Revizija II Domaci Rad

You might also like

Download as doc, pdf, or txt
Download as doc, pdf, or txt
You are on page 1of 17

1.

Navedite na šta su usmerene mere pažnje sistema internog nadzora, šta je ključni
zadatak internog nadzora, šta izaziva pojačano interesovanje za uspostavljanje
internog nadzora
Sistem internog nadzora koji uključuje sve mere pažnje usmerene na i ni čuvanje grešaka
prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeđuje pouzdanost informacija. Ključni
zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno
redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda, kao i da o tome
podnose informaciju menadžmentu privrednog društva.
U uslovima delovanja sila slobodnog tržišta pojačava se uloga internog nadzora. Za
pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo
nelojalne konkurencije, povećane korupcije i erozije poslovnog morala.

2. Navedite etimološko poreklo termina kontrola, zatim objasnite kako se sa gledišta


nadzora može označiti kontrola i obrazložite šta podrazumeva sistem interne
kontrole prema međunarodnom statndardu revizije 400
Termin “kontrola” vodi poreklo od francuske reci “contrerale”,
sto znaci “protivuloga”. Dakle, to je provera koja se vrsi putem suprotstavljanja, tj.
uporedjivanje izmedju onogoa sto jeste i onoga sto treba da bude. Ili, drugacije receno,
kontrola je uporedjivanje cinjenica i njihovo uporedjivanje. Sustina kontrole kao nacina
provere se sastoji u uporedjivanju. U najrazlicitijim poljima ljudske aktivnosti koristi se
kontrola kao funkcija provere.
Sa gledista nadzora, tj. provere poslovanja preduzeca, kontrola se moze oznaciti kao
strucni i sistematski nadzor utemeljen na ispitivanju, uporedjivanju i prosudjivanju
poslovanja preduzeca.
Prema ISA 400, system interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke (interne
kontrole) koje je usvojila uprava nekog preduzeca kako bi joj pomogli u postizanju cilja
uprave vezanog za obezbedjenje, koliko je to prakticno moguce, redovnog i efikasnog
obavljanja njenog poslovanja, ukljucujuci poslovanje politike uprave, zastitu sredstava,
sprecavanje prevare i greske, tacnost i kompletnost racunovodstvenih evidencija i
blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih informacija.

3. Navedite definiciju interne kontrole prema izveštaju komiteta sponzorskih


organizacija i obrazložite definiciju odnosno navedite osnovne koncepte koje
definicija odražava
Prema izvestaju komiteta sponzorskih organizacija interna kontrola se moze definisati
kao proces ustanovljen i sprovodjen od strane upravnog odbora preduzeca, menadzmenta
i ostalog osoblja.
Navedena definicija interne kontrole odrazava sledece osnovne koncepte, i to:
1. Interna kontrola je ,”proces”, tj. ona nije dogadjaj ili okolnosti, vec niz cinjenica koja
proveravaju aktivnosti preduzeca
2. Internu kontrolu obavljaju ljudi, neke organizacije zavisno od toga sta rade i govore,
oni odredjuju ciljeve preduzeca i uvode u funkciju kontrolne mehanizme.
3. Od interne kontrole se ocekuje da upravnom odboru i menadzmentu preduzeca pruzi
samo razumno uverenje, a ne apsolutno uverenje das u ciljevi kompanija ostvareni.
4. Interna kontrola se primenjuje radi postizanja ciljeva u jednoj ili vise kategorija koja se
medjusobno poklapaju

4. Navedite definiciju interne kontrole prema dr Slavoljubu Martiću i objasnite šta


se iz nje može zaključiti
Dr Slavoljub Martić navodi da se sistem interne kontrole sastoji od svih mera i metoda
koje se primenjuju u preduzeću u cilju: obezbedjenja njegovih sredstava od rasipanja,
pronevera i neefikasnosti, unapredjenja tačnosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i
operativnih podataka; pridržavanja poslovne politike preduzeća, i ocene poslovne
efikasnosti. Iz ove definicije se može izvesti zaključak da interna kontrola obuhvata sve
sektore i sve aktivnosti preduzeća. Ona uključuje metode pomoću kojih menadžment
preduzeća delegira ovlašćenja i odgovornosti za obavljanje funkcije prodaje, nabavke,
računovodstva i proizvodnje.

5. Navedite i objasnite komponente sistema interne kontrole


Interna kontrola se sastoji iz sledecih komponenata;
1. kontrolno okruzenje
2. procena rizika
3. kontrolne aktivnosti
4. informacija i komunikacija
5. nadgledanje i pracenje

1. kontrolno okruzenje podrazumeva ljude sa svojim individualnim osobinama,


ukljucujuci integritet, moralne vrednosti i kompetentnosti i okruzenje u kome oni rade
cine jezgro svakog preduzeca, ukupno ponasanje, shvatanje i aktivnosti menadzmenta
2. kompanija mora da bude svesna rizika sa kojima se suocava i mora o njima da vodi
ravuna. Poslovne ciljeve koje nastoji da ostvari kompanija odredjuje, a, zatim, uprava
utvrdjuje rizike vezane za postizanje zacrtanih ciljeva i preduzima odredjene korake radi
kontrole tih rizika.
3. Pod kontrolnim aktivnostima se podrazumeva: odobrenja, ovlascenja, verifikacije,
uskladjivanja, opsta ispitivanja, proveru aritmeticke tacnosti, kao i kontrolu primene i
uslove rada kompjuterskih informacionih sistema.
4. Na svim nivoima organizacije potrebne su informacije: finansijske informacije,
poslovne informacije, informacije uskladjenosti sa propisima, informacije o vanjskim
dogadjajima.Najvazniji informacioni system za internu kontrolu je racunovodstveni
sistem, koji se smatra serijom zadataka i knjizenja jednog preduzeca pomocu kojih se
transakcije obradjuju radi vodjenja finansijskih evidencija.
5. Celokupan process mora da bude pracen i po potrebi se mora modifikovati. To se i
postize konstantnim aktivnostima pracenja i nadgledanja, posebnim procenama ili
kombinovanjem tih dvaju postupaka.
6. Navedite vrste interne kontrole a zatim objasnite osnovne postupke interne
računovodstvene kontrole
Interna kontrola se moze podeliti na:
- administrativna kontrola i
-racunovodstvena kontrola
U vecini slucajeva obe kontrole se preplicu, medjutim u postupku revizije, posebno kada
se radi o eksternoj reviziji, revizor se mnogo vise bavi internom racunovodstvenom nego
administrativnom kontrolom.
Racunovodstvena kontrola ukljucuje finansijske aktivnosti i obuhvata organizaciju,
metodologiju i evidenciju s ciljem obezbedjivanja zastite sredstava i verodostojnosti
finansijskih izvestaja, a koncipirana je na taj nacin da pruzi pouzdane dokaze: da su
transakcije obavljene prema ovlascenjima menadzmenta, das u transakcije evidentirane
na taj nacin da je u prvom redu omoguceno sastavljanje finansijskih izvestaja itd.

