Konstrukterski Prirucnik 1

IZONSTRUKTERSIZI
IZABRANA POGLAVLJA
Pod redakcijom
Dr tehn. nauka prof. A. A. UMANSKOG
Preveo
Ing. MILUTIN J.
KNJIGA
Beograd, 1980.
17.1.
17.2.
17.3.
OSNOVNA POGLAVLJA
DEO 17.
STABILNOST LINIJSKIH SISTEMA
S. D. Lejtes
Osnove teorije stabilnosti linijskih sistema
sa pritisnutim elementima .... ...... ... .
17.1.1. Pojmovi stabilnosti i nestabilnosti
Stabilnost ravnotee deformabilnih sis-
tema ............ .. ..... . ....... .
17.1.2. Konzervativni i nekonverzativni sis-
temi.
Metode stabilnosti ravnotee
17.1.3. Gubitak stabilnosti pri razgranavanju
ravnotenih oblika (formi) ...... . .. .
17.1.4. Gubitak stabilnosti pri gra-
. ... . .......... .
17 . 1.5. Stabilnost sistema
sa brojem stepeni slobode ..
17.1.6. Sopstvene vrednosti i sopstvene funk-
cije ...... ... ........... .. . ...... .
17 .l. 7. Energetski kriterijum kvaliteta ravno-
tee ....................... . . . ... .
17 .1.8. Potencijalna energija pritis-
nu tog, tapa ..... .
17.1.9. Ajlerov zadatak .................. ..
17 .1.1 O. Ravnotea stanja
tapa, pod kombinovanim dejstvom pri-
tiska i savijanja .... ... ....... ... .
17. 1.11. O analizi velikih pomeranja pritisnutih i
pritisnuta-savijenih tapova .. ...... . .
17.1.12. Stabilnost " u velikom" i pojava preskoka
17 .1.13. Idealni i neidealni sistemi. ne-
savrenosti realnih tapova ......... .
17. 1.14. !:)!obodna duina i vitkost tapa . ... . .
pritisnuti i pritisnuto-
-savijeni tapovi nepromenljivog preseka ..
17 .2.1.
17.2.2.
17.2.3.
17.2.4.
17.2.5.
17.2.6.
17.2.7.
17.2.8.
Linearno materijal. Oznake ..
linije tapa u obliku
metoda parametara ....... .
sile pritisnutih ta-
pova sa uslovima oslanjanja
njihovih tapova .... . ............ .
pritisnuti tapovi .. .. . .
Pritisnuta-savijeni tapovi ....... .. .
Princip nezavisnosti delovanja sile.
Princip uzajamnosti pomeranja .... . .
Zategnuto-savijeni tapovi ......... .
Vel!ka pomeranja pritisnu-
nunh stapova . ......... ..... ...... .
reetkasti (tapni) sis-
temi. Metodi ........... .
17.3.1. Osnovne postavke prema de-
formisanoj shemi ................. .
17.3.2. Metod sila . .... .. ......... ... .... .
17.3.3. Metod pomeranja ....... ... ....... .
17.3.4. kontinualnih greda ....... .
SADRAJ
17.4. linijski sistemi, iznalae-
3
3
3
4
5
6
6
7
8
8
9
9
10
10
11
12
12
12
13
17
18
18
22
22
24
24
24
28
30
17.5.
17.6.
17.7.
nje ...... .. ....... .
17.4. 1.
17.4.2.
17.4.3.
17.4.4.
17.4.5.
17.4.6.
17.4.7.
17.4.8.
17.4.9.
17.4.10.
Postavljanje zadataka o stabilnosti elas-
linijskog sistema ......... .. .
Analiza stanja po metodu sila
i po metodu pomeranja ..... .. .... .
Primeri istraivanja stabilnosti po me-
todu sila i po metodu pomeranja ..... .
Kvalitativna analiza stabilnosti linearno-
linijskih sistema .. .... . .. .
tapova, obostrano
uk!Jesternh ....................... .
Stabilnost kontinualnih greda na elas-
pomerljivim osloncima .. . .. . . .
Stabilnost kontinualnih greda na elas-
obrtnim osloncima ... ....... . .
Stabilnost okvirnih sistema .... .. ... .
Stabilnost tapa u sredini . .. .
podaci za iznalaenje slo-
bodnih duina (duina izvijanja) ....
pritisnuti tapovi slo-
enog preseka. tapovi sa promenljivom
po duini i promenljivom pritis-
silom po duini tapa .. ... . ... .
17.5.1.
17.5.2.
17.5.3.
17.5.4.
17.5.5.
Pritisnuti tapovi sloenog preseka ... .
Pritisnuti stepenasti tapovi ......... .
Pritisnuti i pritisnuta-savijeni tapovi sa
neprekidno (po duini) promen!j1vom
.... .............. ...... . .
Pnnsnut1 ta povi se krutost menja po
eksponencijalnom zakonu ......... .
Pnnsnuti tapovi sa promenljivom kru-
po duini, kao i sa promenljivom
silom ............... .
tapovi, pritisnuti sle-
silama ......................... .
17.6. 1. Stap, pritisnut silom opteg
tipa .... .. ... .................... .
17.6.2. kriterijum stabilnosti ravno-
tee.
Tri vrste kretanja tapa .. ....... .. .
17 .6.3. Harmonijska vibriranje tapa, pritisnu-
tog silom . ...... ...... .
17.6.4. stanja tapa, pritisnutog sledu-
silom .. .. ................. .
17 .6.5. Oblasti stabilnosti i nestabilnosti bez-
teinskog tapa, koji nosi koncentrisanu
masu i pritisnut je silom ..
17.6.6. Oblasti stabilnosti i nestabilnosti tapa
teine, pritisnutog
silom ................ ... ........ .
Nelinearno pritisnuti i pritisnuto-
-savijeni tapovi. ........................ .
11.1.1. materijal ....... .
17.7 .2. Stabilnost, pritisnutih tapova
11. 7.3. Savijanje i stabilnost pritisnutih i pritis-
nuta-savijenih tapova ............. .
31
33
35
37
38
39
40
40
41
42
42
42
43
43
46
47
47
47
48
49
50
51
52
53
53
53
54
VIII
17.7.4. istraivanje ravnotenih i
stanja pritisnutog
tapa sa dvodelnim presekom
17.7.5. istraivanje ravnotenih i
stanja pritisnuta-savijenih ta-
pova . .. . ......................... .
17.7.6. Priblino sile
pritisnutog tapa
17.7.7. Kvalitativni kriterijum stabilnosti priti-
snuta savijenih nelinearno
tapova .. .. ... . . ...... ... ....... .
17.8. pritisnuti tapovi, i tapovi
17.9.
pod pritiskom i savijanjem .. . . .... .. .. . .
17.8.1.
17.8.2.
17.8.3.
17.8.4.
17.8. 5.
17.8.6.
pritisnuti i pritisnuta-
-savijeni tapovi ............. . ... .
Stabilnost pritisnutih tapova
Savijanje i stabilnost pritisnuta-savijenih
tapova ..... . . . .. .... ....... . ... .
Pritisnuta-savijeni tapovi od idealnog
materijala .. ....... .
Priblino stabilnosti ekscen-
pritisnutog tapa pravougaonog
preseka ' od idealnog
materijala . ... . . .. .. .. ...... ..... .
Uticaj oblika preseka na sta-
bilnost pri tis n 'utih tapova,
od idealnog
materijala ..... : .... .... . . ....... .
Dimenzionisanje preseka pritisnutih i pri-
tisnuto-savijenih preseka .. . . . .......... .
17.9.1. Osnovne postavke za dimenzionisanje
preseka pritisnutih i pritisnuta-savije-
nih tapova ..................... .
17 .9.2. pritisnutih tapova
prema normativnoj metodici ....... .
17.9.3. pritisnuto.savijenih tapova po
defcirmisanoj shemi ............ . .. .
17.9.4.. pritusnuto-savijenih
tapova prema propisanim metodama
(normativima) ....... . .... ... .... .
17 .9.5. pritisnuta-savijenih
tapova prema' naponu . . ... .
17.9.6. rezultata ekscen-
pritisnutog tapa po tri
metoda ...................... . .. .
17. 10. tankozidni pritisnuti i
pritisnuto-savijeni tapovi . . ....... .. .... .
17 .l 0.1. Diferencijelne ravnotee tan-
kozidnih tapova .......... . ...... .
17. 10.2. Savijanje i uvrtanje (torzija) tankozidnih
pritisnuto-savij'enih tapova . . ...... :.
17.10.3. tankozidnih pritisnuta-savije-
jenih tapova prema deformisanoj shemi
17.10.4. Savijanje, uvrtanje (torzija) i stabilnost
tankozidnih pritisnutih
tapova .......... . . ...... : . : . ... .
17. 10.5. Stabilnost pritisnutih tanko-
zidnih tapova. . . ................. .
17.11. Nelinearno linijski sistemi (A. V.
Gerner/ing) ...... . ......... .. .... .. ...... . .
17. 11.1; Postavljanje zadataka po stabilnosti neli-
linijskih sistema . .. .
17.11.2. Osnovne zavisnosti ...... . .
17.11.3. Algoritam " Presek" . . ............. .
17.11.4. Algoritam "tap" ..... .. ........ .
17.11.5. Algoritam "Okvir" .... . . ... . ..... .
17.11.6. stanje sistema .... . ..... . .
17.12. Stabilnost prstenova i
lukova (A . . B. Morgajerski) . ... .. ......... .
17 .12.1. Postavljanje zadatka. Ponaanje optere-
........ ... ... ..... . ...... . .
17. 12.2. Stabilnost krunih prstenova . .... .. .
17. 12. 3. Stabilnost krunih lukova u njihovoj
ravni ...... .. ........... ... .' .... .
17.1.2.4. Stabilnost lukova u njiho-
voj ravni .. .. ......... .. .. . ....... .
SADR:2:AJ
54
55
56
57
58
58
59
61
61
63
64
65
65
65
65
67
68
69
70
70
71
71
72
72
73
73
73
74
74
75
75
76
76
76
76
77
17.12.5. Stabilnost plitkih dvozglobnih lukova u
njihovoj ravni .......... . . ....... .
17.12.6. Stabilnost lukova van nji-
hove ravni ..... ... . . ... . ......... .
78
78
17.13. Lokalna stabilnost profila upljih pritis-
nutih tapova (A. G. Imerman) ......... . 79
17.14. Sta bilnost pri savijanju greda u ravnom
obliku ( G. M. Cuvikin) .............. ... .
18. 1.
18.2.
18.3.
18.4.
17.14.1. Stabilnost greda dvojno "T" ....... .
17.14.2. Stabilnost dvojno "T"
Bibliografija
DEO 18.
STABILNOST PLOCA I LjUSKI.
PRORACUN VI TKIH PLOCA
( V. L. Agamirov, A . S. Voljmir)
Definicije i osnovne oznake ............. .
Stabilnost u granicama ..
18.2.1. Pravougaone ... .... ...... .. .
18.2.2. Pravougaone i kvadratne
rebrima ...... .. ...... .. . . . ...... .
18.2.3. nosivosti pravougaonih oja-
rebrima, posle gubljenja stabilnosti
pod pritiskom, smicanjem i savi-
janjem. Redukcioni koeficijenti .. . .. .
18.2.4. Nepravougaone ............. .
Stabilnost nezatvorenih ljuski (panela) u
granicamu ................. .
18.3. 1. paneli . . ..... .. ... . ... . .
18.3.2. Kupasti paneli ....... ....... . ..... .
18.3.3. paneli ........... ... ..... .
Stabilnost zatvorenih ljuski u granicama
. . . ....................... . ... .
18.4.1. krune ljuske ... . .... . .
18.4.2. ljuske ....... .
18.4.3. krune ljuske ..... .
18.4.4. krune ljuske
18.4.5.
18.4.6.
18.4.7.
njima ............. , ....... .
ljuske ... .
ljuske ................... .
Elipsoidne ljuske ... ..... .. ..... . . .
84
84
88
95
96
96
99
102
103
104
104
106
106
106
106
110
110
Ill
Ii2
112
112
18.5. Stabilnost i ljuski van granica elas-
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
18. 5.1. Opti pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
18. 5.2. Pravougaone ..... : .... . . . . . . . . 114
18.5.3. ljuske . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
18.6. Vitke i . membrane . . . . . . . . . . . . . . . . 116
18.6.1. Vitke : . ...... . ; . . . . . . . . . . . . . . 116
18.6.2. Membrane .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
DEO 19.
PRORA(UN KONSTRUKCIJA KOJE SA
TLOM. M. S. Berntajn, G. K. Klein, A . P. Sinjicin
Statika rastresite sredine ( M. S . Berntajn) . . 125
19.1.1. Pousak na konstrukci je skla-
dita rastresitih materijala . . . . . . . . . . 125
19.1.2. ravnotea rastresite sredine.
Stroga i priblina reenja radnog za-
datka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
19.1.3. Pritisak rastresitog tela na masivni pot-
porni zid. K1,1lonova teorija. Strogo re-
enje za posebrti . . . . . . . . . . . . . . 128
19.1.4. iznalaenje aktivnog potiska.
Rebhanova konstrukcija. Ponseleova
konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
19. 1.5. postupak
pasivnog potiska. Rebhanova konstruk-
cija.
Ponseleova konstrukcija . . . . . . . . . . . . 133
19.1.6. rastresitog tela u bunkerima i
s!los1ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
SADRZAJ
IX
19.2. podzemnih (G. K.
Klein) ................................... .
19.2. 1. svojstva i karakte-
ristike tla ....................... .
19.2.2. Pritisak tla na podzemne ... .
19.2.3. krutih podzemnih
krunog preseka ....... .
19.2.4. podzemnih sa ura-
otporom tla ............. .
19.2.5. s obzirom na
nost matenJala .. ........ ... . .... . .
19.2.6. presek nije kru-
an .... ... ................ . ..... .
19.3. Grede i na poluprostoru
135
}35
138
144
150
154
156
(A. P. Sinjicin) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
19.3.1. Izbor sheme . . . . . . . . . . 157
19.3.2. Beskrajno kruta greda . . . . . . . . . . . . . . 158
19.3.3. Temeljna greda, kratka i vitka . . . . . . . . 159
19.3.4. Greda van . . . . . . . . 161
19.3.5. preko granice
nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
DEO 21.
PRORACUN KONSTRUKCIJA, LIN IJSKIH, PLOCAS-
TIH I LJUSKASTIH PREMA GRANICNIM STANJI-
MA, UZ URACUNATO TECENJE A. M. Procenko
21.1. p'?stavke ,0;. konstruk-
CIJa u stanJU plastlcnostl . . . . . . . . . . . . . . . . 173
21.1.1. Ponaanje konstrukcije u
stadijumu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
21.1.2. Osnovne postavke teorije rav-
notee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
2!.1.3. Osnovna teorije . . . . . . . . . . 175
21.1.4. Vrste i klasifikacija zadataka 175
21.2. nosivosti preseka ... ...... ........ .
21.2.1. savijanje preseka u ravni simetrije 176
21.2.2. Koso savijanje tapa . . . . . . . . . . . . . . . . 179
21.2.3. zatezanje (pritisak) u ravni
simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
21.2.4. Uticaj transferzalne sile pri savijanju . . 180
21.2.5. stanja preseka pri torziji . . . . 181
21.2.6. Uslovi za izloene
savijanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
21.2. 7. nosivosti izloene istovre-
menom dejstvu savijanja i pljoteg na-
ponskog stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
21.2.8. Asocirani zakon kod
konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
21.3. ravnih linijskih sistema . . . . . . . . 184
21.3. 1. zglobovi u linijskim sistemima 184
21. 3.2. linijskih
sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
21.3.3. kontinualnih . . . . . . . . 184
21. 3.4. okvira . . 187
21.4. ravnotea . . . . . . . . . . . . . . . . 190
2!.4.1. Opte postavke . . . . . . . . . . 190
21.4.2.
nosivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
21.4.3. iznalaenja nosivosti
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
21.4.4. Neka posebna reenja kod optere-
koncentrisanom silom pri zglob-
nom oslanjanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
21.4.5. ravnomerno raspade-
ljenim . . . . . . . . . . . . . . 193
21.4.6. ravnotea ukljetenih po
obimu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
21.4.7. sa otvorom, pod ravnomerno po-
deljenim . . . . . . . . . . . . 196
21.5. ravnotea ljuski . . . . . . . . . . . . . . . . 198
21.5.1. Opte postavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
21.5.2. osno (rotacionih)
ljuski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
21.5.3. Neki tipovi rotocionih ljuski . . . . . . . . 200
21.5.4. Plitke ljuske sa otvorom . . . . . . . . . . . . 201
21.6. Metodi reavanja zadataka . . . . . . . . 202
21.6.1. stanja za zadatke . . . . 202
21.6.2. Metodi reavanja zadataka linearnog
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
21.6.3. Metodi reavanja zadataka nelinearnog
ustaljenog . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
21.6.4. sistema u uslovima
nelmearnog tecenJa . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
POGLAVLJA
DEO 3.
NAPON!, DEFORMACIJE I OTPORNOST MATERI-
J ALA ( J. J. Trapezin)
3.1. Naponi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
3.1.1. Osnovm pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
3. 1.2. Jedno - osno naponsko stanje 211
3.1.3. Ravno naponsko stanje . . . . . . . . . . . . 212
3.1.4. Prostorno naponsko stanje . . . . . . . . . . 213
3. 1.5. Transformisanje komponenata napona
na nove koordinatne ose....... . .... 214
3. 1.6. Intenzitet napona u datoj . . . . . . 215
3.1.7. Morovi krugovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
3.2. Deformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
3.2. 1. Komponente deformacija .. .... . ..... 216
3.2.2. Iznalaenje deformacija glavnih
i zduenja prema izduenjima u tri prav-
ca u ravnih deformacija . . . . . . 217
3.2.3. Intenzitet deformacija ..... , . . . . . . . . 218
3.3. Zavisnost izmedu napona i deformacija u
granicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
3.3. 1. Hukov zakon za izotropno telo . . . . . . 218
3.3.2. Hukov zakon za anizotropno telo . . . . 220
3. 3.3. Ravan simetrije u odnosu na
svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
3.3.4. Ortotropno t elo . . . . . . . . . . 220
3.3.5. PotenciJalna energija tela . . . . 220
3.4. Veza. izmedu. i deformacija izvan
graruca elastlcnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
3.4.1. Uslovi . . . . . . . . . . . . . . . . 221
3.4.2. Naponi i deformacije pri prostom opte-
i pri . . . . . . . . . . 221
3.4.3. Dijagrami . . . . . . . . . . . . . . 221
3.4.4. Shematizacija dijagrama . . 222
3.4.5. Konstruisanje krive zavisnosti 223
3.5. Otpornost materijala .................. . .
3.5.1. i slom . . . . . . . . 223
3.5.2. Uticaj prirode naponskog stanja . . . . . . 224
3.5.3. Uticaj temperature . . . . . . . . . . . . . . . . 227
3.5.4. Uticaj trajnosti . . . . . . . . . . 227
3.5.5. Uticaj 228
3.5.6. Uticaj koncentracije napona . . . . . . . . . . 229
3.5.7. Uticaj brzine nanoenja . . 230
Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
DEO 12.
JEDNACINE I OBRASCI TEORIJE ELASTJCNOSTI,
PLASTI CNOSTI I PUtENJ A
J. J. Goldenblat, V. A. Kopnov
12.1. Osnove teorije
12.1. 1. J ravnotee .... .. .... .. ... .
12. 1.2. objedinjenih deformacija ..
12. 1. 3. pomeranja prema kompo-
nentama tenzora deformacije ....... .
12. 1.4. t eorije i
................. .
12. 1.5. J teorije kroz na-
pone ...... ... ........ . ....
235
235
236
237
238
239
X
SADRZAJ
12.1.6. teorije i termo-
kroz pomeranja (Lameove
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
12.1.7. Potencijalna energija deformacije . . . . 240
12.1.8. Opta teorije . . . . . . 240
12.2. Ravni zadatak iz teorije . . . . . . 241
12.2.1. Naponsko stanje ravni . . . . . . . . . . . . . . 241
12.2.2. Ravna deformacija . . . . . . . . . . . . . . . . 241
12.2.3. Erijeva naponska funkcija . . . . . . . . . . 241
12.2.4. Erijeva funkcija za ravni zadatak ani-
zotropnog (ortotropnog tela) . . . . . . . . 242
12.2.5. Ravni zadatak u polarnim koordinatama 242
12.2.6. ravnog zadatka na zadatak o
saVlJaTIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
12.3. Varijacioni metodi reavanja iz teorije elas-
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244
12.3.1. Ricov metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244
12.3.2. Metod Bubnova - Galjorkina . . . . . . 246
12.3.3. Trefcov metod (metod ublaavanja gra-
uslova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
12.4. Kratak pregled nekih reenja teorije elas-
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248
12.4.1. savijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 248
12.4.2. savijanje konzole . . . . . . . . 248
12.4.3. savijanje grede . . . . . . . . . . . . 248
12.4.4. Savijanje krivog tapa (zadatak H. S.
Golovina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
12.4.5. Klin pritisnut koncentrisanom silom . . 249
12.4.6. Cilindar debelih zidova i po-
suda.............................. 250
12.4.7. polu-ravan i polu-
-prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250
2.5. Koncentracija napona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
12.5.1. Koncentracija napona pri istezanju . . . . 251
12.5.2. Koncentracija napona pri savijanju . . . . 252
2.6. Elementi teorije koja vodi ra-
o momentnim naponima . . . . . . . . . . 253
12.6.1. Osnovne postavke momentne teorije
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
12.6.2. ravnotee i ten-
zor napona u dvodimenzionalnom slu-
.......................... ... .
12.6.3. Deformacije, prouzrokovane delovanjem
napona izazvanih silama i momentima
12.6.4. Hukov zakon ................... .
12.6.5. Uslovi simultanosti deformacija ..... .
12.6.6. Funkcije napona .... ............. .
12.6.7. Neki rezultati po momentnoj
teoriji ........... . ..... .
12.7. Osnovne teorije i ter-
......................... .
12.7.1. Opta svojstva deformacije ..
12.7.2. Osnovne postavke teorije te-
........... . ............... .
12.7.3. Osnovne t eorije te-
. .. .......... . ............. .
12.7 .4. Deformaciona teorija
posebni teorije
12.7.5. Idealna sredina ..... .
12. 7.6. Metod kara teris tika za reavanje zada-
taka iz teorije ......... .
12.7.7. Naponi pod krutim ... .
12.7.8. Ravno naponsko stanje ...... .... . .
12.7.9. deformacije u blizini okruglog
otvora na ................... .
12.7.10. torzija ............. .
12.7.11. torzija tapa sa zatezanjem ..
12.8. Puenje i relaksacija .... ............... .
12.8.1. Osnovni pojmovi . ................ .
12.8.2. Rel.aks.acija .......... ............. .
12.8.3. Puzen)e .. . ...................... .
12.8.4. procesa puenja nekih gra-
materijala ............... .
12.8.5. Reoloki modeli ........... ........ .
12.8.6. Teorija puenja ................. .
12.8.7. Teorija betona N. H. Arutju-
njana ............. .. ............ .
12.8.8. Puenje metala ................... .
12.8.9. Puenje pri savijanju greda i krivih ta-
pova ............................. .
12.8.10. Puenje pri torzijt ............... .
Bibliografija
254
254
255
255
255
255
256
256
257
257
257
259
262
262
264
264
265
265
266
266
267
269
271
272
273
273
17.1. OSNOVE TEORIJE STABILNOSTI LINIJSKIH SISTEMA SA PRITISNUTIM
ELEMENTIMA
17.1.1. Pojmovi stabilnosti i nesta-
bilnosti. Stabilnost ravnotee
deformabilnih sistema
Pojmovi stabilnosti i nestabilnosti su od velikog
u mnogim granama i oblastima prirodnih
nauka, kao i u tehnici. Uzmimo da se u nekom sis-
temu zavisnost uzroka i posledica.
Ako mala promena uzroka uzrokuje srazmerno istu
toliku promenu posledica, onda se kae da je takav
sistem stabilan. No, ako usled male promene uzroka
dolazi do velike promene u posledici, onda je taj
sistem nestabilan.
Strogu definiciju tih pojmova dao
je po prvi put A. M. Ljapunov (1892. god.).
stabilnosti ravnotee deformabilnih
sistema predstavlja jedan od bitnih, zadataka
vinske mehanike; pri tome se imaju u vidu ta povi,
okviri, ajbne, ljuske i dr. sistemi.
Teorija stabilnosti ravnotee vodi svoje poreklo
jo od L. Ajlera, koji je prvi odredio
sile kod pritisnutog pravolinijskog elas-
tapa (1744. god.).
Parametar u, koji moe dobijati
karakterie stanje sistema. Tokom
neprekidnog menjanja tog parametra, sistem moe
iz stanja stabilne ravnotee u stanj e nestabilne
ravnotee. Na granici stabilne i nestabilne
ravnotee, sistem dolazi u stanj e; odgova-
vrednost parametra u* stoga ta-
nazivamo
Pri pojavi gubitka stabilnosti kada je u = u,,,
dolazi do trenutnog prelaza iz
bitnog stanja sistema do nestabilnog stanja tokom
promene parametra u, tako da se tada deava kvali-
tativni skok, - prelaz iz jednog kvaliteta ravnotee u
drugi kvalitet.
Pojmovi stanja" i para-
metra" odnose se ne samo na pojavu
gubitka stabilnosti, se odnose i na sva druga
stanja, pri kojima se vri promena stepena stabilnostz
sistema (vidi t. 17. 1.6, 17 .4.2 i 17.4.4).
U ovom poglavlju se razmatra izvijanje i sta-
bilnost pritisnutih i pritisnuto-savijenih tapova,
kao i sistema, koji u sebi imaju takve tapove. Teo-
rijska pitanja se izlau kroz njihovu primenu na li-
nijske sisteme [3, 8, 19, 21a, 32, 35, 36, 39, 44, 46].
l'
3
17.1.2. Konzervativni i nekonzerva-
tivni sistemi. Metode
nja stabilnosti ravnotee
Konzervativni sistem ima svojstvo:
rad unutarnjih i spoljnih sila koje deluju na sistem,
koji se vri pri prelasku iz jednog stanja u ma koje
drugo stanje, zavisi samo od tih stanja, a ne zavisi od
t rajektorije pomeranj a.
Pojam "sistema" sadri u sebi i konstrukciju
koj a se deformie (tap ili skup tapova), kao i opte-
nam ponaanje mora biti zadato.
Iz ovoga dva potrebna i dovoljna uslova
konzervativnog sistema: l ) konstrukcije
koja se deformie, tj . reverzibilnost (povratnost)
deformacija, i 2) konzervativnost tj.
nezavisnost rada, koji ono obavlja (pri pomerenju
iz jedne u prostoru u drugu od tra-
jektorije pomeranja.
Za konzervativni sistem je zat-
voreni energetski bilans, - u t akvom sistemu nema
disipacije (rasturanja) energije.
Iz uslova jednakosti rada spoljnih sila (optere-
i deformacionog rada proizlazi postojanje kod
konzervativnog sistema potencijalne energije. Poten-
cijalna energija se iznalazi putem razmatranja napona
i deformisanog stanja sistema, tako da ona ne zavisi
od nekih njegovih prethodnih stanja, tj . od programa
nanoenja
Potencijalna energija sistema ima ekstremna
svojstva, koja nam najpre da se izdvoje
ravnotena stanja sistema iz mnotva neravnotenih
stanja, a potom da se oceni i kvalitet ravnotee (sta-
bilne ili nestabilne) svakog pojedinog ravnotenog
stanj a.
Za stabilnosti ravnotee konzerva-
tivnog sistema dovoljan je i metod, koj i se
zasniva na razmatranju ravnotenog stanja i na oceni
njegove stabilnosti energetskog kriterijuma.
Sistemi, koji nemaju svojstva konzervativnosti
spadaju u klasu nekonzervativnih sistema.
Nekonzervativnost sistema moe zavisiti i moe
biti ponaanjem i to u ono vreme
kada tap ili skupnost sistema poseduje
osobine. U tom se istraivanje stabilnosti
vri metodom, koji se zasniva na
vanju prirode kretanja sistema. U ovak-
vim su i pojave koje se ne jav-
lj aju kod konzervativnih sistema (t. 17.6).
4 17. STABILNOST LINIJSKIH SISTEMA
u kojima se nekonzervativnost sistema
defor-
macija materijala, po pravilu su komplikovaniji za
obradu. Analiza stabilnosti tapnih sistema,
od materijala zahteva da se vodi
o i o trajnim deformacijama kad
god se one pojavljuju. Znatne koje se u
takvim javljaju, se izbegavaju
na taj to se posmatra jednokratno
sistema u uslovima aktivne deformacije. Uz takve
pretpostavke se materijal moe smatra-
ti kao (vidi t. 17.8).
Stabilnost ravnotee sistema koji se deformie
moe se na pogodan di/a-
grama ponaanja, kojim se izraava ukupnost svih
ravnotenih stanja sistema. Tada se, pri
izradi tog dijagrama, na apscisu nanose
pomeranja, koja- svako za sebe- treba to blie da
odraze deformisano stanje sistema kao celine. Na
osu ordinatu nanosi se parametar u ili
pak koja sa njim uporedno raste - sila pri-
tiska, osni napon i sl.
Singularne tog dijagrama (npr.
ekstrema i razgranavanja krive) odgovaraju
stanjima sistema.
17.1.3. Gubitak stabilnosti pri raz-
granavanju ravnotenih oblika
(formi)
Model sa jednim stepenom slobode (sl. 17.1)
ilustruje nam pojave, koje se razmatrati u ovoj
glavi.
SI. 17.1
Beskrajno kruti tap duine l, pritisnut je silom
N koja deluje sa ekscentricitetom a. Malom odstu-
panju vrha tapa od prvobitnog poloaja (vertikale)
y suprotstavlja se oslonac, koji prua hori-
zontalni otpor (reakciju) H.
Obrtni momenat u odnosu na zglob,
prouzrokovan silom N dat je izrazom M
1
= N (a +
+ y), a njemu se suprotstavlja momenat
M
2
= Hl.
svojstva oslonca data su u obliku sle-
funkcije:
H = f(y) =v (y - !J.y3), (17.1)
je v > O i !l > O. Iz uslova ravnotee, da je
M
1
- M
2
= O dobija se
N(a + y)- vl(y- fJ.Y3) = O. ( 17.2)
Linearno oslonac (!l = 0). U ovom
posebnom kada imamo da je !l = O, nelinearno
oslonac se svodi na linearno Za
taj je dijagram ponaanja modela dat na sl.
17.2. Na osu apscisu naneta su po-
meranja y, a na osu ordinatu se nanosi sila pritiska
N.
a) pritisak. ravnotee (17.2)
svodi se pri !l = O i a = O na oblik y (vl- N) = O.
Oblik ravnotee pri y = O (kada nema odstupanja od
vertikale) je pri bilo kojoj sile N.
forme ravnotee pri odstupanju od verti-
kale za bilo koju y su samo kada je
N= vl.
Ako imamo da je N< v/ (odsek OK na
dijagramu), forma ravnotee bez odstupanja od verti-
kale je stabilna, jer je pri odstupanju y
momenat od momenta, kojem se treba suprot-
staviti: M
2
> M
1
Mala pobuda (npr. mala hori-
zontalna sila) i malo odstupanje modela od
vertikale, dok - nasuprot tome, u da je
N > vl odgovara odsek KN na dijagramu)
- vertikalna ravnotea biti nestabilna, poto je pri
odstupanju od vertikale y momenat
manji od momenta koji tei da izvede tap iz ravno-
tee: M
2
< M
1
Sada i mala pobuda za
sobom dalji porast odstupanja od vertikale.
sile
N
0
= v/ ( 17.3)
je a njoj odgovara stanje ravno-
tee, (prava RKS na sl. 17.2) sa odstupanjem y, pro-
iZvoljnim kako po tako i po znaku.
a
p/
a=O
s K asimptota

N;.
SI. 17.2
Gubitak stabilnosti je ovde okarakterisan
na vanjem (bifurkacijom) oblika ravnotee:
osim oblika neodstupanja y = O i pri N = N
0
taju i oblinje forme r<>unn1<>'iA
gde je y =l= O.
'Z

li
l
t
17.1. OSNOVE TEORIJE STABILNOSTI LINIJSKIH SISTEMA SA PRITI S:t\""'UTIM ELEMENTIMA 5
K na dijagramu (sl. 17.2), koja odgovara
stanju sistema naziva se razgrana-
vanja (bifurkacije). Gubitak stabilnosti pri bifur-
kaciji formi ravnotee dosta se naziva i gubit-
kom stabilnosti Ajlerovog t ipa (ili u smislu Aj lera).
U mehanici tapnih sist ema usvojen je
i termin : gubitak stabilnosti prvog reda.
znak te pojave jeste postojanje
susednih formi ravnotee pri opte-

b) pritisak. Analizom zavisnosti
(17.2) pri fL > O i a > O pre svega se iskazuje posto-
janje prvotnih ravnotenih stanj a (kriva OA na dija-
gramu ponaanj a, sl. 2), pri y > O i N < v l. T a
ravnotena stanj a nastupaju u toku procesa prirodnog

Postoje i sekundarna ravnotena stanja
(kriva PQ) koja nastupaju pri y < O i N> v l.
u takva stanja sistem moe biti
samo na Obe krive ravnotenih stanja
pri a > O, ( OA i PQ) imaju za svoju asimptotu pravu
RKS, paralelnu osi apscisi, a koja prolazi kroz kri-
K.
Analiza kvaliteta ravnotee, obavljena
energetskog kriterijuma (vidi t. 17.6) pokazuje nam
da su prvotna ravnotena stanja stabilna, dok su
sekundarna stanja nestabilna.
ponaanje, povezano sa neogra-
porastom odstupanja y to se pritisna sila N
vie blii vrednosti, je za
linearno tapove, izloene kombinovanom
uticaju savijanja i pritiska. Predstava o
nom porastu odstupanja od geometrijski
linearne postavke zadatka, dok uzimanj e u obzir
velikih pomeranja (vidi t. 17.2.8) pokazuje da tokom
pribliavanja sile pritiska
odstupanja brzo rastu, ali ipak ostaju po
svojim
Kod realnih konst r ukcija brzi porast pomeranja
istovremeno i brzo dostizanje granice
proporcionalnosti, posle nastupa stadijum elasto-
rada mat erijala.
17.1.4 .. Gubitak stabilnosti pri dos-

Pri razmatranju ove pojave se istim
modelom, sa jednim stepenom slobode, koji smo i u
prethodnom poglavlj u koristili (sl. 17. 1), ali s tim
da je sada vrednost parametra krutosti
oslonca fL > O.
Nelinearno oslonac (fL > 0). Dija-
gram ponaanja modela dat je na sl. 17.3.
a) pritisak. ravnotee
(17.2) se sada, pri a = O svodi na
y [N - vl ( l - y2) ] = O (17.4)
odatle proizlaze dva reenja:
a
N
.
p ...
R/
Sl. 17.3
l ) y = O pri ma kojoj vrednosti N (neodstupa-
forma ravnotee, OKN ose ordinate
na sl. 17. 3) i
2) N = v l ( l - fLY
2
) pri N < vl
forma ravnotee, kriva RKS na sl. 17.2).
Gubitak stabilnosti pri bifurkaciji formi ravno-
tee uzrokuj e sila (17.3).
Iz analize kvaliteta ravnotee energet-
skog kriterijuma (17. 1.8) proizlazi da su neodstupa-
ravnotena stanja pri N < N* stabilna, a pri
N > N... nestabilna, isto tako su nestabilna i stanja
pri yi" o.
Ovde se u K trenutno
stanje ravnotee. Pri N = N,;, postaju
bliske susedne forme ravno-
tee. Tangenta na krivu RKS u para-
l elna je sa osoro apscisom. Ta okolnost nam doputa
da posmatrano st anje klasifikujemo kao gubitak
stabilnosti Ajlerovog tipa.
b) pritisak. J ed ravnotee
(17.2) kada je a > O svodi se na oblik:
N = vly - fLYa
a + y
(17.5)
Kriva OA
1
BA
2
na dijagramu ponaanja (sl.
17.3) prikazuje primarna ravnotena stanj a sis-
tema pri y > O, dok kriva PQ prikazuje sekundarna
stanja sistema pri y < O. Pretpostavlja se da je
avr; < l.
osobina ponaanja modela u
toku prirodnog narastanj a sile je u tome,
to postoji ekstremna B, koja odgovara maksi-
mumu sile Nmax Pri
sile, koja bi prevazilazila vrednost Nmax> primarna
ravnotena stanj a uopte nisu vie
Analiza kvaliteta ravnotee energetskog
k.riterijuma (17. 1.8) pokazuje da su stabilna samo
primarna ravnotena stanja, prikazana uzlaznom
!,rivom OA
1
B iz dijagrama ponaanja. Primarna
ravnotena stanja, koja odgovaraju nizlaznoj grani
krive BA
2
sa dijagrama, kao i sva sekundarna ravno-
tena stanja (grana PQ) - n estabilna su. Iz ovoga
proizlazi da je vrednost pritisku-
sile
Nmax = N
11
,
u stvari vrednost.
(17.6)
sili N* odgovara i odstupanje
Y:;:. Svakoj pritisku sile, manjoj od
(N < odgovaraju po dva ravnotena
stanja, od kojih je prvo, sa manjim odstupanjem
y
1
< Y:r.> stabilno, dok je drugo, sa odstupanjem
od (y
2
> y:;:) nestabilno (vidi sl. 17.3).
Neophodni uslov maksimuma sile
N, posmatrane kao funkcije pome-
ranja y jeste jednakost prvog izvoda nuli, ili - dru-
gim uslov stacionarnosti je
dN = O.
dy
(17.7)
Ovde imamo pred sobom gubitka stabil-
nosu pri dostignutom odnosno,
kako je da se u gradjevinskoj mehanici
tapnih sistema kae to je gubitak stabilnosti druge
vrste. Ta pojava se razlikuje od gubitka stabilnosti
Ajlerovog tipa, uslovljenog grananj em formi ravno-
tee u stanju.
Ekstremna B na dij agramu ponaanja
(sl. 17.3) zove se
Gubitak stabilnosti pri dostizanju gramcnog
je za tapove izloene
pritisku i savijanju, od
nog ili materijala.
17 .1.5. Stabilnost
sistema sa brojem
stepeni slobode
Poloaj sistema se u ovom karakterie
uoptenim koordinatama y
1
, y
2
, y ,., je broj
jednak broju stepeni slobode n. Uzmimo da je pri
bilo kojoj parametra u
neodstupljeno ravnoteno stanje, kada su svi Yk = O.
Kada je u < neodstupljeno stanje je jedino mo-
stanje. Treba vrednost para-
metra u,p pri kom postaju i
susedne odstupljene forme ravnotee (gubitak st a-
bilnosti u Ajlerovom smislu).
Uslovi ravnotee sistema imaju oblik linearnih
homogenih algebarskih u pogledu uopte-
nib koordinata:
YuYt + Yt2Y2 + + YtnYn = O }
YztYt + Y2zYz + + Y2nYn = O
--------------
YntYt + Yn2Y2 + + y,. ,.y,. = O.
{17.8)
Koeficijenti ovih zavise, uopte
od geometrijskih dimenzija posmatranog
sistema, od krutosti njegovih veza i od
parametra u.
Uslov postojanja netrivijalnih (ne-nultih) reenja
sistema (17.8) sastoji se u jednakosti determinante
sa nulom:
D (u) = IYtk l = O. (17.9)
U najprostijem koeficijenti y
1
k su linearne
funkcije parametra u, tj .
(17.10)
Pri tome algebarska n-tog stepena
(17.9) ima n korenova :
(17.11)
koji stanje sistema.
Ako je posmatrani sistem konzervativan, onda
matrica koeficijenata ima svojstvo simetrije (ili uzajam-
nosti) Ytk = Ykt U tom sve vred-
nosti parametara u:;:
1
biti realne.
Gubitak stabilnosti se onda, kad para-
metar u dostigne najmanju od
vrednosti :
(17.12)
Indeks l kod najmanje od vrednosti se
izostavlja onda, kada usled toga ne moe do
nesporazuma.
17.1.6. Sopstvene vrednosti i sopstve-
ne funkcije
Teorija sopstvenih vrednosti je
osnova za pojava gubitka stabilnosti pri
razgranavanju ravnotenih formi. U dalj em t ekstu
biti, u potezima, formulisane osnovne
postavke t e teorije, primenjene na razmatrani linearni
zadatak.
Zadata je linearna homogena
(17. 13)
gde je L,. - operator, koji sadri parametar u.
Za sistem sa brojem stepeni slo-
bode je y = y (x) traena funkcija neprekidnog ar-
gumenta, a operator L,. ima integralni ili diferencijalni
oblik. U ovom drugom se (17. 13)
dopunjuje homogenim uslovima. Za sis-
tem sa brojem stepeni slobode n kao
nepoznati faktor javlj a se vektor
(17.14)
a operator Lu ima strukturu, pa se
(17.13) svodi na oblik (17.8).
Homogena ( 17 .13) pri ma kojoj vrednosti
parametra u ima trivialno reenje y = O. Sopstvenom
u*
1
nazivamo takvu vrednost parametra u,
pri kojoj (17. 13) ima net rivij alno reenje
(nejednako nuli). Kod zadataka iz oblasti stabilnosti
ravnotee svakoj sopstvenoj vrednosti u,;:
1
odgovara
stanje sistema, povezano sa razgranavanjem
formi ravnotee. Za susednu formu ravnotee, koja
pri tome nastaje je sopstvena forma
17.1. OSNOVE TEORIJE STABILNOSTI L INIJSKIH SISTEMA SA PRI TISJI."'UTIM ELEMENTIMA
7
(ili sopst vena funkcija) Y;;:i> sa do
konstantnog mnoitelja. U razmatranom zadatku
(17.8) to biti sopstveni vektor
y,,,, = (Yv Yz, y")
(17.15)
jedna od koordinata, koja je izabrana proizvoljno,
dok se sve ostale iz (17.8), pri
U= U;;:1'
Sve sopstvene forme y,,,
1
su ustvari forme odstup-
ljene ravnotee. U sistema sa
mnogo stepeni slobode one se nazivaju i formama
krivolinijske ravnotee ili pak krivama
Prva sopstvena forma y* = y,p jeste forma
gubitka stabilnosti.
Skup svih brojeva u,;,
1
formira spektar sopstvenih
vrednosti (17.11).
Gubljenje stabilnosti sistema deava se pri
prvom stanju sistema, t j. pri najmanjoj
vrednosti parametra u,,, = u,
1
,
1
.
Sopstvene forme sistema sa mnogo
stepeni slobode (pritisnuti tap konstantnog preseka,
duine l) imaju svojstvo uoptene ortogonalnosti
l l
J Y,,,,y" ;;:; dx = J y ,,,
1
y",
1
,
1
dx = O (i of: j) (17 .16)
o o
Kod sistema sa brojem stepeni slo-
bode svojstvo ortogonalnosti se izraava u tome,
to skalami proizvod ma koja dva (ali ne istovetna)
vektora mora b iti jednak nuli
(i oj: j) (17.17)
mnotvo sopstvenih funkcija y*
1
(x)
ili ukupnost sopstvenih vektora

imaju svojstvo
potpunosti. Za zadatke koji se u ovom
poglavlju, bilo kakvo stanje odstupanja sistema y
prouzrokovano proizvoljnim moe biti
prikazano kao razlaganje po sopstvenim formama
(vektorima)
n
Y = 2 A,y,d,
j=l
gde je A
1
koeficijent razlaganja.
(17. 18)
Razmatranje viih parametra
u
2
, u
3
nam da damo
odgovor na pitanje o stepenu nestabilnosti sistema.
Kae se da sistem pri parameuu u ima
' stepen nestabilnosti v onda, kada je
u*'' u*,. .
17.1.7. Energetski kriterijum kvalite-
ta ravnotee
Potencijalnom energijom sistema
nazivamo rad koji obavljaju unutarnje i spoljne sile
sistema prilikom njegovog povratka iz deformisanog
stanja u prvobitno, nedeformisano stanje.
Opti metodi ravnotee i stabilnosti
konzervativnih sistema zasnivaju se na ekstremnim
svojstvima potencijalne energije.
Ovde se, u svojstvu odbrojavanj a, uzima
nedeformisano (neodstupljeno) stanje sistema. Pret-
postavlja se da pomeranja (odstupanja) sistema opa-
daju, od razmatranih do nule, a da
pritom ostaje neizmenj ena.
Za sistem sa velikim brojem stepeni
slobode potencijalna energija predstavlja po sebi
funkcional
x;
n = f F(x, y, y', y " .. . ) dx (17.20)
koji u posebnom linearnog
sistema biti
bode potencijalna energija predstavlja po sebi funk-
ciju uoptenih koordinata
(17.21)
a u posebnom (specijalnom) linearnog elas-
sistema - formu.
Izrazi za potencijalnu energiju sistema (17.20)
i (17.21) sadre u sebi i parametar u.
Teorema ravnotee. Potencijalna energija si-
stema koji se nalazi u ravnotei ima stacionarnu
vrednost. Taj uslov, posebno, moe
ekstrem, kada u stanju ravnotee potencijalna ener-
gija dostie svoju minimalnu ili maksimalnu
- u sa neravnotenim stanjima, bliskim
do razmatranog ravnotenog stanja.
Teorema ravnotee zahteva da se prva varijacija
potencijalne energije sa nulom
an = o. ( 17.22)
Ovaj uslov stacionarnosti ekvivalentan je prin-
cipu Lagranovih (virtuelnih) pomeranja,
poto prva varijacija potencijalne energije sistema
an predstavlja po sebi elementarni rad svih sila
sistema na (virtuelnim) pomeranjima.
bode mora se u nulu pretvarati celi diferencijal,
a odatle proizlazi i to, da se i svi izvodi
morati pretvoriti u nulu
on =
0
e )
i = l , 2, ... n.
oy;
(17.23)
Kao to je poznato, uslovi stacionarnosti (17.22)
ili (17.23) su potrebni, ali ne i dovoljni uslovi ekstre-
ma.
Kod sistema sa brojem stepeni
slobode uslov (17.22) nas dovodi do Ajlera-
-Poasona
oF _ d_ . oF + d
2
oF _ . .. =
0
(l
7
.
24
)
oy dx oy' dx2 oy"
tj. do diferencijalne ravnotenih stanj a
sistema.
Teorern.a kvaliteta ravnotee. U stanju sta-
bilne ravnotee potencijalna energija sistema ima
minimalnu vrednost u poredenju sa neravnotenim
stanjima, bliskim ovom ravnotenom stanju. Ako taj
uslov nije ispunjen, sistem je nestabilan - ukoliko
nepostojanje minimuma zavisi od drugog
reda u razlaganju potencijalne energije.
Prvi deo teoreme (kriterijum stabilnosti) for-
mulisao je jo Lagran (1788), dok su rigorozne
dokaze dali kasnije F. Minding (1838) i G. Leen-
-Dirihle (1846. g.).
Autor drugog dela teoreme (k.riterijuma nesta-
bilnosti) je A. M. Ljapunov (1892. god.).
Uslov stabilnosti zahteva da druga varijacij a
potencijalne energije bude pozitivna
o
2
IT > o. (17.25)
Da bi sistem sa brojem stepeni slo-
bode bio stabilan, drugi potpuni diferencijal mora
biti pozitivan.
Potencijalna energija modela sa jednim stepe-
nom slobode, razmatranog u prethodnom izlaganju
(vidi sl. 17.1) data je izrazom
Y (y2 ay)
IT = I v (y- fJ.Y3) dy- N - + - .
o 2/ l
( 17.26)
Analiza ovog izraza gornje navode o
kvalitetu ravnotee modela.
17.1.8. Potencijalna energija
no pritisnutog, linearno-elas-
tapa.
Razmatraju se mala pomeranja usled izvijanja
pravolinijsk.og pritisnutog tapa, se
materijal ponaa po Hukovom zakonu. Potencijalna
energija takvog tapa je:
l
JJ = _!____ I (Ely"2 - Ny'2) dx
2 o
(17.27)
gde su x i y koordinate na liniji,
l duina tapa, El je krutost tapa, a N je aksijalna
sila pritiska.
Gornji izraz za potencijalnu energiju (17.27)
zasniva se na teoriji izvijanja tapova;
takvo postavljanje zadatka stabilnosti naziva se geo-
metrijski linearnim.
Iz Ajlel'ove-Poasonove (17.24) u ovom
datom dobija se linearna homogena diferen-
cijalna reda
E lyiv + Ny" = O, (17.28)
koja odreduje ravnotena stanja tapa.
Ako uvedemo oznaku
ex2 = N/El (17.29)
tada opti integral (17.28) dobija
oblik:
y = C
1
sin exx + C
2
cos exx + C
3
x + C
4
, (17.30)
pri su ck integracione konstante.
17.1.9. Ajlerov zadatak
L. Ajler je prvi razmotrio zadatak o stabilnosti
pritisnutog linearno tapa, na
oba svoja kraja zglobna oslonjenog (1744. god.).
uslovi
y = 0, y" = 0 pri X = 0 i X = l
dovode nas do koje se odnose na integracione
konstante ck koje glase:
c2 + c4 = o; }
-C
2
ex
2
= O;
C
1
sin ex/ + C
3
/ = O i
- C
1
ex
2
sin exl- C
2
ex
2
cos ex l = O
( 17.31)
Kao parametar kod pritisnutog tapa
slui broj nulte srazmernosti
u = exl = J :l l.
(17.32)
Uslov postojanja ne-nultih reenja sistema linearnih
homogenih (17 .31) ima oblik. :
l
p (u) = l
l
o
o
sin u
-ex
2
sin u
l o l
-ex
2
O O
== a
4
sin u = O
o l o
-ex
2
cos u O O (17 .33)
a odatle se iznalazi spektar sopstvenih vrednosti
u*
1
=jrt(j = l, 2, .... ) (17.34)
Tim vrednostima parametra optere-
odgovaraju sile
j2rt
2
El
N., . = -=----
... , [2
kao i sopstvene forme
. J 1t SX
Y:::J = 'YJJ stn
( 17.35)
( 17.36)
gde je 'YJJ ordinata linije u sa apscisom
x = l/2j proizvoljna po svojoj
Pri j = O je samo pravolinijsk.a forma
ravnotee y (x) = O; prema tome, vrednost u= O
nije sopstvena vrednost, mada i ona zadovoljava jed-
(17.33).
Najmanja vrednost sile iz reda (17.35)
pri j = l odgovara trenutku gubitka stabilnosti.
Ta sila je
( 17.37)
i naziva se Ajlerovom silom.
Prva sopstvena forma, odnosno forma gubljenja
stabilnosti biti
( )
. 1tX
y.,. X ='Y)Stn -
z
( 17.38)
gde je 'Y) ugib u sredini raspona, proizvoljan po
svojoj
17.1. OSNOVE TEORIJE STABILNOSTI LINIJSKIH SISTEMA SA PRITISl\"UTIM ELEMENTIMA
9
Izraz (17.37) za silu nosi naziv Ajlerovog
obrasca.
Analiza stabilnosti energetskog krite-
rijuma nam pokazuje da je pravolinijska forma ravno-
tee samo kada je N< N,".
linija y (x) prouzrokovana proizvoljnim
moe se prikazati u vidu razlaganja po
sopstvenim formama tipa (17. 18) :
co
y (x) = L Aj sin
1
n x .
l
(17.39)
Razmatrana pojava gubljenja stabilnosti okara..k-
terisana je razgranavanjem formi ravnotee pri kri-
vrednosti pritisku sile N = N,,, . Toj
sili odgovara, pored pravolinijsk;e forme,
jo i susedna, krivolinijska forma ravnotee.
U ovom se govori i o gubljenju stabil-
nosti u Ajlerovskom smislu, ili o gubljenju stabilnosti
prvog reda.
17.1.10. Ravnotena stanja linearno
tapa, pod kom-
binovanim dejstvom pritiska
i savijanja
Pritisnutim i savijenim tapom nazivamo
onaj tap, koji je pritisnut aksijalnom silom N, a
osim toga i nekim
p (x) koje izaziva savijanje. a u kome mogu
vati i koncentrisane sile P, spoljni momenti savijanja
(spregovi sila) M
1
kao i ravnomerno raspodeljeno
p (sl. 17.4a).
Sl. 17.4
Posebni pritisnuto-savijenog tapa je
pritisnuti tap (sl. l7.4b) sa ekscentrici-
tetima na svojim krajevima: na levom osloncu a,
a na desnom osloncu ka.
Neka je sa M momenat savijanja u
sa apscisom x, izazvan samo opte-
p (x), a bez uzimanja u uticaja aksi-
jalne sile N. Tada ukupni momenat savijanja biti
M = M +Ny. (17.40)
2 Konstrulttcrski
U linearne materijala tapa i
njegove nepromenljive krutosti, diferencijalna jedna-
savijanja glasi
Ely1V + Ny" = p (x). (17.41)
Ta reda ekvivalentno je jed-
naka sistemu dveju drugog reda
Ely" + M + Ny = O
M" = -p (x). (17.42)
Drugi ekvivalentni sistem ima oblik;
ElM" + NM= -El p (x)
Ely" = -M. (17.43)
Za reavanje diferencijalne (17.41)
veoma je podesna prim ena metoda parametara
(vidi 17.2.2).
Pritisnuti i savijeni tap je izloen deformacijama
usled pritiska i savijanja jo od samog svog
Pod delovanjem podune
sile prirast pomeranja (kao i napona u presecima tapa)
ide bre od prirasta
Tokom prirodnog ugibi
pritisnutog i savijenog tapa rastu
se sila pritiska vie blii vrednosti
N* u ajlerovskom smislu, tj. primarna ravnotena
stanja asimptotsko ponaanje tapa. Pri stanju
N> N,,, je postojanje sekundarnih ravno-
tenih stanja tapa. Dijagram ponaanja tapa
je ranije razmotrenom dijagramu za model sa linearno
osloncem pri a> O (viid sl. 17.2).
17.1.11. O anaHzi velikih pomeranja
pritisnutih i pritisnuto-savi-
jenih tapova
Geometrijski nelinearna postavka zadatka stabil-
nosti zasniva se na uzimanju u obzir velikih pomera-
nja sistema. Pri analizi ta pnih sistema koristi se
izraz za zakrivljenost pri savij anju:
l
.2_ = _d2y [l + (-dy)2J-2 = d2y [l- (dy)2] -2
p dx
2
dy ds
2
ds
(17.44)
a uzima se u obzir i zbliavanje !<;rajeva tapa. U
onom drugom izrazu za zakrivljenost, koji je predlo-
io F. S. Jasinjski, kao nezavisna promenljiva
javlja se elemenat luka linije s [ 4 7].
Ciljevi analize velikih pomeranja se sastoje u
ponaanja sistema, izloenog
koje se blii vrednostima, u istraivanju
mehanizma po kome se obavlja gubljenje stabilnosti,
kao i u opisivanju ponaanja sistema u onoj fazi,
kada se granica.
U rezultatu takvog istraivanja ustanovljena
vrednost sile podudara se sa rezultatom re-
enja zadatka u geometrijskoj linearnoj postavci, -
ukoliko je stanje tapa
lO
17. STABILNOST LINIJSKIH SISTEMA
nedeformisano (primer za to je pritisnuti
linearno tap iz Ajlerovog zadatka). U sup-
rotnom kada se tap deformie (savija)
sve do gubitka stabilnosti, uzimanje u obzir velikih
pomeranja unosi korekciju u sile.
Iz niza reenih konkretnih zadataka (vidi t.
17.2.8), vidi se da je te popravke
neznatna se u redu od nekoliko pro-
mila, pa i ispod toga).
Iz ovoga proizlazi da se
tapova i tapnih sistema u radu mogu
zasnivati na geometrijski linearnoj postavci zadatka.
17.1.12. Stabilnost "u velikom" i po-
java preskoka
U nekim komplikovanijim zadacima (naprimer,
kada se istrauje ponaanje u fazi
tapa u geometrijski nelinearnoj postavci zadatka) pri
jednoj te istoj sile je
ne samo jedno ravnoteno stanje, nego i dva, pa i
vie takvih stanja, koja nisu bliska.
proces prelaz.a od jednog ravnotenog
stanja do drugog, stabilnog stanja, - kroz niz nerav-
notenih stanja, naziva se preskokom.
Istraivanje pojava preskoka zahteva, po pra-
vilu, geometrijski nelinearnu postavku zadatka.
Najprostiji primer sistema u kome se ostvaruje
ova pojava, jeste tzv. "Mizesova reetka" (sl. 17.5).
Taj sistem se sastoji od dva zglobna povezana (i
zglobna oslonjena) tapa, od linearno
materijala. tapovi mogu da podnesu
znatne uzdune deformacije, a da ne do njiho-
vog razaranja ni do savijanja. Pod delovanjem sile P,
reetke B se pomera u B' (sl. 17.5a).
Kada sila P dostigne taj
Sl.17.5
N

Sl. 17.6
trenutno, preskokom, u novi poloaj B" (sl.
17.5b). U tom novom poloaju tapovi biti zateg-
nuti, a sistem biti stabilan [53a]. Detaljnija analiza
se moe u radu [31] .
U drugim zadacima gubljenja sta-
bilnosti sa preskokom zavisi od stepena (intenziteta)
pobude, koja mora imati svoju

