IOK V: beleke

1. Sturm und Drang i njegov teorijski predloak (10.10.2011.) U vreme nemanog preromantizma i romantizma Nemaka nije jedinstvena drava. Do ujedinjenja e doi tek sedamdesetih godina XIX veka, pokoravanjem Francuske. U ovo vreme dolazi do sukoba aristokratije i graanstva (to kulminira u francuskoj revoluciji (1789.), koja je u mladosti zanosila ilera). I Herder i Gete i iler potiu iz graanskih porodica, ali su to porodice razliitih statusa Geteov otac je bio ugledni advokat, a ilerov puki lekar. Oni se zalau za emancipaciju graanskog sloja i njegovo intelektualno uzdizanje kroz obrazovanje. Meutim, za to su graanstvu potrebna politika prava koja oni u ovom trenutku nemaju. Gete i iler razlikuju se u pogledu iskazivanja moralno-politikog stava. Gete je bio liberalan duh i ostao je po strani politikih zbivanja, dok je iler plenio svojim moralnim stavom. Nemaki predromantiarski pokret nosi naziv po drami Maksimilijana Klingera Sturm und Drang.1 Sturm znai oluja, pre svega oluja strasti, ali takoe oznaava i vojniki juri, dok Drang oznaava vojniki prodor. Tako vidimo da se iza ovih termina krije politika intencija. Meutim, oni se mogu prevesti i kao bujnost i estina i u tom pogledu oni simboliu stvaralatvo dva najvea nemaka romantiara u mladosti Getea (bujnost) i ilera (estina). Drugi naziv ovog perioda jeste doba genija. Ovaj naziv iskazuje elitistiki stav novog, samosvesnog graanstva spremnog da se obrazuje. To je duhovna trudbenika elita. Ovom pokretu prethodi intelektualna struja iz Britanije. Jedan od njenih predstavnika je Edvard Jang koji polovinom XVIII veka objavljuje Pretpostavke o originalnom stvaralatvu. U ovom tekstu on istie individualnost i originalnost kao glavnu osobinu velikog pesnika. Podraavanje, po njegovom miljenju, ne vodi niemu. Starinu treba itati zarad obrazovanja, a to kako se klasicizam odnosi prema njoj je falsifikacija. Za Janga genije (vie od ingeniuma) dobija znaenje religiozne instance: umetniko stvaranje i moralnost su nadnaravne, poziu iz numinozne sfere, to ukazuje na iracionalistiku poziciju ovog teoretiara. Delo spontano proistie iz ivotodavnog izvora genija i raste, a sve se to odvija nesvesno. Ovim procesom nastaje novi svet. Teorija o delu kao ontikom novumu odgovara modernim shvatanjima umetnosti koja se naruavaju tek ezdesetih godina XX veka sa teorijama o intertekstualnosti. Umetniko delo je za njega individualno i originalno bie, sui generis. Umetniki genije uvek izraava samog sebe. Iz Jangovog teksta izvodimo tri revolucionarne ideje: originalnost (tj. prirodnost u rusoovskom smislu), individualnost i genijalnost, a one zajedno
1

Drama govori o burnom odnosu dvojice kotskih plemia koji se bore u severnoamerikoj revoluciji protiv Engleza.

ine savreno shvaenu humanost. Stvaralaka sloboda genija je osloboena pravila, jer genije stvara pravila. On kroz boansko nadahnue dostie bit prirode. Robert Bud deset godina pre Janga iznosi svoju primitivistiku teoriju. On je imao veliko orijentalno iskustvo u kojem se suoio sa primitivnim drutvina i imao prilike da ispita kako u takvim drutvima funkcionie pesnitvo. On pie Ogled o originalnom geniju. U svojim analizama on uzima u obzir geografske uslove. Tako zakljuuje da je Homer najverovatnije bio podraavalac prirode. Meutim, pored prirodnih uslova vana je i drutvenopolitika sredina. Zato on uporeuje homersko sa severnoafrikim drutvom. Uoava da su primitivna drutva pogodna za neometanost pesnikog oseaja, jer ne poseduju institucije koje su refeksivne prema pesnikim slobodama. Samim tim to nema drutvene i politike represije, izvorno pesnitvo je apsolutno slobodno. to je drutvo razvijenije, to u represije vee. Pesnika genijalnost je rizik koji se poveava sa razvojem drutva. Zato se u pensitvu javlja konformizam. Ideja genijalnosti najpreciznije je formulisana kod Ipolita Tena. 2. Haman (26.10.2011.) Pokret Sturm und Drang prvenstveno se knjievno ispoljio, ali njegova stremljenja su prevazila knjievnost i nala izraza i u drugim vrstama umetnosti. Za pokret je najvanija bila ideologija slobode, ne samo politike, nego i pogrenog shvatanja slobode. Herderov prethodnik i duhovni otac je bio Johan Georg Haman. On u potpunosti odbacije prosvetiteljstvo i modernu civilizaciju. Potpuno je radikalan. Obdacuje racionalizam. Ovaj drugi stav, iracionalistiki, vezuje ga za Rusoa. Njegovi spisi su izreke obima dve stranice i uglavnom su objavljene u njegovoj Aisthetica in nuce (saeta, jezgrovita estetika) koja je deo zbirke Krstaki pohodi jednog filologa (1762). Moemo ga gledati kao oca evropskog iracionalizma, zajedno sa Herderom. Haman je postavio zahtev za originalnim knjievnim stvaralatvom koje poiva na geniju. Genije je iracionalan. Uopte, kreacija je iracionalna, no nije samo takva ljudska kreacija, takva je i makrokosmika kreacija. Haman je smatrao da je itav svet logosan, da je itav svet Boiji jezik. Svet je logian, ali ne na racionalni, nego na nadnaravni i nadumni nain. Genije mora biti u dosluhu sa jednim takvim svetom. Pesnitvo je podraavanje takvog jezika. Logos je um, ali isto tako Re i Hristos. Tako je sve nae saznanje ulno, figurativno. Na um nije gledao sa stanovita racionalizma. Um je duhovna sposobnost koja se terminoloki posebno oznaava. Um mora biti iznad razuma (ratio). Boanski nadum, Logos Boiji, potpuno je otelotvoren u Hristu, koji je Mesija, i koji omoguava oveku da njegovim spoznajnim mogunostima dopre do boanske loginosti, nadumnosti. Nae saznanje kao ulno i figurativno moe biti sasvim ispravno zato to je svet logosan. Rei su nam ulno spoznatljive, ali nae saznanje se ne moe zaustaviti na pukom
2

ulnom doivljaju, nego je potrebno da se putem figuracije doe do duhovne razine. Ova estetika polazi od estetskog saznanja. Haman je sluao ranog Kanta, ali e diskutovati i suprotstaviti se kantovskoj racionalnoj estetici. Herder e biti kompromisan. Herder je tvrdio da jezik nije boanskog porekla, nego da je naprosto ovek sam sebi stvorio jezik, a ovek je to mogao, jer mu je Bog dao logosnu duu. Zanijmljiv je Herderov pokuaj da utvrdi jezika i knjievna sredstva koja obrazuju jezik na jedan postepen i povesni nain. Za hamanovsku jezgrovitu estetiku vana je ulna konkretizacija, pa se i poezija za njega izraava jedino slikovito, nikako racionalnim diskursom. Za Hamana je ratio razoran, i to pre svega estetski razoran. Kad govori o slikama, on govori kao i mi danas o poetskim slikama, dakle ne pikturalno, slikarski statino. Poetska slika je u naoj fantaziji, koja je energina i dinamina. Poezija je jedina koja oveku daje da se izrazi. Estetske forme imaju saznajnu vrednost. Kant i kantovci to ne bi rekli. Haman je smatrao da je poezija jedno sa ljudskim znanjem i mitom: Poezija je maternji jezik oveanstva jeste kljuna reenica Hamana. Mit, fabula i izmiljanje, ini mi se da uvek prethode patosu oseanja. Ta poezija, koja je maternji jezik oveanstva, sastavjena je iz epskog fabulisanja. Poeziju najee ne interesuje istorijska istina, nego nadistina, duhovna, nadistorijska, koja se otkriva u logosnosti. Pesniki genije je za Hamana u logosnosti. Haman doivljava svet kao logosan i numinozan. Takav je svet i prvog pesnika. Kroz istoriju ovek se sve vie vezuje za materijalno, odvaja se od metafizike. Haman je idealista. Mit, fabula i i smiljanje, to je u sri prve poezije, identifikacija jednog fenomena sa drugim. Poezija je jedno sa religijom, ona je izvorna religija, tavie prirodni nain proricanja, po Hamanovom miljenju. Prvi ovek kada govori, govori pesniki i govori pobono. On nije samo genije, nego i prorok (genius domus kuna boanstva, duhovni posrednici izmeu ljudskog i boanskog sveta, inspirativni su i pandan anelima u interpretatio christiana). Jezik, poezija, religija to su prvobitni identiteti ljudske linosti. Hamanovska antropologija je idealistika i iracionalistika. Za poeziju je neophodna genijalnost, a ona je identifikovana sa prorokom sposobnou nadnaravnog otkrovenja. Jedina prava poezija je u tom smislu sakralna. Po Hamanovom miljenju, Biblija i ekspir nisu narodna knjievnost, jer moraju da proisteknu iz individualne genijalnosti. Parabolino pesnitvo. Doao je do odbacivanja prirode, odbacivanja label natur i svih pretpostavki racionalistikog klasicizma. Ovde dolazi do potpunog obrtanja kriterijuma umetnike vrednosti. Sve ono to je bilo prethodno etablirano sada je radikalno odbaeno, ali Haman je bio liberalan, to se vidi u njegovoj toleranciji prema egzegetici, jer se Biblija ne moe svesti na jedno tumaenje. Zastupao je slobodu interpretacije. Haman je osuivao novu protestantsku egzegezu koja je dozvoljavala samo jedno tumaenje. Strah Boiji je estetski fenomen, zato to je osnovni sentiment. U ovom pogledu na svet podrazumeva se oseanje, vatra, originalnost stvaralatva. Obuhvata Sokratovog daimona i njegovo neznanje. Genije je gotovo isto to i prorok i luda. Hamanov antiracionalizam je radikalni. Kod Herdera je lirika pesma koja
3

