Skripta Ispt

uta boja pitanja roza godineplava dela autora
Ispod svakog odgovora crvenim slovima je navedena literatura, dodatnu nisam navodila, ako kome bude bilo potrebno neka mi se javi na mail, da aljem. Ako primetite neku greku, a verovatno ih ima, javite mi da ispravim.
Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora REFORMACIJA U ZAPADNOM HRIANSTVU PRETEE I POECI Protestantizam je nastao kao pobuna protiv papistikog izopaenja izvornog hrianstva ali na poetku nije imao nameru da ospori ni duhovnu ni svetovnu vlast. Najstabilnije moderne ustavne drave nikle su iz protestantskog politikog naslea. Meu preteama protestantizma mogli bi da se nau neki od reformatora katolianstva:
irolama Savonarolam Don Viklif, Jan Hus.

Savonarola (1494-1512.) Signoria Mediija u Firenci bila je prekidana dva puta ( 1494-1512 i 1527-1530). Kada je Piero de Medici zbog sramnog dranja prema Francuzima oteran iz Firence ceo ustavni sistem se sruio. Poto je rad svih dravnih institucija odravao signor, sa njegovim nestankom razotkrivena je nemo nosilaca vlasti da svoja ovlaenja obavljaju samosamostalno. Avgusta 1495. donet je zakon po kojem je pod pretnjom smrtne kazne zabranjeno sazivanje Parlamenta, kao regularnog pukog organa. Zakonodavstvo je dospelo pod kontrolu dominikanskog svetenika irolama Savonarole, koji je bio najei borac protiv Parlamenta. Savonarola je oformio savet ( Consilio Maggiore) koji je dobio pravo da odluuje o svemu i bio je sastavljen od 3.200 lanova, otprilike 3% ukupnog stanovnitva Firence. U pitanju su bili uglavnom bogatiji graani i oni koji su bili pod kontrolom Savonarole i njegvih saboraca, tzv. plaljivaca. Time je na mesto signore Mediija, stupila kvaziteokratska tiranija Savonarole, koji je tokom sledee etiri godine pokuavao da spoji hrianski puritanizam sa nekom vrstom demokratskog despotizma. A kada je 1498. pao Savonarolin reim, demokratija je u oima Fjorentinaca postala najomraenije dravno ureenjem u kojem su slobode graana jo vie ugroene nego u tiranskoj signoriji. Don Viklif Bio je engleski teolog i reformator, koji se podigao protiv katolike crkve. Osnovao je pokret lolarda, koji su predstavljali pretee protestantizma. Njegovo uenje je snano delovalo na Jana Husa i husite. Bio je jedan od najranijih kritiara elje papa za sekularnom vlau. Prvi je preveo Bibliju na engleski jezik, Viklifova Bibila se prvi put pojavila 1382. godine. Bio je dekan Baliol koleda u Oksfordu, a kasnije svetenik blizu Oksforda, sa kojem je nastavio da odrava veze i da predaje. U vreme Dona Viklifa papstvo se dosta povezivalo sa Francuskom, i on je istupio kao teoloki savetnik i bio je protiv plaanja danka papama. Dokazao je u parlamentu da je papino prisvajanje autoriteta nad svetovnim vladarima u suprotnosti sa razumom i sa Biblijom. Don Viklif je uivao veliku podrku i zatitu od engleskih vlasti. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora U knjizi Summa theologiae napao je vladavinu klera, i formulisao je 18.teza u kojima se suprotstavljao metodama kojima je crkva vladala i prikupljala novac . Naroito je vodio borbu protiv opratanja greha (indulgencija) i smatrao je da je neophodna sekularizacija crkvenih dobara u Engleskoj. Viklif je tvrdio da opratanje greha ne
moe da se kupi za novac nego da treba da se trai od Boga.

Pored toga, jedna od centralnih ideja njegovih uenja je bila da je greh opirati se kralju, ija vlast dolazi od Boga. Svi podanici, pa i svetenstvo treba kralju da plaaju danak. Kralj treba mudro da koristi svoju vlast a zakoni treba da budu u skladu sa Boijim, jer su od Boga, ukljuujui i one po kojima je carstvo iznad svetenstva.
Njegovo osnovno verovanje je da crkva treba da ostane siromana, kao u doba apostola. Tvrdio je da crkva moe da postoji i bez vidljivog poglavara, ali da nema
tete ako je na elu odgovarajui dobar poglavar. Monake redove je smatrao sektama, jer u Bibliji nema nita o njima. Verovao je da Biblija treba da bude zajedniko dobro svih hriana i da zato treba da bude na jeziku obinog naroda. Viklifova Biblija je prodavana po celoj Engleskoj, ali je crkva proglasila da je to neautorizovan prevod. Umro je 1384. a Koncil u Konstanci iz 4.maja 1415. i tada su Dona Viklifa proglasili jeretikom, a njegovo uenje potpuno zabranili, nareeno je da se spale njegove knjige i da se posmrtno spale njegove kosti. Jan Hus eki propovednik, filozof, mislilac i ideolog eke reformacije. Rimokatolika crkva je njegovo uenje proglasila jeretikim, pa je u Konstanci spaljen na lomai 1415. Tokom papske izme poetkom XV veka, univerzitet u Pragu je bio rastrzan, zato je kralj Vaclav IV naredio svim svetenicima da budu neutralni prema obojici papa, isto je vailo i za univerzitet. Hus je bio pod velikim uticajem Dona Viklifa i njegovog uenja. Govorio je protiv indulgencija, govorio je da papa ili biskup nemaju pravo da uzmu ma u ime crkve, da se treba moliti za svoje neprijatelje i da se pravi oprost grehova dobija pokajanjem, a ne otkupom grehova novcem. Teolozi su odgovarali Husu, ali bezuspeno. Husovi sledbenici su spalili papsku bulu kojom je zabranjivano uenje Dona Viklifa i smatrali su katoliku crkvu pokvarenom institucijom ogrezlom u greh.
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Trojici husita koji su se suprostavljala uenju crkve su odrubljene glave, a teoloki fakultet zahteva od Husa da da predstavi svoje uenje i doktrinu dekanu na proveru, to Hus odbija, i fakultet delove Husovog uenja proglaava jeretikim, Kralj takoe zabranjuje te delove. Husovo uenje se iri u Poljsku, Maarsku, Hrvatsku i Austriju. 1414. je sazvan koncil u Konstanci da bi se okonala zapadna izma. Kralj Nemake i Ugarske je eleo da oisti svoju zemlju od jeresi i pozvao je Husa u Konstancu, Hus je eleo da okona sporove i rado se odazvao pozivu. Bila mu je garantovana sigurnost tokom puta i pravedno suenje, to je delimino razbesnelo Kralja Nemake i Ugarske igmunda Luksemburkog. 1415. je sueno Janu Husu i tada je priznao da potuje uenje Dona Viklifa. Pristao je da povue i ubudue ne koristi teze koje je biskup smatrao pogrenim, ali je odbio da ih smatra pogrenim jer bi to bilo protivno njegovoj savest. Na sveanom koncilu u katedrali je osuen na spaljivanje na lomai, kao jeretik, 6.jula 1415.
(wikipedia!)
LUTEROVA TEORIJA Meu tezama koje je 1517. godine izloio na vratima Vitemberke crkve nije bilo nijedne koja je bila usmerena protvi vlasti pape, imperatora ili kneeva. Luter je bio izazvan problemom prodaje indulgencija i protestantizam u svom poetku nema ideju razdvajanja od katolike crkve ve zahteva reformu prema izvornim hrianskim naelima. Luter nije verovao u pobune i nije ih opravdavao iz etiri razloga: 1. 2. 3. 4. Sam Bog hoe i bie onaj koji kanjava Pobuna nikada ne moe da pre bez prolivanja nevine krvi i tete Niko ne moe biti sudija u svojoj stvari Pobuna je sasvim izvesno delo avola
Tako da je Luter smatrao da obian ovek moe samo da se prepusti Bogu koji e na Stranom sudu da kazni sve nosioce vlasti za sva nedela koja su uinili. 1530. protestanti su stavljeni pred dilemu priznavanja jeresi ili rata i Luter e biti primoran da se pridrui saksonskim pravnicima u njihovom opravdavanju otpora. Luter je hteo da izbegne da se rulja podigne na noge i srui ili ugrozi postojei poredak. Nastojao je da dri rulju po strani od svih politikih zbivanja, smatrajui je politiki nezrelom i nesposobnom za bilo kakvu smislenu akciju. Na Torgaukoj konferenciji Luter sa drugim teolozima objavljuje deklaraciju u kojoj prihvata postojanje obaveze otpora i to ne na osnovu svetovnog prava nego na osnovu Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora dunosti i potreba savesti. Konano, Luter zakljuuje da postoji prirodni poredak u skladu sa kojim svako ima pravo ( prirodno) da se brani od tiranije i zbog koje po prirodnom pravu prestaju sve obaveze izmeu podanika i najvie vlasti. Vremenom je Luter poeo da zastupa stav da se u verskom ratu mora raunati na svakog vernika koji je sposoban da se pridrui vojsci protestantskih kneeva i gradova. Smatrao je da je u temelju svake drave prirodno pravo koje je Mojsije kodifikovao u Dekalogu i koje vai za sve ljude. Tako je napravio korak ka pomirenju prirodnog i pozitivnog prava, ali nije objasnio problem postupanja podanika u situaciji kada dravna vlast prestane da se pridrava zapovesti iz Dekaloga. Reenje tog problema vidi se u pravu na otpor tiraniji i u prirodnom pravu na samoodbranu koje Luter razvija u dve varijante: 1. pravo na otpor antihristu ili apokaliptinom tiraninu. Podrazumeva se da su svi podanici imperatora duni da se pokoravaju svim njegovim politikim odlukama koje on donosi na osnovu svoje pozicije i ovlaenja koja ima iz nje, ali kada imperator postupa u nekom drugom svojstvu, recimo kao najamnik pape u verskim ratovima, onda za njegove podanike ne postoji obaveza otpora. 2. druga varijanta bi mogla da se zove pravo na samoodranje stricto sensu; Otpor e biti opravdan ako imperator i jedan ( katoliki) deo kneeva krenu u rat protiv protestanata, na osnovu legalno donesene odluke; Protestanti e biti duni da se brane od krvoednih pasa, a njihova obaveza e biti da daju Bogu Boje, caru carevo ali ne i svoje krvoednim psima; Ova odbrana od krvoednih pasa je razlika izmeu teolokih argumenata saksonskih pravnika kao i od apokaliptine revolucije Tomasa Mincera. Poto ih je proglasio krvoednim psima za njih postaju nadleni samo prirodni zakoni samoodranja; Samoodranje po Luteru nema nikakve veze sa religioznim zapovestima jer u tom sluaju svako je ovlaen da zaboravi civilno i kanonsko pravo i da se na osnovu prirodnog prava nasiljem suprotstavi krvoednim psima. Razvijajui teoriju o pravu na otpor tiraniji i argumentacijom samoodranja Luter naputa tradicionalnu etiku bez postavljanja temelja novoj etici, unutar koje bi argument samoodranja dobio svoje pravo mesto.
(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi, I, str. 285-290 i 296-312, 334-342, 349-367; )
uta boja pitanja roza godineplava dela autora KALVINOVA TEORIJA 1555. Augsburkim mirom svi kneevi i gradovi u Svetom Rimskom Rajhu Nemake Nacije su stekli pravo da na svojim teritorijama Luterovo uenje proizvedu u dravnu religiju. Augsburki mir e u naredne 63 godine da obezbedi prestanak verskih sukoba i zaborav ideja o pravu na otpor tiraniji a duh otpora koji se rasplamsao poetkom XVI veka polako e da izbledi i da se vrati duhu potpune poslunosti svetovne vlasti to je karakterisalo ranu Luterovu misao. Ovaj period je period radikalizacije kalvinizma. Kalvin je iskoristio Luterovu ideju da je Dekalog kodifikovano prirodno pravo; Za njega Dekalog predstavlja svojevrstan pravni temelj saveza /ugovora/ izmeu Boga i naroda. Smatrao je da su ploe podeljene na prvu plou ije etiri zapovesti se odnose na pojedinca: 1. 2. 3. 4. verovanje u Boga praktikovanje religioznih ceremonija potovanje Boga posveenje nedelje za religiozne ceremonije
a drugu plou ine zapovesti koje se tiu pojedinevog odnosa prema blinjem: 5. potovanje pretpostavljenih autoriteta 6. zatita svog i tueg ivota 7. uzdravanje od seksualnog nemorala 8. zatita sopstvene i tue svojine 9. zatita sopstvene i tue asti 10. izbegavanje gramzivosti i pohote Ove zapovesti su za Kalvina centralna tema njegove pravne teorije ali i analize politikih institucija. Ova ideja o ugovoru sa Bogom je predstavljala glavni pokreta ustavnih promena dok nije dovela do sekularizovane predstave drave nastale iz drutvenog ugovora graana, koja kao temelj pravnog poretka vie nema Dekalog nego na ustavotvornoj skuptini donet ustav. Kalvinov neposredan religiozni cilj bio je da pomiri crkvene reforme sa idealom jedinstvenog hrianskog naroda. Rezultat je bila federalnoteoloka koncepcija po kojoj e se ovek pokoravati Bogu da bi dobio Boji blagoslov i da bi iveo. Meutim, Bog je samo poverilac ali ne i dunik ugovor je taj koji mu omoguuje poslunost vernika. Obostrane obaveze kao sadraj ugovora se odnose na unutranje, moralne, obaveze i religiozne veze.
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Po Kalvinu socijalni efekti federalnoteoloke koncepcije bili su znaajniji od politikih. Insistirao je na ugovornom karakteru Dekaloga. Rezultat Kalvinove teorije bila je ugovorna zajednica ostvarena 1537. u enevi, iji su graani morali da poloe zakletvu da e se u svom privatnom ivotu pridravati Dekaloga, disciplina se bazirala na zakonskoj i religioznoj disciplini. Kalvinova federalnoteoloka teorija je eliminisala osnovni postulat protestantizma lino prosuivanje u stvarima vere i Kalvin je doao do pozicije na kojoj je bio i papa, stvorio je kru, represivan i autoritativan politiko-religiozni sistem. Aristokratski savet je bio glavni organ svetovne vlasti i drao je kontrolu nad enevom a u spornim sluajevima imao je mo da nametne svoju volju svetenicima. Kalvin je nametnuo svoju ideju o konzistorijumu duhovnoj policiji, koja je bila klica religioznog terora. Predlog za konzistorijum Kalvin je izneo u crkvenim ordonansima koji su usvojeni 1541. uz znatne ustupke svetovnoj vlasti po kojima civilna vlast mora da ostane netaknuta. Kalvin je bio zagovornik Tomine teze o tiranima kao Bojoj kazni za grehe puka i umesto otpora je preporuivao usrdne molitve kako bi se Bog smilovao i sam uklonio tiranina. Kao i Luter i Kalvin je imao ideju jedinstvenog hrianstva, i zato mu je opte pravilo bilo da je hrianin duan da se pokorava i dobrom i loem vladaru. Neposlunost bi jedino bila opravdana ako bi tiranin od podanika zahtevao da kre Boje zapovesti. Od Kalvinovog pravila o otporu tiraninu postoji samo jedan izuzetak, ako bi Bog izriito traio tiranoubistvo; Meutim tiranicid ne moe da bude doputen bilo kom pojedincu nego samo osvetnicima - licima koja nemaju javnu slubu. Puki magistrat ( populares magistratus) je zaduen za obuzdavanje kraljeve samovolje; Po Kalvinu su staleke skuptine nosioci prava na otpor tiraniji. Puki magistrati efore u Sparti demarh u Atini puki tribunal u Rimu Kalvinovo pravo na otpor tiraniji je ekstremno legalistiko: ustavnopravni argument moe da vai samo u onim porecima gde su eksplicitno predvieni puki magistrati sa jasnim ovlaenjima primene prava na otpor tiraniji. Sadraj prirodnog prava su bili skoro identini sa sadrajem Dekaloga. Dekalog ini odredbe prirodnog prava jasnijim, transparentnijim i lakim za primenu. Kalvinovo shvatanje prirodnog prava je bilo idealistiko jer je upuivalo samo na onu dobru prirodu oveka kao Bojeg stvorenja koja je bila karakteristina za bezgreni ivot u raju i koju je nakon pada iz raja ugroavala zla tj. grena priroda.
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Kalvin je u svoj stavu o pravu na otpor tiraniji jo uvek blii ranohriankoj tradiciji nenasilnog otpora obinog puka, ali je ipak nainio jasan otklon od izvorne hrianske etike, koja muenitvo pretpostavlja nasilju, i tako olakao monarhomasima radikalizaciju prava na otpor tiraniji jer e u diskusiji o pravu na otpor tiraniji znatno ojaati ustavnopravni argument. U pismo Koliniju, Kalvin daje podrku svakom dobrom podaniku da se pridrui vojsci plemenitih kneeva ( a ne pukim magistratima!) kada se oni pobune protiv monarha zarad dobra zemlje.
OTMANOVA TEORIJA Frankogalija je bila prva teorijska reakcija na masakr Vartolomejske noi, 23/24. avgust 1572. Istorijskopravni argument protiv tiranije. Monarhomasi neprijatelji monarhistike tiranije. Franci i Gali su po starom ustavu na skuptini birali sebi kralja i svrgavali ga kada nije vladao po njihovoj volji. U Francuskoj u XVI veku sukobljavaju se dva nastojanja monarhistike vlasti: da se emancipuje od puka ( i vremenom postane apsolutna) i da bude religiozno utemeljena u tradicionalnom katolianstvu. Poetkom XVI veka francuska monarhija je odobravala i podravala uspon hrianstva u Nemakoj; Protestantski kneevi postali su najbolji saveznici francuskog monarha u borbi protiv univerzalne opasnosti koja je dolazila od imperatora. Francuski monarh Fransoa I odigrao je kljunu ulogu u borbama protiv Karla V, to je rezultiralo Augsburkim mirom 1555. ali je doprinelo usponu protestantizma u Francuskoj. 1562. Hugenoti su okupili veliku vojsku koja je imala za cilj da odbrani kralja, kraljicu i itavu kraljevinu, i ukloni tiraniju vojvode od izea. Rana hugenotska teorija prava na otpor tiraniji bila je formulisana kao monarhomaka. Spis Frankogalija posveen je Knezu izborniku Fridrifu-Pobonom koji je pruio najveu inostranu pomo francuskim hugenotima; Konana verzija nastala je tokom Otmanovog egzila u enevi, neposredno posle dogaaja u Vartolomejskoj noi. Osnovna svrha Otmanova Frankogalije je da izloi, pre svega, istorijsku ali i konstitucionalnu teoriju o organu zaduenom za kontrolu monarhijske vlasti. Taj model nije mogao da bude francuski parlament zbog svog neprijateljskog stava prema hugenotima ali Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora je mogao da bude opti stale koji se sastajao vie puta tokom XVI veka i bio otvoren za hugenotske ideje i sklon kompromisima. Otman je bio poznati kalvinistiki pisac i advokat; U spisu Izlaganje o izuavanju prava iz 1567. izneo je optu kritiku rimskog prava i proglasio izvorno francusko pravo nezavisno od rimskog i ukorenjeno u obiajno pravo Franko-Gala. Smatrao je da rimsko pravo zasnovano na apsolutistikom i paganskom obliku vlasti; Ta ideja o paganskim korenima rimskog prava je radikalizovana u Frankogaliji i prilagoena sukobu hugenota sa francuskim kraljem i katolikim plemstvom. Po Otmanovom miljenju aktuelno varvarstvo potie od Luja XI koje je poeo sa ruenjem starih i ispravnih politikih institucija da bi pod vladavinom arla IX Francuska postala obina tiranija. Smatrao je da Francuska nee imati mir sve dok ne vrati starim Franko-Galskim institucijama i ne povrati staru slobodu. Logika romantiarskog republikanizma kod Otmana, vidi se u njegovom jasnom pozivu na povratak u staro, takorei prirodno stanje, u osudi rimskog prava; Dominira
nacionalistika crta koja se poziva na kontinuitet posebnosti nacionalne istorije.

