ELEKTRI NA MERENJA ELEKTRINA NA KABLOVIMA, DIJAGNOSTIKA KVAROVA

Elektrini kablovi su izuzetno vani elementi elektroenergetskih i telekomunikacionih postrojenja, pa je povremena kontrola njihovih parametara izuzetno vana za sigurnost i kvalitet tehnolokog procesa Sami kablovi imaju dugi vek trajanja, ali se na njima povremeno javljaju kvarovi - usled nepravilne montae i rukovanja, a nisu retki ni sluajevi havarija, nastalih uglavnom zbog nepanje Kvarovi na kablovima naroito su esti u rudarstvu, zbog veoma tekih i nezgodnih uslova rada i prisustva teke mehanizacije Pored toga, u rudarstvu radovi nisu statini, ve se pomeraju, napreduju i stalno dolazi do pomeranja celokupne mehanizacije i kablovskih veza Zbog toga su metode za dijagnostikovanje kvarova na kablovima i njihovo lociranje izuzetno znaajni ba u oblasti rudarstva

Merenje i kontrola elektrinih parametara kablova

Odnosi se prvenstveno na merenje i parametara kablova koji su ve u pogonu kontrolu elektrinih

Radi kontrole njihove pogonske sigurnosti treba periodino vriti merenja, ak i kada nema nikakvog vidljivog kvara Preporuljivo je izmeriti elektrine parametre nove kablovske instalacije, da bi se pri kasnijim merenjima mogli koristiti kao reference Analizom uzroka kvarova moe se ustanoviti da postoje mesta na kablu koja gube kontinuitet pa se na tim mestima mogu pojaviti pojaana elektrina, termika i mehanika optereenja To su najee mesta postavljanja spojnog kablovskog pribora, zbog ega se nabavka i postavljanje kablovskih spojnica i zavrnica moraju vriti iskljuivo po tehnikim uslovima vaeih standarda za tu vrstu opreme

Merenje otpora izolovanosti

Izolatori u svakoj instalaciji imaju vrlo velike otpore, ali ti otpori nisu beskonano veliki, tako da ipak i kroz izolatore, kada se stave pod izvesne napone, protiu neke male jaine struje I kod najboljeg stanja izolovanosti, kroz izolaciju pod naponom teku male jaine struje (izmeu izolovanih provodnika ili izmeu tih provodnika i zemlje) U praksi je vano da izolovanost buda takva da ove struje ostanu u propisanim granicama Kako je na osnovu Omovog zakona:

U I

gde je U stalan napon, kao merilo stanja izolacije uzima se otpor izolovanosti

Merenje otpora izolovanosti

Veliina otpora izolovanosti iznosi nekoliko stotina hiljada oma kod izolacije koja odgovara propisima, a moe imati i milionske vrednosti u sluaju izvanredno dobre izolacije Otpori izolovanosti uobiajeno se izraavaju u megaomima Otpori izolovanosti zavise od raznih uticaja i dosta su nestalni i pri razliitim merenjima mogu se dobiti razliiti rezultati Za praksu nije vana tana veliina otpora izolovanosti, ve da li je izolovanost loa ili dobra, odnosno da li veliina otpora izolovanosti jeste ili nije u propisanim granicama Uestanost obavezne provere izolovanosti u kablovima za snagu i kablovima za signalizaciju i upravljanje obavlja se u skladu sa propisima, a ako se prilikom kontrole stanja i ispravnosti pokae da otpor izolovanosti opada, provera otpora izolovanosti vri se i ee, sa utvrivanjem uzroka

Merenje otpora izolovanosti

Faktori od kojih zavisi otpor izolovanosti su: dimenzije kabla (presek provodnika, debljina izolacije i duina kabla) vrsta i kombinacija upotrebljenih izolacija primenjeni napon (sa porastom napona smanjuje se otpor izolovanosti) vreme trajanja struje (sa porastom vremena trajanja smanjuje se otpor izolovanosti) temperatura (sa porastom temperature smanjuje se otpor izolovanosti) vlanost izolacije kablova (poveana vlanosti izolacije kablova smanjuje otpor izolovanosti)

Merenje otpora izolovanosti

Merenja otpora izolovanosti treba vriti pod okolnostima slinim kakve su u pogonu, ili zbog vee sigurnosti, pod jo nepovoljnijim okolnostima Merenje otpora izolovanosti treba vriti sa dovoljno visokim naponom (vrednosti bar veliine nominalnog napona) - pri merenjima sa niskim naponima dobijaju se nerealne vrednosti U praksi se obino odreuje otpor izolovanosti: - izmeu ila podzemnog kabla ili izmeu ila kabla i spoljne obloge kabla, koja je u vezi sa zemljom - izmeu provodnika u mreama i instalacijama, kao i izmeu tih provodnika i zemlje - namotaja maina i aparata prema masi (gvou)

