O BORI STANKOVIU I NJEGOVOM DELU

Borisav Stankovi (Vranje, 31.03.1876 Beograd, 22.10.1927)

Najznaajniji pripoveda ovog razdoblja jeste Borisav Stankovid (18761927). Po tematici on je najizrazitiji regionalista meu naim realistima, a po psihologiji likova, postupku i stilu jedan od zaetnika nae moderne proze. U svojim pripovetkama, dramama i romanima dao je sliku rodnog grada Vranja na prekretnici izmeu turskog vremena i modernog doba, onako kako su to ranije uinili J. Ignjatovid sa Sent-Andrejom i S. Sremac s Niom. Njegova tematika je socijalno odreena a u nainu prikazivanja preovlauje unutranja, psiholoka perspektiva. Najvedu knjievnu aktivnost razvio je u prvoj fazi svog rada, na prelazu iz 19. u 20. stolede, kada jednu za drugom objavljuje tri knjige pripovedaka, "Iz starog jevanelja" (1899), "Stari dani" (1902) i "Boji ljudi" (1902), i dramu "Kotana" (1902), a zapoinje rad na romanima "Neista krv" (1910) i "Gazda Mladen" (1927). Stankovid spada u one pisce kod kojih utisci i sedanja iz detinjstva imaju presudnu ulogu u knjievnom radu. U vie pripovedaka on je dao poeziju mladosti i nekadanjeg ivota u rodnom gradu (urev dan, U vinogradima, Nuka). Slika stvarnosti, svetla, prozrana, poetina, pomudena je u drugim delima otkrivanjem drutvenih sukoba i duevnih potresa. Stankovidev svet, iako vremenski i prostorno udaljen, nije idilian i beskonfliktan. Sukobi su stalni i raznovrsni, izmeu st arog i novog, kolenovida i skorojevida, bogatih i siromanih, pojedinca i drutva. U sreditu svih zbivanja nalazi se pojedinac i njegova sudbina. Teite je prikazivanja na psihikim lomovima i unutranjim potresima, ali se pri tome nikada ne gubi iz vida dublja socioloka zasnovanost likova i situacija. Sudbina Stankovidevih junaka odigrava se u trouglu sila koje ine novac, moral i eros. Drutveni moral sredine te materijalni interes i presti porodice suprotstavljaju se erotskom nagonu pojedinca, namedu mu svoja ogranienja i zabrane na toj taki poinje individualna drama bezmalo svih Stankovidevih junaka. U vie pripovedaka Stankovid je prikazao osujedenu ljubav usled toga to mladid i devojka pripadaju raznim staleima (Stari dani, U nodi, Oni, Stanoja, Uvela rua). Meu njima je najlepa "Uvela rua", lirska, elegina pripovetka, napisana u prvom i drugom licu, u stvari mali lirski roman.

Ljubavna pria, kao i u Disovim pesmama, pripada davnim danima, sva je u znaku mladosti, lepote, sveine letnjih veeri i opojnih mirisa orentalnih bata. Ona oivljava u sedanju, u trenucima kada od svega toga nita vie nije ostalo. Stankovid otkriva svet ponienih i uvreenih. itava njegova zbirka "Boji ljudi", sastavljena od kratkih pripovedaka i crtica, posvedena je onima koji su odbaeni od drutva, prosacima i poremedenim, od kojih svako ivi u nekom svom nestvarnom svetu. Vie nego i jedan drugi na pisac Stankovid se bavio sudbinom ene. ena je glavna junakinja u njegovim najboljim delima, u pripovetkama "Uvela rua" i "Pokojnikova ena", u drami "Kotana" i romanu "Neista krv". U "Pokojnikovoj eni" junakinja se nemodno batrga u mrei patrijarhalnih obiaja. Ona je obezliena do anonimnosti: najpre sestra svoje brade, zatim ena svog mua a posle mueve smrti njegova udovica, pokojnikova ena, uvek pred strogim ispitivakim pogledom rodbine i sveta, kao pred oima sudija. Istinska ljubav stalno se potiskuje i na kraju sasvim odbacuje. Jedina odluka koju je Anica samostalno donela ivotu bila je uperena protiv nje same: odbila je ruku oveka koga je oduvek volela i pola za nevoljenog. "Kotana" je najznaajnija od tri Stankovideve drame (druge dve, Taana i Jova, nastale su dramatizacijom pripovedaka). To je "komad iz vranjskog ivota s pevanjem". Polazedi od tradicionalne sheme ovog anra, Stankovid je napisao potresnu dramu traginih ljudskih sudbina. Dve velike teme njegovog sveta, tuga za prohujalom mladodu, "al za mladost" i ulna opsesija enskom lepotom, sublimirane su ovde u tredoj, u temi pesme. Narodne pesme koje peva Kotana nose u sebi enju za lepotom, u njima je ivot slobodan od svih stega, pun radosti i pustolovine, one su utoite od sivila prozaine svakodnevnice. Sve su linosti ispunjene tom enjom, pesma u ovoj drami predstavlja svojevrsnu kolektivnu opsesiju, slinu opsesiji erosom u drugim njegovim delima, naroito u romanu "Neista krv". Taj roman donosi sumu Stankovidevog pripovedakog iskustva i njegovog poznavanja oveka i sveta. Zasnovana kao drutvena hronika rodnog grada, "Neista krv" prerasla je u izrazit roman linosti, psiholoki utemeljen, a da pri tome nije izgubila bitnih obeleja drutvenog romana. To je, moda, jedinstven sluaj u naoj knjievnosti da je postignut pun sklad izmeu socioloke i psiholoke motivacije. Lik neobine lepotice Sofke, kao i likovi drugih junaka romana, meu kojima se izdvaja snana linost gazda Marka, Sofkina svekra, osvetljeni su iznutra, psiholoki ili, ak, psihoanalitiki, frojdovski, ali sve to se s njima dogaa motivisano je sociolokim injenicama: istorijom dveju porodica koje pripadaju raznim staleima, sukobom izmeu starog i novog, izmeu starih bogataa, orbadija, koji beskrupuloznu borbu za samoodranje prikrivaju gospodskim ponaanjem, i novih bogataa, obino seljaka koji se sputaju u grad, nosedi u sebi sveu krv, neistroenu energiju i ruilaku agresivnost. Drugi Stankovidev roman, nedovreni i posthumno objavljeni "Gazda Mladen", jeste povest o sudbini oveka koji je postao dobrovoljna rtva dunosti; prosperitetu porodice on je rtvovao sve, pa i voljenu enu. Umetniki je ostvaren drukijim postupkom od Neiste krvi. Sve je u njemu saeto, usmereno na ono to je glavno, nema epizoda ni digresija, iskaz je najede lapidaran, skoro epigramatian, reenice ponekad lie na formule. Gazda Mladen deluje, pre svega, celinom, a Neista krv i obiljem dramatinih situacija, u kojima izvesni detalji esto prerastaju u vieznane simbole. U oba ta romana i u itavom svom nevelikom opusu Stankovid je stvaralac neobine, el ementarne snage, koji je s velikom mukom nalazio jeziki izraz. Pod navalom osedanja i slika kao da mu se pero povija, reenica se zaplide i posrde, glas mu postaje zagrcnut, mucav, ali to je "mucavost genija" koji je vie od drugih naih pisaca proniknuo u ponorne dubine ljudskog bida.