se peva, a ne mit. Hamanov pogled na svet je statian i aistorian (Velekova strukturalistika predrasuda). Danteov raj je statian i itavo sholastiko vienje raja je metafiziki pogreno. 3. Herderov uticaj na Sturm und Drang (01.11.2011.) Hamana i Herdera povezuje odnos uitelja i uenika, zapravo znaajniji je momenat odvajanja Herdera od svog uitelja po metafizikim pitanjima. Empirizam i senzualizam omoguie mu da se odvoji i od drugog uitelja, Emanuela Kanta. Herder je bio genije koji je mogao da formira pokret Sturm und Drung. Herderovi mladalaki spisi bili su pokretaki za novo usmerenje: Fragmenti (1767. i 1768), Kritika uma ili Posmatranja o nauci i umetnosti lepoga (1768), Rasprava o poreklu jezika (1770), Ogled o ekspiru (1773; Ovim radom je uputio Getea na ekspira), Izvod iz jedne prepiske o Osijanu i lidu starih naroda (1773). Upravo u tim radovima opredeljeno je usmerenje Sturm und Drunga, jer su oni odgovarali novom istorijskom oseanju sveta. U visokom talasu istorije moralo je biti istanuto istorijsko bie naroda, a to je njegov duh (Volksgeist). O tome je govorio mladi Herder i izazvao je duhovnu revoluciju, koja je bila dalekosena i znaajnija od francuske revolucije. Duhovni svet jeste pod izvesnim politikim uticajima, ali je ipak slobodan od njih. Prvi radikalni raskid sa racionalizmom uinio je Herder. Za Sturm und Drang je vana poetski izraena strast. Zato je ovaj pokret vezan za senzualistiku estetiku i gnoseologiju, ali nije potpuno raskinuo sa racionalizmom. Herder preuzima Rusoove i Hamanove ideje o prednosti oseanja nad razumom. Od ranijih teoretiara preuzeo je i razliku izmeu umetnike i narodne poezije. U Fragmentima je isticao samoniklu originalnost narodnog pesnitva, to dovodi do zakljuka da nije potrebno stvaralako podraavanje antike. Pesniko stvaralatvo se sada zasniva na blagu narodnog jezika. Maternji jezik je postao vaan za obrazovanje. Ako je prost narod u svojoj poeziji mogao da izrazi najistananija oseanja, onda i evropski jezici koji su se formirali u srednjem veku imaju tu mogunost bez obzira na latinskoantiki kanon. Zato e se Herder prvo pozabaviti jezikom i pitanjima izraajnih mogunosti jezika. Njegov metod je genetiki i slui se bilokim analogijama, i to je jedan od najvanijih metoda njegovog vremena. To e preuzeti i Gete. Ovde smo na pragu neega to moemo nazvati organicistikom estetikom. Za samo formiranje pokreta bie znaajan susret Herdera i Getea u zimu 1770/71. godine. Herder je Getea podstakao da neposredno izrazi pesniku predstavu. Mladi Gete je rokoko2 pesnik i peva u anakreontskom
2

Rokoko je maniristika faza baroka koja potencira barodni radikalizam. Barok i rokoko ne raskidaju sa renesansom, to e tek romantizam uiniti (pr: barokno slikarstvo se jo slui mitolokim predlocima). Oni joj se ne suprotsavljaju, ve je preobraavaju. Po Velflinovoj teoriji, oni spadaju u rani klasicizam. Erotska igrarija rokokoa slina je anakreontskoj, a Gete

maniru (u Knjizi Aneti). Nemaka anakreontika je pesnika grupacija koja je prethodila Sturm und Drangu. Kriza protestantizma zbog racionalnog dogmatizma vana je za pojavu i Getea, i Helderlina, i Herdera, i Novalisa. Protestantizmu je u XVIII veku bila potrebna duhovna obnova, jer je zbog racionalizacije luteranstva dolo do ablonske predstave o Bogu. Zato jaa pijetizam vrsta protestantske pobonosti koja naglasak stavlja na duevni, unutranji doivljaj Hrista. Ovo je bilo kljuno za Geteov izlazak iz rokoko faze. Razliiti podsticaji dolaze iz umetnosti i religije. Ovde se tei ka individualizaciji. U vizuelnim, a tako i u poetskim izrazima vaan je detalj. Uvoenjem detalja, telesnost prestaje da se tipizira. Romantiarski makrokosmos ispunjen je mnogobrojnim mikrosvetovima. Fantazija kao predstavna mo je duhovni organ koji preko osetnih podataka konstruie udesne predstave i poetske slike. Fantazija nas moe uvesti u nove mikrosvetove ne poriui linearnost makrokosmosa. Romantizam nita ne porie, samo ukljuuje nove mogunosti. Romantiarski ovek je istorijski. Pokret Sturm und Drang je na svom vrhuncu izmeu 1773. i 1784. godine. Ovaj vrhunac je obeleen delima mladog Getea i ilera. Tu su Geteova trazburka lirika, drama Gec od Berlihingena (prva verzija iz 1771. druga verzija 1773. godine), roman u pismima Jadi mladog Vertera (1774), manje drame Klaviho (1774) i Stela (1776), zatim ilerove drame Razbojnici (1781), Fieskova zavera u enovi (1783) i Ljubav i spletka (1784). Iako su insistirali na originalnosti genija i na odbacivanju stvaralakog podraavanja antikih uzora, isticali su upravo kao genijalne pesnike i kao svoje uzore Homera, ekspira, Rusoa, Riardsona i narodnu poeziju. Homera su voleli zbog autentinosti. ekspira su itali u Vilandovim proznim prevodima. Pod uticajem ovog proznog prevoda poeli su da piu prozne drame. Tek u jednom naknadnom povratku klasicizmu i Gete i iler e poeti da piu u blankversu. Pod ekspirovim uticajem odriu se pravila o dramskim jedinstvima. Ruso je izvrio filozofski uticaj idejama o izvornoj slobodi, primitivizmu, sputavanju drutvenim konvencijama i odbacivanju drutvenih obaveza, isticanju znaaja oseajnosti, povratku jednostavnom ivotu, negovanju kulta prirode. Dolazi do odstupanje od latinsko-francuskog kanona. Oseajnost je merodavna i tu se pre svega ugledaju na sentimentalizam Riardsona i Kloptoka. U njihovom vidokrugu je i narodna poezija u svojoj jednostavnosti, melodinosti i tonu, na ta im je ukazivao Herder. U narodnu poeziju su ubrajali i Makfersonovu mistifikaciju Osijanovih pesama (1762) i Persijevu poetizaciju keltskih junakih pesama Ostaci starog engleskog pesnitva, zbirka iz 1765. Romantizam kroz svoje shvatanje jezika utie na porast prevoenja sa starih jezika. To je jedna od velikih ideja prve polovine XIX stolea. To su poeci orijentalistike, sanskritske filologije i dr. Vaan je pokuaj
se u mladalakim danima sluio njom kao ablonom. Meutim, za razliku od anakreontike, u rokokou nema potresne svesti o prolaznosti. I kod Getea je efemernost ivota smao ablon.

dekolonizacije kolonijalne knjievnosti. Tada je prevazila svoje granice i postala zaista svetskom.

evropska

knjievnost

4. Odlike knjievnosti Sturm und Dranga i poetak Geteovog stvaralatva (08.11.2011.) turmovci su uspeli da izvedu jednu emotivnu revoluciju, pre svega Gete. Ona se ogledala u pobedi emocionalnosti nad razumom. Odjednom se pojavio i svet nae podsvesti. Moderna psihoanaliza ima pretee u njima, ali psihoanaliza je nauna. Sturm und Drang je zaetak romantizma. Nacionalni romantizmi su pozni. Romantizam je prvi modernizam. Sve ono to je umetniki avangardno (prethodee), i kao takvo se postavlja da je moderno, jeste romantiarsko, jer pretenduje da izvri revoluciju na umetnikoj sceni. Insistirali su na genijalnosti i individualnosti svakog ina. Pesnika sloboda i snaga strasti su prava knjievna merila. Doivljajna lirika ( Erlebnisdichtung) umesto podraavanja francuskim i latinskim knjievnim uzorima. Sturm und Drang je imao jednu manu eleo je da spontano izraava oseanja. Ta mana vodila je do nesklada u izraavanju i sputanja na nizak stil. Otuda njihovu dikciju karakteriu vulgarizmi i brojne kovanice. Preterani emocionalizam i sentimentalizam doveli su do unutranje opasnosti, do naturalistikog izraza, izraza koji tei naturalnosti. Omiljeni anr ovog pokreta je drama, koji im je kao forma sluila za izraz nezadovoljstva drutvenim stanjem. Njihovi junaci su buntovnici i borci za slobodu. Vrhunac u dramama mladog ilera jeste upravo izraavanje slobodarstva. Personalna sloboda je za njih vrednost nad svim drugim vrednostima i ne moe se niim zameniti. Ideja slobode i revolucionarstvo, duh vremena i knjievne elite njegovog vremena, kao i duh njegove generacije, najbolji je kontekst za razumevanje ilera. Duhovna sloboda je na prvom mestu i ispred je svake materijalne obezbeenosti. Zadatak intelektualca je da se bori protiv svog duha vremena (npr. naeg dananjeg). U tom pogledu je romantizam bio veliki duhovni revolucionarni pokret. Teme ovih drama esto izazivaju strah i uas. esta je tema putnika koga preterana oseanja gone i ne daju mu mira. Na njegova raspoloenja utiu pejzai, naroito noni. Glavni junak nema stalno mesto boravka, stalno je na tokovima. Meu motivima esti su motivi Fausta i edomorke. Za stil ovih drama karakteristine su uzvine i eliptine reenice (isprekidanost usled bujnosti oseanja). Zanemaruju se dramska jedinstva, ak i jedinstvo radnje. /Najznaajnija knjievna postignua pokreta "Sturm und Drang" ogledaju se u oivljavanju jednostavne, tople i melodine lirike u narodnom tonu, a naroito u stvaranju umetnike balade i negovanju seoske idile. (Njemaka knjievnost 1, str. 194)/ Lirika ove knjievne generacije predstavlja doivljajno pesnitvo (Erlebnisdichtung) i to kao izraz vlastitih oseanja. Ne postoje vie uzori. Lirska forma je najee kratka i zasnovana na narodnim ritmovima (Klaudijusove pesme su, na primer, ule u narod kao narodne pesme). Veliki
6

