Riard Metison Ja sam legenda Prevod: ivkovi Zoran Matheson Richard I AM LEGEND, 1954.

Drugi deo: APRIL 1976............................................................................................................33 Trei deo: JUN 1978.................................................................................................................53 etvrti deo: JANUAR 1979......................................................................................................73

Prvi deo: JANUAR 1976.

1. Kada su dani bili oblani, Robert Nevil nikada nije bio siguran kada e sunce zai, tako da su se ponekad pojavljivali na ulicama pre nego to bi on uspeo da se povue. Da je bio malo analitiniji, mogao je da izrauna priblino vreme njihovog dolaska, ali on je i dalje odreivao prema nebu kada e pasti no; na alost, ovaj metod nije funkcionisao kada bi dani bili oblani. Zbog toga je u takvo vreme obino ostajao u blizini kue. etao se oko zgrade u jednolinom sivilu popodneva, sa cigaretom koja mu je visila u uglu usana, putajui vlaknaste pramenove dima preko ramena. Proverio bi svaki prozor da bi video da li su daske popustile. Nakon estokih napada, one su esto bile rascepljene ili delimino izvaljene tako da je morao da ih potpuno zamenjuje: a to je mrzeo vie od svega. Danas je nedostajala samo jedna daska. Nije li to udno, pomislio je. U zadnjem delu dvorita obisao je staklenu batu i rezervoar za vodu. Ponekad bi konstrukcija oko rezervoara popustila ili bi se slivnici za kinicu iskrivili i polomili. S vremena na vreme, oni bi bacali kamenje preko visoke ivice koja je okruivala staklenu batu; njihovi hici ponekad bi uspevali da probiju mreu koja se nalazila iznad krova, tako da je on onda morao da zamenjuje staklene ploe. Sreom, ni rezervoar ni staklena bata ovoga puta nisu bili oteeni. Vratio se u kuu po eki i eksere. Kada je otvorio ulazna vrata, ugledao je svoj iskrivljen lik u polomljenom ogledalu koje je tu postavio pre mesec dana. Reckasti komadii stakla sa posrebrenim nalijem poee uskoro da otpadaju. Neka ih avo nosi, pomisli on. To je poslednje prokleto ogledalo koje je stavio na vrata; uostalom, malo je bilo koristi od njih. Morae da ih zameni belim lukom. Beli luk je uvek efikasan. Proao je polako kroz zamraeni mir dnevne sobe, zatim skrenuo levo u mali hodnik i konano uao u spavau sobu. Nekada je ova soba bila prijatno nametena, ali to vreme je davno prolo. Sada je predstavljala potpuno funkcionalnu prostoriju a kako su Nevilova postelja i pisai sto zauzimali malo mesta, on je ostali deo sobe pretvorio u radionicu. Du celog zida pruala se velika tezga na ijoj su se drvenoj plohi nalazili gruba testera, drveni ekrk, tocilo i mengele. Iznad tezge, na zidu, nalazila se polica sa alatom koji je Robert Nevil koristio. Uzeo je eki sa tezge i izvadio nekoliko eksera iz kutije pune raznih predmeta. Zatim je ponovo iziao napolje i prikucao dasku za kapak prozora. Neiskoriene eksere upotrebio je da privrsti polurazvaljena vrata. Nekoliko trenutaka stajao je na travnjaku pred kuom, lutajui pogledom du utihle ulice Kimaron. On je bio visok trideset estogodinjak, u ijim je venama tekla englesko-nemaka krv; imao je neupadljive crte lica, osim izduenih i naglaenih usana i svetloplavih oiju, koje su nemirno klizile preko zgarita kua sa obe strane ulice. Sam je zapalio susedne zgrade, kako bi njih spreio da se odatle domognu njegovog krova. Posle nekoliko minuta on udahnu duboko i polako, a zatim se vrati u kuu. Poto je ostavio eki na kau u dnevnoj sobi zapalio je cigaretu i nasuo svoje prepodnevno pie. Nakon toga je mrzovoljno otiao u kuhinju da izbaci ubre koje se prilino nakupilo za poslednjih pet dana. Papirnate tanjire i posue obino bi zapalio, a zatim obrisao prainu sa nametaja, oprao kantu za ubre, kadu i klozetsku olju, promenio arave i jastunice na krevetu - ali danas nije bio raspoloen za sav ovaj posao. On je bio mukarac, i to jo sam, tako da mu te stvari nisu mnogo znaile. Bilo je gotovo podne. Robert Nevil se nalazio u staklenoj bati pripremajui enjeve belog luka.

U poetku mu je pripadala muka od neprijatnog mirisa i neprekidno je oseao muninu u stomaku. Meutim, sada je taj miris ve preplavio celu kuu, uvukao mu se u odeu, a ponekad mu se inilo da ak izbija i iz njega samog. Uopte ga vie nije primeivao. Kada je sakupio dovoljno glavica, vratio se u kuu i poloio ih na osuen poklopac kante za ubre. Pritisnuo je prekida na zidu, ali je svetlost nekoliko trenutaka kiljila pre no to je zasijala normalnim sjajem. On procedi neku kletvu kroz zube. Opet neto nije u redu sa generatorom. Morae ponovo da izae napolje kako bi ispitao te proklete osigurae i proverio vodove. Ukoliko kvar bude teak, preostaje mu samo da instalira nov generator. On ljutito primae amlicu do kante za ubre, uze no i dade se na posao uz mrzovoljno gunanje. Najpre je razdvojio glavice u male, srpaste krike. Zatim je svaku od tih ruiastih, ljuskastih krikica presekao na pola, izdvajajui mesnatu klicu iz sredita. U vazduhu se oseao mouast, otar miris. Kada je zadah postao nepodnoljiv, on je ukljuio ureaj za ventilaciju koji je ubrzo provetrio prostoriju. Zatim je sa police na zidu uzeo ilo kojim je probuio svaku polutku krike, a onda ih je strpljivo nizao na icu sve dok nije dobio dvadeset pet enjeva. U poetku je veao ovakve enjeve iznad prozora. Ali od kada su oni poeli da ga gaaju kamenjem, bio je prinuen da razbijena okna prekrije roletnama. Meutim, kada ni to nije pomoglo, zakucao je daske preko prozora. Ovo zatvaranje uinilo je da kua lii na grobnicu, ali i to je bilo bolje nego da mu u sobu uleu kamenice uz prasak polomljenog stakla. Dodue, stvar se malo poboljala nakon to je instalirao tri ureaja za ventilaciju. Uostalom, ovek se navikne na sve kada mora. Kada je zavrio sa nizanjem kriki belog luka, izaao je napolje i zakucao enjeve iznad prozora, skinuvi prethodno stare koji su ve ostali sasvim bez mirisa. Ovaj posao je morao da obavlja dva puta nedeljno. Sve dok ne bude pronaao neto bolje, ovo e mu biti prva linija odbrane. Odbrane? - esto se pitao. Od ega? itavo popodne pravio je koleve. Izraivao ih je od debelih letvi koje je najpre sekao po meri od devet ina. Zatim bih ih otrio na tocilu sve dok ne bi postali otri kao bode. Bio je to zamoran i jednolian posao; vazduh je ubrzo bio ispunjen toplim mirisom trinja koji mu se uvlaio u svaku poru i prodirao u plua, nagonei ga da kalje. Pa ipak, koleva kao da nikada nije bilo dovoljno; bez obzira na to koliko ih napravio, sve bi ih brzo potroio. Osim toga, i letvi je bilo sve manje. Na kraju e biti prinuen da koristi ramove od prozora. Nije li to smeno? - pomisli on ljutito. Sve je ovo poinjalo da biva muno; preostalo mu je samo da pronae neki novi metod. Ali kako to da uini kada mu oni nisu ostavljali ni trenutak predaha kada bi mogao da sedne i na miru razmisli? Dok je radio, sluao je preko zvunika instaliranog u spavaoj sobi ploe sa Betovenovom muzikom: treu, sedmu i devetu simfoniju: bilo mu je drago to je jo u ranoj mladosti nauio od majke da uiva u ovoj vrsti muzike. Ona mu je sada pomagala da ispuni uasnu prazninu jednolinih asova. Kada je prolo etiri sata, neprestano je bacao pogled na zidni asovnik. Radio je u tiini, vrsto stisnutih usana, sa cigaretom u uglu usana i oima uprtim u iverje koje je letelo na sve strane i taloilo se na pod, stvarajui svetlucavu prainu. etiri i petnaest. Pola pet. Sada je ve petnaest do pet. Jo jedan sat i ona prljava kopilad bie ponovo oko kue. im nestane svetlosti. Stajao je ispred velikog friidera, pripremajui veeru. Umoran pogled klizio mu je od odrezaka mesa preko smrznutog povra do maslaca, pateta, voa i sladoleda.

Odabrao je dve jagnjee nicle, boraniju i malu konzervu soka od pomorande. Izvadio je kutije iz friidera i laktom zatvorio vrata. Zatim se uputio do velike gomile konzervi koja je dosezala ak do tavanice. Izabrao je jednu limenku sa sokom od paradajza, a zatim iziao iz sobe koja je nekada pripadala Keti; sada je u nju ulazio samo kada je gladan. Lagano je koraao kroz dnevnu sobu, gledajui tapiseriju koja je prekrivala stranji zid. Ona je prikazivala rub grebena koji se nadnosi nad zeleno-plavi okean iji se talasi razbijaju i lome o crno stenje. Visoko gore, na vedrom plavom nebu, beli galebovi jedrili su po vetru, dok se sa desne strane neko vornovato drvo naginjalo preko litica sa tamnim granama uprtim put neba. Nevil je uao u kuhinju i izruio namirnice na sto, bacivi pri tom pogled na asovnik. Dvadeset do est. Uskoro. Nasuo je neto vode u mali sud i stavio ga na plotnu tednjaka. Zatim je izvadio nicle i metnuo ih na rotilj. U meuvremenu, voda je provrila i on spusti u nju smrznutu boraniju, poklopivi posudu. Na um mu pade da je moda tednjak ispraznio generator. Otiao je do stola i odrezao dve krike hleba a zatim nalio au soka od paradajza. Onda je seo i neko vreme netremice gledao veliku crvenu sekundaru zidnog asovnika kako se polako okree. Gadovi e uskoro biti ovde. Kada je ispio sok od paradajza, otiao je do prednjih vrata i iziao na trem. Zatim krenu preko travnjaka i sie na trotoar. Nebo je ve bilo tamno i vazduh je postao hladniji. Pogledao je niz oba kraja ulice Kimaron, dok mu je sve povetarac mrsio plavu kosu. To je bilo ono to nije valjalo kada su dani bili oblani: teko se moglo odrediti kada e doi. Uostalom, oni su ipak bili bolji od ovih prokletih pranjavih oluja. Slegnuvi ramenima, vratio se preko travnjaka i uao u kuu, zakljuavi vrata za sobom i vrativi debelu gredu na staro mesto. Zatim je otiao u kuhinju okrenuo nicle i iskljuio plotnu na kojoj se kuvala boranija. Upravo je sipao hranu u tanjir, kada se naglo tre. Pogled mu brzo skrenu na asovnik. est i dvadeset pet. Bio je to glas Bena Kortmana. "Izii, Nevile!" Duboko uzdahnuvi, Robert Nevil sede za sto i poe da jede. Sedeo je u dnevnoj sobi, pokuavajui da ita. Pripremio je viski sa sodom u malom baru i sada je drao hladnu au u ruci dok mu se u drugoj nalazila neka knjiga o fiziologiji. Iz zvunika iznad ulaznih vrata dopirala je zvonka enbergova muzika. Pa ipak, nije bila dovoljno zvonka. I dalje je uo njihovo komeanje, tumaranje i krike: ponekad bi doprlo i krgutanje zubima kada bi borba meu njima postala odve estoka. S vremena na vreme, neka kamenica ili komad cigle zabubnjali bi po kui. Odnekuda se ulo i lajanje pasa. Svi su oni bili tu iz istog razloga. Robert Nevil zatvori oi za trenutak i stisnu usne. Zatim ih ponovo otvori i zapali cigaretu, duboko uvlaei dim u plua. alio je to nije imao vremena da napravi zvunu izolaciju kue. Sve bi bilo znatno bolje kada ne bi morao da ih slua. ak i posle pet meseci to mu je ilo na ivce. Odavno je prestao da ih posmatra. U poetku je napravio malu rupu u prozoru kroz koju ih je gledao. Ali onda su ga opazile ene i poele skarednim pozama da ga izmamljuju napolje. To nije mogao da izdri. Odloio je knjigu i tupo se zagledao u ilim, sluajui kako iz zvunika dopiru tonovi 'Verklarte Nacht'. Mogao je neim da zapui ui kako ih vie ne bi uo, ali onda bi se liio i muzike; osim toga, tada bi se oseao kao da su ga priterali uza zid. Ponovo je zatvorio oi. ene su bile te koje su mu oteavale poloaj, pomisli on, ene koje su se neprestano ponaale kao porone lutke u nadi da e on, gledajui ih, odluiti da izie na

ulicu. Osetio je kako ga podilazi jeza. Svake noi ponavljalo se isto. On bi itao ili sluao muziku. Zatim bi poeo da razmilja o zvunoj izolaciji kue, a na kraju bi mu na um uvek dole ene. Duboko u njemu, topli porivi ponovo su se razbuktali i on vrsto stisnu usne sve dok nisu sasvim pobledele. To oseanje bilo mu je dobro poznato i u sebi je besneo to ne moe da ga obuzda. Ono je postajalo sve jae i jae, tako da on konano vie nije mogao na miru da sedi. Tada bi ustao i poeo da koraa sa stisnutim pesnicama uz telo, u kojima vie nije bilo ni kapi krvi. Mogao je da gleda neki film preko projektora, da ponovo jede, da se napije ili da pojaa muziku sve dok ga ui ne bi zabolele. U svakom sluaju, neto je moralo da se uradi kako situacija ne bi postala neizdriva. Oseao je kako mu se miii trbuha gre kao da se obmotavaju oko nekog kalema. Ponovo je uzeo knjigu i pokuao da ita, dok su mu usne izgovarale svaku re, lagano i bolno. Ali samo trenutak kasnije, knjiga mu je skliznula u krilo. On baci pogled na policu koja se nalazila naspram njega. Svekoliko znanje u ovim knjigama nije moglo da prituli plamen u njemu. Sve rei vekova nisu bile u stanju da prigue nemutu, bezumnu enju njegovog tela. Sve mu se odavno smuilo. Bilo je to poniavajue za oveka. U redu, seks je prirodna potreba, ali sada vie nije imao naina da joj da oduka. Oni su ga primorali da bude bez ene i sa tim je morao da se pomiri. Ali ti ima um, zar ne? - esto je govorio sebi. Pa, onda ga upotrebi. Okrenuo je dugme na gramofonu i jo vie pojaao muziku, a zatim je prisilio sebe da proita celu stranicu bez prekida. itao je o krvnim elijama koje prodiru kroz membrane, o bledoj limfi koja nosi tetne materije kroz krvne sudove zakrene limfnim epovima, o limfocitnim i fagocitnim elijama. "...da bi se ispraznila, u levom ramenom regionu, nedaleko od grudnog koa, u veliku venu krvnog, cirkulacionog sistema." Knjiga se zatvori uz tup zvuk. Zato ga ne ostave na miru? Zar stvarno misle da svi mogu da ga imaju? Da li je mogue da su toliko glupi? Zbog ega se uporno vraaju svake noi? Posle pet meseci bilo bi normalno oekivati da odustanu i pokuaju na nekom drugom mestu. Otiao je do bara i pripremio novo pie. Kada se vratio do stolice zauo je kamenice kako dobuju po krovu i uz potmule zvuke padaju u bunje oko kue. Meutim, glas Bena Kortmana nadjaavao je ostalu buku. "Izii, Nevile!" Jednog dana pae mi aka ovaj gad, pomisli on, ispivi veliki gutljaj iz ae. Jednoga dana zabiu kolac pravo kroz njegove smrdljive grudi. Spremiu specijalno za njega kolac od jednog metra ukraen trakama. Sutra. Sutra u napraviti zvunu izolaciju kue. Prsti mu se zgrie u bledu pesnicu. I dalje ga je proganjala pomisao na one ene. Kada ih ne bi uo, moda ne bi ni mislio na njih. Sutra. Sutra. Muzika se svrila i on skide sveanj ploa sa gramofona, a zatim ih vrati u kartonske omote. Sada je mogao jo jasnije da ih uje. On posegnu za prvom novom ploom koja mu je dola pod ruku, stavi je na gramofon i okrenu dugme za jainu zvuka do kraja. Prostorijom se razlegoe zvuci kompozicije Rodera Lija 'Godina kuge'. Violine su kripale i cvilile, timpani su bubnjali kao udarci umirueg srca, a flaute su stvarale sablasne, neprirodne tonove. Jedva suzbijajui bes u sebi, on stre plou sa gramofona i prelomi je preko desnog kolena. Odavno je nameravao da to uini. Tekim korakom otiao je do kuhinje i bacio komade ploe u kantu za otpatke. Zatim je stajao nekoliko trenutaka u tami kuhinje, zaklopljenih oiju, stisnutih zuba, i sa vrsto pritisnutim dlanovima na uima. Ostavite me na miru, ostavite me na miru, ostavite me na miru! Uzaludno je, ne vredi da im se suprotstavlja nou. Nema nikakve svrhe. To je njihovo vreme. Pokuao bi neto vrlo glupo kada bi se sada uhvatio u

kotac sa njima. Da li da pogleda neki film? Ne, sada nema ivaca da se petlja oko projektora. Najbolje da ode u krevet i da neim zapui ui. Uostalom, tako se okonavalo svako vee. Trudei se da ne misli ni na ta, on brzo ode do spavae sobe i svue se. Zatim je obukao donji deo pidame i uao u kupatilo. Nikada nije nosio gornji deo: tu naviku stekao je za vreme rata u Panami. Kada se oprao, bacio je pogled na ogledalo, osmotrivi svoja iroka plea prekrivena kovrdavim crnim maljama koje su se pruale od vrata do stomaka. Zatim mu pogled pade na ukraen krst koji je istetovirao jedne noi u Panami kada je bio pijan. Kakva sam budala bio onda, pomisli on. Uostalom, moda mu je taj krst spasao ivot. Briljivo je oprao zube, upotrebivi posle toga zubnu vodicu. Nastojao je da dobro vodi rauna o zubima poto je sada sam sebi bio zubar. Neke stvari mogu da krenu nagore, ali ne i njegovo zdravlje, pomisli on. Zbog ega onda ne prestane da se naliva alkoholom, upita se. Zato izaziva sudbinu? Proao je kroz celu kuu, gasei svetla. Nekoliko trenutaka gledao je u tapiseriju, pokuavajui da ubedi sebe kako je okean pred njim pravi. Ali kako je mogao da veruje u to uz sve ono lupanje, grebanje, urlanje, lajanje i krianje koje se orilo u noi. Iskljuio je svetiljku u trpezariji i uao u spavau sobu. Oteo mu se uzdah nezadovoljstva kada je ugledao iverje po postelji. Otresao ga je, udarivi nekoliko puta odseno po prekrivau, razmiljajui pri tom kako bi bilo dobro da podigne paravan izmeu radionice i prostora u kome je spavao. Bilo bi dobro ovo, bilo bi dobro ono, pomisli on zlovoljno. Postojalo je premnogo nevanih stvari koje je trebalo da uradi. On ugura vatu u ui i najednom se nae usred duboke tiine. Zatim je ugasio svetlo i zavukao se meu arave. Pogledao je u fosforescentni asovnik i video da je tek deset i pet. Ba dobro, pomisli. Tako u bar rano da ustanem. Leao je na leima, duboko udiui tamu i nastojei da zaspi. Ali tiina mu nije mnogo pomogla. I dalje je video one bledolike utvare kako se unjaju oko njegove kue, poudno traei nain da prodru unutra kako bi ga se doepali. Neki od njih su se kretali etvoronoke kao psi, upirui svetlucave oi prema kui, dok su im zubi muklo krgutali. Kretali su se napred-nazad kao plima i oseka. A ene... Zar opet da misli na njih? Okrenuo se na stomak uz psovku i zaronio glavu u topli jastuk. Leao je tako neko vreme, teko diui, dok mu je telo blago podrhtavalo. Samo da svane. Um mu je ponovo poeo da govori rei koje je ponavljao svake noi. Blagi boe, samo da svane. Sanjao je Virdiniju; zavapio je u snu, a prsti mu se kao mahnite kande zarie u arav. 2. Zvonce se oglasilo u pola est i Robert Nevil prui nagu ruku u jutarnju tamu da zaustavi budilnik. Zatim je izvadio cigaretu i pripalio je, a onda se uspravi u krevetu. Posle nekoliko trenutaka ustade iz postelje i poe u zamraenu trpezariju gde pogleda kroz pijunku na vratima. Napolju, na travnjaku, tamne figure stajale su kao tihi vojnici na strai. Dok je posmatrao, neki od njih poee da se kreu, i on zau kako nezadovoljno mrmljaju meu sobom. Jo jedna no se zavrila. Vratio se u spavau sobu, upalio svetlo i obukao se. Dok je oblaio koulju, zau glas Bena Kortmana: "Izii, Nevile!" To je bilo sve. Zatim su otili. On je znao da su sada slabiji nego onda kada su doli. Osim ako noas nisu napali nekog svog. esto su to inili. Meu njima nije bilo jedinstva. Ono to

ih je dralo zajedno bila je ista potreba. Poto se obukao, Nevil sede na ivicu prostelje, mrzovoljno gunajui, i zapisa plan rada za taj dan. U Sirs po letve Voda Proveriti generator Klinovi Uobiajeni poslovi Doruak ja bio kratak: aa usa od pomorande, krika prenog hleba i dve olje kafe. Obedovao je na brzinu, zaalivi to nema vremena da uiva u hrani. Posle doruka bacio je papirnati tanjir, i olju u kantu za otpatke i oprao zube. Na kraju je uteno pomislio kako mu je preostala bar jedna dobra navika. Prva stvar koju je uradio kada je iziao napolje bila je da pogleda u nebo. Gore se nije primeivao nijedan oblaak. Danas e moi da izie. Dobro. Dok je prolazio preko trema osetio je pod cipelama razbijene komadie ogledala. I sa njim je gotovo, pomisli. Kasnije e oistiti sru. Jedno telo lealo je na ploniku: drugo je tralo iz bunja. Obe su bile ene. Skoro uvek je zaticao ene. Otkljuao je vrata garae i izvezao kamionet marke 'Vilis' u jutarnju izmaglicu. Zatim se vratio i otvorio stranju kapiju. Obukao je velike rukavice i krenuo prema eni na ploniku. Po danu, one vie uopte nisu izgledale privlane, pomisli on dok ih je vukao preko travnjaka, a zatim trpao u platnenu muemu. U njima nije bilo ni kapi krvi; obe ene izgledale su kao ribe izvuene iz vode. On podie vrata i zakai rezu. Zatim je obiao travnjak, skupljajui kamenje i cigle i stavljajui ih u lanenu vreu. Ubacio je vreu u kamionet i skinuo rukavice. Onda je uao u kuu, oprao ruke i pripremio ruak: dva sendvia, nekoliko biskvita i termos tople kafe. Kada je to obavio, otiao je do spavae sobe i uzeo vreu sa koevima. Prebacio ju je na lea i prikopao za pojas na kome je visio drveni malj. Zatim je iziao iz kue, zakljuavi prednja vrata za sobom. Nije eleo da se zamara traei Bena Kortmana ovoga jutra; postojalo je mnogo preih stvari. Za trenutak mu pade na pamet zvuna izolacija kue koju je sino odluio da napravi. Do avola sa tim, pomisli. Uradiu to sutra, ili nekog oblanog dana. Seo je u kabinu kamioneta i bacio pogled na plan rada. "U Sirs po letve", to je bilo prvo. Poto se oslobodi tela, naravno. Upalio je motor i izvezao se brzo na ulicu, krenuvi prema Kampton bulevaru: Tamo je skrenuo desno i uputio se na istok. Sa obe strane videle su se utihle kue, a uz trotoar bili su parkirani automobili, prazni i mrtvi. Robert Nevil za trenutak baci pogled na mera za gorivo. Rezervoar je bio do pola pun, ali e se on ipak zaustaviti u Zapadnoj aveniji da ga napuni. Bilo bi nerazumno da troi rezerve benzina koje ima u garai sve dok to ne bude zaista morao da uini. On uveze kola u utihlu benzinsku stanicu i prikoi. Skinuo je crevo sa pumpe i poeo da sipa benzin u rezervoar sve dok zelenkasta tenost nije pokuljala napolje, izlivajui se na asfalt. Proverio je ulje, vodu, akumulator i instalacije. Sve je bilo u najboljem redu. To nije bilo udno, poto je on posveivao izuzetnu panju kolima. Ako ga ikada neto sprei da se po danu vrati kui... Meutim, za sada o tome nije trebalo brinuti. Ako se tako neto ikada dogodi, bie to kraj. Produio je Kampton bulevarom, kroz palir visokih dizalica koje su se nalazile u okolnim ulicama. Od njih nije bilo ni traga. Ali Robert Nevil je znao gde se nalaze.

Vatra je neprekidno gorela. Kada su se kola pribliila, on navue rukavice i stavi gas masku, a zatim pogleda kroz gustu dimnu zavesu koja je prekrivala ceo predeo. itavo polje bilo je raskopano u dinovsku grobnicu. To se dogodilo juna 1975. godine. Nevil je zaustavio kamionet i iskoio napolje, elei da posao obavi to pre. Skinuvi rezu i spustivi zadnja vrata, on uhvati jedno telo i dovue ga do ivice velike jame. Tu ga je podigao u uspravni poloaj i gurnuo dole. Telo skliznu i poe da se kotrlja niz strmu ivicu sve dok nije stiglo do vrha velike gomile smrdljivog pepela na dnu. Dok je urio prema kamionetu, Robert Nevil oseti muninu u stomaku. Uvek mu se inilo da e da se ugui kada je dolazio ovde, bez obzira na to to je nosio gas masku. Zatim je dovukao drugo telo do ruba jame i na isti nain ga bacio dole. Posle toga je istresao vreu kamenja i cigala, a onda se udaljio to je bre mogao. Nakon pola milje skinuo je masku i rukavice i bacio ih iza sebe. Usta mu se irom otvorie i on pomamno poe da udie sve vazduh. Zatim izvue limenu bocu iz sandueta za alat i povue dobar gutljaj raspaljujueg viskija. Upalio je cigaretu i poeo duboko da uvlai dimove. Ponekad se dogaalo da je svaki dan dolazio ovamo i uvek se oseao potpuno iscrpljen. Negde dole nalazila se i Keti. Na putu za Inglvud zaustavio se pored jedne radnje da se snabde flairanom vodom. Kada je uao u utihlu prodavnicu, smrad pokvarene hrane zapahnu mu nozdrve. On urno progura metalna kolica kroz pranjavi prolaz, dok ga je teak zadah raspadanja nagonio na povraanje tako da je morao da die na usta. Naao je boce sa vodom u zadnjem delu radnje; takoe je otkrio da su otvorena vrata za stepenite koje je vodilo do ureda poslovoe. Vlasnik prodavnice sigurno se nalazi tamo gore; mogao bi sa njim da pone. Bilo ih je dvoje. U dnevnoj sobi na kauu je leala ena tridesetih godina, obuena u crvenu kunu haljinu. Grudi su joj se polako dizale i sputale, oi su joj bile zatvorene, a ruke skrtene preko trbuha. Ruke Roberta Nevila posegnue za kolcem i maljem. Uvek mu je bilo tee kada su bili ivi; pogotovo ako su u pitanju ene. On oseti kako se nemuti poriv ponovo raspaljuje u njemu, grei mu miie. Stajalo ga je napora da se pribere. Bila je to ludost, koju je trebalo obuzdati. Ona nije ispustila nikakav zvuk izuzev iznenadnog, hrapavog izdaha. Dok je iao prema spavaoj sobi zauo je um slian klokotanju vode. ta mi drugo preostaje, upita se on snebivljivo. I dalje je morao da uverava sebe kako ini ispravnu stvar. Zastao je na pragu dnevne sobe, bacivi pogled na mali krevet pored prozora; osetio je kako mu neto zastaje u grlu i poe ubrzano da die. Zatim prie ivici kreveta i zagleda se u nju. Zbog ega mi sve lie na Keti, upita se, vadei drugi kolac drhtavim rukama. Vozei polako prema Sirsu, pokuao ja da odgonetne zbog ega su samo drveni kolevi efikasni. Imao je namrgoen izraz lica dok se vozio pustim bulevarom; jedini zvuk koji se uo bilo je prigueno kloparanje njegovog motora. Izgledalo je neverovatno da mu je itavih pet meseci bilo potrebno da se to zapita. Ovo je potaklo nova pitanja. Kako to da je uvek uspevao da pogodi srce? Srce je neizostavno moralo da bude pogoeno; doktor Ba je tako rekao. Meutim, Nevil se nije odve razumeo u anatomiju. Vee mu se skupie. Nervirala ga ja pomisao da se za sve vreme ovoga pakla nijednom to nije zapitao. Zatresao je glavom. Morau detaljno da razmislim o svemu, ree u sebi; u svakom sluaju, bie potrebno prvo sakupiti sva pitanja, pa tek onda odgovoriti na njih. Stvari moraju da se obavljaju na pravi nain, nauni nain.

Tako je! To iz njega govori stari Fric. Bilo je to ime njegovog oca. Nevil ga je mrzeo i neprestano se borio protiv nasledene potrebe za loginou mehanikog shvatanja stvari. Otac mu je umro, odriui do kraja postojanje vampira. U Sirsu je sakupio letve, utovario ih u kamionet, a zatim pretraio oblinju radnju. Bilo ih je petoro u prizemlju, skriveni po raznim budacima. Jednoga je Nevil pronaao u iskljuenom friideru. Videvi oveka kako lei u tom emajliranom mrtvakom kovegu, on se nasmeja; ovaj je ba naao gde e da se uvue. Kasnije mu je na um palo u kako nezabavnom svetu ivi kada moe da se smeje takvim stvarima. Bilo je blizu dva kada se zaustavio i poeo da rua. Sve je imalo ukus belog luka. To ga ja podstaklo da razmilja o uticaju koji na njih vri beli luk. Mora da je miris to to ih odbija, ali zato? Bilo je tu mnogo udnih stvari: ostajanje u kuama preko dana, alerginost na beli luk, smrt od koca, navodni strah od krsta i uas od ogledala. Uzmimo ovo poslednje, na primer. Prema legendi, oni nemaju lik u ogledalu, ali je on znao da to nije tano. Isto tako, nije bilo istina da oni mogu da se pretvore u imie. Ovo sujeverje lako su opovrgavali logika i paljivo posmatranje. Takoe je bilo podjednako glupo verovati da se oni mogu preobraziti u vukodlake. Nesumnjivo su postojali psi koji su se povampirili; video ih je i uo nou kako urlaju i zavijaju oko njegove kue. Ali oni su bili samo psi. Robert Nevil iznenada stisnu usne. Manimo sada to, ree u sebi. Ima vremena za razmiljanje. Postojali su dugi asovi dosade kada je mogao da se pozabavi svim ovim problemima i to veoma podrobno. Sada je bilo preih stvari. Posle ruka, on krenu od kue do kue sve dok nije potroio svu zalihu koleva. Bilo ih je ukupno etrdeset sedam. 3. "Snaga vampira je u tome to niko ne veruje u njih." Hvala, doktore Van Helsing, ree on u sebi, odlaui primerak Drakule. Sedeo je zamiljen i gledao u policu sa knjigama, sluajui Bramsov Drugi klavirski koncert. U desnoj ruci drao je au viskija, dok mu je meu usnama visila cigareta. Bila je to istina. Sama knjiga predstavljala je kojetariju sujeverja, napravljenu po klieu najobinijeg unda, ali je ova reenica bila tana; niko nije verovao u njih, a kako se moe boriti protiv nekoga u ije se postojanje ne veruje? Situacija je bila upravo takva. Neto tamno i mrano dopuzalo je iz srednjeg veka. Neto to nije imalo nikakvog smisla i u ta se nije verovalo, to je u potpunosti bilo pripisivano fantastinoj literaturi. Vampiri su predstavljali stvar prolosti: nastali su sa Samersovim idilama i Stokerovim melodramama. Postojali su jo samo kao kratki pasusi u enciklopedijama, kao graa za petparake romane ili kao sirov materijal za jevtine filmove. Sve rasplinutija legenda provlaila se iz stolea u stolee. Eto, to je bila istina. On otpi dobar gutljaj viskija i zatvori oi, dok mu je hladna tenost klizila niz grlo i grejala utrobu. Da, bila je to istina, ali niko nikada nije imao prilike da je proveri. Nagaalo se da tu ima neega, ali je sve bilo odve neodreeno. Neko je to smatrao uobraziljom, neko sujeverjem, ali niko nije verovao da vampiri stvarno postoje. Meutim, pre no to je nauka uspela da izae na kraj sa legendom, legenda je progutala nauku i sve ostalo. Tog dana nije pronaao nijedan klin. Nije ispitao generator. Nije uklonio komadie razbijenog ogledala. Nije veerao; sasvim je izgubio apetit. To ga nije odve brinulo. esto se dogaalo da uopte nije oseao potrebu da jede. Nije bio u stanju da sa zadovoljstvom

obeduje nakon svih ovih stvari koje bi uradio tokom popodneva. ak ni posle pet meseci. Na um mu padoe jedanaestoro - ne, dvanaestoro dece tog dana, i on otpi preostali deo pia u dva gutljaja. Zamutio je pogled i soba se malo zalelujala pred njim. Poinje da lapi, oe, pomisli u sebi. Pa ta? Kao da je neko drugi u pravu. Nevil zavrljai knjigu preko sobe. Neka idu do avola Van Helsing, Mina, Donatan, krvooki grof i svi ostali! Sve te izmiljotine, sva baljezganja na jadnu staru temu. On se zagrcnu, a zatim se dugo iskaljavao. Ben Kortman ga je spolja zvao da izie. Evo me odmah, Beni, pomisli. Samo da obuem smoking. Zakrguta zubima i vrsto ih stisnu. Evo me odmah! Uostalom, to da ne? Zato ne izii? To bi bio siguran nain da ih se oslobodim. Da postanem jedan od njih. On se osmehnu u sebi zbog jednostavnosti ovog reenja, a zatim se podie i mrzovoljno ode do bara. Zato da ne? Oseao je kako mu se u glavi sve komea. Zato nastavljati sve ovo muenje kada bi poluotvorena vrata i nekoliko koraka napolje okonali celu stvar? Ovako, nije znao ta ga jo eka u ivotu. Postojala je, dodue, slaba nada da negde jo ima ivih ljudi, koji pruaju otpor u nadi da e jadnoga dana ponovo biti meu sebi slinima. Ali, kako da ih nae ako se ne nalaze u krugu koji on moe da obie za jedan dan vonje? Slegnuo je ramenima i ponovo nasuo viski u au; ve mesecima nije pravio koktele. Beli luk iznad prozora, mrea nad staklenom batom, spaljivanje tela, raiavanje kamenja i postepeno satiranje njihove proklete rase. Zato se zavarava? Nikada nee uspeti da pronae ive ljude. Nevil se svom teinom srui u stolicu. Sedim ovde uuren kao mi u rupi, opkoljen etom krvopija koje ele samo da isisaju sav hemoglobin iz mojih vena. Izgleda da je jo jedino pie stvarno. Lice mu izoblii izraz mrane, neobuzdane mrnje. Kopilad! Pomlatiu vas sve pre no to me se doepate! Desna aka mu se skupi poput kleta i aa se rasprsnu u pesnici. On obori pogled na komadie sre rasute po podu, na ostatke ae u ruci i na meavinu krvi i viskija koja mu je curila niz dlan. Da li bi im se dopao ovaj koktel, pomisli. Za trenutak mu se javi nedoljiva elja da jurne i otvori vrata. Dao bi sve kada bi sada mogao da ih raspali po njuki i da uiva u njihovom bolnom urlanju. A onda zatvori oi i jeza mu proe celo telo. Smiri se, mome, ree u sebi. Treba zaviti ruku. Oteturao se do kupatila i paljivo oprao aku, trgnuvi se kada mu je jod dotakao ivu ranu. Zatim je nespretno obmotao zavoj, dok su mu se iroke grudi dizale i sputale u isprekidanim pokretima, a znoj kapao sa ela. Potrebna mi je cigareta, pomisli. Kada se vratio u trpezariju, pustio je Berntajna umesto Bramsa i pripalio cigaretu. ta bih radio kada bih ostao bez duvana, upita se, posmatrajui plaviasti dim koji se dizao uvis. Dodue, to je bilo malo verovatno. Imao je jo najmanje hiljadu paklica u Ketinoj... Zubi mu se stisnue. U ostavi, u ostavi, u ostavi! Zurio je bezizraajnim pogledom u tapiseriju na zidu dok su mu u uima odjekivali zvuci kompozicije 'Doba briga'. Doba briga, promrmlja on. Mislio si da si imao pravih briga, Leni? Leni i Beni; ba bi bilo lepo da se upoznate. Kompozitore, da vas upoznam sa leom. Mama, kad porastem voleo bih da budem vampir kao tata. Ali duo, sigurno da e da bude kao tata. Viski zaklokota u ai. Na licu mu zaigra nekoliko miia od bola u aci i on premesti bocu u levu ruku. Seo je i srknuo jedan gutljaj. Neka se otra ivica razboritosti malo istupi, pomisli on. Neka zdrav razum malo ode do avola. I on mi se smuio. Postepeno, soba poe da se okree oko svog iroskopskog sredita, da se povija i leluja oko njegove stolice. Prijatna izmaglica, pahuljasta na rubovima, spustila se odasvud.