7. Objasnite administrativnu internu kontrolu


Interna administrativna kontrola se odnosi na aktivnosti koje nisu direktno finansijskog
karaktera, sa zadatkom da obezbedi efikasnost u poslovanju id a se to poslovanje u svim
sektorima i odeljenjima preduzeca odvija u skladu sa proklamovanom poslovnom
politikom.
Administrativne kontrole se odnose na poslovne revizije i revizije uskladjenosti. Revizija
poslovanja je ispitivanje odredjene organizacione jedinice radi vrednovanja njenog
poslovanja. To je ispitivanje kojim se vrednuje efikasnost i uspesnost poslovanja neke
organizacije. Revizija uskladjenosti je ispitivanje postupaka i finansijskih evidencija koja
se vrsi da bi se utvrdilo da li organizacija sledi odredjene postupke, pravila, propise
donosene od strane nekog viska organa.

8. Navedite i objasnite osnovne faktore od kojih zavisi kvalitet interne kontrole


Osnovni faktori od kojih zavisi kvalitet interne kontrole su sledeci:
- Organizaciona struktura preduzeca
- Adekvatna racunovodstvena struktura
- Interna revizija
- Kadrovi
Organizaciona struktura preduzeca se odnosi na adekvatan system organizacije kojim se
jasno utvrdjuju ovlascenja i odgovornost i razgranicavaju funkcije poslovanja,
knjigovodstva i nadzora. Na potrebu organizovanja odeljenja za obavljanje funkcije
nabavke, priprema, proizvodnje, prodaje, racunovodstva i finansija, indicira princip
ujedno i jedno od najvaznijih pravila interne kontrole, da ni jedno lice ne treba da
upravlja svim fazama poslovne operacije od pocetka do kraja.Za efikasno izvrsenje
poslova u okviru faze poslovanja preduzeca za koju je zaduzen odgovoran je rukovodilac
svakog sektora. Njegova ovlascenja treba da budu jasno definisana u odgovarajucim
pisanim aktima kojima se konstituise politika preduzeca.
Adekvatna racunovodstvena struktura obuhvata planiranje i system obracuna
troskova, kontni plan, postupke i plan tokova transakcije.Racunovodstveni system ce
obezbediti jaku internu kontrolu pod uslovom da obuhvati: adekvatan individualni kontni
plan, pravilnik o knjigovodstvu kojim se propisuje politika i procedura, plan poslovanja
kojim se obezbedjuje tekuce izvestavanje i analiza razlika izmedju onoga sta je ostvareno
i onoga sto je planirano,sistem obracuna troskova, dokumentaciju i obrasce sa
odgovarajucim nacinom njihovog numerisanja.
Interna revizija je zaduzena i odgovorna da stalno ispituje,ocenjuje i unapredjuje
internu kontrolu.To je posao svakog internog revizora,kao i da ispituje i ocenjuje i
efikasnost izvrsenja zadataka od strane pojedinih organizacionih jedinica.
Interni revizor ima zadatak da pomogne menadzmentu preduzeca u efikasnom
upravljanju, a da bi realizovao taj cilj, on ocenjuje efikasnost interne kontrole u
pojedinim odeljenjima, delatnostima u drugim organizacionim jedinicama.

9. Objasnite internu reviziju s gledišta perspektive uvođenja u našim uslovima


Država još uvek nije prenela javna ovalašćenja na profesiju, kada je u pitanju
revizijafinansijskih izveštaja, usled čega postoji podela u računovodstvenoj profesiji, tako
da se posebna zvanja računovđe stiču po jednom,a za revizore po drugom
zakonu.Računovođe i revizori su u savremenom svetu, već odavno članovi iste profesije,
tj. Polazu iste ispite za sticanje profesionalnih zvanja i imaju ista zvanja. Za očekivati je
da će i kod nas u doglednoj budućnosti doći do ujedinjenja računovodstvene profesije,
čime bi se stvarale povoljnije pretpistavke i za razvoj interne revizije i njeno uvođenje u
većem broju preuzeća i drugih organizacija.

10. Navedite dve vrste rizika u obavljanju revizije i objasnite model revizijskog
rizika
Dve vrste rizika su: jedna vrsta je rizik da će revizor ili revizorska firma biti ošteženi
zbog odnosa sa klijentom, iako je izveštaj o reviziji urađen za tog klijenta, bio korektan.
Taj se rizik naziva rizik firme. Drugi tip rizika je revizorski rizik, rizik da revizor može
dati netačan izveštaj, odnosno mišljenje o reviziji finansijskih izveštaja, na primer,
pozitivno revizorsko mišljenje o finansijskim izveštajima a koji su značajno pogrešno
iskazani.
Model revizijskog rizika se može prikazati kao :
PRN=PRR/(IR×KR)
Ovaj model ilustruje na koji način obim dokaznih tekstova, koje revizor mora obaviti,
(koji je funkcija planiranog rizika neotkrivanja značajne greške, PRN) zavisi od:
• PRR (Prihvatljivog revizijskog rizika) koje je komplementaran nivou pouzdanosti koji
revizorska firma očekuje u svojim revizijama;
• IR (Inherentnog rizika), koji predstavlja verovatnoću da neki saldo ili klasa transakcije
sadrže značajnu grešku, pod pretpostavkom da ne postoji potrebna interna kontrola;
• KR (Kontrolnog rizika), koji predstavlja verovatnoću da salda računa ili klasa
transakcija sadrže značajne greške, koje sistem interne kontrole organizacije nije sprečio
ili otkrio.
Utvrđivanjem ovih rizika za svaki saldo računa ili vrstu transakcije, revizor će
moći da odredi stepen oslanjanja na sistem interne kontrole i obim dokaznog ispitivanja,
koji su neophodni da bi se došlo do planiranog rizika neotkrivanja značajne greške.
11. Objasnite značajnost sa gledišta međunarodnog standarda revizije 320.
ISA 320 razmatra značajnost sa stanovišta korisnika finansijskih izveštaja jer informacija
je značajna ako bi izostavljanje ili pogrešno iskazivanje mogli uticati na ekonomske
odluke korisnika donesene na osnovu finansijskih izveštaja. Značajnost zavisi od veličine
stavke ili greške koja se procenjuje na osnovu konkretnih okolnosti. Značajnost je prag
tolerancije pri donošenju odluke o tome koja je informacija korisna. Koncept značajnosti
se primenjuje na tri načina:
1. Ako je značajna, informacija se objavljuje na način koji je čini relevantnom i
pouzdanom,
2. Računovodstvene informacije se ispravljaju zbog pogrešnog iskazivanja ili
izostavljanja
3. Beznačajna stavka računovodstvene informacije se ne navodi u izveštaju, a nevažna
greška se ne ispravlja, osim ako to nalaže zakon ili profesionalna dužnost.
Pri proceni značajnosti neke pozicije ili greške treba sagledati tri aspekta: veličinu,
prirodu i okolnosti.