uticaj na liriku ovog pokreta imale su narodna lirika i Herder koji je itavu generaciju pesnika Sturm und Dranga uputio na narodnu poeziju. Od ostalih lirskih formi zastupljene su sentimentalne himne i ode, a tako i umetnike balade o nadprirodnim, magijskim pojavama stravine balade i balade o privienjima (Birgerova Leonora). Dramsku napetost pojaavaju dijalozi i refren, sablasno osvetljenje pod meseinom. Napetost poveavaju i kratki izrazi i uzvici. Balade je Vuk Karadi zvao pjesme na mei, izmeu mukih i enskih pesama. Tu su i idile u narodnom stilu o seoskom ivotu (slikar Fridrih Miler). Geteova idila (Herman i Doroteja) govore o graanskim vrednostima. U Sturm und Drangu epski rod je bio zanemaren, moda najvie zbog njihovog ekstremno subjektivnog naina izraavanja i zbog emocionalnosti. Romani su najee subjektivni izlivi strasti ili autobiografije ili razvojni romani. Najpoznatiji su Klingerov Faustov ivot, dela i odlazak u pakao i Geteov Verter. Gete Gete je za vreme studija prava u Lajpcigu pisao pesme u rokoko stilu: zbirka Aneta 1767, i frankfurtska zbirka Nove pesme (lidovi (nem. lied) pesme za pevanje). Ljubav za njega kasnije, u Sturm und Drang fazi, vie nije mogla da bude igrarija, a ovde je bio u erotskom rastrzanju i potinjavanju. Ova poezija nije naroito vredna, ali se polako uoava pesnikovo sazrevanje. Prava zrelost se uoava u trazburkoj lirici, pod uticajem Herdera, posle njihovog susreta u zimu 1770/71. g. Najznaajnija pesma je Dobrodolica i rastanak (1771). Ona ve slika subjektivni, novi doivljaj ljubavi. Veoma je dinamina, prikazuje, pre svega, kako lirsko ja izlazi u susret ljubavi i rastajanje. Karakteristian je uzvik Kakva je srea biti voljen! to je emotivni zakljuak pesme. Karakteristian je i doivljaj prirode kroz koju se kree: no u jednom selu kod trazburga. To je pesma o slobodnoj ljubavi, koja personifikuje i oivljava prirodu. Sve potie iz snanog subjektivnog oseanja. Gete se odrie pravilnosti ritmike sheme. Pesma nema metar. Stabilizovana je samo kroz ukrtene rime. Majska pesma je iz 1771, a objavljena je 1775. pod naslovom Majski praznik. I jedna i druga su prolene pesme, nastale posle zime 1970. provedene sa Herderom, ali to su i pesme prolea njegove ljubavi sa Frederike Brion. Majska pesma ima erotsku dimenziju, ali taj erotski nagon je univerzalizovan i gubi na strastvenosti. Ona je trebalo da bude ritmiko poistoveenje pesnikih oseanja sa majskom prirodom koja ga okruuje. U pesmama je opevano jedinstvo Boije ljubavi kroz ponovno proleno stvaranje prirode i ljubavi ovekove. Ljubav je kreativna i u erotskom, ali i u spiritualnom smislu, i ta kreativnost je slina Bojoj. Svako prolee je neka vrsta vaskrsenja. Nasuprot dikciji narodne pesme, Gete ovde stvara sloenice. Majska pesma je prilino pravilna. Sastavljena je od petoslonih katalektikih i akataletikih jampskih stihova.
7

Gete je do Pindara doao preko Kloptoka. Pindarovu odu shvata kao liriku slobodnih stihova- to je zabluda usled proznih prevoda Pindara (kao i proznog ekspira). Ove pesme se nazivaju obino himnama ( Putnikova pesma u oluji, Prometej, Pesma o Muhamedu, Ganimed). Putnikova pesma u oluji (1772) pisana je u nepravilnim strofama. To je opet pesma o susretu, ali o susretu stvaralakog u prirodi i pesnika. Tei objektivnosti, na kraju dolazi do objektivizacije subjektivnog dionisijskog nadahnua. To je pesma o kratkotrajnosti turm-und-drangovske insipracije. Dionisijsko nadahnue je kratkotrajno, a apolonijsko je dugoveno i univerzalno. Oluja je zanos, podstie pevanje i prenosi pesnika u boanski svet kreativnih sila. Taj prenos je kratkotrajan i Gete je svestan da se ovek ne moe meriti sa Bogom. Pesma o Muhamedu (1772/3) opeva ovog muslimanskog proroka i osnivaa islama kao moan profetski tok reke i nosi kroz put jednog boga i njemu odgovarajuu monoteistiku kulturu. Muhamed je onaj koji proroki odvodi ljude u svesmirujui okean jednog boanstva. Prometej (1774) je sasvim drugaija pesma. Prometej je izraz apsolutne ovekove autonomije, slobode koja moe ak da vrhuni i u odvraanju protiv boga. Njegovi jedini gospodari jesu vreme i sudbina. Pojavljuje se prometejski humanizam, jedan specifian humanizma koji koristi ljudsku autonomiju koja je bogom dana. To je pesma o Prometejevom suprotstavljanju Zevsu. Ono je ovde opravdano u tolikoj meri da je posledica stvaranje oveanstva, koje stvara sam Prometej, a to oveanstvo je sposobno da izdri sve patnje. Stvoren je ovek koji moe da pretrpi i bol i sve radosti. Prometej pati kao ovek, njegova patnja nam je bliska, za razliku od patnje antikih bogova koja je igra. Sasvim suprotna je himna Ganimed (1774, objavljena tek 1789. g. u zbirci u kojoj je stavlja odmah iza Prometeja). Ona je unekoliko po svom emotivnom polazitu slina Majskoj pesmi uznesenje kroz prolenu prirodu ka Tvorcu, bujanje ivota u prirodi. Dva razliita, suprotna pola sveta su ove dve Geteove pesme, zato to se premetao i u prometejsku i u ganimedovsku situaciju, od autonomije do svojevoljnog ljubavnog odreivanja. Zajedno one ine celokupnu humanost. 5. Vajmarska lirika i odlazak u Italiju (15.11.2011.) Susret sa Herderom bio je prekretnika taka za Getea. On poinje drugaije da pie pesme i stavovi o knjievnosti mu se menjaju. To se dobro vidi u govoru koji pie povodom espirovog dana, u kojem kae da su velika dela usredsreena na skrivenu taku koja nikada nije oigledna u prvom planu. Time je pogodio sutinu umetnikog postupka. Nakon susreta sa Herderom Gete pie dramu Gec od Berlihingena, koju posle Herderovog itanja prepravlja i objavljuje 1773. U ovoj drami dato je preko pedeset prikaza. To su esto samo odlomci dijaloga pomou kojih se nasluuje emotivni naboj. Ovaj postupak je nov i suprotan je postupku francuske klasicistike drame.Drama je postigla uspeh i iznedrila je istorijsku dramu. Odbacivanjem starog, Gete je stvorio prvu modernu i ivu vrstu.
8