NEISTA KRV je zamiljena prvo kao pripovetka koja je objavljivana nikom asopisu Gradina. tampanje je preknuto jer je uredmik odbio da objavi scenu Sofke sa umobolnim Vankom, a Bora nije hteo da menja tekst. Roman je zavrio 1909. Dok je bezuspeno pokuavao da nae izdavaa objavljivao ga je u nastavcima u Letopisu matice srpske. 1910. Bududi da je odbijen i od Kolareve zadubine, odluuje da svoj prvi roman, Neistu krv, objavi sam. Zato obljavljuje "Knjievni oglas" koji de A. G. Mato tampati u Zagrebakom Savremeniku.

NEISTA KRV Ovo Stankovidevo delo prvi put se pojavilo kao pripovijetka pod istim naslovom "Neista krv" 1900. godine, a potom poelo da izlazi kao roman u nastavcima u ondanjim asopisima. Nakon dugotrajnijeg rada i vie verzija roman je bio gotov 1909. godine, da bi se iz tampe pojavio 1910. godine, u neto skradenijem izdanju, zbog nedostatka novca za tampu. Zavretak romana je skraden za 3040 strana, s uverenjem pisca da de jednog dana modi da ga tampa u prvobitnoj zamisli. Ali, doao je Prvi svetski rat i rukopis je nestao. Tako je roman "Neista krv" definitivno ostao u obliku i sa krajem koji i danas imamo. Roman "Neista krv" u sebi nosi elemente sociolokog romana, jer su u njegovoj osnovi sadrani jedno vreme i drutveni odnosi i promjene u tom drutvu. Roman zahvata razdoblje poslije osloboenja Vranja od Turaka, tj. nakon 1875. godine, ili vreme s kraja 19. vijeka. To vreme, kako u Vranju tako i u iroj, tek osloboenoj Srbiji, obiljeavale su krupne drutvene promjene, naroito na jugu, koji je bio dugo pod Turskom. Jedan stari, feudalni poredak, znan kao staro ili "pusto tursko", nestajao je. Sa odlaskom turske vladavine odlazili su i nestajali i stubovi te vladavine: pae, age, begovi turska privilegovana klasa, a njihova imanja i kude kupovali su ili silom otimali dojueranji seljaci, njihove ivije ili nadniari. Sa osloboenjem, naroito u Vranje, koje je bilo na putu velikih trgovakih karavana, poinje da pristie neki novi svijet, ljudi sa granice. U Vranje je pristizao svijet koji se obogatio raznim pekulacijama i otimainama, preduzimljiv svijet koji je dolazio do lijepih turskih kuda ili pravio nove kude. Bio je to svijet skorojevida koji de nadi svoje mjesto i u romanu Bore Stankovida. Stari vranjanski svijet, po bogatstvu, ugledu i prestiu vrlo blizak nekadanjim agama i begovima, ostao je sa svojim itlucima, ivijama i raskonim kudama, ali zbunjen novim odnosima i nemodan da se snae u ovom vremenu. Staro tursko vie nije postojalo. Stvaralo se novo drutvo zanatlija i trgovaca drutvo skorojevida. Hadije i orbadije sve vie se povlae pred naletom novog, zatvaraju se u svoj svijet, dredi i dalje do svog gospodstva i ugleda, iako su sve vie i vie ma terijalno propadali. Dojueranji nadniari poeli su da otimaju njihovo imanje i da se ponaaju kao gazde i vlasnici onih poseda na kojima su samo kmetovali. Ne eledi da se parnie, hadije i orbadije esto su odustajali od svog prava, dizali ruke od svega, ili pak odlazili u Tursku da tamo potrae utjehu i izlaz za svoju nemod. Njihovo propadanje je bilo toliko primjetno da nije moglo da ga prikrije nikakvo odevanje, nikakva gordost ili pak kudni saj, koji je bio samo dekor i maska. I ne samo to. Taj stari vranjanski, hadijski svijet poede i bioloki da propada, to de na tematskom planu biti prisutno i u romanu Neista krv, u kome de preko pojedinanog biti odslikano i opte. Meutim, u delu "Neista krv" postoji i bioloki aspekt, koji se javlja kao primaran, nadreen prethodnom aspektu, to roman i ini psiholokim delom i romanom linosti, jednim od najkompleksnijih kada je u pitanju slikanje psiholokih stanja i duevnih drama u srpskoj knjievnosti. Polazedi od predaka svojih junaka i idudi od generacije do generacije, Bora Stankovid prati njihova bioloka, nasledna svojstva, posebno se zadravajudi na njihovim nagonima i strastima, dodirujudi manje ili vie i predele nesvesnog, onu tamnu i malo prozirnu stranu njihovog bida. To je i prvi takav prilaz linostima u naoj knjievnosti. U prvom planu romana "Neista krv" su, dakle, materijalno, moralno i bioloko propadanje, pri emu naslov romana prvenstveno upuduje na ovo potonje na moralno i bioloko propadanje, iji su

