DINKO RANJINA 1536 - 1607 Pesnici njegove generacije su, osim na narodnom jeziku, pevali i na itajinaskom i tu poeziju objavljivali.

Ranjina je bio dubrovaki plemi, posle zavrene srednje kole u Dubrovniku, nekoliko godina je, kao trgovac, proveo u Italiji (Mesina, Rim, Napulj, Firenca), ali bez veeg uspeha u tom poslu. Meutim upozano je mnoge pesnike, uestvovao u knjievnom ivotu, a stekao je veliku slavu prijemom u viteki red Svetog Stefana. Po povratku u Dubrovnik, radi u vladi kao i neke privatne poslove. Njegova zbirka pesama "Pjesni razlike Dinka Ranjine, vlastelina dubrovakoga.."objavljena je u Firenci 1563.godine. Tu zbirku, inlo je 436 pesama, uglavnom ljubavne lirike, a ima nekoliko ciklusa. jedan je blizak petrarkistikim motivima opevanje Livije, zatim slede mizoginski motivi, a ima i onih koje su bile u vezi sa narodnim motivima. Dve, od tih pesama, "od kola" bile su osnov za parodiju este pesme Jeupke ubranovieve. Takoe je pisao satirine, polemike pesme, poslanice, pobone, refleskivne. njegov pesniki izraz se oslanjao na strambotiste , koji su oivljavali donekle potisnutu napuljsku struju petrarkizma. Meutim, on je kombinovao, neto je preuzimao i od bembista. Ranjina je eleo da unese promene u pesnitvo, poseziju oslobodi prevazien fraza i ustaljenih izraza. Branio je naelo da svako novo vreme trai novi pristup. Sa njegovom zbirkom, dolo je velikih promena u dubrovakoj lirici. One su se oseale u metrici, raznovrsnijim stihovima i oblicima strofa, u odreenom stihu, koji je bio suprotnost tradicionalnom obaveznom rimovanju (vezanom). "O vi svi ljuveni, ki ove sliate" Pesnik se obraa itaocima, kae da e upozoriti na to to je ljubav pre nego to padnu pod njenu vlast. Pored mnogih stravri, desie mu se i ovo: da eli da ubere cvet, a da ga trn ubode. Ljubav je gorak otrov u medu, zla zmija u cveu, to je stvar od koje Bog treba da sauva svakog oveka; Na kraju - ako hoe nekoga da prokune, samo mu poeli da bude zaljubljen "Latinka, lijepa vil, s velikom ljubavi" Italijanka, lepa kao vila, prostrelila je ljubavlju njegovo srce, slobodu svezala u tvrd vez; svi joj se klanjaju, od uvenog je roda, mudri

mnogi o njoj pevaju. Lepotom je nadmaila vile, svetlost zvezda. Glo prebelo, oi svetlije od Sunca, kosa premauje zlato. Razvedrava nebo. Ali, po staroj poslovici, bolje ne vie ne priati o tome, jer rei nisu dovoljne da je opiu "Ok kosi dva prama, koraljne usti" Opisuje usne koralne, obrve kao dva luka koja natkriljuju prozore -oi, dostojne svih poasti; dve jabuke, sve to ini da se zbog ljubavi pati "Kad ona izide vesela u slavi" Kad se ona pojavi, zamukne svaka stvar, sve reke se zaustave. Pogledom pali i umara. "Ki razlog jes.." Koji razlog tome da u pei koji je on zagrejao drugi hleb peku? Parafraze narodnih poslovica - gde je kormilar, brod tone. Dva dobra, govore ljudi, ne moe niko sluiti, ni u jednoj ruci, drati dva maa "Strila" Stihovi poreaani tako da ine vrh strele. Nemila strela ljubavi, ne da bude spokojan. Umorno hoda, da slui njoj uz sve muke "Vazda u vrijeme ja i mesto hvaliti" (parafraza poznatog petrarkinog soneta Neka je blaen as..., isti nalazimo i kod ika Menetia Blaena ti i sva tvoja lepota) Hvalie uvek vreme i mesto, tu sreu kada ga je smamila, opinila, slavie izabrani dan kada ga je ranila ta mila strela, tu uad kojima ga je svezala, i suze bez broja i uzdahe " S istoka kad zora..." Kad se dan raa, svetlost obasjava sve; ali kada njegovo sunce poe u susret tom, vide se dva - jedno na nebu, drugo na zemlji "Pjesan od kola" l U enskom rodu, govori o tome kako je etajui gorom, sluajui slavuja koji peva o bolu, nala mladia kako lei ranjen ostrovnom strelom kao gusar. Kako ga je ozdravljala, tako je ona bivala sve bolnija od ljubavi. Pa ga je molila da je ozdravi, to je on i uinio; poruka ko je je od koristi mladiima, oni koriu uzvraaju

