu svojoj onshore kompaniji. Dobit ostvarena na offshore podruju je neoporeziva, a onshore kompanija moe imati ak i gubitak. Ovakvo poslovanje zahteva pomno kontrolisanje i upravljanje offshore kompanijom. Transportna kompanija. Ovakva se kompanija bavi prevozom putnika i stvari; charterom svoje ili tue flote brodova ili aviona. Kompanija koja poseduje brodove najee je inkorporirana u zemlji iju zastavu brodovi nose tzv. zemlja pogodnosti. Kompanija za profesionalne usluge. Kompanije za profesionalne usluge koriste ljudi koji su plaeni za svoje usluge (dizajneri, konsultanti, sportisti, zabavljai itd.). Korienjem offshore naina poslovanja oni mogu zatiti svoje prihode. Sklapaju govor o davanju usluga sa svojom offshore kompanijom , a ona onda naplauje usluge korisniku. Naknada koju isplauje offshore kompanija puno je nia od njenog prihoda. Najpogodnija mesta za ovakav nain poslovanja su Irska i otok Man. Kompanije s intelektualnim vlasnitvom. Svi oni koji su kupili intelektualno vlasnitvo (autorsko pravo, patent, zatitni znak) koristiti e ovu vrstu kompanije. Svaki put kada neko ko je kupio pravo (npr. neki patent), proda proizvod, autor dobija naknadu to se oporezuje u mestu njegove rezidencije. Ako pak autor toga patenta proda prava svojoj offshore kompaniji, ona moe licencirati upotrebu i prodati je proizvoaima u raznim zemljama. Naknada tada ide offshore kompaniji, bez poreza na dobit. Osiguravajua kompanija. U nekim zemljama postoje propisi kojima se ureuje osnivanje i poslovanje osiguravajuih i reosiguravajuih kompanija, koji izmeu ostaloga sadre i elemenat oslobaanja od poreza na osiguravajue premije i dobit od investicija. Multinacionalne kompanije osnivaju svoje osiguravajue kompanije koje im slue za osiguranje i reosiguranje prodrunica. Iznosi premija koje te multinacionalne kompanije plaaju za svoje podrunice obraunava se kao njihov troak. Ti offshore osiguravajui fondovi predstavljaju vie od etvrtine ukupnih meunarodnih osiguranja.

2.2. Podela offshore podruja Offshore finansijski centri su male kancelarije, poslovni punktovi ili potanski sanduii koji izmiu strogim propisima i ogranienjima u finansijskom poslovanju, nude nia poreska optereenja (porezni raj) i nemaju ogranienja deviznog nadzora. Postoje tri skupine offshore centara: Velika meunarodna trita poput Londona, Tokija, New Yorka koji su liberalizacijom poslovanja nerezidenata omoguili posebne finansijske povlastice. Centri koji nemaju obeleja velikih meunarodnih trita jer nemaju razvijenu finansijsku infrastrukturu i snano nacionalno finansijsko trite. To su: Bahami, Bermudi, Kajmani, Malta, Kipar, Gibraltar, Portoriko itd. Centri koji su postavili visok nivo bankovne finansijske infrastrukture, pa su zbog stratekih i drugih prednosti postali znaajno sredite kolanja meunarodnog kapitala. To su: Luxemburg, Hong Kong, Singapur.

Trenutno u Evropi postoji desetak poznatijih offshore centara: Kipar, Dablin, Gibraltar, Guernesy, ostrvo Man i Jersey, Liechenstain, Luxemburg, Madeira i Malta. Poslovi i poslovanje u pojedinim offshore centrima meusobno se razlikuju. U njima se nudi mogunost obavljanja aktivnosti na podruju bankarstva, uzajamnih fondova, poverilakih finansijskih usluga, osiguranja, brodarstva, posredovanja i direktnog investiranja. Osnovni inioci razvoja offshore centara jesu:9 odgovarajua pravna regulativa finansijskog sektora kvalitetan kadrovski potencijal zatita tajnosti podataka nia poreska optereenja razvijen telekomunikacioni i transportni sistem blizina visoko razvijenih i gusto naseljenih sredita

