UDC 821.163.41-14.09 Petkovi-Dis V. 821.163.

41-95

QUBAVNA POEZIJA VLADISLAVA PETKOVIA DISA Sowa abri

SAETAK: U radu se razmatra pitawe koliko Dis ostavqa prostora motivu qubavi u svojoj poeziji i kako ga uklapa u svoju koherentnu i autentinu viziju sveta, s ciqem da se doe do poetikih stavova pesnika. KQUNE REI: prostorno-vemenska distanca, via i nia stvarnost, preegzistencijalna qubav, onostrane oi, poistoveivawe qubavnika i pesnika
Qubav, taj univerzalni poziv na saoptavawe, predodreena da bude jedan od posveenih predmeta i povoda poezije, kao motiv klasina do te mere da neretko postaje opte mesto, wu gotovo nikad nisu zaboravqali nai pesnici; pa tako ni Dis, u ijem ivotu qubav nije igrala vidnu ulogu, ali u ijim je pesmama postala jedan od glavnih motiva." (Miodrag Pavlovi)

Za Vladislava Petkovia Disa ne moe se rei da je prevashodno qubavni pesnik. ak ni kada motiv qubavi zauzima centralno mesto u wegovim pesmama, mi te pesme nikako ne bismo mogli nazvati isto qubavnima. Gradei, u veini svojih pesama, prostorno-vremensku distancu prema qubavi, za wega ona postaje fenomen koji se pre svega promiqa, a tek potom doivqava. Na taj nain, umesto da bude proputena kroz srce i oseawa pesnika, qubav biva smetena u sferu ideja, postajui misaoni pojam. Zato i one pesme koje bismo mogli nazvati qubavnima poseduju vie jednu univerzalnu, nego linu notu. Sve ovo se u najveoj meri odnosi na pesme koje su ule u prvu Disovu zbirku, a za koju se s pravom moe rei: Disova poezija, to su uglavnom Utopqene due (1911)".1 Meutim, u Disovom opusu postoji mawi broj pesama koje nam na jedan drugaiji nain osvetqavaju ovog pesnika. Kako one ne zauzimaju
1

Novica Petkovi, Ogledi o srpskim pesnicima, Beograd 2004, str. 72.

568 centralno mesto u wegovoj poeziji, u ovom radu e ostati vie na nivou pregleda nego analize. Ipak, one su bitne za stvarawe celovite slike Disovog poimawa qubavi, kao i za uvid u Disov doivqaj ene. Kako zbirka Utopqene due obuhvata najznaajniji deo Disove poezije, pesmama koje su ule u wu bie ostavqeno i najvie prostora u ovom radu. Zanimqivo je ispitati kako Dis motiv qubavi uklapa u viziju sveta izloenu u ovoj zbirci, kao i to da li kod wega postoji jedan koherentni doivqaj te qubavi. Nedovrenim reima", kao jedinom ciklusu qubavnih pesama,2 bie posveena dodatna pawa. Posebno e biti ispitano kako je on uklopqen u strukturu cele zbirke, kao i u Disovu viziju qubavi. Na kraju rada bie zanimqivo osvetliti poeziju V. P. Disa iz ugla jednog pesnika koji je doao posle wega Branka Miqkovia, a za kojeg smatram da je na jedan poseban nain osvetlio Disovu poeziju, otvorivi novu mogunost wenog tumaewa.

ENA U POEZIJI V. P. DISA U ranim pesmama (napisanim izmeu 1903. i 1904) nailazimo na jedan, u odnosu na Disovo centralno delo, potpuno drugaiji vid qubavnih pesama. Umesto oekivane eterine (mrtve) drage, tu sreemo konkretnu enu iz graanske sredine. Te su pesme (Darak", Prvi susret", Sa etwe", Poznanstvo") obojene lakom ironijom:
Znam da voli takve stvari Ta vas zlato silno drai!" Budi zdrava i vesela, I nestana k sve ene" (Darak"),

i autoironijom: u pesmi Sa etwe" pesnik sebe prikazuje kao smueno ae", gradei pesmu na paraleli izmeu dva susreta: lirskog subjekta sa akom i lirskog subjekta sa dragom. Pesma Poznanstvo" sadri i jednu erotsku notu, koja se ogleda u celoj situaciji (dami, kojoj je spala podveza, lirski subjekt nudi pomo), a posebno je naglaena na kraju pesme:3
Ali ta mu drago ja poare volim. Vatru koji gasi, taj se i opee; Sad se klawam, gospo; videu vas, molim? 'Kad stidqiv dan ode i kad doe vee' ".

Ovakav ton vie neemo sresti u Disovom pesnitvu.

U Utopqenim duama, ali u celokupnom Disovom pesnitvu. O tome je pisao Bojan Jovi: 'Predeo od splina' i Disova qubavna poezija", u: Disova poezija (zbornik radova), Beogradaak 2002, str. 329330.
2 3

569 Meutim, ve u pesmi Prvi susret" nailazimo i na prve znake eterinosti u opisu drage:4
Ili ste lagano i pognute glave, A oko vas vazduh, svetlost i mir stoje,5 A nad vama nebo boje jasno plave".

U veini pesama koje su ule u zbirku Utopqene due Dis e ostati na tragu ovako prikazane drage. Dakle, u ranoj fazi svog pesnitva, Dis peva realnoj / konkretnoj eni. Te pesme (kao i wegov stav prema eni) obojene su lakom notom ironije, sa vidnim erotskim nagovetajima. ena je tu realno bie, sa svim vrlinama i manama svoga pola (qubav prema poklonima i zlatu; vesela, zdrava, nestana), koja u lirskom subjektu budi, pre svega, erotske nemire. Ta faza wegove qubavne poezije (za razliku od kasnije) smetena je u konkretni ambijent jedne graanske sredine. Realizacija qubavi ne samo da je mogua, nego je i veoma izvesna (lirski subjekt sa damom zakazuje sastanak kad stidqiv dan ode i kad doe vee"). Konkretni ambijent i konkretnu enu nalazimo i u pesmi Na Kalemegdanu", koja je ula u zbirku Utopqene due. Ali, kao i u pesmi Prvi susret", i ovde nalazimo eterine elemente u opisu realne ene:
Tvoj kostim je bio lak k meseina, Na tvom nenom licu osmeh vedar, smeo, U bujnoj ti kosi spava pomrina".