17.1.13. Idealni i neidealni sistemi.
nesavrenosti realnih
tapova
Idealnim se naziva onaj linearno tap,
koji je tako da mu je linija savi-
janja y (x) ortogonalna prema prvoj sopstvenoj
formi y* (x), tj. prema krivoj izvijanja pri gubitku
stabilnosti u Ajlerovom smislu. Kod tapa nepro-
menljivog preseka taj uslov ortogonalnosti se izra-
ava na
J y (x) Y:;: (x) dx = O.
o
(17.45)
Iz ovoga proizlazi da je pri razlaganju
linije na sopstvene forme (17.39) koeficijent A
1
jednak nuli.
tap se naziva neidealnim onda, ako je
tako, da uslov (17.45) nije ispunjen.
Najprostiji primer idealnog tapa je
pritisnuti, obostrano zglobna oslonjeni tap (sl. 17.
6a), kod koga je y (x) = O.
U trenutku gubitka stabilnosti postaju
susedne ravnotene forme y* (x), i tap se izvija po
polu talasu sinusoide (17 .38). Kriva izvijanja je na
slici 17. 6a prikazana isprekidanom linijom.
je da idealni biti i opte-
tapovi su krajevi oslonjeni na bilo koji
drugi
pritisnuti tap nepromenljivog pre-
seka, sa podjednakim po svojoj apsolutnoj
ali suprotno usmerenim ekscentricitetima na svim kra-
jevima, (sl.17.6b) savija se po S-krivoj
u odnosu na sredinu raspona) liniji y (x)
koja je ortogonalna prema prvoj sopstvenoj formi
y* (x). stanje pri Ajlerovskoj vrednosti
sile N A okarakterisano je grananjem
ravnotenih formi: na liniju
y (x) se nalae kriva izvijanja y* (x) u
obliku polutalasa sinusoide (17.38), sa proizvoljnom
po i znaku maksimalnom ordinatom 1J
Dijagram ponaanja tog idealnog tapa prikazan je
na sl. 17.7, a u svojstvu pom eran ja je
izabran ugao zaokreta 6 na osloncu.
krive OK pri N < N A odgovara sta-
bilnim stanjima tapa, dok KS odgovara
nestabilnim stanjima. K
stanje tapa, povezano sa razgranavanjem ravnote-
nih formi.
Idealan biti i ma koji pritisnuta-savijeni tap
konstatnog preseka, je linija
u odnosu na sredinu raspona (vidi sl. 17.6c).
Uoptavanjem uslova ortogonalnosti u odnosu
na prvu sopstvenu formu (17.45), a primenom na
sistem tapova dolazimo do pojma idealnog sistema.
Kao pogodan primer takvog sistema navodimo por-
17.1. OSNOVE TEORIJE STABILNOSTI LINIJSKIH SISTEMA SA PRITIS!\"'UTIM ELEMENTIMA
ll
taJni pravougaoni okvir (sl. 17.8) koji ima svoju
vertikalnu osu simetrije, a je po svojoj
ravnomerno podeljenim teretom. Punom li-
nijom je prikazan oblik okvira u stanju savijanja,
prouzrokovanog dok je isprekidanom
linijom prikazana kriva izvijanja pri gubitku stabil-
nosti u Ajlerovom smislu.
s
/
__ ,
-
l
T
l
l
!1
"''"'
l ,.",...
Y1
h
J
k--- L - -
SI. 17.7 Sl. 17.8
U neidealne sisteme se svrstavaju svi oni
sistemi, oblici savijanja nisu ortogonalni prema
prvoj sopstvenoj formi.
Idealni sistemi gube svoju stabilnost pri raz-
granavanju ravnotenih formi, u k;ada pritisk;u-
sila dostigne vrednost, dok je za
neidealne, a linijski sisteme
asimptotsk;o ponaanje, tj. porast pomera-
nja u fazi kada se sila bliiti kri-
vrednosti (isprekidana linija OA
2
C na sl. 17. 7).
Svi realni tapovi imaju izvesna svoja
iskrivljenja, a tak;o isto - osim projek;tom predvi-
ekscentriciteta - jo i nek;e
ek;scentricitete napadnih pri-
sila. iskrivljenosti i ek;scen-
triciteti se objedinjuju u pojmu greki u
izradi.
Pitanje o potrebi uzimanja u obzir
greki pri pritisnutih i pritisnuto-
-savijenih tapova treba razmatrati odvojeno (a)
za tapove sa idealnom shemom i
(b) za tapove sa neidealnom shemom.
Pri neidealnih tapova, uzimanje
u obzir grek;i unosi kvantitativne korektive,
srazmerne meri tih greki. U mo-
menti savijanja, prouzrokovani tim nesavr-
enstvima uglavnom su mali prema momentima sa-
vijanja, izazvanim p (x) ili
projektom ekscentricitetima a napadnih
sila N. U takvim se
uticaj nesavrenstava moe zanemariti.
Kada se pak radi na idealnih tapova,
onda se mora uzeti u obzir uticaj greki,
koja remete shemu i stvaraju kvalitativno
uslove za rad i ponaanje tapa. Porast
napona i pomeranj a sa pribliavanjem sile pritiska
vrednosti izaziva i:azvoj defor-
macija materijala.
Kada treba uzimati u obzir greke
idealnog tapa, onda se na njega neka mala
isk;rivljenost y
0
(x) ili dopunsko malo opte-
koje uzrokuje liniju y
0
(x), pri
forma y
0
(x) ne mora biti ortogonalna na prvu
sopstvenu formu y* (x). greke i
njen pravac i smer ne igraju nek;u ulogu,
jer i najmanje naruavanje idealnosti na ovu ili onu
stranu prevodi krivu OKS na dijagramu ponaanja
u poloaj OG (vidi sl. 17.7).
17.1.14. Slobodna duina i vitkost
tapa
Pojam slobodne duine uveo je F. S. Ja-
sinjski [47] u cilju uoptavanja Ajlerovog obrasca
(17.37) i njegovog na
pritisnutog linearno tapa sa proizvoljnim
oslanjanjem njegovih krajeva:
1t
2
E I
N,,, = J2
*
(17.46)
U gornjem obrascu je slobodna duina tapa l*
data izrazom
(17.47)
i ona predstavlja proizvod koeficijenta slobodne du-
ine i geometrijske duine tapa l. koefi-
cijenta uzima se u skladu sa shemom oslanjanja
krajeva tapa.
Izraz za silu
N. =
>.: /2
(17.48)
podesan je kod zadataka kada se gubljenje stabilnosti
povezuje sa razgranavanjem ravnotenih formi, jer
nam on da se rezultat reenja zapie u
oblik;u jednog broja - koeficijenta slobodne duine
koji ne zavisi od geometrijskih dimenzija tapa.
Ako tap ima promenl jiv presek, pa je El =
= f (x), onda obrazac (17.48) postaje uslovan, poto
zavisi od izabrane posebne vrednosti El
u (17.48).
Pod tapa podrazumeva se odnos nje-
gove slobodne duine prema inercije
p preseka tapa:
- l*
A - >
r r =
(17.49)
gde je I - momenat inercije, a F - povrina
nog preseka tapa.
Normativna metodika pritisnu-
tih i pritisnuto-savijenih tapova zasniva se na poj-
movima slobodne duine i vitkosti
tapa (vidi t. 17.9.2 i 17.9.4).
12
17.2. PRITISNUTI I PRITISNUTO-SAVIJENI TAPOVI
NEPROMENLJIVOG PRESEKA
17 .2.1. materijal.
Oznake
Ovde se razmatrajtl pravolinijski, puni (ne
tanko-zidni) tapovi nepromenljivog pre-
seka. Materijal od koga je tap je linearno
tj. postoji napona cr i deformacije
e: potpuna proporcionalnost, izraena Hukovim za-
konom cr = Be:.
Ravan u kojoj deluju spoljne sile poklapa se sa
ravni koja prolazi kroz jednu od glavnih osa
nog preseka tapa. Smatra se da je
forma savijanja u jednoj ravni. Ne tlzima se u obzir
deformacija osnog zbijanja tapa, kao ni deformacije,
uzrokovane t angencijalnim naponima. Pri analizi-
ranju deformacija usled savijanja usvaja se hipoteza
ravnih preseka.
U pogledu optih postavki, vidi 17. 1.3, 17.1.9,
17.1.10, 17.1.13 i 17.1.14.
Osnovne oznake:
- duina tapa
x, y - koordinate na liniji
Ym - ugib u sredini raspona
z - apscisa napadne
8 = dy/dx - ugao zaokreta
M - momenat savijanja
Q - transverzalna sila
H - proj ekcija transverzalne sile Q i podune
sile N na pravac, upravan na prvobitnu
pravolinijsku osu tapa
El - krutost tapa pri savijanju u ravni sila
N - poduna sila pritiska
N,;, - najmanja sile pritiska
NA - Ajlerovska sila za obostrano zglobno
oslonjeni tap
p - raspodeljeno po jedinici duine,
na tap
P - koncentrisana spoljna sila
M
1
- spoljni momenat ili spreg sila
u = v NJE! l - parametar za tap
u*
1
- j-ta parametra
= u*
1
- najmanja vrednost parametra

17 .2.2. linije tapa
u obliku metoda pa-
rametara
Diferencijalna malih pomeranja pri
savijanju pritisnuto-savijenog tapa sa proizvoljnim
uslovima oslanjanja njegovih k,rajeva ima
oblik:
d
4
y + et.
2
d2y = p (x),
dx
4
dx
2
El
(17.50)
gde je oc2 = NJE!, a p (x) je
------:r--f
N 11
0
Uo y
r-
Sl. 17.9 SJ. 17.10
Opti integral te jednak je sumi opteg
integrala (17.30) homogene diferencijalne
(17.28) i bilo kog integrala y " (x) cele
(17.50):
y = C
1
sin ax + C
2
cos ax + C
3
x + C
4
+ y" (x).
(17.51)
Najpodesnije je ako se za reavanje
(17.50) primeni metoda parametara. Pod
parametrima se podrazumevaj u
y
0
, 8
0
, M
0
, H
0
u koordinatnom pri x = O
(sl. 17.9). Tu je H- projekcija transverzalne sile Q
i podune sile N na pravac, upravan na prvobitnu
pravolinijsku osu tapa. Iz uslova ravnotee (sl.
17.10) koji glasi: Q = H cos 8 + N sin e H + N6

H = Q-N8 (17.52) H
0
= Q
0
-N8
0
(17.53)
Reenje ( 17 .50) po metodi
parametara glasi
Y
= y +e sinax _ M0 1-cosax
0 0
a El et.
_ H0 . ax-sin ax + yu;
El et.a
dy Af
0
sin ax
8 =- = e cos ax - - . -- -
dx El a
_ H 0 l - cos ax + eH;
El x
2
d2y .
M =- El --= 8
0
E/ asm ax +
dx
2
sin ax
+ M
0
cosax + H
0
-- + MH;
a
H = H
0
-HH.
17.2. LINEARNO-ELASTICNI PRI T ISNUTI I PRITISNUTO-SA VlJENI S TAPOVI NEPROMENLJIVOG PRESEKA 13
Tablica 17.1
Metod parametara. Sabirci, zavisni od

Vrsta l
- ------- - - ---------
y H
l
l
_ P_

_ l - cos (x - z)]
El 1X
2
2 1X
2
l--- z =J
)(
l
- .l
l
P [ stn IX (lXx - z) J
-- (x- z) - -----
El e<2
M1
- -- (l - COS IX (X - z))
Ele<
2
--- _,________________ p
l
OH l p [ sin IX (x - z) ] --[l - cos IX (x - z) ]
, _ _ _
M1
- - (x - z )- --- - l EIN
El 1X
2
IX
--sin IX (x - z)
El rx
l
l l
-----1---- p ---;:
: - ' [l - _ co-s 1X - (x_ -_ z )] ---l---- --;- sin IX (x - z)
M
1
cos rx (x - z)
QH
p . (
- - Sin IX X - z) - P cos rx (x - z)
l
M
1
e< sin rx (x - z)
HH
1--
IX
- p (x - z ) - P
- - 1-----
1 o
-
Napomena. x < ;; svi sabirci od koja deluju u sa apscisom z uzimaju se kao jednaki nuli.
Ovde je sabirak koji .zavisi od dat
izrazom
l X
y"(x) =- J [o: (x- (x-
N !X
::
(17.55)
je - promenljiva, koja se isklju-
posle integrisanja i zamene granica, a z je ap-
scisa napadne p (x). Kada
je x < z, tada se uzima da je funkcija yH kao i svi
nj eni izvodi - jednaka nuli.
izrazi za sabirke koji zavise od opte-
glase:
d H d2 n
yH (x), 6" = 2__, M"=-
dx dx2
(17.56)
Q" = - El d3yH, HH = QH - N6H
dx3
dati su u tablici 17. 1.
Pri ravnomerno raspodeljenom p =
= const, koja deluje na celoj duini tapa, koja
lei desno od z, iz (17.55) proizlazi
da je
y"= p_ \f (x, z )
N
gde je funkcija uticaja
':Y(x, z)
(x-z)
2
2
(17.57)
(17.58)
Izrazi za yH od koncentrisane sile P i od sprega
sila (spoljneg momenta) M
1
, to deluju u z
dobij aju, diferenciranjem funkcije uticaja po pro-
menljivoj z vrednosti :
P o M oz
y"= - - - ':Y(x,y) i y" = - -
1
- o/ (x, z)
N o, N oz2
( 17.59)
Izrazi za eH, MH i Q
8
dobijaju se iz (17.57) i
( 17 .59) diferenciranj em funkcij e ut icaja 'Y (x, z) po
promenljivoj x u skladu sa (17.56).
Prednost reenja (17.54) u sa drugim
formama su a) od
koje treba odrediti (y
0
, 6
0
, M
0
i H
0
) dve su nam
poznate iz uslova oslanjanja levog kraja tapa; b) uti-
caj p (x) se uzima u obzir
dodavanjem sabiraka yH, 6H, ... pri x > z bez
menjanj a prethodnih
17.2.3. sile
nutih tapova sa
uslovima oslanjanja njihovih
tapova
Reenjem zadatka (u ajlerovsk;om smislu) tapa
preko jednog raspona, a krajeva oslonjenih na proiz-
voljan najpovoljnije je zasnivati na odnosima
metoda parametara (17.54) s tim, da treba
uzeti da su yH = 6H = MH= HH = O. Od
parametra y
0
, 6
0
, M
0
, H
0
dva su nam poz-
nata iz uslova oslanjanja levog kraja tapa, pri x = O.
14
2

l
l
2
3
Tablica 17.2
Sopstvene forme i paras;uetri za pritisnute, linearno tapove
Shema tapa i forma
gubljenja stabilnosti
druga sopstvena figura
sop stvena figura
N y 'N

e
linije (sopstve
-

ne forme)
y = Csin
mu*1
y = e (sin mu*, -
- m sin u*
1
)
l
j
l
l
l
l
stanja l
D (u) = O, u = yNJEI l
Prve tri vrednosti
siJa
parametra uj
N,. i slobodna
Opte reenje
duina 1,.
D (u) = O.
l
l
u. l
=1t'
= 3,146
i
l
sinu = O
--- ---
!1*1 = jrr
l
---
sinu - ucosu = O

2
u*j = w- - - --
w 3w
3
13
l
u
= 2rr = 6,2832 rr
2
El
- - l
z ,
u*"
= 3rr = 9,4248
l
l
l
l
l
l
l
l
l
u*
1
= 1,4303rr = 4,4934 1
l
20,19EI
u*
2
= 2,4590rr = 7,7253 1
1
t
0,699!
l
u*3 = 3,4709rr = 10,9041 l
l
l
l
l
17.2. LII\' EARNO-ELASTICNI PRITISNUTI I PRITISNUTO-SAVIJENI STAPOVI NEPROMENLJIVOG PRESEKA 15
Nastavak tablice 17.2
Shema tapa i forma
stanja
l
D (u) = :o, u = VFifEll
sila
J j Prve tri vrednosti
N* i slobodna
druga sopstvena figura linije (sopstvene forme) parametra u*
1
Opte reel\je
duina l*
sopstvena figura
D (u) =O.
---
l
l
. N
lt
l
u.l
- - = 1,5708

2
cos u = o
x=ml
l
-
--
l

- ---
2 )lt
lt
2
El
u = Csinmud u*2
=- = 4,7124
412'
21
2
-
-- -
H
u., = ( j - lt
l
3
57t
U*a
= - = 6,8540
2
l
l
l
l

l
N - -
= 3,1416
-
u"., = it
l
sinu = O
l
-
i
- -
l

l
lt
2
El
2
u = C(l- cosmu*
1
)
u = 27t = 6,2832
T'
l
l
'
l
'
!
-
--
H
U*;= jlt
3
u*a
= 37t = 9,4248
., l
16
17. ST ABILNOST LINIJSKlli SISTEMA
Nastavak t ablice 17.2
---- - ----- ----
Shema tapa i forma
----
l J edna stanja
D (u) = O, u = y NJEll
Prve tri vrednosti
parametra op ja u"
1
sila l
N* i slobodna
druga sopstvena figura linije (sopstvene forme) - -- -
_ _ __ _ Op te reen.je
sopstvena figura D (u) = O.
l duina l* l

l x=ml
u( u u u )
sin
2
sin
2
-
2
cos
2
= 0
u*l j
= 21t
l
= 6,2832 l
l.
2
-j
3
H
j - nep amo
y = C ( l - cosmu.
1
)
l
l
l
--,
j - parno
y-e rsin(l - 2mt*'-
l 2
u*']
- ( l - 2m) sin
2
Sada se dve kojima se
izraavaju uslovi oslanjanja desnog kraja tapa. Te
biti linearne i homogene u odnosu na dva
parametra, koji su nam jo nepoznati, a
koje ovde sa Zt i Z
2
:
YuZt + Y12Z2 = O } . (
17
.
60
)
Y21Z1 + Y22Z2 = O
Koeficijenti gornj ih Yik y,k (u) jesu
funkcije parametra
u = cxl = vNJEI l. (17.61)
Uslovi postojanja nultih reenja sistema ( 17 .60)
sastoje se u tome, da donja determinanta, koju treba
razmatrati kao funkciju u bude jednaka
nuli :
D (u) = l Yu Yl2 1 = O
Y21 Y22
(17.62)
Uslov stanja (17.62) dovodi nas do
transcendentne u odnosu na u, koreni
obrazuju beskrajni spektar sopstvenih vrednosti para-
metra
(17.63)
Za j-tu silu imamo
N
_ E I ( . _ l
... ,- J - '
.,. [ 2
2, ... ) (17.64)
Najmanj a vrednost parametra optere-
u,,, = u,;: t odgovara gubitku stabilnosti tapa pri
razgranavanju ravnotenih formi.
l
1-
l
j - neparno
l
j u*2
= 2,4606
u*
1
= 2j1t
l
-1
l
l
1
41t
2
EI
= 8,9868
l
--1
l
= 12, 5664 !
2
_l
sila koja uzrokuje gubitak stabilnosti
jeste
N. .. = El
.,. [2
(17.65)
Za konstruisanje sopstvene forme y,,, , koristi se
prva od iz metoda parametara
(17.54), pri u = u,,,
1
; odnos dva nepoznata
parametra zl i z2 dobija se iz
(17.60), s tim da oni pri u = tl,,,
1
postaju
ekvivalentni.
Ma koje dve sopstvene forme y,,,, i y,,:; poseduju
svojstvo uoptene ortogonalnosti (17.16).
Iz dveju sile (17 .49)
i (17.65) iznalazi se slobodna duina (duina izvi-
janja) datog tapa
1t
l., = - l,
...
(17.66)
gde je = koeficijent slobodne duine.
u,,,
U tablici 17.2 dati su r ezultati istraivanja sta-
bilnosti tapova sa jednim rasponom, a sa pet shema
oslanjanja njihovih krajeva. Date su sheme tapa,
nedeformisana njegova osa, forma gubitka
stabilnosti, zatim druga i sopstvena forma,
linije sa proizvoljnim mnoiteljem
G, stanja D (u) = O i opti iz-
razi za j -ti koren te prve tri vred-
nosti parametra u*t' u,,,
2
, u:;:3 , obrazac za
najmanju silu N,,, i najzad slobodna duina
l* (duina izvij anj a).
Ako bi se izabrale takve duine
tapova l za svaku od prikazanih shema -. tako
sila N,,, u svim bude tste veh-
17.2. LINEARNO-ELASTICNI PRITIS.KUTI I PRITISNUTO-SAVIJENI STAPOVI NEPROMENLJIVOG PRESEKA 17
()
-z
tA"
z."
i
. 1.*
Sl.17.11
onda se forme gubitka stabilnosti mogu posma-
trati kao lukovi jedne te iste sinusoide, - to je
prikazano na sl. 17 .ll :
(])
CD
l
l l
l
l

(.*
t*
l r
'i' ?.;r->f--7.*-t-
Iz uslova ravnotee se
a
H
0
= - - (l - k) N.
l
1tX ( )
y = s1n- . 17.67
l*
Pri tome je slobodna duina z,,, jednaka rasto-
janju dve susedne prevojne tj. po-
lutalasu sinusoide.
se prvom od (17.54) i
reenje uslovu na desnom kraju
tapa (y = O pri x = l), iznalazi se jedinstveni ne-
poznati parametar
N al

= - - [e (u) + ks (u)],
El
(17.68)
17.2.4. pritisnuti
tapovi
Opti - ekscentriciteti na
krajevima tapa.
pn cemu su usvojene oznake za funkciju
N. E. Zukovskog [15]:
Krajnji ekscentricitet je ne levom kraj u jednak a,
a na desnom je ka (vidi sl. 17.4b). Pretpostavlja se
da je Iki l. Iz uslova na !evom kraju tapa dobija
se da je y
0
= O i M
0
= N"p
e (u) = 2_ (1 - _u ) '
u2 tg u l
s (u) _: _!_ (- . u_- 1) .
u
2
srnu
Ravnotena stanja pritisnutih i pritisnuto-savijenih linearno tapova
i pritisnuti
(17.69)
Tablica 17.3
tapovi
Ravnotene forme
l Dijagram ponaanja
Pritisnuto-savijeni
mala pomeranja l velika pomeranja
-- -- -- ---
N
l
Ne idealni

) s l
. i
2
Lr.v2a
-"' / f- asim p tota
--------_l -
b
2
Idealni

e
<!

. a l
lp; e. t N
3 Konstrukterski

t Ym.
. N
tf
i. r
O Ym
AN
1,.
/
" K,/
2
1/
.t.

'
o 2a/l 8o
l l j /L
j_
rr JNA 1/
Ym.
n
o
e N
o e.
izvijene ose tapa se, posle transfor-
macije, svodi na oblik:
y =.!:. {---!!---- [sin (u - ax) + k sin ax] -
u smu
- [(u- ax + kax]} (17.70)
U daljem tekstu se razmatraju specijalni (po-
sebni) pritisnutog tapa.
a) Ekscentriciteti na krajevima tapa pod-
jednaki su i po svojim apsolutnim
kao i po znaku.
U kada je k = l (17.70) do-
bija izgled:
y =a [cos (-T -l] (17.71)
cos -
2
i tada je ugib tt sredini raspona jednak:
y. a ( coslf - l).
Dijagram ponaanja prikazan je u t ablici I 7 .3a.
Puna linij a odgovara stabilnim primarnim stanjima
ravnotee pri N < NA i y". > O, a isprekidana odgo-
vara sekundarnim, kada je N > NA i Ym < -2a.
Ravnotene forme na shemi tapa i na dijagramu
ponaanja su brojkama l i 2.
Za primarna ravnotena stanja je
asimptotsko ponaanje, - dakle porast
ugiba Ym ukoliko se sile N vie
blii ajlerovskoj
b) Ekscentriciteti na krajevima tapa su
jednaki nuli - tap je (aksijalno)
pritisnut.
Za a = O nastupa Ajlerov problem razmatran u
17.1.9. U tablici 17.3.b je prikazan grafik pona-
anja tapa. Pravolinijski oblik ravnotee y = O je
stabilan za N< N
5
, a nestabilan za N > N
3

K na grafiku odgovara uslovu stabilnosti kod bi-
furkacionog odlika ravnotee.
e) Ekscentriciteti na krajevima tapa su jed-
naki po apsolutnoj ali su suprotni po
pravcima i smerovima.
U kada je k = - l
linije (17.70) dobija izgled
-(1-
2
ax)] (17.73)
sm - u
2
a zaokret na l evom osloncu je (pri x = O) jednak:
eo = _::_ (2 - _ u )
l u .
tg -
2
(17.74)
Dijagram ponaanja prikazan je u tablici (17.3c):
na osu apscisu je naneto pomeranje eo,
a na osu ordinatu je naneta sila N. Forma
izvijanja je po liniji u obliku slova S,
ortogonalnoj na prvu sopstvenu formu (17.38), a
tap spada u kategoriju idealnih. Ravnotena stanja,
koja odgovaraju toj liniji stabilna su pri
N < a nestabilna su u suprotnom Raz-
granavanje ravnotenih formi K na dijagramu)
je po tome, to se u njoj na
liniju u obliku S nadovezuje polu-talas sinusoide
(17.73). U stanju je N = NA, = 1t i
e* = 2afl.
17.2.5. Pritisnuto-savijeni tapovi
Pritisnuto-savijeni tapovi se dele na idealne i
neidealne; primeri i jednih i drugih dati su u kraj-
njem desnom stupcu tablice 17 .3. Kvalitativne speci-
ponaanja odgovaraju ranije razmotrenim
"a" i "b" pritisnutog tapa.
Ako tap nije zglobno oslonjen, onda Ajlerovu
silu NA treba zameniti silom N* prema
podacima iz tablice 17 .2.
Tablica 17.4 sadri podatke za zglobno
J oslonj en tap, u z = kl spoljnim si-
lama p, P i M
1
. Ta tablica sadri: izraz za ugib u
x = ml, gde je m < k (prvi redak) i pri m > k
(drugi redak), zatim analogni izraz za ugao zaokreta
e, vrednosti za eo i el na levom, odnosno na desnom
osloncu, izraz za momenat savij anja M, apscisu
m* u kojoj momenat savijanja dostie svoju
vrednost mma.x i najzad, samu maksi-
malnog momenta Mmax
Tablica 17.5 sadri izraze za sile i
pomeranja pritisnuto-savijenih tapova sa
oslanjanja njihovih krajeva.
Zavisnost sila (ili pomeranja) pritisnuto-savi-
jenih tapova od sile izraava se
priblino odnosom:
s
S= -----,
1 -N/N,,,
(17.75)
gde je S - sila (odnosno pomeranje,
bez uzimanja u obzir podune sile pritiska).
17.2.6 Princip nezavisnosti delova-
nja sila.. Princip uzajamnosti
pomeranja
Princip nezavisnosti delovanja sila (princip
superpozicije) je kod pritisnuto-savijenih tapova
primenljiv pri tretmanu, kada se sila
pritiska N iz pojma i pri-
daju joj se svojstva tapa (19 i 21a].
linearnosti diferencijalne
(17.50) mogu se st.tperponirati dva reenja y
1
i y
2
,
prouzrokovana p
1
(x) i p
2
(x), ako veli-
a ostaje nepromenjena. To dalje da pri
fiksiranoj sile pritiska N, reenje y = y
1
+ y
2
izraavati delovanje p = p
1
+ p
2

se principom superpozicije moe se
tablica ( 17.4) i (17. 5) dobiti reenje
niza komplikovanijih zadataka, kada na pritisnuto-
-savijeni tap deluje nekoliko
l7o2o LINEARNO-ELASTICNI PRITIS:II."UTI l PRITISNUTO-SAVIJENI STAPOVI NEPROMENWIVOG PRESEKA 19
T ablica 17.4
Sile i pomeranja linearno pritisnuto-savijenog zglobno oslonjenog tapa
---

l

tf/j
mt L
- -- ------
pt [1 - cos (l - k) u o Pl' [ sin ( l - k) u sin mu
l
M
1
ZZ
-- sm mu - -
Efu
2
u
2
sin u Efu
2
u sin u
l
Elu
2
m< k
cos (l - k)usin mu
m J - m ( l - k)]
l
X [ - +m] - 2 (l - k)
2
sinu
l l
y
O
l
l
pl [
(m -
- m) Pl
3
[ s in ku sin (l - m) u M
1
l
2
[ coskusin ( l - m) n
+
-
Ef u
2
2 E fu
2
usinu Efu
2
sin u
m > k
+ sin mu + sin(l - 1:1)ucosku - sinu] j
l
- k (l - m)]
- ( 1 - m)]
u
2
smu
l l
----- -- - - -
l
p/3 [ (l + k)
2
l
PZS [sin (l - k) u cos mu M,l
E f u2 - 2 +
- - X
!
L f u
1
sin u Efu
m<k
l
l - cos (l - k) u ]
- (1 - k)]
[ u cos( l -k) u cos mu ]
l
+ cosmu
!
X - + l
u sinu
l
sinu
61
l
l
'
p[3 [ _ l + - 2m +
PZO M,l
- - X -
X
l
Efu
2
2 EJ u El u
m> k
+
cos mu - cos(ol - m) u cos ku ] x [ sin ku ( l - m) u
- k]
[ ucoskucos(l -m)u J
X - + l
usmu
l
sm u sinu
__ l---'--
p[3 [l - cos (l - k) u _
l
Bo
Efu u cos u
P/2 [ sin ( 1 - k) u J
l
M
1
l [
u cos (l - k)
+ 1]
k)
2
]
- -(1 - k)
Ef u
2
sin u
l
J:'lu
2
sin u
l
l
l
!
l
l
l
- pf3 ros ku - cos u -
l
e,
l
Efu u sin u
l Pl
2
[sin ku ] _ M1l r cos ku _
1
]
l
- k2]
l - Elu2 sin-;; - k
Efu sin u
l
l
l
l
l
m < k
p[2
l - cos (1 - k) u o sin(l - k)usin mu cos ( l - k) u sin mu
-o
smmu Pl - M, o
u u
2
sinu u sin u smu
IM pl
l
-X
m > k
u
sinkusin (l - m) u cos ku sin (l - m) u
Pl M,
sin mu + sin(l -m)u cos ku - sinu u sin u sinu
1--
X--
sinu
---- --
l l - cos u cos ku
m*
- arctg
k -
u
sinu cos ku
l
pl
l
l
-x
l
u
sin ku sin (l - k) u
M maks
Pl -
l X
[v'l - 2cosu_cosku+cos
2
ku _tJ
u sin u
l
smu
20
Tablica 17.5
Sile i pomeranja linearno pric.isnuto-
savijenih tapova
Shema
N8
1
lJ N
- . .._

.z 2 .
Mo Mo
"ti"
- -
. L
"M
(Mo'= Na)
Sile i pomeranja l
Momenat u sredini
M = p l" ( -
1
- l)
u u
cos-
' 2
Ugib u sredini raspona
(
l u
2
) pl - - - 1- -
y = -- u 8
Eiu cos -
2
U ga o zaokreta na osloncu
e= (tg - 2.) .
El u
2
u 2
Momenat pod silom P
Pl u
M = -tg - .
2u 2
Ugib pod silom P
y = ( tg - .
Ugao zaokreta na osloncu
o = - l) .
cos -
2
Momenat u sredini raspona
Mo
M = - - -
u
2cos-
2
y = M
0
l
2
(-1 _ 1) .
2/il u
2
u
COS -
2
M
0
l
O = -- (l - u ctg u).
Elu
2
U ga o zaokreta na desnom
osloncu
M
0
l ( u )
0
= Bu2 sin u -
1

Mo
M=--.
u
cos-
2
y = M
0
F (-1 _ l) .
El u
2
u
cos-
' 2
M
0
l 1 - cos u
6 =-- -----,---
Bl u sinu
Shema
N
- -
z.
X--:------
sin u - u cos u
U ga o zaokreta na !evom osloncu
pl"
= --. X
El u
3
X .
(2 - u sinu - 2cos u)
2
l
2 (sin u - u cos u)( .l - cos u)
Reakcija levog oslonca l
sin ku - ku cos u
R = P ------
sin u - u cos u
Momenat p od silom P
sin ku
M = Pl --- - X
sin u- u cos u
x (cos (l - k) u -
- sin ( l - k) u _ k] .
u
Momenat ukljetenja
sin ku - k sin u
M = - Pl -:-----
sin u - u cos u
Ugib pod silom P
pza [
y= -- K
1
(sinku- ksinu) +
Plu
2
(
sin ku) ]
+ K , k cos u - - u- ;
l - cos ( l - k) u
K1= . ;
sm u - u cos u
( l - k) u - sin( ! - k ) u
K2 = .
sm u - u cos u
Ugao zaokreta na !evom osloncu
Pz2
e =- x
Elu
2
x [K
1
(u - sin u)- K
2
( 1- cos u)].
Reakcija desnog oslonca
u u
cos -- - cos u
2 2
R = P - -----
sin u - ucosu
Momenat pod silom P
u
sin -
2
M = Pl X
sin u - u cos u
sin -
(
u )
x cos!:!.- - --
2
- - _:_ .
2 u 2
17.2. LINEARNO-ELASTICNI PRITISKUTI I P RITISNUTO-SAVI JENI STAPOVI NEPROMENLJIVOG PRESEKA 21
Shema

'tW!
2 2
.'fa
N r--., N
- }'::::::_---:;;;;--f -
l
:..__ ---!
Sile i pomeranja l
sin i (l - cos i)
M =- Pl - - ----- .
sin u- u cos u
Momenat ukljetenja
P/3 K
y = Elu
2
sinu - u cos u
u
K = - cos u - u sin u +
4
(
. u) Sin -
+ sin -I l + - j- .
Pt
2
u)
0 = -- (t - COS - X
El u
2
1
u u
1 sin - - u cos -
1 1
x-------
sin u- u cos u
Momenat ukljetenja
M
0
u (1 - cos u)
R =- -----
1 sinu-u cosu
Ugib levog (slobodnog) kraja
u- sin u
M = -M
0
-.-----
smu-ucosu
U ga o zaokreta na Jevom
osloncu
e = Mol, 1-usinu-lcosu
Elu sinu - ucosu
---------------+----------------
p
jo o " "';],, ,mmf
N l \: N
=--- r
L-L-J
Momenat ukl jetenja
M = pt ( u - l) .
u
2
u
2sin-
1
Ugib slobodnog kraja
pZZ ( u u
M = - ;- l -
2
ctg
2
) .
U ga o )aokreta slobodnog kraja
pi ( u u)
y = 2El u3 tg 4- 4
--

'tw=-;j
2 2
Momenat ukl jetenja
Pl u
M = - tg-.
lu 4
Ugib slobodnog kraja
Pl u
i\1 =- - tg-.
lu 4
Ugao zaokreta slobodnog kraja
Pf3 ( u u
y = El u3 tg 4 - 4)
------ ---- -.----
1
-----------
Shema Sile i pomeranja
-------
1
M =
M-omenat--uk-- lj-e-t-en_J_ a--
pt2 cos u+ u sin u-1
u
2
cos u
Ugib levog kraja
pl4
y = FJu4 X
x (cosu + usinu-1 _
cosu 1
Ugao zaokreta levog kraja
pza u- sin u
0=-- . - - -
Eiu cos u
l
-----;----- - ------
Momenat ukljetenja
M = - Pl tgu.
u
Ugib levog kraja
y = :[3. ( tg u - t) .
Elu- u
Pl ( l )
e= - Elu2 cos u- l .
-------------;------------------1
Napomena. Pozitivne
reakcije usmerene su nagore. Pozi-
tivni momenti su oni koji zateu
donje vlakno. Pozitivni su ugibi
usmereni nado le. Pozitivni smer ug-
lova zaokreta na osloncima
vara pozitivnom smeru
momenata.
Momenat ukljetenja
Mo
M =-
cosu
Ugib levog kraja
M
0
l
2
l
y = - Elu2 -
1
)
M
0
l tgu
0 = --
El u
M M
9 .L . N
- -?f-
R R
. t--f
Za pritisnuto-savijeni tap, kao i za svaki drugi
linearno sistem, vai princip uzajamnosti
radova ( Mak;svelov princip) :
(17.76)
U gornjem izrazu su P, i P k sile prvog, odnosno
drugog stanj a, a o
1
k je na pravcu sile Po prouzroko-
vano silom Pk.
Pod silama P, i P k treba podrazumevati
poduna sila N je jedna te ista i u
prvom i u drugom stanju.
Ako su sile P
1
i Pk jednake po svojoj
vrednost i, napr. u posebnom kada
su obe sile, P
1
= Pk = l , tada iz odnosa
( 17. 76) princip uzajamnosti pomeranja (Beti-
jev princip)
(17.77)
22
17. STABILNOST LINIJSKIH SI ST EMA
17 .2. 7. Zategnuto-savijeni tapovi
Diferencij alna malih pomeranja pr i
savijanju tapa, izloenog sloenom delovanju zat e-
zanja i savijanja (sl. 17. 12) glasi
d4y 2 d2y p (x)
-- - oc -- = --,
dx
4
dx
2
EJ
(17.78)
gde je oc2 = NJE! , a N je sila zatezanja.
Opti integral te
y = cl sh oc X + c2 ch oc X + C3x + c4 + YH (x)
sadri funkcije, ali se on moe i trans-
formi sati i prilagoditi formi metoda para-
metara.
nema potrebe za razvijanjem daljih
zavisnosti, jer se obrasci za sile i pomeranja
zategnuto-savijenog tapa mogu dobiti iz odgovara-
obrazaca za pritisnuto-savijeni tap (vidi tablice
17.4 i 17. 5) na osnovu proste transformacije.
Parametar zategnuto-savijenog tapa
v = vN/Ell (17.79)
(gde je N sila) povezan je sa parametrom
u odnosom u
2
= - v2, a odavde se dobijaju
uslovi prelaza:
pritisnuto-savijeni tap: u sin u cos u tg u,
zategnuto-savijeni tap : i v i sh v ch v i tg v.
U rezultatu transformacij e bilo kojeg od obr a-
zaca, simbol imaginarne jedinice i = v' - l se isklju-

Sl. 17. 12
Pomeranj a zategnuto-savijenog tapa rastu spo-
rije od porasta Gubitak stabilnosti
zat egnutog tapa nije
17.2.8. Velika. pomeranja
no pritisnutih tapova
Ovde se razmat raju velika pomeranja usled
savijanj a kod pritisnutog, linearno elas-
tapa. O smislu i o svrsi tog istraivanj a vidi
ta 17 .l. ll.
Opti - nejednaki krajnji ekscentri-
citeti (sl. 17.13).
Diferencijalna savij anja glasi
l
[ 1-( : )
2
J -
2
+N (a+ y) - Hx = O,
(17.80)
gde je s duina luka linij e, odmerena od le-
vog oslonca, a H su reakcije oslonaca, usmerene uprav-
no na nedeformisanu osu tapa.
Sl. 17. 13
Sa usvojenim oznakama
oc2 = NJE! i y = H/N (17.81)
reenje t e se pie u paramet arskom obliku:
2x ..!..
y = - (l + y2)
4
cos rp + yx - a,
oc
l <r dcp
s =-----:- r
..!.. . vl - x.
2
sin
2
rp
oc (l + y2)4
l
x = - ---
3
[2x. y (cos rp
0
- cos rp) +
oc(l + y2)4
l - 2 x.2 sin2 rp
+ f drp] .
vl - x
2
sin
2
rp
'Po
(17.82)
Gore je rp promenl jiva (parametar);
rp
0
je vrednost te promenljive pri x = O i s = O;
i broj x. ( lx. l < l) su integracione konstante.
Dobijeni integrali se mogu transformisati u
normalni oblik Leandrovih integrala prvog
i drugog reda sa modulom x. i amplitudom cp:
lp drp .
f
= F(rp, x.),
o vl - x
2
sin
2
rp
l (17.83)
"' l - 2x
2
sin
2
rp
f drp = 2E(rp, x.)- F (rp, x).
o vl - x
2
sin
2
cp
I z uslova
y = O pr i x = O, s = O, rp = rpo;
y = O pri x = x
1
, s = l, rp = rpl
i uslova jednakosti sa nulom momenta savijanja na
desnom osloncu x
1
y = a ( l -k) dobija se
cos rp
1
oca
cos rp =--=
k 2x. ( l + y
2
)''
(17.84)
17.2. LINEARNO-ELASTICNI PRITISN'UTI I PRITISNUTO- SAVIJENI STAPOVI NEPROMENLJIVOG PRESEKA 23
Drugi i odnos (17.82) pri cp = cp
1
daju
2x. v' l + y
2
cos <p o = . -- J .
------ a dcp l
l v' l - x2 sm2 cp
(17.85)
<P l - 2 x
2
sin
2
cp 1
2x. (l - k) cos <flo = y J . dcp. J
vl - x
2
sm
2
<p
q;o
Parametar koji odgovara posmatra-
nom ravnotenom stanju jednak je
l "'' dcp
u = rxl = - ------.- J
v' l - x2 sin
2
cp
( 1 + y2)4
(17.86)
Za tangense uglova zaokreta sada je izraz :
dy
tg6 = - =
dx
y (1 - 2x2 sin2 cp)- 2x sin cp vl - x2 sin
2
cp
l - 2x.
2
sin2 cp + 2xy sin cp v' l - x
2
sin
2
cp
(17.87)
Tangens zaokreta tapa na !evom osloncu, tg 6
0
dobija se pri vrednosti cp = cp
0

algoritam, zasnovan na izvedenim
zavisnostima nam da konstruiemo ravno-
teno stanje u skladu sa zadatim a/l,
k, cpo.
U dalj em tekstu se razmatraju posebni
pritisnutog tapa.
a) Krajnji ekscentriciteti su
jednaki po i po znaku
Kada je k = l y = O, tada je osnovni
ski odnos:
a
x cos cp
0
=- F (cp
0
, x). (17.88)
l
Reenja te pri pozitivnim vrednostima
modula x i pri cp < n/2 odgovaraju primarnim ravno-
tenim stanjima t apa. Sekundarna ravnotena stanja
su reen jima ( 17 .88), ali pri x < O
i rp
0
> n/2 [22].
Maksimalni ugib na sredini duine tapa dat je
izrazom
xl
Ym = - - - -a. (17.89)
F (rp
0
, x)
Izraz (17.86) za parametar se sada
svodi na
u = 2F (cp
0
, x). (17.90)
Dijagram ponaanja tapa pri pomeranjima
dat je u tablici 17 .3, pod (A). Primarna ravnotena
stanja (puna linija OLS na dijagramu) su,
kako pri N < N A, tako i pri N > N A ; ti
ugibi su pozitivni i po njihovoj
Analiza kvaliteta ravnotee energetskog
kriterijuma pokazuje da su primarna ravnotena
stanja stabilna.
Sekundarna ravnotena stanja se pri N > N A i
pri Ym < - 2a dele se na stabilna (puna linija) i nesta-
bilna (isprekidana linija na dijagramu). T
na dijagramu obeleava granicu stabilne i
nestabilne grane: toj odgovara
sile pritiska N T > N A. Pri odnosu N T < N A
su samo primarna ravnotena stanja.
Svakoj vrednosti NT > NA odgovaraju po tri ravno-
tena stanja: jedno stabilno (primarno) i dva sekun-
darna stanja, od kojih je stabilno samo ono, je
ugib Ym po svojoj apsolutnoj vrednosti.
Prelaz pritisnutog tapa iz primarne
forme ravnotee u sekundarnu formu moe se do-
goditi samo putem preskoka.
Sa opadanjem ekscentriciteta a, L i T
na dijagramu tee prema istoj sa koordinatama
(0, NA).
b) Ekscentrici teti na krajevima tapa jed-
naki su nuli - pritis-
nutog tapa
Kada je a = O, iz (17.88) proizlazi
da je <flo = n /2. Tada se zavisnosti
(17.89) i (17.90) transforrniu u oblik
xl
Ym = F(x);
u = 2F(x), (17.91)
gde je F (x) puni integral prvog reda (ampli-
tuda cp = n /2).
Dijagram ponaanja tapa pri velikim pomera-
njima dat je u tablici 17.3, pod (B) . Pravolinijska
ravnotena forma y = O je stabilna pri NA,
a nestabilna je pri N > NA. Predstava o
nom ravnotenom stanju (labilnom) pri N = N A
sa ugibima - i po i po znaku
y = e sin (nx/l)
od geometrijske linearne postavke zadatka.
Labilno ravnoteno stanj e u st vari je samo tre-
nutno, jer pri N = NA postoje samo
bliske ravnotene forme, susedne sa pravolinijskom
formom y = O.
Pr i svakoj vrednosti N > NA, pored nestabilne
forme postoje i dve stabilne krivolinijske forme
ravnotee, sa strogo jednakim po apso-
lUtnoj a suprotno usmerenim ugibima.
stabilnih ravnotenih stanja pri
N> NA sastoji se u izboru smera izvijanja.
silu N A treba razmatrati kao donju
granicu sile NT :
lim NT =N.. (17.92)
a-+0
Razgranavanje formi ravnotee predstavl ja po
sebi pojave preskoka, - preskok
nulte duine.
24
U razmotrenom, geometrijski nelinearnom za-
datku spektar sopstvenih pri N > NA je
neprekidan.
Iinija pritisnutog tapa
se naziva elastika.
e) Ekscentriciteti na krajevima tapa su
jednaki po apsolutnoj ali su
suprotni po pravcima i smerovima [20]
Dijagram ponaanja tapa pri k= -1 prikazan
je u tablici 17 .3C; kao pomeranje tu je
uzet tangens ugla zaokreta 6
0
na levom osloncu.
tap se ponaa kao idealan. Primarni ravnoteni
oblik, sa ugibom na sredini duine tapa jednakim
nuli (Ym = O) je stabilan kada je N NA, a nesta-
bilan je pri N > N A. Osim tog nestabilnog oblika,
svakoj vrednosti N > NA odgovaraju po dva stabilna
oblika ravnotee, kod kojih je antimetrija prvobitne
linije u obliku S-krivine naruena, pa su
ugibi Ym od nule.
Gubitku stabilnosti pri razgranavanju formi
ravnotee odgovara tangens ugla zaokreta na osloncu
tg = 2afxl. u stanju je 'Po = 1t{2, tako
da se (17 .85) svodi na oblik
xvl + y
2

l
2x = y (2E (x) - F (x)],
(17.93)
gde su F (x) i E (x) potpuni integrali.
vrednost parametra je

2F(x)
(17.94)
a on zavisi od ekscentriciteta a i pokazuje se
da je neto manji od 1t; razlika je sasvim
mala, jer se izraava samo u stotim delovima pro-
centa, pa se stoga slobodno moe n apisati da je
N:j:
U razmotrenom zadatku (nepo-
stanje je deformisano, za razliku od
pritisnutog tapa. Ta okolnost je uzrok
nepodudarnosti parametara, ana-
lizom malih, odnosno velikih pomeranja pri savijanju
tapa.
17.3. REETKASTI (TAPNI) SISTEMI.
METODI PRORACUNAVANJA
17.3.1. Osnovne postavke
prema deformisanoj shemi
Razmatra se linearno ravni sistem
nj en od tapova, elementi su podvrgnuti delo-
vanju podunih sila, ali su i
koje lei u ravni sistema. Svaki od
elemenata posmatranog sistema zadovoljava uslove,
formulisane u 17. 2.1. Osim toga, usvojene su i
polazne postavke:
a) je ravnosti pri savijanju,
kako pojedinih elemenata, tako i sistema u celini ;
b) sistem se nalazi u stanju stabilne ravnotee;
e) podunih sila u elementima je za-
data; prirast tih sila, prouzrokovan momen-
tima je ili jo ranije uzet u obzir, ili se pak uopte
zanemaruje;
d) napon u vlaknu u najnapregnutijem
preseku sistema ne prevaziJazi granicu proporcio-
nalnosti, za koju se u uzima da je
jednaka granici
(17.95)
Neto iznalaenje sila sa
uticajem momenata je obaviti
iterativnim metodom (aproksimacije), tj. potrebno je
obaviti u nekoliko faza [19] .
po deformisanoj shemi zasniva
se na pretpostavci rada materi-
jala, a pored toga se uzima u obzir i uticaj podunih
sila. Ovde se pod stanjem
uslovno uzima opasno stanje, kada se u najzategnuti-
jem vlaknu sist ema dostigne granica crmax =
= ()t
osnovv ovog metoda predstavlja
uoptavanje kanonskih metoda
sistema u delovanja podunih
sila pritiska. Takvo uoptavanje je na os-
novu principa nezavisnosti delovanja sila (i njegovog
tretiranja) i na osnovu principa uzajam-
nosti pomeranja (vidi 17.2.6) [19, 21a, 36 i 44].
U daljem tekstu se prikazuju dva osnovna ka-
nonska metoda: metod sila i metod pomeranja, a
posebno se razmatraju najefikansiji postupci pro-
kontinualnih greda.
17 .3.2. Metod sila
Osnovni sistem. Zadati sistem je n puta sta-
Osnovni sistem po metodu sila
(geometrijski nepromenjiv) dobijamo tako, to isklju-
n veza. Nepoznate X " moraju zameniti delo-
vanje veza.
Razmatra se n stanja Xk = l, pa se
za svako stanje konstruiu po dve mo-
mentne linij e, i to: a) momentna li11ija Mk kada se
momenti uz uticaj podunih sila i b) mo-
mentna linija Mk, kada se momenti nalaze bez uticaja
podunih sila.
17.3, LINEARNO-ELASTICNI RESETKASTX (STAPNI) SISTEMI. METODI PRORACUNAVANJ'A
25
Morovi integrali J M, M dx
Tablica 17.6
Ml ( l )
- --1
u cosu
Pl2 l tg u - t)
u \ u
pzs (u- ..!.)
u 2
Ml
- (1- uctgu)
ua
Momentna linija Mk
...-==:::::J 1
MZU
Pl u- sin u
u
3
cosu
Ml ( u )
- - -1
u
2
sin u
z...,[ __ ...Jit
Ml tgu
u
pl
3
u - sin u
_ ,
u
3
cos u
Ml 1-cosu
u sin u
_ pz (_1 _
1
)
2u u
cos -
2
_Pl (-l -l)
u u
cos-
2
- ( 2tg i- l)
2u' u
(
u )
2tg-
- pzs __ 2 -1
u u
u= JN l
El '
cosu+u sin u-1
U=------
'Konstruie se i momentna linija u os-
sistemu M
0
, prouzrokovana pop re opte-
a pri tome se uzima u obzir i uticaj po-
sila.
Pomeranja u osnovnom sistemu. Simbolom
k = l, 2, . . . n) se pomeranje u
sistemu na pravcu nepoznate X" izazvano
nepoznate xl< = l, - dok se
pomeranje u osnovnom sistemu na
nepoznate X, prouzrokovano
pomeranja zadovoljavaju uslov uza-
(17.77). Usled stabilnosti sistema, glavna
su pozitivna : O.
Morov obrazac za pomeranja. Pomeranja u
sistemu se iznalaze prema uoptenom
u cos u
Morovom obrascu [2la]
l>u, = M, Mic J M, Mk dx= /)k, (17.96)
L. El L E I . .
Gore je El - krutost tapa prema savijanju,
a dx je element duine tapa. Integrisanje se odnosi na
duinu tapa, a sumiranje - na sve tapove
sistema.
Isti ovaj obrazac (17.96) vai i za pomeranje
usled u tom je
_ J L M, M
0
d
o,o - x.
El
(17.97)
Nezavisno od spoljne prostote Morovog uopte-
nog obrasca (17.96), njegova primena u praksi je
dosta oteana, jer je zakon promene momenata sa-
26
vijanja M (x) nepoznat sve dok nam je nepoznata
linije y (x).
Za pomeranja u praksi mogu se
koristiti podaci iz tablice 17.6, ali i podaci iz tabl.
17.4 i 17.5.
Kanonske Za iznalaenje nepozn2-
tih po metodu sila Xk koristi se sistem linearnih
algebarsk,ih
ouX1 + o12 X2 + ... o1"X" + o10 = O }
: . . : . (17.98)
o,.
1
X
1
+ o,.
2
X
2
+ . .. o",.X,. + o"
0
- o.
Poto je istraivani tapni sistem stabilan, to je
determinanta matrice (17.98) po svojoj
sutini pozitivna, tj. od nule, pa tako sve ne-
poznate mogu biti
Sile u zadatom sistemu. Momentna linija u
zadatom sistemu se konstruie na osnovu zavisnosti
M = M
1
X
1
+ M
2
X
2
+ ... M,.X,. + M
0
(17.99)
Na se iznalaze i sile u
elementima sistema.
Dalji tok zavisi od rezt:.lta!a provere
uslova (17.95).
preporuke. U
nima izbor osnovnog sistema zavisi od istih onih
razloga, od kojih zavisi i izbor osnovnog sistema pri
okvira.
Celishodan izbor osnovnog sistema
prednosti :
a) se veliki broj uzajamno nultih
(ortogonalnih) stanja x k = l ;
b) za najpodesniju analizu osnovnog sistema pos-
toji velikog broj a tapova
pri stanju xk = l ;
e) po-
materijala: tablica ili rezultata ranije obavlje-
nih
simetrije datog sistema. Za
potpunu simetriju sistema neophodno je vie uslova:
a) simetrija geometrijske konture; b) simetrija oslo-
fiksacija i zglobova; e) simetrij a krutosti i
d) simetrija pritisku (odnosno sila.
sistema se moe osetno
uprostiti putem razlaganja
na i komponentu. Pri pro-
po metodi sila moe se koristiti i sloeni
osnovni sistem.
Primer 17.1. Zadati okvir (sl. 17. 14) je dvaput
Osnovni sistem metoda sila i
dijagrami stanja M
1
, M
1
, M
2
, M
0
prikazani
su na sl. 17. 15.
Najpre se moraju bar priblino
pritisku sila u tapovima sistema:
P x l
Nl = - +-,
2 /
2
sa njihovim prirastima zbog
momenata.
Uzmimo da se pokazalo posle da su
parametri jednaki :
Osnovni sistem
Sl. 17.14
Sl. 17.16 Sl. 17. 15
Sada, se tablicom 17.6
k = EI
2
l
1
/EI
2
l
2
, dobijamo
011
= . t g u1 + . l - u2 ctg U2
EI
1
u
1
EI
2

= __!!____ (1,5574 + 0,3369 k);
EI
1
oznakom
' l ) /l
(
---1 =-pl
2
0,06354 k;
cos u2 El l
2
Kanonske jedna sada glase:
(1,5574+ 0,3369 k) X
1
+ O, 8508 X
2
l
1
= Pl
2
0,06354 k;
o,8508 xl + 0,5574 x2t
1
= o,
a iz njih se dobija:
X _ Pl2k
l - 4,073 + 5,302 k
xl
X
2
= - 1,5278 - .
t,
Dalji t ok ne zahteva komentar.
Isti taj rezultat bismo dobili i uz postupal
da smo odabrali
osnovni sistem (sl. 17. 16) i da smo se koristili tabli
com 17.5.
Shema tapa

H Hz

: M_t!.
E; .
"j
...
H M
j]
H
-
lJ
li;
l
..
ll
Tablica 17.7
stanja i reakcije osnovnog sistema po metodu pomeranja za linearno tap konstantnog preseka
l
Sile u Sile u Reakcije osnovnog sistema
l
Shema tapa
l l
Razvijanje u Maklorenov red l J linije J linije L1(u) izraz
El El l u sin u - u cos u 2u' ll u u
M,= T L1(u), M 2 = l L 2(u)
L 1 (u) 4 --- - - - - -
El El
2 - u sin u - 2 cos u 15 6300 27000
M=- L
5
(u). H= - L
6
(u)
El

z za
H = [2 L 3 (u)
u
2
- u sin u u B u llu
6
L
2
(u)
2 - u sin u - 2 cos u
2
+ 30+ 12600 + 378000 + ...
y 1- cos mu
- = L
2
(u) -
----
l u
y = L
6
(u) cinmu - mu)
mu- sin mu u
3
cos u u sin u u u uG
- L
3
(u) L
3
(u) 6 - - ------
u3
2 sin u - u cos u - u 10 1400 126000
u
3
+ u
3
cos u 6 u
2
u u
L4 (u) 12 ----- ---...
El El El El
2 sin u - u cos u - u 5 700 63000
M= /2 L 3 (u), H= /;L4 (u) M
1
= -L, (u), M2 = -L
6
(u)
&J
l l
t

u
2
sin u u u 2u
6
L
5
(u) 3- - - ----
sin u - u cos u 5 175 7875
1- cos mu
E;
y = L
3
(u) -
l
"'
u
Mt
y L
8
(u)
mu - sin mu
- = -- (1 -cosmu)
-L. (u)
l u u
3
cos u 6 u u' 2u
6
u
L
6
(u) 3 ----- - -
sin u - u cos u 5 175 7875
ucos u u u 2u
6
L
1
(u) --- 1- - -- - - -
El El El sin u 3 45 945
M= -L
6
(u), H= - L
5
(u) M= - L. (u)
l t
N if!.
l

u u 7 u' 31u
6
L
8
(u) -- } .L-+ - +-- + ...
sinu ' 6 360 15120
= L
5
(u) cin mu _ m)
y sin mu
- = - -
l u sin u l u cos u u sin u u' 2u
6
L. (u) --- O+ u +- +-+ ...
cos u 3 15
- --- -
....
!-o
t:
z
t"l
:.:..

o
t.l
t"
:.:..
d
o
z
....

t"l
(h
t"l

:.:..
(/l
>-:!
....
m
>-:!
>
"
z
.!:::!
(/l
Ul
>-:!
t"l

g
....

o

:.:..
o
e:

<:
>

:.:..
N
'l
28 17. STABILNOST LIN IJSKIH SISTEMA
17.3.3. Metod pomeranja
Osnovni sistem. Zadati sistem je n puta ki-
Osnovni sistem metoda po-
meranja nastaje t ako, to se u zadati sistem uvode
izvesne kojima se zaokreti
i linearna pomeranj a (sl. 17.17). Kao nepoz-
nate tretiraju se uglovi zaokreta i linearna pomeranja
xk (k = l , 2, ... n).
Sl. 17.17
Postupak pri reavanju zadatka je
konstruie se n momentnih linija M" stanja
X " = l i momentna linija M
0
od u
osnovnom sistemu, u obzir u svim slu-
i uticaj podunih sila pritiska.
Reakcije osnovnog sistema. Simbolom r;"
(i, k = l , 2, . . . n) se reakcija u os-
novnom sistemu, koja nastaj e u uvedenoj i-toj
vezi od pomeranja X" = l, a sa r
10
se reakcij a koja se javlja u roj istoj i-toj
vezi, ali od zadatog
Reakcije veza osnovnog sistema udovoljavaju
zakonu uzajamnosti pomeranja, tj .
(17.100)
Zbog stabilnosti sistema, glavne reakcije su
poztttvne: r "'"' > O.
stanja i reakcije osnovnog sistema u
metodu pomeranja za tapove konstantnog preseka
prikazane su u tabl. 1.77. Za est shema date
su sile u kao i
lini ja. Reakcije
osnovnog sistema se izraavaju devet funk-
cija L
1
(u) parametra u = v N /El l . U
tablici su navedena razvijanja tih funkcija u
Maklorenov red, prvi tog reda pred-
stavljaju L
1
(0), jednake poznatim koefici-
jentima metoda pomeranj a u kada nema
sila [19a, 21a].
Dijagram prvih est funkcij a L
1
(u) prikazan je
na sl. 17.18.
vrednosti funkcij a Li (u) mogu se
u izvorima, navedenim u tabl. 17 .8. U toj istoj
tablici (17.8) dat e su i uporedo oznake,
primenjene za reakcije osnovnog sistema, u delima
autora.
Za reakcij a osnovnog sistema usled
mogu se koristiti i podaci iz tablice 17 .5.
Reakcije osnovnog sistema po metodu pomeranja
kod stu b ova, ukljetenih u temelje, date su
u tablici 17.9. Tamo se umesto funkcija Li (u) koriste
funkcije R
1
(u, m) gde je pru.ametar uklje-
tenj a m = f.Ll/El, a fL je koeficij ent krutosti oslonca.
Kanonske Nepoznate iz metoda
pomeranja xk iz sistema linearnih alge-
barskih
r 11X1 + r 12X2 + . . . + r 1 .. X ,. + r 10 = O }
-:-. = (17.101)
r,
01
X
1
+ rn
2
X
2
+ .. . + r .... x,. + rno - O
Poto je sistem, koji stabilan,
to je determinanta ove matrice sutinski pozitivna,
dakle od nule, tako da sve nepoznate X k
mogu biti
Momentna linija u zadatom sistemu konstruie
se na osnovu zavisnosti (17.99).
L
1
(u )
l'
i' l\
i\
lU
8
1\

i
[\ L
li
r-

t--
v
t--
t--

ll
'f
r-
t-

i-" l><]'. t--
'-
t::.