S obzirom na visinu (izuzimanja od) poreske obaveze 1. Tipino offshore podruje koje karakteriu sledee injenice: osnovni kapital kompanije se ne deponira godinji bilans se ne predaje slubenim organima (pa je voenje knjiga formalna obaveza) na dobit kompanije se plaa porez u fiksnom obliku (bez obzira na rezultate poslovanja)

Takvi offshore centri su: Bahami, Delaware, Jersey, ostrvo Man 2. Ograniena offshore podruja koja uz gore navedene prednosti imaju ogranienje u liberalnosti svog poslovanja u smislu sastavljanja naelnog bilansa kompanije uz overu od strane revizora prema slubenim organima. Ova podruja jo uvek zadravaju pravo fiksnog oporezivanja dobiti. Neki od tih su: Hong Kong, Irska 3. Oporeziva offshore podruja koja nemaju puno liberalnosti u poslovanju. osnovni kapital drutva mora se deponirati moraju se voditi poslovne knjige mora se izraivati bilans

Prednost ovih podruja prema rezidentnim kompanijam je u tome to je postotak koji se plaa na dobit u jako povoljnom postotku (0.1% - 4.25%). U ovakva podruja spadaju Madeira, Kipar, vajcarska, Liechenstain, a od 01.01.1994. godine i Maarska.10

10

http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013 http://www.razvoj-karijere.com/media/files/Poreska_evazija.pdf Datum pristupa: 12.05.2013

3. OFFSHORE BANKARSTVO
Tendencija rasta poreskih stopa je jedan od osnovnih razloga razvoja offshore centara irom sveta, premda treba istaci kako danas gotovo svaka zemlja daje neki oblik poreskih olakica. Nepovoljna poreska politika, visoke cene nadnica, cene valute i sl. uzrokuju seobe celih industrija ili delatnosti u druge zemlje, najee offshore podruja. Modele seobe kapitala i industrija su izmislili pravnici, knjigovoe i poreski savetnici kako bi rasteretili poreske obveznike. Danas su poreska utoita finansijski centri koji su ujedno i sredita poslovanja u vrstim valutama. Rast tih sredita u pedesetim godinama je naroito podsticao nastanak evropskog trita dolara van SAD-a, nesigurna svetska situacija, te sve vee kamate na dolare plasirane izvan SAD. U ezdesetim je uvoenjem amerikog poreza za izjednaavanje kamata IET (Interest Equalization Tax) iz 1963., poveanje kreditne kontrole u SAD, osavremenjenje banaka, kao i mrea novih propisa kojima su se ameriki investitori podsticali na ulaganje u inostranstvo, samo jo vie doprinelo procvatu tog trita.11 Bankarski se poslovi esto obavljaju u podrunicama koje su namerno osnovane u zemljama iji pravni porezi i nadzorni sistemi nisu tako strogi kao u matinoj zemlji. To se esto poistoveuje s ostrvskim dravama jer su ti poslovi razvijeni na Bahamima, Barbadosu, Britanskim Devianskim ostrvima, Kipru, Jamajci itd. Toj skupini pripadaju i male evropske kopnene drave Andora, Lihtentajn, Luksemburg, Monako i vajcarska. Prema naelu vremenskih zona i regionalnog centra trita kapitala moe se govoriti o etiri grupacije offshore bankarstva:
11

Zemlje karipskog i srednjoamerikog bazena, servisiraju severni i juni kontinent. Evropska podruja u okviru pojedinih drava, obalskih podruja i nezavisnih ostrvskih drava, koje servisiraju korisnike u okviru Evropske zone.

ore P. (2011): Neke karakteristike ofor poslovanja, Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2011, vol. 45, br. 1, str. 39-57

Tzv. zemlje Persijskog zaliva servisiraju srednjoistone zemlje ukljuujui i zemlje bogate naftom. Hong Kong, Singapur i Nauru servisiraju zemlje Azijsko-pacifikog podruja i Okeanije.

