DIDAKTIKA

Semestar IV

Fond asova: 4 + 4

ESPB 8

Ciljevi prouavanja sadraja predmeta: Upoznavanje sa teorijskim osnovama i zakonitostima obrazovanja i nastave; Praenje rezultata najnovijih naunih istraivanja na podruju didaktike; Korienje rezultata graninih nauka za bolje razumevanje didaktikih fenomena; Upoznavanje sa najvanijim didaktikim idejama, reformama i pravcima u prolosti i sadanjosti; Podsticanje i razvijanje otvorenosti prema inovacijskim nastojanjima u obrazovanju i nastavi; Upoznavanje sa osnovnim didaktikim teorijama; Razumevanje znaaja osnovnih didaktikih principa i pravila koja se primenjuju u nastavnom procesu; Upoznavanje sa specifinostima i raznovrsnim mogunostima primene nastavnih metoda, oblika rada i sredstava u razliitim uslovima; Razumevanje znaaja i funkcije obrazovne tehnologije; Izgraivanje didaktike kultura studenata, buduih uitelja i podsticanje celoivotnog uenja. Sadraj kursa (teorijska nastava): 1. Osnovni teorijski i metodoloki problemi Didaktike: Didaktika kao teorija obrazovanja i nastave. Didaktika kao nauna disciplina. Didaktika u sistemu pedagokih nauka. Sistem osnovnih didaktikih pojmova. Istorijski razvoj Didaktike (razvoj didaktikih shvatanja): Mislioci Stare Grke i Starog Rima, Humanizam i Renesansa, J. A. Komenski, . . Ruso, J. H. Pestaloci, J. F. Herbart, K. D. Uinski, D. Djui i drugi. Reformni pravci nastali krajem XIX i poetkom XX veka. 2. Ciljevi obrazovanja i nastave: Taksonomija ciljeva obrazovanja (kognitivno, afektivno, psihomotorno podruje). Operacionalizacija ciljeva obrazovanja i nastave. Nastava kao didaktiki proces: Osnovne karakteristike nastavnog procesa. Komponente nastavnog procesa. Proces saznavanja u nastavi. Razliite interpretacije procesa saznanja u nastavi (racionalizam, empirizam, pragmatizam). 3. Sadraji obrazovanja: Shvatanja i teorije o izboru nastavnih sadraja. Nastavni plan i Nastavni program. Kurikulum, sutina kurikuluma, teorije kurikuluma. Didaktiki principi: Zakoni, principi i pravila nastavnog rada. Sistem didaktikih principa.
1

4. Organizacioni oblici nastave: Razredno-asovni i predmetni sistem nastave. Reformni pravci nastali krajem XIX i poetkom XX veka. Spoljanja organizacija kolskog i nastavnog rada (kolski prostor, razred, odeljenje). Unutranja organizacija kolskog rada i njena struktura (nastavni as). Ostali oblici kolskog i nastavnog rada: dopunska, dodatna, izborna, fakultativna, celodnevna kola, produeni boravak i druge. Organizacija nastave i specifinosti rada u nepodeljenoj koli. 5. Etape nastavnog procesa: Struktura nastavnog procesa. Pripremanje uenika za rad. Obrada novih sadraja (izvori znanja, dimenzije znanja). Vebanje u nastavi. Ponavljanje. Proveravanje. 6. Didaktike teorije: Materijalne i formalne teorije obrazovanja. Didaktika zasnovana na teoriji obrazovanja. Didaktika pouavanja i uenja. Didaktika zasnovana na teoriji informacija. Sistemsko teorijska didaktika. 7. Klasifikacija i vrste nastave: Tradicionalni nastavni sistemi. Savremeni nastavni sistemi. Heuristika nastava (pojmovno odreenje, geneza ideje, didaktika strategija). Programirana nastava (pojmovno odreenje, geneza ideje, didaktiko oblikovanje programiranog materijala, vrste programiranog materijala). 8. Savremeni nastavni sistemi: Problemska nastava (pojmovno odreenje, geneza ideje, problem i problemska situacija, faze u reavanju problema). Egzemplarna nastava (pojmovno odreenje, koreni nastanka, reprezentativni i analogni sadraji, koraci u realizaciji egzemplarne nastave). 9. Savremeni oblici organizacije nastave i uenja: Individualizovana nastava (individualne razlike meu uenicima, geneza ideje, pojmovno odreenje, oblici individualizacije) i diferencirana nastava (pojmovno odreenje, modeli). Timska nastava (pojmovno odreenje, geneza ideje, timovi nastavnika, organizacija rada u timskoj nastavi). 10. Nastavne metode: Pojam i klasifikacija. Metoda usmenog izlaganja. Metoda nastavnog razgovora. Metoda rada na tekstu. Metoda pisanih radova. Metoda demonstracije. Metoda ilustracije. Metoda laboratorijskih i praktinih radova. Kriterijumi za izbor nastavnih metoda. 11. Oblici nastavnog rada (socijalni oblici aktivnosti uenika): frontalni, individualni, grupni i tandem oblik rada. Pedagoka radionica.