Posmatrao je au i gramofon. Pustio je da mu se glava klati sa jedne strane na drugu. Napolju, oni su urlali, mumlali i ekali. Jadni vampirii, pomisli on; jadni mali leevi to se unjaju oko moje kue, tako edni i naputeni. Kakva ideja! On podie kaiprst i poe da ga mie pred oima. Prijatelji, ovde sam da bih govorio o vampirima; o tim nitarijama, ako ih je uopte bilo, a bilo ih je. Ali da ne duimo: sada u vam izneti osnovni stav moje teze koja glasi: vampir nije predrasuda. Kljuna taka ove beznaajne predrasude sastoji se u sledeem: oni su omraeni zato to ih se ljudi plae. Ponovo je nasuo pie. Ovoga puta veliko. Postojalo je jedno doba, mrani srednji vek, kada je mo vampira bila velika, a strah od njih ogroman. Tada su bili anatemisani i to su ostali do danas. Drutvo ih mrzi, a uopte ne zna zato. Ali zar su njihove potrebe neobinije od potreba ostalih ivotinja, ukljuujui tu i oveka? Da li su njihova dela uasnije od postupaka roditelja koji pogreno vaspitavaju svoju decu? Zbog vampira srce poinje bre da lupa i kosa se nakostrei. Ali da li je to gore od roditelja koji drutvu poklanjaju neurotino dete da jednoga dana postane politiar? Jesu li oni gori od kapitaliste koji osniva fondacije pred kraj ivota novcem koji je zaradio trgujui pukama i bombama meu samoubilaki raspoloenim nacijama? Da li su oni gori od vlasnika destilacija koji prodaju alkohol meu Indijancima nesposobnim da mu se odupru? (ao mi je to sam napao pie u kome uivam.) Jesu li gori od izdavaa koji objavljuju petparaka dela puna poudnih i ubilakih nagona? Hajde sad, dragi moji, budite iskreni: da li su vampiri stvarno ravi? Oni jedino piju krv. Otkud, onda, ta neprilina predrasuda, ta besmislena predubeenja? Zato vampiri ne bi mogli slobodno da ive tamo gde im se svidi? Zato moraju stalno da tragaju za skrovitim mestima gde ih niko nee pronai? Zato elite da ih unitite? Vi ste pretvorili ta bezazlena nevinaca u progonjene zveri. Oni nemaju naina da vam se odupru, nemaju mogunosti da steknu obrazovanje, nemaju pravo glasa. Nije nimalo udo to onda pribegavaju nonom razbojnikom bivstvovanju. Robert Nevil otpi dobar gutljaj. Naravno, naravno, pomisli on, ali da li bi ti svoju sestru udao za vampira? Proe ga jeza. Tu si me uhvatio, mome, tu si me uhvatio. Muzika se okonala. Gramofonska igla grebala ja napred-nazad po ploi. Sedeo je nepomino, oseajui kako mu hladni marci gamiu nogama. Upravo zbog ovoga nije trebalo preterivati u piu. ovek na kraju prestane da uiva u alkoholu. Viski vie ne donosi utehu. Pre no to dostigne stanje sree, obuzme te muka. Soba je sada ponovo izgledala normalno, a spoljanji zvuci opet poee da mu drobe une koljke. "Izii, Nevile!" On proguta knedlu i sa usana mu skliznu drhtavi uzdah. Izii. Napolju su stajale ene, razgoliene ili sasvim nage; njihovo telo ekalo je njegov dodir, a njihove usne njegove... Moju krv, moju krv! Kao da je u pitanju bila ruka nekog drugog oveka, on je posmatrao svoju bledu pesnicu kako se polako podie, drhtei, da bi mu zatim tromo pala na nogu. Bol ga nagna da duboko udahne ustajao, smrdljiv vazduh. Beli luk. Svuda se oseao miris belog luka. U odei, nametaju, hrani, pa ak i u piu. Hoete li beli luk sa sodom - pade mu na um neumesna ala. Ustao je i poeo da koraa. ta sada da radim? Da li da ponem uobiajene stvari? Tako u se sauvati od neprilika. itanje pie, zvuna izolacija kue - ene. ene, poudne, krvoedne, nage ene koje ga mame svojim toplim telima. Ne, ne toplim. Iz dna grudi razli mu se bolan jecaj. Prokleti bili. Zato ekaju toliko dugo? Zar misle da e on stvarno izii napolje i predati im se?

Moda i hou, moda i hou. U tom trenutku postao je svestan da skida veliku gredu koja je podupirala vrata. Evo me, devojke, evo me. Ovlaite usne. Spolja su uli kako se greda pomie i u noi se razlee pomamni urlik iekivanja. Drhtei celim telom, on poe da udara pesnicama po zidu sve dok malter nije otpao i dok mu koa nija bila sasvim oguljena. Ostao je nepomino da stoji, tresui se bespomono i cvokoui zubima. Posle nekog vremena polo mu je za rukom da se pribere. Vratio je gredu na mesto i otiao u spavau sobu. Sruio se na postelju i zario glavu u jastuk, prigueno krkljajui. Leva ruka mu lagano klonu na ivicu kreveta. Oh, boe, pomisli on, dokle e sve ovo da traje? 4. Budilnik nije zvonio zato to je zaboravio da ga navije. Duboko je disao u snu dok mu je telo bilo nepokretno poput eline statue. Kada je konano otvorio oi ve je bilo deset. Promrmljavi neku kletvu, on se pridie i prebaci noge preko ivice postelje. Istovremeno, u glavi poe sve da mu bubnja kao da je mozak pokuavao da mu se probije kroz lobanju. Prokleti mamurluk, pomisli on. Samo mi je jo to bilo potrebno. Oduprevi se o zadnji deo kreveta, on ustade i teturavo krenu u kupatilo. Ispljuskao je vodom lice i nakvasio glavu. Loe, ba loe, ponavljao je u sebi. Uasno se oseam. Ugledao je svoje ispijeno i neobrijano lice u ogledalu i za trenutak mu pade na pamet da se polako ali sigurno pribliava etrdesetim godinama. Ljubav - to je jo jedino moglo da ga povrati; ova misao mu zalepra sveu poput vlanog rublja na vetru. Lagano je otiao do trpezarije i otvorio prednja vrata. Sa usana mu skliznu kletva kada je ugledao sklupano telo ene na trotoaru. Poeo je da krgue zubima, ali od toga mu je u glavi jezivo zabubnjalo. Dosta mi je svega, pomisli. Nebo je bilo sivo i mrtvo. Odlino, pade mu na um. Jo jedan prokleti dan u ovoj smrdljivoj pacovskoj jazbini. Zalupio je ljutito vrata, ali mu taj tresak gotovo probi bubne opne. Zauo je kako spolja otpadaju ostaci ogledala i rasprskavaju se na betoniranoj stazi. Ba dobro! Usne mu se bolno zgrie i iz njih nestade i poslednja kap krvi. Dve olje vrele crne kafe samo su poveale muninu koju je oseao u stomaku. On odgurnu ibrik i krenu u trpezariju. Do avola sve, pomisli. Napiu se ponovo. Ali pie je imalo ukus terpentina i on zavitla au o zid sa uzvikom gaenja, gledajui kako tenost curi na pranjavi ilim. Ovako u ostati bez aa, pomisli ogoreno. Ova misao poe da mu bolno odzvanja u glavi. Stajao je nepomino neko vreme, isprekidano diui. Zatim je otiao do kaua i sruio se na njega, lagano tresui glavom. Nije bilo pomoi; upropastili su ga, ti smrdljivi kopilani, sasvim su ga dotukli. Ponovo mu se vratilo oseanje nemira; oseanje kao da se iri, a kua smanjuje, tako da je svakog sekunda mogao da probije njene zidove u eksploziji drveta, maltera i cigli. Ustao je i poao brzo prema vratima, dok su mu ruke drhtale. Kada je izaao na travnjak, plua mu nagonski poee da udiu sve jutarnji vazduh. Namerno je okrenuo glavu od kue koju je mrzeo. Istu mrnju oseao je i prema okolnim zgradama, prema plonicima, trotoarima, travnjacima i svemu onome to se nalazilo u ulici Kimaron. Bes je rastao u njemu. Najednom mu postade jasno da mora da ode odavde. Bez obzira na to to je dan bio oblaan, on e neizostavno otii. Zakljuao je prednja vrata, otvorio garau i zakaio pokretnu kapiju za nizak plafon. Nije se osvrnuo da je vrati natrag. Brzo u se vratiti, pomisli. Idem samo na kratko. Izveo je natrake kamionet na ulicu, ispravio ga i snano pritisnuo papuicu za gas, uputivi se prema Kampton bulevaru. Nije znao kuda je krenuo. Skrenuo je oko ugla brzinom od etrdeset milja na as, a kod sledeeg bloka brzinomer je pokazivao ezdeset pet. Kola munjevito pojurie napred i on oseti kako mu papuica za gas dodiruje pod. Rukama je vrsto stezao volan, dok mu je lice bilo nepomino kao u statue.

Brzinom od osamdeset milja na as projurio je beivotnim, pustim bulevarom iju je tiinu samo za kratko naruila buka njegovog motora. Stvari bujaju i rastu u prirodi i polako je zaposedaju, pade mu na pamet dok je tromo koraao travnatom stazom na groblju. Trava je bila toliko visoka da se povijala pod vlastitom teinom i pucketala pod njegovim tekim cipelama. Nije se uo nikakav zvuk izuzev bata njegovih koraka i poja ptica koji je sada izgledao sasvim bezoseajan. Nekada sam mislio da ptice pevaju zato to je na svetu sve kako treba, promrmlja u sebi Robert Nevil. Sada znam da nisam bio u pravu. One pevaju zato to ne shvataju stvari. Vozio je dobrih est milja, sa papuicom za gas na podu, pre no to mu je postalo jasno kuda ide. Bilo je udno na koji su mu nain mozak i telo uklonili ovaj smer iz svesti. Jedino je bio svestan da je mamuran, neraspoloen i da mora da ode iz kue. Ni na kraj pameti mu mje padalo da je krenuo u posetu Virdiniji. Pa ipak, on je nepogreivo vozio u tom pravcu, i to to je bre mogao. Parkirao je kola uz plonik i uao kroz rasklimatanu kapiju, uputivi se odlunim korakom preko gustog travnjaka. Koliko ve ima od kada je poslednji put bio ovde? Mora da je prolo najmanje meseca dana. Bilo mu je ao to nije poneo cvee, ali kako je to mogao da uini, kada je tek pred kapijom shvatio kuda je krenuo. Usne mu se skupie pod iznenadnom plimom starog bola. Zato nije mogao i Keti da donese ovde? Zato je tako slepo sluao one budale i njihova glupa pravila za vreme zaraze. Da je bar sada ovde pored svoje majke. Ne poinji ponovo, prekorio je sebe. Pribliavajui se kapeli, trgao se kada je primetio da su elina vrata odkrinuta. Oh, ne, pomisli. Potrao je kroz vlanu travu. Ako su je se doepali, zapaliu itav grad. Tako mi Boga! Spaliu ga do temelja ako su je samo dotakli! Naglo je otvorio vrata koja se odbie o zid uz upalj, jeav zvuk. Pogled mu se munjevito upravi prema kamenom postolju na kome se nalazio zatvoren koveg. Napetost minu; ponovo je povratio dah. I dalje je stajao nedirnut. A zatim mu pogled skliznu na sklupano telo oveka koji je leao na hladnom podu u jednom uglu kapele. Sa uzvikom besa Robert Nevil prie telu, zgrabi oveka za kragnu i poe da ga vue po podu. Kada je doao do vrata, podie telo i silovito ga izbaci na travu. Trup se okrenu na Iea, a bledo lice upravi se ka nebu. Robert Nevil se vrati u kapelu, dok su mu se grudi brzo dizale i sputale. Zatim je zatvorio oi i stajao nepomino neko vreme sa dlanovima koji su poivali na poklopcu kovega. Ovde sam, pomisli. Vratio sam se. Sea li me se? Izbacio je napolje cvee koje je doneo poslednji put i oistio kapelu od lia koje je vetar uneo kroz odkrinuta vrata. Zatim je seo pored kovega i priljubio elo uz hladni metal. Tiina ga je obavila svojim hladnim i nenim rukama. Kada bih sada mogao da umrem, pomisli; mirno, blago bez napora i muke. Kada bih mogao da budem sa njom. Kada bih samo smeo da verujem da u jednom ponovo biti sa njom. Prsti mu se polako skupie u aci i glava mu klonu na grudi. Virdinija. Uzmi me kod sebe. Kristalno bistra suza kanu na njegovu nepokretnu ruku... Nije imao pojma koliko je ve ovde. Posle izvesnog vremena ak i najdublja tuga poinja da bledi, najdublji oaj gubi poetnu otrinu. Bievani uvek na kraju ogugla na bi. On se podie u uspravan poloaj. I dalje sam iv, pomisli sa setom; srce mi jo kuca, krv mi tee venama, telo, miii i tkiva su ivi - ali sve je to bez ikakve svrhe. Stajao je jo jedan trenutak gledajui u koveg, a zatim se okrenu i sa uzdahom izie, paljivo zatvorivi vrata kao da je eleo da je ne uznemiri u snu.

Sasvim je zaboravio na oveka. Gotovo da se sapleo o njega izlazei iz kapele. Promrmljao je neku kletvu dok ga je zaobilazio. A onda se iznenada tre. ta je ovo? Pogledao je sa nevericom prema oveku. On je bio mrtav. Stvarno mrtav. Ali kako je to mogue? Promena se dogodila tako brzo; ovaj ovek je ve izgledao i zaudarao kao da je mrtav danima. Mozak je poeo grozniavo da mu radi. Neto je ubilo vampira; neto veoma neobino. Srce je bilo netaknuto, nije bilo ni traga od belog luka, pa ipak... Smrt je oigledno bila nenasilna. Pa naravno - svetlost dana! Oseao se kao potpuni idiot. itavih pet meseci je znao razlog zbog koga oni ostaju unutra preko dana, a uopte mu nije polo za rukom da povee stvari. Zatvorio je oi, proklinjui vlastitu nedomiljatost. Sunevi zraci: infracrveni i ultraljubiasti. Mora da su oni posredi. Ali zato? Do avola, kada bi makar neto znao o uticaju sunevih zraka na ljudski organizam. A onda mu na pamet pade jo neto. Ovaj ovek bio je pravi vampir; ivi mrtvac. Da li bi suneva svetlost imala istog uticaja i na sve vampire koji su jo ivi? Uzbuenje koje ve nije osetio mesecima nagna ga da potri prema kamionetu. Kada su se vrata sa treskom zatvorila iza njega, zapitao se da li bi moda trebalo da ukloni mrtvaca. Da li e telo privui ostale, da li e oni oskrnaviti kapelu? Ne, sigurno se nee pribliiti kovegu; on je bio osiguran belim lukom. Osim toga, ovekova krv bila je sada mrtva... Ponovo mu je tok misli prekinuo iznenadni zakljuak. Sunevi zraci su sigurno uinili neto sa njegovom krvlju! A ta ako su sve stvari u nekoj vezi sa krvlju? Beli luk, krst, ogledalo, kolac, suneva svetlost, zemlja u kojoj neki od njih poivaju. Nije mu bilo jasno, kako, ali... Morae mnogo toga da proita, dosta stvari da proveri. Moda je to ono to mu je bilo potrebno. Odavno je ve planirao da to malo proui ali je kasnije zaboravio na celu stvar. Sada mu je ova zamisao ponovo dala podstreka. Upalio je motor i brzo krenuo ulicom. Kada je stigao u stambeni kvart, zaustavio je kola ispred prve kue. Pourio je stazom do ulaznih vrata, ali su ona bila zakljuana. Kako nije mogao da provali unutra, pojurio je do sledee kue, obrecnuvi se nestrpljivo. Ovoga puta vrata su bila otkljuana i on protra kroz predsoblje do zamraene trpezarije, a zatim se brzo pope uz stepenice, presvuene tepihom, preskaui po dve odjednom. enu je pronaao u spavaoj sobi. Bez oklevanja, on stre pokriva sa nje i zgrabi je za zglavke na rukama. Kada joj je svalio telo na pod ona muklo zakrklja. Dok ju je vukao kroz hodnik i niz stepenice iz njenog grla razlegali su se prigueni zvuci. Nalazili su se u trpezariji kada je poela da se mie. Ruke joj se vrsto obavie oko njegovih zglobova, a telo poe da se izvija i trza. Oi su joj i dalje bile zatvorene, ali je buno dahtala i mrmljala, pokuavajui da mu se istrgne iz ruku. Njeni crni nokti zarie mu se u meso. On tre ruku sa ljutitim uzvikom i nastavi da je vue kroz kuu za kosu. Da je smatrao ove ljude iole slinim sebi, verovatno bi osetio griu savesti zbog svega ovoga; ali okolnosti su bile takve da je on sasvim prenebregao saaljenje. Osim toga, sada je bio i ponesen strau da izvri opit, tako da nije primeivao nita drugo. Pa ipak, stresao se kada je zauo prodoran krik uasa koji je ona ispustila kada ju je izvukao na plonik. Bespomono se izvijala na trotoaru, sa rukama koje su se grile i skupljale, dok joj se na usnama pomaljale crvene pege. Robert Nevil ju je netremice posmatrao. Jabuica mu zaigra u grlu. eleo je da ga obuzme oseanje nemilosrdne brutalnosti. Pa ipak, ugrizao se za usnu dok ju je posmatrao. U redu, vidim da pati - pokuao je da umiri savest - ali ona je jedna od njih i sigurno bi me rado ubila kada bi joj se ukazala prilika. Stvari

moraju tako da se postave; to je jedini nain. Stisnutih zuba, on je nepomino stajao i posmatrao je kako umire. Posle nekoliko minuta ena je prestala da se kree i krklja, a ruke joj beivotno klonue na asfalt poput belih latica. Robert Nevil kleknu i opipa joj puls. Nita nije osetio pod prstima. Telo je ve poelo da se hladi. On se uspravi sa smekom na usnama. Znai, istina je. Kolci mu vie nisu potrebni. Posle dugo vremena najzad je pronaao bolji nain. A onda mu najednom zastade dah. Kako moe da bude siguran da je ona stvarno mrtva? Kako to da sazna pre zalaska sunca? Ova pomisao ispunila ga je nemonim besom. Zato svako novo pitanje obesnai prethodni odgovor? Poeo je podrobnije da razmilja o tome dok je ispijao konzervu soka od paradajza koju je uzeo iz oblinje samoposluge. Kako da sazna? Nikako nije mogao da ostane pored ene do sumraka. Povedi je sa sobom, budalo. Oi mu se ponovo zaklopie i on oseti kako mu telom prostruja talas nezadovoljstva. Danas mu nije polo za rukom da uoi nijedan oigledan odgovor. Sada e morati da se vrati natrag i da je nae, ali vie nije znao gde se kua tano nalazi. Ukljuio je motor i izaao iz parkiralita, bacivi pogled na asovnik. Tri sata. Ima dovoljno vremena da se vrati pre no to oni dou. Pritisnuo je papuicu za gas i kamionet jurnu bre. Bilo mu je potrebno pola asa da pronade kuu. ena je i dalje leala na ploniku u istom poloaju. Navukavi rukavice, Nevil spusti zadnja vrata kamioneta, a zatim krenu prema telu. Dok je prilazio pogled mu skliznu niz njene obline. Dosta, ne poinji ponovo, za ime boga. Dovukao je enu do kamioneta i utovario je u zadnji deo. Zatim je zatvorio vrata i skinuo rukavice. Uavi u kabinu, bacio je pogled na asovnik. Tri sata. Ima dovoljno vremena da... Protresao je sat i prislonio ga uz uho. Srce mu bre zakuca. asovnik je stao. 5. Prsti su mu drhtali dok je okretao kontaktni klju. Grevito je epao rukama volan i otro zaokrenuo u mestu, a zatim to je bre mogao bez zastajanja krenuo prema Gardeni. Kakva je budala bio! Sigurno je utroio itav sat dok je stigao do groblja. Zatim je nekoliko asova proveo u kapeli. A onda je otiao po enu, svratio u samoposlugu, ispio sok od paradajza i ponovo se vratio po enu. Koliko li ima sati? Budalo! marci mu podioe uz kimu pri pomisli na ono to ga moda eka kod kue. Oh, boe, pa i vrata garae su ostala otvorena! Benzin, oprema, generator! Knedla mu zastade u grlu i on nalee na papuicu za gas do poda. Mali kamion poskoi, igla na bezinometru zatitra, a zatim poe brzo da se uspinje od ezdeset pet, preko sedamdeset, sve do sedamdeset pet. ta ako ga ve ekaju? Kako onda da ue u kuu. Pokuao je da se pribere. Ne sme da dozvoli da ga obuzme panika. Treba da sauva hladnokrvnost. U kuu mora da svaki nain. Ne brini, ui e ve nekako, poe da govori sam sebi. Ali i dalje nije shvatao kako. Provukao je nervozno rukom kroz kosu. Ba sam se u lep sos uvalio, pomisli zlovoljno. Sve ovo radi da bi spasao ivot, a onda, jednoga dana, jednostavno se ne vrati na vreme. Dosta! Iznenada je osetio plimu samoprekora. Bio je u stanju da se ubije zato to je zaboravio sino da navije sat. Uostalom, zato bih to ja uinio, pade mu na um, kada e njima i onako biti drago da to urade za mene. A onda je shvatio da je veoma gladan. Ono malo konzerviranog mesa koje je pojeo sa sokom od paradajza samo mu je jo poveala apetit.

Utihle ulice promicale su sa obe strane, a on se neprestano osvrtao ne bi li opazio nekog od njih kako se pojavljuje na vratima kue. Izgledalo je kao da se ve sputa sumrak, ali je to isto tako mogla da bude i uobrazilja. Nemogue da je toliko kasno. Upravo je stigao do raskrsnice Vestern i Kompton bulevara kada je primetio oveka kako istrava iz jedne zgrade i vie za njim. Srce mu je gotovo stalo u grudima kada je uo stravian urlik koji se prodorno razlegao pustim bulevarom. Kamion nije mogao da ide bre. Najednom mu se uini kako e svakog trenutka otpasti jedan toak na kolima, koja e se zatim zaneti, preleteti preko trotoara i tresnuti o kuu. Usne poee da mu podrhtavaju i on ih vrsto stisnu kako bih ih ukrotio. Osetio je kako ruke za volanom poinju da mu se koe. Kada je doao do ugla ulice Kilmaron morao je da uspori. Krajikom oka primetio je jednog oveka kako izlee iz kue i ustremljunje se ka kolima. Kada je uz kripu tokova zaokrenuo za ugao, vie nije mogao da obuzda jezu. Svi su ga ve ekali pred kuom. Uzvik nemonog uasa ote mu se iz grla. Nije eleo da umre. Moda je razmiljao o tome, ali nipoto nije hteo da se dogodi na ovakav nain. Video je kako okreu svoja beskrvna lica prema zvuku motora. Nekoliko njih istralo je iz otvorene garae; zubi mu se stisnue u nemonom besu. Kako je to bio glup i bezuman nain da se umre. A onda su u irokom frontu potrali preko ulice u pravcu kamioneta. Najednom postade jasno da nema govora o zaustavljanju. Pritisnuo je papuicu za gas i trenutak kasnije auto ulete meu njih, odbacivi trojicu uvis kao kegle. Osetio je kako se kola zatresoe od tupog udarca u tela. Njihova iskeena bleda lica promaknue pored prozora, dok su mu jezivi krici ledili krv. A onda ih je video u retrovizoru kako neumorno kreu za njim u poteru. Iznenada mu na um pade jedna ideja i istog trenutka on poe da usporava sve dok brzina nije pala na dvadeset milja na as. Bacio je pogled unazad i ugledao ih kako jure; spazio je njihova avetinjski bela lica kako se brzo pribliavaju sa oima uprtim u kamionet, u njega. A onda se iznenada tre kada se u neposrednoj blizini razlee jedan prodoran urlik; okrenuvi munjevito glavu primetio je izbezumljeno lice Bena Kortmana tik uz kamionet. Noga mu instiktivno nalee na papuicu za gas, ali mu druga skliznu sa kvaila i uz nagli trzaj kola poskoie i motor se ugasi. Poeo je da ga obliva hladan znoj dok je grozniavo pokuavao da pritisne starter. Kande Bena Kortmana ustremie se ka njemu. Sa krikom uasa on odgurnu bledu ruku. "Nevile, Nevile!" Ben Kortman posegnu jo jednom za njegovim vratom. Nevil odgurnu ruke hladne poput ledenih kleta i ponovo pokua da upali motor, dok mu se itavo telo bespomono treslo. Spolja je dopirala unezverena vika ostalih koji su se brzo primicali kamionetu. U trenutku kada su ga dugi nokti Bena Kortmana zagrebali po obrazima, motor poe ponovo da prede. "Nevile!" Bol ga nagna da stisne prste u pesnicu i on silovito tresnu Bena Kortmana u lice. Kortman se kao pokoen srui na plonik; istog trenutka kola krenue, poveavajui naglo brzinu. Jedan drugi je uspeo da ga sustigne i da se uhvati za zadnji deo kola. Za trenutak je visio pozadi i Robert Nevil ugleda njegovo pepeljasto lice kako se poudno ceri kroz stranji prozor. On potera kamionet preko ivice plonika, napravivi nekoliko otrih zaokreta, i ovek otpade. Poleteo je preko travnjaka, sa rukama ispred sebe, i estoko tresnuo o zid kue.

Srce Roberta Nevila kucalo je tako brzo da je izgledalo da e mu izleteti iz grudi. Oseao je kako gubi dah dok mu je telo bilo obamrlo i hladno. Na licu je imao krvave ogrebotine, ali nije bilo bola. Mahinalnim pokretom ruke on obrisa obraz. Na uglu ulice brzo je skrenuo desno. Nije skidao pogled sa retrovizora, ali je paljivo motrio i napred. Proao je kratak blok do ulice Hejs, a zatim opet skrenuo desno. ta ako su oni poli preicom i prepreili mu put? Malo je usporio dok ih nije ugledao kako se, urlajui pomaljaju iza ugla ulice kao opor vukova. Zatim ponovo pritisnu papuicu za gas. Uzdao se u to da ga svi prate. Da li je neko moda prozreo njegovu nameru? Vie nije skidao nogu sa papuice za gas i blokovi poee munjevito da promiu jedan za drugim. Zaokrenuo je za ugao brzinom od pedeset milja na sat, a kada je ugledao ulicu Kimaron ponovo skrenuo desno. Dah mu zastade u grudima. Na travnjaku pred njegovom kuom nije bilo nikoga. Jo nije sve izgubljeno. Morau da rtvujem kamionet, pomisli; nije bilo vremena da ga smesti u garau. Priterao je kamionet uz trotoar i otvorio vrata. Kada je obiao kola, zauo je graju koja se pribliavala iza ugla ulice. Nadao se da e imati vremena da zakljua garau. Ako mu to ne bude polo za rukom, oni bi mogli da unite generator; oigledno je da jo nisu stigli da to uine. Zakoraio je urno prema garai. "Nevile!" Sa uasom se trgao natrag, ugledavi Kortmana kako se pomalja iz mraka garae. Kortman se svom estinom baci na njega i gotovo ga obori na zemlju. Osetio je kako mu se hladne snane ruke obavijaju oko vrata i neprijatan smrad zapahnu mu lice. Guajui se, polako su se primicali ploniku, dok su se beli kutnjaci ustremljivali prema vratu Roberta Nevila. On munjevito oslobodi svoju desnu pesnicu i tresnu Kortmana po grlu. uo je kako neto pucketa u vratu vampira. Na uglu bloka potera je poela da se pojavljuje, besno viui. estokim pokretom Robert Nevil zgrabi Kortmana za dugu masnu kosu i poe da ga vue prema ulici. Obnevideo od besa i straha stade da mu udara glavu o ivicu kamioneta. A onda se tre i baci brz pogled niz ulicu. Kasno je za garau! Pojurio je iza kue i stigao do trema. Pred vratima preneraeno zastade. Oh, Boe, kljuevi! Unezvereno se okrenuvi, on pojuri natrag prema kolima. Kortman se krkljajui pridizao i Nevil ga u prolazu utnu vrhom cipele u bledo lice. Vampir se ponovo srui na trotoar. Uleteo je u kola i izvukao kljueve iz motora. U trenutku kada je izlazio iz kamioneta najbri progonitelj ga sustie i baci se na njega. On se tre natrag na sedite; saplevi mu se o noge, vampir izgubi ravnoteu i svom teinom tresnu na asfalt. Nevil hitro iskoi, pojuri preko travnjaka i zadihano stie do trema. Morao je da zastane za trenutak kako bi pronaao odgovarajui klju, to je bilo dovoljno da ga sustigne drugi progonitelj. Vampir se baci na Nevila i obojica udarie o zid kue. Ponovo je osetio na sebi vreo, krvoedni dah, dok su razjapljena usta posezala za njegovim vratom. Zario je koleno u vampirove monice, a zatim; oslonivi se o kuu, visoko podie nogu i udari ga u lice; vampir se zanese i pade na drugoga koji je upravo pristizao preko travnjaka. Nevil grevito uvue klju i otvori vrata. Munjevito je skliznuo unutra i okrenuo se da ih zatvori. Meutim, pre no to mu je uspelo, jedna ruka se promoli kroz otvor. On nalee na vrata svom snagom sve dok nije uo kako kosti prskaju; zatim ih odkrinu, izbaci slomljenu ruku napolje i estoko ih zatvori. Drhtavim rukama uglavio je drveni podupira. Lagano je skliznuo na pod i legao na lea. ostao je nepomian u mraku, dok su mu se grudi dizale i sputale, a ruke i noge nemono poivale na tepihu. Oni su napolje urlali i gruvali o vrata, uzvikujui njegovo ime na vrhuncu mahnitog besa. Sa svih strana su na kuu letele

cigle i kamenice propraene jezivim kricima i kletvama. On je leao zatvorenih oiju i odsutno sluao svu ovu graju. Posle nekog vremena podigao se i krenuo prema baru. Sipajui viski, obilato ga je razlivao po tepihu. Drhtei kao prut ispio je na duak celu au, pridravajui se jednom rukom za ivicu anka kako bi olakao teret svojim nesigurnim nogama. Oseao je kako mu je dua gotovo u nosu, dok su mu se ruke nekontrolisano tresle. Toplina viskija uskoro mu se razlila po utrobi i preplavila celo telo. Disanje mu je polako postajalo normalno, a plua su prestala da se nadimaju. Trgao se kada je spolja zauo tresak velike lomljave. Priao je pijunki i pogledao kroz nju. Zubi mu se stisnue i obuze ga plima besa kada je video kamionet prevrnut na bok i oferajbnu razbijenu u paramparad. Jedni su otvorili poklopac motora i poeli kamenicama da unitavaju mainu, dok su ostali razvaljivali karoseriju mahnitim udarcima. Posmatrajui ovaj prizor, Nevil oseti kako ga obuzima talas oajanja i preplavljuje poput neke tople kiseline; nemute kletve poee da mu se slivaju iz grla, dok su mu se prsti skupljali u blede pesnice. Naglo se okrenuvi, on prie lampi i pokua da je ukljui. Ali svetla nije bilo. Opsovavi, on odjuri u kuhinju. Ni tednjak nije radio. Poeo je da tri iz jedne mrane prostorije u drugu. Friider je bio iskljuen, tako da je sva hrana mogla da se pokvari. Njegov dom je sada bio mrtva kua. Bes prasnu u njemu. Dosta! Grozniavim prstima poeo je da pretura po pisaem stolu sve dok nije napipao napunjene pitolje. Proavi kroz mranu dnevnu sobu, on ukloni gredu sa vrata koja uz tup zvuk pade na pod. Napolju se graja pojaala kada su uli kako se vrata otvaraju. "Dolazim, gadijo!" vikao je u sebi. Naglo je povukao vrata i najbliem ispalio metak u lice. Vampir se zatetura preko trema; u istom trenutku, dve ene sa blatnjavim, pohabanim haljinama ustremie svoje bele ruke ka njegovom vratu. Video je kako im se tela povijaju i gre pogodena hicima, a zatim ih odgurnu i otvori paljbu tamo gde je masa bila najbrojnija. Oseao je kako mu se krv ponovo vraa u lice. Pucao je dok nije ispraznio oba pitolja. Zatim je mahnito poeo da ih udara rukama i nogama, sve dok jedan od onih koje je pogodio nije ustao i krenuo prema njemu. Kada su mu istrgli pitolje iz ruku, on pree na udarce pesnicama i laktovima, koristei pri tom glavu i teke cipele kad god bi se za to ukazala prilika. Tek kada je osetio uasan bol od uboda u rame nekim otrim predmetom, shvatio je sve ovo to radi nerazumno i beznadeno. Odgurnuvi od sebe dve ene, on se povue prema vratima. Neije ruke mu se sklopie oko vrata. On se naglo nae napred, zgrabi oveka oko pasa i baci ga preko glave meu ostale. Zatim stade na prag, osloni se rukama na dovratak i poe da deli udarce nogama, odbacujui napadae na sve strane. A onda, pre no to su uspeli da ga ponovo epaju, on im zalupi vrata pred nosem, zakljua ih, stavi rezu i vrati teku gredu na svoje mesto. Ostao je nepomino neko vreme u hladnoj tami kue sluajui besomunu vrisku vampira. Stajao je naspram zida, udarajui polako i slabano o tapiseriju, dok su mu se suze slivale niz neobrijane obraze, a krvave ruke podrhtavale u bolu. Sve je propalo, sve. "Virdinija!" zajecao je kao izgubljeno, zastraeno dete. "Virdinija! Virdinija!" 6. U kui je, konano, ponovo moglo da se ivi.

ak moda i bolje nego ranije, poto je za instaliranje zvune izolacije utroio itava tri dana. Sada su mogli da urlaju i vuu do mile volje, ali ih on vie nije uo. Posebno mu je bilo drago to vie nee sluati glas Bena Kortmana. Za sve mu je to bilo potrebno dosta vremena i truda. Pre svega morao je da pronae nova kola umesto potpuno unitenog kamioneta. Bilo je to mnogo tei posao nego to je oekivao. Otiao je ak do Santa Monike gde se nalazila najblia Vilisova prodavnica za koju je znao. Vilisovi kamioneti bili su jedini sa kojima je imao iskustva, a sada nije bilo vremena za eksperimentisanje. poto nije mogao peke do Sante Monike, morao je da upotrebi jedna od mnogih kola koja su se nalazila u susedstvu. Meutim, gotovo sva su bila pokvarena iz ovog ili onog razloga; istroene baterije, neispravna pumpa za gorivo, prazan rezervoar, probuene gume. Konano, u jednoj garai udaljenoj oko milju od njegove kue, pronaao je automobil iji je motor mogao da upali. Njime se brzo prebacio do Santa Monike po novi kamionet. Promenio je baterije, napunio rezervoar benzinom, poneo rezervno gorivo i vratio se kui. Stigao je jedan sat pre zalaska sunca. Greke mu se vie nisu dogaale. Sreom, generator nije bio tee oteen. Vampiri oigledno nisu shvatili njegov znaaj tako da su iupali samo jednu icu i razbili nekoliko osiguraa. On je sve opravio sledeeg jutra posle napada i tako sauvao zalihe hrane od kvarenja. Bio im je zahvalan na neznanju, poto je bilo sasvim sigurno da se vie nigde ne moe nai neukvarena hrana, s obzirom da hladnjaci nisu radili bez elektrine struje. Osim toga, morao je da opravi garau i da poisti ostatak razbijenih sijalica, osiguraa, vodovoda, klinova, lepila, rezervnih delova motora i jedne kutije sa semenjem koju je tu stavio nekada davno. Jedino je morao da zameni mainu za pranje vea koja se vie nije mogla opraviti. Najtei posao je bio uklanjanje razlivenog benzina koji su oni prosuli iz kante. To im nije bila loa ideja to su rasuli benzin, pomisli on ljutito. U kui je morao da zamalterie oguljene zidove, a zatim je zakrpljena mesta prekrio novom tapiserijom, to je prostoriji dalo sveiji izgled. Kad je jednom zapoeo da radi, nastavio je da uiva u poslu. Bio je to nain da zaboravi neke stvari, da isprazni nagomilanu i uzburkanu energiju u sebi. Osim toga, rad je odagnao jednolinost obinih dana: uklanjanje tela, opravke na spoljnem delu kue, postavljanje belog luka. Nije mnogo pio u to vreme, a ponekad bi po itav dan proveo bez i jedne aice viskija; dolo je ak do toga da su mu redovne veernje doze sluile pre kao sredstvo za uspavljivanje nego pribeite u koje se sklanjao da zaboravi na sve oko sebe. Poboljao mu se i apetit, tako da se ugojio etiri kilograma, to se najbolje primeivalo oko stomaka. Polazilo mu je za rukom da spava nou umornim snom bez snova. Jednog dana se ak nosio milju da se preseli u neki raskoan hotel. Ali pomisao na sav posao koji ga eka oko toga uinila je da odustane. Ne, sasvim mu je bilo dobro u ovoj kui. Sedeo je u trpezariji, sluajui Mocartovu 'Jupiterovu simfoniju', i razmiljao kako i gde da zapone istraivanje. Znao je svega nekoliko pojedinosti, ali to su bila samo spoljnja znamenja sutine stvari. Odgovor je bio skriven u neem drugom. Moda je to bilo neka injenica koje je bio svestan, ali je nije razumevao na pravi nain, neka jednostavna oiglednost za koju jo nije naao mesta u celom mozaiku. Ali ta je to? Sedeo je nepomino u stolici, drei meu prstima oznojenu au, dok mu je pogled poivao na tapiseriji.

Prizor je bio iz Kanade; duboke severne ume, pune tajanstvenih zelenih senki, lisnate i kronjevite, ispunjene tekim mirom prirode u koju ovek jo nije kroio. Zurio je u beumnu zelenu divljinu i razmiljao. Moda treba da se vrati. Moda se odgovor nalazi u prolosti, u nekom skrovitom uglu seanja. Vrati se tamo, pomisli u sebi, vrati se. Povratak je doneo sa sobom bol i setu. Nova pranjava oluja podigla se preko noi. Visoko gore, kovitlaci vetra zasipali su kuu nanosima peska, uvlaei zrnca unutra kroz pukotine i pore oko vrata i prozora, i ostavljajui tanak sloj praine po ravnim povrinama nametaja. Na njihovoj postelji je izgledala kao fini prah koji im se zadravao u kosi, hvatao na obrvama i ispod noktiju, i zaepljivao pore na koi. Probdeo je pola noi pokuavajui da razazna zvuk Virdinijinog priguenog disanja. Ali od fijukanja i urlanja vetra nije moglo nita da se uje. Za trenutak, negde na granici izmeu sna i jave, zastraila ga je pomisao da celu kuu pretvaraju u pesak neki ogromni tokovi, slamajui njenu konstrukciju izmeu dve udovino velike povrine uz jezgrovito praskanje. Nikako mu nije polazilo za rukom da se navikne na peane oluje. Oduvek ga je podilazila jeza od kripavog drobljenja zrnaca peska. Oluje nisu dolazile u pravilnim razmacima kojima bi se on prilagodio. Kad god bi se podigle, on je provodio besanu, turobnu no, a sledee jutro doekivao sav izlomljen i neispavan. Sada je jo morao da se brine i o Virdiniji. Bilo je oko etiri kada se probudio iz nemirnog polusna i primetio da je oluja prestala. Kontrast je uinio da tiina neprijatno odjekuje u njegovim uima. Kada se pridigao da ispravi zguvanu pidamu, primetio je da je Virdinija budna. Leala je na leima i netremice zurila u tavanicu. "ta ti je?" promrmlja on sanjivo. Ona ne odgovori nita. "Duo?" Oi joj polako skrenue u pravcu njega. "Nita", ree. "Spavaj." "Kako se osea?" "Isto." "Oh." Nekoliko trenutaka paljivo ju je posmatrao. "Dobro", ree on najzad. Zatim se okrenuo na stranu i zatvorio oi. Budilnik se oglasio u pola sedam. Obino bi ga Virdinija zaustavljala, ali kao to ovoga puta nije uinila, on se nae preko njenog nepokretnog tela i prekide zvonjavu. Ona je i dalje leala na leima i gledala uvis. "ta ti je?" upita on zabrinuto. Ona ga pogleda i odmahnu glavom na jastuku. "Ne znam", ree. "Ne mogu da spavam." "Zato?" Ona slegnu ramenima. "Jo se osea slabo?" upita je on. Pokuala je da se uspravi, ali joj to nije polo za rukom. "Budi mirna, duo", ree on. "Ne mii se." Stavio je ruku na njeno elo. "Nema vatru" ree joj. "Ne oseam se bolesno", reo ona. "Samo... umorno." "Bleda si." "Znam. Izgledam kao duh." "Ostani u krevetu", ree on.