Vremensko-prostorna konkretizacija ove pesme (dan julski, Kalemegdan), kao i opis dragine toalete (kostim lak k meseina", eir pomodan i beo") nagone nas da pesnikovu dragu doivimo pre svega kao realnu enu. Dis ima i mali broj pesama u kojima je qubav ostvarena. Tu je ena/draga prikazana kao izvor sree i strasti (G", Prvi zagrqaj"). U pesmi Voleo sam, vie neu" vidimo kako (za razliku od pesama Na Kalemegdanu" i Prvi susret") pesnik oduzima elemente eterinosti svojoj dragoj:
I gledam. Danas, kao nekad, nisi S pesmom na licu, niti mi se ini Da se pokree sad u meseini Arija snova, i da u woj ti si",

prikazujui je samo kao izvor strasti i telesnih pouda:

I sad, kad priu moji dani stari, Dani veliki, al' mrtvi za mene, I tvoje oi, i usne plamene Jedino to se krv moja zaari".
4 5

Isto, str. 332333. Naa su sva podvlaewa u stihovima.

570 Lirski subjekt naglaava da nad wim qubav nema vie vlasti" i da ne uje nita osim svojih strasti". To nas ne udi, s obzirom da govori iz perspektive sadawosti (kroz jako naglaenu opoziciju prolost : sadawost, t. j. sve to je u sadawosti odreeno je kao suprotnost prema prolim danima: nekada je draga bila sa pesmom na licu" i nekada se na meseini pokretala arija snova" u kojima je bila ona; nekada ju je voleo), i da je pesma smetena u ciklus Tiine" (u kojem se lirski subjekt odrie snova i predaje ulnim uivawima). Da je pesma prilagoena ovom ciklusu vidi se i iz wene ranije verzije:6
Sad ne razmiqam. I pored saznawa Da je na zemqi ve sve dockan za nas, Nov, drugi ivot ja ne elim danas".

U pesmi koja je ula u zbirku ti stihovi glase:

Sad ne razmiqam. I pored saznawa Da qubav naa umrla je za nas, Mene ne boli ovaj ivot danas".

U ranijoj verziji lirski subjekt ne iskquuje mogunost ostvarewa wihove qubavi nego samo mogunost da se ona ostvari na zemqi (to je potpuno u skladu sa Disovom vizijom qubavi u veini wegovih pesama). On tu govori o svojim nekadawim nadama i eqi za novim i drugaijim ivotom, koju sada naputa. U pesmi koja je ula u zbirku to je otkloweno. Lirski subjekt samo konstatuje da je wihova qubav umrla, ne ostavqajui nadu da se ona ipak moe negde drugde ostvariti (ime je pesma usaglaena sa ostalim pesmama koje su ule u ciklus Tiine"). Lirski subjekt, takoe, preutkuje nekadawe nade, samo konstatujui svoje izmirewe sa ivotom (u koji je baen bez imalo znawa, i bez svoje voqe"). U istoj pesmi draga se pojavquje kao neko ko mu vezuje bie za ovu vlagu i za zemqu gde je otilo sunce". Draga vie ne pripada vioj sferi (kao nekada) nego se vezuje za zemqu (za ulno, materijalno) i to apokaliptinu viziju zemqe (zemqu bez sunca). U dve Disove pesme (Ona, i woj" i Pogled") ena je predstavqena kao bludnica. U pesmi Ona, i woj" (koja je ula u zbirku Utopqene due) stapa se motiv mrtve drage i bludnice. Meutim, ova pesma nije prevashodno qubavna. Oseawe koje ona (draga/bludnica) budi u lirskom subjektu je saoseawe. A to bi moglo biti i saoseawe pesnika (izoptenog iz drutva) prema drugom biu koje je sline sudbine.7 U pesmi Pogled" draga je predstavqena kao bludnica, i ona se uklapa u opoziciju prolog ivota (ideali) i sadawosti (kada se lirski subjekt odrie ideala i predaje ulnim uivawima):
Objavqena je u: Bosanska vila (Sarajevo), god. 23, br. 24 (30. avgusta 1908), str. 374. Zanimqivo je da u ovoj pesmi nalazimo neto to e Milo Crwanski kasnije iroko razviti povezivawe zaviaja i smrti.
6 7

571
Traih negda qude voleo sam ene Sad bludnicu volim zanosi me jako, Jer poqupci weni sa usta rumenih Upijaju nebo pozlauju pak".

ena je ovde prikazana samo kao izvor telesnih uivawa, potpuno vezana za ulni ivot (na ovoj zemqi) i za sadawost (to se bitno razlikuje od veine Disovih pesama):
ena nieg nema sem tela i grudi, I mo da privue, zavede, oara".