12. Navedite i objasnite komponente prihvatanja klijenata


Prva faza modela revizije je faza prihvatanja klijenata, i podrazumeva odlučivanje o
tome, da li prihvatiti novog klijenta ili nastaviti posao sa postojećim klijentom. Postupci
koji su sastavni deo ovog procesa, obuhvataju procenu biografije klijenata i razloge za
datu reviziju, uspostavljanje kontakata sa prethodnim revizorom, dobijanje pisama o
angažovanju i reviziji. Proces prihvatanja nekog novog klijenta često uključuje i davanje
predloga revizije ili ponude.

13.Obrazložite upoznavanje sa poslovanjem klijenta prema međunarodnom


standardu revizije 310, a zatim navedite i obrazložite izvore na osnovu kojih revizor
može da stekne saznanja o poslovanju klijenta a da pri tome nema uvida u internu
dokumentaciju klijenta
Prema ISA 310 revizor treba da stekne saznanja o preduzeću koja su dovoljna da razume
transakcije i aktivnosti od značaja za njegov izveštaj (prva faza). U drugoj fazi postupka
će se detaljnije upoznati sa specifičnostima privredne grane klijenta. Preliminarno
ispitivanje se može obaviti posetom njihovih radnih prostorija, pregledom godišnjih
izveštaja, razgovorom sa upravom i službenicima, pristupom javnim bazama podataka i
glasilima. Ako je u pitanju postojeći klijent potrebno je opšte ispitivanje dokumentacije iz
prethodnih godina, Ako je reč o novom klijentu, treba konsultovati prethodne revizore i
povećati obim preliminarnih istraživanja.
Revizor može u fazi prihvatanja klijenata da stekne saznanje o datoj delatnosti i
preduzeću, a nemajući uvida u internu dokumentaciju kroz:
a. prethodna iskustva sa tim preduzećem ili delatnošću;
b. razgovor sa ljudima koji su povezani sa tim preduzećem;
c. razgovor sa osobljem iz interne kontrole i pregledom izveštaja interne revizije;
d. razgovor sa uglednim ljudima van preduzeća;
e. publikacije vezane za datu delatnost;
f. zakonodavstvo i propisi koji bitno utiču na preduzeće;
14. Objasnite odnos novog i prethodnog revizora, a zatim navedite koje dokaze
revizor treba da dobije za prvi angažman prema međunarodnom standardu
revizije 510
U slučaju kada novi revizor treba da zameni postojećeg revizora, kodeks profesionalne
etike predlaže da novi revizor komunicira sa postojećim računovođom. U kom obimu će
postojeći računovođa moći da razgovara o poslovima koji se tiču klijenta sa predloženim
računovođom, zavisiće od dobijanja dozvole od klijenata i zakonskih i moralnih propisa
koji su vezani za objavljivanje.
Pre prihvatanja imenovanja za obavljanje revizije kompanije koja je do tada koristila
drugog računovođu, novi revizor treba da utvrdi da li je klijent o tome obavestio
postojećeg računovođu i da li je on dobio dozvolu da o poslovima govori otvoreno.
Predloženi računovođa treba da od klijenta traži dozvolu da razgovara sa postojećim
računovođom. Komunikacija između njih se vodi pismenim putem.
Novi revizor treba da izvrši pregled radne dokumentacije prethodnog revizora kako bi
dobio dovoljno dokaza kao i da razmotri profesionalnu kompetentnost prethodnog
revizora. Ako ustanovi da je prethodni izveštaj bio modifikovan, novi revizor će posebno
obratiti pažnju na ono što je dovelo do toga.
Revizor treba da dobije zadovoljavajuće dokaze da: (a )početni bilansi ne sadrže greške
koje značajno utiču na finansijskjske izveštaje tekućeg perioda; (b) da su zaključna salda
prethodne godine pravilno prenesenea u tekući period, ili, kada je to bilo potrebno, da su
ponovo navedena;i (c) da su odgovarajuće računovodstvene politike doslledno
primenjene, ili da su promene u računovodstvenim politikama pravilno evidentirane i
pravilno objavljene.

15. Objasnite korišćenje usluga profesionalaca tj. specijalista revizije


Revizor bi mogao koristiti nekog specijalistu u situacijama kao što su procena određenih
tipova imovine (zemlja i zgrade, umetničko delo, drago kamenje, itd.); utvrđivanje
fizičkog stanja sredstva; procena neke vrste osiguranja; procena ugovora čija je
realizacija u toku; i dobijanje pravnog mišljenja o nekom slučaju. Kada rad nekog
specijaliste treba da bude upotrebljen kao dokaz u reviziji, revizor treba da utvrdi stručne
sposobnosti eksperta i njegovu kompetentnost, proverom njegovih sertifikata ili uve-
renja, njegovog iskustva i reputacije. Potrebno je proceniti i objektivnost tog stručnjaka.
Objektivnost je ugrožena ako je stručnjak zaposlen kod klijenta, ili na neki način povezan
sa klijentom (tj. ako predstavlja povezanu stranu).
Revizor treba da dobije dovoljno odgovarajućih revizorskih dokaza daje rad specijaliste
adekvatan, odnosno da će biti obavljen u skladu s ciljem revizije. Klijent treba ekspertu
dati pismena uputstva u vezi sa obimom njegovog rada, očekivanjima koje revizori imaju
u pogledu njegovog izvestaja, nameravanoj upotrebi njegovog rada od strane revizora, u
koje svrhe će revizor taj rad da koristi, kao i mogućnostima pristupa eksperta
dokumentaciji i evidencijama klijenta. Revizorski dokaz se obezbeđuje proverom rada
eksperta, odnosno utvrđivanjem njegove usklađenosti sa pisanim instrukcijama koje je
dobio od klijenta.
16. Objasnite uslove angažovanja revizora prema međunarodnom standardu
revizije 210, a zatim obrazložite profesinalne naknade.
Prema ISA 210 revizor i klijent treba da se dogovore o uslovima angažovanja. Uslovi
angažovanja obuhvataju dogovor o onom što treba da bude urađeno a to su cilj, obim i
izveštaj revizije, postojanje revizorskog tima i kolika je visina naknade. Uslovi se moraju
navesti u revizorovom pismu o angažovanju. Revizor mora da razmotri i to koji su
postupci neophodni ako dođe do promene u angažovanju. Ako bi ta promena bila
razumna, klijent i revizor se dogovaraju o novim uslovima. Ako je ta promena posledica
netačnih i po klijenta štetnih informacija, promena nije razumna, te ukoliko se revizor sa
tom odlukom ne slaže, ima pravo da se povuče i obavesti upravni odbor ili akcionare.
Prema međunarodnoj etici profesionalne naknade treba da budu objektivan i realan odraz
vrednosti profesionalnih usluga izvršenih za klijenta, uzimajući u obzir:
a. stručnost i znanje,
b. nivo obučenosti i iskustva,
c. vreme koje je potrebno profesionalno angažovanim osobama,
d. stepen odgovornosti koje obavljanje takvih usluga povlači za sobom.
Na ove faktore će uticati zakonski, društveni i ekonomski uslovi u svakoj zemlji.
Ponekad će revizorska kuća zaračunati nižu naknadu ako se radi o prvoj reviziji (niski
udarac) a ponekad je to potrebno radi konkurencije. To nije u suprotnosti sa
profesionalnom etikom sve dok se oslanja na kvalitet i vrednost. Postoje dva izuzetka
kada naknada nije potencijalna: ako je utvrdi sud iili drugi organ vlasti i u slučaju kada je
to zakonom određeno da se takva naknada ograničava na angažmane od kojih se ne
zahteva nezavisnost.

