Xegan Marija

SPARTA

1.

IZVORI

Postoji malo izvora o postanku spartanske dr ave i enom ure eu. Lakedemoani strancima nisu govorili o sebi, a sami su veoma malo pisali. Ipak, pomo nam mogu pru iti: Herodot, koji je posetio Spartu posle pobede Grka nad Persijancima. Tukidid o Sparti svedoqi u svom delu Peloponeski rat. Ksenofont, kao simpatizer spartanskog ure ea i spartanski xti enik, ve i deo ivota je proveo na Peloponezu. O spartanskom ustavu pixe u Helanici. ivotopisi Likurga i Agisa koje je sastavio Plutarh Pausanijev Opis Helade, gde nam pru a informacije o Mesenskim ratovima. Diodor sa Sicilije koji u Istorijskoj biblioteci navodi fragmente iz Eforove Opxte istorije Grqke. Vredna pa e su i dela liriqara Tirteja, koji je iveo u periodu mesenskih ratova i spevao pesme uz marx, kao i dela spartanskog pesnika Alkmana, koji je spevao stihove posve ene raznim sveqanostima. Trenutno istoriqari najvixe se oslaaju na Herodota i Tukidida, dok drugim navedenim izorima pristupaju sa ve om dozom nepoverea.

2.

OSNIVAE

GRADA

Tukidid pripoveda da su Dorci, grqko pleme sa severa, prodrli na Peloponez osamdeset godina posle pada Prijamova grada. Efor pixe da su Dorci prvo naselili severnu dolinu reke Eurot, odakle se postepeno spuxtaju prema jugu. Pretpostavka je da je Sparta osnovana oko IX veka p. n. e., krajem Homerove epohe. Nastala je kao integracija pet sela ili opxtina u Lakedemoniji, oblast na jugoistoku Peloponeza1 . Do formiraa dr ave Dorci su iveli podeeni u tri file. Vremenom prvobitne dorske file: Pamfili, Dimani, Hileji, podeene su na pet topografskih grupa: Pitani, Mesoji, Dimni, Kinosure i Limni. Ova podela dovodi do podele Lakonije na okruge, obe. U narativnim i epigrafskim izvorima posvedoqeno je od 6 do 9 oba. O obema se mnogo rasprava u modernoj istoriografiji. Jedni nauqnici smatraju da su obe male teritorijalne jedinice, koje su za zadatak imale organizovae spartanske vojske. Lakedemonci jesu stanovnici teritorije koja pripada Sparti, tj. dolina reke Eurotas kao i prostor Mesenije. Ponekad pod nazivom Lakedemonac podrazumevamo bilo kog stanovnika ovog prostora, ali isto tako pod istim terminom podrazumevamo i gra ane Sparte, Spartijate. Svaki Spartijata je
Lakedemonija je izolovana od ostalog dela poluostrva na zapadu planinskim lancem Tajgeta, na istoku planinom Parnon, a na severu planinskim masivom Arkadije. Kako je bila slabo povezana sa ostalim delovima Helade i kako je bila izolovana, Sparta do ivava specifiqan razvoj, koji odlikuje politiqki, ekonomski i kulturni konzervatizam.
1

Lakedemonac, ali nije svaki Lakedemonac Spartijata.

3.