Ponekad se bankarski poslovi obavljaju u prodrunicama koje se nalaze na teritoriji matine zemlje, ali u povlaenim zonama koje su izuzete od opte dravne regulative. Takvi se poslovi najbre razvijaju u New Yorku i Dublinu. Poetkom 90-tih godina oko polovine svetskih zaliha novca i njegovih tokova bilo je deponirano ili je prolazilo kroz spomenuta podruja. U isto su vreme depoziti u offshore bankama iznosili oko 1 000 milijardi $, a jo je toliko kapitala bilo plasirano u zajednike fondove kojima upravljaju offshore banke. Ovakav tip bankarstva nastao je zbog regulatornih anomalija u razvijenim zemljama. Propisivanje poslova kojima se banke smeju baviti uveliko je smanjio njihovu sposobnost da u matinim dravama odgovore na izazove konkurencije. Upravo iz tih razloga banke postupno sele svoje poslove u regulatorne oaze. Od 1969. godine, uprava saveznih rezervi SAD saglasila se s uspostavljanjem raznih ogranaka malih banaka u inostranstvu, te se veina ogranaka registruje na Kajmanskim ostrvima i Bahamima. Offshore bankarstvo je znaajna privredna grana tih podruja. Bankovno poslovanje meu nerezidentima, sa stranim sredstvima plaanja odnosi se na: Banke koje su namerno smetene u odreenim stranim podrujima, gde su zakoni, posebno poreski, blai nego kod kue. Posebno stvorene finansijske slobodne zone u kojima vladaju posebni zakonski narocito poreski reimi za domae ili strane banke, koje su izuzete od svih ili odreenih kontrola i poreza na meunarodno bankovno poslovanje.

3.1. Najei bankarski poslovi u offshore centrima Banke se u offshore centrima najee bave: pribavljanjem i plasiranjem depozita izdavanjem hartija od vrednosti udruivanjem kapitala i njegovim plasiranjem trgovanje menicama, garancijama i drugim vrednosnim papirima

Dozvolu za rad izdaje sredinja banka ili neko drugo telo koje ima ulogu sredinje banke. Dozvola se izdaje za ograniene ili neograniene aktivnosti. Pred zakonom postoje dve vrste banaka:12 Banke registrovane za obavljanje bankarskih poslova izvan jurisdikcije pojedinog centra (npr. na Malti je minimalni kapital za osnivanje banke koja e se baviti offshore aktivnostima 1 500 000 USD).

12

Obradovi S. (2006): Ilegalni tokovi meunarodnog kapitala i offshore finansijske institucije, Ekonomski horizonti, 2006, 6, (12) str. 151164

Banke registrovane za obavljanje bankarskih poslova unutar jurisdikcije pojedinog centra.

Razlozi koji privlae kapital u offshore centre su: odsutnost kontrole meunarodnih bankovnih poslova jednostavan pristup eurovalutnom tritu odsutnost kontrole deviznog poslovanja nema zahteva u pogledu likvidnosti neoporezivanje kamata ako je zakljuen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, dobitak steen izvan centra moe se, posredstvom centra, transferisati u matinu zemlju, a porez se plaa tamo gde su manje stope

3.2. Poslovi poverenitva Poverenitvo je jednakopravna i nezavisna obaveza koja obavezuje poverenika na voenje rauna o vlasnitvu nad kojim ima kontrolu, ali za tuu korist. Poverenitvo je bankarsko upravljanje tuom finansijskom imovinom (trust bankarstvo). Najei razlozi osnivanja takvih fondova jesu vrlo niski trokovi osnivanja i naknada za obavljanje poslova poverenika, te izuzea fondova i osnivaa od oporezivanja. 3.3. Fondovi zajednikog investiranja Na svetskom tritu deluje nekoliko hiljada fondova zajednikog investiranja. Samo ih u SAD ima vie od 3 000. Fondovi se registruju kao korporacije koje prikupljaju sredstva od ire javnosti (obino od individualnih investitora) i plasiraju ih uglavnom u dugorone investicije.13 Postoji vie vrsta ovih fondova, a razlikuju se po organizaciji, naknadama, metodama kupovine i prodaje udela itd. Osnovna podela razlikuje otvorene (openend fond) i zatvorene (closeend fond) fondove. Na podruju investicionih fondova offshore centri nude:14 pomo u osnivanju fonda pomo u voenju fonda usluge pri poslovanju sa hartijama od vrednosti usluge u obliku transfera centra

Svi su fondovi pod uticajem matinih organizacija koje iz njih izvlae zaradu.