Merenje otpora izolovanosti

Primer merenja otpora izovolanosti kod instalacija: R, S, T - fazni provodnici N - nulti vod PE - zatitni provodnik Prema vaeem standardu (IEC 60364) zahteva se testiranje svih kablova na glavnim i dodatnim instalacijama Standard zahteva da instrumenti mogu obezbediti 500V d.c. pri jednosmernoj struji od 1 mA Sa prikazanim instrumentom moe se obavljati test izolacije pri naponima od 500 V i 1000 V

Merenje otpornosti provodnika

Otpornost provodnika kabla zavisi od materijala i naina izrade Za jednosmernu struju obino se navodi za temperaturu od 20C (otpornost provodnika zavisi od temperature) Merenje: provodnici na kraju kabla kratko se spoje, a na poetku kabla meri se otpornost provodnika pogodnim mernim mostom Na primer, kod troilnog kabla mere se otpornosti provodnika, redom: 1+2, 2+3 i 1+3 Otpornost jednog provodnika je polovina vrednosti dobijene merenjem Kod pravilno montiranih kablova ove vrednosti moraju biti iste (dozvoljena su mala odstupanja u okviru tolerancija proizvodnje) Mora se navesti i pri kojoj srednjoj temperaturi se vri merenje

Merenje kapaciteta kabla

Kapacitet kabla zavisi od: - njegovih dimenzija (duina kabla, prenik provodnika, unutranji prenik metalnog omotaa, rastojanje provodnika) - relativne dielektrine konstante izolacije (zavisi od temperature - u oblasti uobiajenih pogonskih temperatura ova zavisnost je zanemarljiva za impregnirani papir i polietilen, dok je za PVC meavine dosta izraena) Kapacitet se meri na slian nain kao i otpor izolovanosti Primenjuju se odgovarajui merni mostovi Izmerene vrednosti se obino izraavaju u odnosu na jedan kilometar duine [F/km]

Naponska ispitivanja
Za naponska ispitivanja vae odredbe regulisane odgovarajuim propisima Ispitni napon odreen je prema vrsti kabla i njegovom nominalnom naponu Pri svim ispitivanjima provodni delovi postrojenja i aparati (prekidai, pretvarai, sabirnice, ...) koji se nalaze na kraju kabla ili na prikljunim vodovima moraju biti uzemljeni Ispitivanja se mogu vriti jednosmernim ili naizmeninim trofaznim naponima u trofaznim sistemima

Naponska ispitivanja

Ispitivanja jednosmernim naponima ee se primenjuju, jer imaju brojne prednosti: - jednostavnija su i jeftinija - za njihovo izvoenje potrebna je vrlo mala snaga, pa su izdaci za ispitni transformator sa ispravljaem manji nego za regulacioni transformator - lake transportovanje ispitnih ureaja i njihovo prikljuivanje na nii napon - za vreme ovih ispitivanja mogu se jednostavno meriti struje odvoda, koje otiu preko izolacije i zavrne kablovske glave Struje odvoda se, kod ispitivanja sa naponoma veim od 50 kV, poveavaju zbog pojave tinjavog pranjenja (korone), zbog ega treba nastojati da vlanost vazduha bude to manja i da se otklone svi mogui tetni uticaji

Vrste kvarova na elektri nim kablovima elektrinim

Prema vrsti, kvarovi na kablovima mogu se podeliti u tri grupe: 1. Spoj sa zemljom Uspostavlja se spoj izmeu jedne ili vie ila sa metalnim omotaem kabla koj je uzemljen 2. Kratak spoj Nastaje usled nastanka spoja izmeu dve ili vie ila kabla 3. Prekid kabla Prekid jedne ili vie ila kabla

Ispitivanje na zemljospoj i kratak spoj

Sve ile kabla treba otkaiti na oba kraja Zatim se proverava otpor izolovanosti, pri emu se jedan prikljuak instrumenta (najee megometra) vezuje na potencijal zemlje (metalni omota kabla), a drugi redom na sve provodnike kabla Megometrom se meri otpor izolovanosti izmeu pojedinih ila kabla Veliina pogonskog napona, tip kabla i njegova duina merodevni su za vrednost najmanjeg dozvoljenog otpora izolovanosti

Ispitivanje na prekid kabla

ile na kraju kabla se kratko spoje Pomou mosta za merenje otpornosti meri se otpornost pojedinih strujnih petlji dobijenih spajanjem provodnika na kraju kabla Dobijene vrednosti uporeuju se sa onima koje su izmerene posle montae ili sa vrednostima izraunatim iz duine i veliine poprenog preseka Ako je izmerena otpornost jedne petlje vrlo velika (reda veliine k ili M), moe se sa sigurnou zakljuiti da se radi o prekidu provodnika

Lokalizacija kvarova klasinim metodama

Pri pojavi kvara na kablovskoj mrei, najpre treba pronai defektni kabl i odvojiti ga od napajanja i potroaa Na osnovu izvedenih kvalitativnih merenja izvodi se zakljuak o vrsti kvara i bira pogodna metoda za lokalizaciju defektnih mesta elektrinih kablova Veoma je znaajno tano utvrditi o kojoj se vrsti kvara radi, a tek potom pomou neke od metoda lokalizovati njegovo mesto esto se vre uzaludna iskopavanja i vaenja kablova radi pronalaenja defektnog mesta U savremenoj mernoj tehnici poznate su mnoge metode za odreivanje mesta kvara na kablovima i one se primenjuju za odreene vrste kvarova Koja e se od njih upotrebiti u konkretnom sluaju zavisi od specifinosti primene kabla i od trenutno raspoloive merne tehnike