URE

EE

Kao prvi spartanski zakonodavac pomie se izvesni Likurg. Plutarh koji je napisao egov ivotopis smatra da je Likurg bio Jfitov savremenik i da je iveo oko 776. p. n. e. u vreme prve Olimpijade. Aristotel pak smatra da je iveo u prvoj polovini VIII veka p. n. e. Tirtej iz Sparte razlikuje dva Likurga: starijeg, koji je bio Homerov savremenik, i mla eg. Ksenofont iz Atine tvrdi da je Likurg iveo na prelazu iz XII u XI vek p. n. e. U modernoj istoriografiji jedni istra ivaqi prihvataju IX vek p. n. e. kao doba u kojem je Likurg iveo, dok drugi sumaju u verodostojnost Likurgove liqnosti, vezuju i ime za arkadsko bo anstvo koje je poxtovano pre dolaska Dorana. Horski liriqar Pindar, koji je iveo krajem VI veka p. n. e., pru a podatak da je za ure ee u Sparti odgovoran legendarni dorski kra Egimija, Heraklov savremenik. Mla i logograf, Helanik iz Mitilene, koji je iveo u V veku p. n. e., ure ee pripisuje prvim spartanskim kraevima, a Aristodemovim2 sinovima: Euristenu, osnivaqu dinastije Agijada, i Proklu, osnivaqu dinastije Europontida. O ure eu Sparte saznajemo zahvauju i Velikoj retri - Velika req, jedan od najstarijih dokumentarnih izvora za istoriju Grqke, i Maloj retri. Velika retra je, prema tradiciji, zakon koji je Likurg dobio od Apolona, posredstvom Delfa. U stvari, to je kratak pregled spartanskih ustava, koji nam je ostao saquvan u Likurgovoj biografiji od Plutarha. Plutarh pak je Veliku retru prepisao iz Aristotelova dela Politije 3 , odeak o Lakedemonskom ustavu. Savremenici tvrde da je Spartanski ustav delo vixe udi. Mala retra nastaje naknadno. Naime, poxto je Velika propisivala da je narod taj koji prima ili odbacuje kraeve predloge, spartanski kraevi Teopomp i Polidor dopisali su zakonskoj odredbi da ako narod usvoji iskriveno mixee, ve e starexina i arhageti (kraevi) imaju pravo na raspuxtae skupxtine. Tukidid pixe da je Sparta, pre zavrxetka Peloponeskog rata, imala isti ustav kao i pre 400 godina. Na osnovu ovog podatka proceuje se da je Sparta ustav imala jox krajem IX veka p. n. e.

3.1. Druxtveno ure ee Sparte

Stanovnixtvo Sparte delilo se na spartijate, perijeke i helote. Spartijati su bili gra ani Sparte u pravom smislu te reqi. Svi polo aji u dr avnoj upravi bili su rezervisani za spartijate. Oni su imali puna aktivna i pasivna politiqka prava, tj. da biraju i da budu birani. U modernoj istoriografiji preovla uje mixee da su spartijate potomci dorskih osvajaqa. Pripadnici ove klase tokom ivota su prolazili kroz odre eni trening agoge, xto znaqi odgajae. Agoge je jedna vrsta javne xkole, koja uqi posebnom naqinu ivota Eunomia i koja priprema za rat. Za spartanske gra ane smatrani su oni koji su pre iveli obuku. Oni su nazivani homoioi - jednaki u pravima. Plutarh svedoqi da je Likurg gledao da od samog poqetka organizuje ivot svojih gra ana. Trebalo je organizovati takav ivot Spartanaca, koji bi u svakom pogledu slu io Sparti. Tako, kada se dete rodi, bilo muxko bilo ensko, ono mora biti sna no i zdravo. U suprotnom, ostavano je ili u brdima da umre ili je bacano u ponor. Kakvo je dete po ro eu zaista bilo odluqi2 3

Aristodem je jedan od Heraklovih potomaka Zbornik 158 ustava grqkih i nekih negrqkih gradova, koji danas nije saquvan