"Pjesan od kola" ll Ona je kamen dragi, carica srca, rajska vila, meko uzglavlje, plata za sav trud. A on kopni, vene, gine, izgleda kao smrt. Moli je da ga ne umori, ako je to naao uinio neka oprosti, jer se njenim slatkim pogledom on hrani. Bez nje ne sija sunce, svee ne mirie, nema radosti. Neka omakea kameno srce i ljubav primi, da se odui za njegovu vernu slubu "Vrh sree" - o srei Bio je u boju, al tako ranjen ko od ljubavi nije bio, mnogo puta putovao po kii al se nigde ne iskvasi kao to sada dok ide kui, pregazio mnoge reke, al kroz ovaj potok ne moe, mnogo trave brao konju gde ima trnja i ne bi mu nita, sad se savi da ubere cvet, a ujede ga zmija. Preplivavao je mnoge reke, sada ni baru ne moe od greva u rukama i nogama, popio je mnogo voda mutnih, a bio zdrav, sad se od bistre otrovao, morila ga e lovei po itav dan, al ga nita ne opee do ona - zrak sunani. udna je njena narav, promenljiva, blaga, srdita, sa njom blaenstva pa razdor, zato vie nee verovati obeanjima lanim "Jednome ki pjesni ikove i Dorine osvojae" Jedan udan dan kada se perjem tuim ukrasio crni gavran. Tako lep, otiao je da se hvali pred drugim pticama, one se isprva divie toj prilici, govorei da bi sa takvim perjem mogao kralj pticama biti. Ali, kada su spazile prevaru, krenulo je ismevanje, svaka ptica uze po malo perja, on ostade crni gavran. Pouka - svakom e tako biti ko hoe tue sebi da pripie "Jednomu ki nita ne uini a tue sve huli" Obraa se zlobnicima kojima zavist besni, koji ne cene njegove pesme. Ako zameraju to u njima nema fraza rozice, diklice,moj zlaen prstene,krunice biserna, neka znaju da je drugo vreme, i drugim se stvarima pesme die. Rei koje su nekad koriene, sada se menjaju, ali i ove koje se koriste, istinite su vremenom e biti od drugih primljene. Sve stari i sve se obnavlj, zato pre huljenja, treba razmisliti

"Nadgrobje Dore Dria" Obraa se putniku, koji prolazi kraj kamenog groba da kraj njega zastane jer tu je poasti vredan Dri. pesnik, koji je stvaralatvom zasluio veni raj. Kada je preminuo, s njim je pod zemlju otilo i sve to je vredelo od knjievnih dela, nema pesnika koji ga moe nadmaiti, ko ume da kae ljubavne stvari, sve one skrivene to treba znati. Sada vile nemaju koga da ih opeva. Opet putniku, da poe dalje, sada kada je uo sve to treba da zna o Driu i da se seti kad uje njegovo ime "Naljekoviu" Zginula je sva druina, nema ko da pie pesme, nema stvari vredne Naljekovievih dela. Kae kako krive novi narataj govorei da oni nee slediti prethodnike, svako ih napada, niko ne brani. Opet o tome da ne moe uvek sve biti isto "Ljudi mudri..." Dobra ptica peva i kada je loe vreme, a ljudi su svi slini, ko od trgovine ivi, o njoj pria, a ranjen o rani.