Gec je vitez koji istupa protiv kneevske samovolje, a zalae se za cara. Poboan je, to je vano, je se struktura centralizovane vlasti prenosi i na crkvu. Govor ove drame blizak je svakodnevnom, kako bi se okarakterisali razliiti stalei, tako da drama ima i realistikih crta. Najvei uspeh Gete je doiveo sa romanom u pismima Patnje mladog Vertera (1774), koji pie formalno po ugledu na Rusoa i Riardsona. Evropski uspeh je postigao zato to je pogoeno preteno oseanje njegovog vremena koje je oznaavao kao nedostatak zadovoljenja mladalakih strasti koje vodi u samoubistvo kao osloboenje od tegobnog stanja. Gete je hteo da se distancira od samoubilake oseajnosti, zato je samoubisto prikazao kao neto to proistie iz izvitoperene prirode. Pokazuje krajnje subjektivnu sliku, jer nudi pisma samo jednog lica. U tom pogledu on odstupa od uzora, ali to ini kako bi dao kontinuiranu sliku emotivnog stanja i njegovu gradaciju. Roman poinje od prolenog pejzaa kad Verter ita Homera i Bibliju, a zavrava se sumornom zimom u kojoj se, metaforino, smrzava do samoubistva. Taj emotivni doivljaj je isprekidan korespodencijom koja je jednostrana. U jesen 1775. Gete je preao u Vajmar ve kao slavan pisac. Dravnika sluba u Vajmaru doprinosi da se emotivno primiri i uravnotei, jer vie nema vremena da pretura po vlastitim oseanjima. Patnje mladog Vertera su utemeljene na njegovom ranom emotivnom iskustvu, jer je u prethodnom mestu stanovanja upoznao kolegu Jeruzalema, koji je izvrio samoubistvo zbog nesreene ljubavi. Gete je napisavi Patnje mladog Vertera oznaio te samoubilake emocije kao destruktivne za svoju generaciju. U Vajmaru se bavio pozoritem, finansijama i razliitim delatnostima, jer je bio veoma iroko obrazovan i jedan od poslednjih univerzalno nadarenih ljudi. Za vajmarske dane vezuje se ljubav Getea prema arloti fon tajn, mladoj ve udatoj eni sa nekoliko dece, starijoj od njega sedam godina. Prvi put je voleo enu koja mu je sasvim nepristupana. Iz takve situacije proizlazi pesma Zato nam dade tako duboke poglede (1776). U pesmi je opevana ljubav kroz poglede, koja ne moe imati seksualnog zadovoljenja. To je lina ispovest upuena sudbini. Odgovor je da se u susretima ponavlja svaki prethodni i da to ponavljanje dovodi do preienja susreta. Ljubavnik je proao kroz ljubavnu evoluciju i doao do proiene sestrinsko-bratske ljubav. On je i ranije, u svojim rokoko pesmama, oseao dvosmislenost poezije koja mu je tada primarno omoguavala erotsko poigravanje, a u poeziji Sturm und Drang-a ona dovodi do borbe sa zahtevnom linou suprotnog pola. U rokoko pesmama se oseao kao osvaja, a sada kao osvojeni, te gubi sopstvenu linost. Ovaj gubitak on istovremeno eli i ne eli. Poto ostaje na nivou oistog voljenja, lirski subjekt se pita emu sve to. Odgovor daje u prauzornim, arhetipskim slikama: ljubav se proiava do nedodirljivosti. Pesma Zato nam dade tako duboke poglede je nejednakih stihova, sa ukrtenom rimom, ali se u pogledu ritma razlikuje od ranijih pesama ovakve strukture. Gete e se kasnije, sa Rimskim elegijama, vratiti erotskoj igragiji, ali kroz autoironiju. Prva karika u evoluciji Geteove erotske poezije je Aneta u
9

Lajpcigu, druga je Lili u Frankfurtu (sa kojom se nasluuje turm-unddrangovski sukob oseanja), i trea je arlota u Vajmaru. Sledea e biti Friderike Brion u trasburgu, veza iz koje e proizii zadovoljenje mladalake ljubavi u njenoj punoj emotivnoj snazi. Sve su to relativno kratki periodi, od dve godine. Gete se u Vajmaru dosta bavio biologijom. Uspokojavala ga je veza dravnih poslova sa svetom praktinih nauka. Meutim, u to doba nastaje i njegova lirika. Zvuanje pesme je sasvim podudarno sa zvunim doivljajem i poetskom slikom, to e biti karakteristika nove poezije. Tako nastaju prauzorne pesme putovanja, pesme usamljenosti tihog postojanja kakve su dve putnikove pesme. Prva je molitva upuena nebeskom Ocu. Kraj dana se u ovoj pesmi doivljava kao kraj ivota. U pitanju je molitva za spokoj. Rime su ukrtene, ali neiste. Pesma je pisana iz katalektikih i akataletikih osmeraca sa izuzetkom poslednjeg stiha koji je polustih: Slatki mire!. Putnik je jedan od omiljenih romantiarskih likova. U to doba, naroito meu studentskom omladinom, bila su omiljena putovanja peice, a i dalja putovanja radi upoznavanja drugih ljudi. Gete prikazuje ovaj omiljeni romantiarski lik lik putnika. U drugoj Putnikovoj pesmi Gete doarava mirni prostor u sumrak u kome su vidljivi tek osvetljeni vrhovi brda i kronji. Preovlauje oseanje prostora kroz koje se nasluuje tiho, bezglasno postojanje ptica. Utihnue sveta sugerie smrti. Pesma, kao i prethodna, ima osam stihova nejednake duine, a rima je prvo ukrtene a zatim obgrljena. U ovo doba nastaju i njegove najbolje pesme u kojima je vizuelizovan jedan ivotni stav. To su pesme o smislu ljudskog ivota. Re je o misaonoj poeziji u slobodnom stihu. Gete vie ne simbolizuje humani gest, ve iru univerzalnost. Poetska slika je potvrena, a moe biti i obujmljena izrekom, koja je neka vrsta Geteovog izlaska iz poetske slike kroz refleksiju. Refleksivna intervencija je duhovna i apstraktna, te moe da remeti poetsku sliku, no u ovim pesmama on odrava ravnoteu izmeu poetske slike i izreke. Zato se ove pesme smatraju jednim od najboljih Geteovih pesama. Takva je Pesma duhova nad vodama (1779) u kojoj je opevan doivljaj sa putovanja. Poetska izreka prositie iz slike alpskog slapa u vajcarskoj. To je simboliko polazite pesme. Jezero u kojem se ogledaju sazvea jeste simbol starosti, dok je vetar ljubavnik. Valovi jezera su zrelost ljudskog ivota. Vetar je ljubavnik jezerskih valova. Zakljuna izreka proizlazi iz te slike: ovekova sudbina je nalik vetru, on je upuen na to da voli svoju sudbinu (amor fati nagonska ljubav prema sudbini takvoj kakva mu je data). Ljubav prema sudbini doivljava se na nov nain, kroz odnos ljudskog i nadljudskog, sudbonosnog. Ova pesma je u prstenastoj formi. U njoj je simbolina pesnika slika zatvorena izrekama. Kombinacija refleksivnog i poetski konkretnog u ovoj pesmi je umetniki funkcionalna. Pesma duhova nad vodama je pesma onih duhova koji oivljavaju vodu pad ljudskih duhova sa neba koji dolaze da bi sazreli. ovek je u zrelosti mikrokosmos, a to je slika jezera. Geteov formalni razvoj prati njegov emotivni razvoj. Opsesija arlotom je vodila erotskom proienju koje je dovelo do refleksivne lirike. Granice
10

oveanstva (1781) je pesma prilino pravilnog stiha koja oslikava nov stav, stav smernosti. Oseanje smernosti nije karakteristino za fazu Sturm und Drang-a, ali je u nju uklopivo, jer je ona emotivno radikalna. Neki smatraju da se u ovoj pesmi vidi put ka Geteovom klasicistikom smirenju, ali se ona moe itati i drugaije ovladavanjem smernou Gete eli da ovlada kompletnom ovekovom oseajnou, to je karakteristino za romantizam. Ove Geteove pesme se nazivaju pesmama slike sveta, gde se univerzum oslikava u ljudskosti, te se ovek javlja kao slika kosmosa. Neki bi rekli da je to odricanje od turm-und-drangovske emotivne neuzdrljivosti, ali naprotiv, oseanje smernosti je novi gest, skruenost, vaan gest za emotivno sazrevanje pesnika i nikako nije lien emocija. Ove pesme suprotne su putnikovim pesmama, gde se lirski subjekt bori i otvara za pesniko nadahnue koje ne moe da iznese do kraja. On se tu ujedno i nadmee sa boanskim silama, a u ovim pemama im se preputa. Bog se manifestuje u oluji i obuhvata celu prirodu i pesnika. Ove pesme su bliske ganimedskoj smernosti, a stoje nasuprot prometejevskoj pobuni. Izreka ove pesme je da ovek ne sme da se meri sa bogovima. Ako se uzdigne do neba, izgubie tlo pod nogama. Da bi se uzdigao u boansku sferu, ovek mora da bude svestan i da je fiziko bie, da je vezan za zemlju. ovek je fiziki odreen i on mora potovati svoju telesnost i ne teiti istoj metafizici. Boansku inspiraciju je potrebno i fiziki izneti. Meutim, u pesmi Granica oveanstva, Gete kae da ovek ne sme da se meri ni sa drveem. Ljudska egzistencija ne moe da se meri sa vegetativnim ivotom, jer je on moniji od ljudskog ivota zato to je postojaniji.3 Vitalnost vegetativnog sveta oveka zbunjuje. Divna hrastova stabla nas vitalno prevazilaze. Ova pesma zapravo govori o odmosu vitalne dugovenosti i ljudske efemernosti. Nasuprot vegetativnoj egzistenciji, ljudsko postojanje je ogranieno prstenom roenja i smrti. oveku je besmrtnost mogua samo kroz beskrajno vezivanje ovih prstenova, kroz beskrajnost lanca ljudskih pokolenja. Meutim, ljudsko ulanavaje nije samo bioloko, ve i duhovno. Jedino preko duhovnosti lanac ljudskih generacija ima svoju egzistenciju. U Pesmi o boanskom (1783) vie nema poetske slike, sve se svodi na refleksiju koja se izvodi gnomski, poslovino. Ova pesma izrie osnovne ljudske vrednosti koje su i boanske: duhovna plemenitost (usmerenost ka nadzemaljskim ciljevima), samilost (odnos prema drugom ljudskom biu; trai in u korist drugog) i dobrota. ovek treba da bude naprosto dobar, a dobrota mora biti delotvorna kako bi se ostvarila samilosna oseanja. Samo je dobrota ogledalo Boije delatnosti i ona je uvek u inu. I ovek mora da bude dobroinitelj. Plemenit, samilosan i dobar jesu boanski atributi koje je ovek slobodan da ostvaruje. Prsteni ljudske egzistencije moraju biti ovim ispunjeni kako bi postigli beskonanost. Bez ovih kvaliteta oveku nije omogueno saznanje o boanskom svetu. U zrelom oveku, kao mikrokosmosu, deluju iste one sile koje deluju u makrokosmosu. ovek je na taj nain spona izmeu duhovnog i materijalnog, prajnog i prolaznog, fizikog i metafizikog. Jedini
3

Ovu temu e dalje razviti Rilke. Tako vidimo da Gete otvara put modernim evropskim pesnicima.