Ali ona je ve ustajala. "Neu da se razmazim", ree ona. "Hajde, obuci se. Ne brini za mene." "Nije trebalo da ustaje ako se osea loe, duo." Ona ga potapa po ruci i osmehnu se. "Sve e biti u redu", ree. "Samo se ti spremaj." Dok se brijao, uo je bat njenih papua iz hodnika pored kupatila. Otvorio je vrata i ugledao je kako prolazi sasvim polako kroz trpezariju, dok joj se telo malo povodilo u stranu. Vratio se u kupatilo, zabrinuto odmahujui glavom. Trebalo je da ostane u krevetu. itava povrena kade bila je prekrivena sivom prainom. Ta avolska stvar uvukla se svuda. Zbog nje je bio primoran da podigne veo preko Ketinog kreveta koji joj je titio lice od praine. Zakucao je dva kraja vela za oblinji zid, a druga dva privrstio za ram kreveta. Nije se dobro obrijao, poto je ak i u sapunici bilo zrnaca peska; ali nije bilo vremena za novo brijanje. Isprao je lice, a zatim izvadio ist pekir iz ormania u hodniku i obrisao se. Pre no to je otiao u spavau sobu da se obue, bacio je pogled u Ketinu sobu. Jo je spavala, sa malom plavom glavom koja je nepomino poivala na jastuku, i rumenim obrazima. Povukao je prstom preko vela i na koi mu ostade sloj praine. Nezadovoljno odmahnuvi glavom, on izie iz sobe. "Jedva ekam da ove proklete oluje prestanu", ree dok je ulazio u kuhinju deset minuta kasnije "Siguran sam..." Nije dovrio misao. Ona se obino nalazila uz tednjak, pripremajui mu jaja, francuski dvopek, palainke, ili kuvajui kafu. Danas je sedela za stolom. Voda za kafu vrila je na tednjaku, ali se nita drugo nije pripremalo. "Draga, ako se ne osea dobro, vrati se u postelju", ree joj. "Mogu i sam da pripremim doruak." "Dobro mi je", ree ona. "Samo se odmaram. ao mi je. Sada u da ti isprim jaja." "Nemoj", ree on. "Mogu i sam." Otiao je do friidera i otvorio ga. "Volela bih da znam ta se to deava", ree ona. "Pola ljudi u bloku je bolesno, a rekao si da je sa posla odsutno jo vie sveta." "Moda je u pitanju neki virus", ree on. Ona odmahnu glavom. "Ne znam." "Pored ovih oluja, komaraca i opte zaraze ivot se oveku brzo smui", ree on, sipajui sok od pomarande iz boce. "Poelo je da se pria i o avolu." Izvukao je crno zrnce praine iz ae u koju je sipao sok. "Pitam se kako li je samo dospelo u friider", ree on ljutito. "Ja neu, Bobe", ree ona. "Nee sok od pomorande?" "Neu." "Prijae ti." "Ne, hvala, dragi", ree ona, pokuavi da se osmehne. On je odloio bocu i seo naspram nje sa aom u ruci. "Nita te ne boli?" upita on. "Nema glavobolju ili neto drugo?" Ona lagano odmahnu glavom. "Volela bih da znam ta je to sa mnom", ree ona. "Pozovi doktora Baa danas." "Hou", ree ona, pokuavi da ustane. On poloi svoje ruke na njene. "Ne, ne, duo, nemoj da ustaje" ree. "Ali zbog ega se ovako oseam?" Glas joj je zazvuao srdito. Takva je bila od kada ju je upoznao. Kada bi se razbolela, to bi je veoma naljutilo. Bolest joj je smetala. Smatrala ju je nekom vrstom line uvrede i ponienja. "Hodi", ree on, ustajui. "Pomoi u ti da se vrati u postelju."

"Ne, hou da ostanem ovde sa tobom", ree ona. "Vratiu se u krevet kada Keti ispratim u kolu." "U redu. Da li ti je moda neto potrebno?" "Nije." "Hoe li malo kafe?" Ona odmahnu glavom. "Stvarno e se razboleti ako ne bude jela", ree on. "Uopte nisam gladna." Ispio je sok i ustao da ispri dva jajeta. Razbio ih je o ivicu metalnog tiganja i usuo sadrinu preko ve zarumenele slanine. Izvadio je hleb iz kredenca i stavio ga na sto. "Pusti, ja u ga staviti u toster", ree Virdinija. "Ti pripazi na... Oh. boe." "ta ti je?" Ona zamahnu mlakim pokretom ruke ispred lica. "Komarac", ree sa izrazom gaenja na licu. On mahnu brzo rukom i vrsto zgnjei insekta meu dlanovima. "Komarci", ree on. "Muve i buve." "To nije dobro" ree Virdinija. Oni raznose bolesti. Trebalo bi da postavimo mreu oko Ketine postelje. "Znam, znam", ree on, uputivi se prema tednjaku gde je poeo da obre tiganj kako bi vrela mast sa svih strana prelila jaja. "Uradiu to." "Sprej uopte vie ne pomae", ree Virdinija. "Stvarno?" "Ne." "Blagi boe, a u samoposluzi su mi rekli da je to najbolji koji imaju." Izruio je jaja u tanjir. "Zaista nee malo kafe?" upita on. "Ne, hvala." Seo je za sto, a ona mu je dodala tost namazan maslacem. "Nadam se da neemo postati rtve superinsekata", ree on. "Sea li se onih ogromnih skakavaca koje su pronali u Koloradu?" "Da." "Moda insekti... kako se kae ta re? Mutiraju." "ta to znai?" "Oh znai da se oni... menjaju. Veoma brzo. Preskau po desetak malih evolucionih stepenica i razvijaju se u pravcima kojima nikada ne bi krenuli da nije bilo..." Za trentuak, zavladala je tiina. "Bombardovanja?" upita ona. "Moda", ree on. "Ona takoe izazivaju peane oluje. Verovatno su i vinovnici mnogih drugih stvari." Virdinija duboko uzdahnu i odmahnu glavom. "A kazali su da smo mi dobili rat", ree ona. "Niko ga nije dobio." "Komarci jesu." On se osmehnu. "Verovatno", ree kratko. Sedeli su nekoliko trenutaka utei; jedini zvuk koji se uo u kuhinji bilo je zveketanje viljuke i noa i um koji je nastajao kada bi olju sputao na tacnu. "Obilazio si Keti noas?" upita ona. "Malopre sam bio kod nje. Ne izgleda loe." Paljivo ga je posmatrala.

"Razmiljala sam, Bobe", ree ona. "Moda bi najbolje bilo da poaljemo Keti na istok kod tvoje majke dok se ja ne oporavim. ta ako je ovo zarazno?" "Mogli bismo", ree on sumnjiavo, "ali ako je u pitanju zaraza, tamo nita nee biti bezbednija nego ovde." "Misli", ree ona. Na licu joj se oitavala zabrinutost. On slegnu ramenima. "Ne znam, duo. Jednostavno mi se ini da je i ovde sigurna. Ako se bolest bude proirila po bloku, povui emo je iz kole." Zaustila je da kae neto, ali se zaustavila. "U redu", ree. On baci pogled na asovnik. "Moram da pourim." Ona klimnu glavom; Nevil je na brzinu pojeo ostatak doruka; dok je ispijao olju kafe, ona ga upita da li je sino kupio novine. "Ostavio sam ih u trpezariji", ree joj on. "Ima li neto novo?" "Nema. Uvek isto. Svuda se pojavljuje, malo ovde malo tamo. Nikako ne uspevaju da pronau uzronik." Ona se ugrize za donju usnu. "Niko ne zna ta je to?" "Sumnjam da zna. Do sada bi ve sigurno otkrili." "Ali mora da postoji neka pretpostavka." "Ima mnogo nagaanja. Ali sva ona nita ne vrede." "ta kau?" On slegnu ramenima. "Moe da bude sve, od namerno ubaenog bakcila pa nadalje." "Stvarno misli da je to?" "Namerno ubaeni bakcili?" "Da", ree ona. "Rat je zavren", ree on. "Bobe", ree ona iznenadno. "Misli da stvarno treba da ide na posao." On se bespomono osmehnu. "ta mi drugo preostaje?" upita. "Moramo da jedemo, zar ne?" "Znam, ali..." On prui ruke preko stola i oseti koliko su njene hladne. "Bie sve u redu, draga", ree. "Jesi li siguran da Keti treba da ide u kolu?" "Jesam", ree on. "Sve dok oni u ministarstvu ne odlue da zatvore kole, ne vidim razloga zato bismo je zadravali kod kue. Ona nije bolesna." "Da, ali sva ta deca u koli..." "Mislim da je bolje ovako", ree on. Vee joj se skupie za trenutak. A onda ree: "U redu, ako ti tako misli." "Da li ti je jo neto potrebno pre no to krenem?" upita je. Ona odmahnu glavom. "Nemoj izlaziti danas iz kue", ree joj on. "Ostani u postelji" "Hou", ree ona. "Idem u krevet im ispratim Keti u kolu." Pomilovao ju je po rukama. Spolja se zaula sirena automobila. On brzo ispi kafu i pouri do kupatila da ispere usta. U predsoblju je uzeo sako i gotovo trkom iziao napolje. "Zdravo, draga", ree, poljubivi je u obraz. "Budi dobra." "Zdravo", ree ona. "uvaj se." Zakoraio je preko travnjaka, stisnuvi zube kako ne bi udisao ostatke praine u vazduhu. Oseao je prodoran miris koji mu je nadraivao nozdrve.

"'Broj'tro", ree, ulazei u automobil i zatvarajui vrata za sobom. "Dobro jutro", uzvrati Ben Kortman. 7. "Destilisano iz Allium sativum, rod Lilacea, koji obuhvata beli luk, praziluk, crni luk i vlaac. Blede je boje i prodornog mirisa, sa izvesnim koliinama alil sulfida. Sastoji se od 64,6% vode, 6,8% belanevina, 0,1% masti, 26,3% ugljenih hidrata, 0,8% vlakana i 1,4% praha." To je, dakle, ovo. Odmeravao je na desnom dlanu jednu od ruiastih, smeuranih glavica. Ve ih je itavih sedam meseci nizao u smrdljive enjeve i veao ih oko kue, nemajui pri tom ni najmanju ideju zbog ega one odbijaju vampire. Bilo je krajnje vreme da to ustanovi. Stavio je glavicu na mali sto. Praziluk, crni luk i vlaac. Da li su i oni efikasni kao beli luk? Stvarno bi se oseao kao poslednja budala ako se to pokae tanim; bio je prinuen da se miljama udalji od kue u potrazi za belim lukom, dok je crnog luka bilo svuda u izobilju. Izrezao je glavicu u krike i omirisao rezak miris na irokoj otrici satare. Dobro, a ta sad? U prolosti nije postojalo nita to bi mu pomoglo; jedino neproverena pria o insektima prenosnicima virusa. Sada je bio siguran da u tome nema nimalo istine. Pa ipak, prolost je neto donela; bol zbog seanja. Svaka prizvana re bila je kao otrica noa koja ga duboko zaseca. Stare rane ponovo su prokrvarile pri pomisli na nju. Meutim, konano je morao da se zaustavi, zaklopljenih oiju i stisnutih pesnica, i da se vrati u sadanjost onakvu kakva jeste, a ne da se celim biem neprestano podaje prolosti. Ali jedino je pie, koje je odagnavalo sva razmiljanja, moglo da obuzda plimu bola koju je donosilo seanje. Nesvesno je zamutio pogledom. U redu, do avola, ree u sebi, uini neto! Ponovo se vratio na tekst: voda - da li je to? - upita se. Ne, bilo bi smeno; sve stvari sadre vodu u sebi. Belanevine? Ne. Masti? Ne. Ugljeni hidrati? Ne. Vlakna? Ne. Prah? Ne. Pa ta onda? "Karakteristini miris i ukus potiu od jedne vrste ulja koje se sastoji uglavnom od alil sulfida i alil izoticijanata a na koji otpada svega 0,2% ukupne teine." Moda ovde lei odgovor. Ponovo je uzeo knjigu. "Alil sulfid se dobija zagrevanjem ulja od slaice i potasijum sulfida na temperaturi od sto stepeni." Podigavi pogled sa knjige, zavalio se u naslonjau u trpezariji i zamiljeno uzdahnuo. Gde, do avola, da pronaem ulje od slaice i potasijum sulfid? Odakle mi oprema za eksperimentisanje? Ba lepo, pomisli u sebi. Prvi korak, i ve si se sapleo. Nevoljno je ustao i otiao do bara. Ali dok je sipao pie u au, neto se prelomi u njemu. Ne, za ime boga, nije imao nameru da nastavi ovako kao slepac, da provodi besmislene i jalove dane sve do starosti ili dok ga neka nesrea ne savlada. Ili e pronai odgovor, ili e dii ruke od svega, ukljuujui tu i ivot. Bacio je pogled na asovnik. Deset i dvadeset pre podne. Jo ima vremena. urno je otiao do hodnika gde se nalazio telefonski imenik. Postojalo je jedno takvo mesto u Inglvudu. etiri asa kasnije pridigao se sa tezge, protegnuvi noge; alil sulfid mu se duboko uvukao pod kou, ali je zato prvi put osetio zadovoljstvo zbog uspeno obavljenog posla. Pomalo uzbuen, otrao je do kola, isterao ih na ulicu i brzo proao kroz podruje koje je ranije oistio i obeleio proverene kue masnom kredom. Znao je da je sasvim mogue da su se neki vampiri ipak provukli u oienu zonu i da se tu kriju. Ali sada nije imao nimalo vremena za njih. Poto se parkirao, uao je u jednu kuu i uputio se pravo u spavau sobu. Tu je leala mlada ena sa tragovima zgruane krvi na usnama.

Okrenuvi je na trbuh, Nevil joj podie suknju i zabode joj inekciju alil sulfida u meku, mesnatu butinu. Zatim ju je ponovo okrenuo na lea i povukao se jedan korak. Dobrih pola sata stajao je nepomino i posmatrao. Nita se nije dogodilo. Vie nita ne razume, prostruja mu u svesti. Veam beli luk oko kue i vampiri bee od njega. A glavni sastojak belog luka je ulje koje sam ubrizgao ovoj eni. Ali nita se nije dogodilo. Do sto avola, ba se nita nije dogodilo. Tresnuo je o pod boicu i krenuo kui, drhtei od besa i nezadovoljstva. Pre sumraka, napravio je mali drveni ram i postavio ga na prednjem travnjaku, a zatim obesio na njega nekoliko strukova crnog luka. Proveo je potpuno treznu no, poto ga je pomisao na posao koji ga jo oekuje drala daleko od boce viskija. Kada je ujutro iziao napolje, video je slomljen drveni ram. Krst. Drao je u ruci jedno zlatno raspee koje se presijavalo na popodnevnom suncu. I ovo je rasterivalo vampire. Zato? Da li je postojao logini odgovor, neto to bi mogao da prihvati, a da se ne oklizne na koru banane misticizma. Bio je samo jedan nain da se to utvrdi. Podigao je enu iz kreveta, pokuavajui da se ne obazire na pitanje koje mu je sinulo u umu: zbog ega uvek bira ene za eksperimente? Nije hteo da prizna da je to stvar njegovog hotiminog izbora. Ova je jednostavno bila prva na koju je naiao i to je sve. A ta je sa ovekom u trpezariji, pomisli? Za ime boga! - on odmahnu glavom. Pa neu je silovati. Hajde, Nevile, priberi se. eka te posao. Poeo je da podozreva da mu se neke stvari odve motaju po glavi. Jednom e morati ozbiljno da ispita svoju savest. Sada je to bila samo jo jedna briga vie. Uostalom, moral je pao sa drutvom. Sada je on imao svoju vlastitu etiku. Naao si dobar izgovor, Nevile! Oh, prekini! Nije mogao da provede celo popodne pored nje. Poto ju je vezao za stolicu, povukao se u garau i tu neko vreme sreivao auto. Ona je nosila pripijenu crnu haljinu, a kada bi je gledao kako die videlo se mnogo toga. Dosta sa tim. Prekini ve jednom... Bila je to la, znao je, ali nije mogao da joj se odupre. Sreom, najzad je i no dola. Zatvorio je garau, vratio se do kue, zakljuao prednja vrata i postavio teku gredu. Zatim je pripremio pie i seo na kau naspram ene. Sa tavanice, tano ispred njenog lica, visio je krst. U pola sedam ona otvori oi. Dogodilo se to brzo, kao kod spavaa koga nakon buenja oekuje neki sasvim odreen posao i koji se ne vraa u svest bunovno i pospano, ve odsenim i odlunim pokretom, budui da zna ta ga oekuje narednog dana. Kada je ugledala krst, munjevito odvrati pogled sa paninim krikom i telo poe da joj se izvija u stolici. "Zato se boji?" upita je, zbunjen zvukom svog glasa koji odavno nije uo. Oi joj se iznenada upravie ka njemu. On zadrhta od tog pogleda. Nain na koji su se oi caklile, a jezik palacao izmeu usana, kao da postoji sam za sebe u ustima; nain na koji je izvijala telo pokuavajui da mu se priblii; besno krgutanje koje joj se zaulo iz grla slino reanju psa koji brani kost - sve ga je to uasnulo. "Krst", ponovi on nervozno. "Zato ga se plai?" Pokuala je da se oslobodi veza, dok su joj se ruke napinjale du naslona stolice. Ni rei nije izustila; ulo se samo hrapavo, isprekidano dahtanje. Telo joj se koprcalo na stolici, a oi su plamtele u pravcu njega. "Krst!" urliknu on ljutito.

Skoio je na noge, a boca koju je drao pade i razbi se po tepihu. Zgrabio je ue napreglim prstima i prineo joj krst uz same oi. Ona mahnito tre glavu sa preplaenim krikom i odskoi u stolici. "Gledaj u ovo!" uzviknu Nevil. Zvuk bezumnog uasa razlee se iz nje. Oi su joj divlje arale po prostoriji, velike bele oi sa zenicama kao dve trunke ai. Zgrabio ju je za ramena, ali onda naglo tre ruke natrag. Krv je kapala iz rane koju je ona napravila svojim otrim zubima. Trbuni miii mu se zgrie. Ponovo je posegao rukom prema njoj, ali ovoga puta je uhvati za obraze i iskrenu joj glavu u stranu. Deset minuta kasnije izbacio je njeno telo napolje i zalupio vrata ispred nosa razjarene mase. Ponovo je stajao neko vreme pred vratima, teko diui. Kroz izolaciju do njega su dopirali prigueni zvuci borbe akala oko plena. Zatim je otiao u kupatilo i isprao ranu alkoholom, gotovo uivajui u estokom bolu. 8. Nevil se sagao i uzeo malo zemlje u desnu ruku. Protrljao ju je izmeu prstiju, drobei krupnije grumenje. Koliko li ih samo poiva u zemlji, upita se. Zatresao je glavom. Sigurno malo. ta je onda sa legendom? Zatvorio je oi dok mu je tamni prah polako curio kroz prste. Da li je uopte bilo odgovora? Kada bi se samo setio da li su ti koji poivaju u zemlji upravo oni koji se vraaju iz mrtvih. Onda bi bar imao polaznu taku u razmiljanju. Ali nije mogao da se seti. Znai, jo jedno pitanje bez odgovora. Svrstajmo ga u isti red sa pitanjem koje nije reio prole noi. ta bi se dogodilo sa islamskim vampirom kada bi mu prineo krst? Iznenadio ga je sopstveni zvonak smeh koji se razlegao u mirnom jutarnjem vazduhu. Blagi boe, pomisli, ne pamtim kada sam se poslednji put nasmejao. Zvui mi kao kaalj bolesnog psa. Konano, ja i jesam neto slino, zar ne? I to veoma bolestan pas. Oko etiri sata izjutra podigla se velika peana oluja. udno kako je ona obnavljala seanja. Virdinija, Keti, svi oni uasni dani... Ponovo se ugrizao za usnu. Ne, bilo je to odve opasno. Razmiljanje o prolosti obino bi ga navodilo na bocu. Jednostavno je morao da se saivi sa sadanjou. A onda mu pade na um jo jedno pitanje: zbog ega je nastavio da ivi? Moda za to nemam pravog razloga. Moda sam, naprosto, neodluan da sve to okonam. Pa onda nevoljno pljesnu rukama - a ta sad? Kruio je pogledom okolo kao da se neto naroito moglo videti u utihnuloj ulici Kimaron. U redu, odlui naglo, da vidimo da li voda ima nekog uticaja. Zakopao je cev u zemlju i povezao je sa malim koritom napravljenim od drveta. Voda je doticala preko korita i slivala se u cev koju je vodila u tle. Kada je zavrio, otiao je u kuu, istuirao se, obrijao i promenio zavoj na ruci. Rana je ve bila zaleena. Ali u to nije trebalo da bude suvie siguran. Tek e vreme pokazati da li je imun na njihove ujede. U est i dvadeset uao je u trpezariju i stao pored pijunke. Malo se protegao, odagnavajui bol u miicama. Poto se jo nita nije dogodilo, on ode i napravi pie. Kada se vratio do pijunke, ugledao je Bena Kortmana kako dolazi preko travnjaka. "Izii, Nevile", promrmlja Robert Nevil, a Kortman ponovi rei sa otegnutim krikom. Nevil je stajao nepokretan, posmatrajui Bena Kortmana. Ben se nije mnogo promenio. Kosa mu je i dalje bila crna, a telo sklono gojaznosti. Lice je sada postalo jo blee i bilo je zaraslo u bradu. Najvie ju je imao ispod nosa, dok je na bradi, obrazima i ispod vrata izgledala proreena. Ovo je bila jedina prava razlika. Ben je ranije

poklanjao veoma mnogo panje brijanju, i neizostavno bi mirisao na sveu kolonjsku vodu svakog jutra kada bi povezao Nevila na posao. Bilo je udno gledati ovako Bena Kortmana; Bena koji mu je sada bio potpuno stran. Nekada je razgovarao sa ovim ovekom, zajedno radio sa njim, priao o automobilima, bezbolu i politici, a kasnije o bolesti, o tome kako se oseaju Virdinija i Keti, kako je Fredi Kortman, o... Nevil odmahnu glavom. Nije imalo smisla razmiljati o tome. Prolost je bila mrtva isto kao i Kortman. Ponovo je zatresao glavom. Ovaj svet je poludeo, pomisli. Smrt se eta unaokolo, a ja sam nemoan. Povratak iz mrtvih postala je za mene sasvim obina stvar. Kako ovek brzo prihvati neverovatne stvari kada se samo jednom osvedoi u njih. Polako je ispijao viski, razmiljajui o tome na koga ga Ben podsea. Odnedavno mu se javio utisak da ga Kortman podsea na nekoga, ali nije uspeo da shvati ko bi to mogao da bude iz ranijeg ivota. Slegnuo je ramenima. Uostalom, zar je to vano? Odloio je au na ivicu prozora i uao u kuhinju. Tu je otvorio slavinu i vratio se u trpezariju. Kada je pogledao kroz pijunku, na travnjaku su se nalazili jo jedan ovek i ena. Troje pred kuom nisu razgovarali meusobno. To nikada nisu inili. Neprekidno su hodali unaokolo, neumornim korakom, kruei besciljno kao opor vukova; uopte nisu obraali panju na same sebe, ve su poudnim pogledima gutali kuu i eljeni plen koji se nalazio unutra. A onda Kortman ugleda vodu kako curi kroz korito i prie da vidi u emu je stvar. Trenutak kasnije on podie svoje bledo lice i isceri se. Nevil se tre. Kortman je poeo da preskae korito. U Nevilovom grlu neto se skupilo. Prokletnik mi se ruga! Munjevito se okrenuvi, on jurnu u spavau sobu, i drhtavim rukama izvue jedan od pitolja iz pisaeg stola. Kortman je upravo doskoio sa jedne strane korita, kada ga metak pogodi u levo rame. On se zatetura sa krikom i srui se na plonik, dok su mu se noge trzale u grevima. Nevil opali ponovo i kurum se odbi od asfalta nekoliko centimetara od Kortmanovog tela koje se izvijalo. Sa krikom na usnama Kortman skoi na noge; ali ga trei metak pogodi pravo u grudi. Nevil je netremice zurio napolje, dok su mu nozdrve zapahnjivale opori mirisi baruta. Trenutak potom, izmeu njega i Kortmana postavi se ena i poe da se svlai. Nevil se povue korak nazad i navue poklopac preko pijunke. Nije smeo da dozvoli da i dalje gleda taj prizor. Ve u prvom trenutku je osetio kako ga neki uasan plamen podilazi od bedara nagore i besomuno mu prodire celo telo. Posle izvesnog vremena ponovo je pogledao napolje i spazio Bena Kortmana kako koraa unaokolo, pozivajui ga da izie. I tog trenutka, pri bledoj svetlosti meseine, Nevil iznenada shvati na koga ga Kortman podsea. Otkrie je bilo tako neobino da se gotovo zacenio od smeha; odmakao se od pijunke dok mu se celo telo nekontrolisano treslo. Blagi boe - Oliver Hardi! Stari, dragi filmovi koje je esto gledao! Kortman je izgledao kao stvoren za neme hurleske. Moda je bio samo neto malo mraviji; sada je ak imao i brkove. Oliver Hardi bi se preturio na lea kada bi ga stigla kia metaka. Ali se zato uvek podizao, bez obzira na to ta se prethodno dogodilo. Izreetan mecima, iskasapljen noevima izgaen kolima, smrvljen pod parnim valjkom, baen u duboku vodu, proteran kroz dimnjak - uvek se vraao, ugruvan ali sa veselim izrazom lica. Takav je sada bio i Ben Kortman - zlobna i opaka verzija Olivera Hardija, agresivan i veoma strpljiv. Blagi boe, to je ba veselo!

Nije mogao da obuzda kikotanje zato to je sve to predstavljalo vie nego obian smeh; bila je to u isti mah i neka vrsta oputanja koja mu je odavno bila potrebna. Suze su mu tekle niz obraze. aa mu se tresla u ruci, od ega se tenost razlivala na sve strane, to ga je navodilo na jo jai smeh. U trenutku kada je njegov smeh preao u histerinu razuzdanost od koje je odjekivala cela kua, aa mu ispade iz ruke i pade na ilim. A onda je zaplakao. Zabijao je koeve u stomak i rame. U vrat, samo jednim udarcem drvenog malja. U noge i ruke - ishod je uvek bio isti: krv bi iknula, gusta i crvena, po bledom mesu. Uinilo mu se da je pronaao odgovor. Stvar je bila u gubljenju krvi od koje su iveli; morali su sasvim da iskrvare. A onda je otkrio enu u maloj zelenobeloj kui; kada je zabio kolac, raspadanje se odigralo tako munjevito da ga je to nagnalo da brzo okrene glavu. Tog jutra nije mogao da dorukuje. Kada se malo povratio i smogao snage da ponovo baci pogled, ugledao je na posteljini neto to je liilo na smeu soli i bibera; smea je imala oblik i veliinu ene koja je tu do malopre leala. Bilo je to prvi put da vidi tako neto. Potresen prizorom, izaao je iz kue klecavim nogama i presedeo u kolima nekoliko asova, ispivi do dna bocu viskija. Ali ak ni pie nije moglo da mu odagna iz svesti uasnu viziju. Sve se zbilo veoma brzo. Odjek tupog udarca malja jo je odzvanjao u uima, kada se ona bukvalno raspala pred njegovim oima. Setio se razgovora sa nekim Crncem na poslu. On je izuavao tehniku balsamovanja i jednom prilikom ispriao je Nevilu o mauzolejima gde se leevi nalaze u bezvazdunim komorama, ne menjajui se uopte. "Ali pustite samo malo vazduha unutra", kazao je Crnac "i puh! Pretvorie se u smeu soli i bibera. Upravo ovako!" Crnac pucnu prstima. ena onda mora da je bila odavno mrtva. Moda je ona bila jedan od prvih vampira koji su zapoeli pomor. Sam Bog zna koliko je godina ona izvrdavala smrt. Tog i narednih dana bio je odve izbaen iz ravnotee da bi bilo ta radio. Ostao je kod kue i pitao se kako da zaboravi na sve. Nije ak ni uklanjao leeve sa travnjaka, niti opravljao razvaljene delove kue. Danima je ostao u stolici sa aom u ruci i razmiljao o eni. Ma koliko pokuavao da to ne ini, i bez obzira na koliine popijenog alkohola, misli su mu se uvek vraale na Virdiniju. Pred oima mu je stalno promicao prizor kako ulazi u kapelu i podie poklopac kovega. Oseao je hladnou i malaksalost, a nervi su mu ve bili na granici kidanja, tako da mu se jednog trenutka uinilo da je i sam zaraen. Da li bi i ona tako izgledala? 9. Jutro. Tiinu sunevog raanja remetio je samo hor ptica sa drvea. Nije bilo ni daka vetra koji bi zanjihao cvetne aleje oko kue, grmlje, tamne kronje drvea. Oblak utihle toplote leao je nad svim u ulici Kimaron. Srce Virdinije Nevil prestalo je da kuca. Sedeo je pored nje na postelji i gledao u njeno bledo lice. Drao joj je prste u ruci i nesvesno stezao. Telo mu je bilo nepomino poput vrstog, bezoseajnog bloka mesa i i kostiju. Oi su mu bile ugaene, usne ukoene u jednu liniju, a disanje tako slabo da je izgledalo kao da e se svakog trenutka zaustaviti. Neto mu se prelomilo u svesti. U trenutku kada je osetio pod drhtavim prstima da njenog pulsa nema vie, mozak kao da mu se okamenio, gubei polako predstavu o stvarnosti, sve dok nije sasvim otupeo. Lagano, traei oslonac za obamrle noge, on iskliznu na postelju. A onda, nejasno; duboko u ponorima

rastrzanog uma, on se zapita kako moe da sedi ovde i kako ga oajanje nije odmah dokrajilo. Pa ipak nije pao niice na zemlju. Vreme se zaustavilo i nije vie teklo. Sve je poivalo nepomino. Sa Virdinijom, ivot i svet su nepomino stali. Prolo je trideset minuta; etrdeset. A zatim, lagano, kao da otkriva neku prirodnu pojavu, on oseti kako mu telo podrhtava. Ne mestimino, ve skroz. Telo mu se nekontrolsano treslo, kao da vie nije moglo da obuzda nerve, ak ni najjaa volja. A ono malo svesti to mu je preostalo shvatilo je da je to bila samo normalna reakcija. Vie od jednog sata ostao je u tom ustreptalom poloaju, oiju nemo prikovanih za njeno lice. A onda je, iznenada, sve prestalo; ispustivi nemuti jauk, on se podie sa postelje i izie iz sobe. Dok je sipao viski u au, obilato ga je izlivao na tepih. Ono to je uspeo da sipa, ispio je u jednom gutljaju. Osetio je kako ga neto proima u trbuhu i kako se pojaano razliva prema udovima. Oslonio se tromo o ispust prozora. Drhtavim rukama, napunio je ponovo au do vrha i poeo da ispija viski velikim, poudnim gutljajima. To je samo san, pokuavao je da ubedi sebe.. Izgledalo je kao da mu to neki glas odjekuje u glavi. "Virdinija..." Poeo je da se osvre oko sebe, dok mu je pogled pretraivao sobu, u uzaludnom pokuaju da pronae izlaz iz ove kue uasa. Prigueni glasovi neverice izlazili su mu iz grla. Stisnuo je ruke, steui drhatave dlanove jedan o drugi i oajniki prepliui prste. Pa ipak, ruke su mu se i dalje tresle, tako da vie nije mogao da ih rastavi. Udahnuvi duboko vazduh, on ih naglo otre i pritisnu na butine. "Virdinija!" Koraknuo je napred, ali je u istom trenutku ispustio uasan krik kada se soba zalelujala pred njim. Bol mu se rasprsnuo u desnom kolenu, i vreli marci poee da mu gamiu uz nogu. Zastenjao je, ustajui, i oteturao do trpezarije. Tu je poeo da se klati poput kamene statue pri zemljotresu, dok mu je ledeni pogled bio prikovan za vrata spavae sobe. Pred oima mu je ponovo iskrsnuo ceo dogaaj. Velika vatra je praskala, plamenovi su se preplitali, a gusti i pepeljasti oblaci dima kuljali su u nebo. U rukama je nosio Ketino siuno telo. Priao je jedan ovek i uzeo je od njega kao da pridrava neki ilim. Zatim se izgubio u mranoj magli, nosei njegovu devojicu. Nevil je ostao nepomino da stoji, oseajui kako ga preplavljuje plima uasa. A onda, iznenada, jurnu napred sa oajnikim krikom na usnama. "Keti!" Ruke ga epae. Ljudi obueni u vatrostalna odela i sa maskama na licu odbacie ga nazad. Pokuavajui da se odupre nogama, iskopao je dve plitke jame u zemlji. U glavi mu neto pue i mahnit krik razlee mu se iz grla. Oseao je nemuti bol u vilicama, dok su dan lagano zatamnjivali oblaci noi. Knedla mu je igrala u grlu, kaljao je, dahtao i jeao; a onda se ponovo obreo, tih i nepomian, u kolima Bena Kortmana, zurei tupo u dinovski oblak dima koji se dizao iznad tla poput neke crne utvare svezemaljskog oaja. Seajui se toga, zatvorio je oi i poeo da stiska zube sve dok ga nisu zaboleli. "Ne!" Virdinija ne sme tamo da zavri. Makar ga ubili zbog toga. Laganim i ukoenim korakom krenuo je prema prednjim vratima i stupio na trem. Zatim je izaao na pouteli travnjak i uputio se ka bloku gde je stanovao Ben Kortman. Blesak jutarnjeg sunca uinio je da mu se zenice sasvim suze. Ruke je drao mlitavo oputene uz telo.