Spoj sa zemljom
U kablovskim mreama spoj sa zemljom je najea vrsta kvara Najee je prouzrokovan udarom pijuka po kablu prilikom polaganja drugih vodova, nepaljivim rukovanjem teom mehanizacijom i slino Spoj sa zemljom moe nastati i od neprimetnih oteenja koja nastaju pri transportu i polaganju kablova Pri polaganju kablova izvoai radova moraju se strogo pridravati tehnikih uputstava koja im za to daju proizvoai Uzrok spoja sa zemljom mogu biti i dugotrajna preoptereenja provodnika kabla, kao i prekomerni naponi

Spoj sa zemljom

Metoda Vitstonovog mosta najpogodnija je za odreivanje mesta spoja sa zemljom Da bi ona mogla da se primeni neophodno je da postoji jedan ispravan provodnik u kablu, koji je istog prenika i duine kao i oteeni Princip meranja ovom metodom prikazan je na sledeoj slici

Izvor struje je baterija nieg napona A-B je neoteena ila, a C-D ila koja ima spoj sa zemljom u taki Z na udaljenosti X od poetka kabla Veliine otpora R1 i R2 odreuju poloaj klizaa na otporniku R

Spoj sa zemljom

Kratko se spoje krajevi zdrave i oteena ile (take B i D) Jedan pol baterije vezan je na kliza otpora R, dok je njen drugi pol uzemljen (vezan je za metalni omota kabla) Tako je formiran Vitstonov most koga ine: - otpori R1 i R2 - deo C-Z oteene ile - deo A-Z (ispravna ila A-B i deo oteene ile D-Z) - u jednoj dijagonali mosta nalazi se galvanometar G - u drugoj dijagonali je baterija

Spoj sa zemljom

Postupak merenja:

Veliine otpora R1 i R2 menjaju se sve dok se most ne uravnotei (dok igla galvanometra ne doe u nulti poloaj) U tom sluaju vai odnos: R2

X L (L X ) R1 S S

je specifina otpornost ile, a S veliina njenog poprenog preseka

Poto su ove veliine iste za obe ile vai: pa se za traenu duinu X dobija:

R2 X R1 (2 L X )

X 2L

R1 R1 R2

Kratak spoj
Odreivanje defektnog mesta usled kratkog spoja izmeu pojedinih ila kabla, vri se na slian nain kao kod spojeva sa zemljom: - jedan kratko spojeni provodnik treba shvatiti kao zemlju - provodnik koji je sa njim u kratkom spoju - kao da ima spoj sa zemljom Primena Vitstonovog mosta za odreivanje defektnog mesta nastalog usled kratkog spoja dve ile kabla:

Prekid kabla
Prekid jedne ili vise kablovskih ila Metode koje se koriste za lokalizaciju ovakve vrste kvara bitno se razlikuju od prethodno opisanih, jer je vrsta kvara sasvim razliita Kod ovakvih kvarova ne mogu se formirati zatvorene petlje, odnosno grane mosta, pri istraivanju mesta prekida koristi se kapacitet kabla, odnosno injenica da njegove ile meusobno ili prema zemlji (metalnom omotau kabla) predstavljaju neku vrstu kondenzatora U vezi s tim, potrebno je da izolovanost defektnog mesta, odnosno ile, bude to bolja

Lokalizacija kvarova impulsnom reflektometrijom

Metode novijeg datuma, zasnivaju se na principu emitovanja impulsa i njegove refleksije od mesta kvara Primenom impulsne reflektometrije dobija se vizuelna predstava o vrsti kvara i stanju na kablu do mesta kvara, esto i do kraja kabla Dopunjava sa klasinim mostovskim metodama, a omoguava da se registruje vie kvarova na ispitivanom kablu i da se odgovarajuim postupcima odrede njihove udaljenosti Osnovu impulsne reflektometrije predstavlja injenica da se na mestima diskontinuiteta du kabla javlja refleksija progresivnog elektromagaetnog talasa Diskontinuiteti su mesta na kojima se ulazna impedansa voda Zo i ostatka voda razlikuju od njegove karakteristine impedanse U praksi su to mesta na kojima je dolo do kvara, ali isto tako i mufovi na kablu, mesta spajanja, ravanja i tome slino

 Reflektometar ine generator impulsa i osciloskop, propusnog opsega, na kome se prate reflektovani talasi

irokog

Instrument se povezuje na kolo koje se testira pomou prikljunih kablova ili sondi Vreme koje protekne od trenutka emitovanja impulsa do njegovog povratka meri se i deli sa dva Iz brzine prostiranja kaja moe da se odredi za poomatrani kabl i vremena kanjenja impulsa, moe da se odredi udaljenost mesta reflektovanja, odnosno mesto kvara