Slae se sa klasinim renesansnim republikancima u miljenju da narod koji padne pod jaram tiranije gubi svoje vrline. Reenje je da kada se tiranija svrgne vrline se regeneriu. Otman odbacuje Makijavelijev dravni rezon. Idealizuje staro staleko ureenje zbog njegove mogunosti da kontrolie monarhe. Takav ideal je, po Otmanu, ve ostvaren u prerimskom vremenu u galskim skuptinama koje su odluivale o najvanijim dravnim stvarima. Otman tvrdi da je u tom periodu puk bio suveren i da se ta suverenost nije ogledala samo u jednokratnom inu izbora monarha nego je nastavljala da postoji kroz ovlaenja kontrole nad izabranim monarhom. Poto su imali slobodarske ideje koje su ih oslobodile od Rimljana, oni su stvorili monarhiju koja je bila najbolja za ouvanje te slobode i kraljevi Franko-Gala nikada nisu bili tirani nego uvari slobode. Da bi naglasio svoju tezu da su kraljevi Frankogalije birani iz ljubavi na nekoliko mesta ponavlja ceremoniju izbora kralja i donoenja tih odluka na skuptini. Tako Otman stavlja ljubav kao silu koja spaja puk i kralja i koja je najbolji dokaz zdravlja politikih institucija. Otman jasno izjednaava puk sa staleima, a staleka skuptina zauzima centralno mesto u njegovim opisima ispravnog politikog ureenja. Ona se sastaje jednom godinje bira Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora kralja, ima najviu vlast u oblastima zakonodavstva, poreza, odluivanja o ratu i miru i suenja vladaru koji je optuen za neki zloin. On ostaje veran Kalvinovoj predstavi efora kao pukih magistrata i zapoinje kontinentalnu monarhomaku tradiciju pozivanja na ustav. Meutim, za Otmana je ustav jo uvek bio istorijsko-pravni konstrukt a realnost je bila lo Otmanov saveznik. 1576. kralj je sazvao opte stalee na kojima su dominirali radikalni katolici kojima je cilj bio da izvre pritisak na kralja da iskoreni hugenotsku jeres. Otmanovi istorijski asrgumenti su bili nategnuti i iskonstruisani tako da su bili lako demantovani. Monarhomasi zbog toga naputaju istorijske argumente i okreu se sholastikoj pravnoj tradiciji. Kod njih se nee vie, kao kod Otmana, veliati slobodarska frankogalska prolost i staro religiozno pripovedanje, ve Toma Akvinski i kodifikatori rimskog prava. Tako da e teorija prava na otpor usmerena biti usmerena u pravcu prirodnog prava.
OPTUBE PROTIV TIRANINA Iber Lange i Filip di Plesi Mornej Vrhunac francuske monarhomake misli, objavljen u Bernu 1579. Smatra se da je glavnina teksta nastala izmeu 1574. i 1577. da bi svoj konani oblik dobila 1579. dok su Plesi Mornej i Lange bili diplomate u Nizozemskoj. Optube protiv tiranina nose snaan pravniki peat i predstavljaju spoj dve potpuno razliite strategije osporavanja apsolutne vlasti monarha. Sredite teorije Mornejevog i Langovog koncepta je teorija o dvostrukom savezu u kojem stoje kralj i puk. Prvi savez je zarad ispravne vere a drugi zarad ispravne vladavine. Prvi savez uobiajena kalvinistika teorija o savezu Boga, kralja i izabranog naroda radi praktikovanja ispravne vere. Bog se u odnosu prema kralju stavlja u poziciju sizerena prema vazalu a odnos izmeu kralja i puka je odnos izmeu gospodara i kolona; Puk, iako u potinjenom poloaju ima mogunost da ukloni kralja ukoliko se ovaj ne pridrava ispravne vere. Drugi savez poiva na ideji prirodne slobode ljudi i njihovog odustajanja od prava svoje prirode zarad neke velike koristi. Ne objanjavaju i ne nude razloge zbog kojih su se ljudi ujedinili u puk pre nego to su izabrali kralja.
Zakljuuju da niko nije roen kao kralj i zato niko ne moe da vlada bez
saglasnosti puka. U poetku je puk neposredno na skuptini demokratski birao svog

kralja ali se kako su se drave irile izbor kralja preuzeli predstavnici puka. Otpor tiranijia: smatraju da drava treba da se sastoji iz niza privilegovanih provincija, regiona i gradova koji predstavljaju drave u dravi i u svakom trenutku mogu da se odupru eventualnoj tiraniji centralne vlasti. Lange i Mornej pruaju konture teorije koju e kasnije razviti Altuzijus o ustavnom pravu na secesiju. Lange i Mornej razlikuju tiranina-uzurpatora i tiranina koji protiv-pravno obavlja regularno mu dodeljenu vlast. Tiranin-uzurpator je onaj koji uzurpira presto i tada vie ne moe da se govori o dravi ve pojedinci ulaze u stanje u kojem ovek oveku postaje vuk. Ovde kulminira protestantska tema prava na otpor tiraniji iz razloga samoodranja tj. samoodbrane od krvoednih pasa koju je formulisao Luter. Optube protiv tiranina su ujedno i poslednje delo francuskog kalvinistikog monarhomahizma.
katolike monarhomake teorije *vredi znati