Zvono na vratima i dalje je sviralo poetne taktove melodije: 'Oh, kako sam edan'. Apsurdnost ovog zvuka izazvala je u njemu elju da slomi neto u rukama. Seao se kada je Ben instalirao zvono; tada mu je to izgledalo prilino veselo i zabavno. Stajao je ukoeno pred vratima, oseajui puls u slepoonicama. Ba me briga za zakon, ne plaim se njihove pretnje; neu je odneti tamo! Poeo je pesnicom da udara u vrata. "Bene!" Iznutra nije dopro nikakav zvuk. Bele zavese visile su nepomino na prednjim prozorima. Video je crveni otoman, lampu sa abaurom i veliku lutku koja je stajala na ormanu. Najednom mu neto pade na pamet. Koji je danas dan. Sasvim je to zaboravio, poto vie nije vodio rauna o danima. Zgrio je ramena u nestrpljivom besu koji mu je munjevito ispunio vene adrenalinom. "Bene!" Ponovo je zalupao pesnicama o vrata, dok su mu se vilice stezale. Do avola, gde li se samo deo? Nevil pritisnu ogoreno na dugme i zvonce poe da ponovlja poetne taktove melodije: "Oh, kako sam edan, Oh, kako sam edan, Oh, kako sam edan..." Mahnitim trzajem on gurnu vrata i ona se naglo otvorie unutra, udarivi o postranini zid. Sve se odigralo tako brzo da nije imao vremena ni da se zaudi to su nezakljuana. Zakoraio je u utihlu trepezariju. "Bene", rekao je glasno, "Bene, potreban mi je tvoj auto." Nalazili su se u spavaoj sobi, leei nepomino na dva kraja branog kreveta, Ben u pidami a Freda u svilenoj spavaici; bili su oprueni na razmetenoj postelji, dok su im se grudi nadimale od tekog disanja. Stajao je nekoliko trenutaka na pragu, netremice ih posmatrajui. A onda je uoio rane na Fredinom belom vratu oko kojih je bilo malo zgruane krvi. Pogled mu je skrenuo prema Benu. Na njegovom vratu nije se nita videlo. Iznenada zau kako mu se kroz svest prolama samo jedna misao: kada bi sve ovo bio san! Zatresao je glavom. Ne, nikakvo buenje ovde nije pomagalo. Pronaao je kljueve kola na pisaem stolu i uzeo ih. Okrenuo se i izaao iz neme kue. Bio je to poslednji put kada ih je video jo ive. Ukljuio je motor i pustio ga da se zagreva nekoliko minuta, gledajui kroz zamagljeni vetrobran. Jedna muva obletala mu je oko glave, zujei u toplom i zaguljivom vazduhu kola. Posmatrao ju je kako besciljno krui, dok je motor jednomerno podrtavao. Nekoliko trenutaka kasnije pokrenuo je auto i izvezao ga na ulicu. Parkirao je na kolovozu pred svojom garaom i iskljuio motor. Kua je bila sumorna i tiha. Cipele mu beumno uronie u tepih, a zatim zakripae dok je prolazio preko nezastrtog poda hodnika. Zastao je nepokretno na pragu, posmatrajui je netremice. Leala je na leima, sa rukama opruenim sa strane, dok su joj beli prsti bili blago zgreni. Izgledala je kao da spava. Okrenuo se i vratio u trpezariju. Nije znao ta sada da uradi. Svaki izbor bio je besmislen. Kao da je vano ta e uiniti. Bez obzira na to kakvu odluku doneo, ivot e ostati podjednako besciljan. Stajao je ispred prozora i tupim pogledom gledao mirnu, sunanu ulicu. Zato sam, onda, uzimao kola, upitao se. Knedla mu je zastala u grlu. Ne elim da je spalim. Neu! ta mi onda preostaje! Pogrebna preduzea su zatvorena. Ono malo grobara to je jo ostalo u ivotu nije smelo da obavlja sahrane poto je zakon to strogo zabranjivao. Svako je bez izuzetka morao odmah nakon smrti da bude prebaen na lomau. Bio je to sada jedini nain da se sprei dalje irenje zaraze. Samo je vatra mogla da uniti bakterije koje su prouzrokovale pomor. Znao je to. Bio je to zakon. Ali koliko ga se ljudi pridravalo? - upitao se, traei neki izgovor. Koliko je mueva odnelo svoje ene, sa kojima su delili sto i postelju i bacilo ih u

plamen? Koliko je roditelja spalilo svoju oboavanu decu, i koliko je dece prinelo svoje voljene roditelje na zajedniko ognjite, prenika sto jardi i dubine sto stopa? Ne ako je jo postojalo ita sveto, bila je to zakletva da nee dozvoliti da ona bude spaljena. Proao je itav as pre no to je doneo odluku. Onda je otiao i uzeo iglu i konac. io je sve dok joj jedino lice nije ostalo otkriveno. A onda, drhtavim prstima, dok mu je munina rasla u stomaku, zaio je ebad preko njenih ustiju, nosa, oiju: Kada je zavrio, otiao je u kuhinju i ispio jo jednu au viskija. Pie gotovo uopte nije delovalo na njega. Konano se vratio u spavau sobu na klecavim nogama. Nekoliko dugih minuta stajao je diui teko. Zatim se sae i podvue ruke ispod njenog beivotnog tela. "Idemo, devojice", proapta on. Glasno izgovorene rei izazvale su plimu oseanja u njemu. Poeo je da drhti, oseajui kako mu suze lagano klize niz obraze, dok ju je nosio kroz trpezariju. Poloio ju je na zadnje sedite i uao u kola. Duboko je uzdahnuo, a onda posegao za starterom. Zatim zastade. Ponovo je izaao iz kola, otiao do garae i uzeo lopatu. Trgao se kada je izaao iz garae, primetivi oveka kako mu se pribliava sa druge strane ulice. Odloio je lopatu i uao u kola. "ekajte!" Glas je bio hrapav. ovek je pokuao da potri, ali nije bio dovoljno snaan. Robert Nevil je nepomino sedeo dok je ovek prilazio gegajui se. "Da li biste mogli... da povezete... i moju majku?" upita nepoznati snebivajui se. "Ja... ja... ja..." Mozak mu uopte nije radio. Uinilo mu se da e da zaplae ponovo, ali je uspeo da se uzdri; ispravio se na seditu. "Ja ne idem... tamo", ree. ovek ga pogleda tupo. "Ali vaa..." "Ne idem do lomae, rekoh!" prasnu Nevil i ponovo posegnu za starterom. "Ali vaa ena", nastavio je nepoznati. "Pa vi morate da..." Robert Nevil pritisnu papuicu za gas. "Molim vas!" zavapio je ovek. "Ne idem tamo!" viknu Nevil ne pogledavi ga. "Ali to morate po zakonu!" vrisnu ovek, iznenada pobesnevi. Kola brzo podoe natrake i Nevil ih ispravi tek kod Kompton bulevara. Poveavajui brzinu, video je za trenutak oveka kako i dalje stoji na ploniku, nepomino ga posmatrajui. Budala! - obrecnu se u sebi. Zar je stvarno mislio da u ja da bacim enu u vatru. Ulica je bila potpuno pusta. Skrenuo je levo iz Kompton bulevara i poao prema zapadu. Dok je vozio pala mu je u oi prostrana livada sa desne strane ulice. Nije mogao da iskoristi nijedno od mnogih groblja. Ona su bila zakljuana i pod prismotrom. ak su i ubijani oni koji su pokuavali da sahrane svoje blinje. Zaao je desno u sledei blok, i poto ga je proao, skrenuo je opet desno u jednu mirnu uliicu. Bio je na polovini kada je iskljuio motor. Ostatak puta gurao je kola kako ga neko ne bi uo. Niko ga nije video kada ju je izneo iz auta i poneo kroz visoku travu livade. Nije bilo svedoka kada ju je poloio na ogoljeno pare zemlje; zatim je klekao i sasvim nestao u visokom korovu. Kopao je polagano, zabadajui lopatu u meku zemlju, dok su sunevi zraci rasipali toplotu po maloj istini, tako da je bilo vrelo kao u kotlu. Znoj mu se u dugim prugama slivao niz

elo i obraze, a topla isparenja zemlje zamuivala su mu pogled. Svee iskopana zemlja ispunjavala mu je nozdrve vrelim, zasienim mirisom... Konano je raka bila gotova. Odloio je lopatu i spustio se na kolena. Telo mu je drhtalo, a znoj se grakama slivao niz lice. Pribliavao se trenutak od koga je strepeo. Ali znao je da ne sme da okleva. Ukoliko bi ga videli, smesta bi doli ovamo i uhvatili ga. To to bi ga ubili, nije bilo vano. Ali onda bi nju spalili. Usne mu se skupie. Ne! Polako i to je paljivije mogao spustio joj je telo u plitak grob, vodei rauna o tome da joj glava ne udari o zemljano dno rake. Podigao se i bacio jo jedan pogled na njeno nepomieno telo zaiveno u ebad. Poslednji put, pomisli on. Nema vie prie ni ljubavi. Jedanaest divnh godina se okonalo u ovom grobu. Poeo je da drhti. Ne, naredio je samome sebi, sada nije vreme za aljenje. Ali od toga nije bilo koristi. Svet se rastakao kroz beskrajne, kristalne suze, dok je on vraao toplu zemlju u raku, slaui je oko njenog ukoenog tela neosetljivim prstima. Leao je obuen na postelji i zurio u crnu tavanicu. Bio je polupijan i inilo mu se da je tama sobe ispunjena siunim svicima. Desna ruka posegnu mu prema stolu. Spoljnim delom ake zakaio je bocu i ona pade pre no to mu je uspelo da je uhvati. Ostao je nepomian na krevetu, sasvim ravnoduan prema klokotanju viskija koji je curio iz boce i razlivao se po podu. Raupana kosa zautala je na jastuku kada se okrenuo da pogleda koliko je sati. Od ponoi je prolo tek dva asa. Sahranio ju je pre dva dana. Dva oka gledala su asovnik, dva uha su registrovala elektronsko otkucavanje hronometra, dve usne su bile stisnute, dve ruke opruene na postelji. Pokuao je da se osmehne, ali nieg smenog nije bilo u tom podvajanju, u tom suludom sistemu od dva lana. Dva mrtva oveka, dve postelje u spavaoj sobi, dva prozora, dva pisaa stola, dva tepiha, dva srca koja... Grudi mu se ispunie nonim vazduhom; za trenutak je zadrao dah, a onda ga ispustio. Dva dana, dve ruke, dva oka, dve noge... Podigao se i prebacio noge preko ruba postelje. Stopala mu zagazie u barice viskija i on oseti kako mu tenost natapa arape. Sve lahor zanjihao je zastore na prozoru. Zurio je u pomrinu. ta mu je preostalo? ta sada uopte da radi? S mukom je ustao i oteturao se do kupatila, ostavljajui mokre tragove iza sebe. Ispljuskao je lice vodom i posegao za pekirom. ta mu je preustalo? ta... A onda se najednom skameni u prohladnoj tami. Neko je pritisnuo kvaku na spoljnim vratima. Osetio je kako mu ledeni marci gamiu uz kimu i vrat. Kosa poe da mu se kostrei. To je Ben, pomisli u prvom trenutku. Sigurno je doao po kljueve od kola. Pekir mu skliznu iz ruke i on zau kako pada na ploice. Telo mu se ukruti. Pesnica se spusti na vrata; bio je to slabaan udarac, kao da se neko oslonio o drveni dovratak. Polako je poao prema trpezariji, dok mu je bilo udaralo u grudima. Vrata ponovo odjeknue kada niz njih skliznu jo jedan mlitav udarac pesnice. Tup zvuk ga je trgao. ta se dogaa, upita se. A onda vrata poee da se otvaraju. Prohladan povetarac iz otvorenog prozora pomilovao ga je po licu. Gusta tama oko vrata neodoljivo ga je privlaila. "Ko...", promrmlja on, ukoivi se u mestu. Trgao je ruku od kvake kada je ona poela sama od sebe da se okree u aci. Odskoio je korak unazad prema zidu; sasvim je izgubio dah, dok su mu razrogaene oi bole netremice uprte u pomrinu. Nita se nije dogodilo. I dalje je stajao nemo i okamenjeno.

A tada oseti kako mu se kosa die na glavi. Neko se nalazio na tremu, mrmljajui rei koje on nije mogao da razazna. Najednom, neto se prelomi u njemu: energinim pokretom on naglo otvori vrta i meseina se razli po prostoriji. Nije ak bio u stanju ni da krikne. Stajao je kao ukopan u mestu, tupo zurei u Virdiniju. "Rob... erte", ree ona.

Drugi deo: APRIL 1976.

10. Odeljenje za nauku nalazilo se na drugom spratu. Koraci Roberta Nevila uplje su odjekivali mermernim stepenicama javne biblioteke u Los Anelosu. Bio je 7. april 1976. godine. Posle pola nedelje opijanja do besvesti i munog samoispitivanja, konano je shvatio da samo gubi vreme. Pojedinani eksperimenti nisu mogli da donesu nikakav uspeh, to je postalo jasno. Ukoliko je postojao racionalno reenje celog problema (a on je verovao da je to sluaj), mogao je da doe do njega samo veoma studioznim istraivanjem. Pokuaja radi, ali i zbog toga da bi poveao vlastito znanje, poao je od jednog problema iji je znaaj bio nesumnjiv: bila je to krv. Smatrao je da je izabrao valjanu polaznu osnovu. Korak broj jedan bio je, dakle, pomno izuavanje svega onoga to se odnosilo na krv. Potpunu tiinu biblioteke naruavao je jedino bat njegovih koraka dok se kretao hodnikom na drugom spratu. Spolja bi se ponekad oglasile ptice, ali i onda kada se nisu ule izgledalo je da postoji nekakav stalan um. Iako je to moda bilo pomalo nepojmljivo, na otvorenom nikada nije izgledalo tako mrtvo kao u zatvorenim prostorijama. Ovo je pogotovo dolazilo do izraaja u ovoj ogromnoj kameno-sivoj zgradi u kojoj se nalazilo veliko znanje mrtvog sveta. Moda je u pitanju bilo to to je okruen zidovima, pomisli on, neto iskljuivo psiholoke prirode. Svest o tome, meutim, nije nimalo olakala stvar. Nije bilo vie psihijatara koji bi blebetali o zagonetnim neurozama i kolektivnim halucinacijama. Poslednji ovek na svetu bio je nepovratno zapleten u mreu vlastitih zabluda. Uao je u Odeljenje za nauku. Bila je to prostorija sa visokom tavanicom i prostranim, irokim prozorima. Naspram ulaza nalazio se veliki sto gde su se knjige izdavale u vreme kada se to jo radilo. Zastao je za trenutak, kruei pogledom po utihloj prostoriji i odmahujui lagano glavom. Sve ove knjige, pomisli u sebi, sr inteligencije ove planete, uzaludni trzaji tronih mozgova, nagomilana pokolenja, gomile artefakata koje nisu imale mo da spasu oveanstvo od propadanja. Cipele mu zvonko zakripae preko crnih ploica dok je prilazio policama sa leve strane. Potraio je pogledom signaturne kartice koje su obeleavale pojedine oblasti nauke. 'Astronomija', proitao je; knjige o nebu. Proao je pored te police. Nebo ga je sada najmanje interesovalo. ovekovo uzdanje u zvezde umrlo je sa svim ostalim nadama. 'Fizika', 'Hemija', 'Mainstvo'. Sve je to ostavio iza sebe i doao do glavne sekcije Odeljenja za nauku. Zaustavio se i podigao pogled prema visokoj tavanici. Gore su se nalazila dva niza ugaenih neonskih svetiljki, a tavanica je bila podeljena na velike udubljene kvadrate koji su bili dekorisani ornamentima sa indijanskih mozaika. Jutarnje sunce prolamalo se kroz pranjave prozore i on ugleda fini prah kako leluja u snopovima zrakova. Zatim je bacio pogled na dugaak red drvenih stolova uz koje su bile postavljene stolice. Neko ih je veoma paljivo poreao. Na dan kada je biblioteka zatvorena, pomisli on, neka pedantna mlada pripravnica sigurno je dola ovamo i vratila svaku stolicu na svoje mesto. Paljivo, sa oseanjem za red, koje je jo postojalo u njoj samoj.

Misli mu se usredsredie oko te zamiljene dame. Umreti, pomisli on, a nikada ne osetiti najjau radost i neuporedivo zadovoljstvo u zagrljaju voljenog oveka. Utonuti u odvratnu komu, a zatim i u smrt, da bi se nakon toga moda vratilo jalovom strahotnom lutanju. Sve to bez svesti o tome ta znai voleti i biti voljen. Bila je to stranija tragedija nego postati vampir. Zatresao je glavom. U redu, sada je dosta, ree u sebi, nema vie vremena za sudbine devica. Proao je pored jo nekoliko sekcija sve dok nije doao do 'Medicine'. To je bilo ono to je traio. Bacio je pogled na naslove knjiga. Odnosili su se na higijenu, anatomiju, fiziologiju (optu i posebnu), terapeutiku. A onda je, ispod, ugledao bakteriologiju. Izdvojio je pet knjiga iz opte fiziologije i vie radova o krvi. Sve je to poloio na jedan od pranjavih stolova. Da li bi bilo dobro da pogleda i neto iz bakteriologije? Stajao je za trenutak, gledajui neodluno u nizove knjiga sa tvrdim povezom. Konano se odluio. Pa, ne mogu da mi nakode, pomisli. Nee biti zgoreg da i njih uzmem. Izvukao je nekoliko naslova nasumce i stavio ih na gomilu na stolu. Sada je imao devet knjiga. To je bilo vie nego dovoljno za poetak. Nadao se da e imati priliku da se vrati po nove. Dok je izlazio iz Odeljenja za nauku, bacio je pogled na asovnik iznad vrata. Crvene kazaljke bile su zaustavljene na etiri i dvadeset sedam minuta. Nije imao pojma kog se dana to dogodilo. Dok je silazio niz stepenice, nosei u naruju gomilu knjiga, upitao se u koje doba je sat stao. Da li je bila no ili dan? Da li je padala kia ili je bilo sunano? Da li je nekoga bilo ovde kada se to desilo? Nervozno je slegao ramenima. Za ime boga, zar je sve to sad vano? - upita se. Poinjalo je polako da mu se gadi od sve te titee nostalgije za prolou. Bila je to slabost, pomisli, slabost koje e morati da se oslobodi ako bude eleo neto da uradi. Pa ipak, stalno je hvatao sebe kako se sve vie udubljuje u ponore prolosti. To je gotovo lealo izvan njegove kontrole i poinjalo je polako ali neumitno da mu podriva linost. Nije mogao da otvori velika ulazna vrata iznutra: bila su odve dobro zakljuana. Morao je opet da se provue kroz polomljen prozor, izbacivi najpre knjige na plonik, a zatim izaavi i sam. Ubacio je knjige u automobil i krenuo. Kada je pritisnuo starter primetio je da se parkirao uz crveno obojen trotoar i to u pogrenom pravcu jednosmerne ulice. Bacio je pogled niz oba kraja ulice. "Policija!" zau sam sebe kako vie: "Policija!" itavu milju nakon toga smejao se bez prestanka, pitajui se istovremeno ta mu je to toliko smeno. Odloio je knjigu. Ponovo je itao o limfatinom sistemu. Samo se nejasno seao onoga to je proitao pre mesec dana, u dobu koje je sada nazivao svojim 'mahnitim periodom'. Meutim, ono to je tada proitao nije ostavilo na njega nikakav utisak zato to mu nije govorilo nita o onome to ga je zanimalo. Ali sada mu se uinilo da je naiao na neto. Tanki zidovi krvnih sudova omoguuju krvnoj plazmi da prodre u tkivni prostor zajedno sa crvenim i belim krvnim zrncima. Ovaj materijal mogao je da se vrati u krvni sistem kroz limfne sudove, posredstvom tananog fluida nazvanog limfa. Za vreme tog povratnog puta, limfa prolazi kroz limfne vorie, koji filtriraju protok, izdvajalui vrste tvari za telesnu ekskreciju i spreavajui ih da uu u krvni sistem. Elem. Postoje dve stvari koje aktiviraju limfocitni sistem: 1) disanje, koje uzrokuje da dijafragma pritiska utrobu, to omoguuje da krv i limfa teku nagore, uprkos sili tee; 2) fiziki pokreti

koji uzrokuju da skeletni miii pritiskuju limfne sudove i na taj nain obezbede protok limfe. Tako nastaje neprekidan cirkularni sistem, obezbeen od svakog povratnog toka. Meutim, vampiri ne diu; kao ni mrtvaci, uostalom. To znai, grubo reeno, da je polovina njihovog limfnog sistema prekinuta. Takoe, dalje znai da velika koliina tetnih produkata ostaje u telu vampira. Nevil se odlino seao njihovog odvratnog smrada. Nastavio je da ita. "...Bakterija ulazi u krvni tok, gde..." "...naa bela krvna zrnca igraju vitalnu ulogu u odbrani organizma od napada bakterija." "Jaki sunevi zraci ubijaju brzo mnoge mikrobe i..." "Mnoge bakterijske bolesti oveka mogu da se prenose mehaniki, posredstvom muica, komaraca..." "...kada pod uticajem napada bakterija, centri za stvaranje belih krvnih zrnaca proizvode uveane koliine ovih odbrambenih telaaca." Pustio je da mu knjiga padne u krilo i ona skliznu niz njegove noge i nae se na tepihu. Bilo je sve tee i tee boriti se, jer bez obzira na to ta je itao, uvek su postojale neke veze izmeu bakterija i oboljenja krvi. Meutim, za sve ovo vreme on je oseao izvestan prezir prema svima onima koji su umirali verujui u ispravnost teorije o klicama i ne priznajui istinsko postojanje vampira. Ustao je i natoio novo pie. A onda je najednom zastao pored bara sa aom u ruci. Polako je poeo da dobuje desnom pesnicom ritmiki po anku, dok mu je odsutan pogled bio uprt u suprotan zid. Klice. Napravio je grimasu. Blagi boe, promrmlja u sebi, pa rei ne ujedaju, zar ne? Zato ih se plaiti? Duboko je udahnuo. U redu, postoji li bilo koji razlog zbog koga to ne bi bile ba klice? Okrenuo se od bara, kao da je hteo da ostavi to pitanje iza sebe. Ali pitanja se ne vezuju za pojedinana mesta; ona se prostiru svuda. Seo je u kuhinju, netremice posmatrajui olju kafe koja se puila. Klice. Bakterije. Virusi. Vampiri. Zbog ega sam protiv njih? - pomisli u sebi. Da li je u pitanju bila samo tvrdoglava reakcija, ili se moda uplaio problema sa kojim bi morao da se suoi ako su to odista bile klice? Nije znao tano. Izabrao je srednje reenje, svojevrstan kompromis. Zato odbaciti ijednu teoriju? One se meusobno ne iskljuuju. tavie, najednom mu se uinilo kako izmeu njih postoji vrsta veza. Bakterije mogu da budu odgovor za vampire. Najednom kao da se sve sruilo na njega. Sam je sebi liio na maliana koji je upao u nevolju, a zbog nedostatka iskustva nije u stanju da se izbavi iz nje. Preostalo mu je samo da se odrekne svoje prvobitne teorije. Tek kada to bude uinio, bie u stanju da nasluti prave odgovore na stara pitanja. Zaraza se irila veoma brzo. Ko zna da li su vampiri bili jedini koji su je prenosili? Da li su njihova nona orgijanja mogla da budu tako efikasna? Odjednom mu u svesti sinu pravi odgovor. Samo ako se prihvati teorija o bakterijama moe se objasniti fantastina brzina kojom se zaraza irila, anjui rtve geometrijskom progresijom. Odloio je olju kafe, dok su mu se u glavi preplitale desetine novih zamisli. Muice i komarci sainjavali su deo toga. irili su bolest, pomaui da ona munjevito hara svetom. Da, bakterije objanjavaju mnogo stvari: skrivanje u kuama preko dana, komu koju izazivaju klice da bi se odbranile od sunevog zraenja. I jo neto: ta ako bakterije predstavljaju snagu pravih vampira?

Osetio je kako ga marci podilaze niz kimu. Da li je mogue da ista klica koja ubija ive, obezbeuje u isti mah i energiju za mrtve? Morao je to da sazna. Gotovo je skoio i istrao iz kue. Ali u poslednjem trenutku se tre i zastade na pragu. Pobogu, pomisli, zar sam siao sa uma? Pa sad je no. Iscerio se i poeo besciljno da hoda po trpezariji. Moe li ta teorija da objasni i druge stvari? Kolac? Mozak poe grozniavo da mu radi, dovodei u vezu sve mogunosti koje je doputala nova hipoteza. Hajde! - viknu on nestrpljivo u sebi. Ali sve se pre ili kasnije svodilo na misao o iskrvavljenju, to nije moglo da se uskladi sa injenicom da se ona ena u jednom trenutku raspala. Takoe ni srce nije bilo po sredi. Brzo je preao preko tih nedoumica, uplaen da e njegova tek nasluena teorija biti pobijena pre no to se uopte uspostavi. A onda krst. Ne, bakterije to ne mogu da objasne. Zemlja; ne, ni tu nije bilo izlaza. Tekua voda, ogledalo, beli luk... Oseao je kako nekontrolisano drhti i poele da krikne iz petnih ila kako bi obuzdao zahuktalu maineriju svog mozga. Morao je da pronae neto! Do avola, opsova on u sebi. Ne smem da ispustim ovo! Prisilio se da sedne. Spustio se drhtei na stolicu i ostao nepomian neko vreme dok se nije malo primirio. Blagi boe, ree konano u sebi, ta se to dogaa sa mnom? Doem do jedne ideje, a kada ona odmah ne uspe da objasni sve, obuzme me panika. Mora da sam malo skrenuo. Ponovo je posegao za aom; pie mu je sada bilo neophodno. Ispravio je ruku ispred sebe i gledao je kako prestaje da drhti. U redu, momak, pokuao je da se naali sa sobom, smiri se malo. Boi-Bata stie u grad sa pregrt lepih odgovora. Nee vie biti siroti Robinzon Kruso, zarobljen na ostrvu noi, okruen okeanom smrti. To ga je nasmejalo, i on se malo opustio. Ba fino, pomisli u sebi. Uostalom, i nije tako loe biti poslednji ovek na svetu. Pa dobro, dosta razmiljanja, vreme je za poinak. Za danas je bilo dosta lutanja. To ne moe vie da izdri. Upropastie sva oseanja. Najpre je trebalo da nabavi mikroskop. To je prvi korak, uporno je ponavljao u sebi dok se svlaio pred posteljom, ne obraajui panju na neurotini pritisak u stomaku, i s naporom potiskujui neodoljivu enju da se odmah lati istraivanja bez ikakvog odlaganja. Gotovo se razboleo dok je leao nepomino u mraku i besomuno razmiljao samo o tom jednom, prvom koraku. Shvatio je da ne postoji drugi nain. To je prvi korak, to je prvi korak. Do avola sa stomakom, najzad sam na pravom tragu. Osmehnuo se u tami, radostan zbog posla koji ga oekuje sutra. Pre nego to je zaspao, na um mu pade jo jedna ideja. Ujedi, insekti, prenoenje sa oveka na oveka - da li je sve to dovoljno da objasni uasnu brzinu kojom se zaraza irila svetom? Utonuo je u san razmiljajui o ovom problemu. Bilo je tri asa izjutra kada se probudio i otkrio da je u toku noi besnela peana oluja. I najednom, u deliu sekunde, on je shvatio pravi odgovor. 11. Prvi koji je naao bio je neispravan. Osnova je bila veoma slabo izbalansirana, tako da ju je svaka vibracija remetila. Pomicanje pokretnih delova izazivalo je podrhtavanje itave naprave. Ogledalo je ispalo iz leita poto su privrivai bili razlabavljeni. Osim toga, nedostajala je poluga za podeavanje kondenzora i polarizatora. Postojao je dalje, samo jedan toki za korigovanje otrine slike, tako da je morao da pomera predmet prema soivima kada je eleo da dobije bolje uveanje. I sama soiva bila su u jadnom stanju. Medutim, on nita nije znao o mikroskopima, tako da je bez razmiljanja uzeo prvi na koji je naiao. Posle tri dana zavitlao ga je o zid, ljutito psujui, a potom ga besno izgazio nogama.

A onda, kada se malo primirio, otiao je u biblioteku i potraio knjigu o mikroskopima. Kada je sledei put krenuo po mikroskop, nije se vratio sve dok nije pronaao najbolji instrument. Ovaj je imao tri nivoa uveanja, ispravnu polugu za podeavanje kondenzora i polarizatora, dobru osnovu, usklaene regulatore, zenicu dijafragme, valjana soiva. To je jo samo jedan primer, ree on u sebi, koliko je glupo zapoinjati neto bez plana. Da, da, da, pomisli jetko. Prisilio je sebe da provede prilino vremena u upoznavanju naina na koji instrumenat funkcionie. Kombinovao je ogledala sve dok nije postao vian da upravi zrak svetlosti na objekt u deliu sekunde. Upoznao je rad soiva koja su operisala u rasponu od tri ina do jedne dvanaestine ina. Vremenom je nauio kako da stavi kap kedrovog ulja na ploicu, a zatim da sputa cev mikroskopa, sve dok soiva ne dodirnu ulje. Slomio je ak trinaest ploica dok mu to nije prolo za rukom. Nakon tri dana strpljivog ispitivanja, bio je u stanju da brzo upravlja tokiima regulatora uveanja, da kontrolie dijafragme i kondenzore, da upravi preciznu koliinu svetlosti na ploicu, tako da je konano stekao istanan oseaj za upravljanje radom mikroskopa. Nikada ne bi pomislio da buva izgleda tako boanstveno. Zatim je usledilo postavljanje sasvim sitnih uzoraka - proces za koji se ubrzo ispostavilo da je znatno sloeniji nego to je pretpostavljao. Ma koliko se trudio, izgledalo je da nikako ne moe da odstrani zrnca praine iz uzoraka. Kada bi ih pogledao kroz mikroskop, uinilo mu se kao da posmatra kamenje. Stvar su posebno oteale peane oluje koje su se u proseku podizale jednom u etiri dana. Konano je bio prinuen da podigne zastor oko radnog stola. Takoe se navikao na sistematinost dok je radio sa sitnim uzorcima. Ustanovio je, osim toga, da neprekidan rad sa mikroskopom ne dozvoljava da se mnogo praine nakupi na ploicama. Ponekad gunajui, ali ipak veseo, sve stvari je konano postavio na pravo mesto. Staklene epruvete, poklopce, igle, hemikalije - sve je sistematski bilo rasporeeno. Tek tada je, na vlastito iznenaenje, otkrio da mu planski rad prua veliko zadovoljstvo. Tako je to kad imamo u sebi nemake krvi, pomislio je jednom. A onda je konano doao do uzorka krvi jedne ene. Bili su mu potrebni dani da pravilno postavi nekoliko kapi na ploicu, a zatim da ploicu valjano centrira u fokus mikroskopa. U jednom trenutku mu se uinilo da mu to nikada nee poi za rukom. A onda je sluajno jednog jutra, kao da radi neto to je potpuno beznaajno, stavio trideset sedmu ploicu uzorka krvi pod soivo, ukljuio izvor svetlosti, podesio inu daljinu i ogledalo i doterao dijafragmu i kondenzer. Oseao je kako mu svake sekunde srce sve bre kuca, kao da je znao da je doao pravi trenutak. I odista, as je kucnuo; za trenutak je zaustavio dah. Znai, nije bio po sredi virus. Jer virus se ne moe videti. Blago treperei na ploici, nalazila se neka klica. Nazvau je vampiris. U istom trenutku kada je ugledao bakcil kroz mikroskop, ta re mu je pala na pamet. Proverivi u jednom tekstu o bakteriologiji, otkrio je da je cilindrina bakterija koju je video bio jedan redak bakcil - siuna masa protoplazme koja se kree kroz krv posredstvom malih bieva koji se pruaju iz elijske opne. Ove kosolike vlati neprekidno se talasaju u tenoj sredini, pokreui bakcil napred i nazad. Dugo je stajao gledajui kroz mikroskop, nesposoban da razmilja ili da nastavi sa istraivanjem.

Sve nepoznate njegovih ispitivanja nalazile su se ovde, na ploici, u vidu siunih telaaca koja su predstavljala uzrok vampira. Svi prethodni vekovi straljivog sujeverja rasprili su se u trenutku kada je ugledao klicu. Naunici su, dakle, bili u pravu; bakterija je bila izaziva. Njemu, Robertu Nevilu, jedinom preivelom oveku, palo je u delo da okona istraivanje i otkrije ubicu - klicu koja je postojala u vampirima. Iznenada ga preplavi sva teina razoarenja. Doi do odgovora sada kada je bilo suvie kasno, predstavljalo je uasnu ironiju. Pokuao je uzaludno da odagna oaj, ali mu to nije polo za rukom. Nije znao gde da pone i oseao se potpuno bespomono pred problemom. Da li postoji bilo kakva nada da izlei one koji su jo ivi? Nije znao nita o bakterijama. Meutim, ve u nauiti neto, pomisli odluno. Tog trenutka je reio da jo ozbiljnije prione na posao. Izvesne vrste bakcila, kada bi ivotni uslovi postali nepogodni za njih, pokazivali su sposobnost stvaranja, iz samih sebe, telaca koja su dobila naziv spore. One su predstavljale kondenzovan elijski sadraj u ovalnom telu sa debelim zidovima. Kada bi se oformilo, ovakvo telo bi se odvajalo od bakcila i postajalo slobodna spora, izuzetno otporna na fizike i hemijske promene. Kasnije, kada bi se uslovi poboljali, spora se opet pretvarala u bakcil, ponovo zadobijajui sve osobenosti matine klice. Robert Nevil je stajao pred radnim stolom, zaklopljenih oiju i sa rukama vrsto oslonjenim o ivicu pulta. Tu je negde, tu je negde! - ponavljao je u sebi. Ali gde? Pretpostavimo, otpoeo je sa razmiljanjem, da vampiri nemaju krvi. U tom sluaju, uslovi za bakcil vampiris bili bi nepovoljni. Zatiujui sebe, klica stvara spore. Vampiri tada padaju u komu. A onda, kada uslovi ponovo postanu povoljni, vampiri dolaze k sebi, sasvim neoteenog tela. Ali kako klica zna da li je krv pogodna za ivot? Ljutito je tresnuo pesnicom o sto. A onda ponovo uze da ita. Postojalo je tu jo neto. Oseao je to. Ukoliko se pravilno ne hrani, kod bakterije dolazi do abnormalnog metabolizma pri emu otpoinje proizvodnja bakteriofaga (neivih, samoreprodukujuih proteina). Ove bakteriofage unitavaju bakterije. Ukoliko nema krvi, bakcili takoe doivljavaju abnormalan metabolizam, apsorbuju vodu, nadimaju se, dok se konano ne rasprsnu, razorivi sve elije. Ponovo pretvaranje u spore; stvari poinju da se uklapaju. U redu, pretpostavimo da vampiri ne padaju u komu. Moda se njihovo telo raspada bez krvi. Klica i dalje moe da proizvodi spore i... Tako je! Peane oluje! Oluja je ta koja raznosi oslobodene spore. One se uvlae u siune proreze na koi koje su napravila otra zrnca praine. Naavi se jednom u koi, spora moe da se ponovo pretvori u klicu i da se umnoava prostom deobom. Ovakvim progresivnim razmnoavanjem unitava se okolno tkivo, a krvni sudovi se pune bakcilima. Kada se razori elijsko tkivo, bakcili oslobadaju otrovna, agresivna teleca u okolna zdrava tkiva. I tako, otrovi stiu do krvotoka. Tu se krug zatvara. I sve to bez krvoednih vampira koji se unjaju oko postelja heroina. Bez slepih mieva koji lepraju oko prozora ukletih zamkova, bez ieg natprirodnog. Vampiri su bili stvarni. Jedino to niko nikada nije otkrio istinu o njima. A onda Nevilu pade na pamet da povee sa novim otkriem istoriju velikih pomora. Najpre se setio pada Atine. U toj katastrofi bilo je mnogo slinosti sa zarazom iz 1975. Pre nego to je bilo ta moglo da se preduzme, grad je pao. Istoriari su zabeleili o stravinoj

etvi crne smrti. Meutim, Robert Nevil je sada bio skloniji da veruje kako su u pitanju bili vampiri. Ne, ne vampiri. Postalo mu je jasno da su duhovi bili isto tako orue u rukama klica kao i neduni ivi ljudi koji su bili zaraeni. Klica je bila opaki razbojnik. Klica koja se skrivala iza mranih velova legende i sujeverja, razmahujui svojim biem, dok su se ljudi grili pred vlastitim strahom. A ta je sa Crnim Pomorom, onim uasnim baukom koji je prohujao Evropom, desetkujui stanovnitvo za itave tri etvrtine? Vampiri? Oko deset asova uvee poela je da ga boli glava, a oi su ga pekle kao vrele kapi elatina. Bio je takoe gladan. Izvadio je odrezak iz hladnjaka i dok se meso prilo on je otiao da se istuira. Trgao se kada je kamenica zabubnjala o zid kue. Lice mu se iskrivi u grimasu. Toliko je bio zauzet ceo dan da je sasvim smeo sa uma ovaj opor koji bi mu se nou okupljao oko kue i dizao graju. Dok se brisao, iznenada je shvatio da ne zna koliko je od tih vampira fiziki ivo, a koliko se pokree samo zahvaljujui klicama. udno, pomisli on, da to ne znam. Oigledno da ih je bilo iz obe grupe, poto sam u neke pucao bez ikakvog rezultata, dok su meci druge unitavali. I tada mu sinu ideja da su mrtvi vampiri na neki nain imuni na hice. Ovo je ukazalo na sledee pitanje. Zato onda ivi pohode njegovu kuu? I zato svega nekolicina, a ne svi iz ovog podruja. Uz odrezak je popio au vina, iznenaen koliko mu je sve prijalo. Hrana mu je inae imala ukus drveta. Mora da mi se apetit danas vratio sa radom, pomisli. Osim toga, celog dana uopte nije okusio pie. tavie, nije ni osetio potrebu za njim. Odmahnuo je glavom. Zabolelo ga je saznanje da pie predstavlja za njega neku vrstu emocionalne utehe. Odrezak je oglodao do koske, pa je ak i nju poeo da grize. Zatim je poneo bocu sa vinom u trpezariju, ukljuio gramofon i zavalio se u naslonjau sa oseanjem prijatnog umora. Sluao je Ravelovu 'Dafnis' i svite Jedan i Dva; sva svetla su bila pogaena izuzev lampice na gramofonu. Za trenutak mu iz svesti nestade svaka pomisao o vampirima. Pa ipak, malo kasnije, nije mogao da odoli, a da ne baci jo jedan pogled kroz mikroskop. Vi, gadovi, pomisli, gledajui sa neobinom radoznalou u siunu protoplazmu koja je treperila na ploici. Vi mali, prljavi gadovi. 12. Sledei dan bio je jalov. Kvarcna lampa poubijala je klice na ploici, ali to nita nije objanjavalo. Zatim je pomeao alil sulfid sa zaraenom krvlju i opet se nita nije dogodilo. Alil sulfid je bio apsorbovan, ali su klice nastavile da ive. Nervozno je koraao po spavaoj sobi. Zazirali su od belog luka, a krv je predstavljala osnovu njihovog postojanja. Pa ipak, kada bi se beli luk pomeao sa krvlju nita se nije dogaalo. U oajanju on ljutito stisnu pesnice. Samo trenutak; ova krv je pripadala ivom vampiru. Jedan sat kasnije imao je uzorak druge vrste. Pomeao ga je sa alil sulfidom, a onda nestrpljivo pogledao kroz mikroskop. Ponovo nita. Knedla mu zastade u grlu. ta ja sa kolcem? Njega je dovodio u vezu jedino sa iskrvavljenjem, ali je znao da stvar nije u tome. Ona prokleta ena. Dobar deo popodneva pokuavao je da se usredsredi na neto konkretno. Konano, glasno opsovavi, on odgurnu mikroskop i izae u trpezariju. Tu se zavalio u naslonjau i ostao dugo da sedi, nervozno dobujui prstima po naslonu.

Sjajno, Nevile pomisli u sebi. Ba si pametan. Najbolji si u razredu. Sedi ovde ko neka vrea. Otrgni se ve jednom. Kao da sam sasvim izgubio bistrinu. Nisam u stanju da zrelo razmiljam dva dana za redom, a da se ne pojavi provalija. Ja sam beskoristan, bezvredan, glup, budala. U redu, slegnu ramenima, to smo zakljuili. A sada da se vratimo na problem. Postoji nekoliko neospornih injenica, ponovi on u sebi. lmamo klicu, ona se prenosi, sunevi zraci je ubijaju, beli luk deluje odbijajue. Neki vampiri spavaju u zemlji, kolac ih unitava. Oni se ne pretvaraju u vukodlake i slepe mieve, ve same ivotinje bivaju zaraene klicom i postaju vampiri. U redu. Napravio je spisak. Jedan red je naslovio sa 'Bakcili', a iznad drugog je stavio znak pitanja. Zatim je poeo. Krst. Ne, on nema nikakve veze sa bakcilima. Ako postoji neto, to je samo na psiholokom planu. Zemlja. Da li postoji neto u tlu to pogoduje klici? Ne. Kako bi ona onda dospela u krvotok? Osim toga, veoma mali broj spava u tlu. Neto mu se skupilo u grlu kada je dodao drugu stavku u kolonu koja je poinjala znakom pitanja. Tekua voda. Da li ona moda moe porozno da se apsorbuje i... Ne, to bi bilo besmisleno. Oni izlaze napolje po kii koja im nita ne smeta. Jo jedna crta u desnoj koloni. Dok je zapisivao, ruka mu je lagano drhtala. Suneva svetlost. Uzaludno je pokuavao da povrati samopouzdanje ubeleivi prvu stavku u eljenu kolonu. Kolac. Ne. Neto mu se skupi u grlu. Nema nita ni od toga. Ogledalo. Za ime boga, kako moe ogledalo da ima bilo kakve veza sa virusom? Njegov neuredan rukopis u desnoj koloni postojao je sve neitljiviji. Ruka mu se i dalje tresla. Beli luk. Stisnuo je zube. Morao je da doda bar jo jednu stavku u kolonu pod naslovom 'Bakcili'. Bilo je to gotovo pitanje asti. Predao se intenzivnom razmiljanju. Beli luk, beli luk. Mora da na neki nain utie na klice. Ali kako, za ime boga? Poeo je da upisuje poslednju stavku u desnu kolonu, ali pre no to je zavrio, obuze ga plima besa kao to lava izbija iz vulkanskog kratera. Do avola! Zguvao je papir u lopticu i zavitlao ga preko sebe. Stajao je tako, pomahnitao i ukoen, zverajui unaokolo. lmao je elju da slomi neto, bilo ta. Mislio si da je tvoj mahniti period proao, a - isceri se sam sebi u lice krenuvi tekim korakom prema baru. A onda se tre i stade na pola puta. Ne, ne, ne poinji opet, zavapilo je neto u njemu. Dve drhtave ruke provukoe se kroz suvu plavu kosu. Vrat mu se grio, a celo telo mu je podrhtavalo od potiskivane elje za nasiljem. Zvuk viskija koji je ispunjavao au razbesneo ga je. Naglo je okrenuo bocu nadole i viski poe da se izliva u velikim klokotima, prelivajui se preko rubova ae i curei na mahagonijsku plohu bara. Ispio je na duak celu au, sa glavom zavaljenom unazad, dok mu se viski rasipao niz uglove usana i slivao na revere koulje. Ja sam ivotinja! - povika iz sveg glasa. Ja sam tupa i glupa ivotinja i zato u da se napijem. Iskapio je au, a onda ju je zavrljaio preko sobe. Ona se odbi o policu sa knjigama i otkotrlja preko tepiha. Tako, dakle, nee da se razbije, a?! - povika on mahnito, pojurivi preko sobe, i poe da skae tekim cipelama po ai, sve dok ju nije sasvim rasparao. Zatim se trgao i ponovo otiao do bara. Napunio je novu au i izruio njenu sadrinu u grlo. ao mi je to nemam crevo na boci, pomisli on. Tako bih mogao da se nalivam sve dok mi viski ne izae na ui. Sve dok ne budem plivao u njemu.