17. Definišite pismo o angažovanju revizora, i objasnite formu i sadržinu pisma


Pismo o angažovanju je sporazum ugovora između računovodstvene firme i klijenta o
obavljanju revizije i sa njom povezanih usluga. Pismo revizora o angažovanju
dokumentuje i potvrđuje njegovo prihvatanje posla, cilja i obima revizije, stepena
odgovornosti revizora prema klijentu i forme bilo kojih izveštaja.
Forma i sadržaj pisma o angažovanju, zavisno od klijenta mogu biti različiti ali uobičajno
je da ukažu na sledeće:
1. cilj revizije finansijskih izveštaja,
2. odgovornost uprave za finansijske izveštaje
3. obim revizije, uključujući navođenje važećih zakona, propisa i pravila profesionalnih
tela prema kojima revizor postupa pri obavljanju revizije
4. oblik bilo kakvih izveštaja ili drugog načina prenošenja rezultata revizije,
5. činjenicu da zbog prirode i ostalih inherentnih ograničenja revizije, pored internih
ograničenja bilo kojeg sistema interne kontrole, postoji neizbežan rizik neotkrivanja čak i
nekih značajno pogrešnih izjava,
6. neograničen pristup svim evidencijama, dokumentaciji i drugim informacijama koje su
neophodne za reviziju.
7. postupke i načine vezane za planiranje revizije
8. zahtev klijentu da potvrdi uslove
9. opis drugih izveštaja koje revizor namerava da izda klijentu
10. osnovicu na kojoj je obračunata naknada za profesionalne usluge

18. Obrazložite predlog revizije za postojećeg klijenta


Predlog revizije za postojećeg klijenta će biti različit za različite firme, ali uglavnom
sadrži sledeće:
1. Pregled načina na koji revizorska firma može doprineti položaju klijenta.
2. Planove za daljnje poboljšanje pozicije klijenta uključujući razmatranje postojećih
regulatoraih trendova, obima revizije i bilo kakvih promena u kompaniji koje bi mogle
uticati na reviziju.
3. Opis revizorskog tima i eventualnih promena do kojih je došlo u odnosu na prethodnu
godinu.
4. Detaljan predlog naknade za profesionalne usluge.
U uvodnom delu predloga revizije navodi se kako firma koja podnosi predlog može biti
korisna za klijenta. Obrazlaže se osnovna delatnost firme, filozofija njenog menadžmenta
i politika kontrole kvaliteta. Mogu se, takođe razmotriti i odnosi sa odeljenjem interne
revizije i računovodstvenim odeljenjem klijenta. U ovom delu se mogu navesti zahtevi
klijenta i obrazložiti kako revizorska firma ispunjava te zahteve. Mogu se takođe
razmotriti ograničenja obima revizije i značajnosti. Takođe, treba obrazložiti oslanjanje
na revizijske propise na lokalnom, nacionalnom i međunacionalnom nivou. Treba da
bude iskazan stepen oslanjanja na službenike interne revizije klijenta. Konačno, važno je
analizirati bilo koje promene u upravi klijenta, nove projekte, kao i opšte regulatorne
uslove. Posebno su bitne one promene koje utiču na reviziju.
Bitan deo predloga je opis članova revizorskog tima i sažet prikaz njihovog radnog
iskustva. Poseban naglasak se može staviti na one članove tima koji su bili u prethodnim
revizijama.
Detaljan opis predložene naknade obično predstavlja poseban deo predloga i podnosi se
kao odvojen dokument. Predlog naknada može da bude opširan ili vrlo kratak u
zavisnosti od vrste i strukture revizije. Sama zaključna revizija zahteva najviše vremena i
detaljnih podataka.

19. Objasnite predmet revizije za novog klijenta


Predlog novom klijentu može da obuhvati sledeća pitanja:
1. Skraćeni sadržaj predloga,
2. Poslovanje klijenta i očekivanja revizije;
3. Prednosti revizorske firme;
4. Revizorski tim;
5. Pristup reviziji;
6. Interni revizori klijenta;
7. Promene revizora i menadžment;
8. Usluge koje revizorska firma može pružiti klijentu;
9. Aktivnosti nakon završene revizije;
10. Prilog
Skraćeni sadržaj daje kratak opis predloga sa specijalnim naglaskom na očekivanje
klijenta, pristup reviziji, najniže uslove aranžmana ispod kojih se ne može ići i
koordinaciju revizije sa internim revizorima.Opšti predlog može početi sa opisom
poslovnih sektora klijenta, tehnologije, finansijskih prednosti i organizacionoh jedinica
preduzeća. Mogil bi biti formulisani ciljevi klijenta kao osnova za strategiju revizije.

20.Objasnite sticanje saznanja o kompaniji klijenta prema međunarodnom


standardu revizije 310.
Prema zahtevima Međunarodnog standarda revizija (ISA) 310, pri obavljanju revizije
finansijskih izveštaja, revizor treba da stekne dovoljno saznanja o preduzeću kako bi
mogao da identifikuje i razume događaje, transakcije i poslovnu praksu koja, po mišljenju
revizora, može imati značajnog uticaja na finansijske izveštaje, ispitivanje, ili izveštaj
revizora. Radna dokumentacija iz prethosnih godina se analizira kad se radi o već
postojećem klijentu.
U slučaju sa se radi o novom klijetu, revizor može da se kosultuje sa prethodni
revizirima. Međutim, detaljnije analize uslova poslovanja klijenta, kao i opštih okolnosti
u kojima preduzeće posluje tj. date privredne delatnosti obavljaju se kada počne faza
planiranja.