Nakon smrti monarha vojvode Anujskog 1584. postalo je jasno da e presto da nasledi hugenot Anri Navarski. Fransoa Otman iz treeg izdanja svoje Frankogalije izbacuje sva mesta na kojima je zagovarao izbornu monarhiju. Ideoloki zadatak sada je bio zagovaranje to jae monarhijske vlasti kako bi se ostavile odreene ruke Anriju Navarskom. Dojueranji monarhomasi prelaze u protivniki tabor i postaju konzervativni legitmisti. Anri Navarski, Anri IV je 1598. uspeo da stabilizuje apsolutnu monarhijsku vlast, Nantskim ediktom 1598. proglaava versku toleranciju i prihvata katolianstvo. Hugenotsko nezadovoljstvo se zavrili Nantnskim ediktom koji je pozivao vernike na toleranciju. *Hugenoti su bili protestanti ( kalvinisti) naslednici Huga Kapeta koji su se udruili kako bi se borili protiv inostrane loze uzurpatora ( izea) i lane vere ( katolianstva).
uta boja pitanja roza godineplava dela autora BODENOVA TEORIJA Bodenov spis est knjiga o republici smatra se rodnim mestom novovekovnih ideja monarhijskog suvereniteta. Ideje iz Bodenovih knjiga kasnije su kanonizovane u zvaninu konstitucionalnu teoriju starog reima - apsolutnog monarha po milosti Bojoj. Boden je suverenitet vezao za mudrog i pravednog vladara, koji je u stanju da odredi granice svoje moi. 1576. na Optim staleima Boden je podrao predloge za jaanje ustavnih temelja drave i pao je u nemilost francuskog kralja, koji se tako pokazao kao neistinski suveren, ne uviajui dokle see njegova mo. Pojam monarhijskog suvereniteta ima zadatak da ouva i konsoliduje svevlae vladara ( monarha) i zato u u XVI veku jaa predstava o vladaru kao otelovljenom Bogu. *Monarhomasi stupaju na pozornicu politikih zbivanja kao prvi protivnici koncepta monarhijskog suvereniteta; Pojam monarhomahizma su skovali katoliki pisci kao zbirni pojam u XVI veku za sve protestantske borce protiv monarha. Po monarhomakim teorijama suverenitet u svakoj ispravnoj dravi mora biti puki. Praktini cilj Bodenove teorije bio je uvrivanje monarhije i okonanje verskog rata. Drava je pravna vladavina zajednikih poslova tri ili vie porodica kojima pripada suverena vlast. Ogranienje suverenosti: prirodno pravo ustav meunarodno pravo privatna svojina
ALTUZIJUSOVA TEORIJA Emden je bio veliki i bogat Nizozemski grad, najzasluniji za irenje kalvinizma. U gradu je 1589. uspostavljen puki magistrat sa zadatkom da sprei apsolutizaciju gradonaelnike vlasti u gradu. 1603. Johan Altuzijus pie Politiku; Nizozemska stranka Emdena je bila toliko impresionirana tom knjigom da nudi Altuzijusu mesto sindikusa. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Altuzijus uvodi novi, trei ugovor u teoriju ugovora ( kalvinistika federalnoteoloka teorija!), tako da sada postoje tri: ugovor o ispravnoj religiji, ugovor o ispravnoj vladavini i ugovor pripadnika puka radi pruanja otpora vladaru. Pripadnici puka moraju da se samoorganizuju jer jedino tako organizovani mogu da prue otpor vladaru. Ovaj trei ugovor e kasnije u istoriji socijalnih teorija postati poznat kao drutveni ugovor. Drutveni ugovor nije nuno morao da bude ugovor kojim se individue udruuju u demokratskim politikim zajednicama, ideja o kalvinistikom drutvenom ugovoru bila je ograniena na nie ili puke magistrate. Teorija o simbiotskom suivotu ljudi je antropoloko objanjenje za udruivanje pojedinaca u drutvo, odnosno privatne zajednice ali zato prilikom dostizanja nivoa politikih zajednica pojedinani uticaj se gubi. Po Altuzijusu zajedniki ivot proizilazi iz drutvenog ugovora. Iz zajednikog ivota ljudi nastaje ius symbioticum koji poiva na tri principa: autarhiji ( samodovoljnosti) eunomiji ( ureenosti) eutasiji ( unutranjoj vrstini)
Ljudi mogu da ive u zajednicama u kojima ne mora da doe do simbiotskog suivota ljudi, tj. da te zajednice nikada ne postanu autarhine, ureene i vrsto integrisane. Garant postojanja ius symbioticuma neke zajednice je postojanje vlasti. Zajednice mogu biti privatne ( porodica i korporacija) ili javne ( optina, provincija, drava). Altuzijus se smatra utemeljivaem sekularizovanog prirodnog prava jer je smatrao da su po prirodnom pravu svi ljudi jednaki i slobodni od svake vlasti, osim one za koju su se sporazumno opredelili i preneli joj svoja prava. On eksplicitno odbacuje mogunost da u prvobitnom ( prirodnom) stanju nije bilo nikakve vlasti i da su se pojedinci rukovodili iskljuivo odredbama prirodnog prava. Upravo suprotno, to je bilo vreme dok je na zemlji vladao Bog, bez posrednika. Pravo puka da
sebi bira vladara, vai dakle kao biblijski posvedoeno prirodno pravo. Bog i dalje ostaje instanca koja stvara, garantuje i sankcionie prirodno pravo.
U dravi u kojoj je puk zadrao suverenitet, vladar se obavezuje da e vladati u skladu sa Dekalogom i ustavom, ali prvenstveno u skladu sa Dekalogom. Altuzijus ostaje veran kalvinistikoj tradiciji jednaenja Dekaloga sa prirodnim Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
pravima.
Odvajanje pravne i politike nauke smatra da injenicama treba da se bave politika i druge nauke, ali da cilj pravne nauke ostaje da pravo izvodi iz injenica i primenjuje ga na ljude. Smatrao je i da simbitoino srastanje nije dovoljno da dri ljude na okupu i da je zato potrebno da postoji vlast. Tako vlas, za Alutzijusa postaje prirodna injenica. Vlast i dravni suverenitet razlikuju dravu od svih ostalih zajednica a predmet politike nauke je upravo suverenitet; Altuzijus zakljuuje da suverenitet mora biti puki poto ga je puk dobio od Boga. Logika drutvenog ugovora govori da su pojedinci ve nepovratno utopoljeni u privatne zajednice ( porodice ili korporacije) koje se zato samostalno udruuju u optine, dok se optine udruuju u provincije a provincije u dravu. Udruivanje javnih zajednica ide odozgo navie. Logika ugovora o vlasti govori da je Bog dao samo puku u dravi suverenitet i da je ovaj na osnovu toga sebi izabrao vladara, da vlada na osnovu Dekaloga i ustava. Logika drutvenog ugovora polazi od primata niih zajednica a logika ugovora o vlasti od primata najvie zajednice, tj. drave. Pokuaj usklaivanja ove dve logike nalazi se u Altuzijusovoj teoriji dualistikog sistema vlasti unutar federalne drave. Ovaj dualistiki sistem obuhvata dva ravnopravna organa vladara i efore od kojih jedan vlada a drugi ga kontrolie. Tako puk, kao jedinstvena i nedeljiva celina, ugovorom predaje vlas vladaru ali svoju suverenost uva tako to bira puke magistrate efore koji imaju obavezu da kontroliu vladara da ne zloupotrebi vlast. Efori su, ako doe do zloupotrebe vlasti obavezni na otpor jer predstavljaju puk, koji se po osnovu ugovora sa Bogom obavezao da d Bogu Boje. Postoje tri uslova za koruenje prava na otpor tiraniji: 1. tiranija mora biti notorna 2. tiranin mora biti opomenut 3. sva druga miroljubiva sredstva moraju biti iscrpljena Ako efori ne pru otpor tiraninu oni postaju njegovi sauesnici, puk nema pravo na samoinicijativno pruanje otpora. Opti eforu se bore protiv tiranije a posebni se bore protiv tiranije veine provincija nad manjinom. sedam provincijalnih, posebnih efora Nizozemsko otcepljenje od panije i stvaranje ujedinjenih provincija; Utrehtski sporazum iz 1579. ( nizozemski ustav) po kojem je pravo secesije pojedinih provincija bilo eksplicitno zabranjeno. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**

ENGLESKA REVOLUCIJA Niz sukoba koji su se odigrali sredinom XVII veka izmeu engleskog kralja arlsa I i engleskog Parlamenta. Sukob je bio politike i verske prirode. arls I bio je nominalni poglavar Anglikanske crkve, smatrao je da ima boansko pravo vladanja i da niko nema pravo da dovodi u pitanje njegov autoritet i odluke. Zapovednik vojske parlamenta bio je Oliver Kromvel. 1659. Protestantizam se iri u kotskoj i Irskoj, kralj saziva parlament u nadi da e da rei problem, meutim parlament odbija poslunost. Kralj ga rasputa a taj parlament ulazi u istoriju kao kratki parlament. Parlament onda podie svoju vojsku protiv kralja koji gubi rat. U januaru 1648. mu je sueno i kralj je pogubljen. Kao posledica ove revolucije Engleska je prvi put u istoriji bila republika na elu sa Oliverom Kromvelom. Trajna posledica revolucije bilo je naputanje koncepta o boanskom pravu kraljeva pa su svi budui engleski kraljevi vladali uz blagoslov zakonodavne vlasti. Zato se ova
engleska slavna revolucija smatrala zaslunom za stvaranje moderne demokratije, odnosno koncepta liberalne demokratije u dananjem zapadnom svetu.
Restauracija monarhije usledila je 1659. 10.oktobra 1658. je doneena Haka deklaracija a 1689. nastaje Deklaracije prava koja postaje Zakon o pravima. 1689. Viljem i Meri Oranski postaju ko-vladari, kralj i kraljica Engleske.
( u rideru:Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi, II, str. 175-205, 244-255 i 271-292; + dodatna!)
HOBZOVA KONCEPCIJA PRIRODNOG STANJA, PRAVA I ZAKONA U prirodnom stanju ovek je oveku vuk, to je stanje rata svih protiv sviju. Novovekovna politika misao razvijala se od aristotelijanske u dva pravca u makijavelistikom i u sekularizovanom prirodnopravnom.
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Hobz percepcira prirodno stanji iz Aristotelove Politike u kojoj pie da ovek zbog svoje prirode, a ne sluajem stoji van drutvene zajednice i po prirodi eli rat, budui da je sm i preputen sluaju Priroda je po Hobzu sveukupnost sila i tela koji se prema odreenom zakonima sudaraju ili usklauju. Ljudi su jedina privilegovana stvorenja koja poseduju Boji dar stvaranja i zato imaju slobodu izlaska izvan dejstva prirodnih zakona sluajnosti. Poto je tek iz konstruisanja neega mogue saznati svojstva onoga to je konstruisano, u smislu politike filozofije to je znailo da se drava prvo mora konstruisati da bi se
utvrdila njena svojstva.

Ljudi izlaze iz prirodnog stanja drutvenim ugovorom kojim stvaraju dravu. Drava je artificijalni proizvod aktivnosti ljudi. Hobz zakljuuje da dva elementa drave postoje i u prirodnom stanju: ljudi i zakoni razuma u obliku prirodnih zakona.
Hobz tvrdi da se ovek ponaa razliito u razliitim situacijama, u dobro ureenim dravama on je prema drugom oveku poput Boga, dok je u prirodnom stanju prema drugom oveku poput vuka. Tako da se u prirodnom stanju ak i dobar ovek moe ponaati poput vuka zbog svog opstanka. Poto kada izau iz prirodnog stanja ljudi naprave drave i te drave stoje u meusobnom odnosu u prirodnom stanju i tako ono postaje vena osnova ljudske egzistencije, koja moe samo delimino da bude suzbijana ali nikada u potpunosti. Elementarni uvid koji prua razum je samoodranje iz kojeg proistiu osnovna prirodna prava samoodranja: 1. pravo na samoodbranu sebe, slobode i imovine 2. pravo na sve stvari ovo pravo vodi u rat 3. pravo prvog udarca pojedinac ima pravo da prvi napadne da bi predupredio napad Prirodno pravo je racionalizacija mogunosti koje pojedinac moe da bira u prirodnom stanju. Sledei stepen racionalizacije je 20 prirodnih zakona koji dopunjuju prirodno pravo. Pravo je sloboda da se neto uradi ili ne a zakoni su uvek obaveze i zato se prirodni zakoni odnose na stvari koje su neophodne radi konstantnog opstanka. Prirodni zakoni postaju politike ekstenzije prirodnog prava sa ciljem da se prevaziu ograniesnoti. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Prvi prirodni zakon se odnosi na osnovno prirodno pravo, afirmiui vrednost mira, i tako dok traje pravo svakog na sve, opte pravilo razuma je da svaki ovek tei miru, sve dok se nada njegovom odranju. U Levijatanu ima 20 zakona od kojih su tri kljuna: 1. vrednost mira svaki ovek treba da tei miru 2. ravnotea slobode svako drugima priznaje onoliko slobode koliko trai i za sebe
3. pridravanje ugovornih obaveza

Graanski zakoni su pozitiviranje i konkretizacija prirodnih zakona.
( u rideru:Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi, II, str. 175-205, 244-255 i 271-292; )
HOBZOVA TEORIJA DRAVE drutveni ugovor Levijatan Drava je nain izlaska iz prirodnog stanja; Moe da nastane:
1. putem institucije 2. putem osvajanja