Zavitlao je ovu au preko sobe. Suvie slabo, suvie slabo, do avola! Nastavio je da pije neposredno iz otvorene boce, poudno gutajui, mrzei i kanjavajui sebe oporim viskijem koji mu je ario grlo. Ovako u se udaviti! - besneo je u sebi. Uguie se, utopie se u viskiju! Kao Klarens u vinu. Crknuu, crknuu, crknuu! Zavitlao je gotovo praznu bocu preko sobe i ona se rasprsnu o tapiseriju. Viski poe da se razliva po granama drvea i da se sliva po tlu. Nevil prie tapiseriji i podie jedan komadi razbijene boce. Zatim se uspravi i zari reckavi grli u prizor, strgavi ga hitrim pokretom ruke sa zida. Tako! promrmlja zadihano, tako ti i treba. Dohvatio je novu au i tresnuo je o pod, a zatim mu pogled skrenu prema ruci u kojoj oseti otar bol. Grli mu je rasekao kou. "Odlino!" viknu on divlje, i stisnu grli izmeu dve ruke, dok mu je krv isticala u velikim kapima na ilim. "Krvari dok ne crkne, ti glupa, bezvredna budalo!" Jedan sat kasnije bio je potpuno pijan; leao je potrbuke na podu sa blaenim izrazom lica. Svet je otiao do avola. Nema vie klica ni nauke. Svet je preao u natprirodno, ovo je sad natprirodan svet. 'Harperova udesa', 'Duh subotnje veeri' i 'Nastojnik Zloduh', 'Mladi doktor Dekil', 'Drakulina druga ena' i 'Smrt moe biti divna'. 'Ne zabadaj nikad kolac do pola' i 'Mrtvaki sanduk brae Smit'. Dva dana je proveo treten pijan, planirajui da ostane u tom stanju do kraja ivota. Ali bar dok ne iscrpe sve zalihe viskija. Moda bi se ostvarilo neto od toga, da se u meuvremenu nije dogodilo udo. Desilo se to treeg jutra, kada se isteturao na trem da bi se uverio da li je svet jo tu gde je ranije bio. Ugledao je psa kako njuka po travnjaku. uvi da se otvaraju vrata, pas je prestao da rije po travi, iznenada zaplaeno podigao glavu i munjevito se nadao u trk na svojim mravim nogama. Za trenutak Robert Nevil bio je toliko zaprepaen da nije uspeo da se pomeri sa mesta. Stajao je kao okamenjen, tupo buljei u psa koji je brzo pretravao ulicu, dok mu se dugi rep motao oko nogu. Pa on je iv! I to preko dana! Jurnuo je napred sa ludakim krikom na usnama, ali se spoplete i gotovo oprui preko travnjaka. Noge su mu bile kao od olova, a rukama nije uspevao da uspostavi ravnoteu. S naporom se uspravio i nastavio da juri za psom. "Hej!" povika glasom koji je razbio tiinu ulice Kimaron. "Vraaj se ovamo!" Cipele mu zatutnjae trotoarom. Svaki korak po asfaltu priinjavao mu je otar bol u glavi. Srce mu je snano udaralo u grudima. "Hej!" viknu ponovo. "Hodi ovamo, mome!" Preko ulice, pas je grabio du plonika sa povijenom desnom zadnjom nogom, dok su mu ape grebale po asfaltu. "Hodi, mome, neu ti nita!" vikao je Robert Nevil na sav glas. Trao je ve dobar komad puta, dok mu je u glavi nesnosno bubnjalo. Pas je zastao za trenutak i osvrnuo se. A onda je mugnuo izmeu dve kue i za trenutak Nevil ga je ugledao iz profila. Imao je sivo-belu dlaku i oigledno nije pripadao rasnim psima; levo uho visilo mu je nemono niz vrat, dok mu se omravelo telo zanosilo dok je trao. "Ne bei!" Nije bio svestan histerine mahnitosti u glasu dok je vikao za psom. Poelo je neto da ga gui kada je ugledao kako pas zamie izmeu dve kue. Obuzeo ga je neobjanjivi strah i on potra bre, ne obazirui se na otar bol koji je oseao u glavi i trbuhu, i spreman da stavi sve na kocku samo da uhvati psa.

Ali kada je izaao iza kue psa vie nije bilo. Otrao je do drvene ograde i pogledao preko. Nita. Okrenuo se munjevito natrag da bi video ne vraa li se pas moda putem kojim je on upravo proao. Meutim, nije bilo nikoga. itav sat lutao je unaokolo na klecavim nogama, uzaludno pretraujui skrovite budake. Svakih nekoliko trenutaka dozivao je psa: "Hodi, mome, hodi!" Kada je najzad reio da se vrati kui, na licu je imao izraz klonule beznadenosti. Proi iv kroz sav ovaj pakao i posle toliko vremena sresti nekog srodnog, a onda ga izgubiti. Zar mari to je to bio samo pas? Samo pas? Za Roberta Nevila taj pas je sada predstavljao vrhunac planetarne evolucije. Nije mogao ni da jede, niti da pije. Osetio se veoma bolesnim i iscrpljenim posle svega to je doiveo tog jutra, tako da je morao da legne. Ali nije uspeo da zaspi. Leao je u postelji tresui se u groznici, dok mu se glava nemirno klatila sa strane na stranu ravnog jastuka. "Hodi, mome", mrmljao je bez prestanka u bunilu. "Hodi, mome, neu ti nita!" Popodne je ponovo krenuo u potragu. U itava dva bloka u oba pravca od njegove kue pretraio je svaki pedalj, svaku stopu, svaku kuu. Ali nije naao nita. Kada se vratio kui oko pet nasuo je u jednu tacnu mleko i odrezao pare kobasice. Ostavio je eanj belog luka okolo, kako vampiri ne bi dirali hranu namenjenu psu. Ali kasnije mu pade na um da i pas mora da je zaraen, pa e beli luk sigurno oterati i njega. Neto mu ipak tu nije bilo jasno. Ako je pas bio zaraen, kako je onda mogao da bude napolju preko dana. Sem ukoliko nije imao sasvim male doze bakcila u krvi, tako da jo nije bio odista zaraen. Ali, ako je to tano, kako je onda preiveo none napade. Oh, moj boe, sinu mu iznenada, ta ako pas doe noas po hranu i oni ga ubiju? ta ako ujutro bude pronaao mrtvo truplo na travnjaku, svestan da je on odgovoran za sve? To ne sme da bude, zajeca on u sebi. Prosuu sam sebi mozak ako se to dogodi. Ova misao se nadovezala na staru dilemu: zbog ega uopte nastavlja da se bori. U redu, sada postoji nekoliko mogunosti za eksperimentisanje, ali ivot je ostao podjednako muan i turoban kao pre. Bez obzira na sve to je imao, ili mogao da ima (izuzev, naravno, nekog drugog ljudskog bia), ovakav ivot nije obeavao nikakvo poboljanje, pa ak ni promenu. Kako su stvari sada stajale, njegova budunost nee se nimalo razlikovati od sadanjosti. A koliko ga je godina jo ekalo? Trideset, ili moda etrdeset godina ovakvog ivotarenja; sav se stresao. Pa ipak, jo nije digao ruku na sebe. Dodue, on se odnosio sa malo brige prema svom telu. Neredovno je jeo, pio, spavao, i uopte sve je radio neredovno. Meutim, njegovo zdravlje nije bilo od elika; podozrevao je da ga je ve na neki nain naeo. Ali lo odnos prema vlastitom telu jo nije znaio i samoubistvo. Nikada nije istinski razmiljao o tome. Zato? Pitanje je ostalo bez odgovora. On nije bio prisiljen ni na ta niti se pokorio ivotu koji bi mu bio nametnut. I evo gde je sada, osam meseci nakon to je pomor odneo poslednju rtvu, devet od kako je poslednji put razgovarao sa nekim ljudskim biem, deset od kako je Virdinija umrla. Bio je ovek bez budunosti, u ijoj sadanjosti nije postojala nikakva nada. Pa ipak, nije pomiljao na samoubistvo. Instinkt? Ili je moda u pitanju bila obina glupost? Nesposobnost da se sagleda nunost samoubistva? Zato to nije uinio u poetku, kada je bio u ponoru depresije? ta ga je nagnalo da utvrdi kuu, instalira hladnjak, generator, elektini tednjak, rezervoar za vodu, da podigne staklenu batu, napravi radionicu, spali okolne kue, sakupi ploe, knjige i velike zalihe hrane, pa ak - gotovo da ovek ne poveruje - i da rasprostre veliku tapiseriju na zid. Zaklopio je oi. Zato se pitati, zato uopte misliti? Nije bilo odgovora. Njegovo ivotarenje bilo je glupo i nerazumno. Pa ipak, nije jo bio naisto sa samim sobom da bi ve okonao sve to.

Neto kasnije zalepio je pocepane delove tapiserije. Zakrpljena mesta nisu izgledala loe, osim kada bi ih posmatrao iz neposredne blizine. Pokuao je u jednom trenutku da ponovo razmilja o problemu bacila, a onda je shvatio da ne moe da se usredsredi ni na ta, izuzev na psa. Na vlastito zaprepaenje, uhvatio je sebe jednog trenutka kako se tiho moli da se psu nita ne dogodi. Bio je to momenat kada je osetio oajniku potrebu da veruje u boga koji vodi rauna o svojoj pastvi. Ali ak i molei se, osetio je traak samoprezira i znao je da je svakog trenutka u stanju da izvrgne ruglu svoju molitvu. Pa ipak, nekako je uspeo da obuzda bezbonika u sebi i da nastavi sa molitvom. Jer arko je eleo tog psa, on mu je bio vie nego potreban. 13. Kada je ujutro izaao napolje video je da su mleko i kobasica nestali. Pogledom je preleteo preko travnjaka. Na travi su se nalazile dve sklupane ene, ali psa nije bilo. Sa usana mu je skliznuo uzdah olakanja. Hvala ti, boe, pomisli u sebi. A onda se nasmeja kroz stisnute zube. Da sam stvarno poboan, ovo bi bilo uslienje moje molitve. Pa ipak, odmah je poeo da prebacuje sebi to nije bio budan u vreme kada je pas doao. Mora da se to dogodilo odmah nakon svitanja, kada je na ulicama ponovo postalo bezbedno. Pas je sigurno ve posedovao razvijen oseaj za opasnost. Ali on je u svakom sluaju trebalo da bude budan. Uteila ga je nada da je verovatno pridobio psa hranom. U jednom trenutku zabrinula ga je pomisao da su moda vampiri uzeli hranu, a ne pas. Ali neki tragovi su brzo odagnali ovaj strah. Kobasica nije bila podignuta iz venca belog luka, ve provuena kroz njega na betonsku plou trema. Takoe su se svuda oko zdele videle barice mleka, jo svee, koje je sigurno napravio pas koji je halapljivo pio. Pre no to je dorukovao, ponovo je izneo napolje mleko i kobasicu; stavio je hranu u hlad, kako mleko ne bi bilo suvie toplo. Razmiljao je nekoliko trenutaka, a onda je izneo i anak sa hladnom vodom. Poto je obedovao, odneo je dve ene do velike lomae, a zatim se u povratku zaustavio kod supermarketa i uzeo dva sanduka najbolje hrane za pse, kao i po jednu kutiju kolaa, bombona, sapuna, praka za buve i otru etku za pranje etvorononih ljubimaca. Blagi boe, neko bi pomislio da sam dobio bebu, pade mu na pamet dok se vraao prema kolima sa rukama punim paketa. Na usnama mu zaigra osmeh. Zato se pretvarati, upita se. Odavno nisam bio ovako uzbuen. Ljutnja koju je osetio kada je video klicu kroz mikroskop nije bila nita u poreenju sa emocionalnim okom koji je doiveo kada je ugledao psa. Odvezao se kui brzinom od osamdeset milja na as. Kada je stigao oduzela ga je plima razoarenja, poto su mleko i meso bili nedirnuti. Pa ta si oekivao, upita se sarkastino. Psi ne jedu svakih pola sata. Spustivi hranu za pse i ostale stvari koje je doneo iz samoposluge na kuhinjski sto bacio je pogled na asovnik. Deset i petnaest. Pas e se sigurno vratiti kada bude ogladneo. Budi strpljiv, ree u sebi. Sauvaj bar tu vrlinu. Odloio je u ostavu kutije i pakete. Zatim je izaao napolje i proverio fasadu kue i staklenu batu. Morao je da privrsti jednu izvaljenu dasku i da zameni naprslu plou na krovu staklene bate. Dok je skupljao krike belog luka, ponovo se zapitao zbog ega se vampiri u napadima ne koriste vatrom. Takva taktika bila je vie nego preporuljiva. Da li je mogue da se plae plamena? Ili su moda, jednostavno, odve glupi za to? U svakom sluaju, njihovi umovi nisu vie onako pronicljivi kao pre. Prelaz iz ivota u pokretnu smrt, sigurno je dovodio do novih oteenja. Ne, ova teorija nije valjala, zato to su se oko njegove kue nou skupljali i ivi. Izgleda, ipak, da je sve u redu sa njihovim mozgovima.

Odustao je od daljeg razmiljanja zato to ga je ekalo mnogo poslova. Proveo je ostatak jutra pripremajui i veajui enjeve belog luka. Ponovo mu je palo na um pitanje zbog ega beli luk deluje na vampire. Legende su bez izuzetka govorile o podzemnom delu biljke belog luka. Slegao je ramenima. Nije bilo nikakve razlike. Beli luk je delovao podjednako odbojno, bez obzira na to koji se deo biljke uzeo. Nakon ruka, seo je uz pijunku i s vremena na vreme bacao pogled prema anku i tanjiru. Nije bilo nikakvog zvuka izuzev gotovo neujnog brujanja klima-ureaja u spavaoj sobi, kupatilu i kuhinji. Pas je doao u etiri. Nevil je gotovo zadremao u stolici pored pijunke. A onda se tre i zabulji sa nevericom u psa koji je lagano i epajui prelazio ulicu. ivotinja je gledala prema kui opreznim oima okruenim prstenovima bele dlake. Nevil se zapitao ta se dogodilo sa njegovom apom. Veoma je eleo da je izlei i tako stekne naklonost psa. Androklova sen, pomisli on u tami kue. S naporom se obuzdavao da ostane nepomian i da posmatra. Osetio je gotovo neverovatnu plimu topline i prirodnosti gledajui psa kako loe mleko i jede kobasicu, zadovoljno mljackajui eljustima. Nevil je sedeo sa blagim osmehom na licu, osmehom koga ni sam nije bio svestan. Bio je to ba lep pas. Neto mu se skupilo u grlu kada je pas zavrio sa jelom i poeo da se udaljava od trema. Skoivi sa stolice, on jurnu munjevito prema prednjim vratima. A onda se naglo tre. Ne, to bi bilo pogreno, odlui on zlovoljno. Samo e ga preplaiti ako izie. Pusti ga da ode sada, pusti ga da ode. Vratio se do pijunke i posmatrao psa kako epajui prelazi ulicu i ponovo zalazi izmeu one dve kue. Osetio je gorinu u grlu kada je psa nestalo. U redu je, pokuao je da se primiri, ve e se vratiti. Napustio je mesto pored pijunke i poao da pripremi neko razblaeno pie. Sedei u naslonjai i lagano pijuckajui, pitao se gde pas provodi no. Najpre se osetio veoma zabrinutim zato to ne moe da ga domami u kuu. Ali onda je shvatio da je pas sigurno veoma vet u sakrivanju kada je uspeo da do sada preivi. Bio je to, verovatno, jedan od onih nemoguih sluajeva, koji kre stoprocentne zakone. Na neki nain, sreom, sklonim podudarnostima, ili moda izuzetnim umeem, pas je uspeo da preivi pomor kao i uasne rtve zaraze. Poeo je da razmilja. Ako je jedan pas, sa svojom ogranienom inteligencijom, proao kroz ceo taj pakao, zar onda ovek, iji je um neuporedivo razvijeniji, ne bi imao vie ansi za opstanak. A onda mu na um pade neto drugo. Svaka nada predstavljala je opasnost. Sa tim je odavno bio naisto. Sledeeg jutra pas je ponovo doao. Ovoga puta Robert Nevil je otvorio prednja vrata i izaao na trem. Pas je u istom trenutku zaboravio na tanjir i zdelu i mahnito se sjurio niz ulicu, dok mu je desno uho nemono visilo. Nevil je jedva obuzdao nagon da potri za njim. ta je mirnije mogao, seo je na ivicu trema. Sa druge strane ulice pas je ponovo utrao u prolaz izmeu dve kue i nestao. Posle petnaest minuta, Nevil se vratio u kuu. Brzo je dorukovao, a zatim izneo napolje jo hrane. Pas je doao u etiri i Nevil je ponovo izaao na trem poto se prethodno uverio da je pas zavrio sa obedom. I ovoga puta kue je munjevito uteklo. Ali sada je, videvi da ga niko ne goni, zastalo na drugom kraju ulice i za trenutak se osvrnulo. "Ne boj se, mome", doviknu mu Nevil, ali na zvuk njegovog glasa, pas brzo mugnu u prolazu. Nevil je ukoeno sedeo na tremu, nestrpljivo grizui donju usnu. Do avola, pa ta mu je sad? Nisam ni prstom mrdnuo. Poeo je da razmilja o tome kroz ta je sve pas proao. Beskrajne noi puzanja po tami, skriven bog bi ga znao gde, dok mu se mrave grudi straljivo diu i sputaju, a oko drhtavog

tela koraaju legije vampira. Mukotrpno traganje za hranom i vodom, borba za goli ivot u svetu koji je izgubio gospodare a povrh svega sa navikama koje su u potpunosti zavisile od oveka. Jadni mali deko, pomisli on, bie ti mnogo bolje kada bude doao da ivi sa mnom. A onda mu na pamet pade da pas moda ima vie ansi za opstanak nego ovek. Psi su bili manji i bila su im dostupna mesta do kojih vampiri nisu mogli da dou. Moda su bili u stanju da na neki nain osete njihovo neprijateljstvo, da ga namiriu. Ova pomisao nije ga mnogo usreila. On je i dalje, bez obzira na razum, gajio nadu da e jednoga dana pronai nekoga slinog sebi - nekog oveka, enu ili dete, sasvim svejedno. Seks je gotovo izgubio znaaj im je prestao da bude glavna tema dana. Sada je postojala jedino usamljenost. Ponekad bi se uljuljkivao u sanjarenje kako je pronaao nekoga. Meutim, znatno ee je morao da uverava sebe kako ipak nije istina ono to je objektivno smatrao za neizbeno - da je jedini ivi ovek na svetu. Ili barem u onom delu sveta koji njemu sada bio dostupan. Utonuvi u misli, gotovo je zaboravio da se pribliava no. A onda je krajikom oka ugledao Bena Kortmana kako tri prema njemu sa druge strane ulice. "Nevile!" Munjevito je skoio sa trema i utrao u kuu, zabravivi i poduprevi velikom gredom vrata iza sebe drhtavim rukama. Izvesno vreme izlazio bi na trem im bi pas zavrio sa jelom. I svaki put kada bi se on pojavio, pas bi se dao u bekstvo, ali kako su dani prolazili on je trao sve sporije, zaustavivi se na pola ulice, i zalajavi. Nevil nikada nije krenuo za psom, ve bi samo seo na trem i posmatrao. Bila je to smiljena igra. A onda je jednoga dana Nevil seo na trem pre no to je pas doao. Kada se kue pojavilo sa druge strane ulice, on je ostao nepomino da sedi. Petnaestak minuta pas je podozrivo kruio trotoarom, neodluan da li da prie hrani ili ne. Nevil je seo dovoljno daleko od tanjira i zdele, kako ne bi obeshrabrio svog novog prijatelja. Mahinalno je prekrstio noge i ovaj neoekivani pokret naterao je psa u trk. Nakon toga Nevil se vie nije micao i kue se vratilo posle nekog vremena, nastavivi da neodluno krui ulicom; pogled mu je neprestano puzio sa Nevila na hranu i natrag. "Hajde, mome", ree Nevil. "Budi dobra kuca i pojedi ovo." Prolo je jo deset minuta. Pas se sad nalazio na travnjaku, kreui se u koncentrinim lucima koji su postajali sve krai. A onda se zaustavio. Zatim je lagano, apu pred apu, poeo da se penje prema iniji i tanjiru; ne skidajui ni za trenutak pogled sa Nevila. "Hrabro, mome", ponavljao je Nevil blago. Ovoga puta, pas se nije trgao niti utekao na zvuk njegovog glasa. Pa ipak, Nevil je i dalje sedeo nepokretno, kako ne bi zaplaio kue nekim naglim pokretom. Pas se polako primicao tanjiru, dok mu je telo, napeto kao opruga, ekalo neku Nevilovu kretnju. "Sve je u redu", ponavljao je Nevil psu. A onda se kue sasvim primae i zgrabi meso iz tanjira. Nevilov veseo smeh pratio je njegovo mahnito, epavo beanje preko ulice. "Brz si kao munja", doviknu Nevil sa simpatijom. Zatim je seo na trem i posmatrao psa kako jede. On se zastavio na poutelom travnjaku sa druge strane ulice i halapljivo gutao kobasicu, posmatrajui neprestano Nevila krajikom oka. Prijatno; pomisli Nevil, gledajui psa. Od sada e da dobija hranu za pse. Svee meso je odve veliki luksuz za tebe.

Kada je zavrio sa jelom, pas se uspravi i ponovo krenu preko ulice ovoga puta manje oklevajui. Nevil je i dalje sedeo nepomino, oseajui kako mu srce nervozno udara u grudima. Pas je poinjao da mu veruje i to saznanje izazvalo je drhtavicu u njemu. Sedeo je na tremu, oiju uprtih u kue. "Samo mirno, mome", rekao je poluglasno. "Popij sada svoju vodu." Usne mu se razvukoe u iznenadan osmeh prijatnosti kada je ugledao kako se zdravo uho psa nauljilo. Pa on me slua, pomisli Nevil oduevljeno. On shvata da mu se obraam i da mu elim dobro. "Tako je, mome", ponavljao je blagim glasom. "Poloi svu vodu i mleko, dobro e ti initi. Ne boj se nita." Pas je priao tacni sa vodom i poeo poudno da pije. S vremena na vreme podizao bi glavu da baci pogled na njega, a zatim bi uronio natrag u vodu. "Neu ti nita", mrmljao je Nevil psu. Vlastiti glas zvuao mu je veoma udno. Ako neko ne uje sebe itavu godinu dana, onda mu sopstveni glas izgleda krajnje neobino. itava godina provedena u tiini predstavljala je veoma dugo razdoblje. Kada bude doao da ivimo zajedno, pomisli Nevil, zagluiu ti ui prianjem. Pas je prestao da loe vodu. "Hodi, mome", pozva Nevil psa, potapavi se po nozi. "Hodi." Pas ga je radoznalo pogledao, dok mu se zdravo uho ponovo nauljilo. Te oi, pomisli Nevil. Postoje itavi svetovi oseanja u njima! Neverica, strah, nada, usamljenost - sve se presijava u tim velikim smeim oima. Jadno malo kue. "Hodi, mome, neu ti nita", ree on blago. Pa ipak kada se podigao pas je pobegao. Nevil je dugo stajao gledajui za psom koji se udaljavao, lagano odmahujui glavom. Prola je jedna sedmica. Svakog dana Nevil bi sedeo na tremu dok je pas jeo; bilo je potrebno mnogo strpljenja pre no to je pas poeo da prilazi tanjiru i zdeli bez oklevanja, gotovo smelo, sa sigurnou koju osea prema dobrom gospodaru. A svaki put Nevil bi mu se blago obraao. "Tako je, mome. Samo ti jedi. Prija ti hrana, zar ne? Naravno da ti prija. Ja sam ti prijatelj. Ja ti dajem hranu. Samo ti jedi, mome, to je sve za tebe. Ti si dobra kuca." Bilo je to beskrajno tepanje, primirivanje i odagnavanje svih mora iz preplaenog uma psa. Svakoga dana Nevil bi sedao sve blie i blie, sve dok konano nije bio tako blizu da je mogao da dodirne rukom psa, samo ako bi se malo ispruio. Pa ipak, on to nije uinio. Ne elim da rizikujem, govorio je u sebi. Neu da ga uplaim. Ali bilo je teko obuzdati se. Oseao je u rukama neodoljiv poriv da posegne za glavom psa i da je pomiluje prstima. Imao je uasnu potrebu da ponovo voli neto, a ovaj pas je bio ba lepo runo kue. Nastavljao je da govori psu sve dok se nije opet navikao na zvuk vlastitog glasa. Kue vie nije podizalo pogled dok je on govorio. Sada je dolazilo bez zebnje, pojelo svoj obrok i na kraju kratko zalajalo u znak rastanka sa druge strane ulice. Uskoro u moi da ga potapem po glavi, ree Nevil u sebi. I tako, dani su se pretvorili u nedelje, a on je svakim asom postajao sve blii novom prijatelju. A onda jednoga dana pas nije doao. Nevil je gotovo pomahnitao. Toliko se navikao na posete psa da su one postale glavni dogaaj dana; sve se vrtelo oko obeda kueta, dok je na istraivanja sasvim zaboravio i sve odloio za kasnije, motivisan jedino eljom da ima psa u kui. Proveo je uspanieno popodne pretraujui susedstvo i dozivajui psa na sav glas. Ali traganje nije urodilo plodom i on se vratio kui na bezukusnu veeru. Pas se nije pojavio na veeru te noi, niti na doruak sledeeg jutra. Nevil se ponovo dao u traganje, ali takoe sa

mravim ishodom. Oni su ga se doepali, odjekivalo mu je u glavi, prljavi gadovi su ga uhvatili. Pa ipak, nije sasvim verovao u to. Nije smeo da dozvoli sebi da poveruje u tako neto. Popodne treeg dana, dok je bio u garai, zauo je kako je metalna inija iznenada zazveala na tremu. Dah mu je zastao u grudima i on potrao napolje koliko ga noge nose. "Vratio si se!" povika. Pas je preplaeno odskoio od tanjira, dok mu je sa eljusti kapala voda. Nevilovo srce zastade. Oi psa su se caklile, dah mu je bio otean, a jezik visio napolje. "Ne", zapavi Nevil, drhtavim glasom. "Oh, ne!" Pas se polako vraao preko travnjaka na klecavim nogama. Nevil se srui na jednu stepenicu trema i zagnjuri glavu u ruke. Oh, ne, pomisli oajno, oh boe, ne. Posmatrao je drhtavog psa dok je lokao vodu. Ne. Ne. Ne. Nije istina. "Nije istina", mrmljao je, ni sam ne shvatajui znaenje rei. A onda, nagonski, on isprui ruku. Pas odskoi malo unazad, iskezivi zube i zareavi. "Sve je u redu, mome", ree Nevil blago. "Neu ti nita." Rei su izlazile iz njega sasvim nekontrolisano i mahinalno. Nije mogao da sprei psa da ode. Pokuao je da ga prati ali kue je nestalo pre no to je on uspeo da ustanovi gde se krije. Shvatio je da je to ispod neke kue, ali mu to nije mnogo pomoglo. Nije mogao da spava te noi. Proveo ju je nemirno, ispijajui olje kafe i proklinjui lagani hod vremena. Morao je da pronae psa, neizostavno je morao. I to veoma brzo. Trebalo je da ga izlei. Ali kako? Neto mu se skupi u grlu. Sigurno postoji nain. ak i uz ono malo to zna, mora da postoji neto. Sledeeg jutra seo je uz sam anak i osetio kako mu usne podrhtavaju dok se pas polako pribliavao preko ulice. Nije nita okusio. Oi su mu bile jo tuplje i svetlucavije nego jue. Nevil je poeleo da se baci na njega i da ga epa, da ga unese u kuu i da ga lei. Ali znao je da je sve propalo ako se baci i ne uhvati ga. Pas se onda moda nikada vie ne bi vratio. Tokom celog obeda podizao je ruku da potape psa po glavi ali kad god bi to uinio, kue bi se trglo i zarealo. Pokuao je da bude malo ustriji. "Prekini sa tim!" rekao je vrstim, ljutitim tonom, ali to je samo zaplailo psa koji se povukao nekoliko koraka. Nevil je morao da mu pria itavih petnaest minuta blagim tepavim glasom pre no to se pas vratio do zdele sa vodom. Ovoga puta je odluno poao za psom, koji se lagano kretao, i otkrio je ispod koje se kue krije. U blizini se nalazila mala limena ploa koju je mogao da metne na otvor, ali on to ipak nije uinio. Nije eleo da zaplai psa. Osim toga, tada bi jedino mogao da doe do njega kroz pod, a to bi mu oduzelo mnogo vremena. Morao je da se domogne psa to pre. Kada se pas nije pojavio tog popodneva, on je uzeo zdelu sa mlekom i odneo je ispod kue gde se kue krilo. Sledeeg jutra zdela je bila prazna. Upravo je nameravao da donese jo mleka, kada je shvatio da pas tako moda nikada nee napustiti svoj brlog. Vratio je zdelu na trem svoje kue i poeo da se moli da pas bude dovoljno snaan za novi izlazak. Bio je suvie zabrinut da bi se prekoreo zbog ovog neprilinog ina. Poto se pas nije pojavio tog popodneva, on je otiao da vidi u emu je stvar. Neko vreme se etao pred otvorom i gotovo ostavio zdelu sa mlekom. Ne, pas tako nikada nee izii. Vratio se kui i proveo besanu no. Pas se ni ujutru nije pojavio. Ponovo je otiao do kue. Oslukivao je kod otvora, ali nije uo nikakav um disanja. Ili je pas bio suvie daleko od ulaza ili... Vratio se do kue i seo na trem. Propustio je doruak i ruak. Samo je sedeo i ekao.

Bilo je pozno popodne kada se pas pojavio, epajui izmeu kua, i krenuo polako prema njemu. Nevil se s naporom obuzdao da ostane nepomian sve dok pas nije stigao do hrane. A onda se munjevito bacio i epao ga. U istom trenutku pas je pokuao da ga ugrize, ali ga je on desnom rukom uhvatio za eljusti i vrsto ih stegao. Njegovo slabano telo koje je ostalo gotovo bez krzna nemono se otimalo iz snanog zagrljaja dok mu je iz grla dopiralo zaplaeno cvilenje. "Ne boj se", ponavljao je Nevil. "Ne boj se, mome." Brzo ga je uneo u sobu i spustio na mali leaj od ebadi koji je pripremio za ovu priliku. im mu je pustio eljusti, pas je besno zareao i estoko se trgnuvi pojurio prema vratima. Nevil se u magnovenju bacio i prepreio mu put. Noge psa se okliznue na glatkoj povrini poda; izgubivi ravnoteu on se otkotrlja ispod kreveta. Nevil se spusti na kolena i baci pogled ispod postelje. U tami je ugledao dva bletava oka i zauo prigueno dahtanje. "Izii, mome", poeo je da moli psa. "Neu ti nita. Ti si bolestan. Potrebna ti je pomo." Pas se nije micao. Sa kletvom na usnama, Nevil se konano podie i izae iz sobe, zatvorivi vrata za sobom. Otiao je na trem da uzme zdele, a onda ih napunio mlekom i vodom. Stavio ih je u spavau sobu pored kreveta ispod koga se nalazio pas. Zastao je pored svoje postelje za trenutak, oslukujui dahtanje psa, dok mu je lice izobliila bolna grimasa. "Oh", promrmljao je tunim glasom, "zato mi ne veruje?" Upravo je veerao kada se iz sobe razlegao uasan urlik i cviljenje. Dok mu je srce stajalo u grlu, Nevil skoi od stola i pojuri preko trpezarije. Naglo je otvorio vrata spavae sobe i upalio svetlo. U uglu pored tezge pas je pokuavao da iskopa rupu u podu. Jezivo cviljenje potresalo mu je telo dok je prednjim apama mahnito grebao po linoleumu; ali pod je bio odve gladak i vrst tako da se samo klizao po njemu. "Sve je u redu, mome!" ree Nevil brzo. Pas je poeo da se osvre oko sebe, a zatim se vratio u ugao, nakostreene dlake, iskeenih ukastih zuba u eljusti koja je podrhtavala, i tela koje se treslo kao u groznici. I najednom, Nevil shvati ta nije u redu. Bila je no i preplaeni pas je pokuavao da iskopa rupu u koju bi se ukopao. Stajao je tu bespomono, nesposoban da bilo ta smisli; cvilei, pas je napustio mesto u uglu i zavukao se ispod tezge. A onda Nevilu konano sinu ideja. Brzo je priao krevetu i skinuo gornje ebe. Vrativi se do tezge, sagao se i pogledao ispod nje. Pas se uurio uza zid, dok mu se telo besomuno treslo, a iz grla dopiralo prigueno reanje. "U redu je, mome", ree, "ne boj se nita." Pas je ustuknuo kada je Nevil gurnuo ebe pod tezgu, a zatim se uspravio. Ne skidajui pogled sa psa povukao se do vrata i ostao tamo nekoliko trenutaka. Kada bih samo mogao da uradim neto, pomisli on bespomono. Ali ja ak ne mogu ni da mu se pribliim. Ako se pas ne bude uskoro navikao na mene, odluio je nevoljno, morau da upotrebim malo hloroforma. Tada e konano moi da uradi neto sa psom, i da pokua da ga izlei poto ga prethodno dobro vee. Vratio se u kuhinju, ali nije mogao da jede. Posle desetak minuta izruio je sadraj tanjira u kantu za smee i vratio kafu u dezvu. U trpezariji je napravio koktel i poudno ga ispio. I pie je bilo bezukusno i oporo. Odloio je au i vratio se u spavau sobu mranog izraza lica. Pas se zavukao ispod ebeta, i dalje drhtei celim telom i neprestano cvilei. Nema nikakvog smisla pokuati neto sa njim sada, pomisli Nevil; suvie je zaplaen.

Otiao je do postelje i seo na nju. Provukao je prste kroz kosu a zatim zagnjurio lice u ake. Izlei ga, izlei ga, ponavljao je u sebi, ruke mu se zgrie u pesnice i on poe polako da udara po madracu. A onda, naglo se okrenuvi, iskljuio je svetlo i ispruio se na postelju potpuno odeven. Odupirui se nogom o nogu izuo je cipele koje uz tup zvuk padoe na pod. Tiina. Leao je nepomino zurei u tavanicu. Zbog ega ne ustanem? - upitao se. Zato ne pokuam da preduzmem neto, do avola. Okrenuo se na levu stranu. Najbolje da odspavam malo, pomisli. Leao je u tami, sluajui cvilenje psa. On umire, umire, a ja sam sasvim bespomoan. Konano, ne mogavi vie da podnese skianje, pruio je ruku i upalio lampicu na nonom stoiu. Dok je prelazio preko sobe u arapama, iznenada je zauo kako pas pokuava da se izmigolji iz ebeta. Ali bio je odve zapetljan i poeo je da skii obuzet uasom, nastojei uzaludno da se iskobelja iz vunenog omotaa. Nevil je klekao na pod i poloio ruke na njegovo telo. Zauo je potmulo reanje i divlje krgutanje zubima kada ga je dodirnuo preko ebeta. "Smiri se", ree mu. "Sad je dosta." Pas se naroguio, ne prestajui da cvili, dok mu se mravo telo nekontrolisano treslo. Nevil ga vrsto stee za pleke i poloi na pod, obraajui mu se tiho i blago. "Sve je u redu, mome, sve je u redu. Niko ti nee nita. Smiri se sada. Opusti se i budi miran. Hajde, mome. Samo polako. Opusti se. Tako je, opusti se. Samo polako. Smiri se. Niko ti nee nita. Pobrinuemo se za tebe." Govorio je bez prestanka gotovo itav sat, tihim, hipnotikim glasom u tiini sobe. Polako, gotovo oklevajui, drhtanje psa lagano je jenjavalo. Nevilove usne razvukoe se u osmeh dok je nastavljao da pria. "Tako je, samo se ti smiri. Pobrinuemo se za tebe." Pas je ubrzo mirno leao meu njegovim snanim rukama, dok su mu se samo grudi brzo nadimale. Nevil je poeo da ga tape po glavi i da ga miluje desnom rukom po izgladnelom, napaenom telu. "Dobra si ti kuca", ree mu neno. "Dobra kuca. Od sada u se ja brinuti o tebi. Niko ti nee nita. Ti me razume, zar ne, mome? Svakako me razume. Svakako. Ti si moj pas, zar ne?" Polako je seo na hladan linoleum, i dalje milujui psa. "Ti si dobra kuca, dobra kuca." Glas mu je bio miran, ali se u njemu oseao prizvuk potitenosti. Proao je gotovo itav as pre no to je podigao psa. Kue je za trenutak zarealo i poelo da cvili, ali ga je Nevilovo tepanje ubrzo primirilo. Seo je na postelju drei na krilu psa umotanog u ebe. Ostao je tako satima, milujui psa, mazei ga i tepajui mu. Kue je nepomino lealo u njegovom krilu, lagano diui. Prolo je jedanaest kada je Nevil polako odmotao jedan kraj ebeta i ugledao glavu psa. Nekoliko trenutaka, pas je uzmicao pred njegovom rukom prigueno reui. Ali Nevil nije prestajao da mu pria, i posle izvesnog vremena, spustio je lagano ruku do njegovog toplog vrata koji je i dalje podrhtavao. Osmehnuo se psu dok mu se grlo skupljalo. "Uskoro e ti biti bolje", proaputao je. "Stvarno bolje." Pas ga pogleda svojim umornim, bolesnim oima, a zatim je prevukao hrapavim suvim jezikom preko dlana Nevilove desne ruke. Neto se prelomilo u Nevilovim grudima. Sedeo je dugo i nemo u tiini dok su mu se niz obraze lagano slivale krupne kapi suza. Nedelju dana kasnije, pas je umro.