koreni u "neistoj krvi" koja je ovladala hadi Trifunovom porodicom i njenim potomcima. U tom smislu i vreme u romanu se deli na ono prolo i ovo sadanje. Prolo je samo jedna vrsta uvoda u sadanje koje, sem prvog poglavlja, nastanjuje cio roman. Predstavnici prolog su preci junakinje Sofke: praded hadi Trifun, prababa Cona, ded Kavarola, njegova sestra Naza tetak ludi Rista. U njima su uzroci i koreni kako materijalnog tako i moralnog i biolokog propadanja, ako se iz toga iskljui hadi Trifun. Predstavnici sadanjeg vremena, kojima je ispunjen prostor romana, jesu potomci: efendi Mita i Sofka, njegova kderka Oni su nosedi neistu krv predaka i teret jednog vremena koje ih je materijalno razorilo postali siromsi, materijalno i bioloki propao svijet koji okonava u potpunom krahu i materijalnom porazu. Njih je porazila vlastita krv i ivot, u kome nisu mogli da nau oslonac za dalji porodini opstanak. Roman "Neista krv" je uostalom roman drama, neponovljiva pripovedna drama u naoj knievnosti, jer je to: psiholoko-socioloka drama meu linostima i u samim linostima; drama drutvene sredine Vranja krajem 19. i poetkom 20. veka i roman drama linih strasti koje haraju i polove (cijepaju) linosti. Glavni akter romana je Sofka, ljepotica, iju sudbinu Borisav Stankovid prati od prvih njenih devojakih dana pa sve do usahnuda njene snage i zgasnuda njene ljepote. S vremena na vreme, u pojedinim situacijama, javlja se i njen otac efendi Mita; zatim gazda Marko i sin mu Toma, za koga je udaje efendi Mita, uveren da de mu to donijeti materijalno izbavljenje (dobide silan novac za nju). PROBLEM "NEISTE" KRVI U ROMANU Mnogi tumai Borinog dela, kada je re o romanu Neista krv, smatraju da je u prvom planu socioloki aspekt romana i da je propadanje efendi Mitine porodice uslovljeno drutveno -istorijskim trenutkom u kome on ivi. Ima istine u tome, ali za Boru Stankovida u prvom planu je neto drugo, dalekosenije i dublje, mnogo bitnije za njega kao stvaraoca, a to je bioloko propadanje i opta degeneracija koja je zahvatila porodicu, a to je uzrokovano biolokim, naslednim faktorom, za ije je oznaavanje pisac uzeo metaforu neista krv. Bioloko propadanje, psihike devijantnosti (izopaenja) prethode materijalnom, one ga ak uslovljavaju i ubrzavaju. Sam pojam neista krv otkriva se u dosta sloeniom znaenju: podrazumeva razliite vidove svoga ispoljavanja. Postoji itav registar izvedenih pojavnosti ovog biolokog inioca, odreujudeg za porodicu i sudbinu Borinih junaka.

OBLICI ISPOLJAVANJA NEISTE KRVI KOD PREDAKA: 1) predavanje izobilju i raskoi i udaljavanje od rada i bilo kakvih poslova; 2) uivanje u jelima, slatkiima i odevanju; 3) obradanje panje na izgled ("da se viaju lica bela, nena, ouvana i negovana"), da se to vie pred drugima istakne i naglasi svoja ljepota i strastvenost, naroito kada su u pitanju ene; 4) elja ena da budu zavodljive, bez obzira na pol i rod. Iz njihovog ponaanja je izbijao imperativ: "modi svojom silnom lepotom sve ostale enske iza sebe baciti, a sve muke po kudi ne gledajudi ni rod, ni doba osvojiti i zaludeti". 5) voenje razvratnog ivota na imanjima sa seljankama, Cigankama, lakim enama, otputenim iz turskih harema; uivanje u bahanalijama; 6) jaki nagoni i strasti kada se gubi kontrola nad sobom (ponaanje Kavarole, Sofkina prababa zaljubljena u uitelja Nikolu i njegovo pjevanje, presekla je ile u kupatilu; Sofkina tetka Naza tri puta bjeala od kude i tri puta se turila); 7) bolesti (oduzetost, umobolnost, slabo zdravlje i neotpornost, kao to je i hadi Trifunov sin bio "bled, suv i tanak; vie ensko no muko"). Kod Sofke se neista krv iskazuje na slian nain, sa utiskom da je mnogo tota nasl edila od svojih predaka. To su: naglaena ulnost koja deli bide na svesni i nesvesni dio, istiudi u prvi plan ono njeno "dvogubo ja"; predavanje sanjarijama u kojima se iskazuje njeno erotizovano bide; potreba za dopadljivodu, divljenje drugih prema njoj i osvajanje (stoji na kapiji, pogledom i dranjem izaziva prolaznike); povlaenje u sebe i svoju samozaljubljenost njena narcisoidnost; pohota ispoljena u susretu sa gluvonemim Vankom, a na kraju romana sa gluvonemim slugama; degeneracija izraena kod poroda: deca su fiziki slaba, psihiki labilna, karakterie ih podbulost, malokrvnost i bolesti. Ali, u svemu ovome ima i neto to je samo privid "neiste krvi", samo nalik na "neistu krv". Tu se u prvom redu misli na psihika "mutna" stanja i njena ponaanja u mladosti, koja su u tim godinama i normalna, kao to su sanjarenje o mladidu, ulnost, obuzetost ljubavlju, snaga erosa koja ispunjava bide. O svemu ovome moglo bi se razgovarati, utoliko vie to dosta toga Sofka nosi kao plemenitost, obzir, samoportvovanje i stoicizam. SADRAJ ROMANA Roman Neista krv podeljen je na 33 poglavlja. U prvom poglavlju, koje je vrlo vano za ra zumevanje osnovne teme sadrane u naslovu i uzroka propadanjajedne hadijske porodice, iji je polednji muki izdanak efendi Mita. Pisac poinje od porodinog prosperiteta koji je doao sa hadi Trifunom i njegovim neumornim radom, sticanjem bogatstva, a sa bogatstvom i ugleda u gradu i autoriteta u porodici. Meutim, nakon njegove smrti sve se izmjenilo: vie nije bilo reda u kudi, niti pravoga rada u trgovini se sve vie gubilo, imanja su propadala. Muki sviet se sve vie udaljavao kako od posla tako i od drugih ljudi, okrenut sebi, svojim eljama, navikama, linim potrebama i nagonima. To se isto deavalo i sa enama: predavale se dotjerivanju, saju, raskoi, uivanjima, eljama da se dopadnu

