Georgije Nazarov: Tipine greke u ishrani

HRANA KAO ZADOVOLJSTVO, NE KAO POTREBA Jedan od osnovnih problema je u tome to se sada hrana koristi kao neka vrsta zadovoljstva. Ranije su ljudi hranu koristili iskljuivo da bi zadovoljili svoje potrebe jer im finansijska situacija, u veini sluajeva, nije dozvoljavala vie od toga. Uzimalo se samo toliko koliko je zaista bilo potrebno. Dananje poboljanje kvaliteta ivota omoguava uzimanje hrane i kao zadovoljstva. Ranije su porodice samo jednom nedeljno uzimale meso i neki vei obrok, u toku nedelje obrok je bio laki, sainjen od nekih vrsta itarica, hleb od integralnog brana. U dananje vreme meso se moe jesti vie od tri puta dnevno. Osim toga, hrana je mnogo vie zagaena nego ranije. Industrija i preterano korienje vetakih ubriva zagauju u ogromnim koliinama hranu koju uzimamo. LOE KOMBINACIJE HRANE Skrenuo bih panju i na nepravilne kombinacije hrane. To se objanjava zakonima iste fiziologije. Za svarivanje razliite vrste hrane organizam koristi razliite vrste sokova, za mleko jedna vrsta, za hleb druga, za meso trea itd. Ako mi meamo razliite vrste hrane, hrana ne moe dobro da se svari. Na primer, hrana koja se sastoji preteno od ugljenih hidrata zahteva prvo pljuvano varenje, u elucu neutralnu sredinu i varenje uz pomo enzima ptialina, a u dvanaestopalanom crevu prisustvo bazinih sokova. Za svarivanje hrane koja se preteno sastoji od belanevina neophodni su kiseli sokovi. Ako mi uz hranu koja se preteno sastoji od ugljenih hidrata ( hleb ili krompir ) unesemo i hranu koja se preteno sastoji od belanevina ( meso ili sir ), dolazi do poremeaja u varenju, hrana se ne svaruje dobro, due se zadrava u organizmu tako nesvarena, te stalno dolazi do lakog trovanja organizma koja tokom vremena dovode do razliitih poremeaja i oboljenja. UPOTREBA VOA Greke u kombinovanju hrane imaju i neke svoje finese. Lekari nam obino kau da jedemo to vie voa i povra, a mi taj recept ne znamo dobro da primenimo. Kod povra najvie greimo u tome to ga suvie preraujemo, o emu u kasnije, a kod voa upravo u kombinovanju. Greimo najee u tome to voe i tenosti unosimo nakon veih obroka. Kada uzimamo voe posle jela, a znamo da se njegovo svarivanje vri u predelu tankog creva, deava se da na putu do tankog creva ova hrana mora da eka u elucu satima. Voe se sastoji od lakih eera, te ubrzo dolazi do varenja. Ono to se deava u naem organizmu moemo uporediti sa ljivama koje leti stoje u daku pa se od njih posle priprema rakija. Od takvog voa organizam nema nikakve koristi, ve se iskljuivo stvara intoksikacija.

