Zakljuak:

Zakljuak je logika tvorevina koja se sastoji od dva ili vie sudova od kojih jedan sledi iz drugog ili vie drugih. Elementi zakljuka su premisa(e) i konkluzija. Premisa je sud od koga zakljuivanje polazi, a konkluzija sud koji se iz premise izvodi. Podela zakljuka: 1. neposredan- zakljuak kojim se jedan sud izvodi iz samo jednog drugog suda.(ima jednu premisu i jednu konkluziju) 2. posredan- zakljuak kojim se jedan sud izvodi iz dva ili vie drugih sudova(sastoji se iz 2 ili vie premisa i konkluzije) Posredan zakljuak se deli na a. deduktivan- iz optih premisa se izvodi manje opta konkluzija b. induktivan- iz manje optih premisa izvodi se optija konkluzija c. analogijski- iz posebnih premisa se izvodi posebna konkluzija Deduktivni zakljuci se dele na: a.1- jednostavan deduktivni zakljuak- silogizam (dve premise i konkluzija) a.2- sloeni deduktivni zakljuak- polisilogizam (vie od dve premise i konkluzija) SILOGIZAM JE DEDUKTIVNI POSREDNI ZAKLJUAK KOJI IMA DVE PREMISE! prema tome da li su im premise kategoriki, hipotetiki, ili disjunktivni sudovi, silogizme delimo na: kategorike, hipotetike i disjunktivne, meani( hipotetiko- kategoriki, disjunktinvnokategoriki i hipotetiko- disjunktivni) povezivanjem silogizama se dobija polisilogizam, a skraivanjem polisilogizma i silogizma, sorit i entimem. Kategoriki silogizam- Svi ljudi su iva bia Svi Grci su ljudi Svi Grci su iva bia Svaki kategoriki silogizam se sastoji od 3 suda u kojima se pojavljuju 3 razliita pojma. Subjekat konkluzije se naziva MANJI POJAM, predikat konkluzije se naziva VEI POJAM. Pojam koji se pojavljuje u obe premise, a nema ga u konkluziji, naziva se srednji pojam. Manji i vei pojmovi se nazivaju krajnji. Prema poloaju srednjeg pojma u premisama razlikujemo 4 figure kategorikog silogizma Kategoriki silogizam ima 19 modusa(4 u prvoj, 4 u drugoj, 6 u treoj i 5 u etvrtoj figuri) Hipotetiki silogizam- silogizam u kome su obe premise hipotetiki sudovi Ako je AB, onda je CD Ako je CD, onda je EF Ako je AB, onda je EF Hipotetiko kategoriki- jedna premisa je hipotetiki sud, a druga kategoriki Javlja se u 2 modusa: a. ponendo ponens- ako privreda cveta, ivotni standard raste privreda cveta ________________________ ivotni standard raste b. tollendo tolens- ako privreda cveta, ivotni standard raste privreda ne cveta ________________________ ivotni standard ne raste

Disjunktivni silogizam- njegove premise su disjunktivni sudovi A je ili B ili M M je ili C ili D A je ili B ili C ili D Silogizam u kome je jedna premisa disjunk. a druga kateg. Zove se disjunktivno- kategoriki On ima 2 figure: a. Ponendo tollens- A je ili B ili C A je B ____________ A nije C b. Tollendo ponens- A je B ili C A nije B _______________ A je C Hipotetiko- disjunktivni silogizam za veu premisu ima sloeni hipotetiki sud, za manju disjunktivni ili binegativni sud. Javlja se u 4 glavna mogusa: jednostavni modus ponens, slozeni modus ponens, jednostavni modus tollens, sloeni modus tollens. Polisilogizam je niz od dva ili vie silogizama u kojem je konkluzija prvog jedna od premisa drugog silogizma, konkluzija drugog jedna od premisa treeg itd. Silogizam ija je konkluzija premisa drugog silogizma naziva se prosilogizmom u odnosu na taj drugi, a taj drugi se naziva eisilogizmom u odnisu na prvi. Postoje progresivni polisilogizam (zakljuak ide od opteg ka posebnom) i regresivni polisilogizam (zakljuak ide od manje optog ka optijem) Silogizam u kojem je prutana jedna od premisa ili konkluzija zove se entimem. Polisilogizam u kojem su izostavljene sve vee ili manje premise ili meukonkluzije zove se sorit. Induktuvan zakljuak-ide od manje opteg ka optijem Postoji potpun i nepotpun indukt. Zakljak. U potpunom su u premisama spomenuti svi pojedini lanovi te klase o kojoj se radi u konkluziji, a u nepotpunom samo deo te klase. Nepotpuna indukcija se deli na popularnu i naunu Analogijski zakljuak- ide od posebnog ka posebnom M je P Na zemlji ima razumnih bia S je slian M Mars je slian zemlji S je P Na marsu ima razumnih bia.