Zanimqivo je da ovakva vizija ene u pesniku budi nadu u budunost.8 Najvei krug Disovih pesama (skoro sve koje su ule u zbirku Utopqene due) enu prikazuje kao eterino bie. Iz tako doivqene ene vode dve linije: 1) ka idealizovanoj dragoj koja je predmet pesnikovih matawa (a koja ima osnovu u realnoj eni), i 2) ka bajkovitoj predstavi lepotice koja je umrla, dakle, ka mrtvoj dragoj. Ta prva linija se ogleda u pesmama: Viewe", Seawe", Pria". Vreme odigravawa te male qubavne drame prikazane u ovim pesmama je u sadawosti, ili to bar tako na prvi pogled izgleda. Ali ako uzmemo u obzir da su sve ove pesme smetene u ciklus Umrli dani", onda ta sadawost" postaje problematina. Tu se pre radi o istorijskom prezentu kojim se opisuje zbivawe koje je ve odigrano, i na nivou vremena zbirke prolo (umrli" dani su zapravo proli dani). Mrtva draga se nalazi u najveem broju Disovih pesama koje su ule u zbirku Utopqene due (Grobnica lepote", Prva zvezda", Promenada", Plave misli", Glad mira", Moda spava"), kao i u pesmi Uvod u legendu 'Lepota' ", koja se nalazi meu ostalim pesmama (1905 1911). Ovaj motiv je veoma star9 i moe se povezati sa idealistikim doivqajem qubavi. Oiena od svega materijalnog, mrtva draga nudi jedan osoben doivqaj qubavi smeten u isto duhovnu sferu. Meu ostalim Disovim pesmama (nastalim posle objavqivawa zbirke Utopqene due) nailazimo i na motiv porodine qubavi (qubav prema eni i deci): Krv i dobrota", Meu svojima", Nedovrene pesme".
8 To se bitno razlikuje od glavnog toka Disovog pesnitva, u kojem su budunost i prolost prekrivene istim tonom:

Za mnom stoji ega nemam, a preda mnom: Mrtva prolost sa ivotom pokrivena" (Stara pesma"), i u kojem je budunost optereena jakom slutwom smrti. 9 Uoblien je jo u starogrkom mitu o Orfeju i Euridici, a inspirisao je mnoge velike pesnike svetske kwievnosti npr. Petrarku, Dantea itd. I nai pesnici su se rado bavili ovim motivom. Da pomenem samo neke: Branko Radievi, Laza Kosti, Sima Pandurovi, Branko Miqkovi.

572 Ova vrsta qubavi je osenena ratnim deavawima i strahotom koja je iz wega proistekla. Razdvojen od svoje porodice (koja je ostala u ratom zahvaenoj domovini) pesnik je u stalnom gru neizvesnosti i slutwe. Dui izostanak eninog pisma u lirskom subjektu izaziva najcrwe slutwe. Ove pesme korenspondiraju sa pesnikovom prepiskom,10 pa se mogu shvatiti kao najvie autobiografske.

DISOVA VIZIJA QUBAVI U ZBIRCI UTOPQENE DUE"

Iako je kult qubavi jedina krupnija stvar od koje je Dis u svom kratkom razdobqu odstupio, ipak je Disovo shvatawe qubavi jedna od najzanimqivijih stvari koja se u vezi sa wegovom poezijom nudi razmatrawu." (Miodrag Pavlovi)

O Utopqenim duama uglavnom je pisano kao o zbirci refleksivne poezije. Vie ili mawe osvrta bilo je i na motiv mrtve drage, sa naroitim zadravawem na pesmi Moda spava". Da je to zbirka prevashodno qubavne poezije nee se tvrditi ni u ovom radu. Ipak, pokuau da iz vie aspekata osvetlim koliko je prostora Dis ostavio motivu qubavi u ovoj zbirci i kako je taj motiv uklopqen u celokupnu viziju sveta. U tragawu za statusom motiva qubavi moda je najboqe poi od graninih pesama zbirke Tamnica" i Moda spava" koje je pisac i formalno izdvojio (kao prolog i epilog zbirke). Vaqa uvideti koliko prostora Dis poklawa ovom motivu u ovim pesmama. Pesma Tamnica", koja se moe nazvati i predvremenom Utopqenih dua, bitna je za razumevawe cele zbirke, pa e joj stoga ovde biti posveeno malo vie pawe. Cela pesma je zasnovana na vertikalnoj podeli stvarnosti na VIU (u kojoj je lirski subjekt obitavao pre sudbonosnog pada; preegzistencijalnu stvarnost) i NIU (u koju je nevoqno baen; stvarnost ivota na zemqi). Drama ove pesme, ali i cele zbirke, zasniva se na neprilagoenosti lirskog subjekta stvarnosti u kojoj se iznenada naao. Stoga je sukob sa tom stvarnou neizbean, i do potpunog wenog prihvatawa nikada nee ni doi.11 Ve u prvoj pesmi zbirke Dis istie tri elementa koji e mu biti stalno uporite u borbi protiv nametnute stvarnosti:

10 Npr. pesma Nedovrene pesme" korespondira sa pismom koje je Dis uputio svojoj eni Hristini, aprila 1917. Pismo je objavqeno u: Sabrana dela Vladislava Petkovia Dis-a, Beograd 2003, kw. 2, str. 59. 11 U ciklusu Tiine" imamo pomirenost sa situacijom u kojoj se lirski subjekt naao, ali se tu ne moe govoriti o prihvatawu.

573 1) SNOVI:
Kao stara tajna ja poeh da ivim, Zakovan za zemqu to ivotu slui, Da okreem oi daqinama sivim, Dok mi venac snova moju glavu krui."12

1) PRIRODA:
Kao stara tajna ja poeh da ivim, Da oseam sebe u pogledu trava I noi i voda;"

3) OI (t. j. draga):
Da oseam sebe u pogledu trava I oiju to ih vidi moja snaga, Oiju to zovu kao glas tiina, Kao govor uma, kao divna draga Izgubqenih snova, zaspalih visina."