21.Objasnite preliminarne analitičke postupke prema medjunarodnom standardu


revizije 520
Najmanje dva puta u toku revizije se provode analitički postupci. Međunarodni standard
revizije (ISA 520), indicira da, „revizor treba da primeni analitičke postuke u fazama
planiranja i sveukopnog opšteg ispitivanja revizije“. Većina ovlašćenih računovođa
preporučuje da se analitički postupci provode i u toku faze 3 (ispitivanja i prikupljanje
dokaza). Revozor treba da primeni analitičke postupke u fazi planiranja kako bi lakše
mogao razumeti poslovanje i utvrditi područja potencijalnog rizika. Pri analitičkim
postupcima u fazi planiranja revizije koriste se i finansijske i nefinansijske informacije,
na primer, odnos između prodaje i prodajnog prostora po kvadratnom metru, ili obima
prodate robe. Otkrivanjem potencijalnih problema u početnoj fazi revizije, revizor može
dovoljno dobro isplanirati posao kako bi dobio dovoljno kompetentnih dokaza za davanje
odgovarajućeg mišljenja. Jedan od glavnih ciljeva izvođenja analitičkih postupaka je
smanjenje potrebnog broja detaljnih revizorskih ispitivanja. Jedan od načina da se utvrdi
da li se ta ispitivanja/testovi mogu smanjiti je da se uporede unapred plaćeni rashodi i s
njima povezani računi rashoda u prethodnim godinama. Kada se na osnovu analitičkih
postupaka otkriju značajne fluktuacije ili relacije koje nisu u skladu sa drugim
relevantnim informacijama, ili odstupaju od predviđenih iznosa, revizor treba da
prilagodi postupke planiranja kako bi dobio adekvatna rešenja i odgovarajuće
potkrepljujuće dokaze.
22. Da bi mogao napraviti plan revizije i razraditi efikasan metod prema
medjunarodnom standardu revizije 400, revizor mora da se upozna sa
računovodstvenim sistemom i sistemom interne kontrole. Objasnite
Prema zahtevima međunarodnog standarda revizije (ISA 400), „revizor treba da stekne
zadovoljavajuća saznanja i da se upozna sa računovodstvenim i sistemima interne
kontrole, kako bi mogao napraviti plan revizije i razraditi efikasan metod revizije“. Za
revizora su veoma bitni računovodstveni i sistem interne kontrole. Ako revizor može da
proceni kvalitet tih sistema i da proveri da li su oni pravilno primenjeni u toku godine
koja je predmet revizije, onda se u reviziji, u velikoj meri, može osloniti na te sisteme.
U terminologiji modela revizorskog uverenja pravilno funkcionisanje ovih sistema može
smanjiti revizijski rizik. Ovaj osnovni princip oslanjanja na računovodstveni sistem i
sisteme interne kontrole je dvoznačan. Prvo, oslanjanje na računovodstvene i postupke
interne kontrole će povećati uspešnost obavljanja eksterne revizije, ako su inherentni
rizici umanjeni efikasnim postupcima interne kontrole, potrebno je izvesti manje
dokaznih ispitivanja, radi dobijanja zadovoljavajućih revizorskih dokaza.
Računovodstveni sistem znači skup zadataka i evidencija preduzeća pomoću kojih se
transakcije obrađuju kao sredstvo vođenja finansijskih evidencija preduzeća. Pomoću
takvih sistema, transakcije i drugi događaji se identifikuju, sakupljaju, analiziraju,
izračunavaju, klasifikuju, evidentiraju, sintetizuju i objavljuju.

23. Prema Medjunarodnom standardu revizije 400 definišite sistem interne kontrole
i obrazložite šta on sadrži
Prema ISA 400 – sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke (interne
kontrole) usvojene od strane uprave preduzeća radi postizanja cilja uprave vezanog za
osiguranje, u najvećoj mogućoj meri, redovnog i uspešnog vođenja preduzeća,
uključujući poštovanje usvojenih politika menadžmenta, zaštitu sredstava, sprečavanje
krađe ili greške, tačnost i kompletnost računovodstvenih evidencija i blagovremenu
pripremu pouzdanih finansijskih podataka. Interna kontrola je proces, ustanovljen i
sprovođen od strane upravnog odbora preduzeća, uprave i drugog osoblja, a cilj mu je da
obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva u sledećim kategorijama:
efikasnost i uspešnost poslovanja, pouzdanost finansijskog izveštavanja, usklađenost sa
postojećim zakonima i propisima i zaštita imovine.
Prema ISA 400, sistem interne kontrole sadrži sledeće:
- Uslovi objavljivanja interne kontrole – kontrole okruženja: celokupno ponašanje,
shvatanje i postupci uprave koji se odnose na sisteme interne kontrole i njen značaj u
preduzeću. Faktori koji se ispoljavaju u kontrolnom okruženju su:
1) funkcije upravnog odobora i njegovih komisija,
2) filozofija i stil rada uprave,
3) organizaciona struktura preduzeća i metode dodele ovlašćenja i odgovornosti,
4) kontrolni sistem uprave, uključujući funkciju interne revizije, kadrovsku politiku i
razdvajanje dužnosti.
- Kontrolne postupke: one politike i postupke, pored kontrolnog okruženja koje je
ustanovila uprava radi postizanja specifičnih ciljeva preduzeća, uključujući:
1) izveštavanje, opšte ispitivanje i usklađivanje izvoda otvorenih stavki,
2) proveru matematičke tačnosti evidencija,
3) kontrolu aplikacija i uslova rada kompjuterskih informacionih sistema,
4) održavanje i opšte praćenje kontrolnih računa i probnih salda,
5) odobravanje i kontrola dokumenata,
6) poređenje internih podataka s eksternim izvorima informacija,
7) poređenje rezultata prebojavanja gotovine hartija od vrednosti i zaliha sa
računovodstvenim evidencijama,
8) ograničavanje direktnog fizičkog pristupa sredstvima i poslovnim knjigama i
9) poređenje i analizu finansijskih rezultata s planiranim iznosom (iznosima navedenim u
finansijskim planu).