'
-
r-
'1.
.l\

i' 1\
\a.s
\:' 5 '\ ,z..
u
\
'
uf
2
L,
1\
\
,\
1\
1\
4

... w-
SI. 17.18
Tablica 17.8
Oznake osnovnog sistema i veze sa tablicama vrednosti
l
Funk c ij a
l
Autor i delo
l
l l l
L,
l
L.
l
L,
l
La
l
L.
l
L,
l
L. L3 L4
l
l
l
tt u
N. V. Kornouhov [19a] . .... . 2y a
y - --
'
u tgu
l
tgu sin u
l
!
V. G. [44] .. ... , .. ..

y
!-'
0: 0 !-'o
-
- l -
A. F. Smirnov [36] ...... . .. . .. 4q>2 6y. 121)2 3q>1 31)1
l
-
-
l
-
l
Primedbe : l. t ablice se nalaze u l t omu ovog str. 801-803
. .
l
. 44
2. Tabhce za zategnute tapove vtdt u radov1ma 9a 1
17.3. LI NEARNO-ELASTICNI RESETKASTI (STAPNI) SISTEMI. METODI PRORACUNAVANJA 29
Tablica 17.9
Reakcije osnovnog sistema po metodi pomeranja za linearno tap, ukljeten
jednim njegovim krajem (u = v' N /El l; m =
Kada postoji sila pritiska (u > O)
Kada nema nema sile pritiska
(u = O)
Shema
l
l Kruto l Z lob
l l Kruto l
Zglob
Oznaka Opti
ukljetenje (mg= O)
Oznaka Opti ukljetenje
(m = O)
l
(m = oo) (m = oo)
N l f{R,(u)

L2
2

R
1
(u) L, -
L, + m
l
L
1
L
2
R
2
(u) L. -
l
!
L
1
+ m
l
l
l
LzL
3 1/ L- (< ) l:. J
w Ti R
3
u
l
R
3
(u) La-
-_r
L, + m
l L,La
l t
R, (u) La ----
l f
L
1
+ m
- - 1
l
L2
}'
EJ (i) EJ '
3
P R, u "P Rlu)
R. (u) L. -
l
L, + m
preporuke. Metod pomeranja veoma
je podesan za okvirnih sistema bez kosih
tapova.
Pri sistema moe se
iskoristiti postupak razlaganja na si-
i komponentu.
Moe se primeniti i sloeni osnovni sistem,
gde pojedini njegovi elementi nisu pojedini tapovi,
grupe tapova. U tom je potrebno pret-
K;
. oSnovni sistem
p EJ, l,
E'Jz lz
EJ., r )
z;- Ls '"'
L,
L z
La
La
L,
l
3 + m
L.
,.,
4 --
4 + m
4 3
2m
o
, ..
- -
l
2 o
l
4 +m
l !
l
l
2+m
l
l
L
l" s 6-- 6 3
l 4 + m
l
l
l 6m l
l
o
r3
- - 6 o
4 + m
l + m
l
l
'
12 - - 12 3
l
4 + m
hodno odrediti reakcije osnovnog sistema za svaku
pojedinu grupu.
Prethodno iznalaenje reakcija osnovnog sistema
nam da se metod pomeranja uspeno
primeni i na sisteme sa tapovima promenljive kru-
tosti (po duini), a posebno i na tapove stepenastog
oblika (17.5).
Primer 17.2. Zadati okvir (sl. 17. 19) ie triput
Osnovni sistem po metodi po-
meranj a kao i momentne linije stanja pri
!:'
""'
1\
"p
2
p
G
v
l , r; 1 ]
- L
1
(u,) .
EJz .
-, Lz{l.l.z)
_ __. .......
Sl. 17.19
30
kaz ani su na sl. 17.19. Sile pritiska u stub ovima
N
1
i N
2
su zadate, a poduna sila u se moe
zanemariti, stavlivi u
3
= O.
Reakcije osnovnog sistema su
tablice 17.7 reakcije) i tablice 17.5 (reakcije
od
EI
1
EI
3
r
11
= - L
5
(u
1
) + 4 - ;
ll 13
El
1
r13 = r 31 = -pL6 (ul);
J
El
2
r23 = r32 = --L3 (u2) ; r2o = O;

EI
1
EI2
r33 = - Ls(ul) +- L 4 (u2);
lt Zi
pll [ l J
r3o = 2 l + Ll(ul) .
Dalji tok je: nepoznatih
xk reavanjem sistema tri konstruisanje
momentne linij e M u zadatom sistemu itd.
17 .3.4. kontinualnih greda
Postavka zadatka. Kontinualna greda preko
vie polja, a na krutim (nepomerljivim) osloncima je
ustvari najprostiji siste-
mima. Za kontinualne grede po deformi-
sanoj shemi mogu se primeniti i metod sila, kao i
metod pomeranja, ali t ako isto i metod
reenja, koji je najpodesniji za rad na elektronskom
EMV.
Usvojene su oznake (sl. 17.20)
n - ukupan broj otvora (polja)
k - broj oslonaca (k = O, l, 2, ... , n)
(k = l , 2, ... n)
lie - duina raspona
Elk - krutost grede protiv savijanja u ravni
sila, nepromenljiva u granicama duine
raspona
Nk - sila u polju
u" - parametar za to polje.
triju momenata. Za osnovni
po metodu sila uzima se skup zglobno oslonjenih
prostih greda, a za nepoznate se uzimaju
momenti Mk.
J triju momenata glasi:
Mk-1 - s uk) + M" - e (uk)+ --e(uu
1
) +
lk ( [ lk lk+\ J
Elk El k El k+l
(17. 102)
Gore je uzajamni ugao zaokreta osnovnog
sistema na osloncu k, prouzrokovan
(vidi tabl. 17.4 i 17.5).
Sl. 17.20
Funkcije e (u) i s (u) su jo ranije
(vidi obrasce 17 .69). Dijagram tih funkcija je dat na
sl. 17.21; u pogledu tablica vidi [19, 44], kao i u sv.
I ovog l. izdanj e, str. 800 i 801.
1,0
l
o, B
l
1
-
J
l
-
0,6
l
c(uJI
J
:::
......-r
L L

l
-
0/1
0,2
l
1
qt,
48 1 ltt'

l -
l
o
- 0,2
1
l
l
J
-0,'1
-(],6
l
-0,8
l
Sl. 17.21
c(u)J
l
1/
1,6
s}u)
vr-....
J
!
v
u. /st
o
i2,

\
Broj je isti onoliki,
koliko ima nepoznatih momenata M".
Sve su standardne, strukture
(17.102), izuzev prve i poslednje, koje odraavaju
uslove oslanjanja krajeva grede.
triju uglova zaokreta. U
primene metoda pomeranja, osnovni sistem je skup
obostrano ukljetenih greda preko jednog polja.
Tada se kao nepoznate javljaju uglovi zaokreta oslo-
preseka ek.
J triju uglova zaokreta glasi
(17. 103)
gore je r"
0
sumarni momenat u osnovnom sistemu,
na ukljetenom osloncu k, prouzrokovan
(vidi tabl. 17.5).
17.4. LINEARNO-ELASTICNI LINIJSKI SIS'I'EMI. IZNALAZENJE KRITIC'NIH OPTERECENJA
31
Broj jednak je broju
nepoznatih uglova zaokreta ek. su stan-
dardne strukture (17.103), izuzev prve i
poslednje, koje odraavaju uslove oslanjanja krajeva
grede.
Metod reenja. Iz me-
toda parametara (17.54), pri = y" = O,
x = l", rxlk = uk proizlazi:
e = - e sin uk - uk cos uk +
k k - 1 .
uk - smuk
+
M
lk . 2 - uk sin uk - 2 cos uk
k - 1 -- -- +
Bik uk (uk - sin u,J
+ enk - _1ff_ . uk (l - cos uk) .
l
. '
k uk - s1n uk
Mk = ek_
1
Bik . u! sin uk _ _
Lk uk - sin uk
_ M sin uk - uk cos uk +
k- l
uk- sin uk
sin u k
+ Mf! + NAYff .
uk -smuk
(17.104)
u pogledu vrednosti YH' en i MH- vidi tabl. 17 .l.
Rekurentni (povratni) odnosi (17.104)
nam da postupno sve veli-
ek i Mk, pod uslovom da su nam zadati
parametri eo i M
0
na osloncu O. Od tih dveju veli-
jedna je poznata, - naprimer 6
0
= O (kada je
oslonac O kruto ukljeten), ili M
0
= O (kada je oslo-
nac zglobni), pa tako ostaje kao nepoznata samo ona
druga Z = M
9
(odnosno Z = 6
0
) koju
treba ustanoviti.
Prvo reenje se konstruie pri po-
parametrima e
0
=O, Z = M
0
= l (ili pak
Z =

= l, M
0
= 0).
U rezultatu postupnog primenjivanja izraza
(17.104), pri yll = eu = MH = o se vred-
nosti e;, i M;. na osloncu n.
Drugo reenje se obavlja pri nultim
vrednostima eo i M
0
, u izraze
(17.104) i ZaViSne Od YH> 01f i
MH. Kao rezultat te operacije dolazi se do vrednosti
i M;,' na osloncu n.
Iz ta dva reenja dobija se
en= M .. = ZM;. (17.105)
se uslovom e,. = O (kruto ukljetenje
na osloncu n) ili pak M
1
= O (zglobno oslanjanje na
levom kraju grede) nalazi se Z.
Rekurentne zavisnosti ( 17 .l 04) koriste se i po tre-
put pri parametrima eo i M,. = O uvo-
zavisnih od U daljem
toku se stvarne uglova
zaokreta ek i momenata Mk na osloncima.
17.4. LINIJSKI SISTEMI, IZNALAENJE
17.4.1. Postavljanje zadatka o sta-
bilnosti linijskog
sistema
Uoptavanje Ajlerovog zadatka. Posmatra se
linearno linij ski sistem u ravni, su
elementi pritisnuti (ili zategnuti). Svaki
od elemenata sistema udovoljava uslove, formulisane
u 17 .2.1, a sistema u celini uslove formulisane u
17.3. 1, izuzev pretpostavke o stabilnosti ravnote-
nog stanja.
koje bi uzrokovalo savi-
janje nema, a sistem je idealan.
I straivanje stabilnosti sistema u celovitom zah-
vatu pretpostavlja reavanje triju zada-
taka, i to:
a) Konstruisanje spektra
parametra za razmatrani sistem. U
praksi se na to, da
samo nekoliko elemenata spektra. Naj-
manja od tih odgovara gubitku
stabilnosti sistema pri razgranavanju formi ravnotee:
uporedo sa prvotnom pravolinijskom formom ravno-
tee postaje i susedna krivolinijska forma.
Tada se govori i o gubljenju stabilnosti u ajlerovskom
smislu, (ili o gubljenju stabilnosti prvog reda).
b) Konstruisanje sopstvenih formi (formi
krivolinijske ravnotee) koje odgovaraju ili svim,
ili bar nekim para-
metra Te forme se mogu odrediti sa
do proizvoljnog konstantnog mnoitelja.
Prva od sopstvenih formi je ba forma gubitka sta-
bilnosti (kriva izvijanja).
e) stepena nestabilnosti pri
zadatoj parametra (vidi 17.1.6).
se mesto ispitivanog broja u spektru kri-
vrednosti.
Zadatak-minimum. U prvojektantskoj praksi
je dovoljno ako se odredi prva (najmanja)
vrednost parametra koja odgo-
vara gubitku stabilnosti pri razgranavanju ravnotenih
formi.
Oznake. se osnovnih oznaka, usvo-
jenih u 17.4, pod oznakama y, e i M podrazu-
mevaju se faktori savijanja, koji se pojavljuju u kri-
stanju sistema.
32
Za pritisnuti tap pod brojem k su
oznake:
l" duina tapa
El" krutost tapa
N Je - sila pritiska
N prva v re dn ost sile pritiska
- parametar tapa
- najmanji parametar
tapa
Sistem u celini karakteriu parametri:
u
- parametar
- j-ta sopstvena vrednost parametra op-
osnovnog sistema
- j -ta vrednost parametra opte-
za zadati sistem
- najmanja vrednost parametra
za zadati sistem.
Uslovi narastanja sila.
se pretpostavlja da pri prelasku sistema iz stabilnog
u nestabilno stanje sile u tapovima N
1
, N2, ..
zadravaju svoje zadate odnose. Iz ovoga
proporcionalnost silama pritiska u
(stabilnom) stanju i u stanju gubitka
stabilnosti:
N
1
", N
2
* N"*
-- =-- === .. . =:::::::: - - =
N
1
N
2

(17.106)
je i druga pretpostavka u
pogledu toka narastanja - da jedna od
sila raste, dok ostale sile zadravaju
svoju nepromenjenu Takva pretpostavka je
manje istini, t ako da se zbog nje
ocena rezerve stabilnosti sistema.
parametar Parametar
tapa k jeste broj
( 17.107)
J edan od pritisnutih tapova sistema se moe
uzeti i posmatrati kao Uzmimo da se
N, El i l (bez i!ldeksa) odnose na tap; tada
parametar za t aj tap u biti para-
metar za sistem u celini.
Zbog pretpostavke o proporcionalnom prirasta-
nju sila, parametar za ma
koji od tapova sistema je jednak:
. . ( O )
= pncem Je = NE T ' 17.1 8
gde su w., konstantni brojevi, poznati jo od samog

Odrednicu uz "parametar opte-
u daljem tekstu izostaviti, u uverenju
da to dovesti do nesporazuma.
dvaju zadataka i to:
l ) po deformisanoj shemi; 2) iznalaenja
(prikazano u tabl. 17.10).
Bez obzira na izvesnu polaznih postavki,
primenjenih oznaka i na postupke, ova
dva zadatka se u svojoj sutini razlikuju.
U prvom zadatku se istrauje napregnuto stanje
sistema u stadijumu rada materijala - a
to je ba ono stanje koje se u prirodi i ostvaruje
Tablica 17.10
dvaju zadataka linearno tapnog sistema
Elementi koji se porede
l
po deformisanoj shemi
l
Odredjivanje
(zadatak-minimum)
---- -
Sile pritiska N" N., . ..
Zadate fiksirane vredn0sti
Zadati su odnosi izmedu sila N
1
, N
2
, ...
vrednosti Nu, , N"*' ... su nepoznate
N
Moe ma koju
O sni napon
" =Ji
Ne prevazilazi granicu proporcional-
-
nosti
N M
Napon u vlaknu a =- +-
Ne moe se odrediti
F W
Ordinata savijene ose, prouzrokovane Ordinata krive izvijanja (prve sopstvene
Ordinata linije
delovanjem forme) koja nastaje u trenutku gubljenja
kao i podunih sila, od- stabilnosti; odreduje se sa do
se proizvoljnog mnoitelja
Nepoznate postupka su
Faktori savijanja, izazvani Faktori savijanja, koji nastaju u trenutku
X, kao i drugi faktori pri savi janju:
delovanjem i gubljenja stabilnosti i karakteriu prvu
- uglovi zaokreta e, momenti savi-
podunih sila sopstvenu formu
janja M .

Nehomogene Homogene
Traene
Nepozate X , koje se nalaze reavanjem

Najmanji parametar pri kome
imaju reenja ne-
jednaka nuli
Cilj
Analiza stabilnog napregnutog stanja Iznalaenje opterenja u Ajlerov-
skom smislu
17.4. Lli\"IJSKI SISTEMI. IZNALAZENJE KRITICNIH
:i:J
stanja, koja se istrauju u drugom za-
datku, ne mogu biti realizovana iz dva razloga:
a) jer idealni sistemi u prirodi ne postoje i b) jer
odredena uz pretpostavku elas-
rada materijala, izazivaju u presecima tapova
male i srednje vitkosti takve napone pritiska, koji
daleko prevazilaze granicu proporcionalnosti.
Uzimanje u greki u izradi i
svojstava materijala u velikoj meri
menja prirodu rada sistema sa pritisnutim elemen-
tima.
Oblik prikazivanja rezultata kod zadatka-mini-
muma. Ako nam je poznata vrednost vode-
parametra u,;,, onda je para-
metar za pritisnuti tap pod br. k, na
osnovu izraza (17.108) jednak u"* = <iJ"u*.
forma za taj tap je
(17.109)
pri je koefzcijent slobodne duine (duine izvi-
janja)
7t 7t
(17.110)
u"* <iJ"u*
Ovde se pojam koeficijenta slobodne duine
(izvijanja) koristi u cilju to kompaktnijeg zapisa
rezultata istraivanja stabilnosti sistema.
Slobodna duina tapa = je jednaka
duini pritisnutog, zglobno oslonjenog
tapa iste tolike krutosti EJ," koji je po svojoj stabil-
nosti ekvivalentan posmatranom tapu.
Interpretacija rezultata kod zadatka-minimu-
ma. silu N"*' dobijenu u rezultatu reenja
uoptenog Ajlerovskog zadatka ne moemo shvatiti
kao realno je treba shvatiti
kao karakteristiku, kojom se ceni duina
tapa, njegova krutost i veza tapa sa sistemom.
Nk,;: u Ajle-
rovskom smislu moe imati svoj smisao:
a) Nk* predstavlja gornju granicu
realne sile. smo ranije ukazali
na to, da je takva ocena suvie gruba.
b) Nk* karakterie uticaj podune sile
na sile, momente i pomeranja u stadijumu
rada tapa. Priblina zavisnost (17. 75) nam pokazuje
da nam N
11
* karakter ie uticaj podune sile na
naponsko stanje tapa u stadijumu rada,
nezavisno od stvarne realizacije tog kri-

e) Nk* nam da
slobodnu duinu (duinu izvijanja) tapa, koja nam je
neophodna da bismo obavili po propisanoj
metodici SNiP (vidi 17.9).
17.4.2. Analiza stanja po
metodu sila i po metodu po-
meranja
Tri etape istraivanja. Konstruisanje spektra
vrednosti linijskog sistema po metodu sila
ili metodu pom eran ja obavlja se u tri etape:
5 Konstrukterski
l ) konstruie se spektar sopstvenih vrednosti
parametra za osnovni sistem;
2) konstruie se spektar javnih kri-
vrednosti parametra za zadati
sistem;
3) konstruie se pot puni spektar vred-
nosti parametra za zadati sistem, koji se
formira od spektra 2-ge etape uz dodavanje (u nekim
pojedinih elemenata iz spektra prve
etape.
Sopstvene vrednosti parametra
za osnovni sistem. Osnovni sistem u metodu sila
(odnosno pomeranja) formira se tako, to se iz zadat og
sistema udaljavaju (odnosno uvode) izvesne veze. U
kada osnovni sistem nije kompliko-
van, on je (odnosno
Osnovni sistem ima bezbrojno mnogo stepeni
slobode, pa tako i bezbrojni spektar sopstvenih
vrednosti parametra
Uot> Uo2' UoJ }
Y ot> Yo2> Y o1
(17.111)
Svakoj pojedinoj sopstvenoj vrednosti u
01
odgo-
vara sopstvena forma y
01
osnovnog sistema. Spektar
(17.111) se moe konstruisati tako, to se sa
nulom determinanta nekog sistema koje
karakteriu ravnoteno stanje osnovnog sistema:
D
0
(u) = O. (17.112)
Koreni te obrazuju spektar (17. 111),
koji stanje osnovnog sistema (u
Ajlerovskom smislu).
Kod osnovnog sistema po metodu pomeranja
imamo
D
0
u = sm- sm - - - cos - x ( ) II
. uk ( . uk uk
2 2 2 2
X II (sin uk - uk cos u") = O (17. 113)
gde se prvi izvod rasprostire na sve pritisnute ta-
pove, obostrano ukljetene, a drugi izvod se odnosi na
sve pritisnute tapove, je jedan kraj ukljeten,
a drugi zblobno oslonjen (vudi tabl. 17.2).
Analiza stabilnosti osnovnog sistema po metodu
sila zadaje ozbiljne Naime,
elementima spektra (111), u poretku ras-
moramo razlikovati parne sopstvene
vrednosti. Sopstvena vrednost u
01
imati parnost
r ako je
Uo, J- l< Uoi = Uo,J+l = ... = Uo,J+ r-1 < Uo, j+ r.
U tom se osnovni sistem raspada na r
nezavisnih delova, koji istovremeno dostiu
stanja pri u = u
01

Sve sopstvene forme y
01
osnovnog sistema uza-
jamno su ortogonalne, nezavisno od postojanja par-
nih sopstvenih vrednosti u spektru (l 7.111).
Javne vrednosti parametra opte-
za zadati sistem. Kao nepoznate u metodu
sila (pomeranja) pojavljuju se faktori sile (pomeranja)
34
X
1
, X
2
, X ,. . Posmatranjem n stanja
xk = 1 se pomeranja (reakcije) osnov-
nog sistema y
1
k (i, k = 1, 2, ... n) pri je Yik =
= ( =
u primene metoda sila (po-

meranja). Kanonske su linearne i homo-
gene u odnosu na nepoznate X k:
n
L
= O (i = 1, 2, ... n). (17.114)

k- 1
Koeficijenti tih se razmatraju kao
funk,cije parametra Yi" = Yu, (u).
Uslov postojanja reenja homogenih sistema,
od nule (17.114) sastoji se u tome, da deter-
minanta mora biti jednaka nuli [19, 21a, 36, 44):
Yu Y12 Y1n
D., (u) = Y21 Y22 Y2n = O. (17.115)
Ynl Yn2 Ynn
Koreni ove transcendentne prema u
formiraju beskrajni spektar javnih vrednosti
parametra za zadati sistem:
U:r;l> Ux2> .. u.,i . . . }
Yx1> Y.,2, y.,,
(17. 116)
svakoj javnoj vrednosti u,.
1
odgovara javna
sopstvena forma (kriva izvijanja) y.,
1
. Termin "javna",
kao i oznaka y.,
1
tu da posmatranu
sopstvenu formu zadatog sistema one vred-
nosti nepoznate X", koje nisu jednake nuli.
Kada se radi po metodu sila, onda je u
01
< uxt,
a po metodu pomeranja je obratan
Konstruisanje javnih sopstvenih formi. Me-
nepoznatim xk postoji bar jedna, koju moemo
sa jedinicom, = 1. Tada se sve ostale
vrednosti nepoznatih iznalaze iz jedna-
(17.114), pri u = u#.
Ordinata sopstvene forme ma u kojoj
sistema data je izrazom
n
Y1c1 = LYk xk,
k - l
(17.117)
gde je yk ordinata stanja
X" = l pri u = u.,
1
. Ako se primenjuje metod pome-
ranja, onda se vrednosti mogu i
tablice 17.7.
Potpuni spektar vrednosti para-
metra za zadati sistem.
Spektar javnih vrednosti parametra
u,.
1
(17.116) odraava samo one forme
krivolinijske ravnotee pri kojima je bar po jedna od
nepoznatih od nule. U nekim
su i takve forme ravnotee zadatog sistema,
kada su sve nepoznate jednake nuli: xk = o (k = l,
2, . .. n). je da takozvane skrivene forme
(za razliku od javnih) treba traiti onim sopstve-
nim formama osnovnog sistema, koje odgovaraju
spektru ( 17.111 ). Ako forme krivolinijske
ravnotee postoje, onda osnovni sistem nazivamo
nesavrenim. Osnovni sistem dobija naziv lanog
onda, kada skrivena forma krivolinijske ravnotee
odgovara prvoj od vrednosti parametra
za zadati sistem, to da ta skrivena
forma je.ste forma gubitka stabilnosti [36]. Skrivene
forme ravnotee su ortogonalne u odnosu na sva
stanja xk = 1.
Potpuni spektar vrednosti parametra
za zadati sistem
u,,,l, u,,,2, ... u*l' .. . }
Y,;, l > y,,,2,
sadri u sebi clemente:
(17.118)
l. Sve elemente u.,
1
javnih vrednosti za
zadati sistem (17. 116).
2. Sopstvene vrednosti za osnovni sistem u
01
ortogonalne su u odnosu na sva stanja
xk = l (gde je k = l, 2, ... n), a u tom
determinanta D., (. u
01
) ima (ne
vrednost.
3. Parne sopstvene vrednosti za osnovni sistem
jeSU U oJ = Uo,J+ 1 = ... - Uo,J+ r- 1> ako Se mogu
odabrati ne svi istovremeno nulti brojevi A
1
, A
2
, . A,
na takav da linearna kombinacija odgovaraju-
sopstvenih formi
Y = A1Yo1 + AzYo,J+ l + + ArYo.J+r- 1 (17. 119)
bude ortogonalna na sva stanja = l;
parnost u*
1
= u
01
jednaka je broju linearno nezavis-
nih kombinacija tipa ( 17 .119), koje zadovoljavaju
uslov ortogonalnosti.
Elementi uw na ovaj (17.118),
se u poretku
Ako skrivenih formi krivolinijsl;;e ravnotee nema,
onda se spektar javnih vrednosti ( 17 .116)
podudara sa potpunim spektrom vrednosti
(17.118).
Pri reavanju zadatka-minimuma, kada se me-
todom pomeranja iznalazi prva (najmanja)
vrednost parametra kao kriterijum gub-
ljenja stabilnosti moe se primeniti uslov (17.115).
Spektralna funkcija. Proizvod determinanti
S (u) = D
0
(u) D" (u) (17.120)
ima svojstva spektralne funkcije, i to:
a) funkcija S (u) je neprekidna, a ima i nepre-
kidni izvod;
b) koreni S (u) = O pri u > O for-
miraju potpuni spektar vrednosti zadatog
sistema ( 17.118) .
Izbor metoda i osnovnog siste-
ma. Pri izboru metoda i O'>novnog sistema
treba se drati optih napomena iz 17.3.
Ako izaberemo prost osnovni sistem i ako se on
relativno lako analizira, to nam ukazuje na uspeno
reavanje zadatka. Pri tome ne treba
uvek, teiti da se t akvo reenje gde je broj ne-
poznatih sveden na minimum, jer to i nije najbitnije.
17.4. LINEARNO- ELASTICNI LINIJSKI SISTEMI. IZNALAZENJE KRITICNIH 35
je ranij e a navedeni su i razlozi zbog
kojih se za analiziranje stanja tapnih sis-
tema primenjuje metod pomeranja, a ne metod
sila.
Ako se opredelimo za metod sila, onda se moe
koristiti osnovni sistem, koja se
dobija iz zadatog sistema putem nekih
suvinih veza. Kada koristimo metod pomeranja,
osnovni sistem se moe formirati
veza ne samo pojedinih tapova, i
grupama tapova.
Primenom takvih sloenih osnovnih sistema
smanjuje se broj nepoznatih Xk pa se tako smanjuje
i red n determinante Dx (u), ali se komplikuje analiza
osnovnog sistema i oteava konstruisanje determi-
nante D
0
(u) kao i iznalaenj e sopstvenih vrednosti
osnovnog sistema.
U svim i ocenjivanja
varijanti pri izboru osnovnog sistema,
mora se uvek imati u vidu ukupna sloenost, pa stoga
i rada, koji se mora ut.oiti tokom svih faza
pri
simetrije sistema. U pogledu
simetrije sistema vidi 17.3.2.
Kod sistema su sve sopstvene forme
ili ili U tim je
odvojeno konstruisanje spektara
vrednosti za i forme krivo-
linijske ravnotee, ali uz kasnije objedinjavanje
vrednosti parametra u jedan
skupni spektar (17.118).
17.4.3. Primeri istraivanja stabil-
nosti po metodu sila i po
metodu pomeranja
Primer 17.3. Treba istraiti stanja re-
gularne grede preko dva polja, prikazane na sl. 17.22.
Zadatak se moe reiti na tri
Varijanta a - metod sila. Osnovni sistem i jedi-
stanje prikazani su na sl. 17.22a.
Za osnovni sistem - prostu gredu raspona 2!
imamo
D
0
(u) = sin 2u = O,
a odatle je u
01
= sinj7t/2, pa spektar sopstvenih
vrednosti za osnovni sistem elementima
1t/2, 1t, 31t/2, 21t, 57t/2, 37t . .. (17.121)
pomeranje osnovnog sistema
je prema tablici 17. 5.
zs
o - (tgu-u)
11
- 2EJu3
Uslov stanja
Dx (u) = tg U - U = O (17.122)
dovodi nas do vrednosti
(17.123)
i tako prva tri elementa spektra javnih
vrednosti pri zadatom sistemu biti
4,4934; 7,7253; 10,9041 ... (17.124)
Zadati sistem
p p .j!_
IM?; . l7 :t
.;...:._ l -+- l --.t
a) . Metod sila Osnovn( sistem
f x,
}Jjx,
Stanje X
1
f

e) Metod ponieranja Osnovni sistem
Sl. 17.22
Ovaj spektar treba dopuniti elementima spektra
(17.121) kojima se skrivene forme krivoli-
nijske ravnotee.
Dijagrami funkcija D
0
(u) - tanka linija
Dx (u) deblja linija prikazani su na sl. 17.23a.
Za sopstvene vrednosti osnovnog sistema u
02
=
= 7t, U
04
= 27t, u
06
= 37t itd. determinanta Dx (u)
irna vrednost. Stoga navedeni elementi
ulaze u potpuni spektar vrednosti zadatog
sistema
1t; 4,4934; 21t; 7,7253; 37t; 10,9041 ... (17.125)
Ovde se osnovni sistem pokazuje kao laan u
odnosu na sve forme izvijanja. Te se
forme stoga nalaze sopstvenim, formama os-
novnog sistema.
Varijanta b - metod sila. Osnovni sistem
stanje prikazani su na sl. 17.22b.
Osnovni sistem se rasdvaja na dva nezavisna dela,
se stanj a jednim te istim
sopstvenim vrednostima.
Sl. 17.23
Iz
D
0
(u) = sin u sin u = O ( 17 .126)
nalazimo spektar, u kome se pojavljuju u
parovima (ponovljivost im je 2):
1t, 1t, 21t, 21t, 31t, 31t, .. . (17.127)
sopstvene forme, koje odgovaraju
svakom paru podjednakih sopstvenih vrednosti,
dobija se kriva, ortogonalna na
stanje X
1
= l. Prema tome, spektar (17.127) ulazi u
potpuni spektar vrednosti za zadati sistem.
J pomeranje osnovnog sistema je
21
i>
11
= --(1-u ctgu),
Efu2
a odatle je
D,. (u) = l -u ctg u = O. (17.128)
Gornja ima reenja (17.123), koja
formiraju spektar sopstvenih vrednosti (17. 124).
0
(u) i D,. (u) prikazani su na
sl. 17.23b.
Potpuni spektar vrednosti (17.125)
predstavlja sumu spektra sopstvenih vrednosti za
osnovni sistem ( 17 .127) i spektra j avnih
vrednosti za zadati sistem (17.124).
I u ovom se osnovni sistem pokazuje K,ao
laan u odnosu na forme izvijanja.
Te forme odgovaraju sopstvenim formama osnovnog
sistema.
Varijanta e - metod pomeranja. Osnovni sistem
i stanje prikazani su na sl. 17. 22c.
U ovom se osnovni sistem rasdvaja na
dva nezavisna dela, se stanja odreduju
jednim te istim sopstvenim vrednostima. I z
D
0
(u) = (sin u- u cos u) (sin u- u cos u) = O
(17.129)
iznalazimo spektar sopstvenih vrednosti osnovnog
sistema, svi elementi imaju parnost 2 :
4,4934; 4,4934; 7,7253; 7,7253; 10,9041; 10,9041 ...
(17.130)
sopstvene forme, koje odgovaraju
svakom paru podjednakih sopstvenih vrednosti,
dobijamo krivu, ortogonalnu u odnosu
na stanje X
1
= l. Prema tome, spektar
(17. 130) ulazi u sastav potpunog spektra
vrednosti za zadati sistem.
Reakcija osnovnog sistema po metodu pomeranja,
prema tablici 17.7 data je obrascem
_ 2EI L ) _ 2EI . uz sin u
ru - - - s (u - -- . '
l l sm u - u cos u
a odatle se dobija
sin u
D,.(u) = . = 0.
(17.131)
smu-ucosu
Koreni ove obrazuju spektar
1t, 21t, 31t, ... (17.132)
0
(u) i D,. (u) prikazani su
na sl. 17.23e.
Potpuni spektar vrednosti ( 17.125)
predstavlj a po sebi sumu spektra sopstvenih vrednosti
za osnovni sistem (17 .130) i spektra javnih
vrednosti zadatog sistema (17.132).
Ovde se osnovni sistem pokazuje kao laan u
odnosu na forme izvijanja. Te forme odgo-
varaju sopstvenim formama osnovnog sistema.
Spektralna funkcija. Ona za sve tri varijante
analiziranja (a, b i e) ima jedan te isti oblik:
S (u) = D
0
(u) D,. (u) = sin u (sin u-u cos u),
(17.133)
uz uslov da se mnoitelji koji ne na
rezultat. Dijagram spektralne funkcije dat je na
sl. 17.23d. Koreni S (u) = O
koren u = O) formiraju potpuni spektar
vrednosti (17. 125).
Primer 17.4. Portalni okvir sa pritisnutim stu-
bovima (sl. 17.24) predstavlja po sebi i
idealizaciju (u smislu koja
bi izazvala savijanje) sistema, koji je ranije raz-
motren - vidi t. 17.3.3.
17.4. LINEARNO-ELASTICNI Llr-.."''JSKI SISTEMI. IZNALAZENJE KRITICNIH OPTERECENJA
37
Ovde se istraivanje stabilnosti vri po metodu
pomeranja. Osnovni sistem i stanja prika-
zani su na ranijem crteu 17.19.
(J
SI. 17.24
Na osnovu (17.113) imamo da je
D()
. u( . u u u)
0 u = sm z- sm
2
- -
2
- cos
2
x
x (sin u -u cos u) = O
a odavde se dobija spektar sopstvenih vrednosti os-
novnog sistema:
1,43031t'; 21t'; 2,45901t'; 2,86061t', ...
Uslov zadatog sistema je
L
5
+4 2
D" (u)= 2 Ll + 4
L5 L3
Sada se redom uzimaju uzastopne vrednosti pa-
rametra u pa se determinanta
Dx (u) direktnog toka Gausovog algoritma.
Sfu.
j_
\
o
Q6$91
1/
1\faeos
""
7(
0,2
0,6"'
0,8 1,0 1,2
:\, 1,4 1,6\1,8
'""'
J
1,2J.i2
Sl. 17.25
Dijagram spektralne funkcije S (u) == D
0
(u). D" (u)
prikazan je na sl. 17.25. vrednosti para-
metra su:
0,6697n; 1,2332n; 1,68067t; .... (17 .134)
Skrivenih formi krivolinijske ravnotee u
ovog primera nema, a do gubljenja stabilnosti dt>lazi
pri vrednosti sile
El
N*- = (0,6697n)2 - .
.. f2
17.4.4. Kvalitativna analiza stabil-
nosti linearno linij-
skih sistema
Analiza stabilnosti linijskih sistema obuhvata,
drugih posebnih zadataka, svakako i
vanje stepena nestabilnosti sistema [27, 29, 36).
Zadat nam je proizvoljni pozitivni broj u, a treba

l ) stepen nestabilnosti sistema v pri parametru
u- E (gde je E mali broj), t.j. broj ele-
menata potpunog spektra vrednosti (17.118),
koji se nalaze u otvorenom intervalu O < u,u < u;
2) viestrukost (ponovljenost) q vred-
nosti u*
1
= u koja je jednaka sa ispitivanim brojem u
u potpunom spektru ( 17 .118); pri q = O broj u
u taj spektar ne ulazi;
3) stepen nestabilnosti sistema v ' = v + q pri
parametru u +E, t.j. broj elemenata
potpunog spektra vrednosti (17.118) koje se
nalaze u intervalu O < u*; < u.
Kvalitativna analiza stabilnosti nam omogu-
da damo odgovor na ta pitanja, i bez konstruisa-
nja potpunog spektra vrednosti (17.118).
Ako nam je poznat spektar sopstvenih vrednosti za
osnovni sistem (17.111), onda nam je za reavanje
ovog zadatka dovoljno da samo jednom
determinantu Dx (u).
Uzimamo da su nam za ispitivani broj u poznati
podaci:
v - broj sopstvenih vrednosti za os-
novni sistem svaku od ponovljenih vred-
nosti), t.j. broj elemenata spektra (17.111),
se u intervalu O < u
01
< u;
r, - broj ponovljenih sopstvenih vrednosti u u
spektru za osnovni sistem (17.111); kada jer = O,
tada broj u n:e ulazi u taj spektai'.
Direktni to!<; Gausovog algoritma dovodi si-
determinantu Dx (u) do trouglastog oblika:
Yu Y12 Y1n
D" (u) =
Yz1 Yzz Yzn
Ynl Ynz Ynn
O O ... fl. n
(17.135)
Koeficijenti stabilnosti su brojevi p,
1
, p,
2
, .
fl.n, po glavnoj dijagonali t rouglaste deter-
minante. Ti se koeficijenti izraavaju kroz glavne
minore ll
1
determinante D .,Cu) na
(17.136)
koeficijentima stabilnosti razlikujemo:
nulte, pozitivne, negativne i besko-
vrednosti. Neka je v
0
- broj nultih vrednosti,
38
,,_ - broj negativnih vrednosti i v'" -
broj vrednosti. Tada se stepen nestabil-
nosti na osnovu odnosa [30], i to:
Broj
l
Metod sila
l
Metod
pomeranja
-
l
-
"-"o- v_ + +
( 17.137)
q = T+ veo T+ v
0
- 'Ico
v' = '' + q = l-;;- + T - "-- 'Ico v + T+ v
0
+
Iz toga kada je pri nekoj vrednosti
parametra u osnovni sistem stabilan
(u < u
01
, v -O) a svi koeficijenti stabilnosti su
i pozitivni (v
0
= v_ = veo = O) onda je i
zadati sistem stabilan.
Kada se koristi metod pomeranja, za gubitak.
stabilnosti sistema (nj egovo stanje pri naj-
manjoj vrednosti u,J su tri
stvari: a) osnovni sistem je st abilan (u,;, O (i = l, 2, ... n- l ) i
e) poslednji koeficijent stabilnosti je fL,. = O.
Kvalitativna analiza je veoma efikasna pri od-
vajanju k.orena D" (u) = O pri konstrui-
sanju spektra vrednosti, k.ao i pri reavanju
zadatka-minimuma.
Primer 5. Kvalitativna analiza. Okvir sa pri-
tisnutim stubovima (vidi sl. 17.24) je analizovan u
prethodnom primeru 17.4 po metodu pomeranja.
Pri vrednosti u = 1, 5 n- determinanta je
26,207 2 22,207
D" (1,5 n-) =
2 3,298 3,308
22,207 3,308 -15,590
26,207 2 22,207
o 3,145 1,614
o o -35,230
= 26,207. 3,145 (-35,23) = -2,904.
Ovde je v
0
= veo= O, v_= l. Broj sopstve-
nih vrednosti osnovnog sistema = l , jer je
1,5n- > 1,4303n- = u
01
; r = O.
Stepen nestabilnosti sistema jednak je:
v' = v = 'i + r + v
0
- v_ = l + O + O + l = 2,
to da ispitivana vrednost parametra
u lei druge i vrednosti :
u*2 < 1,5n- < u*3
Ova ocena se i sa spektrom
(17.134).
17.4.5. Stabilnost tapova, obostrano
ukljetenih
tap a - b koji ulazi u sastav sistema
moemo posmatrati kao obostrano, uk,lje-
ten tap preko jednog raspona (sl. 17. 26) .
JltJ <l",p" .u. ,
t:J
j.__ L ___:_j.
Sl. 17.26
Veza posmatranog tapa sa sistemom u a
je t ri koeficijenta krutosti fLu,
v .. , Pa Pri zaokretu a za ugao ea = l na elas-
osloncu se javlj a momenat fLa, kao i sila Pa>
up,ravna na prvobitnu osu tapa. Linearno pomeranje
a, oa = l izazivaju na osloncu sila
va i momenat Pa Na isti takav koeficijenti
k,rutosti fLb, vb i pb vezu posmatranog tapa
sa sistemom u b.
Zadatak. se reava metodom pomeranja.
neimenovane (bezdimenzionalne) parametre krutosti
fL
1
l vJ3 pi [ 2 .
mi = El ; n, = El; r1 = El (t = a,b) (17.138)
dobija se kriterijum stabilnosti:
D" (u)=
L 3
L 3 + rb = O
L 4
L4 + nb
(17.139)
a) , )l.a j.J.
0
EJ M

b)
[J
e)
N [J
- Jl}La
Jo--- L ---t
Sl. 17.27
reakcije se zanemaruju, uzi-
da su jednake nuli p" = Pb = O. Pri tome se
(sl. 17.27a) broj parametara krutosti moe umanjiti i
svesti na svega tri,
v[3
n =--
El
(17. 140)
17.4. LINEARNO-ELASTICNI Ll!\"''JSKI SISTEMI. IZNALA:ZENJE KRITIC'NIH OPTERECENJA 39
i sheme, ekvivalentne po njihovoj stabil-
nosti (sl. 17.27b, e).
Tada se kriterijum gubljenj a stabilnosti transfor-
mie na oblik:
m.mb (L
4
+ n)+ (ma + mb) L
1
(L
6
+ n) + L4 (n -
- u2) = O (17.141)
ili na oblik:
m.mb [2 (l - cos u) - A sin u] + (ma + }
t mb) u(sin u- A cos u) + Au2 sin u = O; ( 17.142)
A = u ( l - u
2
fn).
Ako tapni sistem, i pritisnuti tap
a- b ima u sebi i jo neke druge pritisnute elemente,
oda koeficijente krutosti f.L, v i p moramo prethodno
na osnovu po deformisanoj shemi.
Ako pak u sistemu nema nekih drugih pritisnutih
elemenata, onda se koeficij enti krutosti iznalaze na
poznate,
17.4.6 Stabilnost kontinualnih greda
na pomerljivim os-
loncima
Metodi istraivanja stabilnosti. Svojstvo elas-
pomerljivog oslonca se
osoro :
- reakcija oslonca
y" - njegovo linearno pomeranje
v" - koeficijent krutosti.
(17.143)
Reavanje ovog zadatka po metodu sila dovodi
do pet momenata. Moe se primeniti i
etod pomeranja, kao i metod.
Ovde se prikazati metod reavanja,
desan za obavljanje na elektronskom
EVM.
Metod reenja. Pnmenjene oz-
e su jasne- prema sl. 17.28. se zasniva
vie puta rekurentnim zavisnostima
(17.144)
gde su oznake:
(17.145)
Prve dve od (17. 144) predstavlj aj u od-
nose metoda parametara, iz-
raava uslov ravnotee raspona a je uslov
oslonca k.
Uzmimo da je levi kraj grede zglobne oslonjen,
pa imamo da je y
0
= M
0
= O, a e
0
i H
1
su
nam nepoznate. Prvo reenje se zasniva na
pri vrednostima
Yo = M
0
= eo = O i H
1
= l.
Postupnim primenjivanj em rekurentnih izraza
(17. 144), pri k = l, 2, ... n dolazimo do vrednosti
y;" o;., M;. i H;. ... J... Drugo reenje zasniva se
na vrednostima
Yo = Mo = H
1
= O i eo = l.
prema (17.144)
dolazimo do vrednosti y;.', e;,', M;;, ...
1
.
Potpuno reenje dobija se kao suma dvaju deli-
reenja:
y ,. = y;, H
1
+ e
0
,
en =

itd.
Kriterijumi stabilnosti se dobijaju u skladu sa
uslovima oslanjanja desnog kraja grede.
Regularne grede. Kada je l" = l, El" = El,
= N, v,. = v greda bit i regularna.
parametar u,,, zavisi od broja raspona n,
od uslova oslanjanja krajeva grede i od bezdimenzio-
nalnog parametra krutosti
'1/3
m = - .
El
(17.146)
Ako imamo broja otvora
(n = oo), tada uslovi oslanjanja krajeva grede nemaju
nikakvu ulogu. vrednost parametra opte-
t ada iz
m =
2u2 (l - cos u)
( l + v' sin ufu)2
(17. 147)
Zadatak I. G. Bubnova. Za regularne grede,
postoji vrednost parametra krutosti
nih oslonaca m
0
, pri kojoj vrednost para-
metra postaje u* = 1t. Tada se svaki
Sl. 17.28
40
raspon grede izvija po polutalasu sinuoside, a elas-
oslonci se ponaaju kao apsolu.no kruti. Dalje
parametra krutosti oslonaca
(m > m
0
) vie ne krutost sistema [6].
vrednost parametra krutosti
oslonaca data je izrazom [21a]:
m
0
=27t
2
(t +cos 7t ),
n +"t'
(17.148)
gde je " = 1/2 ako je krut samo jedan od krajnjih
oslonaca, ili je " = O, ako su oba krajnja oslonca
kruta.
17.4.7. Stabilnost kontinualnih greda
na obrtnim oslon-
cima
Metodi istraivanja stabilnosti. Svojstvo elas-
obrtnog oslonca je odnosom
(17.149)
gde su: Mk - momenat u preseku nad osloncem
momenat),
ek - ugao zaokreta toga preseka,
fl., - koeficijent krutosti oslonca.
Reavanjem zadatka metodom pomeranja do-
lazimo do tri obrtna ugla (sl. 17.29), koja
glasi:
- L2 (uk) + -
+ - -Lt +
[E/k Elk+1 (
lk lk lk+l
(17.150)
Ovde se prikazuje metod reavanja, koji je na-
podesan za obavljanje na elektron-
skom EV M.
Metod inih odnosa. Levi ini odnos dobi-
jamo po rekurentnom obrascu (23a]
[L
(
Lz ]}
+ rk 1 uk) + mk + '
(17.151)
gde su oznake:
(17. 152)
vrednost levog inog odnosa je data
izrazom:
(17.153)
Kada je levi kraj grede kruto ukljeten, tada je
fl = oo i F
1
= oo, a ako je krajnji levi oslonac na
zglobu, onda je fl = O.
Postupnim vrednosti F
1
, F
2
,
... F,. mi dolazimo i do kriterijuma gubljenja sta-
bilnosti
D (u) = F,.F:, - l = O,
gde je desni ini odnos jednak:
F' _ L
1
(u,.) + mn.
"- - - L
2
(u,.)
(17.154)
(17. 155)
Kada je desni krajnji oslonac kruto ukljeten
m,. = oo,F,. = -oo,tadaiuslov(17.154) imaprostiji
oblik:
D(u) = - F,. = O. (17.156)
sve vrednosti !lk = O dobija se reenje
zadatka o stabilnosti kont inualne grede na krutim
osloncima.
17.4.8. Stabilnost okvirnih sistema
Metodi istraivanja stabilnosti. Za iznala-
:lenje parametara okvirnog
sistema se metod pomeranja, kvalita-
tivna analiza i konstruisanje spektralne funkcje.
Jednoetani regularni okviri sa vie polja.
Stubovi su ukljeteni u tle (temelje) a sile pritiska su
proizvolj no (sl. 17 .30).
Koeficijent slobodne duine za i-ti stub je prib-
lino jednak:
fJ. 2 + 5K J N"
1
. . d
t--1 =
1
+ SK N' a 1 ne manJe o
(3, = 0,7 -T- 0,5 k.
l +k
(17.157)
17.4. LINEARNO- ELASTICNI Llr-."'IJSKI SISTEMI. IZNALA2ENJE KRITICNIH
41
U donjim izrazima n broj polja (otvora,
raspona), pa imamo:
K = 2n + 3k
n + 4
l n
N,. =-- )' N
1

n+ l j":o
(17. 158)
Okviri sa stepenasto stubovima.
Stub, koji sadri nekoliko deonica, od kojih svaka
ima konstantnu krutost, ali od krutosti
drugih deonica, moemo razmat rati kao skup nekoliko
tapova sa po jednim rasponom, - ako pri formi-
ranju osnovnog sistema po metodu pomeranj a uve-
demo na granicama tih deonica dopunske oslonce,
koji zaokret tog preseka i njegovo hori-
zontalno pomeranje (sl. 17.31). Na taj se broj
nepoznatih xk kao i red determinante
D., (u) .
a) b)
Sl. 17.31 Sl. 17.32
Druga tretiranja se sastoji u tome,
da se prethodno istrai stepenasti stub. Posle izna-
laenja reakcija od linearnog pomeranja i zaokreta
gornjeg kraja stuba, mi njega moemo posmatrati kao
elemenat preko jednog otvora u osnovnom sistemu
po metodu pom eran ja (sl. 17 .32).
Okviri sa stubovi ma se krutost nepre-
kidno menja po visini stuba (sl. 17 .33). Pri iz-
vesnim zakonima menjanja krutost i stuba EJ (x)
reakcije osnovnog sistema pomeranja izraavaj u se
u zatvorenom (implicitnom) obliku (vidi 17.5.3).
:.:
J
'. ""
_J
Sl. 17.33 Sl. 17. 34
Visoki, a uski okviri (sl. 17.34).
stabilnosti, zasnovan na zanemarivanj u osnog zbi janja,
daje samo u onim
vima, kada visina okvira H nije od njegove
estostruke irine B (H < 6B).
6 Konstrukterskt
Metodi istraivanja stabilnosti visokih uzanih
okvira sa uzimanjem u obzir i osnog zbijanja eleme-
nata, prikazani su u navedenom delu [19].
17.4.9. Stabilnost tapa u
sredini
Diferencijalna zadatka i njen
opti integral. Linearno sredina se su-
protstavlja izvijanju tapa tako, to stvara
nje na t ap (sl. 17.35) izrazom
-p = ey, (17. 159)
gde je e koeficij ent krutosti te s:edine.
Sl. 17.35
Diferencijalna izvijanja pritisnutog
tapa glasi:
Ely
1
V + Ny" + ey = O. (17. 160)
U ovom se govori i o gredi na
podlozi (Vinklerovoj podlozi) sa koeficijen-
tom posteljice e.
Ako su krutost El , sila pritiska N i koeficijent
krutosti podloge (posteljice) e uvek isti po celoj
duini tapa l, onda opte reenje homogene jed-
(17. 160) pri vrednosti u2 > v'm glasiti
(17.161)
U gornjoj se javljaju znaci:
v1, 2 = J J ( r-m; l
(17. 162)
J
N cl
4
u = E l l, m = EJ.
Zglobno oslonjeni tap (sl. 17.3n).
opte reenje (17. 161) uslovima
y = M = O pri x = O i x = l i da je deter-
minama te jednaka nuli, dolazimo do
uslova stanja
D (u) = sin v
1
sin v
2
= O. (17.163)
Odavde se dalje nalazi
(17.164)
pa je prema tome kvadrat parametra opt e-
jednak
m
= (n 1t)
2
+ --.
"' (n7t)2
(17. 165)
Celi broj n mora biti izabran tako, kako bi veli-
bila najmanja: prema tome imamo:
o < m< 47t
4
n = l
n = 2
< m< n = 3
Ako razmatramo kao funkciju neprekidnog
argumenta n, tada iz uslova minimuma ui, moemo

2v'm. (17. 166)
Ovo priblino reenje zadatka nam daj e -
uopte uzev - neto smanjene vrednosti za u*, ali
u kada je m = 1r\
8l7t
4
respektivne vrednosti se poklapaju sa
reenj em (17.165).
Druge sheme oslanjanja krajeva tapa mogu
nas dovesti do kada je u2 < 2 v' m, pa
tada (17. 160) imati oblik od
(17. 161). U navedenom radu pod [35] je
niz takvih shema. U istom tom radu je
istraen i grede na podlozi optijeg
tipa.
17.4.10. podaci za izna-
laenje slobodnih duina (du-
ina izvijanja)
Obrasci, tablice i dij.1grami za slo-
bodnih duina (duina izvijanja) pritisnutog tapa,
u sastav tapnog sistema nalaze
se u mnogim izdanjima, kao naprimer u [2, 3, 12,
19, 21, 27, 36, 44], kao i u prvom tomu ovog " Pri-
prvo izdanje, str. 748 i dalje.
Mnogi dijagrami za slobodne du-
ine (duine izvijanja) nalaze se u delu [21b] .
17.5. LINEARNO-ELASTICNI PRITISNUTI TAPOVI SLOENOG PRESEKA. TAPOVI
SA PROMENLJIVOM PO DUINI I PROMENLJIVOM
SILOM PO DUINI TAPA
17.5.1. Pritisnuti tapovi sloenog
preseka
Uticaj sile na
pritisnutog linearno i zglobno
oslonjenog tapa ocenjuje se prema priblinom
obrascu F. Engessera (1891 g.).
NA
N. .. = (17.167)
l + a.NA/GF
Gore je NA Ajlerova sila, G je modul
smicanja, F je povrina preseka, a oc je
koeficijent, koji zavisi od oblika preseka
tapa.
Neka je P.
0
= !* fr vitkost tapa sa proizvoljnim
uslovima oslanjanja krajeva, l*- - slobodna duina
(duina izvijanja), ar- inercije. Tada je
napon tapa
1t2E
(j*= --.
A
2
rect
(17. 168)
Gore je E - modul a redukovana
vitkost je data odnosom
(17.169)
Kod punih (monolitnih, masivnih) tapova,
popravka, koju unosi drugi sabirak pod korenom je
zanemarljivo mala.
Sloeni tapovi. U tapove sloenog preseka
ubrajamo (sl. 17.37): a) sloene grede sa modanici-
ma, b) reetkaste tapove i e) okvirne tapove (tapo-
ve, povezane podvezama). Ovde se delovanje
ne sile ne prenosi na tap kao ravnomerno podeljeno
po celoj duini tapa, se prenosi samo u
nim pa se stoga obavezno mora uzeti u
obzir pri
a) b)
e)
L
Sl. 17.37
Najprostije reenje se zasniva na obrascu ( 17.168),
kada je redukovana vitkost sloenog tapa
( 17.170)
Izrazi za A
2
u pojedinim posebnim mogu
se u tomu I ovog str. 765 i
dalje, kao i u SNiP.
ta p, od dve grane (sl. 17. 38),
Rigoroznije r eenje zadatka (35) dovodi nas do
sile