14. Nije se vie predavao alkoholnom razvratu. Daleko od toga. Naprotiv, pio je sve manje. Neto se promenilo. Analizirajui situaciju, doao je do zakljuka da ga je poslednja pijanka gurnula na dno, u sam ponor beznadnog oaja. Poto se dublje vie nije moglo, preostalo mu je samo da krene nagore. Nakon nekoliko prvih nedelja u kojima je u njemu raslo uzdanje u psa, polako mu je postajalo jasno da nada nije, zapravo, ni bila, niti moe da bude odgovor. U svetu jednolinih uasa nije se moglo nai utoite u nesputanim sanjarenjima. Sa uasom je jo nekako izlazi na kraj. Ali jednolinost je predstavljala nepremostivu prepreku, i to mu je najzad postalo jasno, shvatio je jednom za svagda. A ve sam in razumevanja ispunjavao ga je izvesnim mirom; bilo je to oseanje da je podelio sve karte na svom mentalnom stolu, dobro ih pogledao, i izabrao one koje mu najvie odgovaraju. Sahrana psa nije mu pala onako teko kao to je pretpostavljao. Na izvestan nain bilo je to kao da sahranjuje iznevereve nade i lana oduevljenja. Od tog dana shvatio je da mora da se pomiri sa tamnicom u kojoj je iveo; nikakva bekstva u nestvarno nisu pomagala, kao ni besomuno udaranje glavom u zid. Kad mu je to najzad postalo jasno mogao je da se vrati na posao. Dogodilo se to pre godinu dana; nepunu sedmicu nakon to je odneo Virdiniju na njeno drugo veno poivalite. Isprazan i turoban, ispunjen jedino oseanjem potpunog nitavila, besciljno je lutao ulicama jednog poznog popodneva, sa rukama oputenim niz telo i koracima koji su odzvanjali ritmom oaja. Na licu mu se uopte nije ogledala beznadena agonija koju je oseao. Lice mu je bilo sasvim bezizraajno. Tumarao je ulicama satima, ne znajui niti vodei rauna o tome kuda ide. Sve to je znao bilo je da ne moe se vrati u prazne prostorije kue, niti da vidi oko sebe sve one stvari koje su one dodirivale, i gledale zajedno sa njim. Nije bio u stanju da baci pogled na Ketinu praznu postelju, na njene haljinice koje su nepomino i beskorisno visile u ormanu, na krevet u kome su on i Virdinija spavali, na Virdinijine stvari, njen nakit i pribor za minkanje. Jednostavno, nije mogao da bude u blizini svega toga. I tako je iziao napolje i dugo besciljno tumarao, ne znajui uopte gde se nalazi, sve dok ljudi nisu poeli da vrve oko njega i dok ga jedan ovek nije uhvatio za ruku, dok mu se neprijatan zadah belog luka irio iz usta. "Hodi, brate, hodi", ree ovek hrapavim i grubim glasom. Jabuica na vratu nepoznatog, neobino je podseala na krestu urana, imao je zarumenjene obraze, grozniave oi, tamno odelo, neopeglano i prljavo. "Doi i bie spasen, brate, spasen!" Robert Nevil se zabuljio u oveka. Uopte ga nije razumeo. Nepoznati uhvati Nevila za ruku svojim dugakim koatim prstima. "Nikada nije kasno, brate", ree. "Spasenje e doi svima koji..." Poslednje rei se izgubie u sve jaem amoru koji je dopirao iz velike atre kojoj su se pribliavali. Zvualo je kao more koje, buno umei, pokuava da se izbavi ispod velikog platna. Robert Nevil je pokuao da oslobodi ruku. "Ne elim..." ovek ga nije uo. Uhvatio je Nevila ispod miice i poveo ga prema vodopadu urlika i amora. Nije ga putao od sebe. Robert Nevil je imao oseaj kao da ide u susret velikom talasu plime. "Ali ja neu..." A onda ga je ator progutao i on je uronio u okean dovikivanja, amorenja i tapanja. Instinktivno se trgao, dok mu je srce bre zakucalo u grudima. Okruivala ga je velika masa sveta koja se stiskala i gurala oko njega poput bure koja se upravo podie. Ljudi su se njihali, tapali i uzvikivali rei koje Robert Nevil nije razumeo.

Zatim se buka utiala i on je zauo glas koji je dopirao kroz polutamu kao prst sudbine glas koji se prelamao i umnoavao kroz mnogo zvunika. "eli li da osea strah pred svetim krstom Gospodnjim? Hoe li da se pogleda u ogledalo i da ne vidi lice koji ti je dao Svemogui? eli li da se vrati iz groba kao udovite koje izlazi iz pakla?" Glas je postajao napetiji, hrapaviji i prodorniji. "eli li da se pretvori u mranu, neznaboaku ivotinju? Hoe li da ukalja nevino veernje nebo paklenim krilima slepog mia? Pitam te: eli li da se pretvori u bezboniku ljuturu iz najdubljih tmina, u jadno stvorenje venog prokletstva?" "NE!" Zaurla masa, zahvaena uasom. "Ne, spasi nas?" Robert Nevil poe da se povlai nazad, kroz pomahnitalu gomilu vernika, sa visoko uzdignutim rukama i penom oko usana, koji su vapili za pomo sa visokih nebesa. "U redu, rei u vam. Rei u vam, i zato ujte rei Gospodnje. Neka se zna da e zlo ii od naroda do naroda i da e bi boiji tog dana pucati sa jednog kraja zemlje na drugi! Da li je to la, da li je to la?" "Ne! Ne!" "Kaem vam da sve dok ponovo ne budemo postali deca, nevina i ista u oima Gospodnjim, sve dok se ne podignemo i ne zapevamo u slavu svemogueg boga i njegovog voljenog sina Isusa Hrista, naeg spasitelja, sve dok ne padnemo na kolena i ne zamolimo za oprotaj naih tekih greha - biemo prokleti! Kaem vam ponovo, i zato dobro ujte! Biemo prokleti, biemo prokleti, biemo prokleti!" "Amin!" "Spasi nas!" Masa poe da se izvija, da jeca, i da se udara u glavu, urlajui u samrtnom strahu i zapevajui uasne halucinacije. Robert Nevil je krio put kroz gomilu, posrui i sapliui se u moru izneverenih nada, u unakrsnoj vatri mahnitih prizivanja boga. "Bog nas je kaznio za na veliki greh! Bog je upravio na nas uasnu silu svog svemonog gneva! Bog je poslao na nas drugi potop - potop bujicu, poplavu bia iz pakla koja su progutala itav svet. On je otvorio grobove. Skinuo je poklopce sa kripti, vratio je smrt iz crne rake - i bacio je na nas. A smrt i pakao oslobaaju nove smrti i nove legije prokletih! To je glas Gospodnji! O boe, ti si nas kaznio, o boe, ti si video uasno lice naeg sagreenja. O boe, ti si nas satro silinom tvog gneva!" Tapui rukama poput neusaglaenog plotuna streljakog voda, telesa su se povijala kao stabljike na oluji: odasvud su se razlegali jecaji zbog sveprisutne smrti, krici ivih koji su se jo borili. Robert Nevil se konano probio kroz uzavrelu masu; lice mu je bilo bledo, a ruke je drao ispred sebe kao slepac koji trai zaklon. Utekao je odatle, pometen i uzdrhtao, beei to dalje od njih. Pod atrom ljudi su i dalje vritali. Ali no je ve bila pala. Razmiljao je o svemu tome sada dok je sedeo u trpezariji sa nekim psiholokim prirunikom u krilu i aom viskija u ruci. Jedan citat pokrenuo je lanac misli, vrativi ga u ono vee od pre deset meseci, kada se iznenada obreo usred mahnitalog skupa onih koji su eleli da ive. "Ovakvo stanje, poznato kao histerino slepilo, moe da bude delimino ili potpuno i da obuhvati jednu, nekoliko ili sve osobe." Bio je to pasus koji je proitao. On ga je ponovo usredsredio na stari problem. Ali ovoga puta bio je nov pristup. Prethodno je poklanjao potpuno poverenje hipotezi da se fenomen vampira moe objasniti klicama. Ako su i postojali neki izuzeci koji se nisu uklapali u pretpostavku o bakcilima, on je bio sklon da njihovo postojanje pripie sujeverju. Istina, bio

je nejasno svestan i mogunosti isto psiholokog objanjenja, ali mu nikada nije poklanjao odve poverenja. Sad, meutim, osloboen konano ranijih predrasuda, uzeo je u obzir i ovu hipotezu. Znao je da ne postoji razlog zato neki sluajevi ne bi imali fiziko, a drugi psiholoko objanjenje. Kada mu je to najzad postalo jasno, najednom su mu blesnuli pred oima odgovori koje je samo slepac mogao da ne vidi. Tja, izgleda da sam ja oduvek spadao u tu vrstu ljudi, pomisli on sa pritajenim zadovoljstvom. Na um mu je najpre pao ok koji su pretrpele pojedine rtve zaraze. Kako se pomor sve vie irio, bulevarska tampa posveivala je srazmernu panju natpisima o vampirima koji su konano uvreili uasan strah i u najzabitije delove zemlje. Seao se gomile pseudonaunih lanaka koji su nairoko pisali o ovom problemu, a sve sa ciljem da novine imaju bolju prou. Postojalo je neto groteskno u svemu tome; grozniava nastojanja da se novine to bolje prodaju u trenucima kada je svet neumitno klizio ka propasti. Pa ipak, nisu sve novine podlegle toj atmosferi. One novinske kue koje su ivele na astan i poten nain, i umrle su tako. Bulevarska tampa je sasvim pomahnitala tokom poslednjih dana. Uporedo sa tim uzimao je maha veliki polet kulta ivota. U tipinom grozniavom traenju brzih odgovora, lako shvatljivih, ljudi su ponovo potraili spas u primitivnim religijskim transovima. Ali uspeha nije bilo. Oni ne samo da su umirali podjedanko brzo kao i ostali svet, ve su kopnili sa uasom u srcima i sa samrtnim strahom koji im je tekao u venama. Pa ipak, Robert Nevil je nalazio opravdanje za taj panian strah. Bila je uasna i sama pomisao da e se svest ponovo roditi ispod toplog, tekog sloja zemlje, kao i saznanje da smrt nije konana. Takoe je postojalo neto morbidno u injenici da e nakon umiranja uslediti povratak kroz zemlju i to u telima koje sada pokree udovina, uasna potreba. Ovaj traumatski ok sigurno je dorkajio i ono malo zdravog razuma to je preostalo. A takav ok je mogao mnogo toga da objasni. Krst, pre svega. Kada su jednom bili prinueni da se suoe sa uasom koji je donosilo ponovno vraanje u paklenom, demonskom obliju, razum ih je naprosto izdao. I upravo se tada pojavio mahniti strah od krsta. A kada se taj uas jednom vrsto ukorenio, svest buduih vampira najednom je postala optereena snanim komleksom koji se manifestovao kao mrnja prema vlastitom biu, pa je iao ak dotle da oni budu potpuno slepi za svoj uasno izmenjeni lik. To ih je uinilo usamljenim, bezdunim robovima noi, punim straha da se priblie nekome; najee su iveli sasvim sami, traei utehu na tlu gde su i ranije iveli i uzaludno nastojei da uspostave vezu sa nekim, bilo kim. Voda? Pre ju je prihvatao kao sujeverje, kao deo naslea iz tradicionalnih legendi u kojima su vetice bile nesposobne da preu preko tekue vode, kako je to lepo bilo opisano u priama Tama O' antera. Vetice, vampiri - u svim tim prestravljenim stvorenjima postojalo je mnogo srodnih osobina. Legende i sujeverja su sve to obuhvatali. A ivi vampiri? Sada je i taj problem postao jednostavan. Oni su u ivotu bili poremeeni, bolesni, a takvi su ostali i kao vampiri. Sada je bio siguran da svi ivi koji mu pohode kuu preko noi predstavljaju, zapravo, bolesna stvorenja, koja uobraavaju da su pravi vampiri, iako su samo bezumni paenici. Ovo je u isti mah objanjavalo i injenicu da oni nikada nisu preduzeli najoigledniji taktiki potez i zapalili mu kuu. Njima je jednostavno, zatajila sposobnost logikog razmiljanja. Na um mu je pao ovek koji se jedne noi popeo na vrh bandere sa druge strane ulice i dok ga je Robert Nevil posmatrao kroz pijunku, skoio uvis, mahnito uzmahujui rukama. Tada mu nije polo za rukom da objasni ovaj dogaaj, ali odgovor mu je sada bio sasvim jasan. ovek je uobrazio da je slepi mi.

Nevil je sedeo i posmatrao poluispijenu au dok mu je na usnama poigravao laki osmeh. Tako, dakle, pomisli on, najzad smo otkrili u emu je stvar. Konano smo ustanovili da oni nisu nepobedivi. Daleko od toga; oni su predstavljali rasu koja je brzo iezavala i kojoj su bili potrebni krajnje specifini fiziki uslovi za procvat njihove bezbonike civilizacije. Odloio je pie na sto. Nije mi potrebno, misli. Moja oseanja mogu i bez toga. Ne elim vie viski da bih zaboravio ili pobegao iz ovog sveta. Uopte vie ne moram da beim. Sada vie ne. Po prvi put otkako je pas umro on se osmehnuo sa oseanjem blagog, pritajenog zadovoljstva. Postojalo je jo mnogo stvari koje je morao da naui, ali ne vie tako mnogo kao pre. udno, ali ivot je postao gotovo podnoljiv. Mogu bez roptanja da odenem haljetak pustinjaka, pomisli u sebi. Sa gramofona je dopirala mirna i spokojna muzika. Napolju su ekali vampiri.

Trei deo: JUN 1978.

15. Poeo je da odlazi u lov na Bena Kortmana. Ovaj posao mu je priinjavao prijatno zadovoljstvo: jedno od malog broja koja su mu preostala. Onih dana kada nije imao potrebe da izlazi iz kvarta i kada ga nije ekalo mnogo poslova oko kue, obino bi krenuo u potragu. Zavirivao bi svuda: ispod automobila, iza bunja, pod kuama, iznad ognjita, u ormanima, pod krevetima, u friiderima; na svim mestima gde se jedno prilino krupno muko telo moglo sakriti. Ben Kortman je mogao da bude svaki put na drugom mestu. Bilo je verovatno da je neprestano menjao skrovita. Nevil je bio siguran da Kortman zna kako se on dao u potragu za njim. Takoe je oseao da Kortman na izvestan nain uiva u toj opasnosti. Kada to ne bi bio oigledan anahronizam, Nevil bi rekao da se Ben Kortman predaje slastima ivota. Ponekad mu se inilo da je Kortman sada sreniji nego ikada ranije. Nevil je polako koraao Kompton bulevarom prema novoj kui koju je nameravao da pretrai. Bilo je to jednog jutra sasvim lienog bilo kakvih dogaaja. Jo mu nije polo za rukom da pronae Kortmana iako je znao da se on krije negde u susedstvu. Bio je siguran u to, poto se Kortman uvek pojavljivao prvi pred njegovom kuom u sumrak. Gotovo svi drugi bili su svaki put novi. Oigledno je da su bili veoma pokretljivi, poto su morali da dolaze iz susedstva, a Nevil ih je svakog dana nemilice unitavao. Sa izuzetkom Kortmana. Dok je koraao, Nevil je razmiljao o tome ta da uradi ako pronae Kortmana. U prvom trenutku mu se uinilo da tu nema nikakve dileme: odmah e ga se otarasiti. Meutim, sada je shvatio da to nije ono to eli. Znao je da stvar nee ii tako lako. Oh, nije to bilo zbog toga to je oseao neto prema Kortmanu. Niti zato to je on predstavljao deo prolosti. Prolost je sada bila mrtva i on se ve pomirio sa tim. Ne, nije bilo nita od svega toga. Najzad mu je postalo jasno da bi ubistvom Kortmana on izgubio jednu od svojih retkih rekreacionih razonoda. Svi ostali su bili samo bezlina bia slina robotima. Ako nita drugo, Ben je imao bar malo mate. Iz nekog nepoznatog razloga, njegov um nije sasvim propao kao kod drugih. Moda je to zbog toga, palo mu je jednom na pamet, to je Ben bio roen za mrtvaca. ivi mrtvac, zapravo, pomisli on uz setan osmeh. Vie se nije dogaalo da je Kortman bio u prilici da ga ubije. Bila je to sasvim zanemarljiva mogunost. Nevil je stupio na nov trem i nakaljao se. Zatim je tromim pokretom ruke posegao u dep i izvadio lulu. Polako je palcem grunuo hrpicu duvana u prostranu cev. Nekoliko trenutaka kasnije koluti dima lagano su se rasplinjavali oko njegove glave u toplom i mirnom vazduhu. Gledajui prema drugoj strani prostranog bulevara, Nevil se osetio staloeniji i odmorniji.

Iako je vodio neuzbudljivi ivot pustinjaka, teina mu se poveala na 230 funti. Lice mu je bilo zaokrugljeno, a telo podgojeno i nabreklo pod poirokim radnikim kombinezonom. Odavno je prestao da se brije. Samo bi retko potkresao svoju gustu plavu bradu, a i tada bi je skratio samo na duinu od tri ina. Kosa mu je bila proreena, duga i neuredna. Gotovo izgubljene na irokom licu, njegove plave oi bile su mirne i spokojne. Za trenutak je stajao nagnut nad ogradom trema, isputajui male oblake dima. Negde daleko napred na velikom polju nalazila se rupa u zemlji u kojoj je sahranio Virdiniju i odakle se ona vratila iz mrtvih. Meutim, pomisao na ovo nije u njemu vie budila stari bol. Umesto da se prepusti patnji, on se radije podvrgavao samoposmatranju. Vreme je izgubilo viedimenzionalnu strukturu. Za Roberta Nevila sada je postojala samo sadanjost; sadanjost koja se zasnivala na svakodnevnoj borbi za opstanak i koju nisu krasile ni ekstaze radosti, ni ponori oaja. Polako se pretvaram u biljku, esto je govorio u sebi. Uostalom bilo je to upravo ono to je eleo. Robert Nevil je posmatrao belu mrlju na polju itavih nekoliko minuta pre no to je shvatio da se ona kree. Zenice mu se skupie, a koa nabra oko oiju. Iz grla mu se razleglo nerazgovetno mrmljanje kao izraz neverice i uenja. A zatim, ustajui, on podie desnu ruku u visini oiju kako bi ih zatitio od jakih sunevih zraka. Zubi mu vre zagrizoe rub lule. ena. Nije ak ni pokuao da dohvati lulu koja mu je ispala iz ustiju kada su mu se vilice irom otvorile. Nekoliko dugih, nepominih trenutaka stajao je na tremu, zurei u daljinu. Zatim je zatvorio oi, pa ih ponovo otvorio. I dalje je bila tamo. Robert Nevil je osetio kako mu neto potmulo bubnja u grudima dok je posmatrao enu. Ona ga nije videla. Glava joj je bila pognuta dok je koraala dugim poljem. Njena crvenkasta kosa leprala se na povetarcu, dok su joj se ruke lagano njihale uz telo. Neto mu se skupi u grlu. Prizor koji je gledao bio je tako neverovatan posle tri godine usamljenosti, da ga je on samo s naporom mogao da primi. Stojei u senci kue neprestano je mirkao i ponovo otvarao oi. ena. iva. Po danu! Stajao je poluotvorenih ustiju i buljio u enu. Kako se pribliavala, primetio je da je mlada; teko da je mogla da ima vie od dvadeset godina. Nosila je izguvanu i prljavu belu haljinu. Bila je veoma preplanula od sunca, a kosa joj je imala crvenu boju. U mukloj tiini popodneva Nevilu se inilo da uje utanje njenih cipela u visokoj travi. Mora da sam siao sa uma, proe mu munjevito kroz svest. Manje ga je okirala mogunost da je on poludeo nego to da je jedna ena bila stvarno pred njim. On je, zapravo, bio na izvestan nain pripremljen za ovakve opsene. One su bile sasvim mogue. oveku koji u pustinji umire od edi priviaju se raskona jezera bogata vodom. Zbog ega, onda, nekome ko vapije za drutvom ne bi mogla da se privia ena koja koraa pod suncem? A onda mu sinu. Ne, nije to bilo po sredi. Njegova opsena nije se samo videla ve i ula, poto su sada do njega sasvim razgovetno dopirali koraci kroz travu. Vie nije bilo nikakve sumnje. Talasanje njene kose i njihanje ruku bili su vie nego stvarni. I dalje je drala oboren pogled. Ko je ona? Kuda ide? Gde je bila? Neto je poelo da kljua u njemu. Dogodilo se odve brzo da bi shvatio ta je po sredi: bio je to instinkt koji je u trenu savladao sve prepreke to ih je vreme postavilo. Podigao je desnu ruku. "Hej!" uzviknu. Jednim skokom naao se na ploniku. "Hej, vi!" Za trenutak je zavladala potpuna, sveobuhvatna tiina. A onda ena podie glavu i njih dvoje se pogledae u lice. iva, pomisli on. iva! Hteo je da to vikne glasno ali mu je iznenada neto zamrlo u grlu. Jezik mu je bio kao okamenjen, a mozak prestao da radi iva. Jedino je ova re odjekivala u njegovom umu. iva, iva, iva...

Munjevito se okrenuvi mlada ena poe mahnito da bei preko polja. Za trenutak, Nevil je stajao zabezeknut, ne shvatajui ta treba da uradi. A onda mu srce zakuca estoko u grudima i on pojuri preko plonika. Bat njegovih izama muklo je odzvanjao ulicom. "ekajte!" povika. Ali ena ga nije posluala. Gledao je njene bronzane noge kako tre preko talasaste povrine polja. Najednom mu postade jasno da je njegove rei nee zaustaviti. Palo mu je na um koliko ga je izbacilo iz koloseka to to ju je video. Kako li je tek na nju delovalo kada je zaula iznenadan uzvik koji je rasparao dugu tiinu i ugledala krupnog oveka sa bradom kako joj mae! Dotrao je do kraja plonika i uao u polje. Srce mu je estoko udaralo u grudima Ona je iva! - neprestano mu je odzvanjalo u svesti. iva. iva ena! Bila je sporija od njega. Nevil ju je brzo pristizao. Ona se osvrnu i baci uasnut pogled unazad. "Neu vam nita!" viknu on, ali ona ipak nije prestajala da tri. A onda se iznenada spotakla o jedan busen i pala na kolena. Lice joj se ponovo okrenu unatrag - lice koje je izobliio strah. "Neu ti nita!" doviknu on ponovo. Oajnikim trzajem ona se podie i potra ponovo. Izvesno vreme uo se samo bat njenih cipela i njegovih izama kroz gustu travu. On je poeo da skae preko trave kako se ne bi spoplitao i zaglibljivao u mekanu zemlju. Donji deo njene haljine uplitao se oko visokih bodljiastih stabljika trave i ometao je u kretanju. "Stani!" viknu on ponovo, ali vie instiktivno nego to je odista verovao da e je njegov glas zaustaviti. Ona nije prestajala da bei. Trala je sve bre, tako da je i on morao da ubrza gonjenje. Stisnuvi zube, trao je za njom u pravoj liniji, dok je ona povremeno krivudala kroz polje; svetlocrvenkasta kosa vijorila se iza nje. Bio je ve toliko blizu nje da je mogao da uje njeno isprekidano disanje. Nije eleo da je zaplai, ali vie nije imao kud. Najednom mu sve drugo na svetu nije bilo toliko vano kao ona. Morao je da je uhvati. Njegove duge snane noge potrae jo bre, a izme mu zabubnjae po tlu. Pred njima se prualo novo polje. Dvoje ljudi je tralo, teko diui. Ona se jo jednom osvrnula da bi videla koliko joj se primakao. On uopte nije bio svestan u kojoj meri zastraujue izgleda; visok i krupan ovek sa bradom, unezverenog pogleda. Kada joj je priao na nekoliko koraka ispruio je desnu ruku i epao je za rame. Sa uasnutim krikom, mlada ena se izvi i zatetura. Izgubivi ravnoteu, ona pade na jednu kamenu izboinu. Nevil priskoi da joj pomogne da ustane. Ona poe da odstupa po zemlji, pokuavajui da ustane, ali se ponovo okliznula i pala ovoga puta na lea. Donji deo haljine skliznuo joj iznad kolena. Konano je uspela da se pridigne; bila je gotovo bez daha i imala je ukoen uasnut pogled. "Ne bojte se", promrmlja on zadihano, pruajui ruku prema njoj. Ona je odgurnu sa zaplaenim krikom i ponovo skoi na noge. On joj opet prie i uhvati je za ruku: ena savi slobodnu aku u kandu i zagreba ga po elu i desnoj slepoonici, ostavivi krvavi trag. Nevil tre glavu i vrsto je epa za ramena. "ega se bojite..." Nije zavrio. Njena ruka ga pljotimice udari po ustima. A onda se neko vreme uo samo zvuk dahtanja i guanja, nadjaavan kripanjem i krckanjem suvih vlati trave pod njihovim nogama. "Prekini ve jednom!" povika on, ali ona se i dalje borila.

Naglo je odskoila unazad i u njegovim prstima ostade komadi njene haljine. Pustio ga je da padne i materijal skliznu na njena prsa. Pred oima mu se ukaza leva polovina njenog prslueta pod kojim su se grudi nadimale. Ona se ponovo ustremi noktima na njega, ali on joj ovoga puta vrsto stee zglavke na rukama. A onda ena naglo podie desnu nogu i snano ga udari u kolenicu. "Prokletnice!" Sa uzvikom besa, on joj opali zvonak amar. Ona se zatetura i pogleda ga oamuena. A onda, najednom, poe bespomono da plae. Pala je na kolena pred njim, podigavi ruke iznad glave kao da pokuava da se odbrani od novih udaraca. Nevil je stajao iznad nje, teko diui, i posmatrao je kako isprekidano jeca. Za trenutak je zatvorio oi, a onda duboko uzdahnuo. "Ustani", ree. "Neu ti nita." Ona nije podizala glavu. Nevil je zbunjeno pogleda, ne znajui ta da kae. "Rekoh da ti neu nita", ponovi on. ena podie pogled. Ali njegovo lice i dalje je izgledalo zastraujue, tako da ona ponovo sagnu glavu. Posle nekoliko trenutaka opet ju je podigla i poela prestraeno da ga posmatra. "ega se boji?" upita on. Nije mu bilo jasno da je njegov glas sasvim lien topline, da predstavlja samo opor i sterilan zvuk jednog bia koje je sasvim izgubilo kontakt sa ljudima. On joj pride korak blie, ali ena ponovo uplaeno ustuknu. Nevil prui ruku. "Hajde", ree. "Ustani." Ona se pridigla polako, ali bez njegove pomoi. Primetivi iznenada da su joj grudi razgoliene, ona se sae i brzo podie otrgnuto pare haljine. Stajali su neko vreme teko diui i netremice posmatrajui jedno drugo. Meutim, kada je prvi ok proao, Nevil shvati da ne zna kako da zapone razgovor. Godinama je sanjao o ovom trenutku. U njegovim snovima sve je to izgledalo mnogo drugaije. "Kako... kako se zove?" upita najzad. ena nije odgovorila. I dalje ga je netremice posmatrala, dok su joj usne podrhtavale. "Kako?" upita on glasnije, na ta se ona tre. "R-Rut." Glas joj je treperio. Robert Nevil oseti kako ga podilaze marci. Zvuk njenog glasa kao da je rastoio sve u njemu. Najednom, iezoe sva pitanja. Oseao je kako mu srce besomuno kuca. Gotovo mu se inilo kao da e da zaplae. Ruka mu sama krenu napred, skoro nesvesno. Njeno rame mu zadrhta pod dlanom. "Rut", ponovi on ravnim, beivotnim glasom. Neto je poelo da mu se skuplja u grlu dok ju je posmatrao. "Rut", ree on opet. Dvoje ljudi, ovek i ena, stajali su jedno naspram drugog na velikom toplom polju. 16. ena je leala nepokretno na postelji i spavala. Bilo je pozno popodne. Najmanje dvadeset puta Nevil je ulazio u spavau sobu, da vidi da li se ona probudila. Sada je sedeo u kuhinji i razmiljao uz olju kafe. ta ako je i ona zaraena? - stalno je ponavljao u sebi. To mu je prvi put palo na pamet pre nekoliko asova kada je Rut zaspala. Pa ipak, ova pomisao vie mu nije izgledala smena. O emu god da je poeo da razmilja, sve se svodilo na isto. U redu, sunce joj nije kodilo i on ju je naao na otvorenom po danu. Ali sunevi zraci nisu smetali ni psu. Nevil je nervozno dobovao prstima po stolu. Jednostavnosti je nestalo; san se rastoio u uznemirujuu sloenost. Nije bilo strasnih zagrljaja niti su arobne rei bile izgovorene. Osim svog imena ona nije imala nita drugo. Morao je da vodi pravu borbu sa njom da bi je doveo

do kue. Ali i to je bilo bezazleno prema ratu koji je nastupio kada je trebalo da je uvede unutra. Ona je plakala i molila ga da je ne ubije. Ma ta joj govorio, ona je samo ridala i preklinjala ga. Nevolja je bila u tome to je ovaj trenutak zamiljao po uzoru na romantine holivudske filmove; oi im se cakle od sree dok ulaze u kuu drei se za ruke. Ali od svega toga nije bilo nita. Umesto toga on je bio prinuen da je vue, da joj laska, da je ubeuje, i da se prepire sa njom, dok se ona uporno opirala. Ulazak je bio sve drugo samo ne romantian. Morao je da je ugura u kuu. Ona je, meutim, i unutra ostala preplaena. Pokuala je malo da se opusti, ali se ubrzo uurila u jednom uglu kao i pas. Nije htela da okusi nita od onoga to joj je on ponudio. Konano mu je preostalo samo da je odvede u spavau sobu i tu zakljua. A onda je zaspala. Duboko je uzdahnuo i nervoznim prstima uhvatio olju za drku. Sve ove godine sanjao je o tome kako bi bilo lepo imati drutvo. A onda, kada je konano sreo nekoga poele su da ga razjedaju sumnje i ponaao se okrutno i nestrpljivo. Pa ipak, to je bilo jedino to mu je preostalo. Odavno se navikao na injenicu da je on jedino normalno ljudsko bie na svetu. Nije bilo vano to i ona izgleda normalno. Video je mnogo njih u komi koji su izgledali podjednako kao i ona. Ali oni to ipak nisu bili, on je to znao. Jednostavna injenica da ju je zatekao napolju po danu nije bila dovoljna da u njemu prituli nepoverenje. Odve je dugo iveo u sumnji. Njegova slika sveta poivala je na veoma vrstim temeljima. Gotovo da vie nije mogao da poveruje kako postoji jo neko slian njemu. I sada kada je prvi ok proao, stare dogme iz svih ovih godina usamljenosti ponovo su poele da upravljaju njegovim mislima. Duboko uzdahnuvi, ustao je i otiao u spavau sobu. Ona je i dalje bila u istom poloaju. Moda je, pade mu na um, ponovo pala u komu. Stajao je iznad postelje netremice je posmatrajui. Rut. Postojalo je mnogo stvari koje je eleo da zna o njoj. Ali istovremeno, on se gotovo plaio takvog saznanja. Jer, ako je ona bila kao i drugi, onda mu je preostajalo samo jedno reenje. A na izvestan nain je najbolje ne znati nita o onima koje ubijate. Ruke mu se zgrie uz telo, dok su mu plave oi bile prikovane za njeno telo. ta ako je sve ovo samo neverovatna podudarnost. Moda je ona samo za trenutak izala iz kome. To nije mogue. Pa ipak, koliko je njemu bilo poznato klice nisu mogle da podnesu sunevu svetlost. Zbog ega to nije dovoljno da ga ubedi kako ona nije nenormalna? U svakom sluaju postoji samo jedan nain da se uveri. On se nagao i pribliio ruke na njena ramena. "Probudi se", ree. Ona je ostala nepomina. Stisnuo je usne, a prsti pritisnue vre njena ramena. A onda je primetio zlatni lani oko njenog vrata. Paljivo ga je uhvatio prstima i izvukao iz bluze. Posmatrao je mali zlatni krst kada se ona probudila i uplaena trgla glavu na jastuk. Nije, dakle, u komi, pomisli on zadovoljno. "ta to ra... di?" upita ga ona slabim glasom. Bilo je teko ne verovati joj kada bi progovorila. Zvuk ljudskog glasa bio mu je tako neobian i imao je mo nad njim kao nikada ranije. "Ja, ovaj... nita", ree on. Zbunjeno se trgao i oslonio o zid. Posmatrao ju je nekoliko dugih trenutaka pre no to ju je upitao: "Odakle si?" Ona je leala gledajui ga praznim pogledom. "Pitao sam te, odakle si", ree. Ponovo nije rekla nita. On se odmae od zida prodorno je posmatrajui. "Ing... Inglvud", ree ona brzo. Gledao ju je hladno nekoliko trenutaka, a zatim se ponovo nae ka zidu.

"Tako", ree on. "Jesi li ivela sama?" "Bila sam udata." "Gde ti je mu?" Knedla joj zaigra u grlu. "Umro je." "Kada?" "Prole nedelje." "ta si radila nakon njegove smrti?" "Pobegla sam." Ugrizla se za donju usnu. "Poela sam da beim." "Hoe da kae da si sve ovo vreme beala?" "D... da." Posmatrao ju je bez rei. A onda se naglo okrenu i bat njegovih izama muklo zabubnja dok je koraao prema kuhinji. Otvorio je vratanca na kredencu i izvadio nekoliko glavica belog luka. Stavio ih je u jedan tanjir, razdvojio na krike i izgnjeio. Otar miris zapahnuo mu je nozdrve. Ona je leala oslonjena na lakat kada se on vratio u sobu. Bez oklevanja, Nevil joj podnese tanjir pod lice. Ona tre glavu u stranu uz priguen krik. "ta to radi?" upita ga, nakaljavi se. "Zbog ega okree glavu?" "Molim te..." "Zbog ega okree glavu?" "Pa to smrdi!" glas joj je postao jecav. "Nemoj, muka mi je od toga." On joj prinese tanjir jo blie. ena ispusti hrapav krik i pribi se uza zid oduprevi se nogama o postelju. "Prekini! Molim te!" zavapila je. On odmae tanjir, posmatrajui je kako se gri i dri za trbuh. "Ti si jedna od njih", ree joj on zlobnim glasom. Ona naglo ustade i protra pored njega u kupatilo. Vrata se zalupie iza nje i on zau kako ona povraa nad lavaboom. Skupivi usne on odloi tanjir na natkasnu pored postelje. Oseao je kako mu se neto skuplja u grlu. Zaraena. Bio je to siguran znak. Pre vie od godinu dana otkrio je da beli luk izaziva alergiju u svakom organizmu koji je zaraen bacilom Vampiris. Kada se organizam izloi uticaju belog luka, dolazi do prenadraivanja elija to izaziva abnormalnu reakciju na svaki dalji kontakt sa belim lukom. Upravo zbog toga je ubrizgavanje alil sulfida imalo tako slab uticaj. Oni su morali da budu izloeni mirisu. Zagnjurio je glavu u ake. ena je reagovala na pogrean nain. Trenutak kasnije, Robert Nevil se namrti. Ako je ono to je rekla tano, onda je sigurno besciljno lutala ve nedelju dana. Od toga je bez sumnje bila iscrpljena i slaba, tako da je miris belog luka i zbog toga mogao da je nagna na povraanje. Poeo je polako da udara pesnicama po madracu. To znai da jo nita ne zna, bar ne zasigurno. A objektivnost mu je nalagala da ne donosi zakljuke na osnovu nepouzdanih injenica. Bilo je to neto to je nauio uz dosta muke, neto to je znao i u ta je apsolutno verovao. Jo je sedeo na postelji kada je ona otkljuala vrata kupatila i izala. Za trenutak je stajala u hodniku i posmatrala ga, a zatim je pola u trpezariju. On ustade i krenu za njom. Kada je uao u trpezariju, ona je sedela na kauu. "Jesi li zadovoljan?" upita ga. "Nije vano", ree. "Ti si u nevolji, a ne ja." Pogledala ga je ljutito, zaustivi da neto kae. Ali onda slee ramenima i odmahnu glavom. Za trenutak je osetio neku vrstu naklonosti prema njoj. Izgledala je tako bespomono, sa tankim rukama prekrtenim u krilu. Izgledalo je da vie uopte ne obraa panju na pocepanu haljinu. On pogleda zavodljive obline njenih

grudi. Imala je vitak stas, gotovo uopte bez suvinih izboina. Pa ipak nije nimalo liila na enu koju je on stalno imao pred oima. Nema veze, pomisli on u sebi, to uopte nije vano. Seo je na stolicu naspram nje i pogledao je u oi. Ona nije skrenula pogled. "Sluaj me paljivo", ree on. "Imam puno razloga da smatram da si zaraena. Posebno sada kada si ovako reagovala na beli luk." Ona nije nita odgovorila. "Ima li neto da kae?" upita je. Ona podie pogled. "Ti misli da sam ja jedna od njih", ree. "Moda si." "Pa ta?" upita ona, poevi da se poigrava krstom. "To ne znai nita", ree on. "Meni je dobro", ree ona. "Nisam u komi." Nevil nije odgovorio nita. Sa ovom injenicom je morao da se sloi iako ona nije odagnavala sumnje. "Proao sam kroz Inglvud vie puta", ree on konano. "Kako to da niste uli moj automobil." "Inglvud je veliko mesto", ree ona. Paljivo ju je posmatrao dok su mu prsti dobovali po naslonu stolice. "Voleo bih... da ti verujem", ree. "Stvarno?" upita ga ona. A onda je ponovo dobila greve u stomaku i savila se preko pojasa stisnuvi zube. Robert Nevil se upita zbog ega ne osea vie naklonosti prema ovoj eni. Dodue teko je bilo probuditi oseanja u nekome ko je mrtav. On ih je odavno sve istroio i sada je potpuno prazan od svih emocija. Nekoliko trenutaka kasnije ona podie pogled. U njenim oima videla se odlunost. "Oduvek sam imala slab stomak", ree. "Videla sam kako mi je mu ubijen prole nedelje. Bio je doslovce raskomadan. I to upravo pred mojim oima. Zaraza mi je odnela dvoje dece. Proteklu sedmicu provela sam u paninom lutanju. Nou sam se krila, a jela sam tek svaki drugi dan. Od straha nisam mogla da spavam vie od nekoliko asova dnevno. A onda sam ula kako me neko zove. Progonio si me preko polja, uhvatio me i doveo u tvoju kuu. A onda kada mi je pripala muka zato to si mi poturio pun tanjir belog luka pod nos, palo ti je na pamet da me optui kako sam zaraena!" Ruke joj se zgrie u krilu. "ta si mislio, kako u da reagujem?" upita ona ljutito. Zavalila se ponovo na kau i zaklopila oi. Prstima je nervozno upkala po suknji. Za trenutak je pokuala da dotera pocepanu haljinu ali joj bluza ponovo skliznu, i ona tuno zajeca. Nevil se nagao napred u stolici. Poinjao je da osea griu savesti bez obzira na podozrenja i sumnje. Nije mogao da joj pomogne. Zaboravio je kako se tee ene. Podigao je polako ruku do brade i poeo odsutno da je mrsi, netremice posmatrajui enu. "Da li bi...", zapoe on, ali mu neto zastade u grlu. "Da li bi mi dezvolila da ti uzmem uzorak krvi?" upita tihim glasom. "Mogao bih..." Ona naglo ustade i krenu prema izlaznim vratima. Nevil brzo skoi. "Kuda e?" upita je. Nije odgovorila. Ruke joj nestrpljivo posegnue prema bravi. "Ne moe napolje", ree, iznenaen. "Ulice e ubrzo biti pune vampira." "Ne elim da ostanem ovde", zajeca ona ponovo. "Kakva je razlika ako me oni ubiju?" Obavio joj je ruke oko ramena. Ona pokua da se oslobodi. "Ostavi me na miru", viknu. "Nisam traila da doem ovamo. Ti si me dovukao. Zbog ega me ne pusti na miru?" Nevil je stajao pored nje nesposoban da bilo ta kae. "Ne moe napolje", proaputa najzad.