Ako paqivo pogledamo verziju ove pesme objavqenu u Bosanskoj vili" (Sarajevo), god. 26, br. 1 (15. januara 1911), str. 7 uoiemo da su dva od ova tri motiva dodata kasnije i da nisu postojala u prvobitnoj verziji pesme: motiv SNOVA i motiv OIJU. S obzirom da su ova dva motiva kquna i u posledwoj pesmi zbirke Moda spava" moemo zakquiti da im pesnik daje povlaenu poziciju (na granicama zbirke), uokvirujui wime celu zbirku. Na taj nain on istie wihov znaaj za znaewe cele zbirke. Status tih oiju to ih vidi wegova snaga, koje zovu kao glas tiina, kao govor uma, kao divna draga", i znaaj koji one imaju u ivotu lirskog subjekta Dis objawava u epilogu zbirke:
Ja sad slutim za te oi da su ba one to me udno po ivotu vode i gone",

stavqajui nam time do znawa da je qubav, ako ne najznaajniji, a ono jedan meu znaajnijim motivima wegove poezije. Odnos qubavi i sna je kod Disa sloen i najmawe dvostruk. S jedne strane, snovi (kao nesvesni, iracionalni deo qudskog bia) predstavqaju beg od stvarnosti, dobijajui kqunu ulogu u razreewu Disove pesnike drame: naime, oni su jedna, makar i prividna, mogunost izlaska iz neeqene stvarnosti13 (to vidimo u posledwoj pesmi zbir12 Ovog stiha nema u verziji objavqenoj u: Bosanska vila (Sarajevo), god. 26, br. 1 (15. januara 1911), str. 7, kao ni cele posledwe strofe. 13 Up: Novica Petkovi, Disov jezik, slike i muzika stiha", u: Ogledi o srpskim pesnicima, Beograd 2004, str. 72.

574 ke); a, s druge strane, motiv sna je kod Disa tesno povezan sa motivom smrti. To vidimo iz sledeih stihova:
Ali jedne zore, prve zore potom, Zaspale su blago wene oi dana, Wene oi cvea, sred ivih obmana, U jeseni tunoj, sa wenom lepotom. Zaspale su potom. Ona, bez ivota I mladosti, spava na krilima tuge: Mesto crvi mrtvo cvee, mrtve duge Po woj: ona spava, s wom wena lepota" (Grobnica lepote") Al' dugo srena zanela se ona Uz miris eqa! I dooe qudi; Sad plete vence, niko je ne budi; Osmehom die, udaraju zvona" (Plave misli") Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas; Ne znam mesto na kom ivi ili poiva; Ne znam zato wu i san mi java pokriva; Moda spava, i grob tuno neguje joj stas" (Moda spava").

Na taj nain, odnos prema snu je ambivalentan. On je, s jedne strane, beg od stvarnosti (pozitivan pol), a sa druge simbol smrti (negativan pol). San ima znaajnu ulogu i u kreirawu motiva mrtve drage, istiui wegovu bajkovitu notu.14 Za razliku od Pandurovia, koji je svoju mrtvu dragu uobliio naturalistiki, Dis joj je dao jedan bajkoviti oblik, izmetajui je i vremenski i prostorno iz negativno doivqene stvarnosti. U eseju Poezija i ontologija" Miqkovi tvrdi da za pesnika ne postoji sadawost, postoji samo ono to e biti i ono to je ve bilo. Taj prazni prostor, to bezvreme, izmeu dva vremena, to je poetski prostor, oblik uspomene, koja eka da bude ispuwena".15 Ove rei se skoro doslovno mogu primeniti na Disovo poimawe qubavi, kao i na wegov pesniki svet u celini. Razapet izmeu onoga to je prolo (mladost, snovi, qubav, ideali) i onoga to dolazi (izvesnost smrti), Dis obitava u jednom pesnikom vakuumu koji on naziva ivotom. Taj vakuum je toliko moan da od sebe odbija sve to bi moglo dobiti oblik pozitivnog (u ta Dis ubraja ak i bol, koji je ipak jedna vrsta
14 Up: Predrag Petrovi, Orfiko zavetawe: Dis i Miqkovi", u: Disova poezija (zbornik radova), Beogradaak 2002, str. 388. 15 Branko Miqkovi, Poezija i ontologija", u: Sabrane pesme, Ni 2004, str. 337.

575 emocije, za razliku od stravine amotiwe koja lirskog subjekta prekriva u sadawosti16). Tako doivqena stvarnost najkoherentnije je izloena u ciklusu Tiine", u kojem lirski subjekt ne ostavqa mesto ni jednoj emociji, pa ni qubavi, kao i u poetiki obojenoj Staroj pesmi", koja predstavqa mikro-kosmos wegovog pesnitva. Pozicija qubavi u Disovom pesnikom svetu jasno je oznaena ve na poetku ove pesme:
Zamnom stoje mnogi dani i godine, Mnoge noi i asovi oajawa, I trenuci bola, tuge, greha, srama, I qubavi, mrwe, nade i kajawa. Sve to stoji na gomili trenutaka U neredu, po prolosti razbacano".

Slinu poziciju qubavi imamo i u pesmama: Pijanstvo", Na onome bregu", Prva zvezda", Utopqene due", Predgrae tiine", Voleo sam, vie neu". To prolo vreme, u koje je smetena qubav, moe se shvatiti i kao vreme pre pada u ivot PREEGZISTENCIJALNO VREME. I te stare oi", koje lirski subjekt prepoznaje na eni, mogu se shvatiti kao evokacija qubavi koja je postojala u preegzistencijalnom ivotu, koja se otima razumu, i koju lirski subjekt jo jedino moe da sluti. Ta preegzistencijalna, idealna draga projektuje se i u realnoj eni i zato ona (realna ena) dobija idealistike, eterine obrise. Da bi projekcija bila to potpunija, bilo je potrebno pronai dragu koja je maksimalno oiena od telesnog, ija lepota ne trpi zakone prolaznosti materijalnog sveta. Za tako neto najpogodnija je bila mrtva draga. Ona je ujedno i jedina draga u koju se pesnik ne moe razoarati (a to je neminovno sa realnom enom17), a samim tim to je nedosena, predstavqa i neiscrpni izvor ewe i inspiracije. Drugo uporite za izbor motiva mrtve drage nalazi se u Disovoj pesimistikoj viziji ivota. Takva, idealna ena je jednom postojala (Dis je smeta u bajkovito vreme), ali wemu, lirskom subjektu, nije bilo dato da je dosegne. Takoe, ona kao idealno bie nije mogla dugo opstati u svetu kakvim ga Dis prikazuje; samim tim wen povratak u svet preegzistencije bio je neminovan. Budui da je mrtva draga nematerijalna, kontakt sa wom mogu je jedino u snu (koji ujedno predstavqa i pokuaj povratka u svet pre pada), pa je, samim tim, slika preegzistencijalne drage u snu i najivqa. Otuda su u Disovoj poeziji qubav, san i smrt vrsto isprepleteni, a takav splet je dao jednu od najlepih pesama na srpskom jeziku Moda spava". Ako na ovaj nain shvatimo Disov doivqaj qubavi (kao neto iji se zametak nalazi u izgubqenom svetu preegzistencije) onda nam po16 17