13 14

http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013 Mihaljevi D. (2012): Poloaj i uloga offshore financijskih centara u financijskoj globalizaciji, EKON. MISAO PRAKSA DBK. GOD XXI. (2012.) BR. 2. (795-818)

3.4. Sopstvena drutva za osiguranje Sopstveno drutvo za osiguranje predstavlja osiguravae u vlasnitvu velikih industrijskih kompleksa, a osnovani su iskljuivo za to da pokriju rizik tih preduzea. Da bi se umanjili visoki trokovi za direktno osiguranje, osnivaju se vlastita drutva posredstvom kojih se ulazi na trite reosiguranja koje predstavlja trite na veliko u okviru osiguravajuih industrija. Premije koje se naplauju u okviru vlastitog drutva ostaju u preduzeu majci i koriste se za daljne finansijske operacije. Kapital potreban za osnivanje vlastitog osiguravajueg drutva, npr na Malti dostie svotu od 250 000 USD. 3.5. Poreska politika u offshore centrima Offshore centri poznati su po vrlo niskim poreskim stopama (porezni raj), pa se u njima esto stvaraju fondovi ili vodi poslovanje kako bi se izbegle visoke poreske stope u sopstvenoj zemlji. Da bi se zadovoljile finansijske potrebe meunarodnih kompanija i bogatih pojedinaca, ta su sredita poela menjati pristup i imi, pa se od poreskih rajeva pokuava stvoriti kvalitetna meunarodna finansijska sredita. Najpoznatija offshore sredita ulanjena su u Offshore Group of Banking Supervisors kao npr Aruba, Bahamas, Barbados, Cayman Islands15 Poreske stope koje se u tim sreditima primenjuju na rezidente i offshore kompanije, kreu se u rasponu od 0 do 10 posto. Visina poreza zavisi od strategije razvoja nekog centra ili o meunarodnog poloaja i ugleda zone zemlje. Za odreivanje poreske stope znaajan je i broj zakljuenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Najvie takvih ugovora imaju Luksemburg, vajcarska i Dablin kao poznati i kvalitetni finansijski centri. S problemom poreske evazije suoavaju se zemlje s visokim poreskim stopama i te zemlje razliitim merama pokuavaju spreiti tu poresku evaziju:16 Donoenjem zakona o kontroli stranih podrunica po kojima se preduzea registrovana u offshore centrima oporezuju izvorno i to oporezivanjem u zemlji s visokim poreskim stopama, osim kada to offshore preduzee ima stvarno poslovno zalee, a nije osnovano radi pekulativnih namera. Deviznom kontrolom se na nefiskalni nain spreava odliv sredstava u offshore centre. Uvode se naknade na transfere iz offshore centara. Prate se obaveze i registruju transakcije u koje su ukljueni offshore centri kako bi se uoile ilegalne transakcije koje su im donele negativan imi.

3.6. Najznaajniji offshore finansijski centri Trenutno u Evropi postoji desetak poznatijih offshore centara: Kipar, Dablin, Gibraltar, Guernesy, ostrvo Man i Jersey, Lichenstein, Luksemburg, Madeira i Malta.

15 16

http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013 Mihaljevi D. (2012): Poloaj i uloga offshore financijskih centara u financijskoj globalizaciji, EKON. MISAO PRAKSA DBK. GOD XXI. (2012.) BR. 2. (795-818)