24. Prema medjunarodnom standardu revizije 401 revizor treba da razmotri kako
kompjuterizovani informacioni sistemi utiču na reviziju. Objasni
ISA 401 ukazuje da revizor treba da razmotri kako kompjuterizovani informacioni
sistemi utiču na reviziju. Revizor treba da ima dovoljno saznanja o KIS-u kako bi mogao
da planira, usmerava, nadgleda i ispita obavljen posao. Revizor treba da razmotri da li su
potrebne specijalizovane stručne sposobnosti iz te oblasti u reviziji. U tom pogledu bitna
su sledeća pitanja: - Značaj i složenost kompjuterske/računske obrade u svakoj bitnoj
računovodstvenoj aplikaciji. – Organizaciona struktura aktivnosti KIS-a klijenta i stepen
računske obrade podataka unutar kompanije, posebno u pogledu njegovog uticaja na
razdvajanje dužnosti. – Raspoloživost podataka. Izvorni dokumenti, određeni
kompjuterski fajlovi i drugo. Dokazi koji mogu biti potrebni revizoru, mogu postojati
samo u kratkom vremenskom periodu, ili samo u mašinskoj čitljivoj formi. Revizor koji
se oslanja na kompjuterizovanu obradu, mora steći razumno uverenje da se relevantni
programi pravilno koriste. Konkretno, revizor mora da preispita integritet kompjuterskih
programa i fajlova, kao i način korišćenja tih programa u datom periodu, da bi proverio
da li su oni pravilno korišćeni.

25. Definišite značajnost prema komitetu za međunarodne računovodstvene


standarde, a zatim diferencirajte računovodstvenu od revizorske značajnosti
Informacija je značajna ako njeno izostavljanje ili pogrešno iskazivanje može uticati na
ekonomske odluke njenih korisnika donetih na osnovu finansijskih izveštaja. Zavisi od
veličine stavke ili greške, procenjene u konkretnim okolnostima njenog izostavljanja ili
pogrešnog navođenja. Značajnost je prag ili tačka preseka, a ne kvantitativna
karakteristika koju informacija mora imati ako pretenduje da bude korisna
Računovodstvena značajnost je ex post značajnost, to znači dilemu da li je neku stavku
trebalo objaviti ili ne a kako je stavka već otkrivena – nema nikakvih dodatnih troškova.
Revizorska značajnost je ex ante – značajne stavke još nisu otkrivene i od revizora se
zahteva profesionalni sud u pogledu isplativosti. Ta odluka se donosi u fazi planiranja
kada se ne može znati moguć obim grešaka. Prvi korak u primeni značajnosti je
donošenje početnog suda – inicijalnog suda. Ovaj sud je profesionalan i može se
promeniti sa promenom okolnosti ( promenjeni sud).
26. Pri donošenju početnog suda o značajnosti revizor mora razmotriti nekoliko
faktora. Navedite ih i objasnite
To su kvantitativni i kvalitativni faktori.
Kvantitativni faktori su oni koji identifikuju da li je iznos greške dovoljno velik u odnosu
na veličinu kompanijskih osnova neto dobiti pre oporezivanja, tekućih sredstava i
obaveza, ukupne prodaje i sredstava i kapitala. Ako je u poređenju sa osnovom velika,
onda je značajna.
Kvalitativni faktori su : da li je greška namerna ili ne (svaka namerna greška je značajne);
da li pogrešan iskaz utiče na ugovore, na zarade, da li je opis računovodstvene politike
korektan, da li su kršeni regulatorni propisi.

27. Definišite revizijski rizik prema međunarodnom standardu revizije 400, a zatim
definišite i njegove komponente, odnosno inherentni rizik, kontrolni rizik i rizik
detekcije
Prema ISA 400 sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke interne
kontrole usvojene od strane uprave preduzeća radi postizanja cilja uprave vezanog za
osiguranje, redovnog i uspešnog vođenja preduzeća, poštovanje usvojenih politika
menadžmenta, zaštitu sredstava, sprečavanje krađe ili greške, tačnost i kompletnost
računovodstvenih evidencija i blagovremena priprema pouzdanih finansijskih podataka.
Ova definicija proširuje sistem interne kontrole izvan pitanja direktno vezanih za funkciju
računovodstvenih sistema.
Revizorski rizik je rizik da će revizor dati neodgovarajuće revizorsko mišljenje kada je
finansijski izveštaj značajno pogrešno iskazan. Ako se pretpostavlja veći rizik, prikupiće
se veći broj dokaza. Ima tri komponente: inherentni rizik, kontrolni rizik i rizik detekcije.
- Inherentni rizik je podložnost nekog salda računa ili vrste transakcija, na poglešne
iskaze-greške koje bi mogle biti značajne, pojedinačno ili kada se saberu sa greškama u
drugim saldima ili vrstama transakcije, pod pretpostavkom da nije bilo potrebne interne
kontrole.
- Kontrolni rizik je rizik da pogrešan iskaz - greška, koja bi se mogla pojaviti u nekom
saldu računa ili vrsti transakcija, i koja bi mogla biti pojedinačno značajna, ili kada se
sabere sa pogrešnim iskazima - greškama u drugim saldima računama ili vrstama
transakcija neće biti blagovremeno sprečena ili otkrivena i ispravljena primenom
računovodstvenog metoda i sistema interne kontrole.
- Detakcioni rizik je rizik da dokazni postupci revizora neće otkriti grešku koja postoji u
saldu računa ili vrsti transakcije, a koja bi mogla biti značajna, pojedinačno ili kada se
sabere sa greškama u ostalim saldima ili vrstama transakcija.
28. U procesu analize rizika odredjene okolnosti zahtevaju od uprave preduzeća
povećanu pažnju. Navedite i objasnite
Iskustvo uprave preduzeća može uticati na pripremu finansijskih izveštaja. Sposobnost i
stil rada uprave mogu biti neprimereni veličini i trendu rasta preduzeća. Pojedinac koji
dominantno utiče na rad uprave takodje može biti razlog za zabrinutost. Moguće je
postojanje pritiska da se poveća plata članova uprave i uspešnost poslovanja kompanije.
Ako se značajan deo plata bazira na finansijskim rezultatima, ili ako menadžeri i vlasnici
žele nisku oporezivanu dobit rizik se povećava. Kada se kompanija suočava sa
nepovoljnim ekonomskim uslovima uprava bi mogla biti motivisana da pogrešno iskaže
finansijske rezultate. Uprava može biti izložena značajnom pritisku ako je verovatno da
će preduzeće biti kupljeno od strane drugog preduzeća. Postoji potreba da se podrži cena
akcije kompanije, kompanija raste do tačke koja je blizu limita njenih finansijskih
resursa, ili njena uspešnost poslovanja naglo opada.
Uprava može biti pod pritiskom pa će početi da manipuliše zaradama ili finansijskim
položajem, ako postoje faktori koji ukazuju da preduzeće možda neće moći da nastavi
redovno poslovanje u razumnom vremenskom periodu.