svakome. A onda je, vremenom, u svima njima (i u mukarcima i u enama) zavladao nemoral, ona nagonska strana bida, kao u Sofkinom dedu Kavaroli, u prababi Coni, u Nazi i drugima, dok nisu poeli da pobolevaju i postaju svet izopaenih i degenerisanih: Toliko umobolnih, uzetih, toliko raanja dece sa otvorenim ranama, umiranje u najboljim godinama, veito odlaenje uvenih edima, lekara, babica, toliko bajanje, posipanje raznim vodama, voenje kod vraara... Eto, iz takve porodice, na takvom porodinom stablu, pojavide se zakasnjeli izdanak efendi Mita, a potom i njegova kder Sofka. Mlada Sofka nikad nije htela da razmilja o tim svojim precima jer bi se pri tom poela i sama o sedati bolesnom. Kako je rasla i sazrevala, Sofka je postajala sve ljepai izazovnija. Uostalom, i njen otac, efendi Mita, bio je lep ovek. Sa propadu turskog, i on se povlai, kao da bjei od nove stvarnosti i novog ivota. Odlazi preko granice i tamo ostaje nedeljama i mjesecima. Iznad svega voli Sofku. Ona je njegova mezimica, pa je zato i Sofkica!... Tatina Sofkica!... Meutim, kako nje na snaga postaje sve bujnija, a njena ljepota neodoljiva, efendi Mita sve ree dolazi kudi, kao da zazire od njene blizine. Osiromaio i materijalno sasvim propao, on odluuje da ljepoticu Sofku, punu strasti i snova o l epom i krnom mladidu, sada ved u godinama, uda za gazda Markovog sina, za dvanaestogodinjeg Tomu, bolje redi da je proda za veliku sumu novca. Jer, kada je dojueranji seljak gazda Marko prvi put ugledao Sofku, skoro istih godina, odmah je zaeleo da je ima za snaju, odnosno za sebe, ne aledi koliko daje. On, dakle, to ini iz dva razloga: zbog njene raskone ljepote i zbog elje da se kao pridoli i imudan, ali bez ugleda, to vie potvrdi u novoj sredini, oroujudi se sa starom hadijskom porodicom. Sofka, poraena saznanjem za koga je otac udaje buni se, ali, na kraju, svesno pristaje da bude rtva radi materijalnog spasenja oca. Uoi svadbe, po obiaju, Sofku odvode u hamam na kupanje. Tamo, pomjeana sa drugim enama nagih tela, slua pomalo alobne pjesme o udaji, rastanku, o oprotaju od mladosti, to de je rastuiti i natjerati na pla, utoliko vie to udaja nije bila vlastiti izbor i to nije obedavala sredu i neki trijumf, nego sramotu, poraz i ruenje svih iluzija. I zato joj, po povratku kudi iz amama, "njoj cela kuda, naroito zbog tog imira, kao da zamirisa neto pokojno, mrtvako". Simbolika za umiranje jedne ljepote, za smrt svih iluzija koje je razvijala u trenucima svoje devojake samode. Doao je i dan svadbe. U efendi Mitinoj kudi sve je organizovano i otmjeno u izgledu i dranju ljudi, sve suzdrano u govoru i ispoljavanju osedanja; svuda i u svemu se osedao duh gospodstva, stare vranjske aristokratije, sa utiskom da nije to kraj stare slave i bogatstva, iako je sve to bilo pladeno parama gazda Marka. U kudi pak gazda Marka sve je drugaije - sirovo, gruboi neukrotivo, buno. Gore vatre, kotlovi su puni rakije, muzika jei i bubnjevi bubnjaju svom silinom; pije se, pjeva, grli, vie, igra. Sve je sljako i neukrotivo u provali strasti: "zdravice, halalakanje, usklici". ene de "trista uda iz besa i strasti uiniti". To je prava erupcija seljake zdrave energije i one "radom ubijene strasti". Mukarci, neukrotivi i podivljali od pomame ula i strasti, vade noe ve i zabadaju ih u stolove, seku sebi vekne; kidiu na ene. U tim trenucima, uasnuta Sofka sve mukarce doivljava kao jednog mukarca, a "sve enske" takoe vidi kao "jednu optu ensku". Tu se Toma gubi, kao da i ne postoji. U prvom planu je gazda Ma rko, uvek uz Sofku, traedi od nje da kae koga najvie voli. A kad je ona izgovorila: Sve, kudu, tebe, a najvie tebe..., u njemu se probudila nova vrelina i zanos, i nada i slutnja da de ta ljepota, po nepisanom pravilu i "zakonu" predaka, pripasti prvo njemu. Otvara krinju punu srebrnjaka i zlatnika i sve joj to pokazuje i kao da pred njom

razastire, opijen njenom blizinom, mekotom i bjelinom tela, oblinama. On pada pred njom i u mraku joj se ispoveda, a kad Sofku odvode u njenu sobu, Marko grdi starog deda Mitra, majku i oca proklinje. Svi su oni, pre njega, imali pravo na prvu branu nod sa snajom, samo njemu brane, samo on ne moe. Svi su oni enili sinove i birali snaje po svojoj volji, ne za sinove, nego za sebe. I njega je otac mladog oenio i sigurno je i njegova ena prvo sa njegovim ocem spavala i, kasnije, i vela... Zato je i razgoropaen, uvreen. Ophrvan prevelikim strastima, ustaje, tue enu, sa eljom da joj se osveti, da je ubije... Onda, zagrcnut od besa i onemodao od silne poude, na koljenima i laktovima ide prema vratima Sofkine sobe; rukom dodiruje, noktima grebe po vratima, ali nema snage da ih otvori i ue u sobu. A enino cviljenje i kuknjava nalik su na no koji se zariva u srce; od toga, on ima utisak, kao da