UPOTREBA SOKOVA I OSTALIH NAPITAKA Ako pijemo sokove i ostale napitke u toku obroka ili odmah posle, razblaujemo eludane sokove i smanjujemo njihovu efikasnost u svarivanju hrane. Tenost uvek treba unositi na prazan stomak ili na 30 do 20 minuta pre jela. Ukoliko smo za obrok uzeli samo salatu, tenost se moe piti dva sata posle jela, ukoliko smo jeli ugljene hidrate 4 sata posle jela, a 6 do 8 sati nakon obroka sa mesom ili drugim vidom belanevina. UZIMANJE HRANE NEPRIMERENE LJUDSKOJ KONSTITUCIJI Problemi u ishrani nastaju i u vezi sa uzimanjem hrane za koju ljudski organizam nije prilagoen. ovekov organizam nije prilagoen za korienje mesa u ishrani. To se moe potvrditi poreenjem sa ivotinjama mesoderima kod kojih je eludac okrugao, dok kod oveka nije. Mesoderi nemaju znojne lezde. Duina njihovog digestivnog trakta je mnogo kraa, nego kod oveka. Razlog tome je da bi se teko svarljiva hrana sainjena od belanevina to krae zadravala u organizmu. Digestivni trakt, koji je u ljudskom organizmu mnogo dui, omoguava due zadravanje hrane i veu intoksikaciju organizma. Mesoderi imaju i mnogo jae eludane sokove od oveka. Zubi mesodera isto tako imaju drugaiji oblik od ovekovih. Razlikuje se i luenje pljuvake i jo mnogi drugi procesi koji su bitni za svarivanje hrane. Ali ljudski organizam ima drugaiji digestivni trakt i od ivotinja biljodera. Mi nemamo, na primer, nekoliko komora u elucu i mogunost preivanja hrane. Svoju potrebu za neophodnom dozom proteina biljoderi zadovoljavaju konzumiranjem velikih koliina biljne hrane, to oveku nije mogue. Ljudski organizam je najprilagoeniji za ishranu izvesnim plodovima. Da bismo to shvatili, podvui emo najveu slinost u konstituciji njegovog organizma sa majmunovom. Majmuni jedu najvie razliite vrste plodova, jezgrasto voe, voe. Njihove potrebe se potpuno zadovoljavaju time, a znamo da su oni izuzetno jake i izdrljive ivotinje. A ljudi obino misle da kada bi jeli takvu vrstu hrane da bi oslabili i umrli. Nije tako. Naveu primer i ivotinja koje ive u planinama na visini od tri hiljade metara i hrane se liem izuzetno niskih bunova, koji su pritom puni iglica. Ne znam ime te ivotinje na srpskom. Do svoje hrane ona veoma teko dolazi, mora mnogo da prepeai da do nje doe, a to znai da ona ne samo da jede navedeno lie, ve i veoma retko jede. Ipak, ova ivotinja je izuzetno snana i pokretljiva. Koliina masnoe njenog mleka je veoma velika. PRERADA HRANE

Jedna od tipinih greaka je i korienje hrane koja je dosta preraena: beli eer, belo brano, so, beli pirina. To je hrana iz koje su izvaene gotovo sve hranljive komponente, kao i komponente koje aktiviraju rad creva, poput celuloze. U isto vreme toj se hrani dodaju neki sastojci u vidu vitamina i mikroelemenata. To je ogromna glupost prvo se hranljivi sastojci izvade iz hrane, a potom joj se dodaju dopune i neki sintetiki sastojci kako bi se ona to due odrala u skladitima. To, naravno, industriji veoma odgovara, ali naem organizmu ne. Osim navedenog, ovde bih u vezi sa nepravilnim konzumiranjem povra podvukao njegovu preteranu preradu. Ono se obino veoma dugo kuva, priprema se u velikim koliinama za dui period i potom podgreva. Na visokoj temperaturi neke organske materije prelaze u neorganske, a prilikom podgrevanja dolazi do jo veih oteenja, do preteranog razlaganja materija, pa mi, faktiki, sebi za obrok serviramo potpuno mrtvu hranu. ( Eksperiment sa mievima ima zanimljiv rezultat. Mieve su podelili u tri grupe. Prvoj je davana hrana odmah po pripremanju, drugoj nakon dvadesetominutnog stajanja i podgrevanja, a treoj nakon petosatnog stajanja i podgrevanja. Mievi iz tree grupe umrli su nakon mesec dana, mievi iz druge nakon tri meseca, a oni iz prve grupe iveli su jo nekoliko godina. ) Poeljno je da se hrana uzima to vie u sirovom stanju. Podgrevanje ni u kom sluaju nije poeljno. Pored toga za jedan obrok treba uzeti to jednostavniju i jednoliniju hranu. Kvalitetan obrok se moe sastojati od jedne velike salate od sveeg povra, kojoj moemo pridruiti ili hleb od integralnog brana, ili sir, ili meso. to se hrana manje priprema, to je bolje. Ne koristiti aluminijumske i teflonske posude. Ukoliko se ima mogunosti, najbolje je koristiti AMC i ZEPTER posue. Ukoliko nemamo mogunosti, dovoljno je spravljati hranu u emajliranim posudama koje nisu oteene. Hranu kuvati u to manjoj koliini vode ili na pari. Potpuno treba iskljuiti prenu hranu. Moemo jesti hranu peenu u rerni, ali na to nioj temperaturi. OBILAN OBROK LO UVOD U RADNI DAN Velika glupost je i naa navika da izjutra uzimamo to veu koliinu hrane kako bismo dobili snagu za rad. Izjutra organizam jo uvek nije spreman za uzimanje hrane. Ustali smo odmorni i zato bismo uzimali hranu, imamo sasvim dovoljno energije. Na klasian doruak se obino sastoji od kafe, sendvia, nekad slanine, nekad i mesa, dva-tri prena jajeta... Nakon takvog doruka mi se spremamo da nekoliko sati naporno radimo. Meutim, da bi ta hrana prola kroz eludac i stigla u dvanaestopalano crevo, potrebno joj je 6 do 8 sati, dok joj je za potpuno svarivanje i dobijanje energije od nje, neophodno izmeu 15 i 20 sati. Pored problema to organizam ne dobija neophodnu energiju onda kada nam je potrebna, ovde je i problem to svarivanje hrane zahteva odlazak velike koliine krvi u digestivni trakt, te nai miii i mozak ne mogu dobro da funkcioniu. Ovakvim obrokom pre svega se izaziva pospanost, te nae hranjenje veoma esto ima sedativnu ulogu. Dolazimo u stanje totalne oputenosti i odvajamo se od naih problema, ali samo prividno. Ovakvo uzimanje hrane slino je korienju alkohola. Sa punim elucem ne moe da se radi dobro, ni intelektualno ni fiziki. Ako pak nateramo sebe na

