OEKIVANO STANjE ATMOSFERE

Ulaskom u meteoroloku jesen (septembar, oktobar, novembar) sve je vie podataka koji su potrebni za precizniju izradu srednjerone i dogorone (sezonske) prognoze do kraja 2013 godine kao i osnovnih karakteristika zime 2013/2014.

Preovlaujua veina pouzdanih prognostikih modela (ukljuujui GFS i ECMWF model) na narednih mesec dana daju jak signal za odravanje povienog ili visokog vazdunog pritiska u irem prostoru od Islanda do istoka Skandinavije i zapada Rusije. U isto vreme postoji vrlo jak signal za sve jae i ee ciklogeneze nad jugozapadnim (subtropskim) atlantikom. U koliko se ovakve postavke modela odre, a po svemu sudei hoe, narednih mesec dana bi trebalo da obelei relativno hladno ali u glavnom suvo vreme, uz jedan ili dva intervala obilnih padavina koje e donostiti jaki cikloni uz jugozapadnog prostora atlantika i sekundarne ciklogeneze nad Mediteranom. Sve do pred sam kraj meseca polje visokog vazdunog pritiska e biti kvazistacionirano u irem prostoru od istoka Velike Britanije do istoka Skandinavije, dok e se njegov greben visokog vazdunog pritiska pruati ka sredinjoj Evropi. U takvom rasporedu vazdunog pritiska ovaj jak, blokirajui, anticiklon e gotovo u potpunosti spreavati prodor vlanog ali relativno toplog vazduha iz jugozapadnih oblasti atlantika i po svojoj istonoj periferiji, preko istone i centralne Rusije, kao i Ukrajne ka istoku Evropu i prostoru Panonske nizije forsirati strujanje relativno hladnog ali slabo vlanog vazduha. Povremene, slabe, padavine e donositi slabo izraen ciklon u viim slojevima atmosfere koji e se odravati nad istokom Ukrajne. Oko 29.09. globalni prognostiki modeli (posebno GFS model) prvo jaa upad hladnog vazduha po istoku pomenutog anticiklona, to bi nama donelo dalji pad temperature uz povremenu kiu i sneg na planinama iznad 1400m, a severu Evrope (Finska i zapad Rusije) prve snene padavine i u niim predelima. Za tim poetkom oktobra se oekuje nailazak vrlo jakog ciklona se atlantika iji bi se centar oko 2.10. trebao situirati negde nad Severnim morem. Anticiklon bi se malo povukao ka Rusiji i oslabio, a hladan front tog ciklona bi nad severnim predelima Italije trebao usloviti razvijanje jakog, sekundarnog, ciklona. Sa tom ciklogenezom bi se ka nama na kratko trebala pokrenuti struja osetno toplijeg vazduha iz Mediterana uz jaku, toplu, koavu i porast temperature vazduha. Meutim, ve oko 3.10. bi pomenut ciklon doneo jae pogoranje vremena i zahlaenje, posle 5.10. bi se nad irim prostorom od Francuske do Finske ponovo uspostavilo polje anticiklona po ijoj bi se istonoj periferiji ka Panonskoj niziji spustio jo hladniji vazduh. Posle 8.10. ima izgleda za dugotrajniju stabilizaciju vremena. Oko ovog datuma bi se nad prostorom Velike Britanije trebao formirati jak, matini, ciklon koji e biti kvazistacioniran. Kao kontrast tome preko veeg dela Evrope bi se stabilizovalo polje anticiklona ije bi se jezgro, ovog puta, trebalo situirati nad oblast centralne Evrope. U takvim bi uslovima nad nama sve do pred sam kraj prognoziranog perioda strujao umereno topao i retko vlaan

vazduh. Dominiralo bi sunano vreme uz dnevne maksimume i do +20 stepeni Celzijusa (Miholjsko leto). Oko 17.10. modeli daju jak signal za izmetanje jezgra anticiklona ka Skandinaviji, ime bi se ka nama otvorio put za prodor vee koliine hladnog vazduha iz centralne Rusije uz razvijanje ciklona nad Jadranom. U koliko se ovakav scenario ostvari posle 18.10. e uslediti dui period hladnog i vetrovitog vremena uz estu kiu i hladnu koavu. Treba napomenuti da je formiranje anticiklona nad sredinjom Evropom koji bi nam mogao doneti period stabilnog i toplog vremena jo uvek nesigurno i u koliko se jezgro anticiklona situira malo zapadnije ili severnije od za sada predvienog poloaja efekat stabilnog i toplog vremena bi mogao biti znatno smanjen.

to se tie dugorone (sezonske) prognoze vremena za sada samo toliko da vrlo pouzdani prognostiki sistemi (ukljuujui i CFSV2) ovakav trend visokog vadunog pritiska nad severom Evrope odravaju i tokom dolazee zime. Takav se trend naziva Northern blocking u esto je bio izronik vrlo hladnih i snenih zima nad Evropom. Za sada nije mogue biti precizan kada je u pitanju istok Evrope i Panonska nizija jer e kolina hladnog vazduha u velikoj meri zavisiti od tanog poloaja tog anticiklona, a to za sada nije mogue predvideti. Moja predpostavka je da bi ove godine zima mogla biti vrlo snena ali ne i previe hladna. U svakom sluaju bie jo izmena.