----'----- ,
Elk
( 17.171)
17.5. LINEARNO-ELASTICNI PRITISNUTI STAPOVI SLOZENOG PRESEKA ... 43
gde je El - krutost prema savijanju preseka,
posmatranog kao puni presek; = E/
1
+ E/
2
-suma krutosti na savijanje svake pojedine grane u
odnosu na teite njenog preseka.
Koeficijent se po obrascu
(_::_____ + _1_ + _ 1_ ) !_,
1t
2
EF
1
EF
2
o
(17.172)
u kome su : F
1
i F
2
- povrine preseka
grana, e - rastojanje teita preseka dve-
ju grana, T - sila po jedinici duine,
i o - deformacija smicanja oblinjih
vlakana, koja pripadaju granama, na mestu
gde se one povezuju podvezama (ili na drugi koji

Sl. 17.38
Ako se zanemare krutosti pojedinih grana
u sa preseka u celini
El, onda izraz za silu (17.171) postaje struk-
turno obrascu (17.167).
17.5.2. Pritisnuti stepenasti tapovi
Stepenastim tapom nazivamo tap sa jednim
rasponom, pravolinijske ose, koji se sastoji iz
nog broja deonica od kojih svaka ima konstantnu
krutost i konstantnu (na duini te deonice) pritisku-
silu. Pretpostavlja se da se materijal ponaa kao
linearno Za svaku pojedinu deonicu ponao-
sob vae postavke iz poglavlja 17.2. -
sile deluju po osi tapa, a sistem je
idealan. Treba
u ajlerov&kom smfslu. -
Usvojeni su simboli (oznake) - sl.
17.39.
n - ukupni broj deonica
k - brojna oznaka (k = O, l, 2, . .. n)
i broj deonice (k = l , 2, ... n)
lt - duina deonice
Elk - krutost deonice
Nk - poduna sila pritiska na toj deonici
fLo, fL,. - koeficijenti krutosti ukljetenja
na krajevima tapa.
Parametar na deo nici k jednak je:
(17.173)
o
1(-1 l{
1(+1
rt1
flq
E'JI(,NI(

L,
lx
lx t in.
Sl. 17.39
Metod inih odnosa. Polazi se od pretpostavke
da je jedan od krajeva tapa linearno pokretan u
pravcu, upravnom na osu tapa (v. sl. 17.39). Os-
novna rekurentna zavisnost za levi ini odnos glasi
[23a]:
Elklk+J uksinuk+l
Fk+
1
= cos uk+ l + X
El k+
uk+
1
sin uk
X (cos u"- ;J.
(17.174)
vrednost levog inog odnosa je
F
+
sin ul fLo/I
1
= cosu
1
-- --.
ul Eft
(17.175)
Kada je !Lo = O (zglobni oslonac) onda je F
1
=
= cos u
1
Ako je fLo = oo (kruto ukljetenje), onda
je F
1
= oo.
Kriterijum gubljenja stabilnosti sada glasi
D (u) = - l = O (17.176)
pri je vrednost desnog inog odnosa
F
' +sin u,. !Ln l,. (
17
.
177
)
n= COSU,. - - --.
u,. El,.
U slobodnog gornjeg kraja tapa [J.,. = O.
Ako je [J.n = oo (kruto pokretno ukljetenje), onda
kriterijum stabilnosti dobija prosti ji oblik:
D(u) = F,. = O. (17.178)
Gore je n- parametar Naj-
manji koren u* (17.176) ili (17.178) tada
predstavlja vrednost tog parametra (vidi
17.4.1 i 17.4.2).
_ Met_od ree,Ya, prikazan u t. 17.4.6,
nam da istraimo stabilnost stepenastog
tapa pri bilo kakvim uslovima oslanjanja njegovih
krajeva. Tada u rekqrentnih odnQsa (17.144)
treba staviti v" = O i H" = H. -
17.5.3. Pritisnuti i pritisnuto-savijeni
tapovi sa neprekidno (po du-
ini) promenljivom
Pritisnuta-savijeni linearno tap pro-
menjive krutosti po duini El (x) izloen je savijanju
od samog Diferencijalna
savijanja glasi
El (x) d2y + Ny + M = O, (17.179)
dx2
gde su xi y koordinate na savij enoj osi
noj liniji) tapa, N je konstantna po duini pritisku-
sila, M je momenat savijanja od opte-
p (x) bez uzimanja u uticaja podune
sile.
To je linearna drugog reda sa pro-
menljivim koeficijentom pri starijem ona se
moe integrisati i metodi reavanja zadatka
stabilnosti prikazani su u t. 17.5.5.
Tablica 17 .ll
Reakcije osnovnog sistema po metodu pomeranja za linearno tap promenljivog preseka
l
M1
Shema tapa -
N
H
N N l <t> 10 - <l> oo
- -
H
D
l l
$ M! lw + <l>oo

'
H t
D
l l
K
W + <l>1o ...;,.L
N
-
D
H
M
/<1>20
-l t H t-
<l>2o + l<l>u
l

t
<1>20
Ht t
<l>2o + l<t>n
H
.
!!.. l';,!!
o
.4!
1'1"'\.13
N
--
F t o

Ht t
U daljem tekstu se razmatra reenje zadatka u
posebnom kada se (17.179) inte-
grie u zatvorenom obliku.
Opte reenje Neka je cp
1
(x) re-
enje homogene dobijene iz (17.179) pri
M = O. Drugo linearno nezavisno reenje homogene
dobija se prema Liuvilovom obrascu
. .. . .. '
X
cp
2
(x) = w cp
1
(x) J [cp
1

(17.180)
o
l
M2
l
H
i
- -
N N
lw + oo W + <t>1o
D D
--
l<l>o1 - <l>oo W- <l>o1
-------
D D
W - <l>o1 <l> u
--
D D
o
<1>20
<t>20 + /<1>21
-
l
o
<l> u
-
<1>20 + /<)),1
-
l
Z <l> oo <l>
-
-
l<l>1o - <l>oo l<l>1o - <l>oo
<l> oo <l>1o
- -
l<l>1o - <l>oo l<l>1o -
gde je w - konstantan broj, jednako vronskijanu
sistema fundamentalnih funkcija cp
1
(x) i cp
2
(x)
w = l l
'PI cpz
Opte reenje (17 .179) glasr: -
(17. 181)
gde SU C
1
i C
2
konstante, a yH je .reenje
zavisno od
17.5. LINEARNO-EI,ASTICNI PRITISNUTI STAPOVI SLOZENOG PRESEKA ..
45
Neka na deonici tapa x > z deluje ravnomerno
pode1jeno p; tada biti
H p \Tf' ( )
Y = - r
00
x, z
N
(17. 182)
gde je funkcija uticaja jednaka
(x - z)
2
l x
ho(x,z) =

(17.183)
2 w z
U gornjem izrazu je
izvodne funkcije (x, z) i <P
00
(x,
se u daljem radu simbolima:
(17.185)
Delovanje ravnomerno podeljenog p,
koncentrisane sile P i sprega sila (spoljneg momenta)
M
1
, sa napadnom na apscisi z daje nam:
H p p Mt
y (x) =-'Y
00
(x, z )- - 'Y
01
(x,z)- - 'Y
02
(x, z)
N N N
(17.186)
Reenje u obliku parametara se
dobija, !)ada konstante cl i c2 izrazimo
parametara Yo i 6
0
= (dyfdx)
0

(vidi 17 .2.2),
60 "" ( ) M0 -
Y = Yo x, O - - 'Y 02 (x, O) +
W - . N
+ Ho'P'ot(x, O) + yH __
N . .
(17.187)
Za diferenciranje po x dovoljno je da se doda
jedinica prvim indeksima funkcija 'Y i <P.
tog pravila dobijaju se iz ( 17.187) izrazi za e= y ' i
M = El (x) y".
Metod pomeranja. Reakcije. osnovnog sistema
po metodu pomeranja za tap neprekidno pramen-
ljivog preseka date su u tablici 17 .ll, u kojoj l obele-
ava duinu tapa.
<!>
1
=;= <P t k (l, 0), D = 2w + <P
10
- <P
01
+ l<P
11
(17.188)
Zadatak stabilnosti. pritisnuti tap
promenljive krutosti po svojoj duini jeste idealni
sistem, pri korne je gubljenje stabilnosti pri
razgranavanju ravnotenih oblika. sila se
nalazi tako, to se deterrninanta homogenih
koje izraavaju uslove ravnotee - ujed-
sa' nulom. '
: . tapova preko jednog raspona,
obostrano ukljetenih (sl. 17.40). U opta-
va se i svodi na tapa promenljive krutosti
Tablica 17.12
Reakcije osnovnog sistema po metodu pomeranja
za linearno tap promenljivog preseka
Shema tapa
l l v l
Kriterijum
H-
oo oo oo D=O
l
rt
oo oo o <Du = O
l
l l
H-
oo o oo
l <l>o1 + <Doo = O
l
l
-
H-
oo o o <Do, = O
l l
H-
o oo oo
<Doo - l <l>1o = O
- - - ".
' "
-
4

o oo o <l>1o = O
l
H-
o 1 <Doo = O
N
1
- E3(x) _ft1;+:!

' -,.
---b - -- - -
Sl. 17.40
zadatak, razmotren u 17.4.5. Kriterijum gublj enj a
stabilnosti sada do bij a o b lik:
1!-a /!-b (2w + <l>lo - <l> ot + v<l>u) + /;J-a (- <l> oo -
N N N
(17.189)
gde j e
v = l - N/'1. (17. 190)
U tablici 17.12 dati su kriterijumi gubljenja sta-
bilnosti za tapove promenljivog preseka sa
uslovima oslanjanja njihovih krajeva. Te se
dobijaju iz (17 .189), koeficijentima krutosti
oslonaca f-l,., /!-b i v vrednosti O i oo.
17 .5.4. Pritisnuti tapovi se kru-
tost menja po eksponencijal-
nom zakonu
Zakon menjanja krutosti. Uzima se da se
krutost tapa menja po eksponencij alnom
zakonu (sl. 17.41)
(17.191)
gde je x - apscisa na osi tapa od pola O, a
a i b su apscise krajeva tapa (b > a). El ma.x je
krutost tapa (pri x = b).
o
.
r
l
l
b
Sl. 17.41
Opti Cl -=? 2. Reenje diferencij alne jed-
( 17 .179) se izraava
funkcija prvog i drugog reda
sa indeksom r = 1/l el - 21 i argumentom
2- a
x = l 2ur k ( : f2; u = J l;

b
(17.193)
Vronskijan sistema funkcija q>
1
, cp
2
jednak je
w = (2 - Cl)/rc.
Funkcija
(17.194)
zavisi od dvaju argumenata:
- 2ur
b = 1 -k;
(17. 195)
indeksi i, J dobijaju vrednosti r, a s = r + sign (Cl-2).
Kriterijumi gubljenja stabilnosti (17. 189) za
pritisnuti tap sa osloncima (vidi sl.
17. 4) sada glase
[
a-1 2 " J
m,. mb 2k 2 (1- k reu Cl+ F" - kl F,. - AF,. +
" "
+ m,. u (k2F,, + AF .. ) + mbuk2 (F,, -AF,.)+
(17.196)
gde su oznake:
m
- f.lbl .
b ---,
Elma.x
A = u(:)
(17.197)
Posebni Cl = 2. da je
2u > l - k, t .j. da sile nije suvie
mala, nalazimo da je
cp
1
(x)
= v'xsinx (17.198)
gde je
ln x,
(17. 199)
Kriterijum gubljenja stabilnosti (17. 189) za
pritisnuti tap na oslo neima glasi :
m,.mb[ 4p v'k- 2p (1 + k) cos 'A + ( 1 -k- A

2
ku sin 'A + A(sin).. -
1-k 1-k
2p cos 'A)] + mb ku sin 'A.:_ A (sin 'A + 2p
1 -k
cos 'A)] + A
2
ku3 sin 'A O; 'A = _-p ln k. (17.200)
1 - k
2u < l -k detaljno je u [35] .
podaci. Veliki broj zadataka iz
stabilnosti pritisnutih tapova, se
krutost menja po eksponencijalnom zakonu
je u radovima A. N. Dionika [14] i A. R. Ranjicina
[35]. Dijagrami za slobodne duine tak-
vih tapova dati su u radu [23b].
17.5. LINEARNO-ELASTICNI STAPOVI, PRITISNUTI SLEDUJUCIM SILAMA
47
17.5.5. Pritisnuti tapovi sa promen-
ljivom krutof.u po duini kao
i sa promenljivom pritisku-
silom
Diferencijalna savijanja. Pravoli-
nijski tap promenliivog preseka i k;rutosti EJ (x)
pritisnut je koncent!isanom (aksijalnom) silom S i
- --.-----
f
y
EJ(x)
ravnomerno raspodeljenim podunim
s (x) - vidi sl. 17.42. Pod tim okolnostima sila
pritiska u sa koordinatom x biti
X
N (x) = S + J
(17.201)
o
a momenat savijanja biti dat izrazom
X
M= M
0
+ H
0
x+ Sy +J [y- (17.202)
o
dvaput po x oba dela odnosa
M (x) = -EJ (x) y" (17.203)
i u vidu da je
M'(x) = H
0
- Sy' = H
0
+
dx
0
+ N(x)y',
dobija se diferencijalna savijanja
[EJ(x)y" ]" + [N(x)y']' = O
ili, koja u razvijenom obliku glasi:
(17.204)
EJyiV + 2 EJ'y'" + (EJ" + N) y" + N'y' = O.
(17.205)
Zadatak stabilnosti nastaje i kada nema
nog na tap, kao i pri istovrsnim
nim uslovima. tada poduna
S sa kS, a s (x) sa ks (x), iznalazi se vrednost
parametra k*, pri kome dolazi do gubitka
stabilnosti u Ajlerovom smislu. U daljem tekstu se
prikazuju dva metoda za reavanje tog zadatka.
integrisanje uz kori-
metoda parcijalnih reenja. Od
parametra, y
0
, yo, Yo' i yo" dva su nam poz-
nata iz uslova oslanjanja levog kraja tapa; druga dva,
preostala parametra simbolima
Z
1
i Z
2
(17.205), pri nekoj fiksiranoj
vrednosti k se integrie po metodu Runge-
-Kutta dvaput: jednom pri Zl = l i Z
2
= O, i drugi
put pri Zl = O i Z
2
= l. Nalaganje tih dvaju parci-
jalnih reenja nam da formuliemo gra-
uslove na desnom k;raju tapa u vidu sistema
dve po z] i z2.
Uslov gubljenja stabilnosti se sastoji u tome,
to determinanta tih biti sa
nulom: D (k) = O. vrednost parametra
k* koja zadovoljava taj uslov nalazimo
metodom probanja (usmerenog traenja).
f j(x),N(x)
-----'1
-=- --------- ,........_
4"
-- X --+< l
,_j
l i l
--t -----$
Sl. 17.43
Drugi reavanja zadatka. Duina tapa
se deli na n deonica, i to tako, da bi se u granicama
svake pojedine deonice krutost EJ i sila pritiska N
mogli smatrati konstantnim, sa odstupanjem koje
ne prelazi granice dozvoljenog. Na taj se dobija
kao neki stepenasti tap (sl. 17.43), koji se tada
istrauje po nekom od metoda, izloenih u t. 17.5.2.
Taj da se vodi i o skoko-
vitim promenama krutosti i sile.
17.6. TAPOVI, PRITISNUTI SILAMA
17.6.1. tap, pritisnut si-
lom opteg tipa
sila opteg tipa. Posmatra se
linearno tap duine l sa k;ruto ukljetenim
donjim i slobodnim gornjim krajem.
Obeleavamo sa e ugao zaokreta, a sa a linear l'
pomeranje vrha (gornjeg kraja) tapa (sl. 17 .44) . t .o je
pritisnut podunom silom N, se napadu_
kao i ugao nagiba menjaju, u zavisnosti od pomeranja
vrha tapa. Smicanje aH i obrtanje eH takve
sile opteg tipa su odnosima:
(17.206)
gde su kii (i, j = l, 2) koeficijenti orijentacije [52a].
Sheme tapova, pritisnutih si-
lom. Posebni koji se javljaju pri
vrednostima koeficijenata orijentacije, prikazani su
na sl. 17.45.
Sl. 17.45
Sl. 17.44
Shema (a): ku #- O, k
12
= k
21
= k
22
= O; smica-
nje OH &razmernO ObrtnOm UglU e.
Shema (b), k
12
#- O, k
11
= k
21
= k
22
= O, a li-
nearno smicanje ()H je linearno proporcionalno po-
meranju o. U posebnom kada je k
12
= l
tap je pritisnut podunom silom sa fiksiranim
napadnim pravcem; takvog
tapa na osnovi kriterijuma odredio je
prvi B. L. Nikolai (1939 g.).
Shema (e), k
21
#- O, ku = k
12
= k
22
= O, obrta-
nje eH je pr0p0tci0naln0 uglu zaokreta e, a koefici-
jent k
21
se naziva koeficijentom sledenja. Stabilnost
tapa u da je kn = l (strogo ili
tangencijalna sila) na osnovi kriterijuma
prvi je istraio M. Bek [48].
Shema (d), k
22
#- O, k
11
= k
12
= kn = O, obrta-
nje eH je prOpOrCiOnalnO linearnom pomeranjU 0.
Pri k
11
< O sila pritiska N usmerena je prema fiksi-
ranoj prvobitno pravolinijske ose tapa. Ras-
tojanje od pola do vrne te ose iznosi b= -l/ k
22
.
Kada je k
22
= l, pol se nalazi u samom korenu tapa.
Uslov konzervativnosti Sledu-
sila opteg tipa stvara na vrhu tapa momenat M
i horizontalnu silu H:
M = NoH = N (k
11
el + k12o); l
o } (17.207)
N = N6H = N ( k21 6 + k22 z} j
Rad sile N na virtuelnim pomeranjima dA =
= N (oH de + eu do) biti potpuni diferencijal ako
je ispunjen uslov
ooH aeH
-- - --
00 ae
Iz ovoga proizlazi da se potreban i dovoljan
uslov konzervativnosti sastoji u simetriji
matrice koeficijenata orijentacije [25]
(17.208)
17.6.2. kriterijum stabil-
nosti ravnotee. Tri vrste kre-
tanja tapa
Nedovol.fnost kriterijuma stabilnosti prois-
iz da konzervativnost u
optem sile nije
kriteriJumom stabilnosti se ceni kva-
litet ravnotee u skladu sa sopstvenog kre-
tanja, koje vri posmatrani tap [ 4, 31].
Kod nekonzervativnih sistema, pri
uslovima postaju i takve pojave gubljenja
stabilnosti, koje se ne mogu otkriti na osnovu
kog kriterijuma.
Diferencijalna sopstvenih kretanJa stapa,
zasnovana na postavkama, formulisanim u poglavlju
17.2 za zadatke savijanja ima oblik:
El o" y (x, t) + N o2y (x, t) + fJ.
ox
4
ox2
o
2
y (x, t) = o,
ac
2
(17.209)
gde je x- apscisa na osi tapa, y (x, t) je ordi-
nata te u trenutku vremena t, El je krutost
tapa, a fJ. je masa tapa po jedinici duine.
Reenje ove se nalazi po Furijeovom
metodu, u obliku:
y(x,t) = yf(t) (17.210)
gde y zavisi samo od x, af samo od t .
Posle (17.210) u (17.209), promenljive
x i t se razdvajaju
ElylV + Ny"
fJ.Y
J
= - - = w2.
J
(17.211)
Gore je w2 parametar razdvajanja, konstantna
jednaka kvadratu (frekvencije) u
harmonijskog vibriranja.
Tri oblika sopstvenih kretanJa zavise od
l. Harmonijske vibracije: kod njih je parametar
razdvajanja w
2
pozitivan, a w ima svoje
materijalno Ravnoteno stanje tapa je
stabilno.
2. kretanje, sa po vremenu
odstupanjima (divergentno kretanje), kod kojeg je
parametar razdvajanja w
2
negativan, dok
w ima imaginarni Ravnoteno stanje
tapa je nestabilno - postoji nestabilnost
(divergencija).
3. Sloeno vibratorno kretanje sa po
vremenu odstupanjima (flaterno, lepravo kretanje),
kod kojeg su i parametar razdvajanja w
2
, pa stoga i
w kompleksni. Ravnoteno stanje je nesta-
bilno, - zapaa se leprava (fluttering) nestabilnost
17.6. LINEARN O-ELASTICNI STAPOVI, P RITISNUTI SLEDUJUCIM SILAMA
49
Tablica 17.13
Reakcija osnovnog sistema po metodu pomeranja kod pritisnutog linearno tapa, koji vri harmonijske
vibracije
stanje
l
l
L,
l
qu."

L z
Ugao zaokreta
{) = l
E3 gL;
L3
-
ff] l-:
L
l
L;
l
L.
fJ E3
L;
-:L 1 t- ""[! L3 p L
4
t \--
Linearno pomeranje
o= l
[3 i \u.
l' L
ffl. L'
-
Oznake
i
t' l
-
17.6.3. Harmonijsko vibriranje tapa,
pritisnutog silom
kretanja
] + w
2
f = O
pri vrednosti w
2
> O ima svoje reenje
(17.212)
J = C
1
eiwt + C
2
e- iwt = A COS (wt + rp) (17.213)
gde je w sopstvenih vibracija, cp je smi-
canje faze, a C
1
, C
2
, A ne zavise od vremena.
tap vri harmonijska vibriranje
y (x, t) = y (x ) cos (wt +rp). (17.214)
savijanja tapa vred-
nosti amplitude y (x)
u2 " v
yiV + - - y = 0. (17.215)
[2 [4
U njoj je l duina t apa, a parametar
u i parametar kretanja v su dati obrascima:
J
N' . !J.l
4
w2
u = Bil 1
(17.216)
Opti integral (215) glasi:
(17.217)
Reakcije osnovnog sistema
l
v .
- (u
1
ch u
1
s m u
2
- Uz sh u
1
cos u
2
)
u
l
v
- ( u. sh u
1
- u, sin u
2
)
u
l
l [ u
2
]
U 2 u,u,(l - chu1 cosuz) + v shu1 sin uz
!
u, uz v
--(ch u
1
-cos u
2
)
l
u
l
l
l
u, u. v
--(u
2
ch u
1
sin u
2
+ u
1
sh u
1
cos u
2
)
u
u, uz v
--(u2 sin u 2 + u
1
sh u
1
)
u
- l
u = J N l, v = !Ll'(i)'
l
El b1
ju
v = 4 +v,
J- u
u, 2 = v =t= -
. 2
u
U = u
1
u
2
( l - ch u, cos u
2
) - - sh u
1
sin Uz
2
gde je
j u2
u1, 2 = AJ V +
2
;
J
"U4
v = 4 +v (17.218)
Metod pomeranja se zasniva na izboru uop-
tenih koordinata
e (t) = e cos (wt + rp), o (t) = o cos (wt + rp) (17.219)
stanj a amplitudnih e = l i
o = l izazivaju reakcije osnovnog sistema, navedene
u t abl. 17.13. Te reakcije se iznalaze est
funkcija Li (ut, u
2
), koje se pri w = O i v = O izrode
u funkci je Li (u) za zadatak (vidi tabl. 17. 7).
Kanonske po metodu pomeranja za
amplitudna stanje t apa glase
(
El 2) (E/ )
-
1
- L
1
- Nk
11
l + Imw + J2Ls- Nk
12
o= O
- Ls - Nk
21
e + - L
4
- N - - m w
2
o = O.
(
E/ ) (E/ kzz )
12 [3 l
(17.220)
U gornjim je oznaka m- koncen-
trisana masa na vrhu tapa, a Im je polarni momenat
inercije mase (vidi sl. 17.44).
frekvencija se dobij a t ako, to se izjed-
sa nulom determinanta sistema
(17.220) :
D (u, v) = l Ll- ku u2- xv
La- kuu2
Ls - l= O,
L ._ - k
22
u
2
- T 1
(17.221)
gde su primenjene oznake:
Im
X= - ,
fLL3
m
't" = - .
[Ll
(17.222)
Ako je parametar fiksiran, onda se iz
(17.221) spektar sopstvenih vred-
nosti parametra kretanja v. Svakoj sopstvenoj vred-
nosti parametra kretanja v odgovara sopst vena forma
- linija tapa koji vri slobodno vibriranje.
17.6.4. stanja tapa, pritis-
nutog silom
Stanja gubljenja stabilnosti tapa odre-
su prelaskom sa harmonijskog vibriranja na
kretanje (divergenciju) ili na lepravo
kretanje (fluttering). parametre
u ... koji odgovaraju tim stanjima istraujemo u daljem
t ;kstu na osnovu izvedenih (u odeljku 17.6.3) anali-
zavisnosti, kojima se opisuje slobodno har-
monijska vibriranje tapa.
Istraivanja svih stanja tapa,
kao i konstruisanje linija za sva tri oblika
sopstvenih kretanja moraju se zasnivati na reavanju
diferencijalnih (17.211) ne samo za harmo-
nijske vibracije (w2 > O) i za divergentnog
(w2 < O) i lepravog (fluttering) kretanja (w
2
=
= (]. + [25] .
Klasifikacija pojava gubljenja stabilnosti.
Shematski dijagram zavisnosti parametra kretanja v
( srazmernog kvadratu w) od parametra
u (sl. 17.46) indicira tri razli-
pojave gubljenja stabilnosti tapa.
Sl. 17.46
a. Prelaz u nestabilnost, tipa ct. .
Na dijagramu (17.46) prikazana su punim linijama
dva prva korena v
1
i v
2
(17.222). Sa
njem parametra u, parametar kretanja
(manji koren) v
1
opada i postaje negativan,
kroz nulu. Ta vrednost v
1
= O gubitak
stabilnosti tapa pri vrednosti parametra
u* = u,..
Takva vrsta gubitka nestabilnosti
je za konzervativne sisteme, ali ona se moe javiti i
onda, kada pokazuje i slaba konzerva-
tivna svojstva.
Prelazak determinante (17.218) u nultu vrednost pri
istovremeno; jednakosti sa nulom sop-
stvenih vibracija (w = O) ekvivalcntan je
kriterijumu gubitka stabilnosti. Posmatrani tip gu-
bitka stabilnosti odnosi se na Ajlerove tipove (raz-
granavanj e ravnotenih oblika). parametar
u* = ua. moe se odrediti i
kriterijuma.
Prelaz u nestabilnost,
Isprekidanom linijom .. . ) na dijagramu
(17.46) prikazuj e nam se drugi prelaska para-
metra kretanj a v
1
iz pozitivnih u negativne vredno-
sti. U ovom funkcija v (u) ima raskid kon-
tinuiteta od v = + ex:> do v = - ex:>, do koga do-
lazi pri vrednosti parametra
= Up.
Taj tip gubljenja stabilnosti je
za nekonzervativne sisteme sa jednim stepenom slo-
bude. U ovom se posmatrana pojava ne moe
ustanoviti kriterijumom.
y. Prelazak u lepravu nestabilnost. Prve dve
vrednosti parametra kretanja v
1
i v
2
se sa
parametra u pribliavaju po svojim
(isprekidana, crtkasta linija na dijagramu
(17.46). U y, pri vrednosti
parametra u* = uy, koreni
(17.218) predstavljaju par (dvojstvo): v
1
= v
2
Sa
daljim parametra ti koreni
dobijaju kompleksne vrednosti.
Sl. 17.47
Ovaj tip gubljenja stabilnosti je
za nekonzervativne sisteme sa dva i vie stepeni
slobode.
Klasifikacija razmotrenih pojava gubljenja sta-
bilnosti prikazana je shematski na sl. 17.47.
17.6. LINEARNO-ELASTICNI STAPOVI, PRITISNUTI SLEDUJUCIM SILAMA
51
17.6.5. Oblasti stabilnosti i nestabil-
nosti bezteinskog tapa, koji
nosi koncentrisanu masu i pri-
tisnut je silom
za bezteinski tap
dobijamo iz (17.221) pri fL = O. Kao parametar
kretanja slui nam izraz
mZ3w3
U) =--.
El
(17.223)
Koeficijenti x i -r sada dobijaju vrednosti :
x = l mfm/
2
i -r = l. Pri tim oznakama imamo
D (u, w) =l L t - kuu2- xw L3- kl2 u2 l=
L
3
- k
21
u
2
L
4
- k
22
u
2
-w
= aw2 + bw + e = O (17.224)
gde je
a = x, b (u) = - x (L
4
-
(L
1
- k
11
u
2
);
e (u) = (L
1
- k
11
u
2
) (L
4
- k
22
u
2
) -
(17.225)
a odatle se dobija vrednost parametra kretanja
- b+ vb
2
-4ae
W= -
2a
(17.226)
Kriterijum gubljenja stabilnosti.
kriterijum stabilnosti (w = O) glasi
Da. (u) = e (u) = O (17.227)
i on je za prelaz na kre-
tanje ( divergenciju), tipa oc.
Prelaz na a kretanje ( divergenciju)
je kriterijumom
l
Dp(u) =--=O.
w (u)
(17. 228)
Kriterijum za prelaz na lepravo kretanj e sas-
toji se u tome da se mora sa nulom diskri-
minanta (17.224) :
Dy (u) = b
2
- 4ae = O. (17.229)
sheme (a) (v. sl. 17.45).
nJe se pokazuje kao konzervativno. kriteri-
jum stabilnosti (17.227) nas dovodi do izraza
k
- cos u
u - .
u sin u
(17.230)
Istraivanje spregnutih shema (b) i (e)
(sl. 17.45). Pokazuje da su sheme spregnute, jer se
pri premetanju koeficijenata orijentacije k
12
i k
21
determinante D (u, w) ne menja.
kriterijum gubljenja stabilnosti (17.227)
cos u
kl2 = k2l = ----
1-cosu
(17.231)
prelaz na divergentno kretanje tipa oc.
Kriterijum prelaska na divergentno kretanje tipa
(17.228) pri x = O (inercija obrta mase m se ne
uzima u obzir) dovodi nas do
sin u - cos u = O, (17.232)
koja ne sadri u sebi koeficijente orijentacije.
Najmanji koren te je u* = 4,4934;
on nan1 daje za silu konstantnu vrednost
N _ 20,19 El
*- [2
Oblasti divergencije
SI. 17.48
(17.233)
Dijagram (17.48) nam prikazjje zavisnost u; od
koeficijenta orijentacije k
12
(ili k
21
); oblasti stabiliwsti
su rafirane. Kriva ACDF je konstruisana prema
(17.231), a prava KLM odgovara
sili (17.233). Pri k
12
< 0,5 tap gubi svoju stabilnost
u ajlerovskom smislu; sila zavisi od
k
12
Kada je k
12
> 0,5 gubitak stabilnosti se ne moe
ustanoviti kriter1juma;
sila (17.233) je konstantne
Ta sila (17.233) se po podudara
sa silom postojane orijentacije, koja izaziva
gubljenje stabilnosti (u Ajlerovom smislu) aksijalno
pritisnutog tapa sa donjim ukljetenim i gornjim
zglobno vezanim krajem (vidi shemu 2 u t abl. 17.2).
r
b) e)
mz
R m o R
-./
0, 2113
/
0,243
/
0,447
/
0,447
es-
0,580
7'-..
0,580
0,624
{ o_
0,6211
\
O,SBO ...:o
\
0,580...,
}. 0,465
\
0,465
0,309 0,309
'\.
0,157
_"\ 0,157
\
0,0113
\
0,043
o
o
, ,
Sl. 17.49
52
17. STABILNOST LINIJSKIH S ISTEMA
u.
'2,917
Oznake

'-::--- ' ---""::----- ' __,l_l ___
t,s -1,0 -o.s o
a = a
6 = b
6 = e
J=d
Sl. 17.50
Prikazani na sl. 17.49 oblici izvijenih osa tapova
(za sheme b i e) koji vre sopstvene vibracije u kri-
stanju, podudaraju se sa oblikom vibriranja
gore pomenutog tapa, je gornj i kraj zglobno
vezan. Naime, gornji kraj tapa se ne pomera u
horizontalnom pravcu, o = O, ali inercijalna sila
R = m w
2
o ima od nule vrednost ,
jer istovremeno sa opadanjem o do nule,
vibracija w raste do Neod-
O. oo moe biti otvorena.
Iz slike 17.49 se vidi da su pri podudarnim
oblicima savijanja uslovi ravnotee (u smislu Dalam-
bera) horizontalnih sila za sheme (b) i (e)
Istraivanje sheme d. se pokazuje
kao konzervativno. kriterijum gubljenja
stabilnosti svodi se na oblik
u cos u
k22= ------
sin u- u cos u
(17.234)
17.6.6. Oblasti stabilnosti i nestabil-
nosti tapa teine,
pritisnutog silom
- kada nema koncen-
trisane mase - dobijaju se iz (17.221),
m =0.
Oblasti stabilnosti za od sheme
(v. sl. 17.45) nalaze se ispod respektivnih krivih na
dijagramu (sl. 17.50), koje prikazuju zavisnost para-
metra u* od koeficijenata orijentacije
k
1
,
1
Pupe linije nl). dijagramu odgovaraju gubljenju
povezanom sa prelaskom na
kretanje (divergenciju), tipa ex. Ove krive su konstrui-
sane na osnovu kriterijuma gubljenja st abil-
nosti (17.230), (17.231) i (17.232).
Istraivanje spregnutih sistema b i e nam po-
kazuje da je pri k
12
0,354 (ili k
21
> 0,354)
i gubljenj e stabilnosti, povezano sa sloenim
vibracionim kretanjem (lepranjem - fluttering).
Kriva, koja prikazuje to stanje data je na sl. 17.50
isprekidanom linijom.
za razmatrani se
svodi na oblik:
D (u, v) = [2uy u
1
u
2
uT) sh u
1
sin u
2
+
+ (ut + t4) ch u
1
+ k
12
[(ui- uf) +
+ 2u
1
U2 ( ui - ut) sh u
1
sin u
2
- ( ui -
( 17.235)
b)
__ - O,JJOO
__dl,/36
/

/ 0,407
/
0.573
7 71,621;
\
0.560
'
0,1;05
'
0,220
........
0,642
o
Sl. 17.51
ili, za posebni kada je k
12
= l (k
21
= 1),
D (u, v) = ut + + u
1
u
2
uD sh u
1
sin u2 +
+ ch u
1
cos u
2
= O (17.236)
Uslov za lepravu nestabilnost sastoji se u
noj jednakosti dvaju najmanjih korenova v
1
i v
2
(17.235) ili (17.236). Za posebni
kada je k
21
= l (strogo ili tangencijalna
sila) silu odredio je M. Beck (1952):
N - 20,05 El (17.237)
* - [2
17.7. NELINEARNO ELASTICNI PRITISNUTI I PRITISI\"'UTO SAVIJENI STAPOVI
53
Oblici savijene ose tapa, koji vibrira, u trenutku
gubljenja stabilnosti pri sili, prikazani su
na sl. 17.5\. kao to se vidi na slici, -
45 u. u,. 45
(4iB (4934
m
1.!1...
JJL
m
Sl. 17.52
ti su oblici, bez obzira na podudaranje, sila
za shemu b i shemu e.
Uticaj raspodele masa. Iz analize stabilnosti
teinskog koji nosi koncentrisanu masu, za
shemu e i uz koeficijent sledovanja k
21
- l (strogo
ili tangencijalna sila) vidimo da se
sile pri krajnjim vrednostima m = O (17.237) i fJ. = O
( 17.233) samo neznatno razlikuju (A. Pfliger, 1955
god.).
Dijagram zavisnosti od koeficijenta raspodele
masa dat je na sl. 17.52; za m> O
i fJ. > O sila opada, pa moe da i do
80% od vrednosti. Na tom istom dijagramu
dato je i reenje zadatka pri k
21
= 0,8 odnosno za
k2l = 0,6.
17.7. NELINEARNO PRITISNUTI I PRITISNUTO-SAVIJENI TAPOVI
17.7.1. Nelinearno materijal
Zakon nelinearne Deformacije
su kod ovakvih materijala u potpunosti reverzibilne,
ali su napona i relativnih izduenja pove-
' zane nelinearnom cr =g(e) ili e =f(cr).
Sl. 17.53
U optem ta zavisnost za napone pri-
tiska (cr > O) i za napone zatezanja (cr < O) moe
biti i (Vidi shematski dijagram rada mate-
rijala, sl. 17.53). Funkcija cr = g (e) je
t.j. svakoj od vrednosti e odgovara samo po jedna
strogo vrednost cr.
Zakon nelinearnosti moe biti ili zadat, ili pak
a moe biti dat i u obliku t ablice, koja
sadri dovoljno veliki broj parnih e, cr.
modul
E = (_!:!_) = g' (O)
de
0
(17.238)
nagib tangente na krivu dijagrama u koor-
dinatnom pri e = O i cr = O.
Tangencijalni modul
Er= da =g' (e) (17.239)
de
nagib tangente na krivu dijagrama u ma
kojoj sa koordinatama e i cr =g (e).
Grafik rada nelinearno materijala
moe da ima i pravolinijske se raz-
matra materijal, koji u stadiju rada, do
dostizanja granice proporcz'onalnosti crprop> pokazuje
svojstvo linearne cr = E e; pri daljem raz-
voju deformacije ova zavisnost se zamenj uje drugom.
Energetske teoreme zadravaju svoju vanost
i za nelinearno tapove, ukoliko su defor-
macije reverzibilne i ako sile imaju svoj
potencijal.
Istraivanje savijanja i stabilnosti nelinearno
tapova zasniva se na analizi malih pome-
ranja pri savijanju. Pri t ome se koristi hipoteza ravnih
preseka. Pretpostavlja se ravnih oblika
savijanja (odn. izvijanja) kako pri stabilnim, t ako i pri
nestabilnim stanjima tapa. Uticaj tangencijalnih
napona se ne uzima u
17.7.2. Stabilnost pritisnu-
tih tapova
pritisnuti tap predstavlja po sebi
idealni sistem, koji sve do gubitka stabilnosti odrava
svoj pravolinijski oblik. Gubljenje stabilnosti je
povezano sa razgranavanjem ravnotenih oblika.
sila kod zglobna oslonjenog tapa je
(prema F . Engesseru, 1889 god.) jednaka
N. = 1t2E,f,
12
(17.240)
gde je l duina tapa, a I je momenat inercije
nog preseka.
Uslovi, zavisni od oslanjanja
krajeva tapa uzimaju se u obzir preko pojma slo-
bodne duine l* (duine izvijanja)-vidi 17.1. 14
i 17.2.3.
napon je dat izrazom
N* 1t
2
(dcr)
cr*=F:="-
2
. de/ (17.241)
gde je lo. = l* v' Ff I vitkost tapa, a F je povrina pop-
preseka.
Dijagram napona, koji nam prikazuje
zavisnost cr* od ),, podesno je praviti prema obrascu
A2 = : : ( ) ;;: ,
(17.242)
od date vrednosti cr,,,, a potom
vitkost A.
17.7.3. Savijanje i stabilnost pritis-
nutih i pritisnuto-savijenih
tapova
Proces pritisnuto-savijenog, nelinearno
tapa prikazana je na dijagramu ponaanja
takvog tapa (sl. 17.54), gde se na osu apscisu na-
nosti pomeranje - ugib na sredini
raspona Ym> a na osu ordinatu sila pritiska N. U
B, sila pritiska N, posmatrana kao funkcija
N
Asimptota
e
N* .
y

!J*
SI. 17.54
ugiba Ym dostie svoju ekstremnu (maksimalnu)
vrednost. Ta maksimalna vrednost Nmax = N* jeste
od nje naime zavisi stanje gubljenja stabil-
nosti pri dostizanju granib:zog (U
vinskoj mehanici tapnih sistema u ovakvim
jevima govori se i o gubitku stabilnosti drugog reda).
Kriterijum gubitka stabilnostt' svodi se sada na
uslov stacionarnosti funkcije N = N (Ym):
dN = O,
dym
u koliko je duina tapa l fiksirana.
Sl. 17.55
(17.243)
Druga postavka zadatka pretpostavlja
fiksiran u silu pritiska N; t ada se mnotva
tapova duina l u stanju nalaziti
najdui tap, t.j. onaj, za koga je
(17.244)
Kvalitativna karakteristika ove pojave data je u
17.1.4.
Idealni sistem biti pritisnuto-savijeni tap,
tako, da je forma savijanja ortogonalna
prema formi gubljenja stabilnosti. Kao primer za to
moe nam posluiti zglobno
tap sa svojom linijom u obliku
slove S (vidi sl. 17.6). U tom posebnom
do gubitka stabilnosti pri razgranavanju ravnotenih
oblika moe i pre no to se dostigne

Kada je nelinearnost slabo izraena, u nekim
je i asimptotsko ponaanje
tapa (isprekidana lini j a na sl. 17 .54),
za linearno tapove (vidi 17 .2.4 i
17.2.5). (asimptotska) vrdnost
sile zavisi tada od dijagrama rada materijala, od du-
ine tapa, kao i od obrika i dimenzija njegovog
preseka.
Diferenczjalna izvijanja tada glasi (sl.
17.55)
U gornjoj su oznake:
x, y - koordinate na osi tapa
(17.245)
el> e
2
- izduenja krajnjih vlakana u preseku
cr
1
, cr
2
- naponi u vlaknima
h -visina preseka.
U optem pri proizvoljnom obliku
preseka tapa i pri proizvoljnom zakonu nelinearne
je samo reenje
(17.245) (v. 17.7.5).
17.7.4. istraivanje ravno-
tenih i stanja eks-
pritisnutog tapa sa
dvodelnim presekom
pritisnuti dvodelni tap (sl.
I7.5n). U ovom najprostijem
(17.245) se integrie u kvadraturama. Iz uslova ravno-
tee
iznalaze se naponi u krajnjim vlaknima:
Gore je M momenat savijanja, a je ekscentricitet
napadnog pravca podune sile pritiska N, a u =
= 2 (a+ u)jh. Ako .. primenimo bezdimenzionalne
17.7. NELI NEARNO ELASTICNI PRITISNUTI I PRITISI\"'UTO SA VlJENI S TAPOVI 55
koordinate, = 2x/h i u, (17.245)
dobija oblik [24c]:
d2u l
-=- - cp (cr
0
, u)

2
(17.246)
gde je funkcij a dveju promenljivih jednaka
<p (cr
0
, u)= j [( l + u) cr
0
]-j [(l- u) cr
0
]. (17.247)
presek k-k
Sl. 17.56
F/1'
2 l
l
l
Pri zglobnom oslanjanju krajeva tapa
uslovi na osloncima su = O i u = 2a/h = m, a u
sredini raspona = l/ h i u = m + 2ymfh = u",. Ko-
te uslove, dolazimo do izraza za vitkost tapa.
2/ um _
A= h J [<D (cr
0
, un,)- <D (cr
0
, u)
2
du, (17.248)
m
gde je oznaka:
u
(17.249)
o
Sada se uslov gubljenja stabilnosti (17.244)
transformie u oblik ot.. fiJu., = O. Konstruisanje rav-
notenog stanj a tapa svodi se na dve kvadrature,
a iznalaenje zahteva, osim
toga jo i iznalaenje ekstrema nesoptstvenog inte-
graJa ( 17 .248).
Zatvoreno reenje se dobija pri zakonu neli-
nearne u vidu:
g= + oc (
(17.250)
gde je oc pokazatelj nelinearnosti. Vitkost tapa na
osnovu ( 17.248) izraava se inte-
grata prve vrste
gde su usvojene oznake:
t = cr
0
/E, cp = arccos u/u". ;
cp
1
= arccos m/u,,.;
t
2 2
k
- rx Um
2-
2 + 2oct
2
(3 + u
2
m)
T = t + rx t
3
(3 + u
2
m).
(17.251)
l (17.252)
Kriterijum gubljenja stabilnosti (17.244) sada se
transformie u oblik
l- 2k
2
v' l - k
2
sin
2
cp
1
[F(<p
1
,k) - E(<p,k)] =
l - k
2
l = (t - k
2
\ -=-
2
;
2
sin
2
cp1) ctg <p1
l gde je E ( cp,k) integral druge vrste.
(17.253)
Dijagram napona pri oc = 5 10
1
za
niz drugih, raznih vrednosti u pogledu ekscen-
triciteta m = 2a/h dat je na sl. 17.57.
tOO 06Jt
E
5,0
4,5
4,0
3.5
3,0
2,5
2,0
1.5
1,0
o. s
0 20 40 60 80 tOO 120 110 ICO ..1
Sl. 17.57
Reenje za kubni zakon, e: = (cr/c)3 dobija se kao
posebni izvedenih odnosa, oc =
= (E/c)
3
, a zatim da E tei
Vitkost tapa u ravnotenom stanju data je
izrazom:
l

(17.254)
J
17.7.5. istraivanje rav-
notenih i stanja pri-
tisnuto-savijenih tapova
Postavka zadatka. Uzima se da su i oblik
profila tapa, kao i zakon nelinearnosti proizvoljni.
tap je obostrano zglobno oslonjen i je
uzdunom silom N, a izloen je i savijanju od
nih M
1
, P, p itd. (sl. 17.58). Analiziraju
se ravnotena i stanja tapa [10, lla, 49,
55].
U daljem toku izlaganja prikazuje se jedan od
najpovoljnijih algoritmova za reavanje ovog zadatka
elektronskog EMV.
Postupak nalaganja. Uzima se da su nam
momenat savij anja M i normalna sila N, koji deluju
u preseku, poznati, a da treba konstruisati dijagram
56
normalnih napona cr. Zadatak se reava tako, to se
na dijagram rada materij ala e/cr nalae presek tapa
(sl. 17.59). Izduenje krajnjeg vlakna sa konkavne
(konveksne) strane je (e
2
): izduenje u teitu
preseka je e
0
.
o ,
k k+f n-1 n
f-----l -----.1'
Sl. 17.58
Visinu preseka h treba transformisati tako, da se
ona sa duinom e
1
- e
2
u razmeri (apscise)
dijagrama.
Uslovi ravnotee glase:
J crdF = N;
p
J vcrdF = M.
p
(17.255)
koordinata v odmerava se od teita
preseka; napon i izduenje
su :
cr = g (e),
(17.256)
Nepoznate e
1
i e
2
nalaze se metodom
usmerenog traenja ili na osnovu integracionog
postupka (17.11.3).
Postupak integrisanja. Diferencij alna jed-
savijanja
d2y = -el-ez = - 'Y (M, N)
dx
2
h
(17.257)
integrie se metodom Runge-Kuta pri
uslovima y
0
= O i y'
0
=
U optem slu-
uslov na desnom kraju tapa y,. = O
nije ispunjen. Stoga treba jednu od dveju
izmeniti tako, da taj uslov bude ispunjen.
S!. 17.59
Ravnoteno stanje tapa. Celishodno je fik-
sirati vrednost
pa onda traiiti vrednost N koja

zadovoljiti uslov na desnom kraju
tapa. U tom se pri razmatranju primarnih
ravnotenih stanj a tapa re-
enja, koja je svojstvena obratnoj postavci
zadatka (fiksiranje N, a traenje 8
0
).
sile N se metodom usmerenog
traenja, posle nam postaju poznati i naponi i
pomeranja svih tapa.
stanje tapa. Kada se konstruie
nekoliko ravnotenih stanja, tada se nanose odgova-
na dijagram ponaanja tapa.
stanje tapa odgovara maksimuma; ordinata
te sile N* .
17.7.6. Priblino
sile pritisnutog
tapa
Postavka zadatka. Istrauje se priblina vred-
nost sile pritisnutog tapa.
Ne postavlja se kao cilj da se analizira naponsko
stanje tapa, kako u tako i u ravnotenim
stanjima, koja su prethodila gublj enju stabilnosti pri
dostizanju vrednosti
Sl. 17.60
Metod kolokacije se zasniva na tome, da se
unapred zadaju oblik savijanja tapa kao i zahtevi da
uslovi ravnotee budu ispunjeni u n fiksiranih preseka
du tapa. Tako postavljen zadat ak se svodi na istra-
ivanje savijanja i stabilnosti sistema sa n stepeni
slobode.
U najprostijem obostrano zglobno oslo-
njenog tapa uzima se da je savijanje u obliku polu-
talasa sinusoide (sl. 17.60):
1tX
y = y"' stn- .
l
(17.258)
Naponsko stanje tapa biva u potpunosti odre-
uslovima rada jednog preseka u rasponu, jer
sistem ima samo jedan stepen slobode (n = 1).
dvaput po x odnos (17.258),
a zatim x = l/2 i zavisnost ( 17 .257)
nalazimo
[ 2
Ym = -- 'Y (M, N).
7t2
(17.259)
Gore je M = N (a + Ym) - momenat savijanja
u srednjem preseku tapa.
Pri konstruisanju ravnotenog stanj a tapa celis-
hodno je fiksirati Ym> a posle niza nalaganja
izabrati vrednost N, koja istovremeno zadovolj ava i
(17.258) ali i (17. 259). stanje se
izdvaja uslova (17.244) [21a, 33, 51].
17.7 NELINEARNO ELASTICNI PRITISNUTI I PRITISNUTO-SA VlJENI S TAPOVI
57
Procena greke. Metod kolokacije daje uneko-
liko vrednosti sile.
Dzjagrami napona za tapove sa profi-
lima oblika, konstruisani metoda
kolokacije dati su u radu [55].
6
Sl. 17.61
Materijal ima svojstvo linearne do
granice proporcionalnosti, tj. do s < Epc, cr < crpe;
kada se ta granica tada nastupa zakon
nelinearne koji se izraava sumom
eksponenta. Za uslovnu granicu se usvaja
da je cr,., = 2crpc> a za asimptotski napon se uzima
cr., = 1,2 cr,., (sl. 17.61).
Sl. 17.62
Na sl. 17. 62 prikazan je, kao primer, dijagram
napona za profil duplo T. On sadri poro-
dicu krivih, koje odgovaraju nizu vrednosti relativnog
ekscentriciteta m = aF/ W, gde je W - otporni
momenat preseka. Po osi apscisi su nanete relativne
vitkosti i = "A(f.T, AT = n v' E/cr
1
.
17.7.7. Kvalitativni kriterijum stabil-
nosti pritisnuto-savijenih ne-
linearno tapova
Kvalitativni kriterzjum stabilnosti pritisnuta-sa-
vijenih nelinearno tapova, za razliku od
ekstremnih kriterija (17.243) ili (17.244) ne zahteva
da se izvodi dN/dym ili dlfdy" . U ovom
je za ocenu stabilnosti dovoljno da se raz-
motri samo jedno ravnoteno stanje tapa, - a takvo
razmatranje ekstremnih kriterija (17.243)
ili (17.244) nije ni [Sa, 11a].
a Konstrukterskl
Kod ovakvih t apova i pod ovakvim naponskim
stanjima kriterijum stabilnosti zasniva se na svojstvima
tapa.
Analizom ravnotenog stanja pritisnuta-savije-
nog nelinearno tapa najpre se ustanovi
izraz za napon u ma kojoj njegovoj
cr = cr (x, v), pri je x - apscisa koja
mesto preseka, a v - koordinata koja
poloaj posmatranog vlakna u presek;u (vidi sl.
17.55). Posle toga, se dijagramom rada mate-
rijala (ili zakonom nelinearne
nalazi se tangencijalni modul E
1
, koji odgovara
naponu cr (x, v), pa se koeficijent w < l
E
1
l dcr
w (x, v) = - = - - .
E E ds
(17.260)
Presek tapa se dobija kada se
irina svakog vlakna b (v) zameni irinom b (v) w (x, v).
Povrina preseka tapa data je izrazom
F., = J b (v) w (x, v) dv. (17.261)
Simbolom I., se momenat inercije
povrine preseka F., tapa u odnosu na
teite te povrine.
tap se dobija tako, to se naniu
teita svih preseka F., na pravolinijsku osu, je
duina jednaka duini istraivanog tapa l. Trai se
sila pri razgranavanju oblika ravnotee N.,
tapa, ga kao
pritisnuti linearno tap sa promenljivom
El., (vidi 17.5).
N
"
Sl. 17.63 Sl. 17.64
Za obostrano zglobno oslonjeni tap se priblino
moe uzeti da je "
N = n
2
E I.,
"' 12 '
(17.262)
gde je El., -krutost tapa na sredini
raspona, a je koeficijent kojim se uzima u
promenljivost preseka tapa po duini. Ako se zadatak
reava po metodu kolokacije, onda se uzima
da je = l.
Kriterijum stabilnosti. Ako je N., > N, onda
se tap nalazi u stabilnom stanju, t.j.
N > N*. U obratnom nejednakosti tap je u
nestabilnom stanju, prema tome je N > N,,,. Ukoliko
se pokae da je N"' = N, onda to da se
vani tap nalazi u stanju. Ako pak postoji
jednakost
(17.263)
ss
onda je to znak da do gubljenja stabilnosti dolazi pri

Kriva zavisnosti sile tapa
N"' od deformacije Ym
tapa prikazana je na dijagramu (sl. 17.63), linija
O'B'C'. A i A' odgovaraju granici linearno
rada materijala (napon u vlaknu dostie
granicu proporcionalnosti crp), a B je
za tap.
Podesno je, i konstruisati zavisnost
N"' od N (sl. 17.64). Grana krive, koja lei iznad
simetrale koordinatnog ugla odgovara stabilnim, a
grana ispod te simetrale - nestabilnim stanjima prou-
tapa.
17.8. PRITISNUTI TAPOVI I TAPOVI POD PRITISKOM I
SAVIJANJEM
17.8.1. pritisnuti i
pritisnuto-savijeni tapovi
Za materzj'al su
tri osnovna svojstva:
a) nelinearnost zavisnosti napona cr i
deformacije e: u tapu kao celini, dok na pojedinim
delovima ta zavisnost moe biti i linearna;
b) materijala, koje ra-
deformacije pod stalnim (ili skoro stalnim)
naponom;
e) nereverzibilnost deformacija, povezana sa os-
tajanjem nepovratnih deformacija prilikom rastere-

Pri deformaciji jedan deo ener-
gije se troi na promenu kristalne reetke materijala;
disipacija (rasejavanje) sistem nekonzervativnim.
Energetske teoreme, zasnovane na svojstvima poten-
cijalne energije sistema, u ovom se ne mogu
primeniti.
D
razvl. 6.
llfOfiC<t.6 .
Sl. 17.65
Shematski dijagram rada mate-
rij ala (sl. 65) predstavlja : stadij um pona-
anja, kada je e: < <=p i cr < crp (prava OA), kada je
veza deformacije e: i napona cr linearna cr =
= Ec: (gde je E- modul zatim prelaznu
krivinu AB, koja povezuje granicu proporcionalnosti
(e:P, crv) sa granicom (Erazvi> crrazvi)
posle koje dolazi vodoravna linija
uja) (prava BC) za koju je pojava
vrlo brz porast deformacije pri konstantnom (ili
skoro nepromenljivom) naponu O'razvi> i najzad, sta-
dijum (kriva CD) sa naponima
(j < (j razvi
se deava po linearnom zakonu
(isprekidana crta PQ na crteu 17.65), pri modulu
E' :::::; E.
savijanj a i stabilnosti pritisnutih i
pritisnuta-savijenih tapova zasniva
se na analizi malih pomeranja pri savijanju (izvijanju)
se koristi hipoteza ravnih preseka. Pretpostav-
lja se da se odrava forma savijanja u jednoj ravni,
i to kako kod stabilnih tako i kod nestabilnih stanja
tapa. Uticaj tangencijalnih napona se ne uzima u
obzir.
Pri reavanju zadataka se ne
uzimaju u obzir sva svojstva mate-
rijala, samo neka od njih. Ako se koristi pret-
postavka o aktivnosti deformacije, onda se
vanje ne vri, pa se materijal moe
posmatrati kao nelinearno (vidi t. 17. 7).
Idealizacija svojstava materijala da se
znatno olaka reavanje izvijanja i stabilnosti.
Materijal sa linearnim (sl.
17.66a) ima svojstva cr = BE kada je E <
< Erazvl i (j < ()razvi AkO je E > <=razvi i (j > ()razvi>
onda se linearna zavisnost napona i izdu-
enja modulom deformacije E pri
dodatnom
(j- (jrazvi (e;- Er azvi), (j + (l-
(17.264)
ili pak modulom pri E.
Idealni materifal poseduje svojstvo
pri e: > Erazv
1
i cr = crrazv
1
(Prantlov dijagram, sl. 17.66b) . se od-
modulom E.
a)
Sl. 17.66
Osnovne oznake su :
N - sila pritiska
N,,, - sila
b)
F - povrina preseka tapa
I - momenat inercije preseka
17.8. ELASTICNO-PLASTICNI PRITISNUTI STAPOVJ I STAPOVI POD PRITISKOM I SAVIJANJEM 59
cr
0
= N/F - aksijalni napon
cr* = N,) P- napon
l - duina tapa
/,;, - slobodna duina tapa (duina izvi-
janja)
'A - vitkost tapa.
17.8.2. Stabilnost pritisnu-
tih tapova
(aksijalno) pritisnuti tap pred-
stavlja idealni sistem i sve do gubitka stabilnosti
odrava svoj pravolinijski oblik. Istraivanje stabil-
nosti se ovde zasniva na dijagramu ponaanja i rada
materijala, datom na sl. 17.65.
Gubljenje stabilnosti u oblasti je mo-
kod tapova vrlo velike vitkosti "A "AP, pri
je vitkost data izrazom '"AP = 1t V E/cr".
sila i napon su na osnovu uoptenog
Ajlerovog obrasca dati izrazima:
1t2EI
N. =--
"' [2 '
*
7t2m
cr., =-- .
.. f...2
(17.265)
Pri tome napon cr,,, ne prevazilazi gra-
nicu proporcionalnosti crP.
SI. 17.67
Gubljenje stabilnosti u oblasti
je F. Engesser [50], a osim njega na tome je
radio i T. Karman [52], na osnovama Ajlerove kon-
cepcije. Pri teorije vidnu ulogu su imale
primedbe F. Jasinjskog [47]. Nalaganje
preseka proizvoljnog oblika na dijagram
ponaanja materijala prikazano je
na sl. 17.67. Deformacije savijanja u trenutku
izvijanja se: u zoni dopunskog
- tangencijalnim modulom Et = dcr/de, a u zoni
- modulom E' = E.
Neka su S
1
i S
2
moment i, a I
1
i I
2
mo-
menti inercije preseka zone dodatnog
odnosno u odnosu na osu koja prolazi
kroz nultu dijagrama dopunskih napona izvi-
janja. Poloaj te ose se iz uslova ravnotee
E,S
1
=ES
2