Putem institucije potrebna je spoznaja prirodnog prava, prirodnih zakona i tri socijalne strasti: strah od smrti, elja za posedovanjem stvari koje ivot ine udobnijim i nada da te stvari mogu da se steknu radom. Puk u ustavotvornoj skutini odreuje kakav e oblik imati budua drava i da li e njome vladati jedna osoba ili skuptina; Zatim se puk povlai preputajui vlast. Putem osvajanja Drava ne nastaje vojnom pobedom ve pristankom podanika biveg suverena; Razlika u odnosu na dravu koja nastaje institucijom je to se podanici osvajau pokoravaju jer strahuju od njega a ne jedni od drugih. Egalitarizam u zakljuivanju drutvenog ugovora. Zbir meusobno jednakih osoba Hobz naziva mnotvom, njihov cilj je da postanu vrsto integrisan puk kroz drutveni ugovor. Drava koja je stvorena drutvenim ugovorom je demokratska drava i u njoj nastaje dualizam mnotva i puka. U Engleskoj je monarh suvereni puk dok je parlament
u poziciji mnotva.
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Mnotvo je puk u prirodnom stanju. Drutveni ugovor nema u tom sluaju obavezujuu snagu i ne moe da stvori dravu nego prelazno stanje koje jo nije drava ali u njemu postoji puk. Graani na osnovu drutvenog ugovora postaju puk, koji jo nije suveren i koji tek mora da stvori vlast kao agens vlastite integracije i subjektiviteta. U Levijatanu se pominje autorizacija proces kroz koji bi puk ovlastio suverena i uspostavio dravu. Poto je pravo na samoodranje neotuivo, pojedinci mogu na suverena da prenesu samo pravo da nad njima vlada do onog trenutka dok se u drutvenom stanju ne osete ugroenim kao da su u prirodnom stanju.
Racionalni egoisti puk je rezultat stvaralake sposobnosti racionalnih egoista. Takav

puk moe da sledi svoje prosveene interese i nema razloga da bude sputan prolou. Drava ne sme da robuje prolosti i mora da se razvija u skladu sa razvojem prosvetiteljstva. Kroz Levijatan dominiraju antitradicionalizam i racionalizam.
HOBZOVA TEORIJA REVOLUCIJE U Behemontu se govori o revoluciji nalik kretanju nebeskih tela, koja je poela otporom Drugog parlamenta monarhiji i arlsu I a zavrila se restauracijom monarhije njegovog sina arlsa II. Vlast je uzurpirana od legitimnog monarha i prenosi se na Drugi parlament, pa na Krnji parlament pa na Lorda protektora. Proces ponitenja uzurpacije vraa se kroz iste faze. Obeleja revolucije:
revolucija ima unutranju logiju kretanja jednom pokrenuta vie ne moe