12. Didaktiki mediji: Pojam i klasifikacija. Vizuelni mediji. Auditivni mediji. Audiovizuelni mediji. Kompjuter u nastavi i uenju. Uenje na daljinu primenom elektrnskih medija. Udbenik u savremenoj nastavi. Teorije o kolskom udbeniku. Didaktiko oblikovanje udbenika, vrste udbenika i metodika korienja udbenika. Domai rad uenika: Specifinosti, sadrina, obim i oblici domaeg rada. Sutina, znaaj i vrste domaih zadataka. Metodika zadavanja i proveravanja domaih aktivnosti uenika.

13. Planiranje i pripremanje obrazovno-vaspitnog rada: Potreba, oblici i vrste planiranja. Tematsko planiranje. Pripremanje nastavnika za as i obradu nove nastavne jedinice. Uloga uenika u planiranju i pripremanju nastave. 14. Vrednovanje nastavnog rada: Praenje, merenje i procenjivanje nastavnog rada. Ocene, ocenjivanje i njihove slabosti. Vrste i metode procenjivanja. Opisno ocenjivanje. Objektivne tehnike, instrumenti i postupci u ocenjivanju. Portfolio u sistemu vrednovanja. Zahtevi za primenu kompleksnijeg praenja i vrednovanja rada i uenja uenika. 15. Didaktiki uslovi uspenog uenja: Uslovi za postizanje kolskog uspeha. Neuspeh kao didaktiki pojam (vrste i uzroci neuspeha). Predupreivanje neuspeha. Organizacija i metodika rada sa uenicima koji pokazuju neuspeh u nastavi. Identifikacija obdarenih uenika. Organizacija i metodika rada sa obdarenim uenicima. Znaaj, uloga i linost uitelja: Uitelj kao strunjak, vaspita, organizator, istraiva i inovator u nastavi. Timovi uitelja.

Literatura: 1. Bakovljev, M. (1992 ). Didaktika. Beograd: Nauna knjiga. 2. Vilotijevi, M. (1999). Didaktika 1, 2 , 3. Beograd: Nauna knjiga, Uiteljski fakultet. 3. uki, M. (2003). Didaktike inovacije kao izazov i izbor. Novi Sad, Savez pedagokih drutava Vojvodine. 4. Trnavac, N., orevi, J. (2002). Pedagogija, 2. deo Didaktika. Beograd: Nauna knjiga nova Infohome. 5. panovi, S. (2000). Vebanje kao individualizovana aktivnost u sistemu problemske nastave. Sombor: Uiteljski fakultet.

Vrednovanje rada studenata

Predispitne obaveze: Aktivnosti u toku predavanja i prisustvo 10 poena Praktina nastava/vebe 15 poena Kolokvijum 10 poena Seminarski rad 10 poena ______________________________________ Usmeni ispit 55 poena ______________________________________

Ukupno: 100 poena

Struktura ocene:
Poeni Ocena ______________________________________

51 60 61 70 71 80 81 90 91 100

6 (est) 7 (sedam) 8 (osam) 9 (devet) 10 (deset)

Napomena: Da bi se poloio ispit, potrebno je kroz predispitne obaveze stei najmanje 30 poena, a na usmenom ispitu najmanje 21 poen (ukupno 51 poen).