Redukovani modul je dat izrazom:
Ek = E, I 1 + EI2
I
(17.266)
Dalja analiza potpuno je analogna
Ajlerovog obrasca. sila i napon,
dati izrazima :
N
= 1t2Eki .
:: '
.
SI. 17.68
(17.267)
!!",
0'-------":-
Sl. 17.69
prouzrokuju gublj enje stabilnosti pri razgranavanju
ravnotenih oblika. napon zavisi od vitkosti
tapa "A, od ocrtanog dela dijagrama ponaanja mate-
rijala na deonici prelazne krivine AB (vidi sl. 17.65)
i od oblika preseka tapa. Shematski oblik
dij agrama napona (aksijalno)
pritisnutog tapa prikazan je na dijagramu 17.68
punom linijom.
Koncepcijom F. entija [45] se ustanovljava
krivolinijskih ravnotenih stanja
pritisnutog tapa u uslovima kada sila pritiska N
neprekidno raste. U trenutku izvij anja jo
nema jer se beskrajno mali
naponi zbog savijanja beskrajno malim
prirastom aksijalnog pritiska. Za stanja
je na strani vlakna,
izloenog zatezanju zbog savijanja pri izvijanju [31].
Najmanja sila pritiska i joj napon,
pri koj ima postaju krivolinijski ravnoteni
oblici u uslovima neprekidno sile pritiska,
srazmerni su sa tangencijalnim modul om:
N' = 1t2Eti.
:!: [2 '
:j:
, 1t
2
Et (dcr) (l
8
)
cr.,.=--; E,= - . 7.26
)..2 de :::
Dijagram ponaanja takvog pritisnutog
tapa prikazan je na sl. 17.69; kao
pomeranje uzet je ugib (izvijanje)
na sredini duine tapa y ". . K odgovara kri-
stanju prema teoriji Engessera-Karmana, dok
K ' odgovara enlijevoj koncepciji.
tap moe da odstupa od svog pravo-
linijskog oblika pri aksijalnom naponu cr
0
u intervalu
cr;" < cr
0
< cr* ukoliko sila pritiska raste, a pravoli-
nijski oblik nije i ranije bio naruen. Stoga se
deonica ose ordinate na dijagramu (sl. 17.69)
K' i K smatra zonom nestabilnosti.
naponi prema enliju, prikazani su
na dijagramu (sl. 17.68) isprekidanom linijom.
Bez obzira na spoljanju obrazaca En-
gesseJ.a (17.241) i enlij a (17.268), oni se odn?se
pojave. Prvi od njih (17.241) krl-
silu kod nelinearno tapa, kod koga
dolazi do gubljenja stabilnosti pri razgranavanju
ravnotenih oblika. Drugi pak obrazac (17.268)
najmanju sile, pri
kojoj je krivoliniski ravnoteni oblik
pritisnutog tapa u uslovima nepre-
kidnog narastanja sile pritiska. Ta pojava se kvali-
tativno razlikuje od gubljenja stabilnosti u Ajlerov-
skom smislu, jer ovde pri naponu cr;;: tap
ostaje pravolinijski i nema susednih oblika rav-
notee.
Odgovor na pitanje: treba li svrstavati bifurka-
ciju te vrste u pojave gubljenja stabilnosti ili pak ne,-
zavisi od strogog formulisanja znakova gubljenj a
stabilnosti. Sa strane, razgranavanje ravno-
tenih oblika treba smatrati kao posebno,
stanje tapa.
enlijeva koncepcija ne na ,,teo-
rij u tangetnog modula", koju je prvi istakao F. En-
gesser, poto realizacije posmatranih
pojava bitno zavisi od ponaanja sile pritiska u toku
procesa izvijanj a.
Model sa jednim stepenom slobode (sl. 17. 70)
prikazuje na primeru enlijevu koncepciju.
Sl. 17.70
Pri sili pritiska N model zadrava svoje stanje
pravolinijske ravnotee (y = O), dok je pri N + b.N
odstupanje od ravnotenog stanja (y > 0).
tapovi l i 2, koji imaju
svojstva, usled prelaska modela u odstupljeno ravno-
teno stanje, dobijaju deformacije: E
1
(skra-
i E
2
> O (izduenje). tap br. l dobija izvesno
i radi sa tangentnim modulom E,,
dok tap br. 2 biva i radi sa modulom E.
Ako je F povrina preseka i tapa br. l
kao i tapa br. 2, onda uslovi ravnotee imaju
vid :
b.N = F(E
1
E,-E2E);}
Ny = Fb (ElEt + E2E).
se geometrijskim uslovom
dobija se
E = l ( 2by E + b. N) ;
1
E + E, lh F
E2 = l (2by E,- b.N)
E + E, lh F
}
. (17.269)
(17.270)
(17.271)
Drugi od uslova ravnotee (269) transformie se
na oblik
4by D = b.N (2__ _ 2_),
lh F E
1
E
(17.272)
gde je oznaka
D = l _ N/h (-1 + 2_).
4b
2
F E, E
(17.273)
Gubljenje stabilnosti u aj lerovskom smislu,
pri b.N > O je samo ako je D = O, a iz
toga se izvodi izraz za redulwvano-modulnu
silu
N
_ 4b2F. E, E
! --- ----,
... lh E,+ E
(17.274)
koji odgovara sili Engessera-Karmana(l7 .267)
Dalje se iznalazi sila pritiska N, pri kojoj
biti ravnoteni oblici, ukoliko
je b.N > O. Kada se iz uslova (17. 272) y,
onda se druga (17.271) svodi na oblik:
b.N [E, (l l) ]
E
2
= F (E, + E) 2D E,- - -E -l .
(17.275)
Najmanja vrednost sile N, pri kojoj
E
2
ima vrednost jednaku ili od nule iznalazi se
tako, to se izraz u srednoj zagradi sa
nulom. Iz toga se nalazi i tangentno-modulna
sila
2b
2
FF,

lh
(17.276)
koja odgovara enlijevoj sili (17.268).
Iscrpljenost nosivosti pri cr
0
= O"razvl teo-
retski je kod tapa od idealnog elasto-
materijala (sl. 17.66b) i to pri maloj vit-
kosti A < Arazvl.> pri je vitkost Arazvl. =
= 1t v' E / crrazvl. . Dijagram napona kod takvog
tapa prikazan je na sl. 17.68 linijom

Stabilnost pritisnutog tapa od linearno-
materijala (vidi sl. 17.66a) zahteva po-
sebno razmatranje, jer tu zaravni strogo govo-
ni nema, tako da napon moe i
granicu O"razvt. Tri na osi
apscisi dijagrama napona (sl. 17.71) odre-
su vitkostima:
"Ak = 1t }
O" razv!.
Arazvl. = 1tj E
O" razv!.
(17.277)
U da neprekidno raste,
naponi odgovaraju liniji QPTS; razgranavanje ravno-
tenih oblika po enliju se pri
naponu
("A < "'"').
(17.278)
17.8. ELASTICNO-PLASTICNI PRITISNUTI STAPOVJ I STAPOVI POD PRITISKOM I SAVIJANJEM 61
U intervalu vitkosti A'P < A < Arazvl. na-
pon je konstantan i jednak je cr* = crrazvl.
Linija LKTS na dijagramu predstavlja
napon tapa koji gubi svoju stabilnost po Engeser-
-Karmanovoj teoriji, pri ), < Ak.
s

.AK -\r
Sl. 17.71
Na sl. 17.71 prikazani su i dijagrami ponaanja
tapa, zasnovani na reavanju zadatka u geometrijski
linearnoj postavci. Simbolom y
0
je
ordinata krive izvijanja pri naponu cr.,. ;
dalji porast ugiba (izvijanja) biva ili po-
rastom (pri A < Ak) ili opadanjem (pri A > Ak) aksi-
jalnog napona cr
0

17.8.3. Savijanje i stabilnost pritis-
nuto-savijenih tapova
Pritisnuta-savijeni tap u optem je
neidealan sistem. Izuzetak od toga je, naprimer,
posebni tapa koji se izvija po S-krivoj (vidi
t. 17.7.3 i sl. 17.6).
Proces je uslovljen narastanjem sile
pritiska N. Pretpostavlja se da
deformacija biti aktivna u svakoj tapa, tj.
da normalni napon cr nigde ne opada. Pod tim uslo-
G razvi. -do
vima nema pojave a
materijal se ponaa kao nelinearno [11a,
33, 49, 51] .
Gubljenje stabilnosti kada se dostigne
se istim onim uslovima kao i
kod tapova od nelinearno materijala.
Ostaju na snazi i kriterijumi stabilnosti, izloeni u
17.7.3 i 17.7.6.
Metodi ist raivanja saviJanja i stabilnosti raz-
motreni su ranije, u 17. 7.3 i 17. 7.4. Za prib-
lino iznalaenje sile moe se primeniti metod
kolokacije (vidi t. 17. 7.5).
17.8.4. Pritisnuto-savijeni tapovi od
idealnog rna-
terijala
Idealni materijal (vidi sl. 17.66b)
ima svojstvo pri e: = Erazvl.
i cr = cr
1
To svojstvo, s jedne strane, mo-
iscrpljenja nosivosti preseka zbog for-
miranja zgloba, dok s druge strane upro-
reenje zadatka. Od te dve okolnosti
zavisi celishodnost specijalnog razmatranja savijanja i
stabilnosti pritisnuto-savijenih tapova od idealnog
materijala [21a, 51].
Ostaje na snazi postavka o akvitnosti deformacije,
postavljena u 17.8.3.
Iscrpljenje nosivosti preseka. Uticaji,
koji nastaju u preseku - sila pritiska N i momenat
savijanja M doseu svoje vrednosti onda,
kada se u tom preseku javi zglob (sl. 17.72).
Napon je u svakoj preseka jednak (po svojoj
apsolutnoj granici crrazvl.; ukoliko
bi sila N i momenat M i dalje rasli, tada ih
presek ne bi mogao vie da primi.
odnos sile N i momenta savi-
janja M je uslovom: ako je cr
0
napon u osi, onda napon pritiska zbog delovanja
rhrazvl
6razvl
lN

N l
'" l J
Sl. 17.73 Sl. 17.74
Sl. 17.75
62
momenta savijanja biti (crrazvl. - cr
0
), a na-
pon biti (crrazvl. + cr
0
). Poloaj nulte na
dijagramu napona usled savijanja se iz
uslova jednakosti ili glavnog vektora tog dijagrama.
Iz toga se dobija sile N
i momenta M u stanju:
<D (M, N) = l. (17.279)
Za pravougaoni presek (visine h i irine b) gornja
glasi [35]
( N )
2
_
1
bh
2
crrazvl. bh O'razvl.
(17.280)
a kriva uzajamnog delovanja pri-
kazana je na sl. 17.73.
Iscrpljivanje nosivosti tapa je mo-
u da je tap a da se
zglob formira pre nego to tap izgubi
stabilnost kada se dostigne
- naprimer ako je tap obostrano zglobno oslonjen,
a pritisnut je aksijalnom silom N i oslo-
momentom M
0
znatne (sl. 17.74).
se iznalazi iz uslova (17.279);
ono ne zavisi od duine tapa.
Tri stadzjuma rada preseka proizvoljnog oblika
su dij agramom napona: stadij um
(sl. 17. 75a), stadij um jednostranog (sl. 17. 75b, e) i
dvostranog (sl. 17. 75d).
Presek se po visini deli na z one
(cr = O' razvi.) i jezgro (ci' < O' razvi.)
Diferencijalna savzjanja tapa od ideal-
nog materijala glasi:
d
2
y = _ O' razv!.
dx
2
Ec
(17.281)
gde su x i y koordinate na savijenoj osi, a e je
rastojanje od nulte dijagrama napona do naj -
blieg vlakna u kome je napon jednak granici razvla-

Postupak nalaganja preseka na dijagram rada
materijala svodi se na dijagrama napona
prema zadatoj sili N i momentu savijanja M. Pri
jednostranom su usvojene oznake (sl. 17. 76a),
a pri dvostranom (sl. 17. 76b):
v v ( v
2
) - rastojanje od teita preseka do kraj-
njeg ugnutog (odnosno
vlakna;
v koordinata po visini preseka,
odmerena od teita (smer prema zoni
pritiska smatra se pozi-
t ivnim);
b (v) - irina preseka u sa koordinatoru v;
u - koordinata vlakna, u zoni
pritiska najblieg do teita.
u = u - 2c - koordinata vlakna, u zoni
nog najblieg do teita.
Rastojanja i v
2
se smatraju pozitivnima, a
koordinate u i u se pravilu o predzna-
cima ustanovlj enim za v.
Zadatak iznalaenja parametara e i u, koji odgo-
varaju zadatim uticaj ima, - sili N i momentu M,
reava se po metodu usmerenog traenja (probanjem,
uz pribliavanja). Tokom reavanja zadataka moraju
se mnogo puta N i M, prema
zadatim e i u.
Algoritam iznalaenja M i N zasniva se na izra-
funkcija
z
f(z) = J b (v) dv; s(z) = Jb(v) vdv;
-v,
z
i (z) = J b (v) v
2
dv, ( 17.282)
koje predstavljaju karakteristike onog dela
preseka, koji lei ispod vlakna sa koordinatoru z,
i to: j - povrinu, s - momenat (po svojoj
apsolutnoj vrednosti) i i - momenat inercije.
Sl. 17.76
Glavni momenat i glavni vektor dijagrama nor-
malnih napona dati su donjim izrazima :
O' razvi "' ( ) . ( )]
M = L., "t' [zs z + z z ;
e
N = Fcrrazvl. - O'razvl. L "t' [zf (z) + S (z)].
e
}
(17.283)
karakteristike jezgra
navaju se prema obrascima:
I; = Fi=
( 17.284)
Svaka od suma u odnosima (17.283) i (17.284)
sadri po dva sabir ka; u prvom sabir ku se uzima
"t' = + l i z = u, a u drugom "t' = -1 i z = u.
Kriterijum gubljenja stabilnosti pri dostizanju
ima oblik uslova ekstremuma
(17.243) ili (17.244).
Kvalt't ativni kriterijum stabilnosti, razmotren ra-
nije (v. t . 17.7.7) primenjen na nelinearno
tapove, vai i za nelinearno tapove,
uz uslov da ne dolazi do Ako je materijal
idealno onda je w = O u zonama
a w = l u jezgru preseka. Stoga
je momenat inercij e tapa I., jednak
momentu inercije jezgra I
1
u odnosu na
teite tog jezgra (sl. 17. 77) [ll a] .
17.8. ELASTICNO-PLASTIC'NI PRITISNUTI STAPOVI I S TAPOVI POD PRITISKOM I SAVIJ ANJEM 63
Pravougaoni presek. Ako je h - visina, a
b - irina preseka, onda je relativna visina pritisnute
zone jezgra, u jednostranog
jednaka [21a]
C 9crrazvl. [ 2 iM i ]
2
h = 8 (crrazvl. - cro)3 crrazvl. - cro - bh2 (17.285)
a u obostranog ona je jednaka
!__ = j2 (t_ ) _ 3 iM i
h 4 cr
2
razvl. bh
2
cr razvi. .
(17. 286)
N N
jezgro, W = 1
Promena krutosti jezgra
SI. 17.77
Zatvorena reenja zadatka o savijanju i
stabilnost i pritisnutog-savijenog tapa pravougaonog
preseka za nekoliko najprostijih
dobio je K. Jeek [51]. I sti taj zadatak za materijal
sa linearnim je u [33].
17.8.5. Priblino stabil-
nosti pritisnutog
tapa pravougaonog preseka.
od idealnog
materijala
pritisnuti tap parvougaonog pre-
seka pritisnut je silom N sa ekscentricitetima na
krajevima tapa a i ka (iki < 1). Izvijenu osu tapa u
stanju priblino sa lukom
sinusoide (sl. 17. 78)
1tX
y = Ym Sln- ,
L
(17.287)
gde je Ym - ordinata, a L je duina polu-
-talasa sinusoide. Apscica x se odmerava od koordi-
natnog koj i lei na udaljenosti x
0
na levo
od levog oslonca tapa.
da je duina tapa jednaka l = uL/n,
gde je u - broj koji tek treba odrediti, iz
zavisnosti (17.281) i (17.287), nalazimo da je [40]
l
2 - E 2
- --ucy". .
cr razv!.
(17.288)
Rel ativna vitkost tapa A jednaka je odnosu nje-
gove vitkosti A prema vitk,osti materijala
Arazvl. = 1t V E/crraz\1.; za tap sa pravougaonim pre-
sekom je
J 12cr_:
" nh E
(17.289)
Sl. 17. 78
Ravnotena stanja tapa. sa
cp = cr
0
/cr
1
=N/bh crrazv!. i z = 6y"./h i se za-
visnostima (17.276) i (17.277) za stadijume jednostra-
nog, odnosno dvostranog nalazimo da je

_ u2z _ {
3
_ . }
- 47t
2
( l -cp) \ l - cp '
5:'2 = Vl _ cp2 u2z j
3
_ 2cpz .
7t2 l - cp2
(17.290)
u i z povezane su geomet rij-
skim uslovom. Poto je
. nx
0
sin u
sm --=--
L f(u)
f(u) = Vl + k
2
- 2k cosu,
(17.291)
to onda, relativni ekscentricitet sa
m = 6afh nalazimo da je
z = m f(u) fsin u. (17. 292)
stanja tapa u optem kada je
k =f.- l se iz uslova ekstremuma [24d]
dJ...2
--= 0,
d z
(17.293)
a u posebnom kada je k = - 1, se
iz uslova da je u = 1t i z= m.
Kada je k = -1, tap gubi svoju stabilnost u
u koliko je
= > v1 + m.
Dijagram napona za tapove, nacm)ene
od marke 3 prikazan je na sl. 17.79. Tri krive
na dij agramu za jednu te istu vrednost relativnog
ekscentriciteta m odgovaraj u k = - l ,
k = Oik = l.
64
6, kgl cm2
fi) z O
a
2000
,.
/.lJ
l l \
l
N

a

,_ ' ':::: --.L
\.
--...::
x-o "i9, -r
.......
-
1- X f .---L -
r-
..._

"'
,..., 1500
1--2

f'-
"'-\ E Z/06JO(J.Irqli
t-
-
r--r::::_.J...
;;;:;:

"
o-r Z400.kg/ar12 .f200
mm4
-
P:::::::.. 1"--

""" 1-
,..._ . ......
-
-
- r-- =:t=
- o
e oo
l
O 20 40
60 BO R tc.o 120 HO 16o ta.o ;oo
S;
fi!DO
1600
. 1400
1200
tOO O
800
SL 17.79
600
4fl0
'lOO
J

. .l . G.'l

2400
270(]

N

"""

r
7.,4
i""' ....

z o oo
/BOO
160'0
1400
fZOO
1000
BOli
600
400
zoo
F: ::::: 11::18
""i"'<-

SJ. 17.80
\
\
i'-

'
"
"""
"""'
l'-
il:>.
r---:-.
1--
r-
:-
-
N N

'\
F,1
1

"
i""-
"'
t"-
!" t--..

.._
..._
r--t:::: :::-..
--
r-
1--
r--
--=

A
).
;;-----;,
-
o m w H u m m
Sl. 17.81
Ako uporedimo ove rezultate sa podacima
nijeg reenja, dobijenog na elektronskom
EMV, pokazuje se da je odstupanje priblinih vred-
nosti za q> pozitivno kada je k = l , a negativna kada
je k = - 1.
17.8.6. Uticaj oblika pre-
seka na stabilnost
pritisnutih tapova,
nih od idealnog elasto-plas-
materijala
Metod ko/akacije. Pri ocenjivanju uticaja oblika
preseka na napone
pritisnutog tapa, obostrano zglobna oslonjenog, a sa
o! kglar12
2400
221!0
-
2200
/BOO
1500
-
1400
-
- 1200
/000

liO{}
600
j.",.
400
200
m n n
L
"""''
...., 0.2
..""..
o. t

Z'.1zz:b
1,1

2,4

SL 17.82
\
" t __:;;:j

\.
- fC,.,ctF. mh .
:---.
1\. ' .L
'
Fn <X
5
QS
.....
"
'\

""""""'
' i""-

i'
-.....:
t:-..
F"' ....
..... !'--
:::::,
-
--=
;::::;

A
o
- ' 1.0 . 40 60 80 ,oo 120 140 /60 180 ZOlJ-
SL 17.83
Sl. 17.84
podjednakim ekscentricitetima na krajevima, podesno
je primeniti priblino reenje, zasnovano
na metodu kolokacije (viid t. 17.7.5).
se odnosom (17.281) za presek u sre-
dini raspona, dobija se [51)
7tz E
[ 2 = --CYm
Ut
(17.294)
naponskog stanja tog preseka dobija
se zavisnost, koja povezuje
promenljive e i Ym> i to ili neposredno, ili
pak preko parametra. Kao kriterijum
gubljenja stabilnosti slui
d
- (cym) = O
dym
(17.295)
17.9. DIMENZIOl\"'ISANJE PRESEKA PRITISNUTIH I PRITISNUTO-SAVIJENIH STAPOVA
65
Iz gornje se dobija zavis-
nost
A = 'Y (m, cr), (17.296)
koja povezuje vitkost tapa A sa relativnim ekscen-
tricitetom m = aF/ W i naponom cr* (gde je
F povrina preseka, a W je otporni momenat vlakna,
pritisnutog savijanjem).
Izraz za funkciju \l' sadri u sebi parametre
materijala E i crrazvL' kao i parametre oblika
nog preseka.
Dijagrami napona konstruisani su za
tapove, od marke 3 sa granicom
a-
1
= 2400 kg/cm
2
i sa modulom
E = 2,1 10
6
kg/cm
2
(24b). Krive zavisnosti
nog napona cr,,, od vitkosti A odgovaraju relativnim
ek,scentricitetima:
aF
m=-- = 0,2; 0,6; 1,2; 2,4; i 4,8.
w
"dvostruko T" profil (sl. 17 .80).
Povrina svake pojedine noice (flane) obeleena je
sa F
1
, a povrina vertikalnog rebra sa Pem = rxFv,
gde je rx parametar oblika preseka.
"dvostruko T" profil; savijanje
se vri u ravni, paralelnoj sa noicama (flan-
ama) (sl. 17.81). Parametar rx isto to i u
prethodnom Rezultati se mogu primeniti
na krstasti profil.
Profil T -preseka, savijanje se vri u stranu
rebra (sl. 17.82), odnosno u stranu noica (flane)
(sl. 17.83). U ovom parametar oblika profila
rx = FcmfFv veoma bitno na
naprezanja.
Puni kruni presek i tankozidni prstenasti
presek (cev) (sl. 17.84).
17.9. DIMENZIONISANJE PRESEKA PRITISNUTIH I PRITISNUTO-SAVIJENIH TAPOVA
17.9.1. Osnovne postavke za dimen-
zionisanje preseka pritisnutih
i pritisnuto-savijenih tapova
Ovde se razmatrati samo po prvom
stanju, - prema nosivosti. Osnovna
glasi:
N ::::;; Ngran., (17.297)
gde je N sila pritiska u tapu od kom-
binacije Ngran. je sila pritiska,
srazmerna sa R materi-
jala.
Dimenzionisanje preseka zasniva se na pare-
nekolikih varijanata. Usvaj a se unapred izvesan
broj preseka, koji odgovaraju konstruktivnim zahte-
vima (materijal, gabariti preseka, asortiman i sl.)
pa se njihova nosivosti, t.j.
Ngran. pri zadatim uslovima rada kon-
strukcije. Od nekoliko preseka, koji udovoljavaju
(17.297) usvaja se naje-
profil (zavisno od utroka materijala,
radnih uloenih u obradu i dr.) [Sb, 32,
38].
Ngran. zavisi od
izbora kriterijuma, koji karakteriu stanje
konstrukcije, t.j. od usvojene metodike
Pri projektovanju konstrukcija, -
izuzev sasvim retkih - primenjuje se
normativna (propisana) metodika pritis-
nutih odnosno pritisnuto-savijenih tapova, kako je
poglavljima Sovjetskih
Normi i Pravila (SNiP).
U literaturi se razmatraju i drugi mo-
metodi pritisnuto-savijenih ta-
pova, i po deformisanoj shem
(vidi t. 17.9.3), kao i koji se zasniva na analiz
stanja tapa u stanju rada
materijala (vidi t. 17.9.5).
U daljem tekstu se razmatraju osnove
dimenzionisanja pritisnutih i pritisnuto-savijenih ta-
pova, uz pretpostavku da se savij anje u jednoj ravni
odrava kako u ravnotenim, tako i u
stanjima. Primeri takvog dati su za
tapove u SNiP II-B.3.62, konstrukcije,
Norme projektovanja. Stoga potpunija
uputstva o dimenzionisanju preseka, kao i odgovara-
tablice namenjene tome, treba traiti u toj svesci
SNiP, gde je normirano projektovanje
aluminijumskih, drvenih, armirano-betonskih, beton-
skih i zidanih konstrukcija, kao i u drugim sveskama
tim konstrukcijama.
U pogledu tankozidnih tapova
vidi t. 17.10.
17.9.2. pritisnu-
tih tapova prema
normativnoj metodici
pritisnuti tap spada idealne
sisteme, kod koj ih je pri obavezno
uzimati u obzir nesavrenstva (vidi t. 17.1.13).
Osnovna glasi
N ::::;; rp FR, (17.298)
gde je F povrina preseka tapa, a rp =
= cr,::fcrrazvL je koeficijent smanjenja
66
(otpornosti) pri m pritisku, jednak od-
nosu napona prema granici
O"razvl.; R je otpornost materijala.
Koeficijent cp je funkcija vitkosti tapa
A =
1
; = l*
(17.299)
gde je !", slobodna kada se pro-
verava stabilnost) duina tapa (duina izvijanja),
l je geometrijska duina tapa, je koeficijent slo-
bodne duine (vidi 17.1.14 i 17.4.1.), r je radijus
inercije preseka, a I je momenat inercije
preseka tapa.
Za tapove napon cr* odgovara
gubljenju stabilnosti kada se dostigne opte-
pritisnutog tapa iste tolike
vitkosti A, ali sa relativnim
nastalim usled greke) ekscentricitetom
(17.300)
gde je a
0
- krak sile N, F - povrina a W otporni
momenat preseka tapa.
zasniva se na predodbi
o idealnom materijalu (vidi sl.
17.66b) u tap pravougaonog preseka.
0)8
0,6
---1
0/+

SI. 17.85
Dijagram zavisnosti m
0
i cp od vitkosti A
za marke Cel. 3 dat je na sl. 17.85, a tablica
br. 17.14 sadri normativne vrednosti koeficijenta cp
za marki.
10
--
X
ly

Sl. 17.86
Primer 17.6. Pritisnuti pojas reetkastog
(tablica 17.14) formiran je od dva ravnokraka ugao-
nika 125 x 14 mm, prema GOST 8509-57 (sl. 17.86).
Materijal je St. 3, a dozvoljeni napon
(otpornost, je R = 2100 kg/cm
2
. Slobodne
duine (duine izvijanja) tapa su: (, z = 3 m i
!*v = 6 m. Prema asortimanu, povrina
preseka je F = 2 33,4 = 66,8 cm
2
, radijusi inercije
su rz = 3,80 cm rv = 5,60 cm. Vitkosti tapa su
A = 300 = 79
:r; 3,80 '
A =
600
= 107.
y 5,60
Prema tablici 17.14, za St. 3 i za
vitkost A = 107 odgovara cp = 0,544, pa je stoga gra-
tapa jednako
Ngran. = cp PR = 0,544 66,8 2, 1 = 76 tona.
17.9.3. pritisnuto-savijenih
tapova po deformisanoj she-
mi
Razmatra se tapni sistem sa pritisnuto-savijenim
elementima. Pretpostavlja se linearno po-
naanje materijala sve dok se u najnapregnutijem
vlaknu ne dostigne granica [16, 19]
O"max = O"razvl.
(17.301)
Tablica 17.14
Koeficijenti .
l
l
L:el. 3.
L:e!. 5.
114r2, 10r2C111oxcH.u
L:el. 4. J5XCH.U
o 1,00 1,00 1,00
l
1,00
10 0, 99 0,98 0,98 0,98
20 0,97 0,96 0,95
l
0,95
30 0,95 0,93 0,92 0,92
40 0,92 0,89 0,89 0,88
50 0,89 0, 85 0,84
l
0,82
60 0,86 0,80 0,78 0,77
70 0,81 0, 74 0,7 J 0,68
80 0,75 0, 67 0,63 0,59
90 0,69 0,59 0,54
l
0,50
100 0,60 0,50 0,46 0,43
110 0, 52 0,43 0, 39 0,36
120 0,45 0,37 0,33
l
0, 31
130 0,40 0,32 0,29 0,27
140 0,36 0,28 0, 25 0,23
150 0, 32 0,25 0,23
l
0,20
160 0,29 0,23
l
0,21 0, 18
170 0,26 0,21 0, 19 0, 16
180 0,23 0,19 0,17 l 0, 14
190 0,21 0, 17 0, 15
l
0, 12
200 0, 19 0, 15
l
0, 13 l 0, 14
210 0,17 0,14
l
0,12
l
0,10
220 0, 16 0,13 0,11 0,09
-- ---
Iznalaenje napona vri se na osnovu
po deformisanoj shemi sa uzimanjem u obzir uticaja
podunih sila pritiska (vidi 17 .2, 17 .3).
17.9. DIMENZIOJ:\"ISANJE PRESEKA PRITISNUTIH I PRITISNUTO-SAVIJENIH STAPOVA 67
Osnovna za jedan od
pritisnuto-savijenih tapova sistema moe se napisati
u obliku
N < c:pksc. FR, (17.302)
gde je c:pksc. ::;; cr
0
.n./crrazvl. = koeficijent smanjenj a
otpornosti pri pritisku, a
cr
0
.n. je osni (aksijalni) napon u tapu, koji odgovara
trenutku kada u najnapregnutij em vlaknu preseka
tapa dolazi do granice r:Irazvl
Pri idealnih sistema po defor-
misanoj shemi, nestabilnost ravnotenog st anja ne
moe biti otkrivena. Tako, naprimer, pritisnuto-savi-
jeni tap, (u odnosu na
sredinu tapa) savija se po krivoj u
obliku slova S (vidi sl. 17.6b). Ravnoteno stanje
tapa, koje odgovara A
1
na dijagramu ponaanja
(vidi sl. 17.7) jeste nestabilno, poto je N > N*"
ali se moe dopustiti da naponi ni u jednoj ne
prevazilaze granicu proporcionalnosti. No, ako bi se
uzela u obzir ma i najmanja nepravilnost, to bi naru-
ilo idealnu formu savijanja i dolo bi
se do A
2
(v. sl. 17.7), za koju je N < N,;,
To je razlog zbog koga se pri
idealnih sistema po deformisanoj shemi obavezno
moraju uzeti u obzir i nesavrenstva (nepra-
vilnosti).
Primer 17.7. Zglobno oslonjeni tap duine l =
= 14,2 m, pritisnut je podunom silom N, sa podjed-
nakim krajnjim ekscentricitetima (koji idu na razne
strane) a= 19,3 cm. Presek tapa je prikazan na sl.
17.87a. Materijal je St. 3.
a)
b J eJ
SJ. 17.87
Osnovne geometrijske karakteristike preseka su
povrina preseka je F = 150
cm
2
, momenat inercije je I = 78000 cm
4
, otporni
momenat je W = 2890 cma, a radijus inercije je
r = 22,8 cm.
Vitkost tapa u ravni delovanja sila je A =
= 1420/22,8 = 62.
Relativni ekscentricitet je
aF
m =-- =
w
19,3 . 150 = l.
2890
Prema podacima iz tablice 17.5 nalazi se mo-
menat savij anj a na polovini raspona tapa:
M=
aN
u
cos
2
gde je u = l.
Kada se napon u srednjem preseku sa
granicom
a = N + M = u2 E( l + m ) = r:Irazvl.
F W A2 cos.!!_
2
onda se pri modulu E = 2,1 10
6
kg/cm
2
i crrazvL = 2400 kg/cm
2
nalazi- posle nekoliko proba
- da je u = 1,383, iz proizlazi da je osni na-
pon
u
2
E
cro.n. = -
9
- = 1043kg/cm
2
;

1043
c:peksc. = - - = 0,435
2400
Dijagram napona u srednjem preseku tapa u tre-
nutku dostizanja granice u najnapregnutijem
vlak,nu prikazan je na sl. 87b.
tapa pri R = 2100 kg/cm
2
iznosi
Ngran. = 0,435 150 2, 1 = 137 tona.
17 .9.4. pritisnuto-savijenih
tapova prema pro-
pisanim metodima (normati-
vima)
Propisana - normativna metodika
vanja pritisnuto-savijenih tapova, koji ulaze u sastav
izvesnog tapnog sistema zasniva se na tome, da se
posmatrani tap svede na etalonski obostrano zglobno
oslonjeni, pritisnuti tap pravougaonog
preseka.
se u ovom razlae na
etape:
(a) tapnog sistema po me-
todima (bez uzimanja u obzir delovanja podunih
sila) i iznalaenje uticaja N i
M koji deluju na posmatrani tap.
momenat savijanja M iznalazi se
prema uputstvima, koja se nalaze u Sovjetskim Pravi-
lima i Normama (SNiP), u zavisnosti od oblika mo-
mentne linije du tapa. U posebnom kada
imamo pritisnuti tap sa podjednakim
ekscentricitetima na krajevima tapa a,
momenat savijanja biti jednak, M = Na.
(b) Iznalaenje slobodne duine (duine izvi-
janja) za svaki od pritisnuto-savijenih tapova sistema,
po metodima, prikazanim u 17.4. Vitkost tapa A
nalazi se prema obrascu (17.299).
(e) redukovanog ekscentriciteta
MP
ml='Y)--,
NW
(17.303)
68
17. STABILNOST LINIJSKIH SI STEMA
Tablica 17.1 5
Koeficijenti 'tl uticaja oblika preseka za redukovanog ekscentriciteta m
1
=
Tip preseka l
Shema preseka
1
l
l
l
..JI L

-,r

Ffi;iJ\tEj
2
Fz/2
F
2
f
2
/2 F
2
f2
3

l
a a a
4
_;u_,__E_fu
l
5
t@
.. ,
* Za presek tipa 2, obrazac vai kada je F
1
/F
2
< l.
gde je Y) - koeficijent uticaja oblika pre-
seka (za tapove se vrednosti za Y) nalaze u
tablici 17. 15).
(d) Iznalaenje koeficijenta smanjenja
ske otpornosti pri pritisku cpksc. =
= cr>:fcrrazvl.> koji zavisi od vitkosti A i redukovanog
ekscentriciteta m
1

Za tapove punog preseka 3 ta za-
visnost je data u tablici br. 17.16. napon cr*,
koji predstavlja osnovu te tablice odgovara gubitku
stabilnosti pri dostizanju tapa-
-etalona, t.j. pritisnutog tapa iste tolike
vitkosti A sa relativnim ekscentricitetom m
1
. Usvojeno
je da se presek tapa uzima kao pravougaoni, a mate-
rijal kao idealno
Za sloene (reetkaste) tapove koefici-
jent cpksc. se po drugoj jednoj tablici,
zasnovanoj na kriterijumu vlakna (17.301).
U tom koeficijent cpeksc. zavisi od redukovane
vitkosti tapa (vidi 17.5.1.).
(e) Ocena nosivosti preseka prema obrascu
(17.302).
Ocena normativne metodike za pri-
tisnuta-savij ene tapove, koji ulaze u sastav sloenih
sistema (okvirnih) dosta je oteana.
Kod pritisnut ih zglobno oslo-
njenih tapova sa presekom,
u odnosu na neutralnu osu, je
Prema normativnoj metodici neznatna.
kod tapova sa presekom ta
postaje znatnija.
l
'tl kada je
20 < A< 150
i
v > 159
-
0,775 + 0,001 5). 1,0
l
*
$
1,3 + 0,5ym 1,3 + o,5y;
1, 0 1,0
l
1,45 - 0,003).
l
1,0
l
l
l
1,3 - 0,002).
i
1,0
l
Primer 17.8. tap, razmotren u primeru 17.7
(sl. 17 .87a). Vitkost tapa je /.. = 62. Prema tablici 17.15
se nalazi za profil "dvojno T" koeficijent uticaja ob-
lika preseka
Y) = 1,45 - 0, 003 A = 1,264.
Redukovani ekscentricitet je
m
1
= Y) m = 1,264 l = 1,264.
od ), = 62 i m
1
= 1,264, tablice
17. 16 dobija se cpksc. = 0,487.
tapa je
Ngran. = 0,487 150 2,1 = 153 tone.
17.9.5. pritisnutosavijenih
tapova prema
nom naponu
nosivosti pritisnuto-savijenog tapa
u broju je gubljenjem
stabilnosti pri dostizanju u
stadijumu nelinearno ili
rada materijala.
Metodi kod
izolovanih tapova razmotreni su ranije (vidi
17.7 i 17. 8), a za tap ne sisteme to je u
17. 11.
17.9. DIMENZIOI\""'ISANJE PRESEKA PRITISNUTIH I PRITISNUTOSAVIJENIH STAPOVA
69
Tablica 17.16
Koeficijenti <peksc. za profile punog preseka tapova od 3
u m
1
Vit- l - Vrednosti 1000 cpeksc. pri redukovanom ekscentricitet
kost" o, 1j0,25jo,sojo, 75j i ,o j1,25jl ,soji ,75J2,o j z,s J 3,o j 3,5 J4,o j 4,5 j 5,o J5,s J6,o J6,5 j 7 ,o j 8,0 I 9,o j Jo,oiJ2,o 114,0 j11,o j2o,o
11 182
1
162 147 123 106 089 075 l 10
9671 920

667 618 574

414
370
1
333
1
3031285
256 235 220 205
- - --
20 959 887 800 729 673 623 577 536 501 439 390 349 315 288 263 243 225 210 19
------------ -
61174 157 141 120 102 085 072
--- - -
- - - -
- - - - - - - - - - -
-------- - --- --
30 942 868 773 699 641 592 550 511 478 420 373 335 303
---:wl no
1
846
--
743 668 608 560 520
4841 453
399 355 320 290
50 l 890 820 711 634 574 528 490 456 427 377 338 304 277
- -

860 788 674 598 540 495 459 428 402 355 319 289 263
7491 634
- -
70 810 560 505 463 429 401 377 334 301 273 249
--
80 750

521 471 432 400 374 353 314 283 258 236
- -
90 690 648 546 483 436 401 372 348 329 294 266 243 224
-- - - - - - - - - - - - -
-
100 6CO 590 soo 444 403 371 345 324 305 275 250 229
--- - -
-
- - - - - -
-
-
110 520 520 456 407 371 342 320 301 284 257 234 216
- - - - - - - -
- -
-
-
- -
120 450 450 413 372 341 316 296 279 264 239 221 203
--- -
-
- - -
-
-
-
- - -
130 400 400 374 339 312 291 273 258 245 224 206, 191
--- - - -
- - - -
- - - -
-
140 360 360 338 309 287 268 253 240 228 209 193 180
- - - - - - -
- -
-
- - -
-
150 320 320 306 282 263 248 234 222 212 195 182 169
---
-
-
- - --- - -
-
-
160 290 290 277 257 241 228 216 206 197 182 170 159
- - -
-
- -
- -
-
- - - - -
170 260 260 252 237 222
211
200 192 184 170 159 150
180 230 230 229 216 204 194 185 178 171 159 149 141
180
---
2101-;;l-;s.18o
--
--
210 210
172 166 160 149 141 133
/ zoo
------
- - - -
190 190 190 182 174 167 160
154( 149 1401132 125
l
Reavanje t ih zadataka zahteva vrlo obimna izra-
pa se stoga sugerie da se reali-
zacija obavi na elektronskim
rima.
Primer 17.9. tap, koji smo razmotrili u pri-
merima 17.7 i 17. 8 (sl. 17.87a). je obavljen
metoda kolokacije (vidi 17.7.5 i 17.8.6),
uz pretpostavku da je materijal tapa idealno elasto-
sa granicom crrazvl. = 2.400
kg/cm
2
. Debljina noica (flani) "dvojno T"
se smatrala zanemarljivo malom u sa
visinom profila.
Dijagram napona u srednjem preseku tapa u
trenutku gubljenja stabilnosti pri dostizanju
prikazan je na sl. 17.87c. Presek je izlo-
211
-
200
-
189
-
178
-
168
-
158
-
149
-
141
133
126
119
277
2541 234
218 203 19 1 169 152 138 117 100 084 071
265
2431226
210 196 18
253 234 216 201 189 17
4 164 148 135 114 098 083 070
7 159 143 130 ll J 096 081j 069
- -
241 224 207 193 182 171 153 138 126 107 094 079 068:
---
230 213 198 185 174 16 4 147 134 122 104 091 077 066
---
218 203 189 177 167 15 7 142 129 118 101 089 075 065
207 192 180 169 160 15
- - - - -

1 136 124 114 098 087 073 063
- --- -----
197 183 172 161 153 4 131 120 110 095 084 071 062 14
- -
- - -
186 173 163 154 146 13 8 126 115 106 092 081 069 060
-
-
- - -
176 165 155 147 138 13 2 120 I lO 102 089 079 067 059
- -
-
- -
166 156 147 139 132 12 6 115 106 098 086 076 065 057
- -
- - -
158 149 140 133 126 12 l 110 102 095 084 074 063 055
- - - - -
149 141 133 126 120 ll
----, ----
5 106 099 091 080 071 062 054
- -
-
-
-
141 134 127 120 115 ll o 101 094 087 077 069 060 053
....
- - ---
l
134 127i 120
114 110 ' 10
..
5 097 090 084 074 067 059 052
------1--
126 120 114 109
0 093 086 080 072 065 057 051 104 10
---
099109 120 114 109 104
0951 09 099
6 090 083 078 070 063 055 049 l

2 086 0791 075 067 061 053 048 1
en jednostranom napon je cr* =
= 1080 kg/cm
2
, pa je prema tome cpeksc. = cr,
1
,/crrazvt. =
= 1080/2400 = 0,450.
tapa je
Ngran. = 0,45 15 2, 1 = 142 tone.
17.9.6. rezultata
na pritisnutog
tapa po tri metoda
rezultata pri-
t isnutog tapa u primerima br. 17.7, 17.8
70
17.4. LINEARNO ELASTICNI LINIJSKI SISTEMI
N t
150
100 -
so -
l 153 Prema SNiP

14 2 Prema kril naponu
___ ,...._ ...
Sl. 17.88
i 17.9 prikazano je na shematskom dijagramu po-
naanja (sl. 17.88). Razmera je samo u
pravcu ose ordinate.
po naponima daje
rezultat. po deformisanoj shemi dovodi
nas do toga, da se donekle podceni nosivosti
tapa. Za profil "dvojno T" razlika u gra-
po ta dva metoda nije
velika; u datom ona iznosi samo 3,5%. Kod
pravougaonog preseka ona bi bila osetno

Normativni metod (po SNiP) u ovom
dovodi do nosivosti (za
7,8%) u sa izra-
na osnovu analize stabilnosti tapa.
ovaj posebni se ne moe pro-
iriti, tako da se obuhvate i drugi kod kojih
pogrenost, povezana sa primenom metoda po nor-
mativu (SNiP), moe da se razlikuje od gore
vrednosti ne samo po svojoj apsolutnoj
i po svom predznak u.
17.10. LINEARNO PRITISNUTI I PRITISNUTO-SAVIJENI TAPOVI
17.10.1. Diferencijalne rav-
notee tankozidnih tapova
Osnovne postavke teorije linearno
tankozidnih tapova razmotrene su u prvoj svesci
ovog (deo 5).
Razmatraj u se pritisnuti i pritisnuta-savijeni ta-
povi sa otvorenim presekom tankih
konstantnim po celoj duini tapa.
tap duine l pritisnut je podunom silom N i
izvesnim dodatnim koje prouzrokuje
savij anj e i torziju i koje narasta proporcionalno sa
porastom sile N (sl. 17.89).
Diferencijalne ravnotee tankozidnih
linearno tapova prvi je dobio V. Z. Vla-
sov [7):

El xr( + N"Y) + (Mv- axN)qi = -M"
qJ " +
+ (r
2
N +

Ia)qi = O
l (17.304)
Gore su E i G moduli i smicanj a;
Ix i Iv su momenti inercije preseka u odnosu na glavne
ose, /
4
je momenat inercije pri torziji, ! "' je bimoment
inercije preseka (sektorijalni momenat); F je povrina
preseka, i "YJ su linearna pomeranja
na osi tapa sa apscisom z ; x i y su koordinate
preseka; qJ je ugao uvrtanj a preseka sa apscisom z;
Mx i My su momenti savijanja od opt ere-
SJ. 17.89
bez uzimanja u obzir podune sile
pritiska, i najzad, a" i av su koordinate centra savi-
janja.
17.10. LINEARNO ELASTICNI TANKOZIDNI PRITISNUTI I PRITISNUTO-SA VI .JENI ST A POVI
71
Geometrijske karakteristike r, i

se iz obrazaca:
2 / ., + ! y l
>i
1
+ai + a;; 'o F ;
1
x (x
2
+ y
2
) dF- ax;
2 ! y
l

= J y (x2 + y2) dF- a
11

2 l x
(17.305)
(17. 304) moraju biti dopunjene sa
est uslova, koji proizlaze iz
uslova fiksiranja krajeva tapa.
Sistem triju linearnih diferencijalnih
drugog reda (17. 304) integrie se u zatvorenom
obliku za nekoliko najprostij ih
U optem pak, se reavaju nume-

Priblino reenje (17.304) zasniva se
na aproksimacij i krivih savijanja i uvrtanja (torzije)
poznatim funkci jama koje udovoljavaju uslove osla-
njanja krajeva tapa. Potom se zahteva da diferencijalni
odnosi (17.304) budu zadovoljeni u pojedinim pre-
secima na duini tapa (metod kolokacije). Druga
se sastoji u postupka Bubnova-
-Galjorkina.
(17.304) su samo pribline; u pogledu
drugih, postavljanja zadatka vidi rad
[l].
17.10.2. Savijanje i uvrtanje (torzija)
tankozidnih pritisnuto-savi-
jenih tapova
Ako se pritisnuto-savijeni tap nalazi u stanju
stabilne ravnotee, onda sistem ( 17 .304) ima
svoje strogo i po reenj e.
Ovde se homogenih sa
homogenim uslovima, razmotren ranije,
u 17.10.5.
Shematski dijagram ponaanj a tapa prikazan je
na sl. 17 .90. Du ose apscise naneta su
pomeranja, naprimer "Y)gran. ili 1),,,, a na osu ordinatu
su nanete sile pritiska N.
N
Asimptota
'Z gran 'l o.n. lj, fo
Sl. 17.90
Kriva OAe na dijagramu prikazuje asimptotsko
ponaanje tapa, kada pomeranje
raste po meri pribliavanja sile N vred-
nosti Nas
Ta asimptotska vrednost Nas koja zavisi od oblika
tapa, moe se priblino
odrediti na J edna (17.304) se
variraju, sa +oi; i "YJ sa "YJ + O"YJ, a
a cp sa cp + ocp. Tada se iz tako dobijenih
oduzimaju polazne (17.304), pa se za zglob-
no oslonjeni tap uzima da su
= A sin n:z , l
l
l
o B n:z
1J = sm - ,
( 17.306)
l
l
o e . n:z
cp = srn - .
l
J
Varirane pri z = l/ 2 sada nam daju
sistem homogenih linearnih po konstan-
tama A, B i e:
(
n:2 El) - l
N-T
(
n:2EJ" ) __
:--
12
- . a. N) O;
(M"'"' + a
11
N) A + (M
11
m - a.,N) B +
+ (r2N +

M"". -
- Gl - n:
2
EI ., ) e = O
<l [2
( 17.307)
Gore su M",n i M
11
". momenata savijanj a
M" i M
11
na sredini raspona pri z = Z/2.
Uslov postojanja netrivij alnih (ne-nultih) reenja
sistema ( 17.307) sastoji se u tome da je
determinanta t og sistema D (N) jednaka nuli. Asimp-
totsko Na. predstavlj a po sebi najmanji
koren
D(N) = O. ( 17.308)
17.10.3. tankozidnih pritis-
nuto-savijenih tapova pre-
ma deformisanoj shemi
Kao karakteristika stanja uzima se
pojava u napregnutom vlaknu preseka
tapa, - a to je B na dijagramu ponaanja
(v. sl. 17.90):
N M., M,, B (
9
)
cr = - + --y - - x +-w = crrazvl.. 17.30
F Iz 1
11
I.,
U gornjoj su M" i Mu momenti savi-
janja, sa uzetim u obzir delovanjem po-
dune sile N, dok je B - bimoment, a x i y su koordi-
nate posmatranog krajnjeg vlakna u preseku; w je
sektorijalna povrina, a crrazvl. je granica
(ili - pri postavci zadatka, granica pro-
pOlcionalnosti).
Poduna sila k,oj a odgovara stanj u
u posmatranom vlak,nu No.n. se uslovno
smatra k.oje
nosivosti tapa.
Drugo stanje tapa povezuje se
sa dostizanjem pomeranja 'YJgran. (ili ({Igran.) gra-
- a to A na grafi-
konu ponaanja (vidi sl. 17. 90).
Ponaanje tapa pri nastajanju e l a s t o- p l a s-
t i n i h d e f o r m a e i j a prikazuje se na dija-
gramu krivom BDE (sl. 17.90). Ekstremna D
gubljenje stabilnosti pri dostizanju
sila N* samo nez-
natno prevazilazi No.n.
17.10.4. Savijanje, uvrtanje (torzija)
i stabilnost tankozidnih eks-
pritisnutih tapova
pritisnuti tap u optem
dvo-osnog ekscentriciteta e., i e
11
, pri
(17.310)
jo od samog izloen je uvrtanju (torziji) i
savijanju u ravni svake od dveju glavnih osa inercije
preseka. Ponaanje tapa se kvalitativno ne
razlikuje od napred razmotrenog ponaanja pritisnuto-
-savijenog tapa.
Gubljenje stabilnosti u ajlerovskom smislu moe se
ostvariti k,od pritisnutog tapa u
dva posebna
A. Sila pritiska deluje u centrima savijanja
preseka e
11
= a
11
, e., = a,.. (17.925) sada
glase
+ = a.,N;
El.,1J" + N1J = a
11
N ;
El w ({1
11
+ [(r
2
+ +

N-
- Gla] (ji= O.
(17.311)
U stabilnom stanju tap je izloen savijanju u
dvema glavnim ravnima, a uvrtanja (torzij e) jo nema.
Gubljenje stabilnosti pri razgranavanju ravnotenih
oblika se k,arakterie torzionih pomeranja
pri vrednosti sile N"-'' k,oja se iznalazi iz
j sistema (l 7.311).
B. Presek ima osu simetrije, a sila pritiska lei u
ravni simetrije. Ako je x-osa - osa simetrije, onda je
a
11
=

= O, M., = O, M
11
=Ne,., pa (17.295)
sada glase:

+ = Ne,. ; l
Elx1J
11
+ N'Y) + N (ex - ax) (ji= O; l
N (
_ ) + EJ " + [( 2 + (17.312)
ex a,. 1) '" (ji r l
+ N- Gla] (ji = O. J
U stabilnom stanju tap je izloen savijanju u
ravni simetrije. Gubljenje stabilnosti pri razgranavanju
ravnotenih oblika je ok,arak;terisano naruavanjem
ravne forme savijanja, ali i time, to tada postaju
savoj no-torziona pomeranja.
sila N* se iz
druge i sistema (17.312) .
17.10.5. Stabilnost pritis-
nutih tankozidnih tapova
Sila pritiska deluje u teitima preseka,
pa su tak,o i momenti jednaki nuli: M., = O i M
11
= O.
Homogene (17.304) pri homogenim gra-
uslovima imaju trivijalno reenje = 1J =
= (ji = O, pa- prema tome- u stanju stabilne ravno-
tee nema torzionih i savojnih pomeranja, te je tap
ustvari idealan.
Za gubitak. stabilnosti pri razgranavanju ravno-
t enih oblika je pojave
savojnih, torzionih ili savoj no-torzionih pomeranj a,
zavisno od uslova zadatka.
U daljem tekstu se navode obrasci za
silu zglobna oslonjenog tapa.
preseci su fiksirani tako, da su
pomeranja u pravcima x i y, k,ao i obrtanja
u odnosu na podunu osu tapa = 1) = (ji = 0),
ali im je sloboda deplanacije.
presek sa dvema osama simetrije.
Do gubljenja stabilnosti k,ada sila pritiska N
dostigne najmanju od tri
N - 7t2 E I.,.
X - [2 >
N - TI2E 111 .
11 - [2 ,
(17.313)
Prve dve sile odgovaraju savojnom ob-
liku, a - torzionom obliku gubljenj a stabil-
nosti.
presek sa jednom osom simetrije.
Ako je osa simetrije y-osa, onda od tri sile
l
(17.314)
l
J.V2
3
= - [(Ny + N"') r
2
=f
' 2rij
V (N; + N"')
2
r
4
- 4NYN"' r
2
rij]
prva odgovara savojnom, a druga i savojno-
-torzionom obliku gubljenja stabilnosti.
presek je (nema ni
jednu osu simetrije). sve tri sile
17.11. NELINEARNO ELASTICNI LINIJSKI SISTEMI
73
dobijaju se kao koreni (reenja) kubne jed-
po N:
(N, - N) (Ny - N) (Nw - N) r2 - N2 [(No: - N) e;
+ (Ny- N) a;] = O. (17.315)
Za gubljenje stabilnosti su sa-
vojno-torziona pomeranja tapa; do gubljenja stabil-
nosti onda, kada nastupi najmanja od triju
sila N
8
.
17.11. NELINEARNO LINIJSKI SISTEMI
17.11.1. Postavljanje zadatka o stabil-
nosti nelinearno
linijskih sistema
Zadatak istraivanja ravnotenih i
stanja pritisnuto-savijenog tapa od neli-
nearno materijala, koji smo ranije
(u 17.7.5) razmatrali, u ovom poglavlju se pro-
iruje na ravan linijski sistem (okvir, ram),
od takvih tapova.
Za takve materijale svojstvena je nelinearna za-
visnost cr = g (s) napona cr i deformacije s
(v. t. 17.7.1).
Kada je u pitanju materijal, uzima
se postavka o aktivnosti deformaczj'e u svakoj
konstrukcije (vidi t. 17.8.3). Pri tome do pojave ras-
ne dolazi, pa se materijal
moe posmatrati kao nelinearno
Istraivanje malih savojnih pomeranja sistema za-
sniva se na hipotezi ravnih preseka i
priblinog izraza za zakrivljenost. Pretpostavlja se
oblika savijanja u ravni, i to kako u ravno-
tenim, tako i u stanjima sistema. Uticaj
napona se zanemaruje.
Sl. 17.91
Kao dopuna
a, ovde se sada uzimaju u i vertikalna pome-
ja okvira, prouzrokovana zbliavanjem
jeva stubova usled savij anja i osnog zbijanja. Na taj
otpada potreba specijalnog razmatranja poseb-
. stanja sistema, povezanih sa gubljenjem
bilnosti samo jednog izdvoj enog pritisnutog tapa,
pak sa iscrpljenjem njegove nosivosti zbog
nniranja zgloba.
Pretpostavlja se da sva (kako po-
na, tako i narastaju srazmerno sa istim
ametrom k.
Rezultati istraivanja ravnotenih stanja su pri-
kazani na dijagramu ponaanja sistema (sl. 17.91), u
kome se na osu apscisu nanosi pome-
ranje j (ugib y ili ugao zaokreta e u nekoj od
sistema), a na osu ordinatu se nanosi parametar
k.
U broju nosivosti sistema
se gubitkom stabilnosti kada se dostigne gra-
a to je B na dijagramu po-
naanja (sl. 17.91).
Kao kriterijum gubitka stabilnosti javlja
se uslov stacionarnosti parametra k.
dk = o
df '
(17.316)
posmatranog kao funkcija pomera-
nja j.
17.11.2. Osnovne zavisnosti
Istraivanje malih savojnih pomeranja jednog od
pritisnuto-savijenih tapova sistema, zasniva se na
pojmu redukovane krutosti El" preseka, zavisne od
razvoja deformacija u tom preseku (vidi t . 17.11.3).
Diferencijalna savijanja ima vid
(vidi sl. 17.9):
d2y
El" - + N(y-y
0
) + M
0
+ H
0
x + M"= O.
dx
2
(17.317)
Gore su x i y koordinate na savijenoj osi
tapa, N je poduna sila pritiska, H
0
je
reakcija na levom kraju tapa, pri x = O, M
0
je oslo-
momenat savijanja, a M" momenat savijanja,
prouzrol,ovan
U procesu integrisanja (17.317) ne pravi
se razlika apscise x i duine savijene ose s.
Posle obavljenog integrisanj a se zbliavanje
(udaljavanje) krajeva tapa, i to po priblinom obrascu
l ( e2,
!::.l = j s 0 +
2
J dx,
(17.318)
gde je l duina tapa, s
0
relativno izduenje
ose tapa u sa apscisom x, a e je ugao zaokreta
tog istog preseka.
istraivanje ravnotenih stanja ne-
linearno tapnog sistema danas se skoro
vri na elektronskom EVM. Ite-
racioni postupak reavanja zadatka zasniva se na tri
algoritma, prik.azana u narednim tekstovima [ll b).
17.11.3. Algoritam "Presek"'
Cilj ovog algoritma je da se presek naloi na
dijagram ponaanja materijala, t .j. da se konstruiu
dijagram napona i dijagram izduenja prema zada-
tim uticajima u tom preseku - sili pritiska N i
momentu savij anja
( 17.319)
Postupak nalaganja je u optim crtama prikazan
u 17. 7.5, a algoritam " Presek" reava taj zadatak
na osnovu efektivnog iteracionog postupka [18}.
Relativno izduenje vlakna sa koordi-
natom v (sl. 17.92) izraeno je obrascem:
e: = e:
0
+xv
t----h
Sl. 17.92
( 17.320)

gd je x. - zakrivljenost. Napon u tom vlaknu je
dat izrazom
(17.321)
gde je E modul a YJ odnosni mo-
dul, pa iz toga proizlazi da je
3 g (e:)