valo je jedno naroqito ve e. U sedmoj godini muxka deca su odvo ena u posebne xkole vojnih i atletskih vextina, gde su poduqavana pisau i qitau, kao i izdr ivosti, posluxnosti... Uqeni su da sa malo reqi ka u mnogo (ki Gorki i Andri : treba pisati da reqima bude tesno, a mislima prostrano). U dvanaestoj godini poqialo se sa vojnim ve bama. U dvadesetoj godini Spartanac je postajao vojnik. Sve vreme je provodio sa svojim kolegama vojnicima, ive i s ima u barakama i jedu i sa ima. Svakom vojniku je bilo zagarantovano parqe zeme po zavrxetku slu be. Zemu su obra ivali heloti. enidba vojnika bila je tajna. Tek sa trideset godina Spartancu je bilo dozvoeno da ivi u svojoj ku i sa svojom porodicom, iako je jox uvek slu io vojsku. ubomora je bila strogo zabraena. Po Likurgu, deca nisu bila produkt roditea, ve dr ave. Tako, Likurg je smatrao qasnim da mu poda svoju enu drugom qoveku, koji je u nekom pogledu boi od samog mu a, radi dobijaa xto boeg naslednika. Spartijata je morao raspolagati i odre enim zemixnim posedom kleros, koji je nasle ivao najstariji sin. Spartijati se nisu bavili privrednim delatonstima. Fiziqki rad zemorada, zanatstvo, trgovina smatrali su ne samo nedostojnim slobodnog qoveka, nego i smetom kod neprekidnih vojnih ve bi. Stoga, ihovu zemu su obra ivali heloti. Prvo klerosi se nalaze na prostoru Lakonije, a kasnije i na teritoriji Mesenije. Odrasli spartijati su se udru ivali u grupe od po petnaest lica, prema godinama starosti, i okupali se u sisitijama, zajedniqkim menzama, i obedovali istu hranu. Svaki qlan sisitije bio je du an da prilo i odre enu koliqinu hrane. ene spartijata su vodile miran ivot. Treba pomenuti da je Likurg dosta polagao i na obrazovae enske qeadi, naravno sve u korist dr ave. Nije to bilo neko posebno akademsko obrazovae, ve obuka koja se sastojala u fiziqkim i gimnastiqkim ve bama. Ukupan broj spartijata nije nikad prevazilazio broj od 9000 udi, sa tim da je bilo vixe stotina hiada Lakedemonaca. Partenije, sinovi ena spartijata i helota, nisu imala puna gra anska prava. Spartijata je mogao imati samo jednog sina. Naime, u sluqaju vixe sinova on bi samo najstarijem mogao ostaviti kleros, a time bi ostali izgubili status spartijata. U brojnim ratovima izginuo je veliki broj spartijata. Usled svega ovoga dolazi do problema maka udi, oligantropije. Vremenom Sparta e biti prinu ena da daje povlastice perijecima i slobodu helotima. Ti novi gra ani su se nazivali neodamodi. Perijeci, oni koji stanuju unaokolo, prema jednom vi eu su poreklom bili Ahajci koji su pora eni prilikom navale Dorana na ovaj prostor. Bili su liqno slobodni, slu ili su vojsku, ali nisu imali politiqka prava, te mo emo re i da su bili gra ani drugog reda. Ovu klasu su qinili zemoradnici, zanatlije i trgovci, koji su iveli du morske obale i koji su kraevima pla ali 1/10 prihoda. Efor iz Kime tvrdi da su perijeci bili ravnopravni sa spartijatama sve do vladavine kraa Agisa. Po Eforu perijeci nisu bili Ahajci, ve stanovnixtvo koje je naselilo ranije napuxtene ahajske gradove. Otuda pretpostavka da su zajednice perijeka, najpre, bile saveznici spartanskoj dr avi, a tek kasnije je Sparta te zajednice podredila svojoj vlasti. Heloti su dr avni robovi, koji obra uju zemu spartijata, klerose. Heloti predstavaju pokoreno stanovnixtvo Lakedemonije i Mesenije. Dobili su naziv po gradu Helosu, koji se borio protiv Sparte. Pripadaju onoj spartanskoj porodici za qiju zemixnu parcelu su vezani. ihov polo aj bio je sliqan polo aju kmetova u sredem veku. Me utim samo dr ava je imala to pravo da da slobodu helotu. Oslobo eni heloti, neodamodi, ukoliko su u ivali poveree spartijata, mogli su vrxiti slu bu lako naoru ane pexadije, peltasta. Helot je smeo imati porodicu. Odnos spartijata prema helotima nije smeo biti odnos 3

emocija. Teoretski, predstavali su neprijatee Sparte i sa ima se postupalo brutalno. Pausanija pixe da po dolasku Dorana, heloti su bili ravnopravni sa spartijatima. Porobeni su za vreme vladavine Agisa, iz drugog kolena vladaju e klase po dolasku Doraca... odnosno za vreme vladavine tre eg kolena kako tvrde drugi pisci. Heloti su bili robovi od 2. 1/2. VIII veka do 370. godine p. n. e.