da se zaustavi
uzaludan kruni proces uzurpacije vlasti

Levijatan je, po jednoj teoriji za Hobza predstavljao uvara civilizacije. Levijatan i Behemont kao antipodi koji se meusobno bore. Levijatan simbolizuje dravu a Behemont revoluciju ( pobunu podanika protiv suverena).
uta boja pitanja roza godineplava dela autora U Behemontu je formulisana teorija koja bi mogla da se smatra prvom teorijom revolucije. Kada koristi termin revolucija Hobz ima na umu njen negativan efekat : jednom stavljena u pogon ona ne moe brzo da se zavri , nego mora da proe kroz sve faze pre nego to se vrati na poetak. arls I drugi parlament krnji parlament lord protektor arls II Mogunost da se sprei fatalni rotacioni tok revolucije lei u shvatanju puka bez suverena, koji moe privremeno da postoji kao ustavotvorna skuptina ali i kao pobunjeniki savez. Puk mora da formira pobunjeniki savez jer su ugroena njegova osnovna prava na samoodbranu.
LOKOV SPOR SA FILMEROM Prva rasprava o vladi predstavlja spor sa Robertom Filmerom i osporavanje njegovog uenja iz knjige Patrijarh. Filmer u Patrijarhu pokuava da nae trag navodnom boanskom pravu kralja da vlada i da opravda apsolutizam. Filmer je tvrdio da vlast kraljeva potie od Boga. Lok to osporava i tvrdi da je sr Filmerovog uenja, po kome nijedan ovek nije roen slobodan, pogrena i zakljuuje da je ba suprotno. Da je svaka vlada ograniena voljom puka i da su svi ljudi roeni slobodni i jednaki. U Patrijarhu Filmer je dao uporite i argumentaciju zagovornicima apsolutne monarhije. Glavna pretpostavka je da ljudi po prirodi nisu jednaki i da je svaka apsolutna vlast legitimna. Filmer tumai Adama kao nekoga ko ima apslolutnu mo i autoritet nad svojom decom, koji se prenosi kroz generacije, a Adamov autoritet potie od vlasnitva nad itavim svetom. U Prvoj raspravi Lok prihvata autoritet koji doputa oinstvo ali negira mogunost da se taj autoritet prenosi kroz generacije, poto jedino Bog stvara ivot. Lok kae da je Bog Adamu dao aov da radi a ne zemlju da vlada, a vlasnitvo koje je dato Adamu od Boga su zemlja i ivotinje a ne ljudi. Lok kao konani argument u Prvoj raspravi iznosi to da ako je Filmer u pravu onda bi postojao jedan kralj celog sveta koji vodi poreklo od Adama, a da kroz prouavanje istorije u Bibliji i kasnije istorije, ne postoje dokazi koji to potkrepljuju. Obojica su verovala da je oveka stvorio Bog prema svom liku i da Biblija sadri bukvalan a ne metaforiki opis ljudske praistorije i da je moralni autoritet neprikosnoven. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora U Drugoj raspravi Lok brani interese radnog dela engleske nacije koji stvara vrednost i proiruje trgovinu, a protiv neproduktivne dvorske klase zemljoposednika. Delio je drutvo na klasu privrednika i klasu dembelana. Lokova politika teorija imala je ishodite u delotvornoj teoriji o pravu puka na otpor katolikom apsolutnom monarhu, koji je po definiciji tiranin, a da bi bila delotvorna za subjekt otpora je proglaavala puk. U politikoj teoriji, kao i Hobz, Lok polazi od prirodnog stanja u kojem vlada prirodno pravo na samoodranje, ali Lok ne pravi razliku izmeu prirodnog prava i prirodnih zakona. Prirodni zakon za njega je neprotivrean i zahteva jednostrano ouvanje svih ljudi. Lok tei da vaenje prirodnog zakona uini univerzalnim i utemeljenim u Bogu. Normalno ponaanje u prirodnom stanju oscilira kod Loka, izmeu savrene harmonije i rata svih protiv sviju.
LOKOVA TEORIJA SVOJINE U drutvenom stanju, cilj vlade je da uva svojinu graana. Pod pojmom svojina, Lok je podrazumevao vlasnitvo nad nekom stvari ali i zbirni pojam za ivot, slobodu i imovinu. U zavisnosti od oblika svojine koji treba da se titi zavisi i oblik dravnog ureenja. Ukoliko doe do ugroavanja prava na svojinu parlament ima mo da raspusti dravno ureenje i dravne organe, ukine dravu i vrati narod u prirodno stanje, a narod e da stvori institucije i primereno dravno ureenje. Svojina u uem smislu predstavlja dobra koja ovek svojim radom otuuje od prirode a u irem smislu vlasnitvo nad sopstvenim telom, koje je neotuivo, sloboda i imovina postoje pre vlasti, tako da vlast ne moe da je oduzme jer je nije ni dala.
LOKOVA TEORIJA DRAVE Lok se slae sa Hobzom da je potrebno da se napusti prirodno stanje i da je u drutvenom stanju potrebno da postoje zakoni koji e regulisati sukobe izmeu ljudi.
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Mora da postoji princip podele vlasti, zbog ouvanja ljudske slobode u graanskom drutvu. Lokova teorija podrazumeva podelu vlasti samo iz legislative i egzekutive, dok sudska vlast ostaje nereena. Lokova teorija drave ne poznaje suverenu institucionalnu instancu koja ima poslednju re izmeu sporova legislative i egzekutive. Lokova podela vlasti u dravi: zakonodavna legislativa donosi zakone vrhovna vlast kralj, gornji i donji dom izvrna vlast egzekutiva u dva nivoa kralj u unutranjem a federalna vlast egzekutiva na meunarodnom nivou
Vrhovni organ vlasti ( monarh ili Parlament) je slian Hobzovom suverenu, poto u svojim rukama sjedinjuje sve tri vlasti a nema nijednu iznad sebe. U Dve rasprave o vladi Lok zakljuuje da je u Engleskoj ustav uvek podrazumevao parlamentarnu monarhiju. Zakonodavna vlast je u jednom drutvu legitimna samo ako je ustanovljena saglasnou graana, nijedna vlada ne moe da rauna na poslunost ljudi koji na to nisu slobodno pristali. Oduzimanje prava na samoouvanje je ultimativni osnov za pobunu protiv vlasti. Tiranija moe da bude sporadina i smiljena. Tiraninu koji smiljeno sprovodi tiraniju svaki ovek moe da se odupre isto kao i stranom osvajau ili bilo kom drugom zloincu. Lok ne misli da rasprad vlade znai i raspad drutva. Puk kada se jednom vrati u prirodno stanje ima pravo da ponovo uspostavi svoje zakonodavno telo. Lok smatra da dugotrajna tiranija pasivizuje podanike i da ropstvo moe da se zapati i potpuno iskljui mogunost korienja prava na otpor.
MONTESKJEOVA TEORIJA DUHA ZAKONA (iz Uroeve skripte!) Duh zakona je sveukupnost zakona u jednom drutvu od prirodnih do pozitivnih i odnos celine zakona prema drutvenim faktorima. Duh zakona je sastavljen od nekoliko elemenata prirodnih zakona koji postoje u svakom oveku, a to su: Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora tenja za mirom nagon za samoodranjem polni nagon drutvenost
Ovi zakoni su univerzalni i upravljaju ovekom a pored njih vani su i drugi faktori kao to su obiaji, pozitivno pravo, moral, podneblje... Svaki narod ima svoj duh zakona. Pozitivno pravo ima svoj uzrok i uz ljudsko drutvo moe biti predmet nauke. Monteskje smatra da tamo gde mislimo da vladaju ljudske udi i hirovi, u stvari postoji izvesna nunost, tako da pozitivni zakoni izviru iz prirode stvari. Neki proizilaze iz podneblja a neki iz prirode vladavine i obiaja. Monteskje je objanjavao zakone nizom kombinacija elemenata koji ine duh zakona. Ideja jednom sistema Duh zakona zavisi od ostalih inilaca koji pak zavise od duha zakona a svaki sa svoje strane zavisi od ostalih inilaca, tj. zakoni zavise od obiaja ili klime, a obiaji od religije ili naela vladavine. Svi elementi koji ine duh zakona usklaeni su sa pokretakim principima odgovarajueg ureenja.
(u rideru:Aljoa Mimica i Veljko Vujai: Monteskjeov Duh zakona, u: Monteskje:O duhu zakona, I, str. VII-XL )
MONTESKJEOVA TIPOLOGIJA DRAVNOG UREENJA I UTICAJ GEOGRAFSKIH INILACA NA DRUTVO (prepisano iz Uroeve skripte!) Monteskjeova polazna osnova u tipologiji dravnih ureenja je da: 1. pronae to manji broj tipova koji e da obuhvate sva postojea dravna ureenja 2. nastoji da pokae zato pojedina dravna ureenja propadaju i na koji nain ih je mogue zadrati. Zato ukazuje na razliite izvanpolitike inioce, najpre prirodne a onda i moralne 3. eli da pokae na meusobnu vrstu povezanost politikih i drutvenih ustanova Smatra da postoje tri osnovna tipa dravnih ureenja: 1. republika Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora 2. monarhija 3. despotija Svaki od ovih oblika moe da bude zakonit ili nezakonit. Tako smatra da se u republici i monarhiji vlast sprovodi na osnovu zakona a u despotiji, despot vlada po svojoj volji. Aristotela prati i po tome to veruje u vladavinu prava. Pravi razliku izmeu prirode i naela svake vladavine. Priroda neke vladavine ini vladavinu onakvom kakva jeste a neelo vladavinu stavlja u dejstvo. Republike poredak u kojem suverenu vlast ima nekolicina ili svi ( aristokratija ili demokratija). Karakteriu je mala teritorija i u njoj mora da postoji jaka sila integracije kroz vrliku. Politika vrlina republike je ljubav prema domovini, zakonima i jednakosti. Opte dobro je republikama vrhunska vrlina, svakog ponaosob liiti jednog dela njegovog pojedinanog dobra i na taj nain smanjiti razlike meu ljudima. Najvie vrednosti u republici su skromnost i umerenost. Republike su teritorijalno male i nalaze se u loim klimatskim uslovima, imaju religije sa najviim brojem sloboda. Monarhija ureenje teritorije srednje veliine u kojoj upravlja jedan ovek rukovodei se zakonima koji garantuju da vlast nee biti i sudska ( arbitrarna). Naelo monarhije je ast ( povlastice za odreen broj ljudi koji se odlikuju svojim poreklom). Odlika je individualizam, nezavisnost pojedinca od drutva. Nalaze se u umerenim klimatskim uslovima a njihove religije pruaju mali broj sloboda. Despotije olienje politikog zla, ukidanja politikih i graanskih sloboda. Odlikuje ih velika teritorija, to je vea teritorija despotija je gora, kao i nejednakost, svi su ljudi jednaki u ropstvu. Neelo despotije je strah, koji je uslov opstanka i drave su uglavnom vojnike. Vladaru se moe suprotstaviti jedino religija, u smislu da moe da ga kontrolie, ali je njena uloga represivna. Poto despotska vlast podrazumeva neznanje jer se pod tim uslovima moe odrati, obrazovanje je posveeno usaivanju straha i osnovnih religijskih naela.
MONTESKJEOVA TEORIJA PODELE VLASTI (prepisano iz skripte) Vlast se deli na: zakonodavnu, izvrnu i sudsku Smatra da u vlast treba da budu ugraeni mehanizmi koji e njene razliite funkcionalne i organizacione elemente uzajamno da organizuju, uravnotee i nadziru kako bi se suzbila svaka opasnost da se ukorenjena vladavina izvrgne u despotizam. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Tako vlast biva obuzdana samom sobom zahvaljujui sistemu tee i protivtee. Da ne bi mogla da se zloupotrebljava, potrebno je rasporedom samih stvari da jedna vlast obuzdava drugu. Ubeen je da je podelom vlasti postignut oblik vladavine kome ne preti opasnost od tiranske uzurpacije. Uzor podele vlasti je Engleska iji je politiki sistem stabilizovan tokom XVII veka jer je njeno ureenje za neposredan cilj imalo politiku slobodu. Istakao je potrebu da vlast bude razdeljena izmeu zakonodavne, izvrne i sudske. Sudska vlas se javlja kao instanca nezavisna u odnosu na legislativu i egzekutivu. U okviru ustavne monarhije ( iji je zagovornik) treba da se uspostavi ravnotea izmeu kralja ( monarhistiki element), plemstva ( aristokratski element) i treeg stalea ( demokratski element) iju korenitu promenu nije eleo. Zalagao se za uspostavljanje ureenja kojem e osnovni cilj da bude sloboda graana.
KANTOV SPIS: ODGOVOR NA PITANJE TA JE PROSVEENOST Prosveenost je ovekov izlazak iz samoskrivljene nezrelosti. Nezrelost je nemo da se sopstveni razum upotrebljava bez vostva nekog drugog. Ta nezrelost je samoskrivljena onda kada njen uzrok nije nedostatak razuma, nego nedostatak odlunosti i hrabrosti da se razum koristi bez rukovoenja nekog drugog. Lenjost i kukaviluk su uzroci zbog kojih mnogi razumni ljudi dobrovoljno ostaju nezreli do kraja ivota. Svakom pojedincu je teko da se izvue iz nezrelosti koja je skoro postala njegova priroda. Oni koji su izali iza takve nezrelost moraju da utiu na druge, da ih prosvetle. Prosveenost je sloboda korienja sopstvenog uma. Kant razlikuje privatnu i javnu upotrebu uma. Javna upotreba uma mora uvek da bude slobodna i ona moe da pospei prosveenost ljudi, to je vrsta naunog miljenja. Privatna upotreba uma je ona koju ovek ima pri obavljanju nekih dunosti koje su mu poverene i koje je potrebno da budu izvrene na tano odreen datum. Javna upotreba uma, u svojstvu nauenjaka koji ima punu slobodu, obavezuje takve Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora umove da i drugima prenesu svoje zakljuke i shvatanja. Ugovor koji bi zauvek drao zatvorenim svako dalje prosveivanje ljudskog roda, bezuslovno je nitavan i nevaei. Neki period vremena ne moe da se zatvori i da se sprei napredak prosveenosti. Zato je potomstvo ljudi potpuno ovlaeno da neke takve odluke ne potuje, ili ih odbaci. Po Kantu nedopustivno je ujedinjenje u kruto religijsko ureenje u koje nije dozvoljeno da se sumnja. Smatrao je da on nije iveo u prosveenom vremenu ali jeste u vreme prosvetiteljstva, nazivao je svoje vreme vekom prosveenosti Fridriha II. Kant je teite prosveenosti stavljao na religiju jer je smatrao da je verska nezrelost i najtetnija i najneasnija od svih drugih.
( u rideru: Danilo Basta: Kant kao politiki mislilac, str. 5-25; + dodatna literatura!)