PROGNOZA VREMENA

18.09. do 25.09. Prvog dana perioda posle vrlo hladnog jutra, dan sunan ali prohladan, dok se uvee oekuje naoblaenje. Sladeeg dana (19.09.) jo jedno prolazno pogoranje vremena uz kiu i pojaan severozapadni vetar. Bie vrlo hladno uz dnevni maksimum samo oko +14 stepeni Celzijusa. Za tim naredna dva dana jutra vrlo hladna uz minimume od +6 do +9 stepeni Celzijusa. Tokom dana preteno sunano ali prohladno uz maksimalne vrednosti izmeu +17 i +19 stepeni Celzijusa. Poetkom naredne nedelje ponovo preteno oblano, vetrovito i relativno hladno vreme uz estu pojavu slabe kie. Poee da duva umeren, a za tim i jak severozapadni vetar koji e dodatno poveavati subjektivan oseaj hladnoe. Jutarnji minimumi od +8 do +11 stepeni Celzijusa, a dnevni maksimumi od +15 do +18 stepeni Celzijusa, to je ispod proseka za treu dekadu septembra. Pred kraj perioda ponovo neto vie sunca ali i dalje uz vrlo hladna jutra i dnevne maksimume ispod prosenih vrednosti. Vetar umeren, severnih smerova. Oekivana koliina padavina oko 12mm taloga.

26.09. 3.10. Tokom veeg dela ovog perioda se rauna na preteno sunano i suvo vreme. U poetku e biti vrlo svee (posebno ujutro), dok e dnevni maksimum biti u postepenom porastu i oko 30.09. bi mogao na kratko dostizati i +24 stepena Celzijusa. Oko 1.10. se prvo rauna na jaanje severnog vetra i zahlaenje uz temperaturu vazduha koja e ponovo biti ispod prosenih vrednosti sa taj deo godine. Jutarnji minimim samo oko +6, a dnevni maksimum oko +15 stepeni Celzijusa. Mogua je i sasvim slaba kia. Za tim e vetar prvo okrenuti na jugoistoni smer uz naglo jaanje (topla koava), usledie kratkotrajan porast temperature, ali se pred sam kraj ovog perioda rauna na jae pogoranje vremena uz obilnu kiu i zahlaenje. Poee da duva severozapadni vetar, a dnevni maksimum e se poslednjeg dana perioda kretati samo oko +14 stepeni Celzijusa. Oekivana koliina taloga oko 18mm.

4.10. do 11.10. Prvih 3-4 dana perioda preteno oblano, vetrovito i hladno uz povremenu kiu, a na planinama iznad 1300m nadmorske visine bie susneice i snega. Jutarnji minimumi od +7 do +11, a dnevni maksimumi izmeu +13 i +16 stepeni Celzijusa. Vetar umeren i jak severni, u postepenom slabljenju. Oko 7.01. se rauna na stabilizaciju vremena uz razvedravanje i okretanje vetra prvo na severoistoni, a za tim na jugoistoni smer. Jutra vrlo hladna (naroito u poetku) sa minimalnim vrednostima od +4 do +8 stepeni Celzijusa. Dnevni maksimum prvo oko +16 stepeni Celzijusa, a za tim u porastu i trebali bi se kretati oko +20 stepeni Celzijusa. Oekivana koliina padavina oko 6mm taloga.

11.10. do 18.10. Tokom veeg dela perioda bi trebalo da dominira suvo, stabilno i prijatno vreme uz slab vetar, junih, smerova (Miholjsko leto). Jutarnji minimumi od +8 do +12 stepeni Celzijusa, a tokom dana maksimalne vrednosti u glavnom izmeu +19 i +23 stepena Celzijusa. Nova promena vremena se oekuje oko 18.10. kada e poeti jak, a za tim i vrlo jak istoni vetar (hladna koava) donesei jako zahlaenje, a za tim i kiu. Dnevni maksimum i padu i kretae se samo oko +11 stepeni Celzijusa. Posle 18.10. bi se zadralo vetrovito vreme uz este padavine i hladno vreme sa maksimalnim vrednostima u intervalu do +10 do +14 stepeni Celzijusa. Neto toplije vreme je na kratko mogue oko 28.10. dok se poetkom novembra oekuje jo hladnije vreme tako da e se snene padavine javljati iznad 800m nadmorske visine. Oekivana koliina padavina oko 5mm taloga.

Marko ubrilo