Odveo ju je natrag do kaua, a zatim je otiao do bara i uzeo novu bocu viskija. Svejedno da li si zaraena ili ne, pomisli on, sasvim svejedno. Pruio joj je veliku au ali ona odmahnu glavom. "Uzmi ovo", ree on. "inie ti dobro." Ona ga pogleda ljutito. "A onda e moi da mi ponovo podmetne beli luk pod nos." Nevil zatrese glavom. "Popij ovo", ree tihim glasom. Posle nekoliko trenutaka ena uze au i ispi jedan gutljaj viskija. I to je bilo dovoljno da se zagrcne. Odloila je au na naslon kaua, a duboki uzdah joj potrese celo telo. "Zbog ega eli da ostanem?" upita ona rezignirano. U njegovom pogledu nije se nazirao nikakav odreen odgovor. "ak i ako si zaraena, ne smem da te pustim napolje. Ti i ne sluti ta bi ti uinili." ena zatvori oi. "Svejedno mi je", ree kratko. 17. "Nikako ne razumem", ree on za vreme veere. "Prole su ve tri godine, a neki od njih su jo ivi. Rezerve hrane u organizmu su odavno iscrpljene. Koliko je meni poznato, oni su i dalje preko dana u komi." Zastao je za trenutak i odmahnuo glavom. "Ali nisu mrtvi. Tri godine i nisu mrtvi. ta li ih samo odrava?" Ona je sada na sebi imala Nevilov penjoar. Oko pet se najzad malo primirila, otila da se okupa i presvukla. Njeno vitko telo bilo je bezoblino u masivnom mukom ogrtau. Pozajmila je od njega ealj i zabacila kosu unazad, napravivi konjski rep koji je privrstila komadiem uzice. Rut podie olju sa kafom. "Ponekad smo ih posmatrali", ree. "Pa ipak, bojali smo se da im se pribliimo. Smatrali smo da ne treba da ih dodirujemo." "Da li ste znali da se vraaju posle smrti?" Ona domahnu glavom. "Ne." "Da li ste razmiljali o onima koji su nou napadali vau kuu?" "Nikada nam nije palo na pamet da su oni...", Rut lagano odmahnu glavom. "Teko je poverovati u tako neto." "Slaem se", ree on. Posmatrao ju je dok su jeli u tiini. Bilo je jo tee poverovati da pred sobom ima jednu normalnu enu. Da je, posle toliko godina, ponovo stekao druga. Nije on, zapravo, sumnjao u nju. Bio je vie nego podozriv prema injenici da se neto tako znaajno moe dogoditi u ovom izgubljenom svetu. "Priaj mi neto o njima", zamoli ga Rut. On ustade i skide dezvu sa tednjaka. Dolio je jo malo kafe u njenu i svoju olju, a zatim vratio dezvu na tednjak i seo. "Kako se sada osea?" upitao je. "Bolje mi je, hvala." On klimnu glavom i usu kaikom eer u kafu. Najednom je poeo da osea njen pogled na sebi. O emu li razmilja? - upita se. Duboko je uzdahnuo, ne shvatajui zbog ega nervoza ne poputa u njemu. Za trenutak mu se uinilo da joj veruje. Ali sada vie nije bio siguran u to. "Ti mi jo ne veruje", ree ona, proitavi mu misli. On je brzo pogleda, a zatim slegnu ramenima. "Nije... stvar u tome", ree. "Bojim se da jeste", ree ona tiho, uzdahnuvi. "Oh, u redu. Ako ve mora da ispita moju krv, onda je ispitaj."

Pogledao ju je podozrivo, pitajui se nije li to samo neki trik. Lagano je ispio veliki gutljaj kafe. Glupo je, pomisli najzad, biti toliko sumnjiav. Spustio je olju na sto. "Dobro", ree. "Vrlo dobro." Posmatrao ju je kako gleda u kafu. "Ako si zaraena", ree Nevil polako, "uiniu sve da te izleim." Pogledi im se sretoe. "A ako ne bude mogao?" Za trenutak je vladala tiina. "Treba biti strpljiv", ree on najzad. Poto su ispili nekoliko gutljaja kafe on upita: "Da uradimo to sada?" "Molim te", ree ona." Ostavimo to za ujutro. Jo mi... nije sasvim dobro." "U redu", ree on, klimnuvi glavom. "Sutra ujutro." Zavrili su obed u tiini. Nevil je oseao izvesno zadovoljstvo to je ona odluila da mu dozvoli da joj ispita krv. Poeo je da osea zebnju prema mogunosti da otkrije kako je zaraena. U svakom sluaju, preostajalo mu je jo dugo vee i no sa njom, kada e moi da je blie upozna, a moda i da... jer, sutra ujutro moda to ne bi vie poeleo. Nakon veere otili su u trpezariju gde su sedeli posmatrajui tapiseriju, pijuckajui vino i sluajui ubertovu etvrtu simfoniju. "Ne mogu prosto da poverujem", ree ona gotovo veselim glasom. "Ni na kraj pameti mi nije padalo da u ponovo da sluam muziku i da pijem vino." Osvrnula se po sebi. "Lepo si ovo udesio", ree. "ta je sa tvojom kuom", upita je on. "Nije bilo slino ovome", ree ona. "Mi nismo imali..." "Kako ste obezbedili kuu?" prekide je on. "Oh...", za trenutak je razmiljala. "Zabarikadirali smo sve otvore. Koristili smo i krstove." "Oni ne pomau uvek", ree on tiho, poto ju je posmatrao nekoliko trenutaka. Rut je izgledala zbunjeno. "Ne pomau?" "Zato bi se Jevreji bojali krsta?" upita je. "Zato bi ga se bojao vampir koji je bio Jevrejin? Velika veina ljudi se uasno plaila mogunosti da postane vampir. Svi su oni doivljavali histerina slepila pred ogledalima. Ali kada je krst u pitanju, nema nikakvog razloga da od njega zazire jedan Jevrejin, Indus, Arapin ili ateista." Rut je sedela, drei au u ruci i posmatrajui ga bezizraajnim oima. "Zbog toga krst ne pomae uvek", ree on. "Nisi mi dozvolio da zavrim", ree ona. "Takoe smo koristili beli luk." "Mislio sam da ti od njega pripada muka." "Pripala mi je muka od drugih stvari. Za poslednjih nedelju dana izgubila sam sagurno preko dvadeset funti teine." Klimnuo je glavom. Ali kada je otiao u kuhinju da donese novu bocu vina na um mu pade da je ona do sada morala sasvim da ogugla na beli luk. Prole su itave tri godine. Uostalom, moda i nije. Zbog ega je sada sumnjii? Pa ona mu je dozvolila da joj ispita krv. Uinila je sve to je bilo u njenoj moi. Problem je u meni, pomisli Nevil. Odve dugo sam bio sam. Ne verujem ni u ta dok ga ne stavim pod mikroskop. To ponovo preci govore iz mene. Ja sam samo sin svoga oca, avo da mu nosi kosti. Stojei u mranoj kuhinji i otvarajui polako novu bocu vina Robert Nevil baci pogled prema Rut koja je sedela u trpezariji. Pogled mu je lagano klizio preko ogrtaa, zaustavivi se na as na blago naglaenoj oblini grudi, a onda se spustivi ka bronzanim listovima i lancima, da bi se najzad vratio do glatkih kolena. Imala je telo kao devojica. Uopte nije liila na majku dvoje dece.

Najneobinija stvar u svemu ovome, pomisli on, jeste to to ne oseam nikakvu fiziku elju prema njoj. Da je dola pre dve godine, pa ak i neto kasnije, on bi je moda silovao. Postajali su izvesni uasni trenuci tih dana, trenuci kada su mu na um padala najudovinija reenja tog gorueg problema, esto ga dovodei na samu granicu ludila. Ali onda su poeli eksperimenti. Smanjio je broj cigareta, a pie je izgubilo svoju opsesivnu prirodu. Promiljeno i sa iznenaujuim uspehom, on se sav predao istraivanju. Seksualni nagon je veoma oslabio, pa se ak gotovo izgubio. Ali bilo je to samo trenutno monatvo, pomisli on. Nagon e se ponovo javiti, pre ili kasnije, poto normalan mukarac nije u stanju da vodi bilo koji nain ivota iz koga je iskljuen seks. Sada, sreom, nije oseao gotovo nita, moda samo nejasan nagovetaj prvih komeanja ispod kamenih naslaga apstinencije. Bio bi zadovoljan kada bi ostao samo na tome. Posebno zbog toga to nije bio siguran da je Rut onaj sadrug koga je eleo. Kao to nije bio siguran da e joj dozvoliti da i dalje ivi posle sutranjeg jutra. A ta je sa leenjem. Leenje je bilo sasvim bezizlazno. Vratio se u trpezariju sa otvorenom bocom. Kratko mu se osmehnula dok joj je dolivao vino u au. "Uivala sam u tvojoj tapiseriji", ree Rut. "Prosto da ovek poveruje kako je usred ume." On se nakalja. "Mora da ti je bilo potrebno mnogo rada da bi ovako uredio kuu", ree ona. "Trebalo bi to da zna", ree Nevil. "I ti si prola kroz sve to." "Kod nas je bilo sasvim drugaije", ree ona. "Kua je bila znatno manja, a skladite sa hranom jedva ako je zapremalo polovinu tvoga." "Sigurno ste se snabdevali hranom spolja", ree on paljivo je posmatrajui. "Koristili smo samo smrznutu hranu", ree ona. "Nismo imali konzerve." On klimnu glavom. Bilo je to logino i on je morao da se sloi. Ali i dalje mu se neto nije dopadalo. Znao je da je u pitanju samo izvesno predoseanje, ali mu nikako nije polo za rukom da ga odagna. "ta je sa vodom?" upita je on. Posmatrala ga je jedan trenutak u tiini. "Ne veruje mi ni re od svega onoga to sam ti rekla", upita ona. "Nema veze sa tim", ree on. "Samo me zanima kako ste iveli." "Glas te odaje", ree ona. "Suvie si dugo bio sam, tako da si gotovo sasvim izgubio talenat za obmanjivanje." On se zagrcnu; najednom se pojavilo neprijatno oseanje da se ona poigrava sa njim. To je smeno, pomisli u sebi. Ona je samo ena. Uostalom, moda je u pravu. Moda je on odista postao grub i osoran pustinjak. Pa ta s tim? "Kai mi neto o tvom muu", ree on iznenada. Neto zaigra na njenom licu, neodreena sen seanja. Podigla je au crnog vina do usana. "Nemojmo sada o tome", ree. "Molim te." On se zavali na kau, nesposoban da odgonetne poreklo nejasnog nezadovoljstva koje je oseao. Sve to je rekla i uinila mogla je da bude posledica pakla kroz koji je prola. Ali je isto tako mogla da bude la. Zato bi ona lagala? - upita se on u sebi. Sutra ujutro ispitae joj krv. Od kakve bi joj koristi bilo da slae noas, ako bi on samo kroz nekoliko asova saznao istinu? "Zna", ree on, pokuavajui da odagna napetost, "razmiljao sam o neemu. Ako troje ljudi mogu da preive zarazu, zato ne bi moglo da ih bude i vie?" "Misli li da je to mogue?" upita ga ona. "Zato da ne? Sigurno postoje i drugi koji su na neki nain stekli imunitet." "Reci mi neto vie o toj klici?"

Oklevao je za trenutak, a zatim odloio au sa vinom. ta e se dogoditi ako joj kae sve? Ona moe da pobegne, a zatim da se vrati posle smrti, sa svim saznanjem koje je on tako mukotrpno skupljao. "Postoji itavo mnotvo pojedinosti", ree. "Rekao si mi malopre neto o krstu", ree Rut. "Kako zna da je to istina?" "Sea li se onoga to sam ti priao o Benu Kortmanu?" upita on, zadovoljan to su preli na neto sa im je ona ve bila upoznata, umesto da razgovaraju o stvarima koje je on eleo da zadri samo za sebe. "Misli li na onog oveka koga si..." Nevil klimnu glavom. "Da. Hodi", ree on ustajui. "Pokazau ti ga." Stojei iza nje dok je gledala kroz kljuaonicu, Nevil oseti miris njene kose i koe. Za trenutak ga uhvati vrtoglavica. Nije li divno? - pomisli u sebi. Pa ipak, ne dopada mi se. Kao Guliver koji se vratio od razumnih konja i naao da je ljudski miris neprijatan. "To je onaj pored bandere", ree. Lagano je klimnula glavom. Zatim se okrenu i upita ga: "Ima ih samo nekoliko. Gde su ostali?" "Mnogo sam ih poubijao", ree, "ali pred kuom ih obino ima samo ovoliko." "Kako to da je lampa na banderi i dalje itava?" upita ona. "Mislila sam da oni unitavaju elektrine sisteme." "Povezao sam je sa mojim generatorom", ree Nevil, "kako bih mogao da ih posmatram." "Zar ti ne razbijaju sijalicu?" "Postavio sam veoma jaku ianu mreu oko nje." "Kako to da se oni nisu uspentrali i strgli je dole?" "Postavio sam svuda okolo beli luk." Ona klimnu glavom. "Na sve si mislio." Povukavi se korak unazad, on se zagleda u nju jedan trenutak. Kako moe da ih posmatra tako mirno, pomislio je, da mi postavlja pitanja i da vrlo razlono komentarie, kada su joj pre samo nedelju dana oni pred oima raskomadali mua? Ponovo sumnje, pomisli. Da li e ikada prestati. Znao je da nee, sve dok se ne bude sasvim uverio u nju. Ona se odmae od prozora. "Izvini me za trenutak", ree. Posmatrao ju je kako odlazi u kupatilo, a zatim zau kako zakljuava vrata za sobom. Stajao je jo nekoliko trenutaka, a onda se vrati na kau poto je prethodno zatvorio pijunku, Na usnama mu zaigra iskrivljen osmeh. Zagledao se u zagasite dubine vina i poeo odsutno da upka bradu. "Izvini me za trenutak." Ko zna zbog ega, postojalo je neto groteskno zabavno u tim reima, neto to je dopiralo iz davnih vremena. Afektiranje Emili Post na groblju. Etikecija za Mlade Vampire. Osmeha nestade. A ta sad? ta e mu doneti budunost? Da li e kroz nedelju dana ona i dalje biti ovde, ili e dotinjavati na veitoj vatri? Znao je da e, ako je zaraena, on pokuati sve da je izlei. ta, meutim, ako ne bude imala bakcile? Na izvestan nain bila je to jo neprijatnija mogunost. U suprotnom sluaju, on bi jednostavno odmah preduzeo jedino to mu preostaje, ne remetei uopte svoje navike i sistem ivota. Ali ako ona ostane, ako izmeu njih doe do neke veze, pa ak postanu mu i ena i dobiju decu...

Da, to je bilo stranije. Najednom je shvatio da je postao zagrieni i okoreli neenja. Gotovo da vie uopte nije pomiljao na svoju enu, dete i minuli ivot. Postojala je samo sadanjost. Poeo je da se pribojava mogueg zahteva da se ponovo rtvuje i jo jedanput prihvati odgovornosti. Plaio se da ponovo nekome da svoje srce i da ukloni lance kojima se opasao kako bi sputao svoja oseanja. Bojao se da ponovo voli. Kada je Rut izala iz kupatila on je i dalje sedeo na kauu i razmiljao. Prostorija ja bila ispunjena priguenim kripavim zvucima sa gramofona, ali on ih nije primeivao. Rut skide plou sa gramofona i okrenu je. Poeo je trei stav simfonije. "Stali smo kod Kortmana", ree ona sedajui pored njega. Nevil je pogleda praznim oima. "Kortman?" "Poeo si da mi pria o njemu i krstu." "Ah, da. Jedne noi uveo sam ga i pokazao mu krst." Da je ubijem sada? Bez ikakvih ispitivanja - da je ubijem i spalim? Neto mu se skupi u grlu. Ovakve misli predstavljale su odvratna svedoanstva sveta koji je prihvatio kao stvaran; sveta u kome je ubistvo bilo vie nego nada. Pa ipak, nismo jo toliko daleko otili, pomisli Nevil. Ja sam ovek a ne unitava. "ta se dogodilo?" upita ona nervozno. "Molim?" "Zuri u mene." "ao mi je", ree on hladno. "Samo sam... samo sam razmiljao." Rut nije nita odgovorila. Dok je ispijala vino, on primeti kako joj se trese ruka u kojoj je drala au. Pa ipak, nije eleo vie da ga ophrvavaju sumnje. Nije smela da zna ta on osea. "Kada sam mu pokazao krst", ree, "nasmejao mi se u lice." Ona klimnu glavom. "Ali kada sam mu pokazao Toru, reagovao je na oekivani nain." "ta si mu pokazao?" "Toru. Plou sa zakonima, ili kako se ve zove." "I on je... reagovao?" "Da. Prethodno sam ga vezao ali kada je ugledao Toru, uspeo je da se oslobodi i da me napadne." "ta se onda dogodilo?" Izgledalo je da je ponovo nestalo njenog straha. "Udario me je neim po glavi. Ne seam se ime. Gotovo sam se onesvestio. Ali uz pomo Tore doterao sam ga do vrata i izbacio napolje." "Oh." "Kao to vidi, krst nema onu snagu koju mu pripisuju legende. Prema mojoj teoriji, od kada se ova legenda rairila Evropom, dominantno katolikim kontinentom, krst je naravno postao simbol odbrane protiv sila mraka." "Zar nisi mogao da upotrebi pitolj protiv Kortmana?" upita ona. "Odakle zna da imam pitolj?" "Pa... pretpostavljam", ree. "Mi smo imali pitolje." "Onda bi morala da zna da meci ne deluju na njih." "Nismo... nismo bili sigurni", ree ona, a zatim brzo dodade: "Zna li zbog ega je tako? Mislim, zbog ega im meci ne mogu nita." On odmahnu glavom. "Ne znam", ree. Sedeli su neko vreme u tiini sluajui muziku. Znao je, ali poto su ponovo poele da ga razjedaju sumnje, nije hteo da joj kae.

Vrei eksperimente na mrtvim vampirima otkrio je da bakcili dovode do stvaranja snanog telesnog regeneriueg tkiva, koje odmah zatvara rupe od metka, u istom trenutku kada nastanu. Meci bi gotovo trenutno bili okrueni sa svih strana, i sve dok je funkcionisao sistem koji su aktivirale klice, hici su bili bezopasni. U tom sistemu je praktino mogao da se nae beskonaan broj metaka, budui da regeneriue tkivo nije dozvoljavalo prodor u dubinu veu od nekoliko delia ina. Pucati u vampire bilo je isto kao i bacati kamike na katran. Dok je ona popravljala nabore na suknji oko nogu, pred njegovim oima se za trenutak ukazae vitka bronzana bedra. Ali umesto da ga to privue, osetio je iznenadnu plimu ljutnje. Bio je to tipian enski gest izvetaena kretnja. Kada je taj trenutak proao, on poe da osea kako se sve vie i vie udaljuje od nje. Na izvestan nain mu je bilo ak ao to ju je uopte pronaao. Tokom proteklih godina polo mu je za rukom da stekne izvestan unutarnji mir. Prihvatio je usamljenost, pa ak je i otkrio neke ari u njoj. A sada ovo... treba sve da poremeti. Kako bi neim ispunio prazninu trenutka, on posegnu za lulom i duvankesom. Ugurao je hrpicu duvana u cev lule i zapalio. Za trenutak se premiljao da li da je pita da li joj duvan smeta. Pa ipak, nije to uinio. Muzika je prestala. Ona je ustala i Nevil ju je posmatrao dok je razgledala ploe. Imala je vitak stas kao sasvim mlada devojka. Ko je ona? - pomisli on. - Ko je ona? "Smem li da pustim ovo", upita ona, drei u ruci jedan omot. On ga ak nije ni pogledao. "Samo izvoli", ree. Ponovo je sela kada je poeo drugi Rahmanjinov klavirski koncert. Nema ba neki naroiti ukus, pomisli on, gledajui je bezizraajno. "Priaj mi neto o sebi", ree Rut. Jo jedan tipian enski gest, pade mu na um. A onda se prekori to je tako kritian. Zbog ega sam sebe nervira, potpirujui sumnje prema njoj? "Nema tu mnogo ta da se pria", ree on, priguujui nepoverenje. Ona se ponovo nasmeja. Da li se to njemu smejala? "Na smrt si me preplaio danas popodne", ree. "Ti i tvoja ekinjasta brada i te divlje oi." Nevil ispusti kolut dima. Divlje oi? Bilo je to smeno. ta ona to pokuava? Da slomi njegovu uzdranost zavoenjem? "Na ta samo lii pod tom bradurinom", ree ona. Pokuao je da joj se osmehne, ali mu nije polo za rukom. "Obino", ree. "Sasvim obino." "Koliko ti je godina, Roberte." Neto mu se pokrenu u grlu. Bilo je to prvi put da je ona izgovorila njegovo ime. injenica da ga je jedna ena posle toliko godina ponovo zvala po imenu ispunila ga je udnim, neobinim oseanjem. Ne obraaj mi se tako, gotovo joj je rekao. Nije eleo da izmeu njih nestane distance. Ako je ona zaraena i ako ne bude mogao da je izlei, vie bi mu se dopadalo da budu samo stranci kada je bude nosio na lomau. Ona okrenu glavu u stranu. "Ne mora da razgovara sa mnom ako nee", ree tiho. "Neu ti dosaivati. Otii u sutra." Miii na grudima mu se stegoe. "Ali..." "Ne elim da remetim tvoj nain ivota", ree ona. "Ne mora da osea nikakvu obavezu prema meni samo zato to smo jedini ivi ljudi na Zemlji." Bilo je neeg tunog u njegovom pogledu i za trenutak je osetio kajanje, zato to ju je naveo da tako govori. Zbog ega sam tako sumnjiav prema njoj? - upita se. Ako je zaraena, nema joj spasa. Zbog ega je se onda bojati? "ao mi je", ree. "Bio sam... bio sam sam odve dugo."

Ona nije dizala pogled. "Ako eli da razgovaramo", ree Nevil, "bie mi drago da... ti kaem sve to znam." Oklevala je za trenutak. Zatim ga pogleda, ali u oima joj se nita nije moglo proitati. "Priaj mi neto o bolesti", ree. "Zaraza mi je odnela dve devojice. Ona je takoe dovela do smrti mog mua." On je pogleda, a zatim poe da pria. "U pitanju je bakcil", ree, "bakterija cilindrinog oblika. Ona stvara izotonski rastvor u krvi, dovodi do usporene cirkulacije krvotoka, aktivira sve telesne funkcije, ivi u sveoj krvi i obezbeuje energiju. Bez krvi ona postaje samoubilaka bakteriofaga, pa se ak pretvara i u spore." Gledala ga je praznim pogledom i Nevil shvati da ga nije razumela. Termini koji su njemu odavno postali pristupani, za nju su bili potpuno strani. "U stvari", ree, "veina ovih stvari nije mnogo vana. Pretvoriti se u spore znai zadobiti ovalno telo koje ima sva osnovna svojstva vegetirajuih bakterija. Klica se aktivira tek onda kad dospe u sveu krv. A onda, kada se vampir-domain raspadne, spore izlaze napolje u potrazi za novim utoitem. Kada ga pronau, pretvaraju se u klice, i tako se zarazi nov organizam." Rut odmahnu glavom sa nevericom. "Bakteriofage su neivi proteini koji se stvaraju ak i kada u organizmu nema krvi. Pa ipak za razliku od spora u ovom sluaju abnormalni metabolizam razara elije." Ukratko joj je ispriao o nesavrenstvima limfnog sistema, o belom luku kao alergenu koji izaziva anafilaksu, o razliitim vidovima bolesti. "Kako onda da smo mi imuni?" upita ga. Posmatrao ju je nekoliko dugih trenutaka, usteui se od bilo kakvog odgovora. Slegnuvi ramenima, ree: "Ne znam za tebe. to se mene tie, dok sam bio stacioniran u Panami za vreme rata, ujeo me je jedan slepi mi. Iako to ne mogu da dokaem, prema mojoj teoriji najpre je dolo do susreta izmeu nekog vampira i ovog slepog mia, koji je na taj nain stekao klicu Vampiris. Klica je nagnala slepog mia da radije potrai ljudsku krv nego ivotinjsku. Meutim, pre no to je dospela u moj organizam, klica je na neki nain bila oslabljena. Naravno, zbog nje sam se veoma razboleo, ali nisam umro, i tako je moje telo steklo imunitet. U svakom sluaju to je samo hipoteza. Ne znam koliko vredi. Nisam uspeo da smislim nita pametnije." "Ali... zar se ista stvar nije dogaala i drugim vojnicima u Panami?" "Ne znam", ree Nevil tiho. "Ja sam ubio tog slepog mia." Slegao je ramenima. "Moda sam ja bio prvi ovek koga je on napao." Posmatrala ga je bez rei. Njena prividna ravnodunost poinjala je da mu ide na ivce. On bi nastavio da pria ak i ako ona to stvarno nije elela. Ukratko joj je izloio o najteoj prepreci koju je imao u prouavanju vampira. "U poetku sam mislio da kolac treba da im probode srce", ree. "Verovao sam legendi. Ali kasnije sam otkrio da to nije tano. Zabadao sam koleve u sve delove njihovog tela i oni su umirali. Ta injenica me je navela na pomisao da je moda u pitanju iskrvavljenje. Ali onda, jednog dana..." I on joj ispria o eni koja se raspala pred njegovim oima. "Tako sam shvatio da nije posredi iskrvavljenje", nastavio je, oseajui se ponosnim to moe pred nekim da pria o svom otkriu. "Dugo nisam znao ta da preduzmem. A onda mi je sinulo." "ta?" upita ona. "Uzeo sam jednog mrtvog vampira. Stavio sam njegovu ruku u vetaki vakuum, a zatim sam je probo otrim predmetom. Krv je iknula iz rane." Zastao je za trenutak. "I to je bilo sve."

Rut ga je netremice posmatrala. "Ne shvata?" upita je on. "Ja ovaj... ne." "Kada sam ponovo pustio vazduh, ruka se raspala." Ona ga je i dalje tupo gledala. "Razume", ree, "bakterija je fakultativni saprofit. On ivi sa ili bez kiseonika; ali uz jednu razliku. U organizmu, ona se ponaa kao anaerobik i tu stupa u simbiozu sa telom. Vampir je hrani sveom krvlju, a bakterija ga za uzvrat snabdeva energijom kako bi mogao da nabavi jo svee krvi. ini mi se da klica takoe izaziva hipertrofiran rast onjaka." "Tako?" ree ona. "Kada ue vazduh", nastavi Nevil, "situacija se trenutno menja. Klica postaje aerobik i umesto da nastavi da ivi u simbiozi ona se pretvara u otrovnog parazita." Zastao je za trenutak. "Ona pojede domaina", ree. "To znai da kolac...", zapoe Rut. "Puta vazduh unutra. Naravno. Puta vazduh i stvara otpor tako da regeneraciono tkivo ne moe da funkcionie. Srce nema sa tim veze. Sada sam pojednostavio postupak: napravim samo mali zarez na zglavcima i sve je gotovo." Na usnama mu zaigra osmeh. "Kad pomislim na sve ono vreme koje sam utroio pravei koeve!" Ona klimnu glavom i odloi au sa vinom na sto. "Upravo zato se ena o kojoj sam ti priao tako brzo raspala", ree. "Bila je veoma dugo mrtva, tako da su u istom trenutku kada je vazduh prodro u njen organizam, klice izazvale spontano i munjevito truljenje." Ona stisnu usne i telom joj proe jeza. "To je uasno", ree Rut. Pogledao ju je iznenaeno. Uasno? Bilo je to udno. Tako neto ve godinama mu nije padalo na pamet. Za njega je re 'uasno' postala arhaina. Prekomernost uasa uinila je da on izgleda sasvim obino. Za Roberta Nevila uas je jednostavno postojao kao prirodna injenica. Odavno je prestao da ga koristi kao pridev. "A ta je sa onima koji su jo ivi?" upita ona. "Tja", ree Nevil, "kada ih zasee, klice takoe postaju paraziti. Ali oni uglavnom umiru tako to jednostavno iskrvare. Jednostavno..." Rut naglo okrenu glavu ustranu, ugrizavi se za donju usnu. "ta se dogodilo", upita on. "N-Nita. Nita", ree Rut. On se osmehnu. "ovek mora da se navikne na te stvari", ree. "Stvarno mora." Ona se ponovo stresla, dok je jabuica poela da joj poigrava na glatkom vratu. "Bie ti potrebno vremena da se navikne na poredak stvari u Dungli Roberta Nevila", ree on. "Veruj mi, to je sve to mogu da uradim. Zar je bolje pustiti ih da umru od bolesti, pa da se onda vrate u onom uasnom obliju?" Ona sklopi ruke. "Ali ti si rekao da je veina njih... jo iva", ree Rut nervozno. "Otkud zna da oni nee i ostati ivi?" "Znam", ree Nevil. "Poznajem klicu, znam kako se ona razmnoava. Bez obzira na to koliko se dugo njihov organizam borio na kraju klica uvek pobedi. Napravio sam mnogo antibiotika i ubrizgavao ih u njih. Ali sve to nije pomoglo, jer pomoi nije bilo. Vakcina vie nema nikakvog efekta kada je bolest odavno uzela maha. Njihova tela ne mogu da se bore protiv klica i da u isto vreme stvaraju antitela. To je jednostavno nemogue, veruj mi. Sve je to zamka. Ako ih ne ubijem, oni e ranije ili kasnije umreti i poi u lov na mene. Nemam izbora; uopte nemam izbora."

Zavladala je tiina koju je jedino remetilo grebanje igle na kraju gramofonske ploe. Ona nije podigla pogled prema njemu, ve je zurila u pod bezizraajnim oima. udno je, pomisli on, da danas moram da se branim zbog neega to sam jue prihvatao kao najnormalniju nunost. Tokom minulih godina nijednom mu na um nije pala mogunost da grei. Tek ga je njeno prisustvo navelo na tu pomisao. Bilo je neeg udnog i neobinog u njoj. "Misli li da greim?" upita je on glasom u kome se oseala neverica. Rut se ugrize za donju usnu. "Rut", ree Nevil. "Nije na meni da to kaem", odgovori ona. 18. "Virdi!" Tamno oblije zgrilo se prema zidu kada je prodoran krik Roberta Nevila zaparao tiinu noi. Bunovno je skoio sa kaua i poeo da se osvre po sobi sanjivim oima, dok su mu se plua brzo nadimala, a srce mahnito udaralo kao pesnice zatvorenika o vrata tamnice. Nespretno se uspravio, dok mu je svest plovila negde na granici izmeu jave i sna; nije bio u stanju da odredi ni vreme ni mesto na kome se nalazi. "Virdi?" ree ponovo, slabim drhtavim glasom. "Virdi?" "Ja... ja sam", oglasi se uplaen odgovor u tami. On klecavo zakorai prema tankom zraku svetla koji je dopirao kroz otvorenu pijunku. Tupo je zurio u siuan snop. Kad ju je zauo kako isprekidano die, on isprui ruke i obuhvati je oko ramena. "Ja sam, Rut. Rut", proaputa ona uasnutim glasom. Lagano se njihao, stojei na jednom mestu u tami dok su mu oi bez ikakvog poimanja zurile u tamno oblije pred njim. "Ja sam, Rut", ree ona, ovoga puta malo glasnije. Buenje je dolo kao naporan povratak iz duboke kome. Miii na grudima i trbuhu poee da mu se oputaju. To nije bila Virdi. estoko je zatresao glavom, prevukavi drhtavim prstima preko oiju. A onda se ponovo zabulji u stvorenje pred sobom, optereen iznenadnim pritiskom potitenosti. "Oh", promrmlja tiho. "Oh, ja..." Nije se micao sa mesta, oseajui kako mu se telo blago povija u tami, dok su mu se magle razilazile iz svesti. Bacio je pogled kroz otvorenu pijunku, a zatim se okrenuo prema njoj. "ta to radi?" upita je on jo sanjivim glasom. "Nita", ree ona nervozno. "Ja... ovaj, nisam mogla da zaspim." Za trenutak je zamirkao oima prema bletavoj svetlosti stone lampe. Zatim je brzo posegao rukom prema prekidau i ponovo se okrenuo prema njoj. Ona je i dalje stajala uza zid, zurei u pravcu svetla, sa rukama stisnutim uz bokove i zgrenim u drhtave pesnice. "Zato si obuena?" upita je on iznenaenim glasom. Dok ga je posmatrala, jabuica joj je poigravala u grlu. On protrlja ponovo oi i ukloni dugu kosu sa slepoonica. "Samo sam... gledala napolje", ree ona. "Ali zato si obuena?" "Nisam mogla da zaspim." Posmatrao ju je mamurnim pogledom, oseajui kako srce poinje polako da mu usporava otkucaje. Kroz otvorenu pijunku uo ih je kako urlaju napolju, a onda celu graju nadjaa poznati glas Bena Kortmana: "Izii, Nevile!"

Brzo je spustio vratanca na otvor pijunke i okrenuo se prema Rut. "Hou da znam zato si obuena", ree on ponovo. "Tek tako", uzvrati ona. "Htela si da ode dok sam spavao?" "Ne, ja..." "Jesi li?" Ona bolno uzviknu kada ju je Nevil epao za zaglavke na rukama. "Ne, ne", ree ona brzo. "Kako sam mogla kad ih ima toliko napolju?" Stajao je teko diui i gledajui njeno preplaeno lice. Neto mu se skupilo u grlu kada se setio oka koji je doiveo prilikom buenja, pomislivi da je ona Virdi. A onda joj naglo pusti ruke i okrenu se. A bio je gotovo siguran da je prolost mrtva. Koliko li je samo prolosti bilo potrebno vremena da umre. Rut nije rekla ni rei dok je on nalivao veliku au viskija i ispio je naduak. Virdi, Virdi, pomisli on utueno i dalje si uz mene. Zaklopio je oi i stisnuo zube. "Je li to bilo njeno ime?" zau on Rut kako pita. Miii mu se zgrie, a zatim opruie. "Sve je u redu", ree on najzad mrtvim glasom. "Vrati se u postelju." Rut se povue malo unazad. "ao mi je", ree. "Nisam mislila da..." Nevilu najednom postade jasno da on zapravo ne eli da se Rut vrati u krevet. Vie je voleo da ona ostane sa njim. Nije znao zato, tek nije hteo da bude sam. "Pomislio sam da si ti moja ena", ree. "Probudio sam se i pomislio..." Povukao je dobar gutljaj viskija, ali se zagrcnuo kada mu je nekoliko kapi ulo u dunik. Rut je stajala u senci i sluala. "Shvata, ona se vratila", ree Nevil. "Sahranio sam je ali ona je ponovo dola jedne noi. Izgledala je... kao ti sada. Samo nejasan obris u tami. Bila je mrtva. Ali se ipak vratila. Pokuao sam da je zadrim ovde. Pokuao sam, ali ona vie nije bila... razume? Sve to je elela bilo je samo..." S naporom je obuzdao jecanje koje mu je dopiralo iz grudiju. "Moja vlastita ena", nastavio je drhtavim glasom, "vratila se da bi pila moju krv!" Spustio je au na plohu bara. Okrenuvi se, nervozno je otiao do pijunke, ostao tu nekoliko trenutaka, a zatim se ponovo vratio do bara. Za sve to vreme Rut nije progovorila ni rei; samo je stajala u tami i sluala. "Ponovo sam je odneo", ree Nevil. "Morao sam sa njom da uradim istu stvar kao i sa ostalima. Mojoj vlastitoj eni." Neto mu je zagrebalo u grlu. "Kolac", ree on uasnim glasom. "Morao sam i njoj da zabijem kolac. To mi je jedino preostalo. Ja..." Nije zavrio. Stajao je dugo vremena, drhtei bespomono celim telom dok su mu oi bile vrsto zaklopljene. Zatim je ponovo poeo da pria. "Uinio sam to pre skoro tri godine. Pa ipak, sve je jo svee u mom seanju, neprekidno me proganja. ta sam mogao da uinim. ta bi ti mogla da uini?" Udario je snano pesnicom o plohu bara kada su slike prolosti poele da mu preplavljuju um. "Bez obzira na to koliko se trudio, nisam uspeo da zaboravim, da se prilagodim, niti da se pomirim sa tom izvesnou." Provukao je drhtave prste kroz kosu. "Znam kako se osea, znam. U poetku ti nisam verovao. Bio sam bezbedan i siguran u mojoj maloj orahovoj ljuski. A sada..." Odmahnuo je glavom polako, utueno. "U magnovenju je sve nestalo. Pomirenost, sigurnost, spokojstvo - sve je to iezlo." "Roberte."

Glas joj je bio isto tako slomljen kao i njegov. "Zato smo ovako kanjeni?" upita Rut. On duboko uzdahnu. "Ne znam", odgovorio je gorko. "Ne postoji odgovor, nema nikakvog razloga. To je, naprosto, tako." Ona mu se polako pribliila. A onda, bez oklevanja ili povlaenja, Rut se pripi uz Nevila; dvoje ljudi stajalo je izgubljeno u noi, vrsto se steui u zagrljaju. "Roberte, Roberte." Ruke poee da joj klize po njegovim leima, glei ga i milujui, dok ju je on vrsto drao u zagrljaju, spustivi oi na njenu toplu meku kosu. Usne su im dugo ostale spojene, a njene ruke, poudno su se obavijale oko njegovog vrata. A onda su seli u tamu, pripijeni jedno uz drugo kao da se sva toplota sveta nalazi u njihovim telima i oni treba da je podele. Nevil je oseao kako joj se grudi diu i sputaju kada se sasvim pripila uz njega, sa rukama koje su ga vatreno grlile i licem koje mu je klizilo niz vrat. Njegove velike ruke prodirale su joj u kosu, mrsei i igrajui se sa svilenim vlasima. "ao mi je, Rut." "ao ti je?" "Zato to sam bio grub prema tebi, zato to ti nisam verovao." Ona je utala, drei ga vrsto u zagrljaju. "Oh, Roberte", ree najzad. "To je tako nepoteno. Tako nepoteno. Zato smo mi jo ivi? Zato nismo svi mrtvi? Bilo bi bolje da smo svi mrtvi." "-, ", ree on, oseajui kako mu se neto snano i mono razliva iz srca i uma. "Sve e biti u redu." Osetio je kako joj glava podrhtava na njegovom ramenu. "Bie, bie", ree. "Kako moe da bude?" "Bie", ree on, iako je znao da ni sam ne veruje u to, iako je bio svestan da to samo ova rastua napetost izvlai rei spokojstva iz njega. "Ne", ree ona, "ne." "Da, bie, bie, Rut." Uopte nije bio svestan koliko su vremena proveli sedei vrsto zagrljeni na kauu. Sasvim je izgubio predstavu o vremenu i prostoru; postojali su samo njih dvoje, oseajui neodoljivu potrebu jedno za drugim; dva poslednja ljudska bia koja su preivela uasan pohod crne smrti konano su se nala. A onda se u njemu javi elja da uini neto za nju da joj pomogne. "Hodi", ree. "Hou da te pregledam." Ona se skupi u njegovom zagrljaju. "Ne, ne", ree Nevil brzo. "Ne boj se. Ubeen sam da neemo pronai nita. ak i ako pronaemo, ja u te izleiti. Kunem se da u te izleiti, Rut." Posmatrala ga je u tami, ne izgovorivi ni re. Nevil ustade, podigavi je sa sobom; u njemu poe da narasta uzbuenje koje nije osetio ve godinama. eleo je da je izlei da joj pomogne. "Dozvoli mi", ree. "Neu ti nita. Obeavam ti. Moramo samo da saznamo. Moramo da budemo sigurni. Tek tada emo moi da pravimio planove i da delamo. Spasiu te, Rut. Spasiu te, ili u i ja umreti." Ona je i dalje podrhtavala. "Hodi, Rut." Kada se jednom oslobodio podozrenja i sumnji, nita ga vie nije sputavalo; oseao je kako mu podrhtava celo telo.