11

ovek slobodno razlikuje, bira i sudi i time boanski preoblikuje svoju fiziku stvarnosti unosei u nju boanski poredak, jer kroz etiki poredak preoblikuje uzrono-posledinu nunost sveta. Ove godine, 1781, dolazi do kraja Sturm und Drang-a. Tada i iler pie svoju prvu dramu Razbojnici. One je pisana u prozi, i ve po tome je turmund-drangovska. iler e tek 1787. dramu Don Karlos napisati u blankversima. Ova konstatacija je vana za zakljuak da se bitna promena u okviru nemakog preromantizma deava upravo u versifikacionom smeru. I Gete i iler oseaju da nevezana dikcija nije dovoljna, da ne mogu da se izraze drugaije nego u vezanom stihu. Za dramske tekstove nije sluajno upravo odgovarajui blankvers, nerimovani petostopni jamb, jer je jo od antike jamb metar koji najvie odgovara drami. Iako Gete u poetku pie u slobodnim stihovima, oni nikada nisu bez ritimike tendencije. U tom smislu se ak i slobodni stih razlikuje od proze. Gete od jeseni 1786. do leta 1787. boravi u Italiji. Ovaj period dovodi do preobraaja u Geteovom stvaralatvu. Ipak, ne bi se smelo rei da je dolo do klasicistikog preokreta, jer je to u kontinuuitetu sreivanja njegove versifikacije. Najvei pesnici su kratko pisali u slobodnom stihu, dok nisu pronali sebi odrgovarajui stih. Gete u Italiji dovrava neke drame, jer u Vajmaru nije imao vremena za due pisanje. Jedna od njih je Egmont. Ova drama daje niz lirskih, ljubavnih prizora i pokazuje probunu protiv panske reformacije. Vraanje prolosti u potpunosti je u romantiarskom maniru. Drama se moe uporedno porediti sa Don Karlosom, drami o prestolonasledniku panskog trona. Geteova drama je fikcionalnija od ilerova. U Italiji Gete se vraa i Ifigeniji na Tauridi (1786), u ijem je izvoenju igrao Oresta. Poslednja verzija Geteove Ifigenije na Tauridi je u petostopnim jambima bez rime, a prva je bila u slobodnim jambima. Antike motive obrauje sa novom romantiarskom humanou kako bi je pokazao univerzalnom. Ifigeniju neki itaju u romantiarskom i idealistikom kljuu, a drugi kao klasicistiku dramu. Iako je Gete grau uzeo od Euripida, Rasina (1674.) i kompozitora Gluka (1779. pie operu), on je grau preuredio iz mitske u simboloku (ili psiholoku?). 6. Geteov neoklasicizam i Godine uenja Vilhelma Majstera (22.11.2011.) Obino se poetak Geteove klasicistike faze vezuje za boravak u Italiji. Knjievni istoriar pretpostavljaju da prepravke Ifigenije Gete vri u neoklasicistikomm maniru. Godine 1788. on se vraa u Vajmar. Tamo 1896. pie Rimske elegije (iji je orvi naslov bio Erotica Romana) inspirisane susretom sa buduom enom, Kristijanom Vulpius. Iako ju je sreo u Vajmaru, on radnju ovih pesama smeta u Italiju. Novina ove zbirke je to lirski ciklus prikazuje kao sadrajnu celinu u kojoj se teme i motivi razvijaju i dopunjuju. Svoje erotsko stanovite Gete je ovde povezao sa tradicionalnim shvatanjima rimske erotologije (ulnim, konkretnim i taktilnim oseajem), to doprinosi shvatanju ove zbirke kao neoklasicistike. Ovom argumentu ide u prilog i stih
12

ovih pesama elegijski distih. Vidimo da Gete vremenom sve vie unosi ravnoteu u svoj stih. Meutim, treba se dovesti u pitanju koliko su zaista ove elegije pisane u klasinom muzikom sazvuju i duhu. Ovde i dalje postoje romantiarska enja za erotskim ispunjenjem i ljubavna igrarija. Najvanije je to to je Gete ovladao formom. Stihovi su u vedrom, strastvenom i ironinom tonu, puni igrama rei i refleksijama. Pored erotske udnje, tematizuje se i klasino obrazovanje. Erotska udnja se prikazuje mitolokim slikama, ali je to ublaeno autoironijom. Ironija je prvenstveno usmerena prema elji lirskog subjekta za sticanjem znanja. Godine 1796. Gete pie Hermana i Doroteu u idilinom heksametru kao odgovor na francusku revoluciju. Naspram prevratnikog metea tog vremena, on zastupa buroasku ideologiju tako to istie znaaj porodice. 1796. i 1797. godine Gete pie Pramajstera, tj. prvih est knjiga Godina uenja Vilhelma Majstera. Iako je u ovom trenutku to samo fragment, ve tada vai za jedan od najoriginalnijih romana o pozoritu. Ova verzija je vie okrenuta realitetu od kasnije stilizovane verzije. Prikazuje razvoj od plutarhovskog pozorita do nemakog pozorita. Selfbildung je prikazan u funkciji narodnog obrazovanja, to je i ilerova ideja. Obojica ele da stvore idealistiki obrazovano graanstvo. U periodu Sturm und Drang-a ideja im je bila da zaprepaste malograane, a u zrelom dobu ele da svojim obrazovanjem utiu na njih kroz najzreliju umetnost pozorite. Gete se stoga odrie lirike, iako se u njoj ostvario, dok je iler od poetka usmeren na dramsko stvaralatvo. Njihova ideologija je romantiarska zato to je nacionalna. itava ideja o duhovnom poletu potie iz porekla ovih pisaca. Zato to su dobili dobro obrazovanje, oni su ga eleli i drugima. Meutim, glavni uticaj na ovom planu ostvarie tek posle smrti, u periodu do Prvog svetskog rata, jer je mrtav pisac ideoloki uticajniji od ivog pisca. Gete obrazovnu delatnost prenosi na plan romaneske forme. Poslednja verzija romana o godinama uenja Vilhelma Majstera najznaajniji je nemaki vaspitni roman. Poslednja verzija je sastavljena korienjem delova Pramajstera, ali ima osam knjiga. Gete u ovoj knjizi eli da prikae nemaki graanski ivotni ideal. Zato se u odnosu na Pramajstera akcenat sa pozorita prenosi na praktine delatnosti. Meutim, ovaj roman ne prikazuje samo drutvo XVIII veka, ve prikaz produbljuje do individualnih karaktera. Delo je realistiki sagledano, ali i uzdignuto bajkovitim putem, koristei simboliki postupak. Upravo je simbolizacija glavna odlika postuka u poslednjoj verziji. Simbolike i refleksivne niti roman povezuju u celinu. Bildungsroman je podvrsta razvojnog romana. Razlika se sastoji u tome na ta se stavlja akcenat. U Bildungsroman-u akcenat je na obrazovanju. Ovom formom Gete uspeva da prikae formiranje duhovnog lika kroz obrazovanje. Meutim, da bi ovakvim junakom preoblikovao nemako graanstvo, taj lik mora praktino da dela. Ovakvo vezivanje junaka za sferu praktine delatnosti rizino je, jer ga moe dovesti do granice malograanstva. Glavni kompozicioni postupak u romanu je prikazivanje neposredne stvarnosti. U nju se retrospektivno unose seanja. Perfekat ukazuje na prolu
13

radnju ije posledice mogu biti jo uvek ive. Seanja su neophodna kako bi s ejunak kontruisao kao linost. Upravo je u takvoj funkciji seanje na lutkarsko pozorite. Ono je prvo to uvodi oveka u svet umetnosti i iluzije. Ono nije vano samo za Vilhelma Majstera, ve i za Getea. Dete svoje obrazovanje poinje igrom, naroito pozorinom igrom. Vilhelmova seanja su data saeto, te je naracija smanjena kroz proces saimanja. Gete prati vie radnji koje se naizgled ne povezuju. Likovi se na kraju romana okupljaju i tada se otkriva povezanost povezanost dogaaja. Samim tim je klju romana dat na kraju. I u Pramajsteru postoji ljubavna pria, ali je ona u senci prie o pozoritu, dok je ovde obrnuto. Vilhelm treba da se otvori na ljubavnom planu, to je u skladu sa romantizmom. Ljubav prema glumici Marijani vezuje se sa strau za pozoritem i dovodi do Vilhelmove elje da bude glumac i osniva nacionalnog pozorita. Marijana ima mogunost izbora: stvarna ljubav sa Vilhelmom ili glumljenje ljubavi sa Norbertom. Ona se izjanjava za sebe, za Vilhelma i odustaje od pozorita. Ljubavno samoopredeljenje e biti i krajnja vrednost Vilhelmovog formiranja. Meutim, usled greke Vilhelm naputa Marijanu. Za greku e se tek saznati u sedmoj knjizi, kada je Marijana ve umrla. Ipak, tako Vilhelm dobija sina, koji se pominjao i u etvrtoj knjizi, iako se tada nije znalo da je Feliks Vilhelmov sin. Tako poinje Vilhelmov novi ivot. Godine uenja zapravo predstavljaju poslanje kroz ljubav prema Marijani i pozoritu. Meutim, Vilhelm ima i graansko poslanje. elei da zaboravi ove dve ljubavi, on se posveuje onom to je otac predodredio za njega trgovini. Time poinje njegovo obrazovno putovanje. Ipak, na tom putovanju on e se vratiti pozorinom poslanju. Vilhelmovo osnivanje pozorine druine prvi je korak ka preobraavanju malograanina u graanina. Na grofovom dvoru Vilhelm upoznaje Jarna, koji ga upoznaje sa ekspirovim dramama. Time poinje ekspirizacija Vilhelma. Posle izvoenja predstave na grofovom dvoru, u napadu u umi Vilhelm je spreman da rtvuje svoj ivot za vii cilj. Ve tu vidimo odlike graanina, a ne malograanina. U ovoj epizodi Vilhelm sree lepu Amazonku. I epizoda u grofovom dvorcu i susret sa Amazonkom, koji se mogu smatrati sluajnim sluajevima, pokazae se kao svrsishodni. Potom se Vilhelm prikljuuje Serloovoj pozorinoj trupi u kojoj izvodi Hamleta. Razgovori o Hamletu su jedni od vanijih delova romana i od znaaja su za Geteovo shvatanje pozorita i Geteovu teorijsku misao. Potpisivanjem Serloovog pozorinog ugovora, Vilhelm se odie graanskog sveta svog oca. Drutvo iz kule se ovde prvi put uplie u Vilhelmov ivot, pokuavajui da izlei Vilhelma od idealu o pozoritu. To ine tako to povezuju glumca koji igra duha Hamletovog oca sa Vilhelmovim ocem, koji mu ostavlja plat sa porukom da bei. Time Vilhelm dobija upozorenje o tome da mu konani ivotni cilj ne sme biti pozorite, iako je ba u tom trenutku na vrhuncu svoje pozorine karijere. Tek u osmoj knjizi Vilhelm saznaje da mu je opat podsticao strast prema pozoritu upravo da bi od nje odustao, jer veruje da se greke moraju initi u velikoj koliinida bi se od njih odustalo.
14