se rui kuda i po njemu padaju tavanica, grede i crepovi. Osedajudi se poraenim, a ne znajudi kako da izae iz te situacije, u besu poziva slugu Arsu i trai da mu osedla konja. Uzjahade u b esu konja, i udarajudi ga noem u sapi, oduride u nod, da se tamo na granici sa Arnautima bori i da pogine. Ubrzo je Marko teko ranjen, a kada su ga previli i pon eli kudi, "raskidao je veze, pojaseve oko sebe, te krv i utroba pokuljala..." Drugi susret sa Sofkom nije mogao da podnese, a da pri tome ostane na distanci. Nakon smrti gazda Marka poinje novo poglavlje u ivotu Sofke. Toma je odrastao, sazreo u pravog mua, a Sofka je bivala sve srednija. Ali, ne zadugo. Taj harmonini porodini ivot, svojim iznenadnim dolaskom, prekida njen otac efendi Mita. To je bio drugi udarac ili postu pak oca koji de unititi ivot kderke. Prvi je bio kada se odluuje da je proda, drugi sada kada je doao da trai novac od Tome koji mu je njegov otac obedao. U pitanju je zaostali dug za Sofku, o emu Toma nita nije znao. Nastup efendi Mite je dosta grub, pun je omalovaavanja i prezira: Pare! Zar da nije obedao pare, i to kakve, zar bih ja dao, ne za tebe nego za vas, moje edo, kder? Ko si ti? ta si ti? Kerpi jedan, seljak jedan!... Toma je preneraen onim to je uo. Saznanje da je Sofka data zbog para a ne iz ljubavi, a jo i poniavanje reima "kerpi" i "seljak", u Tomi izazivaju gnev i oaj. On, i ne brojedi novac, baca pune kese sa novcem u lice efendi Miti, a kada ovaj odlazi, vie na Sofku, tue je, da bi potom uzjahao konja i, kao njegov otac nekad, odurio prema granici, na svoje imanje, da tamo pije i u sebi pati. Od tog trenutka gasi se panja i ljubav prema Sofki. Ona je sada u njegovim oima kupljena stvar, vlasnitvo sa kojim moe da radi ta hode. Retko dolazi, a kad doe, tue je, vrea, tjera silom da pije i tako, probuenih strasti, ostavlja je samu. Ona se povlai u sebe, vene, njena ljepota sve vie nestaje, a snaga kopni. Efendi Mita trai od Sofke da se vrati staroj kudi, ali ona tu pruenu ruku spasenja odbija, spremna na jo vedu patnju. Svekrva, ojaena, kune sve to je muko: i mua Marka, i Mitu, i sina Tomu, da bi na kraju od muke umrla. Sofka, ostavi sama, sve vie se opija da bi, muena od mua, sebe to vie umrtvila. A kad bi zavladalo unutranje ludilo u njoj, "onda je zvala sebi sluge. I zato su onda svi momci to bi sluili kod nje, morali uv ek biti gluvonemi". Neista krv je potpuno ovladala njome. Deca koja su se raala bila su malokrvna, bleda, podbula, bolesna. Dakle, sve se ponavlja ispoetka i sa poetka ivota: propadanje, materijalno, moralno i opta degeneracija. U razvoju radnje ili na planu kompozicije romana Neista krv javljaju se tri vorna mjesta, tri dramska mjesta ili situacije koje roman ine velikom dramom ljudske due; mjesta iz kojih izvire sva dramatika romanesnog ivota.

Prvo dramsko mjesto klimaks u romanu je kada "propali efendi Mita" prodaje svoju kderku Sofku nepoznatom strancu, bogatau seljakog porekla, gazda Marku, i to za njegovog dvanaestogodinjeg sina Tomu, samo da bi se oslobodio bede i konane propasti. Drugo dramsko mjesto vezano je za dan svadbe i trenutak kada gazda Marko, podstaknut pidem i pohotom, eli da se suvie priblii lepoj Sofki, ali se u njemu sve lomi izmeu tjelesne pohote i nekih obzira. To je trenutak najvedih iskuenja i za samu Sofku, ijom je gospodskom ljepotom op sednut sirovi gazda Marko. Trenutak kada, zaustavljen u namjeri, tue enu i puzi prema Sofkinim vratima a zatim, zaslepljen besom to je u tome spreen, na konju odlazi u nod, da u sukobu sa Arnautima pogine. Tredi dramski momenat je kada efendi Mita ulede u kudu Tome i Sofke, kada trai novac, v rea Tomu i sa novcima bjei, a Toma "kupljenu" Sofku tue i tretira kao svoje vlasnitvo. LIKOVI EFENDI MITA Efendi Mita je jedan od izdanaka bogate orbadijske porodice, koja svoj materijalni prosperitet doivljava u vreme hadi Trifuna. On je "efendi" gospodin, lep, obrazovan: govorio je grki, turski i arapski. Svima iz neposredne sredine je bio tu i stran, ali uvek blizak agama, begovima i paama, u ije je domove odlazio i ije je drutvo voleo. Bio je otmjen i gord. Kada je dolo vreme enidbe, pred njim su bile dve mogudnosti: da se oeni bogatom i prostom enom, seljankom, ili pak l epom, a siromanom. On je izabrao ovo drugo. Ali, i tada, esto je ostajao sam; sam ruavao; uv ek bio sa nekim drugim, i uvek spreman na neki put. U svemu tome kao da je bilo nekog bjekstva od sive svakodnevice i novog koje je nagrizlo i ruilo staro. Do njegovog otuenja posebno dolazi nakon osloboenja, kada je poelo da se gasi staro gospodstvo i otima ono to je pripadalo hadijama. Ne eledi da se tui sa onima koji su nii od njega, a koji bezobzirno prisvajaju ono to je njegovo, on odlazi u Tursku, da tamo trai utjehu, nemodan da prihvati taj novi ivot i da se ukljui u njega. Povremeno