3.2. Dr avno ure ee Sparte

Dr avno ure ee u Sparti je bilo aristokratsko. U Herodotovom delu reqi spartanskog kraa Kleomena upu ene svextenici u Delfima ,,Ja sam Ahajac, navode na zakuqak da su u Sparti postojala dva kraa, jedan, koji je bio Doranin poreklom, i drugi, koji je poreklo vodio od pokorenog ahajskog stanovnixtva. Prema tradiciji u Sparti su postojale dve kraevske porodice, Agijadi i Europontidi. Obe familije su tvrdile da vode poreklo od Heraklida. Kraevi su vladali do ivotno i kraevska vlast je bila nasledna. Spartanski kraevi su se nazivali Arhageti, predvodnici. Herodot u VI kizi pixe da u ratu kra prvi stupa u borbu i posledi se vra a iz e. Imao je titulu vojnog zapovednika, a tokom pohoda quvala ga je garda od 100 vojnika. Kra kao vrhovni zapovednik imao je pravo na najve i deo ratnog plena. U miru spartanski kra je imao dva svexteniqka polo aja, kod Zevsa Lakedemonskog i kod Zevsa Nebeskog. Prvi je prinosio rtvu bogovima, kao predstavnik svoga naroda. Kraevi predstavnici u Delfima su bila dva pitijca, koji su iveli o dr avnom troxku. Kra je odluqivao sa kim e se o eniti erka naslednica, xto znaqi da je imao i izvesnu ulogu u sklapau brakova. Brinuo je i o dr avnim putevima. Na sveqanostima uvek je dobijao dvostruko vixe poqasti no drugi. Po voi odre uje konzule, proksenone4 . Uqestvuje na zasedau geruzije i ima qak tri glasa. Kra je imao pravo veta na odluke spartanske skupxtine. Kada kra umre xest dana traje narodna alost i u tom periodu narod se ne okupa na trgu i nema zasedaa izborne skupxtine. Novi kra je najstariji sin prethodnog ili najbli i muxki ro ak. On Spartancima opraxta sve xto su dugovali dr avi i prethodnom krau. Geruziju, koju je prema tradiciji uveo Likurg, qine 28 spartijata, starijih od 60 godina (godine po odslu eu vojnog roka), kao i dva kraa. Gerunti su birani do ivotno od strane Narodne skupxtine iz redova spartijata, koji poreklo vode od Heraklida. Zadatak Geruzije se sastojao u pretresau svakodnevnih dr avnih poslova. Savetovali su kraa u vo eu spone politike. Imali su vrhovnu sudsku vlast i pripremali su materijal za zasedae Narodne skupxtine. Imali su pravo veta na odluke Skupxtine. Verovatno broj od 30 gerunta odgovara trima dorskim filama: Pamfili, Dimani, Hileji, gde svaka fila daje po deset qlanova. Geruzija predstava aristokratski element spartanskog ure ea i Platon u svojim Zakonima tvrdi da je ova mera uvedena kako bi se smaila vlast kraeva. Izvrxna vlast se nalazila u rukama efora, oni koji nadziru i najstariji spisak efora potiqe iz 754. p. n. e. Godixe, Skupxtina je za efore birala pet spartijata u skladu sa pet topografskih grupa: Pitani, Mesoji, Dimni, Kinosure i Limni. Svaki spartijata je mogao biti efor, a izbor je vrxen najpre u apeli, a potom rebom. Godina je dobijala ime po najstarijem eforu eponimu. Ova institucija se uvodi jer kraevi nisu mogli vrxiti sve sudske
4

jedna vrsta ambasadora, primaju strane izaslanike i predstavaju svoju zemu u drugim polisima

funkcije. Efori su imali finansijsku, sudsku i administrativnu vlast, qak i nad kraevima i geruntima. Dva efora su stalno pratila kraa u egovim pohodima, kako radi kontrole samovoe samog kraa, tako i da zaxtite interese dr ave. Pored kontrolne funkcije, eforat se morao potruditi da odr i vlast nad masom helota, a isto tako i nad perijecima. Efori su organizovali jednu vrstu tajne slu be, kriptiju. Kriptiju su qinili spartanski mladi i od 18 godina. Svrha ove slu be je da se zastraxe heloti u ciu spreqavaa pobuna i incijacija, uvo ee mladi a u status odraslog. Eforat je predstavao demokratski elemenat spartanskog ure ea. Narodna skupxtina, Apela, qine spartijati stariji od 30 godina. Imaju pravo glasaa sa DA, odnosno NE, i imaju prava veta. Sastajali su se samo onda kada su pozivani i diskutovali su samo o onome xto im je bilo povereno. Ukoliko odluka skupxtine ne odgovara krau ili geruntima, ona se raspuxta. Apela bira gerunte, odluquje o ratu ili miru, rexava sporove oko kraeve vlasti. Svi spartijati su od svoje 20-te do navrxene 60-te, slu ili vojsku. Vojska se delila u pet borbenih formacija, krivo lohosa, po jedan iz svakog od pet sela na koje se delio centar spartanske dr ave. Lohos qine zakletvom povezane dru ine, enomotije.