V. pesmu Raspadawe". V. pesmu Voleo sam, vie neu".

576 sledwa strofa pesme Moda spava" ne znai samo puko nagaawe, nego otvara i jednu vrstu nade da se takva (idealna) draga moe dosegnuti i u realnoj eni. Otuda Disovo dvoumqewe:
Moda ivi i doi e posle ovog sna. Moda spava sa oima izvan svakog zla".

Dakle, u ovoj pesmi nije re samo o mrtvoj dragoj, nego o onoj sutinskoj, PREEGZISTENCIJALNOJ QUBAVI, oko koje se pesnik dvoumi da li je wena projekcija ve ostvarena, ali i izgubqena (mrtva draga), ili tek treba da se ostvari (ena koju tek treba da pronae). U prilog ovoj tvrdwi idu i stihovi iz verzije ove pesme:18
Da me vide, dou, ali ja ne vidim sad Oi plave i daleke kao put sree. Wene oi, weno lice, weno prolee Ja ne vidim, niti znadem, da li videh kad."

Da je po sredi samo mrtva draga (ena koja je nekada postojala pa umrla) ne bi moglo biti ovakvog dvoumqewa. Dakle, te oi koje lirskog subjekta po ivotu vode i gone" nisu oi koje pripadaju ili su pripadale nekoj konkretnoj eni. To su onostrane oi koje je lirski subjekt, pri prelasku iz onostranog u realni svet, poneo u svojoj svesti, a iju sliku ni stvarnost ivota nije uspela da izbrie. Preegzistencijalni karakter qubavi nagoveten je i wenim prostornim odreewem. U veini pesama mesto gde obitava draga predstavqeno je idealistiki i izmeteno iz ivota:
Na onome bregu, to je nad ivotom, Traio sam mesto gde stanuje srea, I iao dugo okruen lepotom Iz predela snova u predele cvea. I ja sam se peo, uzdizao gore, Mislio sam da si na najveem visu" (Na onome bregu"),

van domaaja vremena:

Da li znate zemqu s granicom bez kraja, Gde stanuje duga i ivot prolea? Noi gde ne bee ve tolko stolea? To je zemqa wene lepote i maja. Zemqu gde dan, vazduh i cvee mirie, ije vreme nema budunost ni sate, Gde su venci, boje da l' tu zemqu znate?" (Grobnica lepote"),
18

Objavqena u: Nova iskra (Beograd), god. 9, br. 78 (julavgust 1907), str. 197.

577 mesto gde obitavaju same ideje:

U harmoniji svetlosti i tame, Lik due trajno gde se od nas krije, Gde svesti nema ve ideje same, Otkud bol slee da oseaj svije U meni o woj, o lepoti, cveu I o mladosti o jo jednom samo Da mi je da se moje misli kreu, Da mi je da sam jo jedanput tamo" (Utopqene due"),

u kojem je veiti dan:

U zemqi kuda nikad tame nije" (Pria").

Dakle, moemo zakquiti da je kod Disa qubav i prostorno i vremenski udaqena od stvarnosti, sa kojom stoji u otroj opoziciji. Da za qubav u ovome svetu nema mesta govore mnogi Disovi stihovi. Ovde emo pomenuti samo neke:
I ja alim sebe. Meni nije dano Da ja imam zemqu bez ubogih qudi, Oi plave, tople kao leto rano" (Pijanstvo"), Nada mnom qubav nema vie vlasti" (Voleo sam, vie neu"), Sad ne poznajem izraz bojeg sveta I nemam pojma za misli i boje; Nebo i zemqa vie mi ne smeta, Kao ni qubav, k ni rane moje" (Prestanak jave"), Sad nemam vie one stare plime Za bol i qubav; niti danas raste Cvee slobode i oseaj zime" (Raspadawe").

Ako imamo u vidu Disovo idealistiko shvatawe qubavi, onda nam weno nepostojawe u svetu kakvog nam Dis predstavqa izgleda sasvim logino. A evo kako Dis odreuje qubav:

578
Ti i danas voli, kao nekad to si, Nosi svoju qubav tvoje sveto mesto" (Najvei jad"), Qubav raa i donosi sobom Lik venosti u prolaznost beda" (Seawe").

Posle ovih stihova moemo zakquiti da qubav za Disa predstavqa onaj mali deli praslike u kojem se ogleda via, preegzinstencijalna stvarnost, deli koji se u svesti lirskog subjekta zadrao pri kobnom padu u ivot. Ona je odsjaj te vie stvarnosti, i jedan od retkih pozitivnih polova u stravinoj viziji sveta Vladislava Petkovia Disa.