Osnivanje i uvoenje u tajna udruenja je odlika duha Geteove epohe. U XVIII veku su u ovakvim udruenjima bitnu ulogu igrali maskirani ljudi. To je kontradikcija ovog stolea, koje gaji istu racionalnost. Vidimo da pored nje postoji i sklonost ka mistinom i okultnom. Upravo tu dimneziju stolea tematizuje Gete. Vilhelmu je potrebna mistika incijacija kako bi se uveo u postupke samosvesnog i zrelog mukarca. Za to je potrebna druina iz kule. Vilhelmovo pozorino sazrevanje odvija se kroz omaijanost ekspirom u treoj knjizi, a vrhunac dostie reiranjem, tumaenjem i glumljenjem Hamleta u petoj knjizi. Vernerovo pismo o idealu ivota koje tada dobija je prikaz malograanstva. Vilhelm na to odgovara da harmoniju unutar sebe moe postii jedino u pozoritu. U tom smislu je pozorite institucija samoobrazovanja. U odgovoru Verneru vidimo i sentimentalistike momente Vilhelm insistira na oseanjima. Vilhelm je tu na pragu pijetistike psihologije, ali ona u ovom trenutku romana nema potporu u pijetistikoj teologiji. To e dobiti tek u estoj knjizi, tj. umetku u roman koji predstavlja Ispovesti jedne lepe due. Ovaj tekst Vilhelm ita Aureliji, glumici iz trupe, na samrti, te vidimo da pozorite ne deluje dovoljno katarzino da bi se dua proistila. Potrebna je dublja introspekcija, koja se u ispovesti postie kroz religiozno iskustvo. Iako ovo ima samo prolazan znaaj za Vilhelma, pijetistiko iskustvo je, pored racionalizma, vano za humanizam i obrazovnu osnovu XVIII veka. Pijetizam je nezamisliv bez Boga, a u pozoritu Bog ne figurira kao persona, te ono nije dovoljno za pijetistiko formiranje. 7. Period od prvog do drugog dela Vilhelma Majstera (29.11.2011.) (fali poetak) Sama ideja da tajna udruenja rukovode obrazovanjem istovremeno je utena i zastraujua. To dovodi u pitanje slobodu i samoobrazovanje i blii celu obrazovnu situaciju onom to se naziva Marionetespiele (nem. igra marionetama). Tajna drutva zapravo koriste snagu zablude u obrazovanju. U itavom Geteovo opusu vidimo smenu dva lika Prometeja i Ganimeda. Prometejska pobuna bie oliena u Faustu, dok je Ganimed slian Vilhelmu Majsteru, jer je on podloan obrazovanju, lako se oblikuje. On to ne postie pijetizmom, jer pijetistika epizoda u romanu nije presudna u formiranju Vilhelmove linosti. Ispovesti jedne lepe due u osnovi imaju seanja na prijateljicu Geteove majke. To to religioznoj sferi posveuje ovoliki prostor svedoi o tome da roman treba da prui vie od ispunjenja obrazovnih potreba junaka. Uvoenje pijetizma je znaajnije za piev lik, nego Vilhelmov. U tom smislu je Vilhelm suprotan Geteu i zato njegova znanja mogu da zavre u strogo praktinoj sferi, dok je Gete pesnik. Vilhelm nema umetnikog dara iako ima oseaj za umetnost. Meutim, ova pria je i u funkciji deavanja romana. Sestrii Lepe due pripadaju Vilhelmovoj generaciji. Sve se to povezuje na kraju romana, kada se otkriva drutvo iz kule. Ipak, u svakoj knjizi postoji momenat koji povezuje javnu i tajnu radnju, a to e se u sedmoj i osmoj knjizi obelodaniti. Kompoziciji je time Gete dao smer koji je vie simboliki usmeren od Pramajstera.
15

Pramajster je realistian, u njemu nema druine iz kule. Drutvo iz kule preuzima potpunu odgovornost za Vilhelmovu umetniku sudbinu. Oni mu otkrivaju da nema dara na primeru Hamleta: on ume da glumi samo sebe. Time vidimo primenljivu vrednost pozorita, koju e iler dalje odrediti kao pedagoku. iler uvia da je kola dostupna samo aristokratiji, a pozorite svima. Ono ima uticaj na graansko vaspitanje jo od Lesinga, koji je otvorio napetost izmeu politike i etike dominacije aristrokratije nad graanstvom. Nacionalno pozorite ima za cilj da malograane podigne na nov nivo svesti na kojem e postati graani. malograanin ne razmilja na nacionalnom nivou, jer previe titi lokalne interese, dok graanin razmilja nacionalno i kosmopolitski. Rasplet Godina uenja je melodramatski. Nita ne ostaje tajanstveno i mistino, jer mistina snaga pijetizma nije presudna obrazovna mo. Drutvo iz kule otkriva svoju pedagoku funkciju i prestaje da bude tajno. Pre drugog dela romana Gete objavljuje Izbor po srodnosti (1809). U pitanju je dua novela u kojoj su meuljudski odnosi posmatrani kao hemijski odnosi u neivoj prirodi postoje afiniteti koji stvaraju nova jedinjenja na tetu preanjih. Time govori o razornosti sentimentalnih afiniteta. Gete ovde emotivnu nestabilnost tretira moderno. Sa kosmikog plana se prebacuje na najintimniji plan, nagonski plan koji vodi sentimentanom planu. Izmeu 1814. i 1819. pie Zapadnoevropski divan pod uticajem arapskog pesnika Hafiza i ljubavi prema trdeset i pet godina mlaoj Marijani. Ovo pesnitvo je doivljajno. U pitanju je ljubavna pesnika korespodencija. Ova lirika je vana zbog Geteovog shvatanja svetske knjievnosti. Hafizov doivljaj kosmike ljubavi je preporodio starog Getea. Godine putovanja Vilhelma Majstera Gete objavljuje 1821, a proiruje 1829. Ovde se ponovo javlja lik putnika iz lirike. Meutim, ovo nije putovanje peice, ve je u pitanju prekookeansko putovanje u Novi svet. Prethodni roman su bile godine egrtovanja na pozornici, a sada je pred nama kalf. Majster treba da postane Meister (majstor). Podnaslov mu je Spreman na odricanje. Sktuktura romana je drugaija. Pria o Vilhelmu je data u okvirnoj prii u kojoj iseljenje u Ameriku predstavlja politiki i ekonomski protest protiv razjedinjenja Nemake. Delo nastaje u vreme restauracije, reformacije i Napoleonovih ratova. Ovaj roman je anrovski raznolik obuhvata novele, bajke, dnevnike iskaze, eseje... Zato se on najvie uklapa u vienje romana Fridriha legela, koji je u romanu prepoznao sveobjedinjujuu knjievnu formu. Izbor po srodnosti lako je mogao ui u ovaj roman. Sve forme u romanu su primeri samoportvovanja i samoodricanja. Roman prikazuje ljude koji ele da odu u Novi svet kako bi osnovali humanu zajednicu po principima samoportvovanja. Za ovako neto Geteu nije bio dovoljan roman XVIII veka. U ovom romanu Vilhelm nije glavna linost i nema naporednosti radnje. Preovlauje etos korisnosti: tamo gde je ovek koristan, tamo mu je domovina. Zajednica zasnovana na samoportvovanju je za Getea utopijska socijalna struktura kroz koju je on pokuao da sagleda vlasiti egoizam. Zato glavni junak postaje epoha, vreme. Iako se epizode formalno razlikuju, one su
16