KANTOV SPIS VENI MIR Spis napisan povodom zakljuenja Francusko-Pruskog mira. Smatrao je da postoje dve vrste dravnog ureenja despotija i republika, a da republika moe da bude monarhija, aristokratija ili demokratija. Prvi odeljak spisa Veni mir sadri preliminarne lanove venog mira meu dravama: 1. Nijedan ugovor ne treba smatrati mirovnim ako je tako sklopljen da sadri povod budueg rata. Jer to po Kantu predstavlja samo primirje, odlaganje budueg neprijateljstva a ne mir, koji znai kraj svih razmirica. 2. Nijednu samostalnu dravu ne moe druga drava da stekne nasleem, zamenom, kupovinom, niti darivanjem; Drava nije imovina nego zajednica ljudi kojom niko drugi ne moe da raspolae osim nje same; Podanici se upotrebljavaju i troe kao stvari kojima se rukuje kako ko hoe. 3. Stajae vojske treba vremenom potpuno da nestanu, jer prete ratom drugim dravama i tako mir postaje jo muniji od kratkog rata. Iznajmljivanje vojske i plaenici ne mogu da se dovedu u sklad sa pravom oveka, jer se koriste kao maine ili orue u rukama drava. Od tri sile: verske, saveznike i novane ova poslednja je najpouzdanije ratno orue. 4. Drava ne sme da se zaduuje zbog spoljanjih dravnih razmirica. Jer to nije pravedno ratovanje gde drave ratuju sa onolikom moi sa kojom raspolau i to je velika pretnja za ostvarenje venog mira. 5. Nijedna drava ne sme nasilno da se uplie u ureenje i upravljanje druge drave jer na to ne moe da ima pravo. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora 6. Nijedna drava u ratu ne sme da stvori takvo neprijateljstvo koje bi stvorilo budue ili naruilo postojee meusobno poverenje, To su neasne radnje, lukavtine i u ratnom stanju mora da postoji poverenje u neprijateljski nain razmiljanja u suprotnom takav neprijatelj ne bi bio pravedan a rat bi se vodio do istrebljenja, bez mogunosti venog mira. Drugi odeljak spisa sadri definitivne lanove venog mira meu dravama. Prirodno stanje je ratno stanje, a mirovno stanje treba da se uspostavi: 1. Prvi zakon venog mira glasi da graansko ureenje svakoj dravi treba da bude republikansko. Republikansko ureenje zasniva se prvo na principima slobode svih lanova jednog drutva a drugo na naelima zavisnosti i svih lanova zakonodavstva i tree na zakonu jednakosti, koji proistie iz ideje prvobitnog ugovora, na kome poiva sveukupno pravno zakonodavstvo jednog naroda. Republikansko ureenje ima najvee anse da postigne veni mir jer republiku grade njeni graani koji ne ele rat, dok u nerepublikanskom ureenju je rat neto najrpostije na svetu. Republikansko ureenje ne sme da se pomea sa demokratskim. Oblici drave mogu da se podele na osnovu oblika vladanja i tada dravom moe da upravlja jedan, nekolicina ili svi ( autokratija, aristokratija i demokratija) ili na osnovu upravljanja i oni se odnose na naine na koje se drava slui svojim pukom, vlau zasnovanom na ustavu i u tom smislu oblik drave je republikanski ili despotski oblik upravljanja pukom, i u tom smislu demokratija je despotizam. Svaki oblik upravljanja koji nije reprezentativan je lo jer zakonodavac ne moe da bude i egzekutor. to je manja personalna strana dravne vlasti i to je vea reprezentacija ureenje je blie republikanskom. 2. Drugi definitivni lan venog mira je da meunarodno pravo treba da se zasniva federalizmu slobodnih drava. Savez naroda koji ne bi morao da bude meunarodna drava. Ujedinjenje drava koje stoje u prirodnom stanju; Za drave po meunarodnom pravu ne moe da vai isto to i za pojedinca u prirodnom stanju, jer one ve imaju unutranje pravno ureenje. Ako drave mogu da se ujedine onda mogu da naprave savez mira koji bi se od mirovnog ugovora razlikovao jer bi teio da zauvek okona sve ratove. 3. Trei definitivni lan je pravo graanina da se ogranii na uslove opteg hospitaliteta. Znai pravo svakog stranca da u sluaju dolaska na tlo neke druge drave ne bude doekan neprijateljski. On predstavlja pravo posete i slobodnog kretanja ljudi. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Prvi dodatak o garanciji venog mira Garanciju venog mira moe da ponudi samo priroda, jer je onda odredila i nareuje poredak stvari na svetu. Ona se pobrinula da ljudi ive u svim delovima planete i da stupaju u zajednice da bi opstali. Rat je takoe prirodna pojava, koje kreira svet. Potrebno je da um iskoristi prirodne mehanizme, sluei se ljudskim sebilukom i da ostvari pravi cilj, unutranji i spoljni mir. Drugi dodatak tajni dodatak venog mira: Drave naoruane za rat treba da zatrae savet u maksimama filozofa o uslovima koji bi omoguili mir. O nesaglasnosti izmeu morala i politike u pogledu venog mira: Politika i moral su u sukobu. Neophodno je postojanje slobode. Politiari koji moraliu, onemoguuju sa svoje strane da se postigne neto bolje, jer ulepavaju protivpravne dravne principe pod izgovorom da je ljudska priroda nesposobna za dobro onako kako ga propisuje ideja uma, i tako ovekoveuju povredu prava. Politika je nerazdvojiva od sofizma koji joj obezbeuje publicitet. Reenje problema dravne umenosti je potrebno dobro poznavanje prirode kako bi se njen mehanizam iskoristio u te svrhe. Objektivno ( u teoriji) sukobi izmeu morala i politike, ali subjektivno ( realno) oni postoje i neophodni su jer izotravaju vrline. Prava politika mora da bude moralna. Kant nije obobravao pravo na otpor tiraniji. Pravo na pobunu smatrao je trajnim, preutnim graanskim ugovorom jer da je on javan onda izabrani vladar ne bi imao svu vlast. Princip meunarodnog prava meunarodno pravo nije mogue ako u dravama ne postoji bilo kakvo pravno stanje. Saglasnost izmeu politike i morala mogua je jedino u federativnoj zajednici a osnivanje te zajednice u to irem obliku ini pravnu osnovicu celokupne politike. Ako je naa dunost da ostvarimo stanje javnog prava onda veni mir koji mora da doe posle mirovnih ugovora ( primirja) nije prazna misao nego zadatak koji se reava postepeno i stalno se pribliava svojm krajnjem cilju, jer vremenski razmaci potrebni za to napredovanje postaju sve manji.
( u rideru: Danilo Basta: Kant kao politiki mislilac, str. 5-25; + dodatna literatura!)
AMERIKA REVOLUCIJA 1776-1783
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Amerika revolucija ( ameriki rat za nezavnisnost) od 1776-1783, bila je jedna od najveih oslobodilakih ratova. Rat se vodio izmeu Velike Britanije i 13 britanskih kolonija u Severnoj Americi. Engleski kolonisti nisu mogli da uestvuju u donoenju zakona. 1765. Engleska uvodi novi zakon o taksama koji se odnosio na oporezivanje raznih proizvoda u trgovini i uvozne carine odnosno posebne carine, koje iz Velike Britanije stiu u Ameriku. 1773. dolazi do Bostonske ajanke kada su tone aja baene u okena u znak protesta protiv uvoznih carina Britanske istonoindijske kompanije. Rat zvanino poinje 1776. na Drugom Kontinentalnom kongresu kada je doneta Deklaracija o nezavisnosti. Rat je poeo prelaskom engleskih brodova na tlo Amerike. Na elu kolonijalne vojske bio je Dodr Vaington, ali je amerika vojska imala slabe izglede za pobedu dok ih nisu podrali tradicionalni britanski neprijatelji iz Evrope Francuska, Holanija i panija. Rat je zavren 1781. ali je SAD stvoren 1783. Pariskim mirom. Prvi ameriki ustav je donet 1789. Amerika revolucija je prethodila mnogim drugim evropskim revolucijama u XIX veku, prva revolucija koje se dogodila u Evropi bila je Francuska devolucija. Ideju o nezavisnosti sonaio je sm kralj Dord III koji je Amerikance tretirao kao pobunjenike, a formulisao je i popularisao Tomas Pejn.
(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi, II, str. 364-402; Fransoa atle et al. (ur.):Enciklopedijski renik politike filozofije, I, str. 232-237 (Deferson);
TEORIJSKI OSNOV AMERIKE DEKLARACIJE NEZAVISNOSTI Ideju nezavisnosti naroito je promovisao Tomas Pejn u svom pamfletu Zdrav razum, iz 1776. On je napao engleski ustav kao tekovinu mranih i ropskih vremena kada bi i najmanji korak od tiranije vaio za slavni spas. Postupak Britanije prema Americi Pejn je opisao kao britansko varvarstvo i smatrao je da mir moe da se obezbedi samo kontinentalnom nezavisnou. Pejn je vie strahovao od graanskog rata ako doe do pomirenja sa Engleskom, nego od otvorenog sukoba sa Britanijom. Kontinentalni kongres je 11.juna 1776. oformio komisiju za izradu Deklaraciju nezavisnosti. U komisiji su bili Tomas Deferson, Don Adams, Bendamin Frenklin, Roder erman i Robert Livingston. Spiritus movens Komisije bio je Tomas Deferson, virdinijski advokat koji je ve bio angaovan na pisanju Deklaracije prava Virdinije. Osim uzora u Virdinijskoj deklaraciji, Defersonu su veliki uzori bili Haki manifest ujedinjenih provincija, teorija Dona Loka i Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora optube protiv kralja arlsa I. Haki manifest je posluio kao uzor za koncipiranje prvog dela Deklaracije u kojem se iznosi pravo na otcepljenje amerikih kolonija od Velike Britanije a optube protiv kralja arlsa I za drugi deo deklaracije u kojoj se navode zloini Dorda III. Lokov uticaj ( dve rasprave o vladi) se vidi kroz parolu amerike revolucije no taxation without representation jer je Lok iznosio argumente za nunost saglasnosti puka pri odluivanje o porezima; Uticaj se jo bolje vidi u drugom pasusu Deklaracije gde su nabrojana neotuiva ljudska prava na ivot, slobodu, i potragu za sreom. Ova prava, po Defersonu, oveku je dao tvorac i zato je ovek obavezan da potuje i vodi rauna o toj datosti. To nije pravo, nego obaveza. Deferson je smatrao da puk i bez vlade ini jedinstvo koje se na okupu dri dobrovoljno i prosveeno; Zato je pravo puka uvek kada neki oblik vlade pone da ga ugnjetava da je smeni, ukine ili napravi novu vladu. Sva vlast potie i pripada puku. Posebnost teorije o pravu na otpor tiraniji iz Deklaracije je ta to je cilj otpora izlaenje iz domena tiranske vladavine, a ne njena smena. Pravo na otpor postalo je pravo na secesiju od one drave u kojoj se veina podanika miri sa tiranijom. Odmah po proglaenju Deklaracije 13 amerikih drava je postalo nezavisno i ujedinjeno pod jednom, federativnom vlasti koja vodi rat i zakljuuje mir, na osnovu tog ugovora.
FEDERATIVNA TEORIJA REPUBLIKE ( iz skripte) Cilj je bio federativni sistem i podela vlasti. Smatrali su da u republici ne sme da vlada veina nad manjinom i da republika ne moe dugo da izbegava ni jedno ni drugo i da se zato pre ili kasnije da zavri u graanskom ratu, iz ega je zakljueno da je republika jedno nestabilno dravno ureenje. Da bi bila stabilnija mora da doe do proirenja drave ( stvaranja federativnih jedinica) do one granice koja e da omogui pluralizam interesa, tj. razbijanje veine na mnogo razliitih stranaka, koje e biti prinuene da biraju nepristrasnu vladu. Stranarstvo se moe kontrolisati ako je svaka stranka manja od veine puka. Problem stranarenja je u malim republikama nereiv, to je kljuni argument prerastanja SAD u saveznu dravu, jer velika drutva teko potpadaju pod tiraniju graanskog sveta.
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Na veoj teritoriji ima vie interesa, s'tim i vie stranaka pa jedna nee moi da se nametne drugima, jer e da postoji sistem opozicije i pozicije. Idealno ureenje je liberalna republika na velikoj teritoriji, koja sledi principe podele vlasti, predstavniki demokratski sistem i mnogo stranaka koje ostavljaju prostor nepristrasnoj vladi da ostvaruje pravdu. to su manja drutva to je manji broj stranaka, a to je manje stranaka vea je mogunost da neka stranka postane veinska i da pone da tlai narod. Sr Deklaracije prava Virdinije bio je da zatiti republikanske vrline i da obezbedi slobodu graana.
FEDERALISTINO SHVATANJE PODELE VLASTI (iz skripte) Federalisti su smatrali da tiranija moe da postoji u razliitim oblicima, tj. da nju mogu da sprovode razliiti nosioci vlasti i da je zbog toga neophodno da se svaki organ vlasti obezbedi i da postoji uzajamna kontrola puka i vlasti radi vlastite sigurnosti. Logika podele vlasti u amerikom ustavu je logika samoodranja i borba za opstanak svakog organa vlasti. Principi podele vlasti: bezbednost i sreu graana moe da obezbedi samo jaka drava jaka drava je ona koja nije tiranska tiraniju moe da sprei podela vlasti podela vlasti moe da opstane samo ako svaki organ raspolae sredstvima da se bori protiv drugog organa
Vlast po sistemu tee i protivtee podeljena je na saveznu i dravnu, a zatim na legislativu, egzekutivu i judikativu. Na saveznom nivou organi su: Kongres legislativa- sastoji se od prvog doma ( predstavniki dom celokupnog amerikog puka) i drugog doma ( predstavniki dom drava, po dva senatora). Kongres je zakonodavni organ. Predsednik egzekutiva moe da uloi veto i ima pravo pomilovanja on je izvrni organ, Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora ako se prilikom nekog imenovanja mora konsultovati sa senatorom i dobiti njegovu saglasnost. Vrhovni sud judikativa Pored podele vlasti i meusobne kontrole, postoje i izbori kao drugi, eksterni oblik kontrole vlasti, tj. kontrole predsednika od strane biraa.
FEDERALISTIKO SHVATANJE LJUDSKIH PRAVA (iz skripte) Federalisti su smatrali da su osnovna prava u ustavu SAD ne samo nepotrebna i opasna jer ako se jednom krene sa nabrajanjem prava ili se nee moi stati ili e neka prava biti zaboravljena. Svaki ovek ima prava data od prirode u koje ni jedna vlast nema prava da zalazi i koja u ustavnom poretku ostaju nepokrivena oblast. Situacija se pokrenula ratifikovanjem ustava. Za antifederaliste glavni argument protiv ratifikacije je bio taj to e nova savezna drava suziti ne samo prava drava nego i prava svih Amerikanaca. Medison se zalagao da u ustav bude uvrena deklaracija prema kojoj se sva vlast izvorno nalazi u puku i iz kojeg proistie da je vlada postavljena da bi delovala u korist puka, koja se sastoji iz uivanja ivota i slobode kao i prava na pribavljanje i upotrebu svojine i uopte potrebe i sticanje sree i sigurnosti. 1792. ratifikovano je 10 amandmana koji su inili deklaraciju prava i usvojen je jedinstveni ustavni poredak.