Be: Be:
(17.322)
Uslovi ravnotee za posmatrani presek sa po-
vrinom F piu se na
N= J crdF = E (e:
0
Fn + x.Sn);
p
M= J crvdF = E (e:
0
Sn +x/n).
J7
} (17.323)
Ovde su karakteristike prvog preseka
jednake [ll a]
Fn = J Y)dF, Sn = f YJVdF, ln = J Yjv
2
dF. (17.324)
P F F
Iz (17.323) proizlazi :
_ MSn - N/'11 .
"'o - '
X =
!'11)
MF'11 - NS'1J
1'11)
l
(17.325)
Svaki korak. iteracionog postupka zasniva se na
polaznim vrednostima e:
0
i x.. presek po
visini na dovoljan broj tankih traka, iznalaze se za
svak.u takvu traku izdu:':r:nje i odnosni
modul Yj prema obras-.:ima (17.320) i (17.322).
Potom se karakteristike preseka
Fn, Sn, I n, pa se iznalaze vrednosti za e:
0
i x., prema
obrascima (17.325). Te vrednosti e:
0
,x. su polazne za
korak iteracije. Postupak se vri sve dotle,
dok se ne dostigne zahtevani stepen
17.11.4. Algoritam "tap"'
Algoritam "tap" je namenjen istraivanju po-
jedinih elemenata sistema (pojedinog tapa ok.vira).
Tokom realizacije algoritma mnogo puta se koristi
napred opisani algoritam "Presek".
Potrebno je integral diferencijalne
(17.317), koji udovolj ava pomeranj ima krajeva tapa,
iz prethodne iteracije okvira.
Za reavanje tog zadatka po kraje-
vima tapa, uzima se du posmatranog tapa dovo-
lj an broj preseka. algoritma
"Presek" moe se za svaki od preseka odrediti od-
zakrivljenost x., kao i poduna deformacija
ose tapa e:
0
. Posle toga se iznalaze redukovane kru-
tosti preseka na savijanje i na pritisak.. Kao prvo
pribliavanje moe se uzeti
M
El,. = - - ,
X.
N
EF" = -
e:o
( 17.326)
Detaljnije preporuke date su u [11a) .
Prilik.om iteracionog reavanja zadatka cclishodno
je da se diferencijalna (17.317) svede na
oblik
azy = - [N (y- y
0
) + Mo + H
0
x + M"] lEI",
dx
2
(17.327)
da nam je desna strana
poznata iz prethodnih koraka iteracije. U rezultatu
dvostrul'.og integrisanj a nalazi se:
dy
e = - = MoUoo; -H oUlx -
dx
-N (to,.- YoUo,) - Wo,. ;
y = y
0
+ 0
0
x + M
0
xu
0
,.) +
- H
0
(u
2
,.- xu
1
,.) + N (t
1
,.- xt
0
") -
- Ny
0
xu
0
,.) + w
1
,.- xw
0
,..
1
l
} (17.328)
17.11. NELINEARNO ELASTICNI LINIJSKI SISTEMI
75
Gore su usvojene oznake za integrale:
X X
l
u,, = J EJ '
t ;:r; = r -- ;
l
o 0

(17.329)
x
gde je i= O, l, 2.
W;:r; =J E '
o
J
Isti ti integrali, uzeti po duini tapa,
respektivno, u,, t
1
i w
1

Momenat savijanja M
0
i reakcija H
0
na levom
osloncu izraavaju se pomeranja krajeva tapa
6
0
, 61> y
0
= 3
0
, 3, (sl. 17.93) na
Mo = [6
0
u
2
+ 6,
+ (3
0
-3,)u
1
+
+ N (u
1
t
1
- u
2
t
0
)-w
0
u
2
+ w
1
u
1
]/D,
Ho= [6
0
u
1
+ 6
1
(u
0
l-u
1
) + (3
0
- 3
1
)u
0
+
Sl. 17.93
gde je
(17.330)
(17.331)
Iz izraza (17.330) iznalaze se reakcije osnovnog
sistema po metodu pomeranja M
0
, H
0
, M " H" i to
i za stanja, kao i kod
Kada se obavi potreban broj iteracija, dobijaju
se sa zahtevanom traeni ugibi i uglovi
zaokreta u svim presecima tapa, kao i reakcij e r
11
, ,
r
10
osnovnog sistema po metodu pomeranja.
Ako se dve uzastopne iteracije ne
razlikuju za vie od 5%, onda se takva moe
smatrati i dovoljnom za ciljeve.
17.11.5. Algoritam "Okvir"
Ovaj algoritam je namenjen konstruisanju ravno-
tenog stanja istraivanog tapnog sistema (okvira).
Tokom realizacije algoritma u vie navrata se koristi
napred prikazani algoritam "tap".
Kanonske po metodu pomeranja imaju
oblik:
n
2: r,k xk + r;o = o,
-l
(i = l , 2, .. . n) (17.332)
gde je n broj nepoznatih (stepen kinematske neodre-
sistema), xk je nepoznato pomeranje (line-
arno, horizontalno ili vertikalno, uglovi zaokreta), r
1
"'
su reakcije osnovnog sistema, prouzrokovane jedi-
pomeranjima, r
10
su reakcije osnovnog sis-
tema usled
Nelinearnost sistema (17.332) odre-
se tom to koeficijenti tih
r," i r,. zavise od nepoznatih X "' .
s l. 17.94
Primer izbora osnovnog sistema. Za jedno-
etani okvir preko dva otvora, prikazan na sl. 17.94 a,
osnovni sistem (sl. 17.94 b) se formira tako, to se
uvodi sedam dopunskih veza. Broj nepoznatih u me-
todu pomeranja u ovom iznosi sedam, i to:
jedno horizontalno i tri vertikalna pomeranja, plus
tri ugla zaokreta. Pri tome se ne uzima u obzir zbli-
avanje krajeva (rigle), jer su podune sile
u neznatne.
Konstruisanje ravnotenog stanja tapnog
sistema. Najpre se usvaja izvesna fiksna vrednost
parametra k, pa se iznalaze
sile u svim elementima okvira i reava se sistem jed-
(17.332) metodom iteracije sve do iznalaenja
svih nepoznatih sa zahtevanom Pribli-
avanje reenju ovog iteracionog procesa je
sve dok se okvir nalazi u stanju stabilne
ravnotee, jer je parametar k manji od
vrednosti k*.
Kada se ima rezultat jednokratne realizacije algo-
ritma "Okvir" konstruie se naponsko i deformisano
stanje sistema pri usvojenoj vrednosti parametra op-
k, pa se nalazi pomeranje
f. Jedan par vrednosti k i f nam jednu
na dijagramu ponaanja sistema (vidi sl. 17.91).
17.11.6. stanje sistema
to se vie parametar k pribliava
vrednosti k*, to se pribliavanja
reenju sve vie pogorava. Stoga se
B na dijagramu ponaanja, koja stanje gub-
ljenja stabilnosti kada se dosegne optere-
(vidi sl. 17.91) ni ne moe konstruisati
opisanog algoritma. Zbog toga se za
uzima vrednost k, pri kojoj ite-
racioni postupak gravitira reenju. Takva pret-
postavka proizvodi i izvesno (nevelik o)
koeficijenta sigurnosti konstrukcije.
76
17. STABILNOST LINLJSKIH SISTEMA
17.12. STABILNOST LINEARNO PRSTENOVA I LUKOVA
17.12.1. Postavljanje zadatka
Ponaanje
Ovde se pretpostavlja da se materijal tapa po-
naa linearno U svim se smat ra
da je osa prstena ili luka nestiljiva [14, 28, 36, 39,
44, 46].
Za krivolinijske tapove i za lukove karakteri-
su tri gublj enja stabilnosti :
(1) Sve do trenutka gubljenja stabilnosti nema
pomeranja usled savijanja. Gubitak stabilnosti pri raz-
granavanju ravnotenih oblika nastupa onda, kada se
pojave pomeranja usled savijanja.
(2) Pomeranja usled savijanja postoje i pre gu-
bitka stabilnosti. Gubljenje stabilnosti pri razgrana-
vanju ravnotenih oblika, se pojavom savojnih
pomeranja novog tipa, - upravnih na po-
meranja.
(3) Gubljenje stabilnosti nastupa pri preskoku
(prokucavanju), t.j. pri trenutnom prelazu u ravno-
teno stanje novog tipa.
Ponaanje tokom deformisanja sistema
na Pri analizi-
ranju stabilnosti luka u njegovoj ravni treba razliko-
vati osnovna tipa (sl. 17.95):
(a) upravljeno tako, da je
uvek pod uglom y prema elementu luka koji se de-
formie;
a)
Sl. 17.95
(b) usmereno uvek nor-
malno na elemenat luka koji se deformie (posebni
kada je y = 7t/2);
(e) Polarno usmereno uvek prema
polu;
il b)

Sl. 17.96
(d) gravitaciono koje ne menja stalni
pravac i smer, nezavisno od pomeranja sistema (napr.
sopstvena teina luka).
U (a), (b) i (d) se pretpostavlja da
se napadna pomera zajedno sa ele-
mentom luka.
Pri analiziranju stabilnosti prstenova i lukova van
ravni njihove krivine, pretpostavlj a se da su
preseci puni (masivni, a ne uplji, tankozidni). T ada
se razlikuju dva
(01:) ostaje paralelno ravni nedefor-
misan0g luka (sl. 17.96 a).
se skupa sa presekom,
svoj pravac du glavne ose preseka (sl.
17.96 b).
U oba navedena napadna optere-
se pomera zajedno sa elementom luka.
17.12.2. Stabilnost krunih prstenova
Kruni prsten, izloen ravnomernom spoljnem
pritisku q, u stadijumu trpi
samo prstenske napone pritiska.
Gubitak stabilnosti u ravni prstena je okarak.te-
risan pojavom savojnih pomeranja u toj ravni. Kri-
je:
- K El ,.
q* - Ta'
(17.333)
gde je El ,. krutost prstena pri savijanju u njegovoj
ravni, a R je prstena.
Koeficijent K iznosi: za
K = 3, a za polarno K = 4,5.
Za gubljenje stabilnosti van ravni prstena karak-
je pojava savojnih pomeranja, upravnih na
ravan prstena. Ako odrava svoj pravac,
paralelan ravni nedeformisenog prstena, onda je kri-
dato izrazom:
Ely 9
q* = R3 . 4 + El /G I '
Y a
( 17.334)
gde je El y krutost prstena u pravcu, upravnom na
njegovu ravan, a Gla je krutost prstena pri uvrtanju
(torziji).
17.12.3. Stabilnost krunih lukova u
njihovoj ravni
Kruni luk, radijalnim
(sl. 17.97) u stadijumu rada trpi samo
prstenske (krune) napone pritiska, konstantne po
celoj duini luka.
koje izaziva gubljenje sta-
bilnosti luka u njegovoj ravni se prema
obrascu (17.334). Vrednosti koeficijenta K za hidro-
17.12. STABILNOST LINEARNO ELASTICNIH PRSTENOVA I LUKOVA 77
i polarno dati su u tablici (17.17),
u zavisnosti od centralnog ugla luka 2oc Shema lukova,
oblici gubljenja stabilnosti (krive izvijanja), kao i ana-
uslovi gubljenja stabilnosti od
dati su u tablici 17 .18. U da
su krajevi luka ukljeteni, mo-
menat ukljetenja M i ugao zaokreta
preseka uzajamno su povezani odnosom M =
gde je fL koeficijent krutosti.
l( t'ZC, Krro
r -,-.- ,--1
l /
1- -- -

1-
or--1-
'\..,. .,t:.t' J
- ..
B
' <; l
SL 17.97 ss
16
14
)
7 ' r
r--s
SL 17.99
12
lO
8
6
-
_L
If-
-
-

l
..--

--w= , 1- - 4
Za - reo
skala s kM
l-4
l
l
. :;
l
O 2 4 6 8 10 12 14 15 JiR/E:I
1
SJ. 17.98
5
Tablica 17.17
oeficijenti K za krune lukove pri
i polarnom
a Hidrostaticko
g, Ukljete- j Dvozglo- j Trozglo-
ni luk bni luk bni luk
-;-l 294 143-
60 73,3 35 27,6
90 32,4 15 12
120 18,1 8 6,75
150 11,5 4,76 4,32
180 8 3 3
Polarno
Ukljetenl Dvozglo-
luk bni luk
296 148
75,2 36
34,3 16
20,1 9,1
13,9 6,02
10,6 4,5
l
se iznalazi prema jedna-
. i (17. 18) ili iz dijagrama (sl. 17.98).
Ako se vertikalno gravitaciono menja
duini raspona luka, u saglasnosti sa
onom (sl. 17.99):
q = q
0
/ COS 0, (17.335)
de je q
0
intenzitet u temenu luka, a O
centralni ugao, - onda se
ajlerovskom smislu iznalazi prema obrascu (17.333).
rednosti koeficij enta K za ukljeteni luk date su u
blici 17.19.
Kruni luk, du raspona
ertikalnim ravnomerno raspodeljenim gravitacionim
(sl. 17.100) izloen je savijanju po sime-
(prema sredini raspona) liniji. Za
bljenje stabilnosti u ajlerovskom smislu je karak-
Tablica 17.18
Krive izvijanja i uslovi gubitka stabilnosti kod krunih
lukova pod
---
Shema luka
l
Uslovi gubljenja stabilnosti
Dvozglobni luk

1t2 _ a2
\
K =
C<.2
'
---
Ukljeteni luk
....

tg 2u tg IX
--=--
2u IX
. '
Trozglobni luk
tgu- u tgiX-IX
2u
2
- - = 4 - -
ua IX3
K = - - - l

.
IX
ukljeteni
1XR
3
q IX
luk
- - + - -
l

(i tg IX
' 2u
}t ,a
- -=0
l
tg2u
Tablica 17.19
Koeficijenti K za krune lukove pod gravitaciooim

Vrsta luka, priroda
l
21X stepeni

30
l
60
l
90
l
120
l
180
Ukljeten luk, pro-
menljivo 294 73 31,2 16,4 -
Dvozglobni luk,
ravnomerno podeljeno
- 36 16,2 - 3,72
nalaganje krive izvijanja na
liniju savijanja. Vrednosti koe-
ficijenta K u obrascu (17.333) za dvozglobni luk
date su u tablici 17 .19.
Sl. 17.100 Sl. 17.101
17.12.4. Stabilnost luko-
va u njihovoj ravni
luk, ravnomerno pode-
ljenim po celom rasponu (sl. 17.101)
izloen je samo silama pritiska, koje rastu od temena
prema osloncima.
78
koje prouzrokuje gubljenje
stabilnosti luka u njegovoj ravni dato je obrascem
EJO
q* = K zt,
(17.336)
gde je l duina raspona luka, E/2 kruto<>t preseka
u temenu pri savijanju u ravni luka.
Tablica 17.20
Koeficijenti K za lukove
Sistem Juka
Vrsta
;:::
a
Trozglobni
nja; zakon me-
f f l
.o
Oblik gubljenja

o
njanja krutosti
""
ec
stabilnosti
..,
N

o
Anti me- >
j
o Cl

0,1 60,7 28,5 22,5
0,2 !OI 45,4 39, 5
0,3 115 46,5 47,3
0,4 111 43,9 49,2
I x(O) cons t
0,5 97,4 38,4 -
0, 6 83, 8 30,5 38
l
59,1 20 28,8
43,7 14, 1 22,1
0,1 -
l
28,8 22,7
0, 2 - 46,1 40,2
Gravitaciona 0,3 - 48,4 49,8

0,4 - 45 54,5
0,6 - 31,7 -
l - 15,4 -
0,1
165,5
l
30,7 24
0,2 134 59,8 51

0,3 204 81,1 83
JO
0,4 277 101 118
l x(O) = - "'-
0,6 444 142 -
coso
0,8 587 170 -
l 700 193 -
0, 1 62,3 29,5
l
23,2

0,2 112 49 43,6
0,3 - -
l
59
z o
0,4 154 57 68
l x(O) = -'"-
0,6 152 52 70
cos O
0,8 133 44 -
l
l 118 37
l
-
l
Vrednosti koeficijenta K za lukove konstantnog
i promenljivog preseka date su u tablici 17.20, u
zavisnosti od odnosa f fl (gde je f strela luka), pod

Oblici gublj enja stabilnosti dvozglobnih i uklje-
tenih lukova, koji odgovaraju najmanjem
analogni su sa oblicima za
krune lukove, prikazane u tablici 17 .18. Za plitke
trozglobne lukove sa odnosom f fl < 0,3
najmanje odgovara
obliku gubljenja stabilnosti. Kod strmijih lukova (sa
odnosom f fl) sa tri zgloba, najmanjem
nom odgovara oblik gub-
ljenja stabilnosti u obliku dva polu-talasa, kao r,od
dvozglobnih lukova. U tom se podudaraju
koeficijenti K za dvozglobne i trozglobne lukove,
koji odgovaraju obliku izvijanja luka.
lukove projektant moe po-
vrednosti za
- bez obzira na prirodu stvarnog jer
se na taj samo donekle doprinosi
stepena (koeficijenta) sigurnosti t akvog luka.
17.12.5. Stabilnost plitkih dvozglob-
nih lukova u njihovoj ravni
Plitki dvozglobni luk moe izgubiti stabilnost u
Ajlerovskom smislu, se po (u
odnosu na sredinu raspona) krivoj ADE (v. sl. 17.102).
je tada
(17.337)
s. 17.102
Luk moe biti izloen i "prokucavanju"
sa trenutnim prolaskom u novo ravnoteno stanje
ACE (sl. 17.102). Tome odgovara optere-

, = 1t
5
. l_. ET., [l +Ji_. (l - m)3].
q* 4 l za 27 m
2
'
(17.338)
4/x
m=--,
Fj2
gde je F povrina preseka luka, a / " je
momenat inercije preseka u odnosu na osu, upravnu
na ravan luka.
biti ono, sa manjom
(od dve vrednosti iz jedn. 17.338).
Ako je luk i koncentrisanom silom P
u temenu, onda je "prokucavanje" i pri

(17.339)
7t
Usled luka, oblik njegove ose, kao ni
ponaanje ne osetnije na

17.12.6. Stabilnost luko-
va van njihove ravni
Prostorna stabilnost lukova se obez-
njegovih oporaca, koje onemo-
izokretanje van ravni luka, a ne zavisi od
sposobnosti oslonaca zaokretanju u njegovoj ravni.
Lukovi, koji su na oporcima fiksirani
zglobovima mogu se smatrati da su ukle-
tenjem protiv izokretanja luka van njegove ravni.
17.12. STABILNOST LINEARNO ELASTICNIH PRSTENOVA I LUKOVA
79
a) Krum luk, pritisnut ravnomerno raspode-
ljenim po duini luka spoljnim koje
zadrava svoje prvobitne pravce u ravni, paralelnoj
sa ravni nedeformisanog luka (v. sl. 17.96a). Kod
tog luka izraz za glasi:
(17.340)
Koeficijent K
1
se dobija iz transcendentne jed-

(17.341)
gde je oc polovina centralnog ugla, E!y je krutost
Juka pri savijanju u pravcu, upravnom na njegovu
ravan, a Gla je krutost luka pri uvrtanju (rorziji).
U tablici 17.21. Navedene su vrednosti koefici-
jenta K
1
za nekoliko posebnih
Tablica 17.21
Koeficijenti K
1
za krune lukove pod
koja odrava svoj prvobitni pravac, zavisni od A
2o: stepeni
90
120
2
1
13,8 1 13,3
7,05 6,7
A
5 l 10 l
1
12,1 110,86 1
5, 88 5,06
20 l 30
9,251
3,941
7,9
3,3
b) luk, vertikalnim ravno-
m erno raspodeljenim po duini raspona gravitacio-
nim koje deluje u teitu
preseka. za taj koje do-
vodi do van ravni luka (sl. 17.103, osnova)
dato je obrascem:
(17.342)

osnova
1 .---- -"
SI. 17.103
Vrednosti koeficijenta K
1
, zavisnog od A od
f /1 date su u tablici 17.22.
J/l
0,1
0,2
0,3
Tablica 17.22
Koeficijent K
1
za lukove
--

l
se
Zadrava svoj pravac zajedno sa
presekom
A
0,7
l
l
l
2
l
l
-
28,5 28,5 28 31,7
41,5 41 40 65
40 38,5 36,5 137
'
17.13. LOKALNA STABILNOST PROFILA UPLJIH PRITISNUTIH TAPOVA
Pod lokalnom tan'kozidnih (upljih)
tapova podrazumeva se ele-
menata od kojih je profil tapa Duina
polutalasa zavisi u osnovi od uslova na
krajevima profila, t .j. od njegovog
oblika, a ne zavisi od uslova na krajevima,
t.j. od krajnjih uslova, u koliko je odnos duine pro-
fila dosta veliki.
Lokalna nestabilnost moe biti prethodnica op-
teg gubljenja stabilnosti tapa, a moe se
i istovremeno sa njom.
Pod naponom lokalne stabilnosti pod-
razumeva se napon, do kojega je polazno ravnoteno
stanje elemenata, od kojih je profil
stabilno. Za profile, od vrlo tan..l<.ih
(limova) lokalni gubitak stabilnosti ne mora oba-
vezno i totalno ruenje. Naime, tap u toj
fazi moe jo ponekad da nosi
do svog potpunog loma ili do opteg
gubitka stabilnosti.
Kod limova, koj i gube svoju stabilnost se
granica i kada je takvo,
da se njegov raspored blii ravnomernoj podeljenosti,
- se blii Poto lo-
kalno elemenata profila vodi prema
skorom gubljenju opte stabilnosti, to se u
lokalno ne doputa. Izvesan
izuzetak se moe dozvoliti jedino za sa
oslonjenim ivicama (kod kojih je posle-
- stadij um i k tome jo pod uslovom
da deluje samo [5].
napona pri lokalnom gubljenju
stabilnosti profila zavise od odnosa geometrijskih di-
menzija, uzajamnog poloaja elemenata od
kojih je profil od svoj-
stava materij ala, kao i od raspodele napona
po ivicanm.
Najprostiji postupak za teoretsko ocenjivanje kri-
napona sastoji se u tome, to se profil
na pojedine a zatim se za svaku
od njih ponaosob odrediti napon prema od-
80
osnovnim uslovima. Pri tome
se za napon usvojiti najmanja od svih
vrednosti, dobijenih svih
takav postupak nam dati dosta
rezultate samo za one profile, kod koj ih su
uslovi elemenata sasvim jasno izraeni: kod cevi kvad-
ratnog preseka, kod krstastog preseka sa podjednakim
kracima, kod ravnostranog ugaonika bez zadebljanja
na mestu spoja fl ani. U tim se veza
elemenata moe smatrati zglobnom.
Za profile, sastavljene od nekoliko
povezanih irine i deblj ine,
uslovi su sloeniji oslanjanje po linijama
spoja), pa se stoga napona
tako, to se pri uzimaju u obzir i uzajamna
delovanja elemenata profila jednih na druge.
Da bi se naponi s obzirom na
lokalnu stabilnost tankozidnih (upljih) profila, mogu
se primeniti izvesna njihovih flani doda-
vanjem ivica ili na drugi koji podesan
Ako je irina trake dosta velika,
onda linija veze sa flanom pri gubljenju
stabilnosti malo odstupiti od prave linije, pa se moe
smatrati da samo preuzima ulogu flane,
a prvobitni elemenat se moe posmatrati
kao sa uklj etenim i vicama.
Priblino, a na osnovu obavljenih eksperimenata,
strane profila,
njima) mogu se tretirati kao ukoliko su ukru-
iste debljme, a irina im iznosi bar 0,3-0,4
irine flane koja se Detaljnija uputstva o
ovim problemima nalaze se u radovima [2, 3, 7 i 10).

d) 4j.j
l
l)

Celishodno je i poeljno da elementi od
kojih nastaje uplj i profil imaju podjednaku stabilnost
sa tapom u celini. U kolko se t akva ravnomernost
(podjednak;ost) stabilnosti ostvari, mora se imati u
vidu neravnomerne raspodele napona u
pojedinim elementima preseka. A do takve
nejednakosti moe ne samo pri
nego i pri pritisku. U ovom drugom
neravnomernost raspodele napona od
skoro neizbenog iskrivlj enja tapa, o kome
se u SNiP vodi i to pri koefici-
jenta q>, relativnog ekscentrici-
teta m
0
, zavisnog od vitkosti tapa, i to: za
elemente prema dijagramu sl. 17.104, a za aluminijske
legure AMe-M, AMg-M m
0
= 0,0075/\ [4], dok
je za ostale m
0
= 0,003/\.

mD
o. s
q
0.3
o.z
o. l
-
v
/
/
/
/
........
.......
o 20 so so too 120 '"o too t eo zoo A.
Sl. 17.104
iskrivljenost tapa, kao i neravnomcrna
raspodela napona, njome prouzrokovana, nepovoljno
na lokalnu stabilnost flani profila, pri
se mora imat i u vidu da naponi
na slobodnim krajevima biti znatno od
srednjeg napona [5].
U daljem tekstu su usvojene osnovne
oznake:
x i y - su ose, uzdu, odnosno popreko
duge koordinatni
je na strani pritiska
t je debljina noice
(flane) ili profila
h
0
, b su irina
ili noice (istaka)
d
0
irina
k)
Sl. 17.105
17.13. LOKALNA STABILNOST PROFILA SUPLJIH PRITISNUTIH S TAPOVA
Sl
Tablica 17.23
odnosi h
0
/t za rebra koji nemaju slobodne ivice, ili pritisnutih
elemenata
A. i

<
- -- -----
B. pritisak pri
1
< 1
-------------------------
l. Rebro, ne poduprto P rofil dvojno "T", l
sl. 105, a, g.
3. Rebro koje nije Dvojno "T"
ho j2100
t = 40 ][""" + 0,4 A.
ho l 2k3 -
-- = 100 .
Ca) t " cr [2- "1 +v(2 "1) + 4(,.1- 1 + f3DJ'
(e)
U-profil (sl. 108 b), pravougaona cev (108/), gde je h dua
strana, koritasti profili (108 l, m, n) - Sl. 108:
h0 J2100
t = 40 7[""" + 0,2 A.
(b)
Kvadratna cev (sl. 108 e). Prema obrascu (b), ali sa sma-
njenjem za 20%. U svim odnos h
0
/r ne treba
da je od 75. Ako elemenat nije napregnut do svoje
nosivosti, odnos h
0
/t moe .se za J!!..t ".:f puta,
ali samo do 90.
2. po sredini podunim veli-
h
0
/t se za [3
2
puta.
1
11
fh
0
t
3
l
o
l
l
l
2
l
4
l
6
l
l l l l
[3,
l
1,0 1,4 1,6 1, 8 2,0
l p je momenat inercije rebra za
gde je:
a - a'
t=--;
(j
"\"
[31 = 0,7k
3
-;
(j
a - napon pritiska na granici
bez cpcksc, ccp; u ob-
rascu (e) = napon cr je izraen u tf cm;
cr' - napon na suprotnoj strani
"'" - srednji tangencijalni napon u posmatranom pre-
seku
(Xl , 1,0 , 1,2 , 1,4 1 1,6 1 1,8 l 2,0
---
ks 1 2,22 1 2,67 1 3,26 1 4, 20 l 5,25 l 6,30 l
U intervalu 0,5 <
1
< l odnos h
0
/t se linear-
nom interpelaci jom vrednosti pri
1
= 0,5 i tx
1
= 1,0.
Ostali preseci - po obrascu (e), ali
25%.
sa umanjenjem za
4. Rebro po sredini Kada je
l p > 6h
0
t
3
, za 11
0
se uzima napregnuti deo rebra iz-
pojasa i ose Ako se to nalazi sa
jedne strane rebra, onda se l p u odnosu na osu
koja se poklapa sa oblinjom ivicom rebra.
5. Kada stabilnost nije u se uvodi deo rebra irine po nt, od granica vi-
sine h
0

l C52/40 l l l
K lasa C38/23 C
46133
C60/45 C70/60 (85/75
'----- __ ___ _,, ___ 15 __ ..__1 __ _j_ ___ ,_[_l_l_2_ ,5 _ _,_[ ____ __
Ec
3
D =----
12 (l - (J-
2
)
cr1 i O"z -
krutost
i najmanji napon na kra-
jevima u njenoj srednjoj
ravni (pritisak)
relativno izduenje du ose x
parametar, za ras-
podelu napona:
rt. = l - e (b)/e (0),
ili (samo u stadijumu)
rt. = l - O"z/crl.
Gore je e (b) e kada je
y = b, a e (O) pri y = O.
Pri ravnomernom pritisku je
a = O, a pri savijanj u je
a = 2. Pri trougaonoj raspodeli
napona je a = l
O" razvi. cro, z
R
i uslovna granica
materijala
(otpornost)
materijala
Poasonov koeficijent (broj)
moduli: tangenci-
jalni i
vitkost tapa.
Za i aluminijumske profile, koji se naj-
primenjuju, uz. o svemu to
je napred u sovjetskim normama i pravilima
SNiP su ustanovljeni odnosi debjine
i irine (odnosno visine) (rebara) i noica
(flani). podaci za profile raz-
klasa dati su u tablicama 17.23 i 17.24. Ana-
logne tablice se nalaze u radu [15).
oznake za dimenzije profila date su na sl. 17 .l 05
(ako nema onda je a
0
e:; 0,2b).
82
17. STABILNOST LINIJSKIH SI STEMA
T ablica 17.24
odnosi b/t kod i pritisnutih ili izloenih savijanju elemenata
- ---
:A
Oblik istaka noice (flane)
l
Klasa
l l l l l
2S so 7S 100 125
l. e 38/23 14 16 18,5 20,5 23 Ivica noice bez (sl. l05a, h)
e 44/29, e 46/33 12 1S 18 20 22
e S2/40 10 14 17 18,5 19,5
e 60/45 9,5 13,S 16,S 17,S 18, 5
e 70/60 9 12,5 1S,S 16,S 17,5,
e 86/7S 8,6 11,S 14 lS 16
-
e 38/23 14 1S 16, 5 18 20 2. ivica ravnostranog ugaonika, ne-
l
ivice presovanih profila (sl. lOSe, m, P) e 44/29, e 46/33 12 13 14,5 16,5 18,5
e 52/40 JO 12 14 15 15,S l
l
e 60/45 9,5 11,5 13,5 14,5 15
e 70/ 60 9 ll 13 13,S 14
e 85/75 8,6 lO 11,5 12 12,5
3. ivica strane raznostranog
- Prema 2 uz za 10%
ugaonika, ivica U-profila (sl. 105J,
--
e 38/23 20 30 32,5 35 37,5 4. Noice presovanih profila, zavrnu-
tim svojim krajevima (sl. 105n, o, q)
e 44/29, e 46/33 22, 5 26,5 28,5 30,S
e 52/40 19,0 23,5 25 26,5
e 60/45 17,S 23 24 25,5
S. Vertikalna rebra presovanih profila, - Prema l tablice 17.23, s tim da se u obra-
i privarenim zac (b) uvede h
0
b
6. is tak noice T -profila
-
Prema poluzbiru vrednosti iz l i 2.
(sl. 17.105e)
7. Vertikalno rebro T-preseka (sl. 17.10Se) - vrednost h/t se prema
2, s tim da se mnoi koeficijentom
;---ro
b
<JI = 1 + 0,2S 2 - - ; 2
"' h
h
8. istak noice kod elemenata, iz- e 38/23 lS
!oenih savijaniu e 44/29, e 46/ 33 13
e S2/40 ll
e 60/4S
l
10, 5
e 70/60 10
e 85/ 75 9
Napomena. Ako elemenat nije napregnut do doputene mere, odnos b ft se moe za puta, ali ne preko
25%. Kod pritisnutih i pritisnutih elemenata je a = gde je najmanja od <p, cpeksc, <p;tsc
ili pri proveravanju stabilnosti elementa, dok je kod elemenata, izloenih savijanju, cr ona
je dve
vrednost, koja
M
l Mz My l
cr = --
ili cr = - y - x J
I " l y
l
U ostalim se provera lokalne sta-
bilnosti moe obaviti uz reenja za bes-
krajno dugu traku, koja se nalazi u jedno-osnom
naponskom stanju [ll, 12] .
U stadijumu rada materijala
i napon je dat obrascem:
1t2D 1tzE (t )z
crl, kr = k. --;/;2 = ke
12
( l _ fJ-
2
) b ,
(17.343)
gde je k. koeficijent, koji zavisi od uslova
i od parametra oc.
Za traku su oba kraja ukljet ena ili zglobno
oslonjena, koeficijent k. se uzima iz dijagrama sl.
---- ----- --
17.106 i 17.107, a za traku sa jednim ukljetenim, a
drugim slobodnim krajem prema sl. 17 .l 08; za
traku sa jednim slobodnim a drugim zglobno oslo-
njenim krajem- prema sl. 17.109.
Za ukljetenja noica
(flani) koeficijenti k. se uzimaju iz tablice 17.25 [13]
Ta tablica je pri vrednosti f-l = 0,32,
a napon pritiska je na slobodnom no-
ice; parametar, !,ojim se karakterie krutost osla-
najnja je
2
e=--

(17.344)
17.13. LOKALNA STABILNOST PROFILA SUPLJIH PRITISNUTIH STAPOVA 83
gde koeficijent ukljetenja koji se sa dosta dovolj-
nim stepenom priblinosti [l) za noicu (flanu)
moe odrediti prema obrascu
s,

Ke
i o
.. _
:f

2{1
IS
IV
5

t
3
h l

t2h2
l - 0, 106 2b2
tc
_""__
1,5 2,0 c:;C
Sl. 17.106
.lill!!:.-.
--
/

/
7.81

3,88
12
l

o
o 0.5 1,5 2
Sl. 17.107
..e-.. ..1111
83
.-silili. .",. .'
5 1\ ..
\
+--
:J \
i! ..
1\.
5 2,1
u-
,}
-
-

........
o,s o_ o.s 1
SI. 17.108
OI
-
31--
1,5 2 !i
. 1,0
il. DS
C( <>-
!f ..... i .u u.S O
Sl. 17.109
(17.345)
a za noicu (flanu) NP I se uzima dvostruka vred-
nost; za rebro T -profila obrazac za glasi:
l .
th l - o 106 t2bfi (17.346)
) tfib
U gornjim obrascima su t i b debljina, odnosno
irina ukljetenog elementa, a t., tn, h i bn
su debljina i irina elementa - rebra
U-profila ili NP I polovine noice T-profila.
Tablica 17.25
- a 1---,----------,--a.-.-------.----
o 0,5 1,5 2
co
50
20
5
2
0,8
0,2
o
1,21
1, 14
0,99
0,84
0,70
0,57
vidi sl. 17.108
1,36 l ,54 l, 77
1,29 1,48 1,70
1,12 1,28 1,49
0,96 1,10 1,30
0,81 0,94 1,11
0,65 0,76 0,90
vidi sl. 17.108
2,06
1,99
1,78
1,57
1,36
1,12
Obrasci (17.345) i (17.346) ostaju u vanosti i
k;ada je imenitelj pozitivan.
Vrednosti k. za ukljeteno rebro
pri ravnomernom pritisku mogu se u radu [ll),
a naponi pr i neravnomernom pritisku (u ela-
fazi) u radu [14). Podaci, potrebni za proveru
lokalne stabilnosti pri ravnomernom pritisku nalaze
se u radovima [9, 10).
U stadij umu, prema priblinom
reenju [ll, 12), zasnovanom na nizu
i pretpostavki, napon iznalazi se
po tom istom obrascu (17.343), samo to se umesto
k, uvodi kp
1
kpl = Yjk. (17.347)
gde je "tJ redukcioni koeficij ent. Pri tome se uzima
da se deformacije u srednjoj ravni, isto
onako, kao i u stadijumu, izraavaju line-
arnim zakonom
E = El (l - Cl ) ,
(17.348)
gde je E
1
= E (O) izduenje krajnjeg pritisnutog
vlakna a a se, k;ao i pre, menja u granicama od O
do 2.
Iz (17.343) i (17.347), pri zadatom
naponu potrebna debljina je
t = l 05b JO'lred
' "fJk. E .
(17.349)
Sl. 17.110
Redukcioni koeficijent 1J zav1s1 od
uslova - parametra oc i odnosa E,/E i EdE za naj-
pritisnuti kraj (za materijal koji se ponaa prema
Prantlovom dijagramu E, /E = 0).
Za obostrano ukljetenu traku je
1J = 0,46ocE,/E + (l - 0,46oc) 1Jo) (17.350)
a koeficijent 1Jo koj i odgovara oc = O uzima se prema
dijagramu sl. 17. 110 (pune linije na dij agramu).
Za traku, obostrano zglobno oslonjenu u izrazu
(17.350) koeficijent 0,46 se zamenjuje sa 0,5, a 1Jo
se uzima prema sl. 17 .ll l.
Za ukljetenu traku-noicu (flanu) je
1J = 1Jo + (0,37oc + 0,575oc
2
- 0,255oc
3
) X (E, / E - 1Jo)
(17.351)
s tim da se koeficijent 1Jo uzima prema sl. 17.110
(isprekidana linija na dijagramu).
Za zglobno oslonjenu traku-noicu (flanu) je
1J = ("YJ'" A
1
+ 2,6F.A
2
)/(A
1
+ A
2
) ( 17.352)
, 1 0.9 8 0,7 "lo
(},9
0.8
0,7
0,6
o. s

0,3
o. z

/
v /

0.3 az
Etf E
L v /
/

k" v /
o
f,O
k:: / ./
7 '-7 k:
v

0,9
'...., k(, /
7 /
v
v
0,8

!"
/ '/
r--, v
0,7
Es/E
lS
/
/
-

o.suOI
K v /
-
-
O'f
...... 0,;:;
Sl. 17.111
1 .
"7
,?5
..........
r-
,.,.,.,..
,50
/
""..
,25
/
()
()
o-- eJ. 1
.ll .
o
SI. 17.113
OJI
0,7
0,6
-
o. 5
0.3
-
0,2
l
S1.17.112
75
so
Es l E
75
so

!l
Gore je: A
1
povrina stvarne krive OPQ
na dijagramu materijala (sl. 17.112) i prave OQ, a
A
2
je povrina .krive OPQ i prelomljene linije
ORQ. "YJ'" nalazimo iz dijagrama sl. 17.113,
a izrazi za F i e date su izrazima:
l
F. = '
2 + 2[-t + 3e
e = EfE. -1.
Za materijal, k;oji se ponaa po Prantlovom dija-
gramu je
1) = 1J<X
U praksi se po navedenim podacima
svodi na prema stvarnom eks-
centricitetu, koji odgovara vitkosti tapa koji se pro-
(prema gore navedenim izrazima za alu-
minijumske legure, odnosno prema sl. 17.104 za
iznalazi se parametar oc i njemu
.koeficijent k, . Posle toga za datu vitkost i odredeni
presek tapa iznalazi se irina (dubina) zone
u preseku elementa koji se proverava, kao i nulta
dijagrama napona, pa se u skladu sa tim usta-
novljavaj u vrednosti odnosa E,/E i E
1
/E za
pritisnuti kraj elementa. Prema tim vrednostima i
parametru oc se, gore navedenih i
dijagrama nalazi redukcioni "YJ
Dalje se, pri poznatim dimenzijama t i b izna-
lazi napon prema obrascu (17.343), gde se
umesto k, uvodi kPP ili se pak prema obrascu (17.349)
iznalazi debljina t.
U prvom napon ne treba da
bude manj i od materijala R, a u drugom
se namesto cr
1
r ed . uvodi R.
Kad je kraj ukljeten, onda se reduk-
cioni koeficijent priblino moe kao srednja
zglobnog oslanjanja i krutog uklje-
tenja krajeva, a ako je potrebna obazrivost i
sigurnost, onda se uzima najmanja vrednost
irinu zone u kojoj se deavaju defor-
macije i nultu u noicama (flanama)
profila sa presekom u obliku slova H, pri ekscentri-
citetu u ravni paralelnoj sa noicama, moemo odre-
prema podacima koji se nalaze u radu [8],
a u rebrima dvojno "T" profila i U-profila- prema
podacima iz drugih radova istog autora, (A. S.
Voljmira).
O stabilnosti rebara kod pritisnuta-savijenih ele-
menata ili kod elemenata izloenih savijanju,
vidi rad [ 6].
17.14. STABILNOST PRI SAVIJANJU GREDA U RAVNOM OBLIKU
17.14.1. Stabilnost greda dvojno "T"
Greda, silama koje deluju u ravni
njene krutosti, a koja je istovremeno i ravan
simetrije preseka, u se deformie
samo u toj ravni. Kada dostignu
ravna deformacija prestaje biti stabilna, a
dalj e biva savijanjem
u ravni najmanje krutosti grede i njenim uvrtanjem
(torzijom).
U dalj em tekstu se razmatra takva greda, ne-
promenljivog preseka. Uzima se da je pravolinijska
osa grede horizontalna, a da ravan delovanja opte-
celo vreme ostaje vertikalna. Daju se obrasci
17.14. STABILNOST PRI SAVIJANJU GREDA U RAVNOM OBLIKU 85
za iznalaenje U pogledu pro-
dvojno "T", k;oji imaju jednu
ili dve ose simetrije, - vidi t . 17.14.2.
ovak;vih greda (d vojno "T"
profila) presek; ima dve ose simetrije,
se po obrascima datim u tablici 17.26.
Tablica 17.26
greda dvojno "T" preseka, koji
ima dve ose simetrije
sheme
i obrasci
l
M,q MB
C13
l.
kyBC
Mkr =
l
-
2.
e
l =:)
kyBC
P kr = --.- -
! "
3.
,P
,&!! ! ll
;__l
kyBC
(pl)kr = --
2
-
!
--- ----
M('

4.
l::1=J
,P
Hl
Na mestu uklje!tenja
l
l
Brojevi tablica prema

> -
o e: kojima se

koeficijenti k

l a) MA = Ms, tabl. 17.27 l
l b) MA > Mn, umesto k uvo-
di se nk, gde sc fJ izna-
lazt prema sl. 17.114.
2 e) Primedba uz tabl. J 7.27.
- - - - --
J
l
2
3
---
l
2
3
---
a) ' = 0,5, tabl, 17.28
b) ' < 0,5 umesto k se uvo-
di rk
17.29.
gde je r iz tabl.
e) Tabl. 17.30
d) Tabl. 17.31
Tabl. 17. 32
Tabl. 17. 33
Tabl. 17. 34
-- --
Koeficijent k,. se nalazt pre-
masl.l 7. 115
k, je momenat na kraju
k, je koncentrisana sil a u te-
i! tu
k, i k, koncentrisana sila
koja deluje na gornju, odno-
sno donju ivicu krajnj eg pre-
seka
k, je ravnomerno raspodelje-
no du ose grede
..
k, Je tO IStO, ah po gOrnJOJ
povr!ini
Tablica 17.27
Vrednosti koeficijenta k kada su momenti na krajevi-
ma grede podjednake
l 1,0 1 2,0 1 4,0 1 6,0 l 8,0 1 10 12
l? 1 31,4110,36 1 7,66 1 5,85 1 5,1 J 1 4,70 1 4,43 4,24
1 16 l 20 l 24 l 28 l 32 l 36 l 40 1 100 l
l 3,83 1 3,73 , 3,66 1 3,59 1 3,55 1 3,55 1 3,29
Napomena. Kada je a. > l OO moe se uzeti da je k " Ako su
krajnji preseci grede tako fiksirani da se ne mogu obrtatt oko verti-
kalnih osa, te ako na krajevima deluju podjednaki momenti, tada se
moe koristiti tabli ca 17.27, ali pri vrednosti a. treba
umesto l uzeti 1/2, a koeficijente k, prema tablici 17.27.
pre no !to ih uvedemo u obrazac za Mkr treba pomnoiti sa 2.
U t abl. 17.26 je l- raspon grede, je udaljenost
napadne od blieg oslonca, B = El "
je krutost pri savij anju u ravni vitk;osti (u
horizontalnoj ravni), E je modul I" je
momenat inercije presek;a u odnosu na y -osu, e =
= Gfk je krutost pri uvrtanju (torziji), G je
modul smicanja, je
b je irina, a t
debljina elementarnih pravougaonik;a od k;ojih je for-
miran presek. Vrednosti koeficijenata k su date u
tablicama 17.27-17.34, u zavisnosti od vrste opte-
Sl. 17.114
SJ. 17.115
19,0
17,0
15,0

/

V
j
Ky
l /
""
lj /
/
-7/
lt::
'0._
-
If t

//
""
/
/
--
H t;
t
13,0
Nn 11,0
8,0
7,0
(), 43
s, o
If, o 1
3,0
7,57
11 0 D
0,05 0,10 0,15 0,20 0,25

Tablica 17.28
Vrednosti k, kg ka pri koncentrisanom na
sredini raspona grede ( e; = 0,5)
cc l 0,4 l 0,4 l 8,0 l 16 ! 24 l 32 l 48
86,4
51, 2
145,6
31,9
20, 2
50, 0
25.6
17,0
38,2
21,8
15,5
30,4
20, 3
15,1
27,2
19,6
14,9
25,5
18,8
14,8
23, 5
1 64 1 80 l 96 1 160 1 240
__ , __ _,___
18,3 18,1 17,9 17,5 17,4 l 17,2 17, 2
15,0 15,0 15,1 15,3 15,5 15,7 15,8
22,4 21,6 21,1 20,0 19,3 18,9 18,7
Napomena. kg - kada deluje na gornju flanu grede;
ka - kada je donja flan!a ; k - (bez indeksa) vai kada
je po osi grede
86
17. STABI LNOST LINIJSKIH SISTEMA
od mesta gde ono deluje, od uslova oslanjanja
grede i od koeficijenta a, datog donjim ob-
rascem:
4Glk ( l )
2
4!,, ( l )2
IX = EI
11
h = !
11
2 ( l + v) h '
(17.353)
gde je v - Poasonov koeficijent (broj).
Tablica 17 .29
Odnosi sila i napona pri <; < 0,5 i delovanju
koncentrisane sile na osu grede ( <; je odnos udaljenosti
napadne sile od oslonca i raspona l )
l 0,50 l 0,45 1 0,40 l 0,351 0,30 l 0,251 0,20 l o, 15 1 0,10 l
-
1
O, OO l l''" l'"' l'"+"' l'"' l"' l
0,5 11,00 1.1,003 11,010 , 1,024 l 1,041 \ 1,067 ! 1,100 \ 1)41 11,1921
Napomena. Koeficijenti sile pri ' < 0,5 dati su u
d: ugom redu tablice. U redu su dati odnosi kri-
napona u presecima pod koncentrisanim teretom.
Tablica 17.30
Vrednosti koeficijenta k pri koncentrisanoj sili u sre-
ditu preseka na polovini raspona grede se krajevi
ne mogu obrtati u horizontalnoj ravni
l 0,4 1 4 1 8 ; 16 , 24 1
l k 1 268 188,81 65,5 150,2 143,6 140,2134,1130,7129,4128,4
Tablica 17.31
Vrednosti koeficijenta k pri koncentrisanoj sili u sre-
ditu preseka, na polovini raspona grede, sa zglobno
oslonjenim krajevima, pri dopunskim vezama na sre-
dini raspona
j DA l 4 l 8 1 16 l 32 l 96 1 128 1 200 1 400
k 1 466 , 154 1 144 186,4 169,2 , 54,5 , 52,4 '149,8147,4 i
Razmatraju se uslovi oslanjanja.
l . Zglobno oslanjanje. preseci mogu slo-
bodno da se oko svoji h glavnih osa (x i y),
da se pomeraju du grede i da deplaniraju, ali su
Tablica 17.32
Vrednosti koeficijenta k , ku i ka za ravnomerno
raspodeljenog i zglobnog oslanjanja grede
(vidi napomenu uz tablicu 17.28)
k 143,0
hg 93,0
ka 222,0
k 30,5
ku 26,0
ka 36,2
53,0
36,4
77,3
8 l 16 l 24 ! 32 l 48
42,6
30,1
58,9
36,6
27,6
47,9
33,8
26,7
43,4
32,6
26, 1
40,4
31,5
25,4
37,6

30,1
25,9
35,2
128 l 200 l 280 l 360 l 400
29,2
26,0
33, 3
29,0
26,5
32,2
28,8
26,6
31,5
28,7
26,7
31,1
28,6
26,7
30,8
Tablica 17.33
Vrednosti koeficijenta k za ravnomerno raspo-
deljenog po osi grede, kada su krajevi
da se u horizontalnoj ravni
l 0,4 , 4,0 8,0 116,0 132,0 196,0 1 128 1 200 1 400
k J 488 1 161 \ 119 , 91,3 ] 73,0 \ 58,0 [ 55,8 , 53,5 , 51,2
Tablica 17.34
Vrednosti koeficijenata k, k
9
i krt za r avnomerno
podeljenog i zglobnog oslanjanja grede pri
dopunskim vezama na sredini raspona
l l
l l
l 64 l
l
128 l
0,4 4,0 8,0 16 96
l
200
l
k 673 221 164 126 87 79,5 76,4 72,8
l
kg 589 195 143 111 so 74,2 71,5 69,2
ka 777 254 184 142 96 86,0 81,5 77,1
Tablica 17.35
Vrednosti. !A

Momentna linija J momentne linije
l \l0,5
o
l - 1,0 l
-2,0
l
M sred
2
1
z + (3] , l
o 1 1,165 1,366 1,733
otl,
---- ------
l
O < z < 0,5L
oo 1,163 1, 349 1,715
M,= M sred [ 4( 1 - (3) (; - ::) +
o l 1,066 1, 132 1, 250
------- ------
""'
l
o < z < l
oo 1,065 1, 126 1,231
l !
Napomena. {J ::::::11 M osi predstavlja odnos momenta prema momentu na sredini raspona grede, a rastojanje od posma-
Msred
tranog preseka do oslonca.
--
1,312
---
1,295
17.14. STABILNOST PRI SAVIJANJU GREDA U RAVNOM OBLIKU
87
da se pomeraju u svojoj ravni i da se
oko podune ose grede.
2. Krajevi se ne mogu obrtati oko vertikalne y-ose
(od zaokreta u horizontalnoj ravni); deplanacija je

3. Dopunske veze na sredini raspona zglobna oslo-
njene grede suprotstavljaju se zaokretu grede oko
uzdune ose grede.
Ako se koja deluju na osu grede
dodaju i spregovi na krajevima, koji izazivaju
savijanje [1), onda je momenat na sredini
(17.354)
gde je M - momenat pri savijanju,
a vrednosti !J. se uzimaju iz tablice 17.35.
Uzimanje u obzir pri ugiba
grede u ravni savijanja [l)
U savijanja grede dvojno " T",
momenat sa uzimanjem u obzir ugiba izna-
lazi se iz
P,.Dn- M
2
(1-
1
v) = O (17.355)
lx Elx
gde je
n27t2
Dn = Gl" + EL --.
- [2
Ako je greda obostrano zglobna oslonjena (n = l ),
tada uzimanje u obzir ugiba grede dovodi do po-
momenta za m puta, je
l

J(
1-
1
v)-
l x EJ., .
(17.356)
Ako je greda obostrano ukljetena, onda je
n = 2.
naponi
naponi u preseku u kom se
javlja momenat savijanja, se
prema obrascima:
Kada na oba kraja grede deluju momenti obrtanja
(17.357)
gde je
<() = l y . ':!:. __
Jx f2
(17.358)
Pri koncentrisanoj sili na sredini raspona je
(17.359)
Ako se napadna tereta nalazi na rastojanju
od oslonca, onda napon pod teretom
biti
(17.360)
Pod ravnomerno raspodeljenim teretom biti
(17.361)
a na mestu ukljetenja konzole biti
(17.362)
Grede sa podunim vezama [1,2)
Pod terminom "podune veze" ovde se podra-
zumeva horizontalna reetkasta podvlaka, koja gredu
poduhvata u pojedinim Pri vezama u
ravni zategnutog pojasa, njihov uticaj se sa
parametra rx. Vrednosti koeficijenta
y nalaze se u tabli-
cama 17.36 i 17.37.
U ravnomerno raspodeljenog
moe se primeniti donji obrazac (3 i 4) :
(17.363)
gde je v - nivo delovanja a j - nivo
ravni veza iznad ose grede.
Tablica 17.36
Vrednosti koeficijenta y pri savijan;u
- ----;---- - ---
" l o l o l 20 30 40 l
1, 06 l 1,16 l 1,25 -
Tablica 17.37
Vrednosti koeficijenta y za koncentrisane sile
na sredini raspona
"
,- 1 j s -\16 J 24 j 32
1
o-cto-zg_o_J-=-1
-, 1,19
y pri op-
l.