posao i uspemo da ga realizujemo, onda hrana ostaje nesvarena, a na naoj telesnoj temperaturi od 38 stepeni dolazi do njenog kvarenja, to dovodi do intoksikacije. Jedan eksperiment sa psom ovo dobro ilustruje. Pas je dobro nahranjen mesom i poslat u lov. Nakon lova, kada je on ve doao u stanje mirovanja i kada se oekivalo da bi hrana trebalo da bude svarena, izvrena je obdukcija koja je pokazala da hrana nije bila ni taknuta. U stvari, najei je efekat kod uzimanja obilne hrane u pogreno vreme, tj. pre rada, da se ni jedna ni druga stvar ne obave dobro ni varenje, a ni posao koji smo eleli da uradimo. UPOTREBA SOLI Moja preporuka je i nekorienje soli u ishrani. So izaziva stalnu e i tera na poveanu upotrebu tenosti, kako bi se ta so isprala iz naeg organizma i kako se ne bi zadravala u velikoj koncentraciji. Trebalo bi da ovek moe potpuno normalno da ivi bez soli. Ona nema hranljivu vrednost. Svu so koju unesemo, na organizam mora da izbaci. Ono to ne uspe da izbaci, taloi se u organizmu, pa vremenom stiemo zdravstvene probleme. Hranljivu vrednost ima samo organska so koja se nalazi u prirodnoj hrani. Ona nam je sasvim dovoljna. Da neorganska so nema nikakvu hranljivu vrednost dokazuje i primer da u mestima u kojima se dobija so ne raste nijedna vrsta biljaka. ak ni leptiri nee da lete u tim predelima. Zadravaju distancu najmanje od 300 metara. Samo ovek konzumira neorgansku so i to u preraenom stanju. Nijedna vrsta divljih ivotinja nee da je jede. Po miljenju nekih strunjaka u svakom oveku se nataloi po 2 do 3 kilograma soli koje treba iistiti iz organizma, a o tome kako se organizam isti od soli, priaemo neki od sledeih puta. UPOTREBA MLEKA I MLENIH PROIZVODA Ovo je jo jedna vrsta hrane iju redukciju predlaem gotovo u potpunosti, a ako to nije mogue dajem savete za njenu upotrebu. Mleko zaista iz upotrebe valja sasvim izbaciti. Nijedna odrasla ivotinja ne jede mleko, a to nije sluajno. Razlog tome je to je priroda predvidela upotrebu ove hrane samo u periodu dok ivotinja, ili ovek, ne postanu nezavisni od majke i ne steknu sposobnost da uzimaju drugu vrstu hrane. Kod oveka taj period traje do tree godine ivota. Kasnije se ne lue komponente neophodne za svarivanje mleka, tako da ono postaje jedna od one hrane koja se teko vari ili se ne svaruje uopte, to opet izaziva intoksikaciju organizma. Osim toga, pasterizovanjem i kuvanjem mleko menja svoju strukturu, a ta promena je veoma opasna za ljudski organizam. Dakle, ukoliko se mleko jede, ono ne sme da se kuva. Zato treba voditi rauna od koga se nabavlja mleko. ivotinja mora biti izuzetno zdrava. Krave veoma esto imaju mastitis, te se njihovo mleko ne preporuuje iz tih razloga. Mnogo je zdravije ovije mleko, a najzdravije kozje. Najbolje je jesti kiselo mleko koje smo sami ukiselili. I sve ostale mlene proizvode treba jesti samo ako su nainjeni od nepasterizovanog i nekuvanog mleka. Sir jesti mlad i neslan.