Uveo ju je u spavau sobu. Tek kada su stali pod svetlost abaurske lampe, Nevil je primetio koliko je Rut uplaena, i privukao ju je u zagrljaj, neno je milujui po kosi. "Sve je u redu", polako je ponavljao. "Sve je u redu, Rut. Ma ta budemo otkrili, sve e biti u redu. Zar ne razume?" Postavio ju je u naslonjau; lice joj je bilo bezizraajno, a telo poelo da drhti, dok je on zagrevao iglu na plamenu Bunsenove lampe. Nevil se nae i poljubi je u vrat. "Nita se ne boj", ree blagim glasom. "Nita se ne boj." Zaklopila je oi dok joj je zabadao iglu. I sam je osetio bol u prstu kada je istisnuo nekoliko kapi njene krvi i razmazao ih po ploici. "Odlino, odlino", ree on kroz stisnute zube, stavivi joj komadi vate na ranu na prstu. Oseao je kako bespomono drhti. Uinio je sve da to obuzda, ali mu nije polo za rukom. Ploica mu je gotovo ispala iz ruke i on se okrenu ka Rut sa osmehom, pokuavajui da ublai plimu straha koja joj se oitavala na licu. "Ne boj se", ree. "Molim te. Izleiu te ako si zaraena. Hou, Rut. Hou." Sedela je bez rei, posmatrajui ga praznim pogledom dok je radio. Ruke su joj nepomino poivale na krilu. "ta e uraditi ako... ako sam ipak zaraena?" upita ga polako. "Nisam siguran", ree on. "Jo ne. Postoji itavo mnotvo stvari koje mogu da preduzmem." "Na primer?" "Vakcina, pre svega." "Kazao si da vakcine ne pomau", ree ona pomalo drhtavim glasom. "Da, ali..." prekide on misao, dok je stavljao staklenu ploicu pod mikroskop. "ta e uiniti, Roberte?" Polako je ustajala iz naslonjae dok se on nadnosio nad mikroskop. "Roberte, ne gledaj!" zavapi ona iznenada, moleivim glasom. Ali on je ve video. Dah mu je zastao u grudima. Oi im se sretoe. "Rut", proaputa Nevil zapanjenim glasom... U istom trenutku, drveni malj spusti mu se na elo. Plima bola prostruja kroz glavu Roberta Nevila i on oseti kako mu tlo izmie pod nogama. Padajui na stranu povukao je sa sobom i mikroskop. Kada je dotakao kolenima pod on podie zbunjeni pogled prema njenom licu koje je strah izobliio. Malj ponovo udari i on jauknu od bola. Da ne bi udario licem o zemlju ispruio je ispred sebe dlanove. Stotinu milja ispred sebe zauo je njeno isprekidano jecanje. "Rut", prostenjao je. "Kazala sam ti da ne gleda!" viknu ona. On se isprui i obgrli joj noge; trei udarac malja, bio je upravljen u potiljak. "Rut!" Ruke Roberta Nevila omlitavie i skliznue niz njena bedra, strgavi ovei komad haljine. Trenutak pre no to mu je um zaposela tama osetio je u udovima i prstima uasan bol. 19. Kada je otvorio oi u kui je vladala mukla tiina. Ostao je nepomian nekoliko trenutaka zurei u pod. A onda, sa bolnim uzdahom podie se na noge. Gomila otrih igala rasprsla mu se u mozgu i on se ponovo srui na pod, pntiskajui rukama glavu u kojoj mu je sve bualo. Ponovo je leao na podu, dok su mu iz grla izlazili nemuti glasovi. Posle nekoliko minuta ponovo je pokuao polako da ustane, pridravajui se za rub tezge. Pod se ljuljao pod njim dok se pridizao, zatvorenih oiju i na nesigurnim nogama.

Prolo je dugo vremena pre no to mu je uspelo da se otetura do kupatila. Tu se ispljuskao hladnom vodom, a zatim seo na ivicu kade, stavivi hladan i vlaan pekir na elo. ta se dogodilo? Tupo je zurio u bele ploice na podu. Zatim je lagano ustao i otiao u trpezariju. U njoj nije bilo nikoga. Prednja vrata su bila poluotvorena u sivilo ranog jutra. Ona je nestala. I tada se setio. Brzo se vratio u spavau sobu, oslanjajui se o zidove kako ne bi pao. Poruka se nalazila na tezgi pored prevrnutog mikroskopa. On podie papir neosetljivim prstima, i ode do kreveta. Sruivi se na postelju sa bolnim uzdahom, podigao je pismo u visinu oiju. Ali slova su se povijala i preplitala. Nevil protrese glavom i zatvori oi. Kada ih je posle nekoliko minuta otvorio, bio je u stanju da ita. Roberte, Sada zna. Zna da sam te pijunirala i da je gotovo sve to sam ti rekla bila la. Pa ipak, piem ti ovo pismo zato to elim da te spasem, ako budem mogla. Kada mi je bio dodeljen zadatak da te pijuniram, tvoj ivot me je ostavljao sasvim ravnodunom. To je zato to sam imala mua, Roberte. Mua koga si ti ubio. A onda se sve promenilo. Postalo mi je jasno da su i tebe okolnosti prisiljavale na sve ono to si radio, ba kao i nas. Mi smo zaraeni. Ti to ve zna. Ono, meutim, to nisi shvatio jeste da emo mi ostati ivi. Otkrili smo nain kako da to postignemo, i sada ponovo uspostavljamo drutvo, polako ali sigurno. Moraemo da odbacimo sva ona jadna bia koje je smrt ve dostigla. Takoe emo, iako se u sebi molim da to ne uinimo, moda odluiti da ubijemo tebe i sve sline tebi. Sve sline meni? - pomisli on zbunjeno. Ponovo je spustio pogled na pismo. Pokuau da te spasem. Rei u im da si odve dobro naoruan, tako da jo ne moemo da te napadnemo. Iskoristi vreme koje ti pruam, Roberte! Napusti kuu i pobegni u planine gde e biti siguran. Nas je sada vrlo malo. Ali pre ili kasnije postaemo veoma dobro organizovani, i nita to bih ja rekla nee moi da ih uzdri da te ne unite. Za ime Boga, Roberte, bei dok jo moe. Znam da mi moda nee verovati. Ti sigurno sumnja da mi ve moemo da ivimo jedno krae razdoblje na suncu. Takoe mi moda nee verovati da je moj ten bila samo minka. Isto kao to e ti zvuati sasvim neverovatno da nam klice vie ne smetaju. Upravo zbog toga sam ti ostavila jednu od mojih pilula. Uzimala sam ih sve vreme dok sam bila ovde. Drala sam ih u pojasu koji sam nosila oko struka. Sigurno e otkriti da one predstavljaju kombinaciju defibrinisane krvi i droga. Ni sama ne znam ta je to tano. Krv hrani klice, a droga spreava razmnoavanje. Upravo je otkrie ove pilule spreilo da svi ne poumiremo, i omoguilo nam da ponovo polako uspostavimo drutvo. Veruj mi da je sve ovo istina i bei to pre! Molim te da mi oprosti. Nisam nameravala da te udarim i beskrajno mi je ao to sam morala to da uinim. Ali uasno sam se plaila onoga to e preduzeti kada otkrije istinu. Oprosti to sam te slagala za toliko mnogo stvari. Ali molim te da mi veruje ovo: kada smo bili zajedno u tami, pripijeni jedno uz drugo, ja te nisam pijunirala. Ja sam te volela. Rut Proitao je pismo ponovo. Zatim mu ruke skliznue niz telo i on poe praznim pogledom da zuri u pod. Nije mogao da veruje. Polako je odmahnuo glavom i pokuao da shvati, ali mu je smisao izmicao.

Mahinalno je priao tezgi i podigao malu ilibarsku pilulu. Nekoliko trenutaka drao ju je na dlanu, zatim ju je omirisao i liznuo. Oseao je kako se polako rastae sva ona sigurnost koju je razum sazdao oko njega. Same osnove njegovog ivota poele su da se ljuljaju i da podrhtavaju, i to ga je zaplailo. Pa ipak, nije mogao da ne prihvati injenice. Pilula, bronzana boja njenih nogu, izlazak po danu, reakcija na beli luk. Zavalio se u naslonjau i bacio pogled na malj koji je leao na stolu. Polako i s naporom, njegov um je najzad poeo da povezuje stvari. Kada ju je prvi put ugledao ona je poela da bei od njega. Da li je i to samo bio trik? Ne, ona se stvarno prestraila. Sigurno ju je prepao njegov krik, a zatim je, iako ga je oekivala, u panici sasvim zaboravila na zadatak. Tek kasnije kada se malo primirila bila je sposobna da iskonstruie onu priu o praznom stomaku koji ne moe da podnese miris belog luka. Lagala je, osmehivala se i izigravala bespomonu rtvu, prikupljajui sve vreme informacije zbog kojih je bila poslata. A kada je htela da ode nije mogla zbog Kortmana i ostalih. Tada se i on probudio, oni su se grlili... Nevilova bleda pesnica lupi po plohi tezge. 'Ja sam te volela.' La. La. Nervoznim prstima zguvao je pismo i zavitlao ga u jedan ugao sobe. Iznenada erupcija besa izazvala je plimu bola u njegovoj glavi i on je stisnuo vrsto obema rukama, zatvorivi oi sa bolnim jecajem. Ostao je nepomian nekoliko minuta. A onda polako ustade iz naslonjae i ispravi mikroskop. Ostali deo njenog pisma nije bio la, znao je to. Znao je jer tu je bila pilula, tu su bile injenice i seanja. Ali znao je jo neto to Rut i njen narod nisu znali. Dugo nije odvajao pogled od mikroskopa. Da, znao je. Prihvatanje nove istine koje je sada gledao izmenila je itav njegov svet. Kako je glup i nepronicljiv bio kada to nije mogao da predvidi. A proitao je reenicu stotinama, pa ak i hiljadama puta. Ali izgleda da je nikada nije shvatio. Bila je to sasvim kratka reenica, ali znaila je tako mnogo. Bakterije mogu da mutiraju.

etvrti deo: JANUAR 1979.

20. Bila je no kada su doli. Dovezli su se u zamraenim automobilima na kojima su goreli veliki farovi, sa pukama, sekirama i akljama. Pojavili su se iz tame, praeni snanom bukom motora, dok su duge bele ruke njihovih farova skliznule iza ugla bulevara i razlile se po ulici Kimaron. Robert Nevil je sedeo pored pijunke kada su oni doli. Odloio je knjigu i dokono zurio napolje kada su se beli zraci zarili u beskrvna lica vampira; oni su poeli da se zbunjeno komeaju, dok su im divlje crne oi kao paralizovane poivale na zaslepljujuoj svetlosti. Nevil odskoi od pijunke, a srce poe mahnito da mu bije u grudima. Za trenutak je stajao drhtei u mranoj sobi, nesposoban bilo ta da preduzme. Neto mu se skupilo u grlu kada je zauo zvuk automobilskih motora ak i kroz debele izolacione zidove. Na um mu padoe pitolji u pisaem stolu i mainka na tezgi. Bilo je to jedino oruje kojim je mogao da brani kuu. vrsto je stisnuo prste sve dok mu se nokti nisu zarili u dlanove. Ne, ve je doneo odluku; paljivo ju je razradio tokom poslednjih meseci. Nee se boriti. Oseajui teku i neprijatnu muninu u stomaku, ponovo je priao pijunki i pogledao napolje. Ulica je predstavljala poprite brzog i nasilnog delanja, koje se odvijalo pod snanim svetlom farova. Ljudi su navalili na ljude, a tupi bat izama odjekivao je sa plonika. Zatim se razlee jedan pucanj, uplje odjeknuvi, a onda poe paljba.

Muki vampiri padali su pokoeni hicima. etiri oveka hvatali su ih za ruke i pridravali ih, dok su druga dvojica zabijala sjajne kopljaste vrhove svojih aklji u grudi vampira. Nevilovo lice se zgri kada krici poee da ispunjavaju no. Gledajui ovaj prizor, oseao je kako mu dah zastaje u grudima. Ljudi u tamnim odelima znali su tano ta rade. Napolju se videlo sedam vampira, est mukaraca i jedna ena. Pridolice su opkolile ovu grupu, sputali im ruke i zabadali im britke aklje duboko u tela. Krv bi zaikllala po tamnom ploniku, i vampiri su nestajali jedan za drugim. Nevil je sve vie drhtao. Da li je to novo drutvo? - odjeknu mu u svesti. eleo je da veruje da su oni prisiljeni na ovo to rade, ali stravinost prizora prizvala je najcrnje slutnje. Moraju li to odista ovako da ine? Je li ovo nemilosrdno i okrutno klanje odista neophodno? Zbog ega su ubijali nou kada su vampiri danju mogli da budu bezbolno umoreni? Robert Nevil je osetio kako mu zgrene pesnice podrhtavaju. Nimalo mu se nije dopadao ovaj prizor koji ga je neobino podseao na metodino klanje. Znatno su vie liili na gangstere nego na ljude koje je nuda naterala da to preduzmu. Na njihovim licima oitovali su se izrazi zlokobnog trijumfa pod bledom i snanom svetlou farova. Ta lica bila su okrutna i bezoseajna. Iznanada, jedna misao proe Nevila jezom. Gde je Ben Kortman? Brzo je pogledom pretraio ulicu, ali nije video Kortmana. Sasvim se pripio uz pijunku kako bi imao to bolji pogled. Najednom mu je postalo jasno da ne eli da se oni doepaju Kortmana i da ga unite na ovaj nain. U njemu se najednom pojavilo oseanje ijeg porekla nije bilo svestan - oseanje vee naklonosti prema vampirima nego prema njihovim delatima. Sedam vampira lealo je zgreno na tlu u lokvama krvi. Svetlost farova poe ponovo da klizi preko ulice, osvetljavajui no. Nevil okrenu glavu u stranu kada je snaan snop skliznuo preko prednjeg dela njegove kue. A onda, kada je trenutna zaslepljenost prola, on ponovo pogleda napolje. Pucanj. Nevilove oi se upravie prema mestu koje su osvetljavali farovi. Zgrio se. Kortman se nalazio na krovu kue sa druge strane ulice. Uspinjao se prema dimnjaku, muklo bubnjajui po crepovima. Najednom Nevil shvati da se Ben Kortman, zapravo, sve vreme krio u dimnjaku, i pri pomisli na to obuze ga plima oaja. Usne su mu bile vrsto stisnute. Zato nije paljivije pretraivao susedstvo. Nije mogao da odagna muninu koja se javila pri pomisli da e Kortmana ubiti ovi okrutni stranci. Iako to objektivno nije imalo nikakvog znaaja, osetio je kako ga obuzima mrnja. Ako je ve neko trebalo da svri sa Kortmanom, onda je to bio samo on. Ali vie se nita nije moglo uiniti. Praznim i tupim pogledom posmatrao je snopove farova na Kortmanovu telu koje se nemono izvijalo. Duge bele ruke lagano su posezale za nekakvim uporitem na krovu. Polako, sasvim polako, kao da Kortman pred sobom ima sve vreme ovog sveta. Pouri! zaurla Nevil u sebi. Oseao je kako se sve u njemu napree do granice kidanja, dok je posmatrao spore pokrete Kortmanove agonije. Ljudi se nisu dovikivali niti su se ule komande. Jednostavno su podigli puke i kroz no se zaori rezak odjek plotuna. Nevil je gotovo osetio kako se meci zabijaju u njegovo vlastito telo. Poeo je da drhti kao prut kada je video Kortmanovo telo kako se trza pod kiom metaka. Ben je i dalje puzio, i Nevil ugleda njegovo belo lice i vrsto stisnute zube. Kraj Olivera Hardija, pomisli; smrt svih komedija i prestanak smeha. Nije vie uo neprekidne plotune puaka. Nije ak ni osetio kako mu suze klize niz obraze. Pogled mu je bio upravljen u nezgrapno oblije svog starog prijatelja koji je jo pokuavao da se uspentra uz jarko osvetljen krov. Kortmanu je konano polo za rukom da se uspravi na kolena i da se grevitim prstima uhvati za dimnjak. Telo mu se izvijalo pod kiom metaka. Crne oi netremice su zurile u zaslepljujue farove dok su mu se usne krivile u beumne krike.

A onda mu je uspelo da se uspravi pored dimnjaka: Nevilovo lice izobliila je grimasa videvi Kortmana kako poinje da podie desnu nogu. Ali bune mainke nisu prestajale da ga zasipaju vruim olovom. Za trenutak Kortman je stajao uspravljen pod usijanom kiom, dok su mu ukoene ruke bile visoko dignute iznad glave, a drzak prkos poigravao na bledom licu. "Bene", promrmlja Nevil, gotovo nerazgovetnim apatom. Telo Bena Kortmana se zgri, nae napred i pade. Poelo je da klizi i da se polako kotrlja niz crepove, a zatim polete preko ruba krova. U iznenadnoj tiini Nevil zau tup udarac sa druge strane ulice. Sa gaenjem je okrenuo glavu kada je ugledao ljude kako tre prema telu koje se koprcalo sa svojim otrim akljama. Zatvorio je oi i ponovo zario duge nokte u dlanove. A onda se zauo bat izama. Nevil ustuknu u tamu. Stajao je na sredini sobe, ekajui da ga pozovu ili da mu kau da izae napolje. Oseao se ukoeno. Neu da se borim, ponavljao je neprestano u sebi. Bez obzira na to to je to eleo i bez obzira na to to je ve mrzeo crne prilike sa njihovim revolverima i krvoednim akljama. Pa ipak, nee se upustiti u borbu. Doneo je tu odluku nakon veoma pomnog razmiljanja. Oni e uiniti ono to budu morali, makar i uz suvino nasilje i neshvatljivo uivanje. On je ubijao pripadnike njihovog naroda, tako da im preostaje samo da ga uhvate kako bi se spasli. Nee se boriti. Prepustie se pravdi njihovog novog drutva. Kada ga budu pozvali on e izii i predati se; bila je to vrsta odluka. Ali oni ga nisu pozvali. Nevil se zbunjeno trgao kada se otrica sekire duboko zarila u ulazna vrata. Stajao je drhtei u tami trpezarije. ta e uiniti? Zato ga nisu pozvali da se preda? On nije bio vampir ve ovek kao i oni. ta e uiniti? Munjevito se okrenuo i pogledao prema kuhinji. Udarci sekire zauli su se i na zapretenim zadnjim vratima. Nervozno je krenuo prema hodniku. Uplaen pogled klizio mu je od prednjih do zadnjih vrata. Srce mu je besomuno udaralo u grudima. Vie nita nije shvatao, nita. Sa uzvikom zbunjenog iznenaenja on utra u hodnik kada se opkoljenom kuom razlee pucanj puke. Oni su pucali u bravu na prednjim vratima. Od drugog pucnja ui mu se sasvim zagluie. A onda mu je, najednom, sinulo. Oni nisu doli da ga izvedu na sud i pred pravdu. Oni su doli da ga pogube. Zaplaeno mrmljajui pojurio je prema spavaoj sobi. Prsti poee grevito da mu preturaju po fijokama stola. Konano se uspravio na drhtavim nogama, drei dva pitolja. Ali ta ako oni ipak dolaze da ga odvedu u zatvor? Ravnao se jedino prema injenici da ga nisu pozvali da izie. Ali u kui nije bilo svetla, moda su pomislili da je ve otiao. Stajao je drhtei u tami spavae sobe, nesvestan ta da preduzme, dok mu je uas ispunjavao grudi. Zato nije pobegao? Zato je nije posluao i pobegao? Budalo! Jedan od pitolja mu ispade iz drhtavih prstiju kada su prednja vrata bila probijena. Teki koraci zabubnjae trpezarijom i Robert Nevil se brzo baci na pod, vrsto steui preostali pitolj ukoenim beskrvnim prstima. Nee ga ubiti bez borbe. Promrmljao je neku kletvu kada se u mraku sudario sa tezgom. A onda se ukoi, napregnuto iekujui. U susednoj sobi jedan ovek je neto rekao to on nije razumeo, a onda hodnikom poee da klize snopovi baterijskih lampi. Nevil zadra disanje. Oseao je kako soba poinje da se vrti oko njega. To je, dakle, kraj. Bila je to jedina stvar koja mu je pala na um. To je, dakle, bio kraj. Teke cipele odjeknue u hodniku. Nevilovi prsti se jo vre obavie oko pitolja, dok su mu preplaene oi nepomino poivale na vratima. Dva oveka uoe. Snopovi njihovih baterijskih lampi poeli su da araju po sobi, a onda jedan skliznu na njegovo lice. Dvojica munjevito odskoie ustranu.

"Pazi, ima revolver!" viknu jedan i poe da puca. Nevil zau kako se meci zabijaju u zid iznad njegove glave. A onda poe da laje i pitolj u njegovoj ruci, obasjavajui mu lice kratkotrajnim blescima. Nije gaao nijednog od njih; automatski je pritiskao obara. Jedan ovek bolno kriknu. A onda Nevil oseti kako mu se reska jara munjevito razliva po grudima. Ustuknuo je korak unazad i zateturao se dok mu se celo telo zgrilo u bolu. Opalio je jo jedanput, a onda se sruio na kolena i pitolj mu je ispao iz prstiju. "Pogodio si ga!" zau on nekoga da vie iz neposredne blizine. Pokuavao je da uhvati pitolj ali mu se iz mraka spusti na ruku jedna teka izma i slomi je. Nevil sa krikom povue ruku i srui se na pod, oseajui kako mu se plima bola rasprskava po celom telu. Grube ruke ga uhvatie ispod miki i podigoe. Pitao se kada e ga dokrajiti. Virdi, pomisli iznenada; Virdi, evo me, dolazim. Bol u njegovim grudima izgledao je poput rastopljenog olova koje neko sipa po njemu sa velike visine. Oseao je i uo vrhove svojih izama kako se vuku po podu i bio je pripravan da svakog trenutka umre. Neka se to dogodi u mojoj kui, sinu mu najednom u svesti. Pokuao je da prui slab otpor, ali ih to nije zaustavilo. Imao je utisak kao da mu se neke otre kande zarivaju u grudi dok su ga vukli kroz trpezariju. "Ne", zavapi. "Ne!" Bol se uspuzao od grudi do mozga i poeo da biva nesnosan. Sve je poinjalo da se rastae u tamu. "Virdi", promrmlja on hrapavim apatom. Crne prilike izvukoe njegovo mlitavo telo iz kue i povedoe ga u no. U svet koji je od sada pripadao njima, a ne vie njemu. 21. Zvuk; vazduhom se razlegao apat. Robert Nevil muklo zakalja, a zatim mu bol u grudima izoblii lice u grimasu: teko je zastenjao kada mu se glava blago pomerila na ravnom jastuku. Zvuk je postao jai, a onda se pretvorio u neobinu meavinu umova. Ruke mu nemono klonue niz bokove. Zato mu nisu odagnali ovaj plamen iz grudi. Imao je utisak da mu neko neprestano stavlja usijano uglevlje na ivo meso. Usne mu se ponovo zgrie u neizdrivom bolu, a zatim, polako i s naporom, Robert Nevil otvori oi. Zurio je u grubu gipsanu tavanicu itav minut, ne zatvarajui one kapke. Plime i oseke bola naizmenino su mu preplavljivale grudi u nepravilnim razmacima. Lice mu je izraavalo napregnutost, vrstu volju da se ne prepusti bolu. Ako bi ga samo za trenutak opustio, vatra u grudima postajala je nesnosna; morao je na neki nain da je obuzda. Prvih nekoliko trenutaka bio je u stanju jedino da misli na bol i da se bori protiv njegovih estokih naleta. A onda, posle neodreeno dugo vremena, mozak je ponovo poeo da mu radi; lagano, kao pokvarena maina koja se svakog asa zaustavlja i ponovo pokree, zastajkuje i kaljucavo radi. Gde sam? - bilo je prvo to mu je palo na pamet. Bol je bio nesnosan. Pogledao je prema grudima i video da su obavijena irokim zavojem na ijoj se sredini nalazila velika crvena mrlja koja se polako dizala i sputala. On zaklopi oi i proguta pljuvaku. Ranjen sam, pomisli. Ranjen sam teko. Usta i grlo bili su mu sasvim suvi. Gde sam, ta sam... A onda se setio; setio se tamnih prilika i napada na njegovu kuu. Shvatio je gde se nalazi jo pre no to je lagano okrenuo glavu; kroz koprenu bola ugledao je zapretene prozore. Gledao je dugo u prozore, zgrenog lica i stisnutih zubi. Zvuk je dopirao spolja; zvuk komeanja i amora. Pustio je da mu glava ponovo padne na jastuk i ostao je u tom poloaju, netremice zurei u tavanicu. Sve je ovo ve prevazilazilo njegovu mo poimanja. Bilo je teko ne poverovati da je sve samo komarni san. Vie od tri godine bio je sam u kui, a sada svi ovi ljudi. Ali otar i

rezak bol u grudima i crvena mrlja koja je postajala sve vea i vea odagnavali su svaku obmanu o snu. Zaklopio je oi. Uskoro u umreti, pomislio je u sebi. Pokuao je da prihvati tu injenicu ali mu nije polo za rukom. Bez obzira na to to je tokom svih ovih godina iveo u atmosferi smrti, bez obzira to mu je borba za goli opstanak nalagala stalno nove i nove smrti - njemu nije polo za rukom da se pomiri sa tim. Lina smrt i dalje se nalazila sa one strane shvatljivog. Jo je leao na leima kada su se vrata iza njega otvorila. Nije mogao da se okrene zato to je to izazivalo novi bol. Leao je nepomino, oslukivajui bat koraka koji se pribliavao postelji. Podigao je pogled, ali nikoga nije bilo u njegovom vidnom polju. Moj delat, pomisli on, pravda novog drutva. Zaklopio je oi i primirio se. A onda koraci nastavie da se pribliuju sve dok se nisu zaustavili pored same postelje. Pokuao je da proguta pljuvaku, ali mu je grlo bilo odve suvo. Prevukao je jezikom preko usana. "Jesi li edan?" On je pogleda praznim oima i srce najednom poe bre da mu kuca u grudima. Ubrzani protok krvi razlio je plimu bola po njegovom telu i on za trenutak ostade zgren. Oseao je kako se polako primie agoniji. S naporom je okrenuo glavu na jastuku, grizui donju usnu i grevito steui pokriva. Crvena mrlja postajala je sve vea. Ona se spustila na kolena, briui mu znoj sa ela i prevlaei mu preko usana hladnim i nakvaenim pekirom. Bol je poeo lagano da poputa i konture njenog lica ponovo poprimie vrst oblik. Nevil je leao nepokretno, posmatrajui je napaenim oima. "Tako", ree najzad. Ona nije odgovorila. Podigla se i sela na ivicu postelje. Ponovo je poela da mu brie znoj sa ela. Zatim se nagla preko kreveta i on zau kako sipa vodu u au. Bol mu je prostrujao celim telom dok mu je ona podizala glavu i davala da pije. Sigurno se i oni tako oseaju kada im zabadaju aklje, pade mu na um. Ova otra i reska agonija, dok krv lagano istie iz tela. Glava mu ponovo klonu na jastuk. "Hvala", promrmlja Nevil. Sela je ponovo pored njega, dok joj je na licu bila udna meavina naklonosti i nespokojstva. Njena crvena kosa bila je skupljena u veliku punu na potiljku. Izgledala je veoma odluno i samouvereno. "Nisi mi poverovao, zar ne?" upita ona. On se muklo zakalja. Zatim je iroko otvorio usta i nekoliko trenutaka poudno udisao sve jutarnji vazduh. "Jesam... verovao sam ti", ree. "Zato onda nisi pobegao?" Pokuao je da odgovori ali mu rei zastadoe u grlu. Ponovo je zakrkljao i izgubio dah. "Naprosto... nisam mogao", promrmlja. "Gotovo sam otiao nekoliko puta. Jednom sam se ak spakovao i... krenuo. Ali nisam mogao, nisam mogao da... odem. Odve sam se bio navikao na... kuu. To je bila navika, sasvim... obina ljudska navika. Jednostavno sam se... navikao." Ona pree pogledom preko njegovog oznojenog lica, a zatim vrsto stisnu usne dok mu je brisala elo. "Suvie je kasno sada", ree Rut. "Ti to zna, zar ne?" Neto mu zakrklja u grlu dok je gutao pljuvaku. "Znam", ree. Pokuao je da se osmehne, ali mu se usne samo zgrie u runu grimasu.

"Zbog ega si im se onda suprotstavio?" upita ga ona. "Imali su nareenje da te dovedu neozleenog. Da nisi pucao na njih, oni te ne bi ranili." Neto mu se skupilo u grlu. "Sada je svejedno... prostenja." Zatvorio je oi i vrsto stisnuo zube kako bi ublaio nalet bola. Kad ih je otvorio, ona je jo bila tu. Izraz njenog lica nije se promenio. Osmehnuo se jedva primetnim pokretom usana. "Tvoje... tvoje drutvo je... ba lepo", proaputa. "Ko su oni gangsteri koji su doli po mene? Je li to... tvoj konzul pravde?" Imala je razoaran pogled. Ona se promenila, pomisli najednom Nevil. "Nova drutva su uvek primitivna", odgovori Rut. "Trebalo bi da to zna. Na izvestan nain mi predstavljamo revolucionarnu grupu; uspostavljamo drutvo nasiljem. To je neizbeno. Uostalom, tebi nasilje nije strano. I ti si ubijao. Mnogo puta." "Samo u... samoodbrani." "To isto i mi inimo" ree ona mirno. "U borbi za opstanak. Ne smemo da dopustimo da smrt postoji uporedo sa ivotom. Njihovi umovi su istroeni, i oni ive samo sa jednim ciljem. Moramo da ih unitimo. Kao i onoga koji ubija i mrtve i ive." Dubok uzdah izazvao je plimu bola u njemu. Oseao je vatru ak i u oima, a celo telo mu je podrhtavalo. Uskoro e svemu doi kraj, pomisli. Ne mogu vie ovo da izdrim. Ne, smrt ga vie nije plaila. Nije je shvatao, ali ga nije ni ispunjavala strahom. Talas bola se lagano povukao i koprena se die sa njegovih oiju. On podie pogled prema njenom nepominom licu. "Nadam se", ree on. "Ali... da li si videla njihova lica kada... kada ubijaju?" Grlo mu se ponovo skupilo. "Radost", promrmlja Nevil. "ista radost." Usiljeno se osmehnula. Ona se promenila, pomisli on opet, sasvim se promenila. "Da li si ikada video svoje lice", upita ga Rut, "kada ubija?" Prevukla je pekirom preko njegovog ela. "Ja sam to videla, sea se? Bilo je uasno. U stvari, ti onda ak nisi ni ubijao, ti si me samo progonio." Nevil zatvori oi. Zato je sluam? - pomisli u sebi. Ona je postala samo bezumni predstavnik novog nasilja. "Moda si stvarno video radost na njihovim licima", ree ona. "To me ne iznenauje. Oni su mladi. Osim toga, predstavljaju ubice, ubice po dunosti, legalne ubice. Oni uivaju potovanje zbog toga to rade i svi im se dive. ta si oekivao od njih? To su samo obini ljudi. A ovek pre ili kasnije naui da uiva u ubijanju. To je stara pria, Nevile. Ti je dobro zna." On podie pogled prema njoj. Na licu joj se video usiljen, vetaki osmeh ene koja pokuava da potisne svoje bie u korist nekog vieg poziva. "Robert Nevil", ree ona. "Poslednji predstavnik stare rase." Lice mu se zgri. "Poslednji?" promrmlja on, oseajui kako ga pritiska teko breme krajnje usamljenosti. "Koliko je nama poznato", ree ona ravnodunim glasom. "Ti si poslednji. Kada i tebe bude nestalo, nee postojati niko slian tebi u itavom naem drutvu." On pogleda prema prozoru. "Napolju... ima... sveta", ree Nevil. Rut klimnu glavom. "Da, ekaju." "Moju smrt?" "Tvoje pogubljenje", ree ona. Oseao je kako mu se srce stee dok je podizao pogled prema njoj. "Bolje pouri", ree on, bez straha i sa iznenadnim prkosom u hrapavom glasu. Posmatrali su se nekoliko dugih minuta. A onda se neto prelomi u njoj. Lice joj je postalo sasvim bledo.

"Sigurna sam", ree ona blago, "sigurna sam da se ne plai." Nesvesno je poloila svoju ruku na njegovu. "Kada sam prvi put ula da e poslati ljude na tebe, htela sam da odem i da te upozorim. Ali onda sam shvatila da ako si jo tu nita te nee naterati da ode. Takoe sam nameravala da ti pomognem da pobegne poto te budu doneli ovde. Ali kada su mi rekli da si ranjen postalo mi je jasno da je bekstvo nemogue." Na usnama joj zaigra osmeh. "Drago mi je to se ne boji", ree. "Veoma si hrabar." Glas joj je postao mek. "Roberte." On oseti u tiini kako mu vrsto stee ruku. "Kako si uspela da dode do mene?" upita je Nevil. "Imam visok in u novom drutvu." On je obgrli oko miice. "Ne dozvoli im... da budu..." Poeo je da iskaljava krv. "Ne dozvoli da budu odve grubi i nemilosrdni." "ta ja mogu...", zapoe ona, ali naglo zastade. Zatim mu se osmehnu. "Pokuau", ree. Nije mogao dalje da razgovara. Bol je postajao sve nesnosniji. Izvijao se i grio kao ivotinja na umoru. Rut se nae nad njim. "Roberte", ree, "sluaj me. Oni hoe da te pogube. Bez obzira na to to si ranjen. Ne preostaje im nita drugo. Ljudi su proveli celu no napolju, ekajui na taj trenutak. Oni te se boje, Roberte, mrze te. Oni ele tvoju smrt." Ona brzo podie ruku i otkopa bluzu. Izvadila je iz prslueta malu kapsulu i vrsto je stisnula u njegov desni dlan. "To je sve to mogu da uinim, Roberte", proaputa ona. "Ovo e ti prekratiti muke. Upozorila sam te, rekla sam ti da bei." Glas joj je najednom postao loman. "Nije imalo smisla toliko da se bori, Roberte." "Znam." Rei koje su dopirale iz njegovog grla pretvorile su se u krkljanje. Ona je stajala nad njegovom posteljom sa izrazom saaljenja na licu. Njen dolazak ovde i zvanian nain istupanja sve je to bila poza, pomisli Nevil. Ona se, zapravo, bojala da bude ono to jeste. Sada to shvatam. Rut spusti glavu do njega, i poljubi ga svojim hladnim usnama. "Uskoro e biti sa njom", promrmlja ona jedva ujnim glasom. Zatim se uspravila vrsto stisnutih usana, i zakopala dva gornja dugmeta na bluzi. Uputila mu je jo jedan dug pogled, a zatim ga potapa po desnoj ruci. "Uzmi to to pre", promrmlja ona i brzo se okrenu. uo je bat njenih koraka kako se udaljavaju kroz sobu. Zatim se vrata zatvorie i on zau kako ih neko zakljuava. Zaklopio je oi i osetio tople suze kako mu klize ispod trepavica. Zbogom, Rut. Zbogom, svemu. A onda, iznenada, poe bre da die. Oslonivi se na ruke, uspravio se u sedei poloaj. Nije hteo da se polako rastoi u sve eem bolu koji mu je raspaljivao grudi. vrsto stisnuvi zube, polako se podigao na noge. Za trenutak je gotovo pao, ali, povrativi ravnoteu, on poe preko sobe, na klecavim nogama koje je jedva oseao. Priao je prozoru i provirio napolje. Ulica je bila puna ljudi. Oni su se gurali i komeali u svetlom sivilu jutra, a njihovo mrmljanje liilo je na zujanje miliona insekata. Gledao je u masu dok se levom rukom pridravao za jednu dasku. Oi su mu se caklile u groznici. A onda ga je neko spazio. Za trenutak se podigla graja koju je nadjaalo nekoliko prodornih krikova. Zatim ponovo zavlada tiina, kao da je neko veliko ebe palo na njihove glave. Svi su nepomino stajali, sa svojim bledim licima upravljenim prema njemu. On ih je takoe gledao.

I tek tada mu pred oima iskrsnu istina: ja sam jedini abnormalan meu njima. Veina uvek odluuje o tome ta je normalno, a ne samo jedan ovek. A onda je ova iznenadna pomisao naila na potporu u izrazu njihovih lica - izrazu uasa, paninog straha i zebnje - i njemu postade jasno da ga se oni boje. Za njih je on bio zla kob koju nikada nisu videli, zla kob gora ak i od bolesti sa kojom su bili primorani da ive. Predstavljao je nevidljivu utvaru koja je na svojim tajanstvenim dnevnim pohodima ostavljala iza sebe beskrvna tela njihovih najbliih. Poeo je da shvata ta oni oseaju prema njemu i nije ih mrzeo zbog toga. vre je stegao u ruci malu kapsulu. Sve dok mu ne bude zapretila odve nasilna smrt, sve dok ne bude sasvim siguran da nee biti klanja pred masom... Robert Nevil baci jo jedan pogled na novi narod Zemlje. Znao je da ne pripada njima; znao je da kao i vampiri on predstavlja anatemu i crni uas koji mora da bude uniten. Pomisao na to najednom ga ispuni radou, bez obzira na snaan bol. Hrapavo krkljanje zaulo mu se iz grla. Okrenuo se i nagao prema zidu dok je stavljao pilulu u usta. Pun krug, pade mu na um, dok mu se telom lagano razlivala malaksalost. Pun krug. Novi uas roen u smrti, novo sujeverje ulazilo je zauvek u neprobojnu tvravu ljudskog roda. Ja sam legenda.