FRANCUSKA REVOLUCIJA 1789-1799 Francuska izlazi kao poraena iz sedmogodinjeg rata (1763.) i u narednim godinama ini sve kako bi se revanirala Engleskoj. Pomae Amerikancima u ratu protiv Engleza i time ini odluujui korak u pravcu bankrotstva. Kako bi doao do novih poreza Kralj Luj XVI, 1788. odluuje da raspie izbore za Trei dom Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora staleke skuptine, koja nije sazivana od poetka XVIII veka. Staleku skuptinu inila su tri doma: u prvom je bilo plemstvo, u drugom svetenstvo a u treem
graanstvo.
Da bi bili rapisani izbori za Trei dom staleke skuptine, morala su da budu poznata pravila koja su u meuvremenu zaboravljena. Staleka skuptina se okupila 1.maja 1789. u Treem domu su se nali poreski obveznici (njihovi predstavnici) stariji od 25 godina. 9.juna 1789. skuptina se proglaava ustavotvornom. 17.juna 1789. skuptina se proglaava Narodnom i ukida domove. U skuptini se formiraju stranke: monarhisti, aristokrate i rodoljubi ( jakobinci, irondinci i druge frakcije). Sijez je imao ideju da Opti stalei, kada se jednom uspostave kao jedinstveno reprezentativno telo cele nacije organizuju izbore za jedan vanredni organ Konvent koji bi bio ovlaen za donoenje ustava. Poto se to nije dogodilo, nego je proglaena Nacionalna skuptina, francuska revolucija je ve u svojoj prvoj fazi pola putem uzurpacije pukog suvereniteta, koji je proklamovala kao svoj osnovni princip. Diktatorski karakter posla koji je Nacionalna skuptina preuzela na sebe vidljiv je iz formulacije samoovlaivanja ( loptalinom zakletvom) koja je dalje implicirala da joj za donoenje Ustava nije potrebna nikakva saglasnost, ni biraa ali ni kralja. Ne obazirui se na to to objedinjuje i konstitutivnu i konstituisanu vlast Nacionalna skuptina je legitimaciju za donoenje ustava napla u optoj volji koju su poslanici uzeli na sebe da zastupaju mimo svih institucija i proceduralnih pravila. Poto su morali da prihvate injenicu da pored nacije postoji i Kralj, 3. septembra 1791. donose ustav iz kojeg je proistekla konstitucionalna monarhija koja je bila najslinija Engleskoj, ali se razlikovala po vie vanih elemenata: kralj je bio organ izvrne vlasti ustav je predviao zakonodavnu skuptinu ( to je bio ustupak konzervativnim seljakim slojevima)
Funkcionalnost celog sistema zavisila je od saradnje svih nosioca vlasti, a osnovni problem je leao u kraljevom pravu suspenzivnog veta. Ovo zadiranje egzekutive u ovlaenje legislative bilo je kobno i po Ustav i po zakonodavnu skuptinu. Ustav je 1792. stavljen van snage, jer je ve tokom 1791. dolo do paradoksalne saradnje izmeu Kralja i dela zakonodavne skuptine koji je bio protiv ustavne monarhije. Radikalne struje Zakonodavne skuptine zakljuuju da politiki ivot zemlje nee biti skrenut u kanale novih institucija i da jedino radikalizacija krize moe da dovede do njenog Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora raspleta. irondinci i Jakobinci postaju najvei zagovornici rata sa Austrijom i Prusijom od kojeg su oekivali da sredi celokupnu unutranjepolitiku situaciju. irondinci su smatrali da e rat da razbudi ostatke monarhije; Luj XVI je oekivao da rat rasturi klimavu revolucionarnu tvorevinu, a rat je radikalizovao revoluciju i mobilisao snage rulje za koju je Usav 1791. bio zatvoren i od koje se strahovalo. Rat je ubrzao pad monarhije i iz optih izbora je stvoren Konvent koji e i zvanino da ukine monarhiju i uspostavi republiku jednu i nedeljivu. Konvent je imao dva vanredna politika ovlaenja da bude ustavotvorni organ i potpuno suveren organ vlasti. Konvent je ukinuo monarhiju a sebi prisvojio pravo da tui kralja i istovremeno da mu sudi. Jednostavno je postao uzurpator celokupnog suvereniteta nacije. Tokom revolucije Francuska je vodila rat na dva fronta: spoljanjem sa Pruskom i unutranjem tokom Velikog Terora; Poetak Terora vezan je za ruenje ustavnog poretka i svrgavanje monarhije. Luj XVI je svrgnut sa vlasti 10.avgusta 1792; 22.septembra 1792. Konvent proglaava Narodnu republiku ( prvi dan novog kalendara) a Nacionalni Konvent pokree suenje kralju zbog veleizdaje 21.januara 1793. Luj je pogubljen i usledio je politiki haos, porast unutranjih sukoba, ratni porazi, nove ekonomske krize... Francuska revolucija je prva otkrila svu dubinu modernog pojma revolucije sa tradicionalnim shvatanjem prava na otpor tiraniji.
(u rideru:Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi, III, str.22-55)
RUSOOVA TEORIJA PRIRODNOG STANJA U RASPRAVI O POREKLU I OSNOVAMA NEJEDNAKOSTI MEU LJUDIMA Ruso razlikuje dve vrste nejednakosti prirodnu ( ili fiziku) i moralnu ( politiku). Po prirodi ljudi su jednaki i slobodni i pokoravaju se prirodnim zakonima Prirodni zakoni su prethodili razumu i upuivali su ljude na samoodranje i samilost; Kada su poeli da razmiljaju ljudi su poeli da stvaraju i jezik i to ih je dovelo do osamljenja i izopaenja. Prirodno stanje, prvobitno stanje je blagonaklono prema svim ivim biima, u njemu nema emocija ( ljubavi) i drugi ljudi se povezuju meusobno samo radi reprodukcije. U prirodnom stanju ovek je amoralno bie jer ne poznaje poroke i zlo. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Greka prethodnih filozofa i teoretiara, po Rusou, je to to su prirodnom stanju pripisivali osobine drutvenog stanja. Ruso se ne slae sa Hobzom koji smatra da je ovek po prirodi neustraiv i da samo misli kako da napada i da se bori. Kao prirodne neprijatelje oveka Ruso vidi prirodne nedostatke detinjstvo, starost i razne bolesti; Meutim takoe konstatuje i da bi istorija ljudskih bolesti mogla da se posmatra kroz razvoj ljudskog drutva; Da moderan nain ivota, sam po sebi ljude ini bolesnim a da u prvobitnom stanju to nije bilo tako; Ruso razlikuje telesno i duhovno prirodno stanje; Sa aspekta duhovnog prirodnog stanja, duhovni razvoj oveka je pokvario njegova ula. Ljudi mogu vie da se razlikuju meu sobom nego ovek od izvesne ivotinje; Razlika izmeu oveka i ivotinje nije tolika u tome to ovek moe da misli koliko u tome da je slobodan da ini ta hoe. Duhovno stanje oveka u prirodnom stanju ne premauje ovekove telesne potrebe; Ruso konstatuje da je uenje moralo da bude posledica hiljaduvekovnog prirodnog stanja u kojem ovek nije koristio mogunost da prenese svoja znanja. Takoe, Ruso ne smatra dravu izlaskom iz prirodnog stanja, niti posmatra prirodno stanje kao loe ( bedno); Izlazak iz prirodnog stanja se dogodio provienjem koje je omoguilo odreenim osobinama da se razviju i kada su se pojavile prilike da ovek moe da ih primeni. Prelazak iz prirodnog stanja podrazumeva stvaranje nacije, jedne i nedeljive u kojoj pojedinac gubi sva prirodna prava, i stavlja se na raspolaganje vlasti ( kada ona od njega trai da d svoj ivot za domovinu, on to mora da prihvati). Takvo rtvovanje pojedinac e da uini ako je u njemu naelo solidarnosti postalo dominantno i ako je naelo samoodranja postalo kolektivno preneto u naciju. Individualizacija naela solidarnosti i kolektivizacije naela samoodbrane je zadatak koji treba da ispuni graanski etos. Opstanak drave je nespojiv sa opstankom graanina, pa jedno od njih mora da nestane.
( u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi, III, str. 15-21; Fransoa atle et al. (ur.):Enciklopedijski renik politike filozofije, II, str. 867-884 (Ruso); )
RUSOOVA TEORIJA ISTORIJE U RASPRAVI O POREKLU I OSNOVAMA NEJEDNAKOSTI MEU LJUDIMA Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Prvo drutvo je porodica a kasnije nastaje nacija. Privatna svojina je nastala kada je prvi ovek nacrtao tapom granice na zemlji i pronaao dovoljno naivnih ljudi da poveruju da je sve to se nalazi unutar tih granica njegovo. Iz privatne svojine raa se ropstvo i beda, ali i pobune i pljake. Privatno pravo je suprotno prirodnom zakonu, jer sujeta ovladava potrebom. U drutvu se nejednakosti poveavaju obrazovanjem. Saznanje je pretpostavka ovekovog gospodarenja nad prirodom a naposletku i nad samim sobom. Nasuprot Hobzu, Ruso tvrdi da je drutveno stanje stanje rata svih protiv sviju i da su drave stvorene da bi se obuzdao taj rat. Delanje oveanstva na drave dovelo je do niza besmislenih ratova. Ruso razlikuje etiri vrste nejednakosti: plemika titula, bogatstvo, mo i line zasluge. Drava se tokom istorije neizbeno izopauje od vladavine sitnih sopstvenika u demokratiji, preko nekolicine bogatih u oligarhiji do jednog u despotiji i tiraniji. Sa despotijom (tiranijom) krug se zatvara, svi su jednaki u ropstvu.
RUSOOVA TEORIJA OPTE VOLJE I VOLJE SVIH (iz Uroeve skripte!) U drutveni ugovor uvodi dva pojma: volja svih o privatnom interesu ( suma svih pojedinanih volja u jednom narodu i oznaava sadraje koji se nalaze u pojedinanim svestima pripadnika naroda) opta volja vodi rauna o optem interesu ( zajedniko svim pojedinanim voljama, prosek se dobija kada se uklone svi ekstremi) Opta volja se nalazi u osnovi drutvenog sporazuma koji obezbeuje graansku slobodu. Ona mora da proizilazi iz svih kako bi bila primenljiva na sve. Opta volja svakog pojedinca je ist cilj razuma koji, kada utihnu strasti, rasuuje o tome ta ovek moe da oekuje od blinjeg i o onome to njegov blinji moe da oekuje od njega. Opta volja je vie psiholoka nego politika i Ruso optu volju povezuje sa moralnom saveu. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Pojedinana volja je sklona povlasticama, dok opta volja radi na uvrivanju moralne svesti. Slinost opte volje i moralne svesti obe dolaze do uzraaja kada su strasti iskljuene, a moe da se zakljui da u stvari, moralna svest saima u sebi optu volju, da je opta volja sredstvo moralne svesti, kao to je pravo sredstvo morala. Moralna svest preko opte volje treba da bude izraena u zakonima. Najbolje reenje za to jeste neposredna demokratija, gde bi svi pojedinci inili zakonodavno telo i donosili zakone. U sluaju da se uspeno artikulie opta volja, svi pojedinci bi imali graansku jednakost i u zakonima bi postojale opte norme koje se ne bi mogle vezati ni za jednog pojedinca a odnosili bi se na sve, tj. zakoni bi imali karakter opte volje.
RUSOOVA TEORIJA REPUBLIKE U DRUTVENOM UGOVORU Razlikovanje dravnog ureenja zasniva se na odnosu broja magistrata i broja graana: demokratija ako je broj graana koji obavljaju javne funkcije vei od broja obinih graana aristokratija kada ima manje magistrata nego graana monarhija vladavina jednog Suveren je aktivni pojam naroda koji dela: iskljuivo u skuptini u kojoj su okupljeni svi graani; Suveren je protivnik graanske demokratije. Vlada je telo magistrata koje u ime suverena vri vlast koju joj je on poverio a moe da se ogranii, preinai ili oduzme. Svaka slobodna radnja ima dva uzroka koji je zajedniki proizvode: jedan je moralan volja koja izaziva radnju, a drugi je fiziki snaga koja je izvruje. Politiko telo ima iste pokretake snage i kod njega razlikujemo snagu i volju, volja je poznata kao zakonodavna vlast a snaga kao izvrna. Zakonodavna vlast pripada narodu. Vlada je posredniko telo stavljeno izmeu podanika i suverena radi njihovog uzajamnog Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora optenja, kome je povereno izvrenje zakona, kao i odravanje graanske i politike slobode. lanovi vlade su magistrati. Vlada, da bi bila dobra treba da bude srazmerno jaa ukoliko je narod mnogobrojniji, ta srazmera izmeu suverena, vladaoca i naroda nije proizvoljnost nego nunost politikog tela. U savrenom zakonodavstvu posebna ili pojedinana volja mora da bude bez ikakvog uticaja volja vladinog tela treba da bude vrlo podreena i opta volja ili suverena volja treba da gospodari i da bude jedno pravilo za sve ostale. Postoji taka u kojoj se svaki oblik vlade stapa sa sledeim oblikom i jasno je da, ako ima samo tri naziva, u realnosti vlada moe da dobije toliko razliitih oblika koliko drava ima graana. Iz tri kombinovana oblika moe da nastane mnotvo meovitih oblika, svaka vlada je najbolja u nekim sluajevima, a najgora u drugim. Po Rusou demokratija je najslabija vlada i najpodlonija graanskim sukobima. Ne postoji prosta vlada. Sloboda nije plod svih podneblja i zato i nije na domaaju svih naroda. Ukoliko se rastojanje od naroda do vlade poveava, utoliko nameti postaju sve tei, tako je u demokratiji narod najmanje optereen, u aristokratiji vie a u monarhiji podnosi najvei teret. Iz toga, Ruso zakljuuje da monarhija odgovara samo bogatim narodima a demokratija malim i siromanim zemljama. Kada bi ceo jug bio preplavljen republikama, a sever despotijama, ostalo bi tano da prema dejstvu podneblja despotizam odgovara toplim krajevima, varvarstvo hladnim a dobro ureeno politiko telo srednjim predelima. Idealno dravno ureenje je mala drava, antiki polis, gde predlog zakona moraju da prihvate svi graani i da on bude jednoglasno donesen, to bi predstavljalo drutvenu harmoniju. Ruso razlikuje sledee vrste zakona u republikama: 1. 2. 3. 4. temeljni zakoni ( ustav) institucionalni temelj politike zajednice graanski zakoni reguliu poslovne transakcije meu graanima krivini zakoni odreuju kazne za odreena dela obiajni zakoni nisu pisani ali jesu vodii ponaanja svih graana
SIJEZOVA TEORIJA Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
(iz nenadove skripte!)