S - l ,49 11,72 l ,98 2, 20 2,40 2,79
Ako su veze postavljene iznad ose grede za vie
od 0,47 v, onda je gubljenj e stabilnosti
samo na deonicama veza. Nivoi
ispod ose grede se uvode sa znakom minusa.
88
Uticaj prevazilaenja napona preko
granice proporcionalnosti
Ako napon premaa granicu proporcionalnosti,
onda se moe tako,
to se umesto modula E primeniti
promenljivi modul E' = 'l) E, naprimer tangencijalni
modul ili modul Engesera-Karmana, je 'lJ
koeficijent, zavisan od napona.
Ako se uzme da se modul smicanja menja sraz-
merno sa modulom podune onda veli-
koje po
obrascima iz tablice 17.26 treba - u da na-
pani izlaze van granice proporcionalnosti - mnoiti
koeficijentom Y).
Ako je pak, na osnovu eksperimentalnih redova
[ 5 i 6] kod i aluminij umskih uzeto
da je modul smicanja konstantan, onda popravni
koeficijent, kojim se uvodi u premaaj
napona preko granice proporcionalnosti biti
v
(17.364)
17.14.2. Stabilnost
dvojno "T"
Prema sovjetskim normama i pravilima SNiP
II-V.3-62 [7], proveravanje ukupne stabilnosti greda
i se ne zahteva u
a) ako je preko poloena kolovozna
ili monolitna armiranobetonska koja se oslanja
na pritisnuti pojas i zaok,retanje
preseka
b) ako odnos slobodne duine pritisnutog pojasa
dvojno "T" prema njegovoj irini ne premaa
vrednosti, navedene u radu [7].
vrednosti odnosa lfb se iznalaze prema obrascima iz
tablice 17.38;
Tablica 17.38
Maksimalni odnosi l /b pri kojim se ne zahteva prave-
ravanje ukupne stabilnosti dvojno "T" od
klase 3
Vrsta

obrasci
l Vrednosi koefi-
1
cijenata a kada

deluje na

! b l
Zavarena b <a (l + 0,6h) (l + 7 -i)
13
20
Zakov ana !_ <a (l + (l + 50 _!__ )
l b h \ h
l
9,3 13,8 10,6 i
!
O z n a k e : l - razmak u kojima su
1
veze koie pritisnuti pojas da se pomera u po-
pravcu; b i t- irina, odnosno debljina; h -
visina preseka.
Za grede od drugih klasa vrednosti t /h,
l
J
2RJOO_
iz ove tablice mnoe se sa

e) provera stabilnosti pri koso nagnutom
k,rovu nije potrebna ako komponentu u
ravni krovne prima sama ta ili se pak
to postie nekom drugom konstruktivnom merom.
Provera stabilnosti i greda prema [7]
vri se po obrascu
M
--<R
tfJbWbr - '
(17.365)
gde su: M - momenat savijanja, Wbr -
bruto otporni momenat preseka, R -
otpornost valjanog profila prema
savijanju, i tpb - koeficijent kojim biti umanjena
nosivosti elemenata, izloenih savij anju pri
proveri ukupne stabilnosti.
Grede presek ima dve ose simetrije
Koeficijent tfJb se po obrascu
tfJb (!!_) 103. (17.366)
fx Z
Tablica 17.39
Koncentrisana sila Ravnomerno raspo-
na polovini raspona deljeno
a. savi-
odozgo l po osi l odozgo! po osi l
janje
dole dole
0,1 2,17 1,73 2,94 5,00 1,57 2,45 3,81
0,4 2,20 1,77 2,98 5,03 1,60 2,49 3,85
l 2,27 1,85 3,07 5,11 1,67 2,54 3,90
4 2,56 2,21 3,50 5,47 1,98 2,92 4,23
8 2,90 2,65 3,97 5,91 2,35 3,31 4,59
16 3,50 4,37 4,79 6,65 2,99 3,98 5,24
24 4,00 4,03 5,46 7,31 3,55 4,53 5,79
32 4,45 4,59 6,08 7,92 4,04 5,07 6,25
48 5,23 5,60 7,13 8,88 4,90 5,97 7,13
64 5,91 6,52 8,00 9,80 5,65 6,68 7,92
80 6,51 7,31 8,84 10,59 6,30 7,38 8,58
96 7,07 8,05 9,56 11,29 6,93 7,97 9,21
128 8,07 9,40 10,50 12,67 8,05 9,13 10,29
l
160 8,95 10,59 12,10 13,83 9,04 10,05 11, 30
240 10,86 13,21 14,75 16,36 11,21 12,20 13,48
l
320 12,48 15,31 16,83 18,55 13,04 14,00 15,29
400 13,91 17,24 18,83 20,48 14,57 15,71 16,80 l
------ -- ------ --
Vrednosti se uzimaju iz tablica 17.39 i 17.40>
zavisno od parametra a. Kada je v = 0,3, onda je
4/k G ( l )
2
2 I k ( l )z
a = I y - . E h = f y (l + 0,3) -h =
= 1,54 Ik (-!_)2 = 8 )z (l + dt: ) .
f y h bh btl
(17.367)
Gore su: t - debljina rebra
krakove ugaonika, t
1
- debljina noice (flan-
e) i k,rakove ugaonika,
d- visina vertikalnog kraka ugaonika plus debljina
paketa horizontalnih !amela.
17.14. STABILNOST PRI SAVIJANJU GREDA U RAVNOM OBLIKU 89
Tablica 17.40
Vrednosti oji pri koncentrisanom t eretu koji deluje u
teitu preseka na slobodnom kraju konzole
: 2 3 4 6 l 8
- <jl -, 3,06 l 3,44 1 3,76 1 4,10
- l=: T
24
=1
4
;
, 5,25 1 5,46 1 5,691 5,90 , 6,63 , 7,27 1 7,79
Kod zavarenih ili valj anih profila je
d = 0,5 h.
Kada postoje veze u rasponu nezavisno od polo-
aja koeficijent lj! sc prema
drugom stupcu tablice 17.39. U t om je l-
udaljenost f iksiranja preseka
protiv zaokretanja. Ako je samo na jednom
mestu (u rasponu) fiksiran na taj i ako se opte-
vri preko donjeg pojasa, onda treba koristiti
peti st ubac iste tablice.
Kod kontinualnih sa tri ili vie podjedna-
kih raspona, najneopovoljniji je kada je opte-
samo krajnj i raspon (polje). Tom
odgovaraju vrednosti lj!, date u tablici 17.41.
l
l
ot
0,4
4
8
16
24
32
48
64
96
128
160
200
240
280
320
400
Tablica 17.41
Vrednosti <p za kontinuirane
Vrednost oji pri
l
oji kontinuir.
Odnos

y prostih greda
Koncen-
Ravno-
Pri koncen-
trisanom
merno
tris anom
Pri ravnomerno
na sredini
raspade-

raspodeljenom
krajnjeg
ljenom u
na sredini

polja
krajnjem
krajnjeg pol ja
krajnjeg polja
polju
7,83 5,81 1,55 1,50
8,35 6,25 1,52 1,48
8,83 6,69 1,49 1,44
9,69 7,38 1,45 1,41
10,44 8, 00 1,42 1,38
l l , 15 8,56 1, 41 1,37
12,35 9,58 1,39 1,34
13,44 10,48 1,37 1,32
15,31 12,02 1,36 1,13
16,94 13,33 1,34 1,29
18,40 14,52 J ,33 1,28
20,04 15,88 1,32 1,27
21,60 17,08 1,32 1,27
22,94 18,23 1,31 1,27
24,23 19,27 1, 30 1,26
26,60 21,21 1,30 1,26
l
l
Ako se, prema obrascu ( 17.366) pokae da je
pb > 0,85, onda, sa prevazilaenjem na-
)Ona preko granice proporcionalnosti, - treba u
obrazac (17.366) namesto <pb staviti 'Pb
::oje se dobija iz tablice 17.42.
12 Konstrukterski
Tablica 17.42
Vrednosti koeficijenata cp/, kod kontinualnih
'Pb l 0,85 1 0,90 l 0,95 , 1,00 , 1,05 , 1, 10 , 1, 15 ,1,20
,0,850 ,0,871 ,0,890 ,0,904 ,0,916 10,927 10,93810,948
'Pb l 1,25 , 1,30 , 1,35 1 1,40 11,45 , 1,50 ,1,55i l
10,957,0,964 10,973 ,0,980 ,0,987 ,0,994 11,00 l
Prelazni koeficijenti za
vrsta
Tablice koje se odnose na vrednosti lj!
su za grede od St. 3, koj i ima gra-
nicu 2,4 tfcm
2
. Za sve ostale
marki i klasa, vrednosti za lj!, dobijene iz tablica
17.39- 17.41 treba izmnoiti za 2100/R.
Grede u obliku dvojno "T", koje imaju
samo jednu osu simetrije
Na sl. 17.116 je data shema jednog preseka dvojno
"T" sa samo jednom osom simetrije. Daju se obja-
njenj a primenjenih simbola i potrebni obrasci :
.e:
l
Sl. 17.116
I
1
, I
2
- momenti inercije odnosno ma-
njeg pojasa (flane) u odnosu na osu
simetrije;
n = koeficijent asimetrije preseka;
I
1
+ I2
[ 0,43-0,065 (

2
] (Zn- l ) h;
l- duina raspona grede;
Il + I2 k .. l . . .. k
---- se ' tOnJa m momenat merCI) e prese a
I y grede;
I"' =.1.
momenat inercije preseka pri uvrtanju

3 ( '")
tOrZI)l ;
b, o, - irina i debljina elementarnih pravo-
ugaonika koj i presek grede;
90
17. STABILNOST LINIJSKIH SISIEMA
y = 1,3- za presek dvojno "T", a y = 1,2 za
T-presek (za preseke dvojno "T" sa
samo jednom osom simetrije uzima se
za y
E i G- modul i modul smicanja.
Za prostu gredu se, u stadij umu, koefi-
cijent <pb koji odgovara pojasu, prema
obrascu
gde je h
1
- rastojanje teita celokupnog
preseka i t eita pojasa (flane).
Ako je pritisnut manji pojas, onda je
h2
<Jlbk =<pb - .
hl
Koeficijent lj! se po obrascu
lj! = A [B + V B
2
+ C).
Obrasci za parametara A, B G
dati su u tablicama 17.43 i 17.44.
Tablica 17.43
Obrasci za A i e
Vrnu 'P""""i' l
e
A
l T- Presek dvojno T
prese k
Konce?t.risana sila 1
3 265
1 o 33 n ( l - n) (9 87 _ o: ) [o,0826o:
u sred1m raspona ' ' '
1
Ravnomerno 247 1 O 48ln (l - n) (9 87 - o: ) \o 1202o:
del)eno opterecenJe ' ' '
1
'
savijanje l 4,315 1 O,lOln(l - n)(9,87 - o: 1) jo,0253o:
Pri savijanju, kada je pojas pritisnut,
B = ; a pri istom koje izaziva
h
zatezanje pojasa, B = - ;
h
Koeficijenti lj! za grede T -preseka
koncentrisanim ili ravnomerno podeljenim optere-
moraju se - u da je a < 40, -
omnoiti sa (0,8 - 0,004 a). Ako je n > 0,9, onda
Tablica 17.44
Obrasci za B
-
Shema preseka
B kada je
i napadna
sila l ravno-

na sred1m raspona merno raspodel jeno
T
T
n + 0,2143 n +
l
t
*
T T
n- l + 0,7337 f3v/h n- l + 1, 145 [3y /h
- --
l l
l - n- 0, 7337 f3v /h l -n - 1,145 [3y /h

l
t
f t
l l
- n - 0,7337 - n- 1,145 f3v fh
l
se vrednosti iznalaze linearnom interpolacijom
vrednosti lj!, pri n = 0,9 i n=
= 1,0.
Tablica 17.43 za koeficijenata
je za marke St. 3 sa granicom
cr,.,zvl. = 2,4 t /cm
2
i R = 2,1
t /crn
2
Za sve ostale marke koeficijenti ..ji,
tablica, moraju se pomnoiti sa
respektivnim odnosom 2,4/crrazvl. ili odnosom 2,1/R.
Ako se desi da naponi
granicu proporcionalnosti samo u manjem, pojasu,
ili osim toga, jo i u pojasu t.j. pri <Jlb.n. > 0,85,
ili osim toga i pri 1,0 > <Jlb > 0,85, onda se u obrazac
M
--::;;; R umesto <Jlb uvodi ili <Jlb' ili pak <Jlb'.n.>
<pb w
a te se iznalaze prema obrascima:
kada je pritisnut pojas
" [ <Jlb + ( l ) <Jlb.n. J
<Jlb = <Jlb n- - - n -- ;
<Jlb <Jlb.n.
kada je pritisnut manji pojas
<Jlb.n. = <Jlb.n. [l - 2 Vl -n (1- <Jlb.n. ) J <Jlb.n ..
<Jl b.n.
Vrednosti <Jlb i <pk,.n. iznalaze se prema tablicama
54 SNiP II-B.3-62'''.
Deo 18.
STABILNOST
P L O A I LJUSKI.
P R O R A U N VITKIH P L O A
V. L. Agamirov
A. S. Voljmir
18.1. DEFINICIJE I OSNOVNE OZNAKE
Pod naponom kod podrazumeva
se onaj napon, do koga je polazno ravnoteno stanje
stabilno. Ako se smatra da je kao
elementa konstrukcije nedozvoljeno, onda naponi,
prouzrokovani moraju
predstavljati samo izvesan deo od
napona. Za oslonjene svojim obodima, a izlo-
ene delovanju pritiska ili smicanja, gubitak stabil-
nosti nije povezan sa lomom, jer takva moe
da nosi i
Pri ljuski na stabilnost treba
razlikovati gornj e i donje vrednosti napona.
Pod gornjim naponom podrazumeva se na-
pon, do koga je polazno ravnoteno stanje stabilno
"u malom", tj. u odnosu na sasvim male pobude.
Donjim naponom se naziva onaj napon,
do koga je polazno ravnoteno stanje jo stabilno
"u velikom", tako da je preskok od g
stanja u drugo stanje, kod kojeg su
veliki ugibi.
U realnim konstrukcijama, ljuske imaju
svoje ugibe koji se mogu porediti sa njihovim
debljinama. Do ljuske dolazi pri napo-
nima, koj i se nalaze "gornjih" i " donjih"

Pri ljuski na stabilnost u praksi,
treba i gornju i donju vrednost opte-
[6]. ljuski prati
pucanj, a t ada nastaju deformacije. Gublje-
nje stabilnosti kod ljuski se mora smatrati da je isto
to i nj en lom. Detaljnije videti u delu [6].
Pri vitkih (vidi t. 6) raz-
matra se upravno na srednju njenu
ravan. Takva izazivaju savij anje i
deformiu njenu srednju ravan koja postaje njena
srednja povrina. Ako se pri tome u srednjoj povrini
ne pojave znatniji ili naponi,
onda se naziva krutom, a ako su ti naponi znatne
onda je vitka. Ako su naponi u
srednjoj povrini toliko veliki, da se - u
sa njima - mogu zanemariti naponi usled savijanja,
onda se naziva membranom.
Pomeranja na srednjoj povrini u pravci-
ma, upravnim na nju pri deformaciji, nazivaju se
ugibima i se sa w. Usvojeno je da se
teorija vitkih moe primenjivati pri f = Wmax >
>
1
/
4
t. kod koje se pod ne jav-
ljaju naponi van naziva se
nom U ovom poglavlju se razmatrati
tanke vitke
a
b
R
x, y
p
f

E, G
Osnovne oznake
debljina ili ljuske,
strana pravougaone
nik okrugle
strana pravougaone ajbne; unutarnji
prstenaste
srednje povrine krune
ili ljuske,
duina ljuske,
koordinate srednje povrine
pravougaone du strana a i b,
intenzitet (koje
deluje upravno na povrinu),
strela ugiba ugib)
bezdimenzionalna strela ugiba,
normalni naponi u srednjoj povrini
(pri vitkih
se razlikuju normalni naponi savijanja
i normalni naponi zatezanja srednje
ravni, s tim da oni sad dobijaju i
dopunske indekse "s" i "z", naprimer
(J x i cry.),
tangentni naponi u srednjoj povrini,
moduli materijala pri za-
tezanju (odnosno pritisku) i pri smi-
canju,
Posaonov broj (koeficijent),
E t
3
D = ------ krutost.
12 (1-[J-
2
)
96 18. STABILNOST PLOCA I LJUSKI. PRORACUN VITKIH PLOCA
18.2. STABILNOST U GRANICAMA
18.2.1. Pravougaone
a) pritisnute silama, ravnomerno raspode-
ljenim po ivicama b, x = O x = a. (sl. 18.1).
napon je
crkr = K --= K -
rt2 D . __ rt _ 2_E _ _ (_!_) 2.
b2t 12 ( l - fJ-
2
) b l
( 18.1)
Koeficijent K zavisi od uslova i od
odnosa duina strana Vrednosti koeficijenta K
za razne uslove i odnose afb date
su u tablicama 1-5.
Na slici (18.2) dati su dijagrarni, po kojima se
moe odrediti vrednost koeficijenta K i pri onim
odnosima afb, koji se ne nalaze u tablicama (18. 1-5).
b) silama, raspodeljenim po
linearnom zakonu du strana b, x = O i x = a (sl.
18.3)
cr,. = cr,.
0
(l - rx ) (kada je afb > 2)
6
lJ
Sl. 18.1
napon (cr,.
0
)kr iznalazi se iz obrasca
(18.1). Vrednosti koeficijenta K, za da su sve
ivice zglobno oslonjene, date su u tabli-
K
11
10
9
7
2
l
q
ukleterije rrrrrrrr
i--
f- -
1 Zglobno oslanjanje =
Slobodna ivica
--
l 16kr -6kr1 _ .71'2D
bl t
h
1.09
i'-- 17.J7
IV' l \...h
,.-....t::::--< '-4_2J
--b
?(J

r--
,..---
- h 1- - -
t--

- --
r- :tJ
l

R

O. kr.
t, jJ.
\v

.
9,0
9,(1
![jf"d]! r-r-
6kr a j6.kr -r--
'j
\\\
d.kr .
--GI:(f-
-- o(> -
\1 1.70 - -

:\, !"--
>E.7(/ -o(> -
_1.

l
SL 18.2
Vrednosti koeficijenta K u obrascu (18.1)
- -

---
a/b
l
l 0,4 l 0, 5 l 0, 6 l o, 7 l 0,8 l 0,9 l
l l l l l l l
uslovi
0,2 0,3
1,0 1, 1 1,2 1, 3 1,4 1,5 1,6 1,7
r
r
Sve ivice
i
t:t
7,00

-v
Tablica 18.1
l.
l Od
1, 8 1,9
do co
13,2 [ 8,41 , ,,"
4,2 14,04 5, 14 14,53
4, 04 14,13
zglobno 27
4,0 4,28 4,47 4,34
4,2 , 4,08
4,05 4,0
r
oslon jene
r
l
Tablica 18.2
-----
1- 0,6
uslovi
a f b
l
0,8 .1 ,0 1,2 1,4
l
1,6 1,8 2,0 3,0 co
Sve ivice ukljetene ....................
9,4 9,3 8,8
l
8,5 8, 5 8,2 7,8 7,0
Ukljetenje po ivicama y = O i y = b
a druge dve ivice zglobno osloniene .......... 7,05 7,29 7,69 7, 15 7,04 7,2 7,05 7,0 7,15 7,0
Ukljetenje po ivicama x = O i x = a
a druge dve ivice zglobno oslonjene ........ .. J 3,38 8,73 6,74 5,84 5, 45 5,34 5,1 8 4,85 4,41 4,0
Zglobno oslanjanje po ivicama x = O i x = a,
ukljetenje na ivici y = O i sa slobodnim ( ne-
oslonjenim) krajem y = b o o 2,7 1, 7 1,47 1, 36 1, 33 1, 34 1,38 1,36 1,33
Zglobno oslanjanje po ivicama x = O, x = a i y = O
pri slobodnom (neoslonjenoj) ivici y = b ...... 3,65 2, 15 1,44 1, 14 0,95 0,84 0,76 0,7 0, 56 0,46
18.2. STABILNOST PLOCA U GRANICAMA ELASTICNOSTI
91
cama (18.6-8). Za ukljetenja po
ivicama y = O, y = a dok su druge dve strane
(duine a) zglobno oslonjene, - koefici-
jenta K date su u tablici (18.9).
e) je pritisnuta koncentrisanim silama P
koje deluju na sredinama duih strana (sl. 18.4).
sila je
1t Et
3
Pkr = K - - ----
3 ( l - fL2) b.
(18.2)
Za kada su sve ivice zglobno
oslonjene, vrednosti koeficijenta K date su u tablici
18.10.
Kada su sve ivice kruto ukljetene,
onda je
(kada je afb ;;::: 2). (18.3)
Kada su ivice x = O x = a ukljetene, a 1v1ee
y = O y = b zglobno oslonjene, onda je
sila
(kada je af b > 2). (18.4)
d) Na deluju tangencijalne sile, ravnomerno
raspade/jene po sve ivice (sl. 18.5)
napon smicanja (kada je a ;;::: b) je dat
obrascem
1tzE ( t )z
= K 12 (l - [L
2
) b
(18.5)
Sl. 18.3
i:_ l "l , l -o l
l ,
19-
Sl. 18.4 Sl. 18.5
Tablica 18.3
Vrednost koeficijenta K u obrascu (18.1) za
ukljetenja ivice y = O i zglobnog oslanjanja svih
ostalih ivica
-
---
G lk/Db
5 l
0,5
l
1,0
l
2,0
l
4,0
l
6,0
l
lO, O _j__@
2 6,63 6,71 6,77
l
6,81 6,82 6,83
4 5,58 5,70 5,79 5,85 5,87 5,89
0,5 6,5
0,6 5,4
5 5,03 5,19 5,32 5,40 5,44 5,46
6 4,75 4,96 5,13 5,25
5,30 l
5.34
2 4,64 4,89 5,11 5,28 5,40 5,40
9 4,64 4,93 5,21 5,43 5,52 5,60
0,7 4,8
0,8 4,5
O,Q 4, 4
1,0 4,3
G/k - krutost prema uvrtanju rebra koje se pripaja uklje-
tenom kraju (karakterie stepen ukljetenja).
Tablica 18.4
Vrednosti koeficijenta K u obrascu (18.1) u
uk1jetenja ivice x = O, dok su ostale ivice
zg1obno oslonjene
a
l
Gl kiDa
-
l l _l
2,0
l
4,0
l
10 b 0,25 0,5 1,0
0,33 4,08 4,09
l
4,10 4,11 4,1 1 4, 11
0,5 4, 16 4,19 4,21 4,23 4,23 4,24
1,0 4,32 4,46 4,60 4,70 4,77 4,'32
1,5 5,10 5,39 5,76 6,14 6,48 6,73
2,0 6,70 7,06
l 7,60
8,28 8,98 9,68
2,5 8,87 9,28 9,94 10,89 12,00 14,75
3,0 l 1,59 12,02 12,77 13,91 15,43 17,50
----
Tablica 18.5
Vrednosti koeficijenta K u obrascu ( 18.1) u da
su podjednako uk1jetene ivice y = O i y =b,
dok su preostale dve ivice zglobno oslonjene
l
G l k/Da
1,0 2,0 4,0 10,0
i l l l l
! 0,5 6,84 7,09 7,31
l
7,47 7,57 7,64
0,6 5,80 6, 12 6,43 6 68 6,85 6,96
0,7 5 24 5, 64 6,06 6,42 6,67 6,86
0,8 4,96 5, 42 5,97 6,44 6,80 7,08
0,9 4,84 5, 36 5,99 6,62 7,12 7,52
1,0 4,79 5, 39 6,14 6,92 7,57 7,64
Tablica 18.6
Vrednosti koeficijenta K u obrascu (18.1) u da
su sve ivice zglobno oslonjene
l a/b
Ot
0, 40 l 0,50 l 0,60 l 0,667/ 0,75 1 0,80 l 0,90 l
l
1,0 1,5
2 29,1 25,6 24, 1 23,9 24,1 24,4 25,6 25,6 24,3
4
11 ,2 11,0 - 18,7 - 12,9 - 11,5 - 11,5
3
1,0 15, 1 - 9,7 - 8,4 8,1 - 7,8 8,4
4
7,1 6,9 6,6 7, 1 - 13,3 - 8,3 - -
5
2
7,1 ,
6,0 5,8 6,1 - 10,8
- - 6,1 -
3
Napomena. Vrednost odnosise n a je siia
ravnomerno raspodeljena ; - 2 va1 pra savtJ3DJU; ako JC < 2
onda je po sredi kombinacija savijanja i pritiska, a ako je cx > 2 onda
kombinacija savijanja i zatezanja.
Tablica 18.7
Vrednosti koeficijenta K u obrascu (18.1) u da
su sve ivice zglobno oslonjene, ali pri Ot = 3
l 0,28 1 0,34 1 0,40 l 0,44 1 0,46 1 0,521 0,58 1 0,64
K
Tablica 18.8
Vrednosti koeficijenta K u obrascu ( 18.1 ) u
da su sve strane zglobno oslonjene, ali pri Ot = 4
l 0,20 l 0,25 1 0,30 0,33 0, 35 1 0,45 1 0,48

1 116,0 1103,6 1 97,3 96,2 96,3 1103,5 1 107,4
a
b
K
9S
18. STABILNOST PLOCA I LJUSKI. PRORACUN VITKIH PLOCA
Tablica 18.9
Vrednosti koeficijenta K u obrascu (18. 1) u
ukljet enja ivica y = O, i y = b, dok su druge
dve ivice zglobno oslonjene
l
a l - Gh/Db
b 0,25 l 0,50 i 1,0 l 2,0 l 4,0 l 10,0
0,5 12,83 13,37 13,86
0,6 11,03 11,69 12,34
0,7 10,22 10,86 11,72
o
10, 50 Ill ,55
0,8 9,60
0,9 9Al
10,42 11,68
1,0 9,40 10,52 11 ,99
l ,
0,4 34,05 36,04 37,79
0,5 30,45 32,83 35, 17
o
31,90 34,92 0,6 29, 11
0,7 29,00 32,17 35,91
---
14,23 14,46
12,87 13,23
12,44 12,96
12,53 13,26
12,94 13,93
l 13,54 114,46
39,03 39,80
37,01 38,24
37,52 39,35
39,41 42,06
l
l
l
l
1
l
l
4,62
3,48
3,35
3,83
4,74
4,62
40,32
39, 10
40, 72
44, 14
Tablica 18.10
Vrednost koeficijenta K u obrascu (18.2)
a/b l
l uslovi ll,O l
l

oslon) ene
2,0 l 3,0 l oo l

Tablica 18. 11
l
af b
uslovi
l l l l l
1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 oo
l
Sve ivice uklj etene 14,58 11,40 10,96 10,85 - 8,99 .
Zglobno oslonjene su ivi-
ce x .... O i x a ivice
y - 0 i y = b su kruto
ukljetene !2,28 11, 12 10, 21 9,81 9,61 8,99
Kruto ukljet ene ivice
x =- O i x - a" a zglobno
oslonjene ivice y -== O i
6,70 6,40 6,17 5,35
y = b 12,28 7,78
T ablica 18.12
Vrednosti koeficijenta K u obrascu 18.5 za da su
sve ivice zglobno oslonjene
a
l
v
-
l l l l
1,0
l
2,0
b 0,2 0,4 0,6 0,8
1,0 3,36 2,85 2,50 2,22 2,00 1,33
2,0 3,36 2,40 1,84 1,49 1,25 0,69
3,0 3,24 2,42 1,74 1,36 1,11 0,58
oo 3,20 2,40 1,67 1,25 1,00 0,50
Kada su sve ivice zglobna oslonj ene, tada je
(
b 2
K 5,34 + 4 -;) .
Vrednosti koeficijenta K za druge uslove
date su u t ablici 18. 11.
Na sl. 18.6 su dati dijagrarni koj ih se
mogu vrednosti koeficijenta K pri odnosima
a/b koje se ne nalaze u tablicama.
e) Istovremeni pritisak ravnomerno raspodelje-
ljenim st"lama u oba pravca (x i y) (sl. 18.7)
Odnos napona je dat
crv
y= - .
cr.,
napon se nalazi obrasca (18. 1).
Vrednosti koeficijenta K za zglobnog oslanjanja
po celom njenom obimu (sve ivice) date
su u tablici 18.12.
.q.
Sl. 18.6

v . 5g
SJ. 18.7

,.,___ 5,35-
. ' l
Za kada su sve ivice zglobna oslo-
njene, moe se koristiti i obrazac
cr., - + crv -= 0,823 - +-
m
2
n
2
Et
2
(m
2
n
2
)
a2 b2 ( l - fL2) a2 b2
(18.6)
gde su m i n - brojevi polutalasa na pravcu x, od-
nosno na pravcu y .
Ako cr., zadovolj ava
e (l - 4 ::) < cr., < e ( 5 + 2 :: ) ,
(18.7)
0,823 Et2
gde je e = - - ---
(1 - fL2) a2'
onda se za iznalaenje crv,kr pri zadatoj vrednosti cr.,,
u obrazac (18.6) stavljaju vrednosti m = l i n = l.
Ako je cr., veliko, tako da ne odgovara
(18.7), onda se u obrazac (18.6) stavlja n = l , a
m se iznalazi iz uslova
e ( 2m
2
- 2m + l + 2 ) < cr., < e ( 2m2 + 2m +
+ l + 2 a2)
b2
18.2. STABILNOST PLOCA U GRANICAMA ELASTICNOSTI
99
Ako je pak cr., malo, pa opet ne zadovoljava
uslov (18.7), onda se u obrazac (18.7) uvodi m = l,
a n se iznalazi iz uslova
e [l -n
2
(n - l )
2
a
4
] > cr > e [l - n
2
(n + 1 )2 a
4
] .
b4 "' b4
U da su sve ivice kruto ukljetene,
obrazac za iznalaenje glasi:
cr., + cr
11
- = 1,1 - + - +- . (18.8)
a
2
Et2a
2
( 3 3 2 )
b2 l - (J. 2 a4 b4 a2 b2
Prema zadatom, jednom od dvaj u napona, nalazi
se onaj drugi napon, pri kome gubi svoju sta-
bilnost. Ta je priblina, ali daje dobre
rezultate za kvadratnu i kada je cr., ;::::; cr
11

f) Istovremeno delovanje ravnomerno raspade-
ljenih sila pritiska po ivicama x = O i x = a,
z' tangencijalnih sila, ravnomerno raspodeljenih
po svim t'vicama (sl. 18.8).
je po celom svom obimu zglobno oslo-
njena.
Obrazac za iznalaenje napona glasi:
cr kr + ( 't' kr )
2
= l,
cro "o
(18. 9)
gde su cr
0
i "o naponi pritiska i smicanja za
datih dimenzija i pomenutih uslova
pri razdvojenom (ne istovremenom) delovanju pri-
tiska i smicanja. _
date se mogu
naponi, ako nam je zadat o_dnos crkr/'t'kr. ili je pak
jedna od tih zadata.
Ako je izloena silama, onda
Jevom delu treba dodati znak minusa.
Sl. 18.8 Sl. 18.9
g) Istovremeno delovanje ravnomerno pode/jenih
sila pritiska (zatezanja) i sila smicanja po
celom obodu (sl. 18.9).
Ako su sve ivice zglobno oslonjene (19],
onda je
't'kr = J c
2
( 2 J 1 - cr; + 2 - cr;) X
x (z )1 - cr" + 6- cr
11
) .
e e 1
(18.10)
Ako su sve ivice kruto ukljetene, onda je
)c
2
(2,31 J4- cr ;+ : -cr; ) X
(18.11)
U oba je
e = 0,823 E (!_)2
l- [.L
2
b
Ako umesto raspodel jenih sila pritiska deluje
zatezanje, onda su cr., i cr
11
negativni.
h) Istovremeno delovanje raspodeljenih momenata
savijanja po ivt'cama x = O i x = a, kao z'
tangencijalnih sila po obimu

-- _..-
Sl. 18.10
Ako su sve ivice zglobno oslonjene, onda
se napon iznalazi iz zavisnosti
( ::r ) 2 + ( ::r) 2 =
1
'
(18. 12)
gde su cr
0
i "o naponi savijanja i smicanja za
datih dimenzija i uslova, ali pri sepa-
ratnom delovanju savijanja i delovanju smicanja.
Prema datoj mogu se
naponi, - ako je dat odnos crkr/'t'kr, odnosno ako je
zadata jedna od tih je koristiti se
i obrascem (18.1), gde koeficijent K zavisi od odnosa
"/"o (odnosa stvarnog napona prema kri-
napona, ali bez delovanja
momenata savij anja) i odnosa afb.
Koeficijent K odstupa za manje od 10% od
vrednosti, datih u tablicama 18. 1 i 18.2 za
afb jednake 0,5 -:- l. Za odnos afb = l vrednosti
koeficijenta K date su u t ablici 18.13.
K
Tablica 18.13
Vrednosti koeficijenta K kada je a/b = 1
l O l 0,2 1 0,3 1 0,4 1 0,5 , 0,6 , O, 71 0,8 1 0,9,1,0
125,6124,8 12-3,8 122,5 121,5119,5117,0114,519,951 o
18.2.2. Pravougaone i kvadratne plo-
rebrima
Pritisak ravnomerno raspodeljenim silama po
ivicama x = O i x = a.
a) Jedno uzdu na rebro na sredinu (sl. 18.11).
Sve ivice su zglobno oslonjene.
napon se iznalazi po obrascu (18 1). Koeficijent K se
nalazi po obrascu
gde su
K = (l + + 2y
(l + 2o)
a

b
B
y = --,
b D
F
o = - ;
b t
100
18. STABILNOST PLOCA l LJUSKI. PRORACUN VITKIH PLOCA
Tablica 18.1-1
Vr,dnosti koeficijenta K za sa jednim uzdunim rebrom
y = 5 __ y = _ _:. Y_=_J_5 ___
1
____ I..::. 20_ --1 __ ___:. Y_=_25 ====!
o o o o o o o o o o o o o o o
'l ,, q o
___ > _u_:--_!_ .;-_! ! ! ! ! ! ! ! ! ' ! !
16,5 1 16, 5 16,5 1 16,5 16,5 16, 5 16,5 l 16,5 1 16,5 16,5 16,5 16, 5 l
0,6
0,8
1,0
1,2
1,4
1, 6
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
2,8
3,0
3,2
3,6
4,0
16,5
15,4
12
9,83
8,62
8,01
7,84
7,96
8,28
8,79
9,27
8,62
8,31
8,01
7,84
7,96
Sl. 18.11
16,5
14,6
11 ,1
9,06
7,91
7,38
7,19
7,29
7,58
8,06
8,5
7,91
7,62
7,38
7,19
7,29
13 16,8 16,8 16,8 16,8 16,8 16,8 16,8 16,8 16, 8 16,8 16, 8
9,72 16 16 15,8 16 16 16 16 16 16 16 16
7,88 15,3 14,2 12,4 16,5 16,5 16,5 16,5 ! 16,5 16,5 16,5 16, 5
6, 82 12,9 12 10,3 16, 1 15, 7 13,6 16,1 l 16,1 16,1 16, 1 16, 1
6,32 11, 4 10, 5 9,05 14,7 13,6 11,8 16, 1 16, 1 14,4 16,1 16, 1
6,16 10, 6 9,7 8,35 13,2 12,2 10,5 15,9 14,7 12, 6 16,2 16,2
6,24 10,2 9,35 8,03 12,4 11,4 9,8 14,6 13,4 11,6 16 15,4
6,5 10, 2 9,3 7, 99 12 ll 9,45 13,9 12,7 10,9 15,8 14,5
6,91 10, 4 9,49 8, 15 11,9 10,9 9,37 13,5 12,4 10, 6 15,4 13, 8
7,28 10, 8 9,86 8,48 12, 1 ll , ! 9,53 13, 5 12,4 10, 6 14,8 13, 6
6,31 11,4 10,4 8,94 12, 5 11,5 9,85 13,7 12,6 10,8 14,8 13, 6
6,53 12 11,1 9,52 13,1 12, 10,3 14,1 13 11,1 15,2 13,9
6,32 11,4 10,5 l 9,05 13,9 12,7 10,9 14,8 13,5 11,6 15,6 14,3
6,16 10,6 9,7 8,35 13,2 12, 2 10, 5 15,9 14,7 12,6 16,2 15,7
6,24 10,2 9,35 8,03 12,4 11,4 9,8 14,6 13,4 11,8 16 15,4
16,5
16,8
16
16, 5
16,1
16,1
14,7 l
13,3 l
12,4
11,9
11,6
11,6
11,9 l
12,3
13,5
13, 3
slovima su iste kao za slobodno oslonjenu
irine b/2.
g
Sl. 18.12
b) Dva poduna rebra, koja dele na tri
podjednaka dela (sl. 18.12).
je celim svojim obodom zglobno oslonjena.
napon se prema obrascu (18. 1), a
koeficijent K je dat obrascem
Tablica 18.15
Vrednosti koeficijenta K za sa dva poduna
rebra
K= (l + + 3y
( l + 2o)
-
-
lO 20

y=-
3
y= 5 y=-
. 3
y = 10
o=O,o5jy=0,1 o=0,05\y=0, 1 o=0,05\o=0, 1 o=0,05\o=0, 1
0,6 28, 6 24,1 36, 4 33, 2 36,4
36,4 1
36,4 36,4
0,8 16,9 15 23,3 20,7 29,4 26,3 37,2 37,1
1,0 12,1 10,7 16,3 14,5 20,5 18,2 28,7 25,6
1,2 9,61 8,51 12, 6 11,2 15,5 13,8 21,4 19
1,4 8,32 7,36 10,5 9,32 12,7 11,3 17,2 15,2
1, 6 7,7 6,81 9,4 8,31 11,1 9,82 14,5 12,8
1, 8 7,51 6,64 8, 85 7,83 10,2
9,021
12,9 11,4
2,0 7,61 6,73 8,7 7,69
9,78 1
8,65 11,9 10,6
Tablica 18.16
vrednosti y za sa jednim
rebrom
l 0,5 , 0,6 , 0,7 , 0,8 , 0,9 , , 1,2 , 1,4
y 1 12,6 ,7,18 , 4,39 , 2,8 , 1,82 , 1,26 10,433 1 o
B je krutost pri savijanju rebra, F je povrina
nog preseka rebra, a , D je krutost
vrednosti koeficij enta K date su u
tablici 18.14.
Vrednosti koeficijenta K, koje se u toj t ablici
nalaze iznad cifara, odtampanih masnim crnim
Vrednosti koeficijenta K za neke vrednosti
y i o date su u tablici 18.15
!l
S!. 18. 13 Sl. 18.14
e) Broj rebara je od dva (sl 18. 13) .
je celim svojim obodom zglobno oslonjena.
napon je
O"kr = 3,38 E (_!_)
2
.
1-f.'-
2
e
(18.13)
gde je e rastojanje podunih rebara, koje
se smatra neznatnim u sa a.
d) Jedno rebro, koje deli napola
(sl. 18.14).
je po celom svom obodu zglobno oslonjena.
napon se PO obrascu (18.1), s tim
da je
( l + +
K = .

18.2. STABILNOST PLOCA U GRANICAMA ELASTICNOSTI 101
U tablici 18. 16 date su. vrednosti y, pri
koj ima nije gubitkom
stabilnosti rebara.
e) Tri podjednaka rebra, koja dele
nq (sl. 18.15)
!l
Sl. 18.15 Sl. 18.16
je po celom svom obodu. zglobno oslo-
njena. napon se prema obrascu
(18.1), a koeficijent
( l + + 2y
K =---

vrednosti za y date su u tablici 18.17.
Tablica 18.17
vrednosti y za sa tri
rebra
0, 6 0,8 1,2 1,4
y 101 42,6 21,7 12,4 7, 71
f) Broj rebara od tri (sl. 18. 16).
je po celom svom obimu zglobno oslonjena.
napon je
O'kr = 0,845 E ( !._)
2
,
l-fl2 e
(18.14)
se pretpostavlja da je e mala u pore-
sa b.
Delovanje tangencijalnih sila ravnomerno
du ivica
a) Jedno rebro koje deli napola
(sl. 18. 17).
je celim svojim obimom zglobno oslo-
njena.
Pri izvesnim B rebra svaka
od polovina se kao pravougaona
a/2 i b sa slobodno oslonjenim ivi-
cama, dok rebro ostajati pravo.
vrednosti su date u tabl. 18.18.
b) Dva rebra, koja dele na tri
podjednaka dela (sl. 18.18) .
JI
Sl. 18.17 Sl. 18.18
je celim svoj im obodom zglobno oslonjena.
naponi su dati u tabl. 18. 19
e) pravougaona sa vie podum'h
rebara (sl. 18.19).
SI. 18.19
je celim svojim obimom zglobno oslonjena.
naponi se prema obrascu (18.5). U
tablici 18.20 su date vrednosti za K.
d) Kvadratna jednim dzjagonal-
nim rebrom (sl. 18.20).
je celim svojim obodom zglobno oslo-
njena. napon za svako od trouglastih polja
je
(18. 15)
Sl. 18.21
Tablica 18.18
vrednosti y za jednog
rebra
a
b
2 1,5 1,25
B
y =-
Da
0,83 2,9

15
Tablica 18. 19
vrednosti y za dva rebra
a
b
B
Y =Da
3
0, 64
2,5 2 1,5 1,2
1,37 l 3,53
10,7
22,6 l
Tablica 18.20
vrednosti koeficijenta K
Y l 5 I l o ! 20 1 3o 1 4o \ so 1 60 j 10 i so 1 9o l 1oo
K 16,9817,
Krutost dijagonalnog rebra na savijanje mora
zadovoljavati [ 17]
at3E
B > 0,5806 ;
- 12 (1 - fl2)
rebro zadrava svoj pravolinijski oblik sve do
trouglastih polja
102
18. STABILNOST PLOCA I LJUSKI. PRORACUN VITKI H PLOCA
savijanje
a) Jedno poduno rebro, na udaljenosti b
1
od
pn'tisnute ivice (sl. 18.21).
je celim svojim obimom zglobno oslonjena.
Priblini obrazac za vrednost YP
pri zadatom odnosu b
1
/b i zadatoj vrednosti koefici-
jenta K moe se prikazati u obliku [l)
gde jt-
YP == Y2 4- (18. 16)
F
o ==-.
b t
Vrednosti za Y2 date su u tablici 18.21.
Tablica 18.21
Vrednosti
-
l
bl /b
l
1/ 3 0,2S
l
K so so 60 70
o
3 2,6 3,9 7,3
Yp
e 26 S6 92 107
l
Za vrednosti b
1
/b i K, navedene u tablici 18.21,
odnosa Ffbt ne prevazilazi 0,06. .
Osim toga, mogu se kori&titi i priblini
obrasci: ako je K == 80, onda je
a a 2
YP == (13,5- 5,3- 4- 46 o) - (18. 16')
b b2
a
(s tim da je l 2,25);
b
ako je K == 100, onda je
a a2
y1, == (17,5-6 -
b b2
a
(s tim da je l 2,5).
b
( 18. 16")
krive za kombinaciju savijanja
sa smicanjem kod podunim
rebrima, kao i o uticaju ukljetenja podu-
nih strana na sile date su u radu [1].
18.2.3. nosivosti pravougaonih
rebrima, posle
gubljenja stabilnosti pod pri-
tiskom, smicanjem i
savijanjem
Redukcioni koeficijenti
Pravougaona je zglobno oslonjena na rebra,
kruta prema savijanju.
a) Pritisak u pravcu strane a (a b).
U ovom moe i posle gubitka sta-
bilnosti nositi koje prevazilazi

Sa zakon raspodele
napona u srednjoj povrini se menja. Dok se u cen-
tralnom delu naponi samo malo razlikuju od
napona, dotle su u krajnjim trakama, to
prilee uz poduna rebra, naponi crP proporcionalni
(u granicama sa relativnim zblienjem
ivica e:
crp = Ee. ( 18. 17)
Dijagram napona pritiska po irini dat je
na sl. 18.22.
Sl. 18.22 Sl. 18.23
koje podnosi i posle gubljenja
stabilnosti se prema obrascu
P = cpcrp bt, (18.18)
gde je cp takozvani redukcioni koeficijent. Taj koefi-
cijent se prema donjim obrascima:
<p == 3 / crkr
,.; (j p
(18.19)
kada se proverava konstrukcija,
sastavlj enih od broja panela,
rebrima, krutim prema savij anju;
.J crkr
<p= -
cr p
(18.20)
kada se proverava pojedinih, izolovanih panela
i konstrukcija, koje se sastoje od rela-
tivno malim brojem rebara.
U obrascima (18.19) i su : crkr-
napon za zadatih dimenzija, dok je crp - napon
!l rebrima to podravaju
nosivosti se iz uslova
i stabilnosti rebara.
b) Delovanje tangencijalnih sila ,- (sl. 18.23)
moe podnositi posle gubitka stabilnosti
mnogo puta od
Ako se radi o (a b), pri
znatnoj deformaciji formira se dijagonalno polje za-
tezanja sa snano izraenim dijagonalnim borama.
naponi su
2,-
(jl =--
sin 2o:
(18.21)
gde je a ugao pravca bora i due ivice (oko
400).
Glavni naponi pritiska cr
2
se mogu zanemariti.
18.2. STABILNOST PLOCA U GRANICAMA ELASTICNOSTI 103
18.2.4. Nepravougaone
a) Krune pod delovanjem radijalnih sila
pritiska, ravnomerno raspodel_jenih po obimu kruga.
l ) Puna (sL 18.24). Kada je zglobne
oslonjena po svom obimu, onda je napon
O'kr = 0,425 -
1tzE (t)z
12 ( l - !1-
2
) a
(18.22)
Ako je pak ukljetena po svom obimu, onda koe-
ficijent K u obrascu (18.22) nije vie 0,425, iznosi
1,49.
2) Kruna sa otvorom (sl. 18.25).
Sl. 18.24 Sl. 18.25
Sl. 18.26
slobodno pomerljivoj unutarnjoj konturi, vrednosti
koeficijenta K date su u tablicama 18.22 i 18.23.
b) pod delovanjem
sila, ravnomerno raspodeljenih po obimu elipse
(sL 18.26).
Ako je po celom svom obimu ukljetena,
onda se napon prema obrascu
(18. 1). Vrednosti koeficijenta K date su u tablici
18.24.
e) u obliku ravnotsranog oougla, izloena
ravnomerno raspodeljenom pritisku po sve tri
strane (sL 18. 27).
Pri zglobnom oslanjanju po obimu, na-
pon je dat obrascem
O'kr = 4,0 - ----
1t2E ( at )2
12 (l - !1-
2
)
(18.23)
d) Romboidne zglobno oslonjene po svim
z'vicama.
Sl. 18.27 Sl. 18.28
l ) Ravnomerni prz'tisak u pravcu, paralelnom sa
dve strane. (sl. 18.28).
Tablica 18.22
Vrednosti koeficijenta K pri zglobnom oslanjanju spoljneg obima
a j b o l 2 3
K 0,425 0,4 0,265 0,328
napon se prema obrascu (18.1).
Za oslanjanja po spoljnj em obimu i pri
Tablica 18.23
Vrednosti koeficijenta K kada je ukljetena
po svom obimu
af b o 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5
K 1,49 1,43 1,35 1,47 1,79 2,52
4
0,28
5 6
-- 1
7
l
8 9
0,256 0,231
l
0,219
l
l
0,207 0,195
naponi se odnese na manju od strana a
i b, koju obeleavamo sa e:
(18 24)
Vrednosti koeficijenta K date su u tablici 18.25.
2) Delovanje tangencijalnih sila, ravnomerno ras-
pode/jenih du svih z'vica (sl. 18.29).
104
napon se po obrascu (18.24).
Pri smicanju, bitnu ulogu imaju pravci tangencijal-
nih sila i napona. Vrednosti koeficijenta K date su u
tablicama 18.26 i 18.27.
l
l
a) lj
b} lj
L......l-----.L-x L......l'---::==----J--X
SL 18.29
Tablica 18.26
Vrednosti K za "pozitivno" smicanje (sl. 18.29a)
b fa
cp stepeni
60 l 45
30 90 75
l
l 9,34 13,78 20,58 31,9 53,5
0, 7 7,26 10,6 15,52 23,8 39, 7
0,4 6,2 9,9 12,7 18,91 30,65
o
l
5,35 7, 61 10,9 16, l 25,9
Tablica 18.27
Vrednost K za "negativno" smicanje (sl. 18.29b)
b/a
l
cp stepeni
90
l
75
l
60
l
45
l
30
l 9,34 6,64 4,74 3,58 2,46
0,7 7,26 5,25 3,79 2,69 1,78
0,4 6 .. 2 4,3 3,21 2,17 1,37
o 5,35 3,78 2,63 1,79 1,11
3) Ravnomerno raspodeljeni pritisak u pravcu,
paralelnom dvema stranama i smicanje du druge
dve strane (sl. 18.30).
Ako sv. -rgr i - respektivni naponi
izazvani izolovanim (separatnim) delovanjem smi-
canja, odnosno pritiska, onda naponi pri
SL 18.30
istovremenom delovanju smicanja i pritiska biti
donjom priblino (12)
(18.25)
gde je
= cos 900) je negativno.
Kada su nam zadati naponi -r i cr, rezerva stabil-
nosti n se kao pozitivni koren
An2 + Bn - l - O, (18.26)
gde su
A = 1 (+)2;
"kr
cr T
B =-- - -- - .
crkr l -
18.3. STABILNOST NEZATVORENIH LJUSKI (PANELA) U G'RANICAMA
18.3.1. paneli
a) Pod uticajem sila, ravnomerno
raspodeljem'h du ivica x = O i x = a (sl. 18.31).
Sl. 18.31
Kada je panel svim svojim ivicama zglobna oslo-
njen, onda je gornji napon [6] dat izrazom:
l t
cr = E-
' v3 c1-!l
2
) R
(18.27)
Gornji obrazac je primenjiv pod uslovom da je
Kada je ugao IX manji, i ako je af b ceo broj,
onda je napon dat izrazom
cr, = _ _ 1t_2 E __ (_!_) 2 + _1_ E ( !:_) 2
3 ( l - !l2) b 47t2 R
(18.27')
Gornji naponi za kvadratni panel, oslo-
njen zglobna svim svojim ivicama, dati su u tablici
18.28.
18.3. STABILNOST NEZATVORENIH LJUSKI (PANELA) U GRANICAMA ELASTI CNOSTI
105
Tablica J 8.28
-, l o l 6 l J2 l 18 l 24 l
l ( f 20,6
Kod panela sa afb = l donji napon se
obrasca [6]
(18.28)
Donji napon kod izduenih panela se
iznalazi dole datih obrazaca [6]:
crd = 3,6 E (
2
kad je 20; (18.29)
l
cra = 0, 18E
R
b3
kad 20.
Rt
(18.30)
Sve ivice panela su ukljetene. Tada je gornji
Mogu se koristiti i date zavisnosti -
vidi sl. 18.33 i 18.34.
2
Intenzitet donjih tangencijalnih sila -r* = -ra
Et
2
kod zglobno oslonjenog kvadratnog
panela se prema priblinim
obrascima
Td = 8,5
., 5 + 0 b2
= 7, , l -
K
400
200
!OO
Rt
a
b
1.0"....,
t.S. ....

b2
(kad je 10)
Rt
b2
(kad je 10 25).
Rt

napon 10

+
( 18.31)
U tablici 18.29. dati su gornj i naponi
za kvadratni panel kada su sve ivice
panela ukljetene.
b
Rt
o
3,6
Tablica 18.29
6 12 l 18 l 24
4,5 7,2 1 11 ,8 1 18,0
b) panel je tangencijalnim
silama, ravnomerno raspodeljenim po svim
ivicama, (sl. 18.32).
SL 18. 32
Ako su sve ivice zglobno oslonjene, onda je
gornji napon
t (t )2
'rg = 0,10 ER + SE b
(18.32)
gde je
= l + 0,80 ( :)
2
b)
Ako su sve ivice panela ukljetene, onda je
gornji napon dat donjim obrascem:
t ( t )2
'rg = 0,1 ER + 7,5 E b
(18.33)
1.
11
K
IH1
20
10 o

..
. . t z.
it]
lir -x(61
fl= O; J
ll l .1111111
._...
lO 100 ZI 1000
lu/lt
SL 18.33
f
1/)
/.L'.
1,5 .....

......
t:.ol>'
oo

. t 2
'. KE(oJ t::1i
JL=OJ
' i
""
'f
.L fl
10 10(}
SL 18.34
-
21./000
btRt
e) Pod delovanjem ravnomerno raspodeljenog spolj-
neg pritiska p (sl. 18.35)
Sl. 18.35 Sl. 18. 36
106
Ivice x = -l/2 i x = + l/2, pri a = bfR, zglob-
no oslonjene u pravcu, upravnom na panel.
Priblini obrasci za gornjeg
nog ravnomerno podeljenog pritiska su [8] :
21t E t ( t )
3
12
Pkr.g = 3v'6 (l-[.L2)3/4 ' z R
ako je m* l
t [ 7t2
Pkr. g = ER 12 (l- f.L2)
a ako je m* onda je
s - JRdR b
m,,, = 2,77Vl- f.L
2
T J T 1tR,
a b je luk panela.
(18.34)
Obrasci i dijagrami za donjeg kri-
pritiska nalaze se u radu [6).
18.3.2. Kupasti paneli
Kupasti panel, ravnomerno podeljemm
teretom p (sl. 18.36). Ivice panela su oslonjene u
pravcu normale.
Priblini obrasci za iznalaenje gornj eg
pritiska [8] glase:
ako je m,,, l
21t E ..!._
Pkr.g = 3 v'6 . ( l - f.L2)314 l R* (18.36)
ako je m",
p =E- - + (1837)
t [ 7t2 t2 b6r
kr.g R .. 12 (1- 2) b2 7tz Rz ... 14. .
>- fL s r .,.
gde su:
R
= _!!:.r_
* cos()(
i m* = 2, 77 V l - f.L 2 J j R sr a;
a 2a; - ugao konusnosti.
18.3.3. paneli
panel, ravnomerno podeljenim
t eretom (sl. 18.37). Gornji pritisak je dat
obrascem
Pkr. g = Et
4
[K1 H (Kz HZ + 1) +
a
4
t t
2
+ K 3 ( - l)
312
J. (18.38)
gde koeficijenti K
1
, K
2
, K
3
i K
4
zavise od
uslova i dati su u tablici 18.30 (usvojeno je f.L =
= 0,3).
Za sferne panele sa odnosom R /t koji se n alaze
u granicama od 400 do 2000 i sa ug-
lom () od 40 do 120 moe se primeniti
obrazac, dobij en eksperimentalno [6]
Ppror = 0,3 KE (-k-)
2
(18.38') gde je koeficijent
K = (1- 0,175 eo-
40
o) (t-70,07
40 400t
(18.38")
Sl. 18.37
Tablica 18.30
Vrednosti koeficijenta Ku K., K
3
, K., u obrascu (18.38)
uslovi
L juske slobodn o oslonjene obi-
l
mom pomer anje u sop-
stvenoj povrini, - nema r aspora) 1,41 0,00202 1,08 0,25
Zglobno oslanjan je, bez mogu-
pomcranja u svojoj povr-
ini 1,52 0,00576 0,407 2,07
Ukljetcnje po obimu, al i nema
raspora 4,56 0,00505 5,92 0,0835
Obim u kljetcn nepomerl jivo 5,45 0,05 3,29 0,394
----
18.4. STABILNOST ZATVORENIH LJUSKI U GRANICAMA
a) Ravnomerni aksijalni pritisak (sl. 18.38).
Obe krajnje (krune) ivice su zglobno oslonjene.
Gornji napon [6, 1967 god.] u l okal-
nog gubitka stabilnosti dat je donjim obrascem:
cr = l E..!__ (18 39)
kr . g y3 (1- f1.2) R. .
Kada je f.L = 0,25 -7- 0,32, t ada je
t
crkr g 0,6 E - .
. R
(18.40)
SI. 18.38 Sl. 18.39 Sl. 18.40
18.4. STABILNOST ZATVORENIH LJUSKI U GRANICAMA ELASTICNOSTI 107
Donji "blii" napon je [6]:
t
()kr d 0,18 E - .
. R
(18.41)
Obrazac (18.40) se moe primenjivati samo na
briljivo ljuske. (Amplituda uleg-
ne treba da je od debljine ljuske).
b) Pritisak sile, paralelne sa os om
ljuske (sl. 18.39).
Obe osnove cilindra su zglobno oslonjene. Ako
se napon moe izraziti u obliku cr = cr
0
+ cr
1
cos cp,
onda se napon moe priblino odrediti prema
obrascu
(18.42)
e) Delovanje radija/no usmerenog ravnomerno
1aspodeljenog p kg/cm
2
(sl. 18.40).
Obe osnove krune ljuske su zglobna
oslonjene. Gornji pritisak se prema
donjem obrascu (Mizesova formula):
Et l +
Pkr.g = R (n2- l) . (t + n2l 2 )2
n2R2
+ Et3 (n2 _
1
+ 2n2 - l - fL )
12 (l-[L2)R3 l + n
2
1
2
'
n2R2
(18.43)
1()()p
1,0 2,0
gde su: l duina ljuske, a n je broj du
pojasa ljuske po krugu.
Broj n se u svakom konkretnom - pri
zadatim odnosima l/R iR/t- mora izabrati iz uslova
dobijanja najmanje Pkr. g Vred-
nosti n za nekoliko odnosa l/R i R/t dati su u donjoj
tablici 18.31.
l
-
R
co
JO
5
2
Tablica 18.31
Vrednosti n u obrascu (18.43)
l
R/t
l l l
250 200 50 25
2 2 2 2
4 3 2 2
5 4 3 3
8 6 5 4
U vrlo duge ljuske je
Eta
(18.44)
Pkr. g = 4 ( l - !J-2) R3 .
Taj obrazac je u kada se
R moe smatrati zanemarljivom
prema duini ljuske l. Kod ljuski srednje duine
(kada je l Z/R 4) moe se koristiti priblini
obrazac
P
k = O 86 E .!!._ (.!_)
512
(18.45)
r. g ' ( l - !J-2)3/4 l R .
J,Q
Sl. 18.41
108
100p'.
12
n
qs 1,5 '
l
2P 2,5 . 1"0 ;ll
SL 18.42
Vrednosti gornjih pritisaka,
natih prema obrascu (18.43) pri fL = 0,3, za nekoliko
dimenzija ljuske, date su na sL 18.41, gde je
* _ pg (R)2
Pg - E ---;
Na narednoj slici (18.42) date su vrednosti
donjih pritisaka; u tom je
* _ p,. (R)2
Pd ---
E t
d) Delovanje momenata torzije na krajevima
ijuske (sl. 18.43)
Mkr = 2rtR
2
t -r
gde je -r srednja vrednost tangencijalnog napona.
Krajevi ljuske su zglobno oslonjeni.
Gornja momenta je
E R
2
t3 [
i\1kr. g = 2rt l _ fJ-
2
---y2" 2,8 +
+ J 2,6 + 1,4 v l - fJ-2) 3/2. (18.46)
Prema eksperimentalnim podacima, stvarne veli-
napona iznose u proseku oko 70-75%
od prema obrascima linearne
teorije. Teorijsko reenje u nelinearnoj postavci daje
rezultate:
- kod relativno kratkih ljuski (Rtfl
2
= 1/20)
donji krajnji napon -rkr.d oko 94% od gor-
njeg krajnjeg napona -rkr.g;
- kad je Rtfl
2
= 1/200, onda je -rk ... d oko
80% od " kr.g;
- kada je Rt /l
2
= 1/2000, odnos -rk,. . d/ -rkr. g
ponovo raste i iznosi 0,87. Kod vrlo ljuski
reenje ne daje rezultate.