je dolazio kudi, i kao krijudi se zatvarao se u svoju sobu, ali uvek naklonjen Sofki. Ona je njega oslovljavala sa "efendijice" i "tatice", a on sa "tatina Sofkice". On je u Sofkinim oima i ustima vidio neto i kao da se, gledajudi ih, sedao neega. Meutim, kako je Sofka rasla i razvijala se u ljepotu koja zanosi i uzbuuje, on je sve rjee dolazio, ega je bila svesna i sama Sofka. Kao da se plaio grene pomisli i nagonskog, incestnog u sebi, a to bi bila posljedica "neiste krvi", one predake, nasleene, ruilake krvi, kojoj nita nije sveto. I kad bi doao, bilo bi to retko, dolazio je samo nodu. Poslednji put kada je doao, ved je donio odluku: udade svoju Sofku, ljepoticu, nju koju je najvie voleo, za gazda Markovog sina Tomu, dvanaestogodinjaka, i ne slutedi da de mu se ona suprotstaviti. Silno uzbuena i sva drhtedi silno de otvoriti vrata, udi u sobu i redi mu: Ja ne mogu i ... nedu! Pa opet: Ja ne mogu i nedu za takvoga da poem!... To je bilo prvi i jedini put da se ona suprotstavlja, kredi nepisano pravilo po kome su, u tom svetu, roditeljska re i odluka neporecive. Efendi Mita je iznenaen i zauen takvom reakcijom svoje Sofke. To iznenaenje Bora Stankovid kazuje samo jednom konstatacijom, ali iz Sofkine perspektive: Samo vide kako se on podie, sa nekim suvim podsmehom... Njegove rei su, na prvi pogled, smirujude: Sofke, sinko! Ljiepota i mladost za

vreme je... Umjesto da je smiri, to ju je jo vie razgnevilo jer je znala da nije tako: da je on, kad se enio, poao za ljepotom, a ne za bogatstvom. Kada je brzo zapazila, "kako mu se po dilimu prsti od nogu u arapama gre, tresu", zbog nemodi, oaja i straha da ne izgubi poslednje uporite u toj ideji i namjeri da je "proda", jer se za tu namjeru hvatao kao davljenik za slamku. Od bjesa on poinje da se trese i prvi put poinje da ispoveda svoju nevolju, materijalnu propast i bezizlaz u koji je pao. Da bi je uverio, s mukom i jednom vrstom stida, on joj, koristedi kao poslednji i najjai razlog, pokazuje unutranju stranu svoga kaputa. Kad je razgrnuo pred njom mintan, Sofka je videla neto to nikad nije mogla ni pomisliti. Videla je kako su rubovi njegovog mintana bili opiveni skupocenom postavom, kako je samo gajtan bio nov, dok je cela lena postava, iznutra, bila stara, masna, poderana, na nekim mjestima i bez postave, sa poispadalim pamukom. I celo njegovo telo zaudaralo je na "znoj, hanove, nepresvlaenje, neopranost, masnodu". Raspamedena od onoga to je vi dela, Sofka de pobjedi tetki da bi pristala na vlastitu rtvu, ali to je bio ne manji udar i za njega efendi Mitu. Pred Sofkom je izgubio dostojanstvo; nestala je predstava o njemu kao autoritetu, a poreknut je i njegov ugled. Pokazujudi poderanu i prljavu unutranjost i prljavu unutranjost mintana, on je razgolitio svoju bedu i pokazao da je niko i nita, da je jedan propao o vek, sveden na ponienja i golo trajanje. Efendi Mita pojavide se u jo jednoj dramski oblikovanoj situaciji da, noen egoizmom i krajnje bezobziran, iznova promjeni sudbinu Sofke i da joj do kraja zagora ivot. Kada je ved bila ula u vode skladnog porodinog ivota, pojavljuje se on, osoran i prek, pobjesnio to jo jednom mora ma manifestuje svoje propalo stanje i trai neto zbog ega bi morao da se stidi. Efendi Mita, u toj situaciji, nije ni slutio da je unitio ostatak ivota Sofke, jer je ona, od tog trenutka, u "Tominim oima postojala druga, obina, neka stvar, koja se, kao svaka stvar, moe novcem kupiti..." Efendi Mita je predstavnik hadijskog vranjskog sveta koji u novonastalim uslovima propada i materijalno, i moralno, sa nekim skrivenim tragovima "neiste krvi" u sebi, ponete jo od predaka. SOFKA Sofka je poslednji izdanak nekadanje hadi Trifunove porodice. Nasledila je spoljanju ljepotu oca i majke, a nemir i vrelu krv od svoijh predaka, mada se ta "neista krv" i "dvogubo" u njoj nije, bar u prvo vreme, tako vidno i jednostavno manifestovalo. Pratedi njenu pojavnost i razliite naine ispoljavanja njenih unutranjih nemira i ivotni put koji vodi u patnju i bioloko propadanje i degenraciju koja se sluti, ali iji se kraj ne vidi, Bora Stankovid je od Sofke nainio centralni lik u romanu i najizrazitiji umjetniki profil ene u srpskoj knjievnosti, neponovljiv po svojoj psiholokoj punodi i nemjerljiv po ivotnom udesu. Na poetku drugog poglavlja vidimo kako Sofka ne eli da misli na svoje pretke zbog nekog pritajenog straha da i ona u neemu moe biti slina njima. Od njih je pon ela gospodski izgled, unutranju gordost i niz drugih crta koje su se ispoljavale u dranju, u suzdranim odnosima prema drugima, u nesvesnoj elji za dominacijom u odevanju i izgledu u odnosu na svoje vrnjakinje u elji za dopadljivodu i u provociranju drugih svojim pogledima, u potrebi da u svemu bude jedina i neponovljiva. I sva ta svojstva bila su svojstvena i njenim pretkinjama.