Sijez je u spisu ta je trei stale? formulisao ideje iz 1789. godine. Zahvaljujui njemu nacija je identifikovana sa treim stalepm, jer je pisao da je 96% nacije trei stale a ostatak su prvi i drugi. Umesto monarhije njegova meta napada bili su prva dva stalea, kritikovao je rasistiko uenje o plemikoj krvi, jer je njegova ideja da francuska nacija postane graanska nacija u kojoj nije bitno poreklo. Ljudi u prirodnom stanju ne ive iskljuivo u stanju rata ve i u stanju meusobne koristi. Tako da e jedan broj ljudi koji ivi u prirodnom stanju i koji se meusobno ispomae da se ujedini i stvori naciju. Ve u prirodnom stanju nacija predstavlja potencijalno politiko telo koje poseduje sposobnost za htenje i delanje. Ukaskom u drutveni poredak ovek ne gubi svoju prirodnu slobodu. Sijez proglaava neophodnim postojanje stvarne zajednike volje svih pripadnika nacije, koja proizilazi iz injenice da su lanovi nacije ujedinjeni. Stvarna zajednika volja postoji dalke u prirodnom stanju i ima sva prirodna svojstva potrebna za delanje. Da bi vlast bila izraena ona mora da bude poverena nekolicini koji e predstavljati ustavotvornu skuptinu, kroz koju deluje reprezentativna zajednnika volja i koja svoj izraz dobija u konstitutivnoj vlasti. Kada konstitutivna vlast stvori ustav i kada na osnovu toga budu izabrani redovni nosioci vlasti, oni e reprezentativnu zajedniku volju poeti da izraavaju kao konstitutivna vlast. Konstitutivna vlast se deli na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Predstavniki sistem mora da bude univerzalan i zasnovan na prostornom, ane stalekom kriterijumu. Odluke moraju da se donose veinom glasova. Nacija se stvara kroz prirodna prava, postoji i pre ustava, a sa ustavom dobija politike institucije kroz koje e njena volja da se manifestuje i pokrene delanje. Sijez je doao do zakljuka da naciju ne obavezuje ustav, jer ona pred njim ne moe da bude obavezna, kasnije on taj stav menja pa nacija prestaje da bude nezavisna od ustava, a ustav postaje garant stabilnosti i poretka koji s vremena na vreme moe da bude reformisanSijez predvia da konstitutivna vlast donosi i deklaraciju prava, vii akt od ustava, koji e Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora da obezbedi da prirodna prava ljudi ne budu ugroena. Predvia i postojanje vanrednih predstavnikih vlasti u sluaju da doe do sukoba izmeu redovnih inilaca vlasti.
JAKOBINSKA TEORIJA ( ROBESPJER I SEN-IST) Na prolee 1793. jakobinci radikalizuju revoluciju; Dolazi do velikog uspona Rusoovog uenja o optoj volji a Ruso postaje svetac revolucije. Glavne snage kroz koje Rusoova teorija doivljava promociju su sankiloti i jakobinci. Jakobinci postaju profilisana politika grupacija u vihoru rata. Do tada oni su bili odani idealu ustavne drave i sarauju na njenoj realizaciji; 1791. Robespjer izjavljuje da je revolucija okonana. Meutim za vreme rata oni se okreu Rusoovim idejama i izlaze u susret zahtevima sankilota, jer su i sami zagovarali drutvo malih posrednika, u kojem svojina nee biti ukinuta nego samo kontrolisana i ujednaavana; Jakobinci i sankiloti su delili miljenje o dravi. Iza jakobinaca je stajala ideja romantiarskog republikanizma koja je, osim rata sa Pruskom, pokrenula i tzv. drugu revoluciju od avgusta 1792. koja je bila direktno usmerena protiv ustavne drave i koja omoguava poetak postepene obnove starog reima u domenu osamostaljivanja dravne vlasti prema atomizovanim pojedincima. Retorika svgravanja monarhije je u osnovi pravo na otpor tiraniji, ali je ideja zapravo bila razraunavanje sa postojeim politikim institucijama i raiavanje svih posredujuih grupa izmeu vlasti i pojedinca. Tokom rata sa Pruskom desio se kljuni dogaaj koji je doveo do Velikog Terora. Vojska je otila na front a Pariz prepustila naoruanom narodu. Pariska optina, nahukana od jakobinskih voa, je 3.avgusta naloila svrgavanje Luja XVI u roku od nedelju dana; Na dan isteka tok roka pariska optina je oformila dobrovoljaku gardu i krenula na dvor. Dvor su uvali naoruani plaenici, Luj je pobegao u zgradu Zakonodavne skuptine, plaenici su potukli dobrovoljce pariske optine i Luj im je naredio povlaenje. Kada je plaena vojska krenula u povlaenje dobrovoljaka garda je napala i masakrirala ih, a pariska optina je proglasila Luja XVI svojim zarobljenikom. Pariske sekcije i Jakobinski klub su i formalno zatraili egzekuciju Luja XVI, na osnovu ega je obrazovana komisija od 24 poslanika Konventa da ispita ceo problem. Jakobinci su vremenom napustili ideju o pravu na otpor tiraniji i zahtevali preobraaj celokupnog drutva u skladu sa iskonskom prirodom oveka, a ruenje tiranije su proglasili Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora poetnom fazom tih promena. Sen-ist u svom govoru u Konventu kae Nemogue je vladati a ostati nevin; on je odbijao ideju o pravnom utemeljenju tiranicida i smatrao je da je svaka monarhijska vlast sama po sebi tiranija i da zato podanici imaju moralnu dunost tiranicida. Robespjer se priklonio Sen-istovom miljenju i na Konventu je izjavio: ... Luj mora da umre jer domovina mora da ivi. Robespjer gazi svako pravo da bi sluio svoj gospodaru, gospodar, umesto kralja postaje jedan i nedeljiv narod. Nain na koji je voeno suenje Luju vodio je nuno radikalizaciji francuskog nacionalizma a jakobinci su uspeli da potisnu irondince sa pijedestala nacionalizma. Robespjer je iskoristio suenje da otvori unutranji front na kojem su se na sukobljenim stranama nali narod i kralj. Jakobinska strategija se pokazala plodonosnom: nacionalistika polarizacija izmeu naroda i kralja, kao dve zaraene strane dospela je u formulaciju optube i tako ve sama donela presudu. Sen-ist je analizirajui revoluciju, gde je posle svrgavanja kralja nastupila tiranija Konventa, izvukao zakljuak da je svako uplitanje prava u in tiranicida opasno. U ime jo neuvene i neviene slobode, jakobinci i Sen-ist, ruili su ne samo stari reim nego i konstitucionalnu monarhiju. Jakobinci su radikalizacijom revolucije konzervirali ustavnim ogranienjima ogranien apsolutizam. eleli su da revolucija bude akt proienja kojim se drutvo oslobaa svih neprijatelja slobode bez obzira koji je njihov status.
BERK VS. PEJ ( poslala Smiljana!) 1)BERK:Generacije ivih preuzimaju obaveze koje su ranije generacije utvrdile PEJN:Mrtvi ne mogu da vladaju nad ivima. Svaka generacija ima pravo sama da uredi uslove svog ivota. Svako ko ivi mora da se pita pod kakvim e uslovima iveti. 2)BERK:Monarhijska vlast je izvorna i neprikosnovena u svakom drutvu. Zagovara parlamentarnu ustavnu monarhiju, u smislu suvereniteta kralja u parlamentu, kao u Engleskoj.
uta boja pitanja roza godineplava dela autora PEJN:Bog je prema Bibliji sve ljude stvorio jednakim i niko ne moe kao kralj da vlada nad drugima (republikanska teza da su svi ljudi jednaki). 3)BERK:Kralj i Parlament (plemstvo i graanstvo) su tekovine spontane drutvene evolucije. PEJN:Nije tako idilino. Kralj je potomak osvajaa (Vilijam Osvaja), plemii potomci njegove bande, gradovi su nastali iz njegovih garnizona, a porezi iz njegovih haraa. To je tradicija represije, na koju se ne treba pozivati ve je treba ukinuti. 4)BERK:Zakon o pravima obavezuje sve Engleze od 1689. godine naovamo. PEJN:Zakon o pravima obavezivao je samo Engleze koji su ga 1689. prihvatili, a njihove potomke samo dokle oni hoe. 5)BERK:Englezi su se 1689. godine pobunili protiv Dejmsove tiranije, pobunili su se protiv tiranina, dok su se Francuzi 1789. godine pobunili protiv Luja XVI koji je bio astan i poten monarh. Takoe, u Francuskoj je bilo brutalnih ubistava nosilaca vlasti. PEJN:U Engleskoj je pobuna 1689. bila samo protiv linosti Dejmsa, a ne i protiv principa monarhije, odnosno tiranije. Ljudi nisu ulazili u principijalne razloge. Francuzi se nisu pobunili 1789. protiv linosti Luja monarha, nego protiv monarhije kao principa (monarhija uvek sadri neke tiranske principe). Linost Luja XVI bila je irelevantna. To su bila principijelna pitanja kako jedan drava treba da izgleda. Pritom je narod postupio onako kako su pre toga ti isti predstavnici vlasti postupali prema njemu, te ga takvom delanju nauili. 6)BERK:Drava mora imati uporite u crkvi, kao to je sluaj u Engleskoj u kojoj postoji anglikanska crkva. Tradicionalni temelj drutva je crkva. PEJN:Drava mora biti prosveena, to znai da se kroz revoluciju duha, kao u SAD i Francuskoj, mora osloboditi od svakog sujeverja i duhovnog nasilja. 7)BERK:Englezi imaju superiorni engleski ustav. Engleski ustav je proistekao iz duge tradicije, to je za ustav najbitnije PEJN:Englezi imaju toliko istorijskih dokumenata da ni sami ne znaju ta im je ustav, dok su Francuzi 1791. godine dobili pravi, pisani i jedinstveni ustav (kao Amerikanci). Francuski ustav, ba kao i ameriki, proizaao je iz ustavotvorne skuptine koja je na taj nain ovaplotila drutveni ugovor 8)BERK:Engleska poiva na titulama i privilegijama. Zato je i superiorna. Vie prirode slue kao moralni vaspitai i uzori drugima.
uta boja pitanja roza godineplava dela autora PEJN:U Francuskoj nema privilegija, nego se potuje vrlina jednakosti. 9)BERK:Engleska ima superiornu vladavinu mudre manjine, na elu sa najmudrijim meu njima - kraljem. PEJN:Ako je u Engleskoj najmudriji ovek vladar, onda su Englezi strano glupi, poto su kralja morali da trae u Hanoveru. Proizvoljnost esto odreuje kralja, a ne mudrost. 10)BERK:Engleska ima superioran poreski sistem. U engleskoj pravo rata pripada vladi i zato u Engleskoj o pravu rata odluuju oni koji znaju da li joj je rat potreban. PEJN:U Engleskoj ima toliko mnogo poreza da niko ne moe u njima da se snae, dok je u Francuskoj poreski sistem jedinstven i transparentan. U Francuskoj narod odluuje o ratu.
(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi, IV, str. 10-13; Fransoa atle et al. (ur.):Enciklopedijski renik politike filozofije, I, str. 104-112 (Berk) i II, 792-796 (Pejn);)
PEJNOVO SHVATANJE PRAVA OVEKA I DRAVNIH UREENJA U PRAVIMA OVEKA (Nenadova skripta!) Prava oveka Prvi deo je objavljen 1791. godine a drugi 1792. godine. Drutveni ugovor prema Pejnovom shvatanju sve generacije, a u svakoj generacij svi pojedinci,imaju jednaka prirodna prava. Ova prirodna prava dele se na dve vrste: Ona koja su, u svom izvornom obliku, zadana i posle ulaska u drutvo Ona koja su u drutvu steena Pojedinac zadrava prava iz prve kategorije zato to mo vrenja prava jednako pripada pjedincu kao i samo pravo. Ali, pojedinac ne moe zadrati prava iz druge kategorije zato to nema mo da ih ostvari. Zbog toga on to pravo prenosi na zajedniku riznicu drutva, a zauzvrat dobija, kao garanciju, celokupnu silu tog drutva. Kod Pejna prirodno i graansko stanje tee preplitanju i podudaranju. Smatra da je vlada zakonita samo ako je zasnovana na volji naroda, to jest ako je predstavnika. Prava i srea naroda su obezbeena samo ako zakonodavna skuptina u sebi okuplja i izraava zahteve to ireg sloja stanovnitva, kao u sluaju francuske Narodne skuptine. Skriptu sklepala Milena Mari, za sve greke piite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne tampajte ovo inae da Bog da vam grana pala na glavu!** uvajmo prirodu!**
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Vladati, kae Pejn, znai donositi zakone. Jedino njihovo izvravanje je ono koje garantuje sudska vlast. Svaki in koji ne moe da se podvede pod delokrug zakona iskljuen je sa politike scene kakvu Pejn vidi. U dobro ureenoj predstavnikoj republici narod e dobro izabrati svoje predstavnike. Bio je uveren u mogunost drutva da samo vodi svoje poslove.
(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj dravi, IV, str. 10-13; Fransoa atle et al. (ur.):Enciklopedijski renik politike filozofije, I, str. 104-112 (Berk) i II, 792-796 (Pejn);)
BABEFOVA TEORIJA (Nenadova skripta!) Svoja politika shvatanja je formulisao pod uticajem Rusoa, Mablija, Morelija i tzv. Besnih koji su za vreme revolucije neposrednije od jakobinaca izraavali tenje plebejskih masa. Besni su traili u da se u Ustav unesu socio- ekonomski zahtevi, da se sprei spekulacija najotrijim merama, da se nacionalizuje zemlja i podeli onima koji je ele obraivati; da se izvri podela prema potrebama, polazei od ideje da su potrebe svih ljudi jednake. Oni su zagovarali umerenost, pa je u vezi s tim Marks naglasio da ovakva shvatanja nisu imala jasne predstave o socijalizmu, naroito o revolucionarnom prevratu. Oni su bili polukomunisti i predstavljali su prvu fazu u procesu raanja komunizma u novo vreme. Njihove ideje je kasnije preuzeo Babef. Izdaje list Dnevnik slobode koji je kasnije preimenovao u Ljudski tribun. estoko napada nosioce jakobinskog terora, kao i kontra-revolucionarnu vladu termidorskog Konventa koja ju je smenila, zbog ega dospeva u zatvor. Po povratku na slobodu organizuje klub Panteon oko kog okuplja istomiljenike. Kada je Napoleon, po nalogu Direktorijuma 1796. zatvorio klub Panteon, Babef organizuje Drutvo, zaveru jednakih sa odborom koji je trebalo da pripremi oruani ustanak. Izdajom jednog od uesnika zavere organizacija je otkrivena, a Babef i njegov najblii saradnik su osueni na smrt. Posle neuspelog pokuaja samoubistva, pogubljeni su na giljotini. On je kritikovao formalnu jednakost pred zakonom kakvu je ostvarila Deklaracija prava oveka i graanina i traio je stvarnu jednakost. Deklaracija'' je pretvorila princip jednakosti u princip narodnog suvereniteta, tako da je narod zakljuio da ima pravo vlasnitva nad zemljom i zahtevao eksproprijaciju bogatih, ime je bio ugroen princip nepovredivosti privatne svojine. Babef nije bio zadovoljan Revolucijom, jer nije ukinula suprotnosti izmeu bogatih i siromanih.
uta boja pitanja roza godineplava dela autora Za njega revolucija nije ni bila zavrena. Prirodno stanje je po Babefu sluajno i nesavreno. Kada se u njemu poela naruavati prirodna jednakost, ljudi su uli u graansko drutvo. Meutim, ulaskom u graansko drutvo izgubili su raniju jednakost pojavom privatnog vlasnitva. Zato svo zlo nekog drutva potie od naruavanja prirodne jednakosti i pojave privatnog vlasnitva. Putem nove revolucije treba vratiti prirodna prava oveka i drutvenu svojinu. Ukidanjem privatnog vlasnitva nestae ratovi, nered i tiranija. U delu Manifest plebejaca Babef govori da je dolo vreme da se uini kraj bedi i predlae eksproprijaciju bogatih. Izjanjava se protiv nasleivanja, za jednako vrednovanje fizikog i umnog rada i protiv je svega to naruava socijalnu jednakost. Osnovne njegove ideje: a) da je sistem privatnog vlasnitva preiveo b) da izmeu siromanih i bogatih vlada stalna borba c) da je Francuska revolucija samo prethodnica jedne druge, daleko dublje revolucije koja e biti i poslednja- zagovaranjem nastavljanja revolucije ovo uenje, u stvari, prvi put iznosi ideju permanentne revolucije d) znaajna je i ideja nacionalne komune koja bi postala vlasnik naputene, nacionalizovane i neobraene zemlje i koja bi irenjem svoje ekonomske osnove postepeno dovela do ukidanja privatne svojine e) Babef se smatra i jednim od prvih koji su se zalagali za diktaturu plebejskih masa
(u rideru: Enciklopedijski renik politike filozofije, I, str. 55-58 (Babef); )

Skripta Ispt

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta Ispt

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

uta boja pitanja roza godineplava dela autora

irolama Savonarolam Don Viklif, Jan Hus.

moe da se kupi za novac nego da treba da se trai od Boga.

nacionalistika crta koja se poziva na kontinuitet posebnosti nacionalne istorije.

uta boja pitanja roza godineplava dela autora

saglasnosti puka. U poetku je puk neposredno na skuptini demokratski birao svog

katolike monarhomake teorije *vredi znati

uta boja pitanja roza godineplava dela autora

uta boja pitanja roza godineplava dela autora

utvrdila njena svojstva.

3. pridravanje ugovornih obaveza

1. putem institucije 2. putem osvajanja

Racionalni egoisti puk je rezultat stvaralake sposobnosti racionalnih egoista. Takav

revolucija ima unutranju logiju kretanja jednom pokrenuta vie ne moe

uzaludan kruni proces uzurpacije vlasti

AMERIKA REVOLUCIJA 1776-1783

uta boja pitanja roza godineplava dela autora

(iz nenadove skripte!)

You might also like