NEDOVRENE REI" CIKLUS QUBAVNIH PESAMA Zbirka Utopqene due sastoji se iz etiri ciklusa (Kua mraka", Umrli dani", Tiine" i Nedovrene rei"). Okvir zbirke ine dve izdvojene pesme: Tamnica" (kao uvod u zbirku) i Moda spava" (kao pokuaj razreewa pesnike drame). Izmeu ciklusa Kua mraka" i Tiine", s jedne strane, i Umrli dani" i Nedovrene rei", s druge, postoji smisaona korespondencija. Na vremenskom nivou zbirke, i ciklus ispevani su iz perspektive sadawosti, i u veini pesama govore o neprilagoenosti lirskog subjekta stvarnosti u kojoj se naao; dok i ciklus predstavqaju prolo vreme. Oni nam za trenutak otvaraju pogled u one trenutke koji su prethodili tegobnoj stvarnosti, trenutke u kojima je lirski subjekt voleo, patio, udeo, nadao se; trenutke koji su prethodili stravinoj amotiwi koja ga obuzima u Kui mraka" i Tiinama". Za razliku od ostalih ciklusa koji pokazuju raznovrsnost u izboru pesnikih oblika, ciklus Nedovrene rei" ispevan je u stalnom pesnikom obliku tercini (sa verinim rimovawem aba bcb cdc itd).19 On sadri svega etiri pesme (Prva pesma", Trea pesma", Sedma pesma" i Glad mira"). Ciklus je posebno briqivo ureen. Pored toga to je napisan danteovskom tercinom, sve pesme su iste duine (od po deset terceta), a brojevi u naslovima prve tri pesme ukazuju na hronologiju zbivawa. Sam naslov ciklusa, kao i brojevi u naslovu pesama, ukazuju nam na nedovrenost jedne vee pesnike zamisli. Verzije Prve pesme" i Tree pesme" objavqene su u periodici pod naslovom Iz kwige 'Rei' ", pa se iz naslova moe zakquiti da je pesnik, najverovatnije, nameravao da napie kwigu ili ciklus pesama
19 Up: Novica Petkovi, Disov jezik, slike i muzika stiha" u: Ogledi o srpskim pesnicima, Beograd 2004, str. 72.

579 Rei".20 Po svemu sudei, to je trebalo da bude kwiga/ciklus qubavnih pesama, u kojoj bi bila opevana istorija jedne qubavi. Prva pesma" opeva prvi susret lirskog subjekta sa svojom dragom, to se direktno i kae na kraju pesme. Pesnik vremenski taj prvi susret smeta u pozno prolee kad miris prolea vetrovi raznee, k i svelo cvee plavih jorgovana", to nam zajedno sa stihom:
Sa tamnom radosti zbog poznanstva novog"

sugerie nagovetaj neke tamne slutwe u vezi sa ishodom wihove qubavi. Lirski subjekt istie da tada (u vreme deavawa radwe pesme) jo uvek nije poznavao wen ivot u stravi", to znai da se lirski subjekt naknadno (posle zavretka cele prie) vraa u prolost i opeva wihov prvi susret. S obzirom da on zna ishod wihove qubavi (peva sa velike vremenske distance u odnosu na sam dogaaj), mogu je i nagovetaj nesrenog kraja ve na samom poetku pesme. Lirski subjekt prevashodno biva oaran oima ene koje sree (to je prvo to pomiwe u wenom opisu), i evo kako izgleda taj tercet:
Sve to sam poznao, to je lice tvoje, I na wemu oi neviene davno, Stare neke oi k misao to je".

Na opis tih oiju vratie se i neto kasnije:

I jo tvoje oi, ta dva oka stara, Uzeta iz noi, vod, iz dubin, Nepoznatog mraka to ivot odmara".

S obzirom da se pri wenom opisu pesnik dva puta vraa upravo wenim oima, jasno je da su oi to to je lirskog subjekta privuklo dragoj. To nije obian doivqaj oiju (npr. kroz boju), nego je to prepoznavawe oiju koje su ve postojale u svesti lirskog subjekta (te oi neviene davno" su zapravo oi koje lirski subjekt ve odavno/dugo nije video i koje pesnik dva puta oznaava kao stare oi). To su zapravo one udesne, onostrane oi iju je sliku lirski subjekt pri padu zadrao u svojoj svesti, i koje sada prepoznaje na licu nepoznate ene. Trea pesma" donosi ve novu fazu u razvoju wihove qubavi. Lirski subjekt je potpuno obuzet dragom, to vidimo iz sledeih stihova:
Nema vie dana, ni noi, ni stvari, Gde ne vidim tebe, tvoj usamqen lik I pogled to mirno ni za im ne mari".

Pesma je usaglaena sa Disovim shvatawem qubavi (izloenim u ovoj zbirci): qubav se javqa kao oponent ivotu:
20

V. u: Sabrana dela Vladislava Petkovia Dis-a, Poezija, kw. 1, Napomene, str. 404.

580
Jo nam due mogu da drhte od miqa, Lepote, to prua daqina i san: Da se zaboravi i ivot bez ciqa."

U pesmi je ostvarena dvostruka perspektiva: pogled unazad (iz vremena sadawosti, kada lirski subjekt ve zna ishod wihove qubavi) i pogled unapred (kada lirski subjekt iz vremena dogaawa te qubavi govori o wihovim zajednikim nadama). Zato je mogue da u istoj pesmi naemo stihove:
Jo imamo snage da se lepo sniva", Jo nam srca kriju izmirewe, spas",

gde re jo" sugerie ujedno i prestanak snage, vreme kada wihova srca vie nisu imala snage za izmirewe i oprotaj (ono do ega je dolo ve u Sedmoj pesmi", dakle ono to je ve doivqeno); ali i:
I dok ruke srene stanuju u kosi, I dok glava sawa uz lice i grud, Mi neemo uti vetar to sve nosi. Tako emo proi ovaj ivot hud. I pogledom katkad, kao cvet u rosi, Gledaemo suton to osvaja svud",

gde lirski subjekt prikazuje wihova (tadawa) matawa i nade da e zajedno proi ovaj ivot hud", da e ostati zajedno do kraja ivota. Te dve perspektive su, moda, najjae isprepletene u stihu:
Mi neemo uti vetar to sve nosi",

gde lirski subjekt u tadawe nade ugrauje svoje sadawe znawe ishoda te qubavi. Sedma pesma" je ujedno jo jedan korak blie ishodu wihove qubavne prie. Negde u meuprostoru (nenapisanih pesama) qubav je ve doivqena, i sada ona polako jewava. To je jasno od samog poetka pesme:
Proli su aprili. I mi nismo vie I neemo biti ono to smo bili".

U wihovoj qubavi nastao je preloman trenutak:

Danas nam ne blista Kao nekad, pree, Pobeda i qubav i budunost ista. Doli smo do mee".