Pojavom, raskonom ljepotom i devojakom psihologijom Sofke Bora Stankovid se detaljnije bavi u etvrtom poglavlju svog romana. Prvo nam daje portret Sofke: bila je lepa, a sa godinama ta ljepota postajala je sve "raskonija i zanosnija"; "ramena i lea jednako su joj bila jedra, puna, razvena" ruke su bile oblije i jedrije; bila je ljupka i prava, "dugih i suvih ruku, sa istim suvim, ali njenim prstima i sa jo njenijim vie dlana oblim i punim lankom ruke koji su pokazivali svu bjelinu njene koe; imala je b elo lice, visoko elo, krupne crne oi, uvek vrele jagodice i stisnute tanke usne, uvek vlana i strastvena. A od svega toga to je bilo oblo i kao saliveno i inilo njenu ljepotu, koja kao da je stala zanavek, uobliena, jedino je kosa bila bujna, crna meka i teka". Sofkina ljepota odreene je atributima koji naglaavaju tu neponovljivu, idealnu ensku ljepotu i njenu ulnost: oblost, jed rost i vitkost tela, belina ruku i belina koe, krupne oi, vrele jagodice, bujna, meka, crna i teka kosa i vlana i strasna usta. O samog poetka saznavanja sveta i sebe Sofka je bila uverena da de biti lepa i najljepa, i da de tom ljepotom zadivljivati i njome poraavati svet. Iz te samosvesti ishodilo je i Sofkino ponaanje: ljepota je uinila gordom i srednom; "mukarce je zaluivala"; "sama sobom bila zadovoljna", samu sebe voljela; ravnoduna i sa visine gledala na sve devojke oko sebe; uverena da njenoj ljepoti niko nije dorastao i da se takav nikad nede pojaviti; u svojoj ljepoti je videla svoju sigurnost, slobodu i odbranu, pa je kod drugih izazivala divljenje, potovanje i strah od svoje blizine i prisustva; svakoga je mukarca gledala u oi dok ne bi oborio pogled, savladan tom njenom ljepotom. Sofkin unutranji ivot obiljeavaju misli o sebi i drugim devojkama, strepnja i strah da de se pojaviti neka mlaa i ljepa; ispunjavaju je nade, snovi, strasti i zanosi. Njen unutranji ivot se is kazuje u razliitim vidovima. Iz etvrtog poglavlja saznajemo da ne voli po sete, svadbe i okupljanja, ved samo samodu i tiinu. Zato i vie voli zimu. Tada joj sve biva "lake i slae". A kad se u njoj pokrene taj unutranji ivot, kada se intenzivira i pone ulnost neukrotivo da narasta, onda se javljaju njeni nespokoji i psihika muenja: svu je obuzme ono "njeno": "snaga joj u asu zatrepti i sva se ispuni miljem"; "topi se od neke sladosti"; "od beskrajne enje za neim oseda da bi jauknula"; "uhvati je ono njeno "dvogubo" ja, kada oseda da umjesto jedne Sofke postoje dve: jedna ona sama i druga izvan nje nagonski dio, nosilac "neiste krvi"; dio koji esto ovlada njome i ona mu se predaje. Nagonsko, ulno, iskazuje se tako to je ta "druga" Sofka strano grli, obavija, ljubi, miluje. Kada je kapija zakljuana i kada je sasvim sama, odvojena i daleka od sveta, odaje se sanjariji (vidi svoju svadbu, uje muziku, gleda njega, izmiljenog. I takav momak prilazi joj, uzima je i ona, u tom zagrljaju, tone, sasvim se predaje neizmjernoj sredi i ulnom uivanju). Jednom kad je bila sama i kada je dolo ono "njeno", pozvade sebi i polun emog i pijanog slugu Vanka, ali, u poslednjem trenutku, odolide iskuenju. Vreme prolazi, a Sofka se ne udaje, pa se javlja novi strah da de ostati neudata. Meutim, svi njeni snovi o mladom, visokom tamnoputom i snanom mladidu, na kome de joj zavideti sve druge devojke,

nestaju onog trenutka kada je u njihovu kudu sa efendi Mitom doao i gazda Marko, prvo, da kupi njihovu kudu, a potom i da je isprosi za svog maloljetnog sina Tomu. Opet se u njoj javlja psihika podeljenost, samo malo drukije prirode: na jednoj strani je ono o emu je sanjala sve njene elje i devojaka nadanja, a na drugoj strani pristanak oca, njegova odluka, surova stvarnost koja potire snove. Ne eledi da se pomiri sa nametnutim rjeenjem, ona, mimo obiaja, nalazi snage da se pojavi pred njim, da se smjelo suoi sa njim i da mu kae svoje: Ja ne mogu i... nedu! Pisac taj momenat obrauje dramski, uvodi dijalog, razvija unutranju dramu svojih junaka. Kada se Sofka popela da ocu izrazi svoje neslaganje, pred vratima je ugledala njegove cipele i odmah je poela da drhti, ali je nala smjelosti u sebi: "silno otvori vrata i ue". Silina otvaranja vrata govori o njenoj reenosti i odlunosti da se usprotivi i sauva sebe od ponienja. U tom trenutku, ona je bila uzbuena, a iz oiju joj je izbijala "silina", koja je znaila otpor i nemirenje, gorinu i uv reenost. Suoen sa svim tim, a nenavikao na takvo ponaanje svoje kderke, on de se samo namraiti i usne de poeti da mu drhte. Pokuade, prividno mirnim tonom, da je smiri govoredi joj o prolaznosti ljepote, ali kad je jo jednom uo ono njeno "ja ne mogu", on de, preneraen, odskoiti od nje, sav se tresudi od besa. A kad joj je pokazao svu bedu njihovog siromatva ona de, preneraena, sasvim klonuti i skoro pasti pred njegove noge, izgovarajudi rei: Oh, tato, tato!... Zatim de izadi u nod, ved pomirena da mora pristati, spremna da se svesno rtvuje zarad oevog i porodinog spasenja od potpune bede koja je ved bila prisutna, ali veto sakrivana od nje i okoline. Zato i njene rei upudene njemu: - Oprosti, tato, nisam znala... a on, sredan to je pristala, redi de samo: Hvala, edo! Hvala, Sofkice! Nakon svega to joj se desilo, pa i onda kada je svekar doao da je vidi, ona de o sedati samo "otupjelost", ravnodunost na sve i nezainteresovanost za bilo ta. Ona je bila nalik na predmet u funkciji tuih namjera i elja. Jedna od izuzetnih scena u kojoj je u prvom planu Sofka jeste i ona iz hamama; slika puna ivota, atmosfere, raspjevanosti, raspojasanosti, enske nagosti i ulnosti i uzajamnih zadirkivanja, kada Sofka grca od bola u sebi, sa utiskom da joj se "srce upa a snaga raspada". Razlog nije u injenici to ide za nedragog, ved u neemu drugome - to vie nede biti ono to je dosad bila. Dosad bar iako nije koga volela, a ono bar se kome nadala, ekala ga, snevala i u snu ga ljubila. Ali, i pored ovakve alopojke srca, ostaje crta mora se, pa ma koliko sve to bilo bolno i nitede kada je u pitanju njena sreda i sudbina. ak u njoj ima i kajanja to se opirala i suprotstavljala jer bi, tek sada, u oima svih "postala velika". Tada bi joj "i sam njen sopstveni bol i jad, ukraen portvov anjem, sigurno bio laki, blai, i slae bi ga podnosila". Ima, dakle, u Sofki i nesebinosti, i samoodricanja, samoportvovanja, i samomuenja, i samoranjavanja. Spremnost na linu rtvu nije prestala i nakon upada oca efendi Mite u njihovu kudu i nakon svih njegovih uvreda nanetih Tomi, ime je zapeatio i njenu sudbinu. Stoiki, dutke i bez glasa otpora ili prigovora, podnosedi udarce, poniavanja, fiziko i psihiko satiranje. Na kraju, vidimo je kako sasvim povuena, esto i pijana priziva sluge, savim podlegavi svojoj preostaloj ulnosti i "neistoj krvi". Bora Stankovid je, na kraju, ostavlja sa nezdravim porodom; ostavlja je nezainteresovanu i ravnodunu prema svemu, bilo da je to blisko ili ne. Sa migreninim bolovima u glavi i sa uvijenom glavom, ona sedi pored ognjita i zgasle vatre i prutom ara po pepelu, kao da simbolino ispisuje svoju zgaslu ljepotu, izgubljenu snagu i ivot nalik na taj pepeo.