SUPE Supe od mesa, koje se ovde veoma esto i mnogo jedu, jesu jedna od velikih greaka i njih bi u potpunosti trebalo izbaciti iz ishrane. Kada se meso kuva imamo efekat slian aju, meso isputa odreene komponente koje su vrlo toksine i imaju pogubno dejstvo na jetru. Supe su tetne i zbog masnoa i preteranih zaina koji se u njih stavljaju. VANO JE POTOVATI PRIRODNE RITMOVE ORGANIZMA Postoje odreeni ciklusi organizma koji se moraju pratiti prilikom unoenja hrane. Organizam je najspremniji za primanje osnovnog obroka u periodu izmeu 12 i 20 sati uvee. Izmeu 20 sati uvee i 04 sata ujutru organizam najbolje vari hranu koju je u toku popodneva uneo. Od 04 sata ujutru pa do 12 sati organizam se bavi izbacivanjem svih nepotrebnih sastojaka koji su sa hranom bili uneti prethodnoga dana. To je vreme kad se u mokrai nalazi najvea koliina nepotrebnih materija, vreme u kojem bi ovek trebalo da ima stolicu, preznojava se u toku noi i izbacuje sve tetne materije. Kada izjutra uzmemo neki obilan doruak, pored ve navedenih tetnih efekata mi izazivamo i remeenje ovih prirodnih ciklusa, te dorukom blokiramo prirodni proces ienja organizma. Do podne je najbolje uzimati samo sokove, i to one koje smo sami iscedili od sveeg voa. Moe se zatim uzeti kombuha, neeereni sokovi iz prodavnice, blagi ajevi, voe ili suvo voe ve prema elji. Ako neko vreme ne budete uzimali jutarnji obrok primetiete da neete imati nikakav apetit ujutru. Shvatiete da je to to ste izjutra uzimali hranu, bila samo neka vrsta navike. Ne treba ni tenost piti ako se ne osea e. Ako ne budete koristili so, toliko kuvane i pripremane hrane, neete ni oseati veliku e, pogotovu zato to se kroz svee voe i povre ve unosi dosta tenosti. O korienju vode priaemo sledei put, jer voda koju pijemo, naroito ova u Panevu, ima izuzetno lo kvalitet. Dobro je uzimati dosta ajeva, ali ne ruskog i indijskog jer imaju dosta teina. Uzimati blage ajeve, na primer od nane, kamilice, lipe, suenog voa... Kafu, ukoliko ne moemo potpuno da ostavimo, smanjiti na minimum. Osnovni obrok se uzima u periodu izmeu 12 sati i 20 sati uvee, ali najbolje je uzeti ga nakon svih zavrenih obaveza. Pre toga uzimati samo laku hranu: voe, jezgrasto voe, semenke, salatu. A kada smo osloboeni od svih svojih obaveza, na miru uzimamo svoj osnovni obrok koji je neto obilniji. Ve smo objasnili od ega on treba da se sastoji od salate i jedne vrste dodataka, ili ugljenih hidrata ( integralni hleb, krompir obavezno sa ljuskom, integralni pirina...), ili od belanevina ( sir, riba, meso...). Nikako ne kombinovati hranu koja se preteno sastoji od belanevina sa hranom koja se preteno sastoji od ugljenih hidrata.