Didaktika
Ispitna pitanja

1. Didaktika kao nauna disciplina shvatanja i definicije 2. Didaktika i druge nauke 3. Razvoj didaktike misli (Komenski, Pestaloci, Uinski, Djui) 4. Eksperimentalna didaktika 5. Didaktiari Radne kole 6. Sistem osnovnih didaktikih pojmova 7. Proces saznavanja u nastavi 8. Ciljevi i zadaci nastave 9. Taksonomija nastavnih ciljeva (Blum) 10. Faktori nastave uenik, nastavnik i nastavni sadraji 11. Nastavni plan, nastavni program i kurikulum 12. Teorije i shvatanja o izboru nastavnih sadraja 13. Predmetno razredno asovni sistem 14. Nastavni as pojam i tipologija 15. Artikulacija nastave (asa) 16. Etape nastavnog procesa 17. Pripremanje uenika za rad 18. Obrada novih sadraja (izvori znanja, dimenzije znanja) 19. Aktivnosti u nastavi 20. Razvijanje radoznalosti u nastavi 21. Vebanje u nastavi 22. Izvoenje vebanja 23. Ponavljanje u nastavi 24. Proveravanje i vrednovanje u nastavi 25. Sistem didaktikih principa 26. Spoljanja organizacija kolskog i nastavnog rada (kolski prostor, razred, odeljenje) 27. Specifinosti rada u nepodeljenoj koli 28. Ostali oblici kolskog i nastavnog rada (dopunska nastava, dodatna nastava, izborna nastava, fakultativna nastava itd.) 29. Savremeni oblici organizacije nastave i uenja (druga polovina 19. i prva polovina 20. veka). 30. Nastavni sistemi pojam i klasifikacija 31. Heuristika nastava - pojmovno odreenje 32. Didaktika strategija heuristike nastave
5

33. Programirana nastava - pojmovno odreenje 34. Didaktiko oblikovanje programirane nastave 35. Vrste programiranog materijala 36. Problemska nastava - pojmovno odreenje 37. Problem i problemska situacija u problemskoj nastavi 38. Etape u reavanju problema 39. Egzemplarna nastava - pojmovno odreenje 40. Koraci u realizaciji egzemplarne nastave 41. Timska nastava 42. Individualizovana nastava - shvatanja i definicije 43. Diferencirana nastava - shvatanja i definicije 44. Individualne razlike meu uenicima 45. Individualizacija i diferencijacija u nacrtima nekih kolskih reformi u svetu 46. Oblici individualizacije nastavnog procesa 47. Modeli diferencirane nastave 48. Prednosti i nedostaci individualizovane nastave 49. Prednosti i nedostaci diferencirane nastave 50. Nastavne metode - pojam i klasifikacija 51. Metoda usmenog izlaganja 52. Metoda razgovora 53. Metoda ilustrativnih radova 54. Metoda demonstracije 55. Metoda praktinih i laboratorijskih radova 56. Metoda pisanja 57. Metoda itanja i rada na tekstu 58. Oblici rada u nastavi 59. Frontalni oblik rada u nastavi 60. Grupni oblik rada u nastavi 61. Artikulacija asa u grupnom obliku rada 62. Rad u parovima 63. Individualni oblik nastavnog rada 64. Pedagoka radionica 65. Osnovni dokimoloki pojmovi (vrednovanje, praenje, merenje, ocenjivanje) 66. Vrste ocenjivanja 67. Opisno ocenjivanje i opisne ocene 68. Faktori koji utiu na subjektivnost u ocenjivanju 69. Tehnike i instrumenti objektivnog vrednovanja 70. Vrste testova 71. Odlike testova 72. Tipovi zadataka na testu 73. Petminutno ispitivanje
6

74. Primena esej testa 75. Kriterijumi ocenjivanja 76. Kompleksno vrednovanja rezultata rada uenika 77. Nastavna sredstva-pojam i podela 78. Multimedijalna nastava 79. Planiranje nastave (sa posebnim osvrtom na tematsko planiranje) 80. Pripremanje nastavnika za nastavu 81. Udbenik u savremenoj nastavi 82. Domai rad uenika 83. Osposobljavanje uenika za samostalno uenje 84. Didaktike kompetencije uitelja/nastavnika

Predmetni nastavnik: Prof. dr Svetlana panovi Sombor, 10.01.2011.