Poslovanje pojedinog offshore centra meusobno se razlikuje. Tako npr. Kipar nudi offshore bankarstvo, mogunost osnivanja meunarodnih trustova i drutava, ali i poreske olakice za sve pojedince koji nakon penzionisanja ele koristiti finansijska sredstva uloena u taj offshore centar. Tabela br. 1. Dozvole za medjunarodno poslovanje preduzeca prema broju i aktivnosti na Kipru17
Nove dozvole Prema geografskom poreklu Evropa Amerika Azija Prema aktivnosti Prodaja, marketing i distribucija Pomorke operacije Konsultantske usluge Komercijalno i drugo bankarstvo Osiguranje Finansijske i poverenicke usluge Investicije i holding 2000 5,713 4,644 542 423 3,808 83 342 1 6 13 969

Dablin preko International Financial Centra nudi stranim korporacijama samo 10%-tnu poresku stopu, a Gibraltar je razvijeni bankarski sektor u kojem posluje 29 znaajnih banaka. Guernesy ima dobro razvijene poslove u kojima jedno osiguravajue drutvo preuzima posao i privlai jo nekoliko osiguravajuih drutava i vie od nekoliko hiljada kompanija koje imaju status tzv. International Buisness Company s povoljnim poreskim stopama. Na ostrvu Man se obavljaju bankarske delatnosti, poslovi upravljanja imetkom i poslovi osiguranja, uz koje se nude i investicioni projekti. Odreene kompanije ne plaaju porez na prihod iako se smatraju rezidentima. Od 1981, odnosno 1987. inoviran je poreski sistem, koji sada u potpunosti odgovara stranim ulagaima, vlasnicima postojeih off shore kompanija, i osnivaima novih off shore kompanija.Dodatni podsticaji odnose se na osiguravajua drutva koja mogu podneti zahtev za oslobaanje od poreza na profit i poreza na dividende vlasnika ukoliko je profit ostvaren po osnovu off shore naina poslovanja, to je ,inae, privlano za sve vrste fondova.I trust kompanije iji vlasnici nisu rezidenti, a kompanije imaju status rezidenata, osloboene su plaanja poreza na profit iz prostog razloga to ta poreska privilegija predstavlja pogodnost za akumulaciju zdravog kapitala, koji je osloboen od poreza lako transverzibilan po elji vlasnika.

Tabela br. 2. Osnovne informacije o otvaranju kompanije na ostrvu Man18

17 18

http://www.imf.org/External/NP/ofca/2001/eng/cyp/073001.pdf www.IsleOf Man.ocraworldwide

Isle of Man
GENERAL Type of Company Political Stability Common or Civil Law Disclosure of Beneficial Owner Migration of Domicile Permitted Tax on Offshore Profits Language of Name CORPORATE REQUIREMENTS Minimum Number of Shareholders / Members Minimum Number of Directors / Managers Bearer Shares Allowed Corporate Directors / Managers Permitted Company Secretary Required Standard Authorised Capital LOCAL REQUIREMENTS Registered Office/Agent Company Secretary Local Directors Local Meetings Government Register of Directors / Managers Government Register of Shareholders /Members ANNUAL REQUIREMENTS Annual Return Submit Accounts RECURRING GOVERNMENT COSTS Minimum Annual Tax/Licence Fee Annual Return Filing Fee Exempt Excellent Common No Normally No* No Latin Alphabet One Two No No Yes 2,000 Yes Yes Yes No Yes Yes Yes No 430 50 Two One No Yes No 2 Yes No No No No Yes Yes No 430 50 International LLC

Jersey je ve vie od 30 godina jedan od najznaajnijih offshore centara finansijskog sveta koji se koristi za upravljanje razliitim fondovima i trustovima. Dersi , kao jedno od Kanalskih ostrva Velike Britanije, osiguralo je poseban status u EU; zadrana je fiskalna autonomija i prihvaena je carinska unija. Strana ulaganja su privuena povoljnim poreskim olakicama.Fiskalna politika je diversifikovana.Razlikuju se kompanije koje plaaju godinju taksu i kompanije kojekoje plaaju porez.Off shore kompanije koje plaaju godinju taksu u iznosu od 500 funti ne plaaju porez na profit, pod uslovom da kompanija ne posluje na samom Dersiju, da su osnovane na Dersiju i da se njima upravlja van Dersija.Kompanije koje su, pak, osnovane na samom Dersiju, koje posluju na Dersiju i kojima se upravlja sa Dersija, plaaju porez na profit od 20%.