Dodatak

Plutarh o Likurgu

Plutarh smatra da je Likurg iveo oko 800. godine p. n. e. Likurg vodi poreklo od Heraklida. Bio je drugi princ jedne od dve kraevske porodice u Sparti. Po smrti egovog oca i starijeg brata, Likurg je trebao da nasledi presto. Me utim, ele i da ostavi presto svom brati u Karilausu, a u isto vreme ele i da spase ivu glavu od ogorqene bratoveve ene, be i na Krit. Na Kritu upoznao je Talesa, poznatog pesnika i uqitea o civilizaciji. Likurg je pa ivo prouqavao tip dr avnog i druxtvenog ure ea na Kritu i ono xto mu se uqinilo interesantnim, izdvojio je kao korisno za Spartu. Posetio je i Joniju radi prouqavae razlike izme u Jonaca, nakloenih u ivau, i trezvenih Kri ana. U Joniji se upoznao sa Homerovim epovima. Egip ani su tvrdili kako je Likurg posetio i Egipat. Upravo sa ovog prostora dobija ideju o iskuqivau robova iz redova vojske. Sparta, priznavxi Likurga za legitimnog vladara, moli ovog da se vrati u ota binu. Neodluqni Likurg odlazi u Delfe da se posavetuje sa proroqixtvom. Kako su predskazaa bila povona i kako je Karilaus bio spreman na reforme svoga strica, Likurg se vra a u Spartu. Prva reforma koju je Likurg sproveo tiqe se ve a od 28 staraca, koje je po vlasti bilo jednako kraevima. Jedino je ve e imalo pravo da odluqi koji e predlozi biti usvojeni, a koji ne. Po stvarau ve a, Likurg se ozbinije pozabavio pitaem privatne svojine. Izvrxio je preraspodelu zeme. Izvrxio je novqanu reformu. Izbacuje iz upotrebe zlatnike i srebrake, a kuje gvozdene novqi e. Usled ove reforme dolazi do smaea paqki, razbojnixtava, prostitucije... U vreme dorskog naseavaa nastao je eforat. Likurg je reformisao eforat i sa tri, eforat je pove ao na pet qlanova. Likurg organizuje javne kuhie, sisitije, gde su svi jeli istu hranu. Likurg organizuje takav ivot Spartanaca, koji bi u svakom pogledu slu io Sparti. Likurg nije naredio da se ovi zakoni, tzv. retre, zapixu. Smatrao je da je boe da budu utisnuti u svesti samih gra ana. Kada se Likurg uverio da stanovnixtvo zaista poxtuje egove zakone, naterao je kraeve, ve e i Spartance da obe aju da ne e meati zakone dok se on ne vrati sa puta koji planira da preduzme. Likurg je napustio Spartu i nestao, ostavaju i Spartance zauvek vezane za dato obe ae... 5

4.