581 Veita borba izmeu qubavi i stvarnosti razvila se u korist ove druge. Qubav biva pohrawena u prolost:
Jo jedino java Sea nas na doba sve blee i blee", Ko haqinu iju, Meku i u svili, Nosili smo prolost kao sreu sviju".

Dakle, ivot je jo jednom odneo pobedu. Wegovi zakoni prolaznosti potvruju se bez izuzetaka. Ni qubav, to posledwe uporite lirskog subjekta, nije mogla da im odoli. Jo tamniji tonovi, i jo stravinija vizija sadawosti, dati su u posledwoj pesmi ciklusa Glad mira". Sam poetak pesme je dvosmislen:
Saranio sam qubav k dan crne ume",

i moe se shvatiti: 1) lirski subjekt je sahranio svoja oseawa, ali i 2) lirski subjekt je sahranio svoju dragu. To nam otvara mogunost dvostrukog tumaewa: 1) preegzistencijalna vizija drage nije mogla da se uklopi u realnu enu (to otvara mogunost nove potrage), 2) pronaena draga je umrla (to se uklapa u Disovu pesimistiku viziju ivota). Prethodna, Sedma pesma", vie ide u prilog prvoj tezi, dok nam pesma koja sledi Moda spava" otvara obe mogunosti, ali sa jaim naglaskom na drugu tezu (pesma se ipak zavrava stihom:
Moda spava sa oima izvan svakog zla",

t. j. moda je umrla). Meutim, kako pesma odmie, leksika postaje sve zasienija grobqanskim asocijacijama: mrtve aprile", grob", zadah jak", k pokrov od svile", zvona jek", uvrujui nas sve jae u miqewu da je lirski subjekt ipak sahranio svoju dragu. Naravno, to je samo lini doivqaj i on nikako ne suava mogunost izbora. U ovoj pesmi nailazimo i na postupak povezivawa zaborava i sna (na ijoj osnovi je izgraena cela pesma Moda spava"), kao i na postupak materijalizacije zaborava (slino materijalizovawu pogleda u Nirvani"):
K maovina meka, k pokrov od svile, Zaborav e sad padati na spomen i san, Na odigrane borbe i asove bile. Zaborav e sad padati na rei i dan",

582 ali za razliku od materijalizovanog pogleda u Nirvani" koji pritiska, mrvi, zaborav je ovde doaran kao neto lagano (k pokrov od svile") to neno prekriva uspomene, snove, prole dane Posle sahrane te qubavi lirskom subjektu ostaje jo samo eqa:
I neujno da sve proe k ptiiji let Bez trzawa i misli; niti da me dira Hod prolosti i sutona, osama i svet. Da seawe pokrije jedan oblak mira",

t. j. eqa da svoj ivot proivi bez trzawa i misli,21 da svoja seawa, prole dane, moe da posmatra sa mirom. Ta udwa za mirom je jedino jo to ga u sadawosti ne naputa:
Ja sahranih sve, i qubav, osim mira glad".

Na samom kraju nailazimo na motiv pesme prazne k uteha", teke kao pad", dakle na jedan poetiki intoniran iskaz. O tom motivu pesme i pesnika bie kasnije vie rei. Ovaj ciklus predstavqa sponu izmeu ciklusa Tiine" i zavrne pesme zbirke Moda spava". Bez wega ne samo da bi bila poremeena ravnotea zbirke, nego bi i posledwa pesma (na nivou cele zbirke) delovala nemotivisano i nelogino (prelaz izmeu ciklusa Tiine" u kojem se lirski subjekt odrie qubavi, i Moda spava", bio bi suvie otar). Ujedno, ovo je i Disov jedini ciklus isto qubavne lirike.

POTRAGA ZA PESMOM KAO POTRAGA ZA DRAGOM (DISOVO ORFIKO ZAVETAWE)

Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko" (Branko Miqkovi)

Jo praotac svih pesnika Orfej izgubivi svoju dragu stupio je u carstvo senki, pokuavajui da svojom pesmom pobedi smrt. Ishod te mitoloke drame ne ostavqa nimalo mesta optimizmu. Ni najvei pesnik koji je svojim pesmama zanosio qude, pripitomqavao zveri, pokretao drvee i stene, nije uspeo da izvojuje pobedu. Jedino to je sa sobom uspeo da iznese iz carstva senki bila je PESMA.
21 Misli (racionalni deo qudskog bia) u Disovoj poeziji uvek donose nevoqu, to vidimo ve u Tamnici".

I da moja glava raa sav svet jada."

583 Disova zbirka Utopqene due proeta je motivom pesme i pesnika. U poetiki intoniranoj Pesmi" Dis nam otkriva sam proces, ili, boqe reeno, preduslov za pojavu pesme:
U trenutku kada ovek sam sa sobom razgovara, I zanesen smelo ide u predele svojih snova, I razgleda doivqaje i izmiqa, sreu stvara, I moja se mis budi, al' k mis pesnikova".

Iz navedene strofe vidimo da je to: 1) okrenutost sebi, 2) okrenutost snovima, 3) spoj doivqaja (onog ve dogoenog) i imaginacije (izmiqawa). Sve to skupa postaje nuno za pojavu pesnike misli. Iz naredne dve strofe vidimo da je za nastanak pesme bitan ne samo lini doivqaj (svoje uspomene):
Tada tiho skidam plou sa grobnice svojih dana, I sputam se, dugo idem kroz redove uspomena",

nego i jedan dubqi, istorijski pogled (ili, boqe reeno, kulturno pamewe):
I pogledom ve umornim preivela gledam doba I sve to je nekad bilo, i sve to je oko mene".