povezane etos-om na nov simbolii nain, kroz samoogledanje. Teorijske vrednosti u ovom romanu nisu prenete kroz teoirjske rasprave, ve su simboliki uspostavljene. Ovaj roman nam svedoi da je epoha postala previe pragmatino usmerena. Umetnute prie iznose line probleme, a okvirna socijalne. Jedina linost koja se u romanu ne odrie je Feliks. Ideja romana je da ovek treba da pronae sam sebe, da vidi za ta je individualno sposoban, pa da to praktino iskoristi. Odbacuje se opte obrazovanje, a bira se specijalistiko. Vilhelm postaje hirurg praktiar, u emu je oliena pobeda racionalnosti nad sentimentalnou. Natalija je jedini izuzetak u ovoj sferi. 8. Formalne odlike Fasuta i siejne odrednice njegovog prvog dela (06.12.2011.) Faust, kao i Vilhelm Majster, obeleava itav Geteov opus i oba su znaajna za razvoj Getea kao pisca, jer oba dela pie jako dugo. Prvi deo Fausta objavljen je 1808, godine kada je iler ve umro. Prvi put je izveden tek 1828. Drugi deo je objavljen 1832, posthumno, iako je bio dovren. Prvi put je izveden 1854, a oba dela su zajedno prvi put izvedena 1976. u Vajmaru. Gete je na Fausta gledao kao na glavni ivotni posao. Postojala je i ranija verzija Fausta, tzv. Prafaust, ili tanije Fasut rana verzija. Ovu verziju Gete je pisao u Sturm und Drang fazi, izmeu 1772. i 1775. Pisao ga je paralelno sa Jadima mladog Vertera u Frankfurtu, nakon zavretka studija u trasburgu. U ovoj verziji su mnogi pasai u prozi, dok u objavljenoj verziji postoji samo jedna prozna scena. Gete s eovde slui formom nemake narodne poezije knitelfers-om4 Hamsa Zahsa iz XVI veka. Time se vezuje za nemaku graansku poeziju, poeziju zanatlija, iz doba reformacije. Ovim Gete ne eli samo da podseti na nemaku starinu, ve tako eli i da zvui. Meutim, ujedno se slui i srednjovekovnom formom madrigalom5. Opredeljivanjem za ovakav stih Gete se vezuje za romantiarsko poimanje knjievnosti. ilerovim podsticanjem da nastavi posao, Gete se vraa Faustu 1797, kada drama uzima vostvo u nemakom knjievnom ivotu. Prva scena je pozorina predigra. Raspravlja se o smislu pozorine igre. Razrauje se pitanje pripremanja publike za predstavu. Ovu formu Gete preuzima iz indijske drame, to svedoi o romantiarskom egzotizmu. Meutim, potreban mu je jo jedan okvir pored pozorita. Zato pie prolog na nebu, a epilog e dati tek u drugom delu. Prolog i epilog i formalno korespondiraju sa Knjigom
4

Knitelfers je manjen recitovanju, a ne pevanju. Knitel znai rima. U pitanju je parna rima, i to strogi oblik koji ima osam ili devet slogova. Gete ga modifikuje u stih sa etiri dizanja i slobodnim brojem nenaglaenih slogova, ili je pravilna smena naglaenih i nenaglaenih slogova. Njegov knitelfers je bogat, zato to koristi razliite forme rime. Nije rima to to ga stabilizuje, ve pravilni udari. esto je stabilizovan i pravilnom alternacijom ritma. U tradiciji je zatekao strogu formu, etiri dizanja u jampskoj alternaciji, ali se oslonio na slobodniju formu. 5 Madrigal je poreklom iz italijanske muzike. Ima razliiti broj dizanja koja su alternirajua i obino je jampske dikcije. Nema vrstu shemu rimovana, a esto je i nerimovan.

17

o Jovu. Pozicija Bojeg i avolovog zakljuivanja je dijametralno suprotna. Mefistofeles se ruga ljudskoj duhovnosti, a Faust je upravo produhovljen ovek koji eli da iskoristi svoju duhovnost, samo se koleba oko cilja. U tom kolebanju se javlja Mefistofeles kao avo iskuenja. Bog u Faustu vidi oveka onakvim kakav treba da bude produhovljenog. Mefistofeles eli da ga svede na telesnost. Time se ljudskost raspinje izmeu neba i zemlje. Bog Mefistofelesu preputa voenje Fausta, jer u njemu vidi podstrekaa koji iskuava ono boanski najvrednije u oveku. Ova dva okvira odmiu dramsku realnost. Prvi prolog u odnosu na svet dramske realnosti nije u istoj ravni realnosti, ime Gete eli da istakne razmimoilaenje svakodnevne realnosti koja je podlona materijalnom od realnosti pozorine iluzije koja treba da tei duhovnoj uzvienosti. Faust treba da se bori za viu realnost i zato je glavna pozornica u glavnom liku, i zato su moda potrebna dva praga da se do nje doe. Orijentacija prologa na nebu je romantina, jer posee za starozavetnim tekstom. Gete se slui vitraom kreativnom tehnikom koja kroz reinterpretaciju Biblije treba recipijentima da priblii biblijsku priu. Meutim, postoji jedna vana razlika u odnosu na priu o Jovu. Za Jova je gubitak nenadoknadiv, jer ne postoji hriansko eshatonsko reenje, poto se pria odvija pre Hrista. U Faustu se pria odvija u hrianskom kljuu. Ideja je da je dobar ovek ak i u mranim porivima svestan pravog puta. Iako je grean, dobar ovek je svestan cilja. Jov je pravedan, a bez velikog ogreenja strano strada. Faust nije pravednik, ali je onaj koji pati. On je Jov renesansnog i postrenesansnog vremena individualac koji pati zbog pritiska duha. On tokom noi razmilja o smislu postojanja. Nauno naslee srednjeg veka nema vie ta da mu prui. Zato on otvara Nostradamusovu magijsku knjigu i zanosi se njenim znacima. U ovoj sceni se otvara problem ovekove bogolikosti. Pojavljuje se Duh zemlje i kae Faustu da on ne lii na njega, sliku i priliku Boga, ve na Duha koji poima. Time se zatvara i drugi put realizacije Faustove duhovnosti. Prvi je bila nauka, ali je pokazano da je duhovnost prevazilazi. Drugi je bila magija, ali se ona vezuje za materijalnu stvarnost i samim tim suprotstavlja duhovnom. Za razliku od magije, duhovnost se ne moe zloupotrebiti. Magiji je cilj da ovlada materijalnom stvarnou zarad individualnih ciljeva, a duhovnost ima univerzalne razmere, to pokazuje prva scena. Faustu se otvara jo jedno reenje problema nasilno reenje u oduzimanju vlastitog ivota. eli da realizuje duhovnost preko granice smrti. Meutim, savladava ga seanje na mladost. U odustajanju nema racionalnog razloga, to je tamni poriv u vidu predanosti zemaljskom ivotu. Tada se u Faustu budi metafizika enja. Bavi se Novim zametom, ali mu ve re logos predstavlja problem. Nakon ovoga se pojavljuje Mefistofeles. U Faustu postoje dve due: prizemno-dijabolina i duevno-boanska. U Faustovom opredeljenju za delo kao adekvatnijeg poetka od logosa, Faust se opredeljuje za stvar koju avo ne moe da iskuava. Dijabolini duh se predstavlja kao duh negacije, dok je boanski duh duh afirmacije (Bog afirmie sve to stvara). Mefistofeles je ime egipatskog porekla. Gete se
18

poigrava kulturnim nasleem kako bi proirio evropska shvatanja. avo se javlja kao crna pudla i putujui student 6. avo se pojavljuje kada je Faust na rubu egzistencije, jer samo u tom trenutku ovek moe da prihvati pojavu avola. Tada se pojavljuje etvrto reenje: dijabolini izlaz. Time se otvara pitanje da li Faust, kao ovek, moe da izdri tu koliinu zla. Mefistofeles mu nudi dogovor, koji Faust prihvata jer zna da nee doi do onoga to avo eli, zato to je za to potrebno da se on intimno poistoveti sa avolom i da uiva u lepoti poroka. Gete ovim eli da pokae u kom pravcu je krenulo zapadnoevropsko drutvo. 9. Drugi deo Fausta (13.12.2011.) Vetija kua simbolizuje tehniki napredak civilizacije. Mefistofeles ne moe dovoljno brzo da nabavi nakit kojim e mlada Greta biti zanesena. To je malograanska sredina. Scena u dvoritu kominice provodadijke Marte je bitna, jer tu se sreu Faust i Greta. Ono to izdvaja Gretu iz malograanske sredine jeste nevinost i naivnost, prirodnost. To privlai Fausta. Njena dua je zabrinuta zbog Faustovog panteistikog ispovedanja. Ipak, ona pokazuje doivljaj istog deteta. Faust je konzumira i troi. Jedino iskustvo posredstvom avola koje Faust ima jeste Greta, koja nije avolska, nego je nevina. Tragedija nije Faustova, nego Gretina, i bie spasonosna za Fausta na kraju drugog dela. Oseajui koliko ga Greta privlai, Faust pokuava da se oslobodi Mefistofelesa. Gretiin brat Valentin izaziva Fausta na dvoboj, ali mu Mefistofeles paralizuje ruku. On proklinje na samrti sestru nazivajui je kurvom. U ovoj sceni se javlja topos mater dolorosa pod utiskom pesme Dies ire (Dan gneva) iz kanonskog teksta rekvijema. Mefistofeles odvlai Fausta na sabat vetica, kako bi mu odvukao panju. Bal vetiji na Brokenu je orgija na severnjaki nain. Kontrast je u simunltanosti scena. Zbunjujua je paradoksalnost koja se javlja kod Getea. Mi ne znamo u ta on veruje. Nije eleo da on reflektuje u tome, ve da se same scene ogledaju jedna u drugoj. U tom njihovom uzajamnom refleksu treba nai sponu i to izraziti na jedan kritiki nain, u logikom diskursu. Geteova mladalaka ljubavna neodgovornost je i dalje za njega aktuelna (u tom trenutku je zaljubljen u Friderike Brion). To je doba Sturm und Drang-a, burnog ispoljavanja oseanja. Vetija topografija doarana je najviim planinama severne Nemake, a to je Harc. U odreeno doba godine na njoj se okupljaju vetice. Kontrast u scenama povlai i tematski kontrast izmeu seksualnih tabua i osloboenja od seksualne osloboenosti. Oni su neophodni u kontrastu sa Greticom zbog iste savesti. Faust na kraju scene vidi neko bledo dete u daljini koje lii na Greticu. Na njoj se u meuvremenu odigrala

U ovoj geteovskoj ali postoji socijalna aoka, a takve su rasute po Faustu. One donekle pomeraju anrovske odlike tragedije ka komediji. I sam ishod drugog dela je komiki u danteovskom smislu. Na najnii nivo Faust se sputa u sceni pijanke. Tu se sreu bezobrazni govori sa studentskim argonom koji se javlja u Sturm und Drang -u. Ovo je naturalizam jezika.