MESENSKI

RATOVI

Zbog stalnih unutraxih sukoba Sparta se morala rano pozabaviti kolonizacijom. Herodot nas obavextava o spartanskim naseobinama u Miniji i na ostrvima Tera i Kitera, xto je kasnije potvr eno arheoloxkim nalazima. Tukidid pixe o bezuspexnom ratu protiv Tegeje, grada u Arkadiji. Velike muke Sparta je imala i sa Argosom, politiqkim centrom Argolide. Ipak, najve i neprijate Sparte je bila Mesenija, o qemu peva pesnik Tirtej iz Sparte. Kresfont, potomak Herakla i krvni srodnik spartanskih kraeva, osnovao je u Meseniji dinastiju Epitidi (nazvana po Krefontovom sinu Epitu). Iako su se u Meseniju doseavali Dorci, Ahajci su tako e naseavali ovaj prostor. O politiqkoj nezavisnosti Mesenije u svojim delima svedoqe Homer, Pausanije, Euripid. Mesenija je bila podeena na vixe maih zajednica, a quveno uporixte je bilo Itoma. Krajem VIII veka p. n. e., Sparti su bila neophodna nova nasea zbog brzog porasta populacije. Spartanci su prexli obronke Tajgeta i anektirali prostor Mesenije. Stanovnixtvo Mesenije se nije moglo pomiriti sa gubitkom nezavisnosti. Naime, Spartanci su ih potisnuli na prostor sa neplodnom zemom, pa su se pobunili. Spartom je vladao Teopomp. Sparta je potcenila neprijatea, te je malo falilo da Mesenija potpuno unixti Spartu. Zahvauju i novim reformama, kojim se Sparta pretvorila u vojnu dr avu, uspela je da nanese nekoliko poraza Meseniji. Rat je trajao dvadeset godina. Uskoro Mesenija pristaje na uslove mira koje diktira Sparta. Stanovnici su pretvoreni u helote i perijeke. Zema je raspodeena me u spartijatama. U ovom ratu osvojen je samo istoqni deo Mesenije. Pred kraj prvog rata se Mesenijom, u Sparti dolazi do pobune partenija, vanbraqne deca spartijanki i helota, koja su ubrajana u stanovnixtvo bez gra anskih prava. Posle niza sukoba, napokon je na eno rexee. Parteniji napuxtaju Spartu, osnivaju naseobinu u Tarentu u ju noj Italiji, gde su imali puna gra anska prava. Do drugog rata se Mesenijom dolazi u drugoj polovini VII veka p. n. e. Sada Mesenija je saveznike naxla u Argosu, Arkadiji i Elidi, sa kojima se Sparta jox ranije zavadila. Tirtej peva o prvim godinama rata koje su bile pogubne za Spartu. Me utim Meseniju su uskoro izneverili saveznici. U devetoj godini rata, u odluquju oj bici kod Velikog rova, Mesenija je pretrpela poraz. Meseani su se utvrdili na brdu Ejra, koje se graniqilo sa Arkadijom i uspexno se branili qitavih jedanaest godina. Rat je zavrxen sporazumom po kojem su Meseani bili slobodni da napuste Meseniju i odu u Arkadiju i druge oblasti Grqke. Oni koji su ostali u Meseniji, pretvoreni su u helote. Prema Tukididu, u periodu koji sledi, Spartanci su sve svoje vreme posve ivali zlostavau helota. Tek 369. p. n. e. beotski vojskovo a Epaminonda je Meseane oslobodio spartanske vlasti.

5.

PELOPONESKI

SAVEZ

U VI veku p. n. e. Spartanci su u jednoj bici uspeli da pobede Tegeju. Me utim kako su ve imali problema sa stalnim ustancima helota, rexili su da ne anektiraju prostor Tegeje niti da eksploatixu eno stanovnixtvo i tako stvore mogu nost za nove pobune. Radije su napravili jednu vrstu alijanse, gde je Tegeja zadr avala svoju nezavisnost. Obaveza Tegeje je bila samo da da odred vojske Sparti, kada bi ova posleda ixla u oru ane sukobe. Efor Hilon je bio svestan da Grci, Dorce smatraju uezima. Stoga u budunosti je gledao da ne istiqe posebno spartanski dorizam, kako bi odobrovoio susedne gradove za ulazak u savez. Tako dolazi do zakuqivaa ugovora sa Korintom, Sikionom, gradovima Arkadije... sa izuzetkom dorskog konkurenta Ar6

gosa. Sparta se qak mexala i u unutraxu politiku pojedinih gradova, npr. u Sikionu je proterala lokalnog tiranina. Za kratko vreme, oko 550. p. n. e., Sparta je napravila savez vixe dr ava ju ne Grqke, poznat pod nazivom Peloponeski savez. Sparta je vodila sponu i unutraxu politiku saveza i uskoro postala jedna od vode ih sila Grqke. Qlanice saveza su morale imati iste prijatee i neprijatee. Savez se nazivao Simahija. U antiqkim izvorima ne pomie se Peloponeski savez, ve Spartanci i ihovi saveznici. Izvori: Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni , Novi Sad 1980. Plutarh, Likurg otac Sparte Literatura: R. H., Ancient Greece, Sparta A. K. Berger, Sparta, Stara Grqka, Sarajevo 1959. or Forest, Grqka: Istorija arhajskog razdoba, Oksfordska istorija Grqke i Helenistiqkog sveta, Beograd 1999. Belexke: Danijela Panteli , Ure ee Sparte