Skoro celokupna Disova poezija moe se uklopiti u ove dve vrste iskustva: linog (lini porazi) i kulturnog (neminovnost smrti), to daje jednu izuzetno pesimistiku viziju sveta. Sve to skupa pesniku omoguuje stvarawe neke udne slike, nekog mora od pepela". To more od pepela predstavqa zapravo Disov pesniki svet; ono je rezultat saimawa kulturnog pamewa i linih uspomena; to je otelotvorena pesma. A evo kako je Dis karakterie:
To je pesma koju raa mis moja i seawe, To je pesma mojih dana i asova i prolosti, To je pesma stara, teka, jednolika k kukawe, To je pesma sa zgarita ideala i mladosti".

I doista, skoro itava Disova poezija moe se opisati ovim stihovima. Ako doslovno protumaimo ovu Disovu pesmu, i uzmemo da je za nastajawe pesme potrebno ono to je ve dogoeno i to pripada uspomenama, onda nam motiv mrtve drage u Disovoj poeziji izgleda ne samo logian nego i nuan. Sam Dis je u pesmi Ona, i woj" opisao proces pretvarawa realne ene u pesnikovu dragu. Pesma je podeqena na dve celine. Prvu celinu ine prvih pet strofa u kojima Dis opisuje ivot i smrt jedne bludnice. Pesma je obojena tonovima saoseawa i u woj ne nailazimo na osudu posrnule ene, nego naprotiv, pesnik osuuje qude

584 koji su je izoptili iz drutva. Za nas je ovde zanimqiv drugi deo pesme, koji ini grafiki izdvojena posledwa strofa:
Jednog dana kada se uzburka moje mrtvo more, Kad duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom, Onda e pesnik dozvati tebe, mada si tamo gore, Da zakuka, da zaplae s tobom; a ve dotle zbogom".

Dis nam ovde otkriva mehanizam pretapawa stvarnosti u pesmu. Naime, jedan konkretan dogaaj (u ovom sluaju smrt bludnice), u trenutku kada se javqa pesniki stvaralaki napon, biva dozvan u svest pesnika i pretopqen u pesniki motiv mrtvu dragu. Posledwi stih ove pesme u wenoj verziji22 glasi:
Da zapeva, da zakuka s tobom a ve dotle zbogom".

Dakle, ve tu imamo povezivawe pevawa (pesme) sa kukawem, to e i implicitno biti naglaeno u Pesmi":
To je pesma stara, teka, jednolika k kukawe".

Na svojim zamiqenim lutawima kroz prolost, Disovog lirskog subjekta stalno prati lira, t. j. on kroz tu prolost luta iskquivo kao pesnik. Kako je kod Disa povratak u prolost najee i povratak svojoj dragoj i evocirawe wihove tadawe qubavi, kod wega se qubavnik esto poistoveuje sa pesnikom:
Gube se redom, trunu pod ivotom Aleje bola i podnebqa plava, I moja lira sa wenom lepotom" (Utopqene due"), No je spavala pokrivena mirom, Mrak se irio k more duboko, A ja sam budan s tobom i sa lirom, Doek zoru, ne sklopivi oko" (Viewe"), I dok mis spava, klonula, u miru, Izvija se qubav na krilima noi, I sa sobom nosi razlupanu liru" (Uteha").

22 Objavqena pod istim naslovom u: Kwievna nedeqa (Beograd), god. 1, br. 4 (31. oktobra 1904), str. 40.

585 Do najvreg povezivawa qubavnog doivqaja (t. j. drage) i pesme dolo je u najlepoj Disovoj pesmi Moda spava". Pesma poiwe stihovima:
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu to sam svu no sluao".

Ove stihove, koji se nalaze u samoj sri poetike naeg pesnika, ali i celu pesmu, moda nam moe najboqe osvetliti pesnik koji je doao posle Disa Branko Miqkovi. U eseju Poezija i istina" Miqkovi tvrdi: Ono to pesma hoe da kae, mora da bude ono to pesma trai, ono to se u woj samoj izgubilo. Pesma je zaborav i od zaborava. Ona ne kazuje sadraj, ve mutno dosee."23 A videemo za ime je to Dis krenuo u potragu u ovoj pesmi:
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san I u wemu oi neke, nebo neije, Neko lice, ne znam kakvo, moda deije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan".

Neto kasnije videemo da te oi i to lice mogu da egzistiraju jo jedino u wegovoj pesmi:

Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas; Ne znam mesto na kom ivi ili poiva; Ne znam zato wu i san mi java pokriva; Moda spava, i grob tuno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas."

Dakle, jedino to je izvesno jeste pesma, pesma u koju je Dis preselio svoju dragu, i koja e, zahvaqujui tome, iako u stvarnosti moda mrtva, u pesmi ostati veno da ivi. Povratak iz sveta pesme u realni svet, za Disa, kao i za Orfeja, predstavqa povratak u prazninu. Zato e za Disa jedino pozitivno mesto i vreme ostati ono koje pripada wegovoj prolosti (pa stoga i pesmi u koju je ta prolost preseqena), dok e sadawost i stvarnost koja ga okruuje biti osenene najtamnijim tonovima. Disova potraga za pesmom, zapoeta ve u Pesmi", kako vidimo, na kraju se zavrava wenim zaboravom. Meutim, taj zaborav je iznedrio jednu od najlepih Disovih pesama Moda spava". Taj krajwi rezultat Disovog pesnikog puta, koji je preao od Pesme" do Moda spava", najboqe ocrtavaju opet Miqkovieve rei: Pesma poiwe seawem, a zavrava se zaboravom. Zaborav redukuje pesmu na weno vlastito iskustvo. On je oslobaa svih pomonih sredstava koja su joj bila potrebna dok je nastajao. Tako pesma postaje veito pamewe koje sebe ne pamti".24
23 24

Branko Miqkovi, Poezija i istina", u: Sabrane pesme, Ni 2004, str. 343. Branko Miqkovi, Sabrana dela, kw. , str. 196.

586
Sonja abri LJUBAVNA POEZIJA VLADISLAVA PETKOVIA DISA Summary The paper discusses the issue how much space Dis devotes to the motive of love in his poetry and how he includes it into his coherent and authentic vision of the world, with the goal to fathom the poetic standpoints of the poet.