Tabela br. 3. Osnovne informacije o otvaranju kompanije u Dersiju 19

Jersey
GENERAL Type of Company Political Stability Common or Civil Law Disclosure of Beneficial Owner Migration of Domicile Permitted Tax on Offshore Profits
19

Exempt Good Common Yes No Nil

http://documents.ocra.com/jurisdiction/europe/Jersey_Information.pdf

Language of Name CORPORATE REQUIREMENTS Minimum Number of Shareholders / Members Minimum Number of Directors / Managers Bearer Shares Allowed Corporate Directors / Managers Permitted Company Secretary Required Standard Authorised Capital LOCAL REQUIREMENTS Registered Office/Agent Company Secretary Local Directors Local Meetings Government Register of Directors / Managers Government Register of Shareholders /Members ANNUAL REQUIREMENTS Annual Return Submit Accounts RECURRING GOVERNMENT COSTS Minimum Annual Tax/Licence Fee Annual Return Filing Fee

Latin Alphabet Two One (Two recommended) No No Yes 10,000 Yes No No No No Yes Yes No 600 150

U kneevini Liechenstain posluje oko 60 razliitih kompanija, a meu najunosnijim poslovima je upravljanje imovinskim fondovima. Lihtentajn je razvio finansijski biznis zahvaljujui svom poloaju u carinskoj uniji sa vajcarskom, razvijenoj infrastrukturi za potrebe meunarodnog biznisa i diversifikovanim zakonskim propisima o statusnim oblicima off shore kompanija. U Linhentajnu sve kompanije sa statusom off shore kompanije uivaju izuzetne fiskalne beneficije i poreske olakice; off shore kompanije su osloboene plaanja poreza na profit.Off shore kompanije su obavezne da plaaju samo tzv.capital tax po minimalnoj poreskoj stopi od 0.1%. Istovremeno, ove kompanije plaaju tzv. stamp duty po stopi od 3%, a ponekad i tzv. witholding tax po stopi od 4%.

Tabela br. 4. Osnovne informacije o otvaranju kompanije u Linhentajnu

Liechtenstein
GENERAL Type of Company Political Stability Common or Civil Law Disclosure of Beneficial Owner Migration of Domicile Permitted Tax on Offshore Profits Language of Name CORPORATE REQUIREMENTS Minimum Number of Shareholders / Members Minimum Number of Directors / Managers Bearer Shares Allowed Corporate Directors / Managers Permitted Company Secretary Required Standard Authorised Capital AG Excellent Civil No Yes Nil Latin Alphabet One One Yes Yes No CHF 50,000 Anstalt

One holder of Founders rights One Other solution Yes No CHF 30,000

LOCAL REQUIREMENTS Registered Office/Agent Company Secretary Local Directors Local Meetings Government Register of Directors / Managers Government Register of Shareholders /Members ANNUAL REQUIREMENTS Annual Return Submit Accounts RECURRING GOVERNMENT COSTS Minimum Annual Tax/Licence Fee Annual Return Filing Fee

Yes No Yes No Yes No Yes Yes CHF 1,000 N/A

Yes No Yes No Yes No Yes Yes / No CHF 1,000 N/A

Luksemburg je poznat po finansijskim fondovima i zajednikim ulaganjima u prenosive vrednosne papire. Na Madeiri posluju kompanije koje se bave meunarodnom trgovinom i uslunim delatnostima, a bankama za rad na tom ostrvu licencije izdaju portugalske banke. Malta tek poinje usvajati offshore buisness, ali zbog poreske politike i kontrole finansijskog poslovanja koju sprovodi njen parlament, za sada nije toliko zanimljiva za strane korisnike. Trst je 1995. godine dobio odobrenje za otvaranje offshore zone za poslovanje s istonoevropskim zemljama. U New Yorku je 1981. godine osnovana offshore zona u kojoj ameriki nerezidenti (strane banke u New Yorku ali i podrunice amerikih banaka u inostranstvu) mogu obavljati evrovalutne transakcije, a da ne podleu amerikim propisima. Slini propisi za nerezidente su u Tokiju, Hong Kongu, Singapuru, Panami i Bahreinu (uz ve spomenute evropske offshore centre).