29. Definišite memorandum o planu revizije i navedite njegovu sadržinu


Memorandum o planu revizije je pisano obaveštenje o detaljima planiranog metoda
revizije, uglavnom sadrži sledeće:
- Podatke i informaciju (back ground) u kojoj su opisani struktura kompanije klijenta te
njegove delatnosti i organizacije.
- Ciljevi revizije, pri čemu se navodi da li se radi o reviziji za akcionare, državne organe
ili se revizija obavlja u posebne svrhe.
- Procenu rizika angažovanja i potencijalne naknadne postupke s obzirom na utvrđenje
povećane rizike angažmana, koji su identifikovani u fazi prihvatanja klijenta.
- Navođenje drugih revizora ili eksperata na koje će se revizija oslanjati, kao i
rekapitulacija uputstava obezbeđenih za korišćenje od strane tih revizora i stručnjaka.
- Procenu značajnosti – Inherentne rizike utvrđene na osnovu uvida u poslovanje klijenta
odnosno podatka o preduzeću klijenta i privrednoj grani u kojoj ono obavlja delatnost a
specificirani za svaku bitnu kombinaciju računa finansijskog izveštaja i cilja revizije.
- Zaključke vezane za kontrolno okruženje, uključujući moguće oslanjanje na interne
revizore.
- Klasifikaciju okruženja klijenta i nivo oslanjanja na KIS sisteme klijenata.
- Ocenu kvaliteta računovodstvenog sistema i sistema internih kontrola a posebno
identifikaciju postupaka interne kontrole koji ublažavaju utvrđene inherentne rizike.
- Kratak ukupan prikaz revizorskog pristupa za obradu svakog salda računa i odnosnog
cilja revizije za koji je utvršen inherentni rizik.
- Vremenski raspored i terminski plan rada revizora, uz navođenje postupaka koji se
mogu obaviti pre datuma bilansa stanja. Takođe se navode i postupci revizije koje treba
obaviti na datum ili nakon datuma bilansa stanja. Navode se datumi za kritične postupke
kao što su provere gotovine, komfirmacije računa potraživanja (od kupaca), kao i provera
zaliha.
- Finansijski plan revizije sa detaljnim navođenjem svakog nivoa ekspertize sa kojim
revizorski tim raspolaže.
30. Objasnite interne kontrole kao dokaze a zatim obrazložite i fizičke dokaze
Tačnosti i pouzdanosti računovodstvenih podataka doprinosi adekvatan sistem interne
kontrole. Prema tome, revizor će smatrati da je postojeći sistem interne kontrole jak
dokaz valjanosti iznosa u finansijskim izveštajima, ukoliko revizor utvrdi da preduzeće
ima dobro organizovan sistem interne kontrole i da se propisani postupci konsekventno
sprovode u svakodnevnim operacijama. Na osnovu studiranja metoda i postupaka koje
preduzeće primenjuje u svom računovodstvenom sistemu, revizor rešava šta će i koliko
od dokaza da proveri. Glavni faktor koji određuje koliko dokaza će revizor trebati da
pribavi na osnovu dokumenata, knjiženja, istraživanja i drugih izvora, jeste dakle,
adekvatnost sistema interne kontrole.
Manje ostalih dokaza će biti potrebno ukoliko je interna kontrola jača i obrnuto, revizor
će morati da pribavi veći broj dokaza druge vrste kad je interna kontrola slaba.
Najbolji dokaz fizičkog postojanja sredstava je stvarni pregled putem ličnog uvida ili
prebrojavanja pojedinih njihovim vrsta. Iako, na prvi pogled, može da izgleda da fizički
pregled sredstava predstavlja njihovu konačnu proveru, to često nije slučaj. Fizički
dokazi moraju da budu dopunjeni drugim vrstama dokaza.

31. Obajsnite dokumentarne dokaze a zatim i glavnu knjigu kao dokaz


Najvažnija vrsta dokaza na koju se oslanja revizor sastoji se od dokumenata. U zavisnosti
od toga da li je dokumenat kreiran u samom preduzeću ili dolazi izvan preduzeća,
delimično zavisi vrednost dokumenta kao dokaza. Najkvalitetnije dokumentarne dokaze
predstavljaju dokumenta koja su sačinjena izvan preduzeća klijenta i dostavljena direktno
revizoru. Brojna su i raznovrsna dokumenta koja se sačinjavaju i lansiraju u samom
preduzeću, pa je i njihov kvalitet dokaza različit. Mnoga od eksternih dokumenata na
koje je upućen revizor su ona koja poseduju preduzeće klijent (izvodi iz banke, fakture
dobavljača, ugovori, porudžbenice od kupaca i dr. a pri odlučivanju u kojoj meri može da
se osloni na ovu vrstu dokaza, revizor treba da ima u vidu da li je dokument takvog tipa
da može lako da bude kreiran ili predstavljen od strane nekog zaposlenog u
preduzeću.Takođe, u slučaju slabe interne kontrole, revizor ne može mnogo da se osloni
na dokumentaciju koja je sačinjena u preduzeću, a nije kontrolisana od strane eksternih
lica.
Ispitivanje kroz glavnu knjigu do dnevnika i dalje do osnovnih dokumentarnih dokaza
revizor će sprovoditi kada proverava neki iznos u bilansima, idući unazad kroz
knjigovodstvenu evidenciju. Računi glavne knjige i dnevnici predstavljaju sami po sebi
vredne dokaze, čija pouzdanost zavisi od obima interne kontrole koji se primenjuju pri
njihovom vodjenju. Osobe koje nisu odgovorne za glavnu knjigu bi trebalo, kad god je
moguće, da vode pomoćne knige, odnosno analitiku kupaca, dobavljača i stalnih
sredstava. Od strane kontrolora sva knjiženja u opštem dnevniku bi trebalo da budu
pismeno odobrena.
32. Objasnite poredjenja i racio brojeve kao dokaze a zatim i interne dokaze
Jednostavan metod za uočavanje nekih značajnih promena jeste upoređivanje iznosa svih
pozicija aktive, pasive, prihoda i rashoda sa iznosima odgovarajućih pozicija iz
predhodnog perioda. Sve neuobičajene promene revizor bi trebalo da ispita dok ne utvrdi
da postoje valjani razlozi za takve promene iznosa. Za revizora je, takođe, korisno da
izračunava tzv. Racio brojeve, odnosno relaciju između pojedinih pozicija bilansa stanja i
uspeha na osnovu kojih može da izvede odgovarajuće zaključke u pogledu finansijske
situacije preduzeća i efikasnosti njegovog poslovanja. Forma dokaza koja je slična
upoređivanjima i Racio brojevima je računska kontrola koju vrši sam revizor da bi
utvrdio aritmetičku tačnost u knjigama preduzeća. Najjednostavniji vid ovog dokaza
sastoji se u sabiranju cifara u odgovarajućim kolonama dnevnika odnosno stranama
glavne knjige da bi se proverila tačnost zbira. U toku revizije, revizor će postaviti veliki
broj pitanja rukovodiocima i radnicima preduzeća – klijenta.
Odgovori koje revizor dobija na pitanja, predstavljaju posebnu vrstu dokaza. Načelno,
usmeni dokaz nije dovoljan sam po sebi, ali on može biti koristan za sagledavanje
situacije koja zahteva istraživanje ili podkrepljivanje drugom formom dokaza. Pri
postavljanju pitanja, revizor ne bi trebalo da se ponaša ni kao apologeta ni kao vlast. On
obavlja reviziju po nalogu, tj. na zahtev preduzeća i shodno tome u interesu interesu
preduzeća je da svim zaposleni sarađuju u pružanju svih informacija koje su potrebne
revizoru. S druge strane, revizor treba da izbegava „policijskog“ ponašanje, jer on ne vrši
„unakrsno“ ispitivanje zaposlenih niti zahteva od njih dostavu. U revizorskom poslu
nedostatak tačnosti i kurtoazije, mnogo je ozbiljniji od nedostatka tehničke veštine.