19

tragedija gorke sudbine. Brat joj je mrtav, a i majka takoe od napitka koji je spravio Mefistofeles. Faust se stalno igra i drui sa vidljivim avolom. Na ovo sve treba gledati kao na metafiziku dramu. Neophodno je videti pragove koji nas uvode u metafiziki iluzionizam drame. Dok god avo deluje na nau psihu, on je stvaran. avo je pouda. On je neophodan Faustu, jer sve ostalo je Faust ispitao. Nedostaje mu samo pouda, koja ne mora biti samo seksualna. On ide dalje i unitava Gretiinu porodicu. Faust zatie Margaretu poludelu u zatvoru. Njen greh je bila jedna zabluda mladalake ljubavi. U zatvoru je zato to je edomorka. On zapada u jad. Greta je skrenula psihom, ali se otrenjava kada vidi lik Mefistofelesa. Uzalud Faust pokuava da je spase iz zatvora. Ona odbija reenje uz pomo avola. Posredi je njeno metafiziko opredeljenje, i to e biti spasonosno za nju. Drugi glas uje se odozgo (pomou scenskih efektata): Spasena je. Meutim, dalje se nastavlja Faustovo druenje sa avolom. Njihovo putovanje ima elemente razvojnog romana. Znaajno je doiveti Fausta kao ispravnog oveka koga graani vole, ali to njemu nije dovoljno. Oznaen je kao neko ko je potovan upravo zbog svoje dobrote. avo mu omoguava da okusi iskuenje greha. Znaajna je scena razmiljanja o samoubistvu. On nije verujui, ali ipak ga spasava seanje na detinjstvo i na detinje verovanje u spasonosnost Hristovog vaskrsenja, jer on uje vaskrnja zvona. Greta je na granici detinjstva i devojatva. Zloupotreba dece sa hrianskog stanovita je najgori greh. Kada je zavrio prvi deo Fausta 1805. nije se poduhvatao rada na Faustu do 1831. Drugi deo je objavljen poshumno 1832. On ima pet inova i zaokruen je. U prvom delu postoji nizanje prizora i scena, a u drugom delu je svaki in mala drama za sebe. Na poetku drugog dela Faust spava, a Arijel iz ekspirove Bure isti njegovu nutrinu od doivljenog uasa. U pomo je pozvan vilinski svet, u stvari svet iz poezije, koji e oistiti svojim dahom Faustovu griu savest. Psihoanalitiari u liku Arijela vide potiskivanje. Ni u snu ne sme biti grie savesti. Gria savesti onemoguava dalje druenje sa avolom. Arijel donosi zaborav, koji je privremen i prividan lek. Seanje omoguava identifikaciju Fausta samog sa sobom, zbog celovitosti Faustove linosti. Glavna scena u prvom inu je na carskom dvoru, koja je sveden samo na jedan element na dvoru, a to je novac. Mefistofeles postaje dvorska luda i predlae papirni novac umesto zlata, a polog bi bila mineralna blaga zemlje, tako da bi se vrio na nevieno, na osnovu pretpostavke. Ova Geteova ideja je smela: moderna ekonomija koja poiva na papirnom novcu je virtuelna kao avo i nestvarna. Sledi dvorski karneval na kome je Mefistofeles maskiran u Plutona, boga podzemlja i mineralnog blaga (pa i zlata). Preruen je u tvrdicu, to predstavlja kominu travestiju prevare sa papirnim novcem. Silazak kod majke je mistino putovanje do praelemenata ivota, to ima veze sa priom o postanju. avo nema pristupa. Majinsko okrilje je okrilje praelementarne prirode. Ovo je zamiljeno kao kod Platona. Prauzor muko-enske lepote je takoe tu, imanentan. Tu ne moe ui Mefistofeles, ve samo Faust. On je donekle iniciran da doe.
20

Maskembal je igra na carskom dvoru drama u drami. Oito da je neophodno da se Faustova inicijacija proiri na delove koji su onostrani povrinskom ljudskom svetu. Inicijacija u dubine zemlje je mistika. Ostaje pitanje da li je iluzionistika, ali je svakako neohodna. On je doveo sa sobom Parisa i Helenu i toliko je oaran Helenom da je eli ali ne moe dodirnuti. Ovde se stvar otkriva kao iluzija, ali se zavrava stvarnom esksplozijom. Faust lei bez svesti na tlu. Drugi in poinje u Faustovoj sobi u koju Mefistofeles donosi onesveenog Fausta, a nastavlja se Vagnerovom laboratorijom. Vetija kuhinja stoji kao paralela naunikoj laboratoriji. Vetija kuhinja je prikaz magijske sfere, pokuaj da se ovlada prirodnim zakonama. Isti cilj ima i naunika laboratorija, ali ne vie na iracionalana, magijski nain, nego uz pomo dekonstrukcije prirodnih elemenata i ponovnog konstruisanja u vidu homununkulusa. Vagner je asistent Fausta, a homonunkulus pokuava da ga proizvede pomou Mefista. Faust eli da vlada prirodnim elementima. U retorti, kuvanjem proizvodi homununkulusa. Otkriva odmah kako da osposobe Fausta. Homununkulus je ovei, ali je i neka vrsta avola. Razlikuje se od Mefistofelesa jer ima sklonosti za klasinu lepotu. Sledi prenos u klasinu Valpurginu no je mistian, na arobnom ogrtau, istonjaki. Na mestu presudne Farsalske bitke za Cezara kada je pobedio Pompeja 48. g. pre Hrista, susreu se mitski likovi antike u nekoj vrsti Valpurgine noi. Faust se budi im dotakne tlo, pitajui se gde je Helena. Dodir sa antikom je preporoujui za Fausta i u tom smislu korespondira sa Geteovim putovanjem u Italiju. On trai Helenu, jer se njegova svest tu prekinula. Manto, erka proroka Tiresije, vodi Fausta u podzemni svet da pronae Helenu. Mitska bia su isuvie iva za Mefistofelesov ukus, jedino mu se sviaju lamije, krvolona bia. Filozof prirode Tales ga prosleuje do Proteja. Homununkulusova retorta e pui od lepote nimfe Galateje svetlei patuljak, osvetljavao je put Faustu i on se preobraa u bioiluminiscenciju: svetlucanje na povrini vode. Gete se ovde oslobaa nordijske mitologije. Dolazi do komikog efekta, pervetiranja mita. Helenski demonski svet je imanentan prirodi. U treem inu Helena se pojavljuje pred dvorom Menelaja u Sparti, zabrinuta zbog mua koji sprema rtvu, a ona misli da je ona rtva. Mefistofeles govori da je sve spremno za rtvu i vodi je do srednjovekovnog grada. Ovaj deo Fausta zahteva obrazovanijeg itaoca. itavi delovi grkog Balkana bili su pod vlau zapadnjaka. Istorijske reminiscencije ovde su bitne. Forkija je prenos iz antikog u svet srednjovekovnog. U svetu fantazije mogu je svaki anahronizam. U toj muevnoj tenji za najlepom enstvenou ona nedostaje u novom evropskom svetu. U Arkadiji se odrava svadba Helene i Fausta. Brak je idilina pojava, sliica rajske sree. U tom braku trebalo bi da Faust iskusi punu sreu kao u snu. Iz tog braka raa se Euforion. Osuen je da dosegne visinu i da se sunovrati padom. On je kratkotrajan, kao i nai zanosi. Euforion je Faustova brana euforija. Na samrti Euforion poziva majku da ga prati u podzemni svet. Srea i lepota su kratkotrajne. Nestaje antiki svet, u kome je za Getea bila mogua srea.
21

etvrti in deava se u visokim planinama, gde Faust posmatra oblake i ini mu se da vidi najlepe antike boginje i ene. Istovremeno mu se ukazuje Margaretin lik, koji je najduevniji, najneviniji lik koji je vezao za svojom duom. Seanje na Margaretu je spasonosno za Fausta, za preobraaj Faustove tragedije u boanstvenu komediju o Faustu. Taj prizor koji doivljava u brdima, to podseanje raa u Faustu snagu za nova dela. On eli da otme zemlju, da je stvori iz nitavila, iz morskog haosa. Opet je u pitanje poigravanje Faustovo sa Bogom. Za taj poduhvat prua mu se prilika. Nakon pobede nad carem dobija deo obale. U petom inu Faustu se javljaju Oskudica, Briga, Krivica i Nevolja. Samo Briga utie na Fausta i on oslepi od nje. Njegovo slepilo je posledica Brige, ali Briga mu omoguava da se upozna sa sopstvenom stvarnou. Biti slep od brige moe se odnositi i na Faustovu prolost i moe biti spasonosno. Njemu nedostaje odgovornost za druge. Paradoksalno je to je slep, jer sada vidi odgovornost i brigu. Sledi nona, avoljska gradnja brana i kanala. U tom zauzdavanju prirodnih sila ima neeg demonskog. Tek to to je stvorio zemlju za ljude za njega predstavlja trenutak koji ga ini srenim. Tua srea, taj trenutak eli da produi na venost. Sreom drugih ispunjava se Faustova sudbina. Mefistofeles stoga misli da polae prava na Faustovu duu, jer je priznavanjem sree Faust izgubio opkladu. Hor anela ih prekida i uzima Faustovu duu.

22