ZAKLJUAK
Poslovanje na offshore lokacijama je jedna od karakteristika savremene svetske privrede. Ofor kompanije posluju i na teritoriji Srbije, a vlasnici su im ili dravljani Srbije ili stranci. Takoe na tritima zemalja lanica Evropske Unije je izuzetno veliko uee kompanija sa ofor lokacija, meu koje spadaju neke od najpoznatijih. Ono to je omoguilo procvat offshore poslovanja u svetu su dva osnovna faktora: pravno formulisanja pravnih normi i teritorija. To ne znai da te pravne norme nee biti kreirane tako da njihovo korienje od strane kompanija i pojedinaca nee nanositi tete drugima. Legalno offshore poslovanje u poreskim rajevima prema tome znai pre dozvoljeno na osnovu zakona, nego poslovanje u skladu sa dobrim poslovnim obiajima. Meunarodne organizacije esto upotrebljavaju pojmove offshore finansijski centri, ili pak meunarodni finansijski centri to moe da implicira da nema razlike izmeu pojmova offshore centra i poreskog raja. Meutim, razlike izmeu njih nisu samo jezike nego i sutinske, tako da upotreba istog termina za razliite fenomene u meunarodnim ekonomskim odnosima moe dovesti do konfuzije. Treba znati i da kada je re o poreskim rajevima oni nisu na marginama svetske ekonomije, nego integralni deo savremene svetske poslovne prakse. Oni su postali jedan od najvanijih

instrumenata postojeeg globalizovanog finansijskog sistema i istovremeno jedan od vanih uzroka finansijske nestabilnosti. Offshore delatnost ugroava naplatu poreza najvie u zemljama sa najveim bruto proizvodima po glavi stanovnika u svetu. Takoe zahvaljujui ofor poslovanju distribucija prihoda i trokova globalizacije se vri jo vie u korist malobrojne elite, a na tetu ogromne veine stanovnitva. U tom smislu poreski rajevi su u samom sreditu procesa globalizacije, ili u najmanju ruku u sreditu specifinog tipa globalizacije iji smo svedoci od poetka 80-tih godina prolog veka, odnosno od poetka prevlasti neoliberalne paradigme u svetskoj privredi.

LITERATURA
1) ore P. (2011): Neke karakteristike ofor poslovanja, Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2011, vol. 45, br. 1, str. 39-57 2) Mihaljevi D. (2012): Poloaj i uloga offshore financijskih centara u financijskoj globalizaciji, EKON. MISAO PRAKSA DBK. GOD XXI. (2012.) BR. 2. (795-818) 3) Obradovi S. (2006): Ilegalni tokovi meunarodnog kapitala i offshore finansijske institucije, Ekonomski horizonti, 2006, 6, (12) str. 151164 4) http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013 5) http://www.off-shore.net/srpski/ Datum pristupa: 12.05.2013 6) http://www.razvoj-karijere.com/media/files/Poreska_evazija.pdf 12.05.2013 Datum pristupa:

7) http://www.guardian.co.uk/uk/2013/may/12/uk-companies-condemned-tax-havens 8) http://www.imf.org/External/NP/ofca/2001/eng/cyp/073001.pdf 9) www.IsleOf Man.ocraworldwide 10) http://documents.ocra.com/jurisdiction/europe/Jersey_Information.pdf

SPISAK TABELA I GRAFIKONA

1. Slika 1. Procenat uea pojedinih sektora u offshore poslovanju u Velikoj Britaniji i deset najveih uesnika str. 3. 2. Tabela br. 1. Dozvole za medjunarodno poslovanje preduzeca prema broju i aktivnosti na Kipru str.12. 3. Tabela br. 2. Osnovne informacije o otvaranju kompanije na ostrvu Man str. 13. 4. Tabela br. 3. Osnovne informacije o otvaranju kompanije u Dersiju str.14. 5. Tabela br. 4. Osnovne informacije o otvaranju kompanije u Linhentajnu str. 15.