GAZDA MARKO Gazda Marko je jedan od najvitalnijih i psiholoki naju verljivijih mukih likova u prozi Bore Stankovida. Na njega nailazimo samo u nekoliko poglavlja. Prvi put se javlja u 8. poglavlju romana, kao stranac i neznanac koji je doao sa efendi Mitom u njegovu kudu da je vidi i kupi, sa namjerom da se "upie" u svet uglednih ljudi. Tada de se prvi put i uti njegovo ime, kada efendi Mita kae: Evo, gazda Marko. Ovo je moj saraj. Ovo je ta "efendi Mitina kuda". Ovo je moja domadica, a ovo je moja kdi, moja Sofka, tatina Sofka!... Gazda Marko bide oaran kudom, to se videlo i pri odlasku. Kada je uzjahao konja, okrenuo se prema kudi i dugo sa uivanjem gledao u nju. Iz narednog poglavlja italac saznaje da je on iz gornje arije, da je doseljenik i po svom po reklu seljak iz pinjskog kraja. Pogled koji prvo baca na dva velika sanduka i teke katance na njima u svojoj sobi itaocu treba da sugerie da ima dosta para i da iza te seljake sirovosti krije dobro bogatstvo. Kada je stigao, odmah je seo i, kao pravi gospodar, naredio da ga sluga Arsa raspremi da ga izuje, sa njega skine pojas, silav, kako bi mogao tako raspojasan i oputen da se preda ugodnim mislima. A sama pojava njegove ene Stane treba jo vie da istakne njihovo poreklo i ukae koliko je velika razlika izmeu onoga to oni, doljaci, jesu i sveta efendi Mitine kude. Ona treba da pokae i kakav je odnos izmeu gazda Marka i nje. Meu njima je otuenost i potpuna ravnodunost, bez ikakve vidljive o sedajnosti. Njegova ena je bila bleda, suva i koata i "sva je mirisala na seljaki miris, na mleko, na vonj ubreta i sveinu jaka prosta odela" Verovatno da je gazda Marko, ostavi sasvim sam nakon povratka iz efendi Mitine kude i susreta sa Sofkom, donio odluku da Sofku dovede u svoju kudu i da nju "kupi" umjesto kude, da mu bude snaha, ali sa podsvesnom eljom da on ima tu ljepotu pored sebe. U 13. poglavlju Bora Stankovid daje osvrt na poreklo gazda Marka; on osvetljava njegovu prolost i otkriva otkuda on u Vranju. Gazda Marko je bio blizu granice, celo selo je bilo njegovo bratstvo. Imao je jednog sina Tomu i sestru koju je pazio i mnogo voleo. Trgovao je i stalno bio na nekom putu, uvek u drutvu Arnauta Ahmeta, sa kojim se i bratimio u manastiru Svetog oca (Prohor pinjski). Ahmet je imao i sinovca Jusufa, koji je trebalo da bude njegov nasljednik, ali sve due odsustvo dva prijatelja i sve veda bliskost izmeu Markove sestre i Jusufa dovede do traginog raz reenja i Markovog bjekstva iz tog kraja. Naime, Markova sestra je ostala bremenita i taj greh i sramota morali su biti napladeni. Jusuf je ubijen od jednog Markovog bratstvenika, a Marko, uvajudi se "krvne osvete", sa enom i sinom dolazi u Vranje, u gradsku sredinu. Doli su tu bez ugleda, prosti, bez prijatelja, kao skorojevidi, neprihvadeni i nepriznati, zatvoreni u svoju prostotu i seljaku pri rodu. Gazda Marko de svoje namjere i silinu svoje snage, svoju strastvenost, pokazati na svadbi, u nodi, uz pide, muziku i vatre, kada je uz Sofku, kada je eli, ali i pokuava da se "od samoga sebe otrgne". Ophrvan strastima, on hrli prema njoj. Uhvaden u namjeri i preseen u elji da joj se to vie priblii, on tue enu; na kolenima i laktovima ide prema njenim vratima, nes vesno grebe po vratima i kao da je vidi iza vrata i uje njene damare. Uhvaden u svojoj promaenosti i neostvarenosti sebe kada je u pitanju mladost i enska ljepota, gazda Marko bjei od svog silnog nagona u smrt. Vrhunac njegove zaslepljenosti i izbezumljenosti jeste u gestu kada uzjahanog konja noem udara u sapi i juri u mrak, dok za njim vie Arsa: Ode gazda i posee alata! I gazda Marko, kao i ostale Borine linosti, nosi neiivljenost i promaenost ivota, jer i njega su na silu i bez ljubavi oenili dok je jo bio dete, ostajudi uskraden za mnoge mladalake snove, radosti, strasti i za ljepotu o kojoj svako sanja i nosi je kao nedosanjani san.