Svee povre se moe kombinovati sa oba tipa navedene hrane, ali se odabira jedna od njih. NAROD HUNZA Hunza je jedan od najzdravijih naroda na svetu. Njegovi pripadnici ive veoma esto po 110 i 120, pa i vie godina. Lekar koji je otkrio ovo pleme bio je zaprepaen otkriem da njegovi lanovi nisu imali gotovo nikakvih oboljenja, izuzev retkih sluajeva trauma. Bez problema su mogli da prepeae po 100-200 kilometara. iveli su u veoma skromnim uslovima, itava porodica u kui sa jednom prostorijom. Sa nae take gledita to su bili veoma loi uslovi. Meutim, hranili su se uglavnom nepreraenom hranom. Uglavnom su jeli korenje, voe, suvo voe, povre, eventualno se deavalo da za obrok imaju malo mleka koje, naravno, nisu ni pasterizovali ni kuvali. Poto su bili siromani, ni u kom sluaju nisu mogli da jedu previe, uzimali su samo toliko koliko im je zaista bilo potrebno. Sve do smrti ovi su ljudi aktivni, izuzetno snani i uvek dobrog raspoloenja. A sada bih naveo jo jedan eksperiment izveden na pacovima koji potvruje koliko ishrana utie na zdravlje. Eksperiment je raen sa tri grupe pacova. Prva grupa hranjena je onako kako se hrane ljudi u Engleskoj, tj. sa dosta slatkia i preraene hrane. Drugoj grupi davana je hrana koja se jede u Indiji, hrana sa dosta zaina i soli, a trea grupa se hranila onako kako se hrani narod Hunza. Prva grupa pacova je nakon odreenog vremena dobila oboljenja tipina za ljude u Engleskoj, druga je stekla oboljenja tipina za Indijce, a trea grupa je ivela dosta dugo i bez zdravstvenih problema.

ZLATNA PRAVILA VALJANE ISHRANE Treba jesti da bi se ivelo, a ne iveti da bi se jelo! Uzimati 50-60% biljne hrane ( voe, povre ) i to to vie u sirovom stanju, hrane preteno sadrane od ugljenih hidrata 20-25%, ostalo belanevine, i to po mogustvu neivotinjskog porekla ( jezgrasto voe, semenke, a potom sir, riba, meso ) Tenost uzimati najmanje 15-20 minuta pre jela, a nakon jela, u zavisnosti od vrste hrane, od 2 do 6 sati posle jela Nakon jela isprati usta sa par gutljaja vode ili vakati gume bez eera Osnovni obrok da se sastoji od salate i jedne vrste namirnica, ili ugljenih hidrata ili belanevina Ne meati hranu koja se preteno sastoji od ugljenih hidrata sa hranom koja se preteno sastoji od belanevina

Piti samo preraenu ili destilovanu vodu Iz ishrane izbaciti prenu hranu, masne i zainjene supe od mesa, pasterizovano i kuvano mleko, vetaki preraenu hranu, sueno meso i suhomesnate proizvode, slatkie, bombone, beli hleb i ostale proizvode od belog brana, beli pirina Hranu dobro vakati, vakati sve dok se u ustima ne izgubi njen specifian ukus, a naroito dugo vakati hranu koja preteno sadri ugljene hidrate Nikada ne jesti u vreme kada ste nervozni ili umorni, jer od hrane pojedene u to vreme nema nikakve koristi. Jesti samo u oputenom stanju Posle jela ne valja spavati, a ni biti previe aktivan nai neku relaksirajuu aktivnost Do podne piti samo sokove i jesti voe, a u toku preostalog dela dana imati i jedan vei obrok. Uvee, ukoliko oseate glad, popiti olju aja ili kiselog mleka ili pojesti malo voa Jesti ee i u manjim koliinama Jednom nedeljno jesti samo voe, ili piti samo sokove, ili primeniti gladovanje u trajanju od jednog, a jednom meseno gladovanje u trajanju 1 do 5 dana U toku bolesti sve do normalizacije temperature ne jesti nita sem vode i sokova Sva hrana koja se unese u organizam mora biti zaraena aktivnou.

pripremila: Biljana Regodi Iz: Glas Isidore, bilten Centra za ene Isidora, *br.11*godina II*novembar 1996.