33. Objasnite testove i uzorke


Mnogo bi vremena zahtevalo i bilo bi mnogo skupo kad bi revizor ispitivao svako
knjiženje u knjigama i svaki dokument na osnovu koga su izvršena odnosna knjiženja. U
planiranju i sprovođenju programa revizije korisno je razlikovati dva postupka (ocenu
sistema interne kontrole i testiranje podataka na osnovu kojih su sačinjeni bilansi), koja
se u praksi međusobno prepliću, tj. nisu strogo podvojena. I za jednu i za drugu vrstu se
koristi metoda uzoraka. Ispitati deo ili uzorak finansijskih transakcija da bi se utvrdio
njihov kvalitet i istinitost znači testirati računovodstvene podatke. Za grupu u celini
revizor može da izvede zaključke ispitivanja reprezentativnog uzorka velikih homogenih
grupa transakcija. Primena uzorka znači mnogo više od ispitivanja dela raspoloživih
podataka, ona znači, naime da se deo grupe transakcija ispituje sa ciljem da se ocene
karakteristike cele grupe. Dva osnovna postupka se koriste za izbor uzoraka
odgovarajućih transakcija preduzeća: na osnovu prosuđivanja samog revizora i na osnovu
metoda slučajnog izbora. Na osnovu produđivanja samog revizora (prvi postupak),
revizor unapred određuje veličinu i sastav svog uzorka za reviziju bez obraćanja na druge
izvore. S druge strane, na osnovu metoda slučajnog uzorka, revizor bira pouzdane
veličine uzoraka i, na osnovu tablica slučajnih brojeva, vrši izbor jedinica koje će ući u
uzorke. Navedeni postupci se u revizorskoj praksi često kombinuju u smislu da se
namerni uzorak, izabran prosuđivanjem samog revizora, dopunjava slučajnim uzorkom
34. Definišite radne beleške revizora a zatim obrazložiti najvažnije svrhe kojima
služe radne beleške revizora
Instrumente od vitalnog značaja u procesu revizije predstavljaju radne beleške revizora
kao sredstvo, povezivanja knjigovodstva klijenta sa revizorskim izveštajem. Rad revizora
se u velikoj meri sastoji od sistematskog pripremanja serija radnih beležaka u takvoj
formi i sa takvim sadržajem da revizor može na osnovu njih da sastavi izveštaj o
finansijskoj situaciji i poslovanju preduzeća klijenta. Pojam «radne beleške» obuhvata:
sve dokaze koje je revizor sakupio da pokaže kako je obavio posao; metode i postupke
koje je primenio i zaključke do kojih je došao. Radne beleške revizora (osim što
predstavljaju osnove za izveštavanje klijenta), služe i kao dokaz o obimu ispitivanja i
profesionalnoj savesnosti sa kojom je revizor izvršio odnosna ispitivanja. Najvažnije
svrhe kojima služe radne beleške su:
- da koordiniraju i organizuju sve faze revizije;
- da olakšaju pripremanje revizorskog izveštaja;
- da detaljno potkrepe i objasne mišljenja i nalaze koji su sumarno iznešeni u revizorskom
izveštaju.
Radne beleške treba da odaju utisak sistematičnosti i reda kao i savesnog odnosa revizora
prema detaljima združenog sa jasnim razgraničenjem između važnog i nevažnog.

35. Obajsnite planiranje radnih beleški revizora


Revizor treba da pokuša da zamisli tip radne beleške pomoću koje će na najefikasniji
način prezentirati dokaze. Željenoj nameni obično ne mogu da posluže neplanirani radni
papiri sačinjeni na brzinu, bez sagledavanja unapred, tako da je često potrebno da se
ponovnim ispitivanjem otklone njihovi nedostaci. Stari oblik može, u pojednim
slučajevima, da se kopira bez promena, a u drugim slučajevima može da se ukaže potreba
za njegovim poboljšanjem ili pak da se stara forma odbaci kao neodgovarajuća. Obično
se praktikuje da se koristi poseban radni papir za svaku poziciju, odnosno račun koji se
ispituje. Medjutim, ima i situacija kada se radni papir koristi za različite račune ali koji su
medjusobno povezani.

36. Navedite i objasnite standarde za pripremanje radnih beleški revizora


Prilikom sačinjavanja radnih beleški treba imati u vidu sledeća pravila koja odražavaju
tekuću profesionalnu praksu:
1. svaki radni papir mora biti identifikovan na odgovarajući način.To znači da u zaglavlju
treba da sadrži naziv preduzeća, opis informacija koje se prezentiraju i period na koji se
odnosi.
2. za svaki objekat ispitivanja treba da se koristi poseban radni papir, koristi se samo
jedna strana obrasca.
3. svaki radni papir treba da sadrži ime ili inicijale revizora koji ga je sastavio, datum
sastavljanja i ime ili inicijale rukovodioca tima koji ga je pregledao (unosi se u gornji ili
donji desni ugao svakog papira)
4. potrebna je potpuna i posebna identifikacija analiziranih računa, intervjuisanog osoblja
pregledanih dokumenata.
5. izvor podataka koji su prezentirani na svakom radnom papiru treba da bude jasno
naznačen.
6. na svakom radnom papiru treba da bude označen karakter provere koju je obavio
revizor.
7. u svakoj fazi revizije u kojoj je provera vršena na osnovu testova, potrebno je jasno
istaći obim i područje testiranja.
8. svrha svakog radnog papira i njegova veza sa ciljevima revizije treba da bude jasna
9. u radne papire treba uključiti komentare revizora tj. zaključke o svim aspektima rada.
10. radne beleške treba odložiti u dosije čim se završi.
11. prepisivanje tj. ponovno sastavljanje radnih beleški, predstavlja dokaz neefikasnog i
neadekvatnog planiranja

You might also like