L-z---i
Sl. 18.43
Krajevi ljuske su ukljetene. Gornja
momenta data je izrazom
18.4. STABILNOST ZATVORENIH LJ USKI U GRANICAMA ELASTICNOSTI
109
Kod duge ljuske uslovi oslanjanja njenih krajeva
ne igraju skoro nikakvu ulogu, pa je gornja
momenta torzije
1tv2E -
Mk ... g =
3
(1 _ !J-
2
)
314
vRc
5
.
(18.48)
Za ljuski proizvolj ne duine dati su dij a-
grami (sl. 18.44), konstruisani na osnovu jeg ree-
nja [17]. Na dij agramima je n - broj koje
nastaj u pri gublj enju stabilnosti.
Si. 18.44
e) Istovremeno delovanje ravnomernog aksijal-
nog pritiska i torzionih spregova na krajevima
ljuske (sl. 18. 45).
Ljuska je svoj im krajevima zglobna oslonj ena
obrazac glasi
(J (")3
- +- = l.
cro "o
(18.49)
Gore su cr
0
i -r
0
naponi za prostog
pritiska i proste torzije. t angencijalnog na-
pona u obrascu (18.49) se smatra zadatom. Odnos
(18.49) se odnosi i na donje napone.
f) I stovremeno delovanje ravnomernog aksijalnog
pritiska i ravnomerno raspodeljenog spoljnog
(sl. 18.46).
Krajevi ljuske su zglobna oslonjeni. Kod ljuski
srednje duine ( l l f R 4) gornji napon
je
l t
crkr.g = --- - E - X

R
X {t - P.__ . (12 ( l - !J-2)3/4] (R)S/2}
E 1,755 1tR t
l
(18.50)
Donji napon pri zglobnom oslanjanju
krajeva ljuske dobija se priblinog obrasca
crkr.d (t - -P-),
R
(18. 50')
gde se Pkr.d iznalazi dijagrama na sl. 18.42.
g) I stovremeno delovanje ravnomernog aksijalnog
pritiska i ravnomerno raspodeljenog
iznutra.
Ljuska je zglobna oslonjena svojim krajevima.
Donji napon se prema priblinom
obrascu
CJkrd = + 14,0 p
8
) , (18.50")
. R
gde je p''' = ( r

M .-- .
z___:,
Si. 18.45 Sl. 18.46
Obrazac (18. 50") vai samo kada je p''' 0,17
a ako je > O, 17 tada se mora prim eniti obrazac
t
CJkr d = 0,605 E - .
. R
h) Delovanje spregova koji tee da saviju ljusku,
a lee u ravni preseka (sl. 18.47).
Zakon raspodele normalnih napona u
presecima do gubitka stabilnosti glasi:
y M y
crx = cr
0
cos - = --cos - .
R 1t R2c R
Koordinata y se odmerava od na sr ednjoj
povrini koja lei u ravni sprega sila.
Ljuska je svojim krajevima zglobna oslonjena.
Gornji napon se iznalazi obrasca
( 18.39).
prema eksperimentima, vrenim na mo-
delima, na strugu, a podvrgnutih savijanju
pod delovanj em sprega sila, realni naponi
dostiu oko 68 -:- 75% od crk, ..
1
a pri tome je rastu-
ranje rezultata neznatno. Pri savijanju modela koj i su
m,anje briljivo, naponi
jo manji deo, - svega oko 4 -:- 70% od crkr. g
od tih eksperimentalnih podataka, za odre-
donjeg napona se
obrazac
(18.51)
i) SaviJanJe pod delovanJem sile (sl.
18.48).
ljusk;a je jednim svojim krajem uklje-
tena, a drugi kraj je slobodan; .koncentrisana sila P
deluje na slobodnom .kraju. U ovom .kod
ljuski realne napona biti
za 8 do 10% nego pri savijanju.
Sl. 18.48 Sl. 18.49
Gornji napon je dat obrascem:
_ 1, 1 E t
()kr. g - v3 o- [1.2) R.
Donji napon je
t
()kr d = 0,242E - .
. R
(18.52)
(18.53)
Kod relativno kratkih ljuski, napon se
priblino uzima da je jednak po sa
naponom pri torziji kod ljuski istih dimenzija. Kxi-
naponi kod ljuski, duina nije od 1-2
se prema priblinom obrascu
() = 03 -
E ( t )5/4
kr ' ( l - [1.2)5/ 8 R .
(18.54)
18.4.2. ljuske
LJuska sa malim ekscentricitetom, pod delovanJem
ravnomerno raspodefienim aksiJalnim pritiskom (sl.
18.49).
Ljuska je sa oba svoja kraja zglobno oslonjena.
Gornji napon se iznalazi prema obrascu:
(18.55)
a donji napon - prema priblinom obrascu
O"kr.d
= 0,18E!!!_.
a2
(18.56)
Duina obima (pri malom ekscentri-
tetu) priblino j e jednaka :
s = 2n a (1 - 0,25 k2),
(18.57)
. v a
2
- b2
gde Je k = ekscentricitet.
a
Minimalno Pkr jednako je
proizvodu preseka ljuske i minimalnog
napona (gornjeg ili donjeg):
P, = Zn Et
2
b (l - O 25 k2) (18.58)
kr. g y3 (l [1.2) a '
Et
2
b
pkr. d = 1,13 - - (l - 0,25 k
2
) . (18.59)
a
obrazaca (18.58) i (18.59) se
ono pri kome se u zonama naj-
manje zakrivljenosti javljati prve po
duini ljuske.
Zbog postojanja na povrini i zona koje podra-
vaju oslabljene deonice, pri
kome dolazi do formiranja talasa po povrini
ljuske, unekoliko prevazilaziti ono
koje budemo nali prema obrascu (18.59).
a) Ravnomerni poduni pritisak (sl. 18.50).
Ljuska je zglobna oslonjena po obema svojim
ivicama.
Gornja sila je data obrascem
2n E 2 2
P kr g = t COS <X.
v3 c1 - [1.
2
)
(18.60)
Donja sila se iznalazi prema priblinom
obrascu:
Pkr. g = 1,13 Et
2
cos
2
a.
(18.61)
Sl. 18.50 Sl. 18.51
b) Spolfni ravnomerno podelJeni pritisak (sl. 18.51).
Ljuska je zglobna oslonjena svojim ivicama.
Gornji pritisak (3) dat je obrascem:
P = - ( n
4
+ dn
2
+ e) +
a [ o2
kr. g b + n2c 6
+! - .
n
2
+ h ]
(n2g + k) (n2 + m)- n
2
s
(18.62)
18.4. STABILNOST ZATVORENIH LJUSKI U GRANICAMA ELASTICNOSTI 111
U gornjem obrascu je n - broj koje se
javljaju pri gubljenju stabilnosti, a ostale oznake
predstavljaju :
S = _:_ ; = 2 ; Y = a = E o cos rx ,
r
1
l r
1
2 (l - f.L2)
b = l ,41 l - y7 ;
l - y2
l - y
5
( l - y
3
)(1 - y) .
e = 0,4 - 0,203 ,
l- Y2 l + y
d = 9,85 (1 + y
2
)

+ 3 sin2 rx;
g = 1-0,305(
1
- y)
2
;
l + y2
} (18.63)
e = (l

k = 2,3 l + y2 + y4;
l + y2
f = (1- l - y
2
);
7t2 l + y2
m = 14,1

(l + y2); s = 5,95 (l+ y2);
h = 51,2 (l + y2) ( l + y2 + y4).
(l + y2)2
Kada rx -+ O, a r
0
h-+ l , onda izraz (18.62) pre-
lazi u Mizesov obrazac (18.43) za kruni cilindar
izloen pritisku sa svih strana.
u izraze (18.62) i (18.63) y =O, tj.
r
0
= O i '\ =f. O, dobijamo obrazac za
zatvorene ljuske:
Et cos rx l
Pk = -- X
r.g 2 ( l - f.L2) rl 1,41 sin2 (X + 0,2 n
2
, sm rx cos rx -- .
+
O 575
.
2 2
n2 + 63,5 sin2 rx ]
n
4
+ 8,85 n
2
sin
2
rx + 46,5 sin
4
rx
(18.64)
Broj n u prikazanim izrazima varira se sve
dotle, dok se ne dobije minimalna vrednost Pkl". g
Priblini obrazac za navedeni glasi [8] :
gde su
Ea (v2 + n2) + v4
+ n2) (v2 + n2)2'

t2
E =--- -- --- ;
" 12 (l - f.L
2
) R
2
., cos
2
rx
"R.,.
v = ---.
l
Gornji obrazac je izveden uz pretpostavku da je
zarubljena kupa sa obe strane zatvorena diskovima,
koji su, isto onako, kao i kupe, izloeni
ravnom erno podeljenom pritisku. Isti taj obrazac se
primenjuje i kod otvorenih kupa, s tim da je ispunjen
uslov:
[ 12 R2 (:
2
- f.L2) J
112
( ":)
2
[ 12R2 :: - f.L2)]
U tom se nastala meridionalna sila nalazi
znatno udaljenija od svoje nego sila
u krunom prstenu.
Isto tako, nije bitno na kome se kraj u otkrivene
ljuske uravnoteuje aksijalna sila (koja nas-
taje zbog nagiba izvodnice) poto pritisak (ili zate-
zanje) ljuske u meridionalnom pravcu, povezan sa
tom pojavom, relativno malo na stabilnost
ljuske.
Ako se u obrascu ( 18. 65) zanemari v2
kao mala u sa n
2
da je v2
n\,), onda se dobija prost obrazac za gornje kri-

2n E
Pkr.g = 3v6. (l - f.L2 )314
d
. R R.,
g e Je * = - -.
cos (X
. !._ (-l ) 3/2
l
(18.66)
Iz obrasca (18.66) proizlazi da se pri manjim
uglovima konusnosti (2rx 40) Pkr.g kod
kupe razlikuje od Pkr.s kod cilindra duine l i
nika koji je isti kao R.r ovakve (zailjene) kupe samo
za 10%, pa i manje od toga. Stoga se moe i pri
drugim (aksijalnim silama,
momentima torzije i sl.) ljuska
pri relativno malom uglu rx, kao ljuska
duine l i koji je ravan Rsr kupe, -
a da se ne odstupi mnogo od
18.4.4. krune ljus-
ke
Ravnomerni svestrani pritisak (sl. 18.52).
Ljuska je obema svoj im ivicama zglobna oslo-
njena. U pogledu rebara za kojima se
,
l...--- 2r ----1.
Sl. 18.52 Sl. 18 53
ljuska na dosta malim rastojanjima, uzima se
da se krutost prema savijanju svakog
ravnomerno raspodeljuje po rasponu. Pri tome je
.112 18. STABILNOST PLOCA I LJUSKL PRORACUK VITKIH PLOCA
krutost ljuske na savijanj e po izvodnici
( direktrisi) ljuske mnogo puta manja od krutosti
rebara za pa se stoga ona i ne uzima u
obzir.
Pri takvoj situaciji je gornji pritisak dat
obrascem:
P kr.g - n + n + e
_ E cos rx. [ I cos rx. (
4
d
2
) +
b + n
2
e rf 1
1
+ ! t . - n2 + h ]' (18.67)
2 (l-fJ-2) r
1
(n2g + k) (n2 + m) - n2s
gde je I momenat inercije rebra za sa pri-
mu pojasom ljuske, a 1
1
je razmak
oblinjih rebara.
Vrednosti konstantnih parametara iznalaze se
prema obrascima (18.63).
18.4.5. lju-
ske
Ljuska sa malim ekscentricitetom, pod delovanjem
ravnomerno podeljenog pritiska (sl. 18.53).
Ljuska je zglobno oslonjena po ivicama obe svoje
osnove. Gornji napon je dat obrascem
l Etb
O';u g = ' --COS CY.. (18.68)
y3(l-fJ-2) a2
Donj i napon se (priblino) po-
obrasca
Et b
O'kr d = 0, 18 - - COS CY..
. a2
(18.69)
Gore je ex-ugao, ose kupe i
izvodnice, koja prolazi kroz kraj ose elipse, a
crkr se odnosi na presek ljuske u kom se
parametri a i b. Ekscentricitet se smatra malim.
Minimalna sila, koja uzrokuje deluj e
upravno na ravan osnove kupe; ona se na
kao kod ljuske
preseka :
P krg= -- 1 - - k
2
cos2rx. ; (18.70)
21t Et2b ( l )
. v 3 ( l -[J-
2
) a 4
a minimalna (donja) vrednost sile je
- Et2 b ( - _!__ k2) 2
P kr.d - l , 13 -a- l
4
COS ex.
(18.71)
Obrasci (18.70) i (18. 71) daju nam onog
pri kome se u zonama naj-
manje krivine ljuske pojaviti prve po duini.
Poto na povrini ljuske postoje zone, koje po-
dravaju oslabljene deonice, pod
kojim da se formiraj u t alasi po celoj povrini
ljuske neto malo je od koje se
dobija po obrascu (18.71) .
18.4.6. ljuske
Ljuska je pod ravnomerno raspade/jenim spoljnim
radija/nim p (sl. 18.54).
ravnomernog
napona u
ovom biti
pR
O' =--.
2t
Sl. 18.54
Gornji napon se
prema ranije datom
obrascu ( 18.39)
Tom naponu odgovara pritisak
Pkr.g. =
(18.72)
Donji napon se prema obrascu
t
crkr.d = 0, 155 E -R. (18. 73)
Detaljnije izlaganj e o
ljuski na stabilnost potraiti u radu [7].
18.4.7. Elipsoidne ljuske
a) I zduena elipsoidna ljuska (sl. 18.55) je pod de-
lovanjem ravnomerno raspade/jenog spoljneg pri-
tiska p usmerenog upravno na njenu povrinu.
Gornj i pritisak dat je obrascem:
2E t2 cz
pg = 1,21 E , (18.74)
v 3 ( l - fJ-
2
) 2b
2
- a
2
2b
2
- a
2
Sl. 18.55 Sl. 18.56
gde su a i b polu-ose elipse. Pojavu prvih ulubljenja
treba u zoni ekvatora.
b) Spljotena elipsoidna ljuska ( 18.56) pod delo-
vanjem spoljneg ravnomerno pode/jenog opte-
p upravnog na povrinu ljuske .
Gornji pritisak je
2E t
2
b
2
t
2
b
2
pg = - 1,21 E - . (18.75)
v3(1 - [J-
2
) a
4
a
4
Pojavu ulublj enj a treba u zonama po-
lova A i B.
e) Spljotena elipsoidna ljuska (sl. 18.56) sa osama
a > b v2 je unutarnjim ravnomerno
raspodeljenim pritiskom p.
Gornji p ritisak je
2 E t2
p = - .
g v3 ( 1 -[J-2) a2-2b2
t2
1,21E ---
2b
2
(18.76)
18.5. STABILNOST PLOCA I LJUSKI VAN GRANICA ELASTICNOSTI
113
Pojavu ulubljenja treba u zoni ekvatora.
Donji pritisak Pd kod elipsoidnih ljuski
priblino isti deo od gornjeg pri-
tiska kao i kod ljuski ;
treba obavljati prema Pd donjeg
pritiska.
18.5. STABILNOST I LJUSKI VAN GRANICA
18.5.1. Opti pojmovi
Svi do sada navedeni obrasci su primenjivi pod
uslovom da se naponi nalaze u oblasti gde
vae Hukovi zakoni, to da intenzitet napona
ma u kojoj ili ljuske, pri ravnom
naponskom stanju ne srne biti van granica propor-
cionalnog ponaanja materijala crv (s time, da se taj
napon smatra istovetnim sa granicom :
( 18.77)
Za i ljuski na stabilnost
van granica postoji vie metoda [6] .
l. po teoriji defor-
macija, predloenoj od strane A. A. Iljuina [9]. Taj
metod je na stabilnost pritisnutih
tapova, uz primenu Karmanovog mo-
dula. Tu se uzima u efekat u
vlaknima, koja se pri izvijanju tapa nalaze na kon-
veksnoj strani. Osim toga, uzima se da u tim vlak-
nima veza napona i deformacije odgovara
modulu materijala.
2. po teoriji defor-
macija bez efekta Taj me-
tod odgovara na stabilnost pritisnutih t a-
pova sa primenom tangencij alnog modula (metod
enli-Rabotnova).
3. po teoriji
U daljem tekstu se navode podaci za
po teoriji deformacija, koji se ponajbolje slau sa
eksperimentalnim rezultatima. Pri tome, bez
uzimanja u obzir efekta daje
napona koji su dost a nii od eksperimentalnih,
dok kada se uzima efekat dobijaju se
naponi koji unekoliko premaaj u eksperimen-
talno dobijene vrednosti.
U obrasce ulaze i izvesne
koje se iz dijagrama cri - e:, za dati mate-
rijal. Taj dijagram povezuje intenzitet napona cr, sa
intenzitetom deformacije e:" je
2 J l
e:, =--= e:2 + e: e: +o:-7.+ - y2
v'3 X z 1/ - y 4
(18. 78)
Tablica 18.32
parametri za marke St. 3
eu %
l aukg/cm l
'Pr
l
'Pt
l
t
l
r
0,095 2000 l l l o
0, 10 2100 0,99 0, 68 0,82 0,005
0, 11 2200 0, 95 0,47 0,66 0,025
0, 12 2280 0,90 0,32 0,50 0,052
0,13 2340 0,86 0,22 0,41 0,075
0,14 2380 0,81 0, 12 0,26 0, 11
0, 15 2390 0,76 0,062 0,16 0, 15
0,16 2400 0,71 0,029 0,094 0,19
0, 18- 0,40 2400 0,63-0,29 o o 0,33- 0,71
0,45 2410 0,26 0,010 0,033 0,61
0,50 2420 0,23 0,019 0,062 0,60
0,60 2570 0,20 0,024 0,071 0,63
0,70 2520 0,17 0,024 0,071 0,65
0,80 2575 0,15 0,024 0,071 0, 68
0,90 2630 0,14 0,024 0,071 0,70
1,00 2685 0,13 0,024 0,071 0,71
1,10 2740 0, 12 0,024 0,071 0,73
1,20 2795 0,11 0,024 0,071 0,74
Tablica 18. 32
parametri za duraluminijum D 16T
eu %
l a u kg/cm l 'Pr
l
'Pt
l
t
l
r
0,27 2000 l l l o
0,30 2200 0,98 0, 79 0,88 0,01
0, 35 2460 0,94 0, 58 0, 73 0,03
0,40 2640
0
,87 0, 50 0,66 0,067
0,45 2780 0, 82 0,34 0,51 0,10
0,50 2900 0,77 0, 27 0,43 0, 13
0,60 3080 0, 68 0, 20 0, 33 0, 19
0,70 3200 0, 61 0,16 0,27 0,24
0,80 3320 0,55 0, 13 0,23 0,29
0,90 3400 0,49 0,11 0,20 0,33
l
1,00 3450 0, 46 0,11 0,20 0, 35
l
1, 10 3560 0,43 0,11 0,20 0,38
1,20 3640 0,40 0, 11 0,20 0,40
Napomena: U tablicama 18.32 i 18.33 se daju vrednosti
bezdimenzionalnih parametara 'Pn 'Pt> t i r, u zavisnosti od
intenziteta deformacije ei i napona a
1
za marke St. 3
(tablica 32) pri ap= 2000kg/cm, at = 2400kg/cm, E = 2, 110
6
kgfcm, !L = 0,3, a za duraluminijum D16T (tabl. 18.33) pri
crp = 2000 kg/cm
2
, a
0
,
2
= 3050 kg/cm
2
, E = 7,5 10" kg/cm
2
,
!L = 0,32. Deonica 0, 18% < e < 0,4% za odnosi se na
zaravan tP. i'Pn
114
18. STABILNOST PLOCA I L.TUSKI. PRORACUN' VITKIH PLOCA
Ako uzmemo da je Poasonov koeficijent tJ. =
= 0,5, onda se dijagram O"' - ei podudarati sa
krivom O" (e), koja se dobija pri jednoosnom zatezanju
(pritisku) uzoraka, od posmatranog mate-
rijala.
oznake: E, za modul rezanja, Et za
tangencijalni modul i T za modul; uz
pomenutu postavku su
a
E=- ;
r E
dO"
Et = - ;
de
a osim toga jo,
E,
 2b), zglobno oslonjena
svojim ivicama, pritisnuta u svojoj ravni ravno-
merno raspodeljenim silama, i to po
stranama (sl. 18.1).
napon je

2600
2700
\ \
\ Bez \

(18.82)
l l
efeil1om.
U gornjem obrascu je, pri tJ. = 0,5
Et
3
D1 12 =--.
9
(18.83)
Prema teoriji deformacija uz uzimanje u
efekta koeficijent K je dat obrascem:
K = 2 (1-r) tj
1
1) (18.84)
\ 4 4 1-r
a bez uzimanja u obzir efekta
(J
l 3 <pt )
K = 2<pr - + - - + l
. 4 4 <p,
(18.85)
Poto koeficijent K u obrascu (82) zavisi od ei
ili od O"i, to taj obrazac treba transformisati u oblik
( 18.86)
pa za dati materijal zavisnost O"kr/K i
odnosa b/t. Tada se pri datim dimenzijama ajbne u
isti mah iznalazi i koeficijent K i napon O"kr
Na dijagramima (18.57) i (18.58) date su vred-
nosti napona O"kr u zavisnosti od odnosa bft,
po obrascima (18.84, 18.85 i 18.86) i prema
podacima, navedenim u tablicama 18.32 i 18.33 za
marke ST. 3 i za duraluminijum D16T. Ispre-
kidana crta na sl. 18.57 povezuje pravu, koja odgo-
vara zaravni sa krivom, koja odgovara dija-
gramu materijala, "petlju"
teoretskih vrednosti. U u praksi moe
se (u korist koeficijenta sigurnosti) uzeti da je pri
odnosu b/t manjem od 40, napon O"k r = O" t .
..
k St. 3
b) Kvadratna (a = b) zglobno oslonjena
du svojih ivica, pritz"snuta je ravnomerno
raspodeljenim silama po svojim kraje-
vima (sl. 18.1).
Koeficijent K iz obrasca
(18.82) jednak je:
l ) po teoriji deformacija,
sa efektom rastere-

2600
\
R =o.s
..:__
13 3
K =
4
( l - r) +
4
t; ( 18.87)
2500

'\.
r--.....
2JOO
X d
111/111
2200
2/QQ
2000
f-

r-

-
y
l l t
lO IS 20 25
'\.
., t
JQ' J5 1;0
Sl. 18.57
'::::::

eez

[\r Sa.

opore.
i
50 S5 60 10
2) po teoriji deformacij e
bez efekta ras-

K = 3,25cp, + 0, 75cpt . (18.88)
U daljem tekstu se navode
obrasci za
oslanjanja ajbne, dobijeni po
teoriji deformacija bez
tog efekta Ti obrasci
se koriste na isti kao i
kod duguljaste ajbne, zglobno
18.5. STABILNOST PLOCA I LJUSKI V AN GRANICA ELASTICNOSTI
115
oslonjene svojim ivicama. Koeficijent K se
izraava istog takvog koeficijenta K
01
za oblast (vidi ranije u odeljku
18.2.1, tablice 18.1 i 18.2).

'
\
J500
'\.
"
['..
"'
. . ,
\
r-
Duraluminljum 016T

i--
Sa

"<(
. efel<tom
'
b) I z du ena (a b), pritisnuta
ravnomerno podeljenim silama du
svojih strana (v. sl. 18.1).
...... r-...
1"-
koeficijenta K u obrascu
(18.82) pri zglobnom oslanjanju ivi-
ca (x = O i x = a) zavise od uslova oslanja-
nja drugih dveju (duih) ivica.
Kada je kraj y = O zglobna oslonjen,
a kraj y = b slobodan, onda je
(18.89)
gde je K
01
= 0,46.
Kraj y = O je ukljeten, a kraj y = b je
slobodan:
(
3 J l 3 tfik l)
K = tflr Z 4 + 4 . - + 3 KeD
tflr
je K
01
= 1,33.
JUDO
'l

15
(18.90)
Oba dua kraja (y = O i y =b) su ukljeteni
K = rp,( 0,648 J! + ! :: + 0,352) Kc1 (18.91)
gde je K
01
= 7,0.
Orijentacioni za bilo kakve uslove os-
lanjanja mogu se obaviti po "obrascu modula re-
zanja":
(18.92)
18.5.3. ljuske
l. Kruna, zatvorena ljuska, zglobna oslonjena
svojim osnovama pritisnuta je aksijalnim op-
(prema sl. 18.38).
Priblina gornjeg napona je
t
crkr.g. = 0,6Ecp, R.
(18.93)
Za u praksi, ovaj obrazac treba pri-

crkr.g. _
0
e. P. t
---v ; v .u -
tflr R
pa zavisnost crkr od odnosa t/R, se
dijagramom cr/ e za dati materijal (vidi u prethodnom
tekstu od 18.5.1).
Deformacija, koja odgovara "bliem"
naponu se prema obrascu
l
"-k = - e k r . g,
3
r .g,
(18.95)

.......
......
"""'
!'...
.......
"
:r
d
.....
"'
./L HLU
f'-..
""

l'-..

........ !'....
""-
"
# /
l'
"''F'V
9

. "
[q
20 N JO [5
+fl r
Sl. 18.58
napon je
(18.96)
U svim ostalim ljuski,
napon se moe priblino prema ana-
lognom "obrascu modula":
(18. 97)
U gornjem obrascu se pod crkr.et. podrazumeva
napon, prema podacima odeljka
18.4.1 za oblast.
2. Kruna zatvorena ljuska, zglobna oslonjena
svojim baznim ivicama, je spoljnim, radi-
jalnim ravnomerno pode/jenim p (sl. 18.40).
Bezdirnenzionalni parametar gornjeg
pritiska je priblino jednak
p =-. - - 0,34- - (18.98)
X 4 TCR ( h ) l /2 TCR ( h ) 1/2
g 39/
4
L R L R
3. Kruna zatvorena ljuska izloena je delovanju
torzionih spregova sila na svojim (sl. 18.43).
Gornji napon je dat obrascem:
0,888 Es (

( ;r'
4

(18.99)
Zavisnost (18.99) se odnosi na ljuske srednje
duine. Za ljuske je
'<g = 0,272 (0, 75)-
5
1
8
Es (; r
2
0,326 Es (; r
2
(18.100)
116 18. STABILNOST PLOCA I LJUSKI. PRORACU!\' VITKIH PLOCA
18.6. VITKE I MEMBRANE
Ukupni normalni i tangencij alni naponi se u
svakoj vitke dobijaju kao
naponi od napona u srednjoj povrini (ili lan-
memhranskih napona) i napona usled sop-
stvenog savijanja.
18.6.1. Vitke
a) Pravougaona je zglobno oslonjena svojim
obodom: j e ravnomerno
raspodeljeno po celoj njenoj povrini (sl. 18.59)
[4] .
Sl. 18.59
Ugib u centru se dobija iz
p*,
16
gde je
*- p (b )4
p - -- .
E . t
Za centar je
4tf
()., oav. = rxF [;2;
gde su oznake:
(18.101)
(18.102)
(jx sav. i lj" s av. - naponi usled savijanja,
()_"P i (jYP - naponi usled pritiska,
(jzu i ()
11
u - ukupni naponi.
Koeficijenti A, B, rx, y i o su dati u tablici 18.34.
Za kvadratnu postoji i reenje [6]
koje daj e zavisnosti za strele ugiba, na-
pona u srednjoj povrini i napona pri savijanju, -
to je sve prikazano na sl. 18.60 i 18.61.
b) Pravougaona zglobno oslonjena po svom
obimu. Krajevi su slobodno oslonjeni, a
je ravnomerno raspodeljeno
po povrini (vidi sl. 18.59).
Priblini obrazac za strele ugiba
glasi:
- l +-

+ l +- = \
7t6 ( l ) 7t6 ( l )2
256 )...2 192 ( l-fL2) )...2 p
gde je
af b
1,0
1,1
1, 2
1, 3
1, 4
1,5
1,6
1,7
1, 8
1,9
2,0

b
(18. 103)
Tablica 18.34
Vrednosti koeficijenata A , B, o: , (3, y i l)
l
A
l
B
l
IX
l
(3
l
y
l
8
1,82 1, 33 1, 645 1,645 0,615 0, 615
1,53 1,11 1,416 1,587 0, 518 0,600
1, 34 0,96 1,242 1, 544 0,448 0,592
1,21 0, 84 1,107 1,510 0, 392 0,584
1, ll 0,76 1, 000 1, 484 0, 351 0,581
1,05 0,70 0,913 1,462 0, 315 0, 574
1,00 0,65 0,843 1,444 0,288 0, 571
0,95 0,60 0,784 1,429 0,263 0,568
0,93 0,57 0,735 1,417 0, 246 0,567
0,90 0,54 0,693 1,407 0,230 0,566
0, 88' 0,52 0, 658 1, 398 0,217 0,566

611 ...(j, )2
E t
31)(}
200
tOO

. . lJ 1---+-::,...,;::.:::,..4--+:-7....-.-:1
.........
0
qz 0.6 t !4 .,
0

" ,1,6 2
Sl. 18.60 Sl. 18.61
Napon u srednjoj oblasti ()
111
biti po
svojoj apsolutnoj vrednosti na ivicama (x = O)
i (x = a) i po srednjoj liniji (x = a /2):
(ji/Sf. (
2
(18.104)
Maksimalni naponi usled savijanja biti u cen-
t ru
(),.,= E - l +- .
n
2
tf ( fL )
2 (l- fL2) b2 n2
(18.105)
ukupni naponi biti
(18. 106)
Za kvadratnu se strele ugiba, naponi u
srednjoj povrini i naponi usled savijanja pri zadatoj
respektivno
prema sl. 18.62 i 18.63, dobijenih
reenja. Slovom C je centar slovo A
18.6. VITKE PLOCE I MEMBRANE
117
ugao a slovo B (koje se kao indeks
javlja na sl. 18.66 i 18.67) sredinu ivice

e) Pravougaona se nalazi pod delovanjem
ravnomerno raspodelje-
nog po povrini koja je celim svojim
obodom ukljetena: krajevi su nepokretni
(sl. 18.64).
Kubna za iznalaenje strele ugiba glasi:
[
6,48 (__!__ + l) + 12, 18 l + 7,53
A4 (l + J.)2
(l + :2
6
+ :2 ) J ?:3 + 8, 98 [ 3 ( :4 + l) +
2 J y '
+ A2
(18. 107)
t
500
l/OO
J il ti
200
tOO

l
l

80 r---.--.,.---,-..,
60
.l
l
'
v -r.- 20

(J
.,....,. -
J
., t 1:
'1 2
Sl. 18.62 SI. 18.63
Za napona u srednjoj povrini treba
i iz (18. 110)
sabrati respektivno sa p; i koje nalazimo iz
obrazaca
... 31t2 . " \ 1
- l .!:. + l) ?:2;
32 \ A2 1-1:1.2
* = 31t2 ( __!__ + ) l ?:2.
Py 32 A2 !L l - I:Lz
1
t (18.108)
J
Naponi usled savijanja iznalaze se prema obras-
cima teorije krutih
reenje za vitku kvadratnu dovodi
nas do zavisnosti, prikazanih na sl. 18.65-18.67.
Tamo je slovom B sredina strane
d) Pravougaona je ukljetena svojim kra-
jevima a izloena je ravnomerno
raspodeljenim Ivice se mogu
slobodno pomerati (vidi sl. 18.64).
Strela ugiba se iznalazi iz k.ubne (pri
f1= 0,3):
[
6,48 + l) +
12
'
18
] + 8,98 [3 ( __!__ +
A 4 ( l + A 2)2 1.4 .
+ l) + ! ] ?: (18. 109)
Maksimalni naponi u srednjoj povrini u
njenom centru dati su izrazom :
l
SI. 18.64
(18.110)
If P (a1{.
p--
E t

fOO
()
0,11- 0,8 f,2 1,6 2
Sl. 18.65
Naponi usled savijanja iznalaze se po teoriji
krutih
e) I zduena vitka raspona b je
ravnomerno raspodeljenim p.
fZ r-"T"'--r----.-"f""' .....
10 1--+:'-.,-1-,,.....S,..o...+_...j

6 1--+-+--+--M--1
ll
2
o looe:l..-..1....-.:.L-..1..-..J
o, ll qo t,2 t,6 2 (
Sl. 18.66
!. z
6-- -
! t
T/
4a
/ ' f .

v
'1.
""""""
l
-.
46 2/.l.l
Sl. 18.67
Ugibi se prema obrascima:
= 2 (1-1:1.2) (zglobno oslonjene ivice) (18. 111)
32
(l - fJ-2)2

(ukljetene ivice) (18.112)
32
Maksimalni naponi (u ravni, paralelnoj duim
oslonjenim krajevima) u srednjoj povrini su jednaki
(18. 113)
Maksimalni naponi usled savijanja u donjim
vlaknima na sredini raspona su :
cr: uv = 2 (l-1:1.
2
)

(zglobno oslanjanje) (18. 114)
. 4
cr: sav. fJ-
2
) p*c:p2 (ukl jetenje po obimu)
4 .
(18.115)
Tablica 18.35
funkcije za izduenih vitkih
- -
Strela ugiba Naponi
Zglobno Uk! je tene Zglobno Ukljetene
Na sredini
Kod uklje-
u
Zglobno l
oslanjanje 6. ivice 6. oslanjanje ivice
Ukljetene
tenih ivica
lg (p* (1-fL
2
)] lg [p* ( 1- fL)]
h .P. oslanjanje 'Pl ivice <p
2
X
o -oo -oo 1,000
l
1,000 1,000 1,000 1,000
0, 5 0,111 0,783 0,908
l
0,976 0,905 0,972 0,984
),0 0,517 406 1,114 331 0,711 0, 909 0,704 0,894 0,939
1, 5 0, 827 310 1, 337 223 0, 532 0,817 0,511 0,788 0,876
2,0 1,089 262 1,519 182 0, 380 0,715 0,367 0,673 0,806
2,5 1,316 227 1,680 161 0,281 0,617 0,268 0, 563 0,736
3,0 1,514 198 1,826 146 0,213 0,529 0,200 0,467 0,672
3,5 1,689 175 1,960 134 0,166 0,453 0,153 0,386 0,614
4,0 1,845 156 2,084 124 0,132 0, 388 0,120 0,320 0,563
4,5 1,986 141 2,199 115 0,107 0,335 0,097 0,267 0,519
5,0 2,114 128 2, 306 107 0,088 0,291 0,079 0,224 0,480
5,5 2,232 118 2,406 100 0,074 0,254 0,066 0,189 0,446
6,0 2,340 108 2,499 93 0,063 0,223 0,055 0,162 0,417
6,5 2,440 100 2, 587 88 0,054 0,197 0,047 0,139 0,391
7,0 2, 533 93 2,669 82 0,047 0,175 0,041 0,121 0,367
7,5 2, 620 87 2,747 78 0,041
l
0,156 0,036 0,106 0,347
8,0 2,702 82 2,821 74 0,036
l
0,141 0,031 0,093 0,328
8,5 2,779 77 2,891 70 0,032
1
0,127 0,028 0,083 0,311
9,0 2,852 73 2,958 67 0,029 0,115 0,025 0,074 0,296
9,5 2,921 69 3,021 63 0,026 0,105 0,022 0,066 0,283
10 2,986 65 3,082 61 0,0235
l
0,0960 0,0200 0,0599 0,270
ll 3,108 122 3,195 113 0,0195 0,0811 0,0166 0,0496 0,248
12 3, 220 112 3,300 105 0,0164 0,0694 0,0139 0,0417 0,229
13 3,323 103 3,397 97 0,0140 0,0601 0,0118 0,0355 0,213
14 3,419 96 3,487 90 0,0121 0,0525
l
0,0102 0,0306 0,199
l
15 3,509 90 3,572 85 0,0106 0,0462 0,00889 0,0267 0,187
16 3,592 83 3,652 80 0,00930 0,0410 0,00781 0,0235 0,176
17 3,670 78 3,727 75 0,00825 0,0366
l
0,00692 0,0208 0, 166
18 3,744 74 3,798 71 0,00736 0,0329 0,00617
l
0,0185
l
0,158
19 3,814 70 3,865 67 0,00661 0,0297 0,00554 0.0166 0,150
20 3,881 67 3,928 63 0,00597 0,0270 l 0,00505 0,0150 0,142
-
-
Tablica 18.36
Vrednosti koeficijenata A, B, a., y i ll
uslovi
Zglobno oslanjanje po
Obod slobodno p omerljiv
obodu
Obod nepomerljiv
- -- -
Ukljetenje po obodu
Obod slobodno pomerljiv

Obod nepomerljiv
Maksimalni naponi usled savijanja u gornjim
vlaknima kod oslonaca su :
l
()"of. =-(1- u2)p*x
ysav.
2
r
(18.116)
gde su:
= ; p* = ( +) \ O"* = ; ( + r
Vrednosti
cp
1
, cp
2
ix nalaze se prema tablici
18.35, a zavisnosti O"; date su na sl. 18.68
i 18.69.
l l
l U centru l
Kod ivice
l
A B
et. = ll
l l l
Ct.

y
ll
0,376 1,436 1,778
0,295 1- 0-
0,755 o - 0,427
2,660 1,436 1,778 0,905 ! o 0,755 0,610 0,183
--- - ----
- - --
o 0,857 5, 862 2,860 0, 500 4,400 1,320 - 0,333
12,762
5,862 2,860 0,976 4,400 1,320 0,476 0,145
f) Okrugla vitka izloena je delovanju po-
ravnomerno raspodeljenog
po povrini.
Strela ugiba (u centru iznalazi se
kubne
(18.117)
gde je
,;; p (a )4
p =-- .
E t
18.6. VITKE PLOCE I MEMBRANE
Koeficijenti A i B dati su u tablici 18.36. Posle
iznalaenja strele ugiba, nonnalni naponi usled savi-
janja cr,..v, cr, sav. i nap oni u srednjoj povrini cr, sr. i
cr
11
,. iznalaze se po obrascima
. / ..
. :p (!A
'10000.
20000
!OOOO
8000
6000
'1000
..
....
.....
p
2000

!vice ukie!iene -A
1-"- . .
. . f<.

zoo
100
80
==
. . . ..
./ ./ . ivice
V lyice l zglobl)O.. _
- oslon;ene
Ivice
1/ L
""""
i=
r;:::

20
lO
/,
ll
v
4_1!_1/'. ..
1/
p- ,{(Jv. -r..- EtZ
,.
i
2
o
. l
[fl
,
(18.118)
l l .J * 5 6 7 6 9 10 :
Dy-.
80
70
BC
50
ft. O
JO
20
lO
.O
SJ. 18.68
l
"ft" "2
lJ{ 6- '!1
f---
--2
E
1
t
j \
1---
E.: .L_
j zglob"? 'b,slon)ene
' . 1.-:Az.
) l'
r
1\
:v
Ukleten&vice
\
/ l
j i.,...-:

0,5 '"'J.- 2 2.,5 3 .t
SJ. 18.69
Ukupni naponi su jednaki
cr, = crrsav. + arsre<l. ; a, = atsav. + alare<l. (18.119)
koeficijenata 01:, y i i) date su u tablici
18.36.
Znak minusa odnosi se na napone pritiska.
18.6.2. Membrane
a) Kvadratna membrana je ravnomerno
raspode!Jenim ivice membrane su
zglobna oslonjene i su.
su
119
Ugib u sredini membrane je prema obrascu
= 0,285 .v p*. (18. 120)
Napo ni u srednjoj povrini (u sreditu membrane)
( 18.121)
b) Izduena, apsolutno vitka membrana raspona
b izloena je po celoj svojoj povrini ravno-
merno raspodeljenom p; krajevi
membrane su zglobna oslonjeni; ivice su nepo-
merl.jive.
Strela ugiba je
= o,36W. (18.122)
Naponi u srednjoj povrini (u centru membrane)
su dati obrascem
cr:ared. = cr;sred. =
3 l (p*)2
A./ 24 .
(18. 123)
e) Kruna membrana sa nepomerljivim obodom iz-
loena je ravnomerno raspodeljenom
po celoj svojoj povrini.
Strela ugiba u sredini je
= o,662 V p* ( 18.124)
a maksimalni napon u centru je
3
l ( pa )
2
arnax = 0,423 A./ E - t-
( 18.125)
d) Pravougaona membrana je izloena ravnomerno
raspodeljenom ona je
pre primene dobila prednapone za-
tezanja u svojoj ravni (sl. 18. 70).
Uzima se da su prednaponi u oba ortogonalna
pravca podjednaki
Strela ugiba je data izrazom
(18.126)
gde je
... a (b )2
a'- =-- - .
E t

Sl. 18.70
120
18. STABILNOST PLOCA I LJUSKI. PRORACUJ::.." VITKIH PLOCA
Kada bi membrana bila kvadratnog oblika, onda je
p*
0,082 - .
a*
(18.127)
Granica suprotstavljanja vitke
ajbne
Pod granicom suprotstavljanj a
podrazumevati ono Pt pri kome
(po ovoj ili onoj teoriji otpornosti) naponi dostiu
granice materijala at
U cilju iznalaenja granice suprot-
stavljanja ajbne, ustanovljava se veza naj-
napona i intenziteta Pri tome se
deformacije smatraju na celoj deonici -
sve do granice
Primer 18. 1. Kvadratna vitka ajbna se nalazi pod
delovanjem ravnomerno raspodeljenog opte-
po celoj njenoj povrini, s time da su j oj ivice
zglobno oslonjene i da su joj krajevi nepomerljivi.
Na sl. 18.71 i 18.72 je prikazana zavisnost
ai i p;" za male i za ugibe Dato je
dobijeno pri tom istom uslovu za apso-
lutno vitku ajbnu, koje se pokazalo da je jednako

40
"'
Jo

y
l j
1/
to
IQ
/
1-v
' /

l
"
l o
g
8
7
f
(18.128)
150 t-t-1+-+--H'+--11,6-
120 t-t-++-+-::lf--+-4
80 r.-tr-1f---oll'\
M h'nr-r-'-'--.:::J
(J
f(J(J 200 JOO WJO 500
Sl. 18.71
Pri u praksi treba
vrednost ai' prema obrascu
:;: at (b )
2
a,=- -
E t
(18. 129)
a potom vrednost p/ iz slika 18.71 18.72.

U,$ \1\ \
\ E>;,t-io'kgtem
1\\ \ ..ftf/J
Sl. 18.75
fl,.91--ttt-+t-+-...L.._....I...-...L.j
d,61---++'H\-\-H

46 1-'"-++\--fr-'H-\--1'<

-Hl 60 120 /60 zoo 260 b
i
Sl. 18.76
Primer 18.2. Izduena pravougaona ajbna raspona
b jtJ ravnomerno raspodeljenim
Ivice su joj zglobno oslonjene, a krajevi
sU nepomerljivi.
Dijagram iz uslova da
napon dostie granicu materijala
a p. max = at dat je na sl. 18.73 punom krivom linijom
[ll]. Gornja, isprekidana kriva linija prikazuje na-
rastanja relativnog ugibaj max/b sa odnosa
bft. Donja isprekidana kriva prikazuje porast uloge
napona. dijagram optere-
ajbne sa ukljetenim ivicama dat je na sl. 18.74.
Poasonov koeficijent je fL = 0,3.
f, kg!CII'k
r--
6mu. 6,.2WIOkg/w

..
-
\
!--""' 0,(16
b
/ '
.... -r--
,...
".
i"/"
-

........
Q,0/7
Q,Q/S
Q,IJ/.1
0,0/1
k ......
l1,t'Z

1,0 4001
tl4 o,oo;
J 4Q /211 160 ZOQ l+U 26(} b
"i"
Sl. 18.73
v kg!CITI2
6yc t;mu.
6"_ T
46.
0,7
0,6
H
Et,N0
1
1<g!",;.pO,J" ll,/
6
.
..
,r-:-
'
1--'
l,
.......
/ .
2

iljo l

0,5 o,oa
.
401
.. .
/.
\.
.... ;'
';u
/"

dp,
l
.. i'"--

0,06
0,01
0,2 0,06
41 0,05
i
o

Tf(/ 60 120 /60 200 /WJ 26(} !.
' Sl. 18.74
ajbne je jo i uslovom
dostizanja ugiba. Krive stalne vrednosti
odnosa fmax /b prikazane su na sl. 75 (aj bna sa zglobno
oslonj enim ivicama) i na sl. 18.76 (za ajbnu sa uklje-
tenim ivicama). Uzeto je da je fL = 0,3.
Deo 19.

KOJE
SA OKOLNIM TLOM
M. S. Berntajn
G. K. Klein
A. P Sinjicin
19.1. ST A TIKA RASTRESITE SREDINE
19.1.1. Potisak na kon-
strukcije skladita rastresitih
materijala
Imaju se u vidu nekoherentni, rastresiti materi-
jali, kao na pr. gvozdena ruda, cementni klinker, suvi
pesak ili ljunak, itarice i drugi materijali,
koji se sastoje od pojedinih
Tablica 19.1
Normativne karakteristike rastresitih tela
Zapre-
Ugao pri- Koeficijent
minska
rodnog trenia J
Materijal
teina y
nagiba cp
u t /m
3
u stepe-
po l po
nima betonu metalu
Koncentrat apatita
1,9 35 0,6 0,35
Sirovi gips u krup-
nim komadima
od 10 cm) -
. 1,45 30 0,3
Gips u malim koma-
diina (ispod to cm)
1, 35 40 0,55 0,35
Glinica
1,2 30 0,5 0,3
Penica
ti krup-
0,8
25 0,4 0,37
nim komadima
(preko 10 cm)
1, l
30 0,45 0,3
Isto, u sitnim koma-
-
dima (ispod 10 cm)
0,8
35 0,55 0,35
Hidratizovani
u prahu
0,7
35 0,55 0,35
Karnalit
0,8
35 0,5 0,3
Koks
0,6
45
0,84 0,47
Zdrobljeni magnezit
sa zrnima do 10 mm
1,8
33
0,53 0, 35
Koncentrat nefe!ina
1,5 35 0,5 0,3
Pesak suvi
1,6
35 o ,t- 0,5
Pesak vlani
1,8 40 0,65 0,4
Pesak mokri,
2
25 0,6 0,35
Kalcinisana soda
0,6 40 0,5 0,3
Ugalj antracit
0,9
Ugalj bit.uminozni,
30
0,5 0, 3
nesortiran
0,9 40
0,6 0,3
Ugalj sitni - oraasti
i ugljevi koji se kori-
ste u koksno-hemijskoj
proizvodnji
0,8 40 0,65 0,35
Ugalj mrki 0,7 45
0,7 0,35
Fosforitno brano 1,3 40 0,5 0,3
Cement 1, 6 30 0, 58 0,3
125
nepovezanih kohezijom. U cilju ne-
koherentni rastresiti materijal se zamenjuje kominu-
alnom rastresitom sredinom, za koju su
svojstva:
- takva sredina se ne suprotstavlja zatezanju, a
normalni naponi u njoj mogu biti samo naponi pri-
tiska;
- tangencijalni naponi u takvoj sredini ne mogu
da sile unutarnjeg trenja, koje zavise od
koeficijenta trenja date sredine;
- deformacije takve sredine su putem
smicanja po povrinama, u kojima tangencijalni na-
poni dostignu sila unutarnjeg trenja.
Rastresita sredina predstavlja model
nekoherentnog rastresitog tela. teorije gra-
ravnotee rastresite sredine se pritisak
(potisak) na konstrukcije skladita neko-
herentnih rastresitih tela. Poto za sad nema boljih
ta teorija se rasprostire i na prai-
nasta tela, kao to su brano, cement i sl. materijali
u spraenom stanju.
Detaljnije o primeni teorije ravnotee
rastresite sredine, kao i o zemljanim materijalima
i koherentne) treba konsultovati rad [55).
Ne!<oherentni rastresiti materijali se ustvari znatno
razlixuju po svoj im svojstvima od rastresite
sredine, jer se u njima mogu javljati velike zapre-
minske deformacije - i zgunjavanje,
- a pri tome dolazi i do znatnih promena u
koeficijenta unutarnjeg trenja [38). Stoga je za prak-
ciljeve celishodno da se primenjuju priblini
metodi s tim da se odstupanja
skih od stvarnih kompenziraju
koeficijenata sigurnosti u pogledu stabilnosti i otpor-
nosti.
Za rastresito telo su dve
zapreminska teina y i ugao unutarnjeg trenja, ili
pak ugao prirodnog nagiba cp, za koj i se uzima da je
isti onoliki, koliki je i ugao unuJ:arnjeg trenja.
Pri reavanju zadataka moramo znati
i koeficijenta trenja f ili ugao cp
0
trenja o
povrine konstrukcija u kojima se to ras-
tresito telo nalazi.
U tablici 19.1 date su normativne karakt.eristike
rastresitih tela prema radu [39]. Iste te
karakteristike se mogu primenjivati i pri
navanju bunkera i konstrukcija skladita
za rastresita tela.
126 19. PRORACUN KONSTRUKCIJA KOJE SA T LOM
Tablica 19.2
Karakteristike rastresitih tela
Rasuto telo
merat gvozdene rude Aglo
Pasu
He i)
Ze m
Pep
K re
Kuk
Lan
K re
Bra
Bra
Ova
Pilo
Pro s
Ra
Rud

So
Tre
S ljak

lj, graak, i sl.
da
!ja
eo
zdrobljeni
uruz u klipu
eno seme
da zdrob!jena
no raano
no
s (zob)
tina drvna
o
a gvozdena
er
kuhinjska
set
a
m
Zapreminska
teina u t/m
3
1, 7 -12
0,6 - 0,8
0, 6 - 0,7
1, 85 - 1,3
0,4 - 0,7
1,4 - 1,7
0,7 - 0,75
0,65 - 0,75
1, 4
0,6 - 0, 55
0,45-0,65
0,4 - 0, 5
0,15 - 0, 3
0,65- 0,85
0,65- 0,8
2,1 - 2,4
0,7 - 0,9
0,7 - 1,3
0, 3 - 0,7
0,6 - 1
0,43-0, 75
U tablici 19.2 dati su podaci o .karakteristikama
nekih rastresitih tela prema podacima iz literature
[18], koji se mogu koristiti pri skla-
dita za navedene materijale.
19.1.2. ravn9tea. t:astresite
sredine. Stroga i priblina re-
enja ravnog zadatka
Statika rastresite sredine je u stvari statika njene
ravnotee. Pri tome se smatra da se -
u tom stanju - deformacije deavaju samo pod
uslovom da su na nekim unutarnjim povrinama
'"
6,
-r;
Sl. 19.1
l
Ugao Ugao trenja 'Po u stepenima
unutarnjeg
l l
trenja
po po drvetu po betonu
'P u step.
45 - -
-
32 22 - 25 15- 27 24
35 17- 27 20-30 -
30- 36 25- 35 -
-
40-50 35- 40 - -
35-55 29- 45 35 -
35- 40 20 17- 19 23
25 19 17- 22 22
39 - - -
35- 50 26- 48 - -
30-45 -
- -
27- 35 22- 30 20- 38 25
30- 55 21 - 40 - -
22- 25 17 18 -
22- 35 18- 30 20- 35 -
35- 37 30- 40 -
-
50 40- 45 -
-
30- 50 26 -
-
45- 50 27-37 19- 39 -
30-50 22-50 17
-
25-45 23- 25 18- 23 24
l
tangencijalni naponi -r i normalni naponi cs
sobno povezano odnosom
't" = (J tg cp, (19.1)
gde je cp ugao unutarnjeg trenja.
I z gornjeg Morovog kruga (sl. 19.1) se vidi da
u svakoj rastresite sredine postoje po dve takve
mah! povrine, u kojima je ostvaren odnos (19.1).
Anvelope tih malih povrina nam daju linije klizanja.
Normale na te male povrine su nagnute prema ve-
glavnom normalnom naponu cs
1
pod uglovima
90 + cp 90 + cp
l- .
2 2
Odnos glavnih normalnih napona je dat
j
= tg2 (45- _!_);
(Jl 2
(19.2)
(J l = tg
2
(45 + _!_).
CJ2 2
(19.3)
Uzajamni poloaj pravaca glavnih normalnih na-
pona i kliznih povrina u izvesnoj date sredine
prikazan je na sl. 19.2.
od elementa te sredine prema njenom
masivu, napone moramo razmatrati kao funkcije
.koordinata posmatrane U onoj zoni rastresite
sredine, gde je nastalo stanje ravnotee, u
uslovima ravnog zadatka, formiraju se dve porodice
kliznih linija; one su prema traje.ktorijama
19.1. STATIKA RASTRESITE SREDINE
127
glavnog normalnog napona nagnute pod uglovima
+ ( 45 - ) i - ( 45 - ) , a se seku
pod uglom (90- cp).
Sl. 19.2
Za reavanje zadataka o ravnoj ravno-
tei rastresite sredine su i strogi, ali i pri-
blini metodi
Strogi metodi se zasnivaju na uslovima
ravnotee elemenata rastresite sredine (sl. 19.3).
z

td_
t
T
SI. 19.3
Za taj elemenat se mogu napisati tri simultane
koje povezuju tri nepoznat e
funkcije koordinata, - napone cr,., cry i T.
Prve dve od tih su poznate diferen-
cijalne jedna ravnotee:
iJcr, + = y,
az OX
(19.4)
gde je y zapreminska teina date sredine.
povezuje komponente cr,., cr,
T; ona je data u obliku
(cr,.- cr,)2 + 4T2 = (cr,.+ cry)2 sin2 cp. (19.5)
Rigorozni metod reavanja sistema
(19.4) i (19.5) razradio je V. V. Sokolovski [34]. Za
neke posebne dobij ena su i zat vorena reenja,
dok se u ostalim do reenja dolazi nume-
putem. S. S. je predloio u tu
svrhu svoj metod [7].
Stroga teorija ravnotee u prostoru raz-
je samo za osne simetrije.
Priblini metodi polaze od pretpostavki o kliz-
nim linijama, koje problem. U
se uzima da su klizne linije prave.
Sl. 19.4
Priblini metod, to ga je predloio Rankin, po-
lazi od pretpostavke da celokupna rastrcsita sredina
prelazi u stanje ravnotee, te da je celokupni
napon po vertikalnim malim povrinama paralelan
gornjoj pravolinijskoj granici sredine, dok je potpuni
napon po malim povrinama, paralelnim sa gornjom
granicom sredine - vertikalan i da iznosi yz cos
gde je y zapreminska teina rastresite sredine (sl.
19.4).
Ta pretpostavka je ekvivalentna postavci da su
i klizne linije, kao i trajektorije glavnih napona prave
linije. napona na bilo kojim malim povrinama
nalaze se Morovog kruga (sl. 19.5).
't

Sl. 19.5
Po Rankinovom postupku, najpre se iznalazi na-
pon na maloj povrini, paralelnoj gornjom grani-
com sredine, koji su - prema crteu 19.4 - dati
donjim izrazima:
cr = yz cos T = yz sin cos
Te na Morovom dijagramu odrediti
poloaj F.
Sada na ima dva reenja. Manji krug,
sa centrom u e odgovara sklizavanju rastresite sredine,
dakle aktivnom pritisku, pri je glavni na-
128
19. PRORACUN KONSTRUKCIJA KOJE SARADU.TU SA TLOM
pon jednak cr
1
a, a manji je cr
2
a. Jedna porodica pravih
linija klizanja je paralelna pravoj BaD, a druga po-
rodica je paralelna sa BaD'. k,rug sa centrom u
C
1
odogovara pasivnom pritisku. glavni napon
je u ovom jednak cr
1
v, a manji je cr
2
w Poro-
dice pravih linija su paralelne sa pravim linijama
Bp Dl i BPD' l
Prikazani Rankinov metod se primenjuje jo samo
za reavanje takvih zadataka, kao to je iznalaenje
potiska rast.resitog tela na zidove i levkove bunkera,
zatim na krivolinijske povrine, kada dru-
metoda za reavanje zadatka nema, a s druge
strane, kad nije ba ni bitno da li i
raspodela pritiska manje ili vie odstupiti od stvarnosti.
U praksi se najvie primenjuju priblini metodi
reavanja ovih zadataka iz oblasti statike rastresite
sredine, u kojima se uzima da su klizne linije prave,
a da se njihov poloaj zadaje sa izvesnog
parametra, koji se iznalazi iz uslova ekstremne veli-
pritiska rastresite sredine na kon-
strukcije.
Ta ideja francuskog inenjera Kulona predstavlja
osnovu njegove teorije pritiska rastresite sredine na
masivni zid.
Deformacije rastresite sredine zavise od smicanja,
koje se javlja u trenutku, kada sile unutarnjeg trenja
budu nadvladane. Stoga se moe smatrati da je dija-
gram malog pomeranja !}. neke uoptene sile P, koja
deluje na rastresitu sredinu, isti onakav, kakav je
i idealizovani dijagram smicanja pri suvom trenju
tela (sl. 19.6 a). Sve donde, dok je P p max'
onda ono moe dalje rasti
a} b)"
Pt-----,.-
J l
...
Sl. 19.6
pojave takozvane
[2], kada je prelaz u stanje naglim
padom sile, koja je prouzrokovala smicanje i kada je
Pgran < Pmax (sl. 19.6 b), ne uzima se u obzir niti
se o njoj vodi
, Smatra se da se rastresita sredina ponaa kao
telo, te da se prema tome i
poloajima, koji bivaju ekstrem-
nim teorijama o ravnotei takvih sistema
[1,6].
l. zadate konfiguracije, koje
prouzrokuje prelaz u stanje ravnotee ras-
tresite sredine u celini ili samo u jednom
njenom delu - takozvano razorno -
predstavlja od svih optere-
t.j. takve iste kon-
figuracije. Takva postavka neposredno iz dija-
grama, prikazanog na sl. 19.6 a.
2. Razorno je najmanje od svih op-
sposobnih da izazovu deformaciju
rastresite sredine, t.j. ono je najmanje od
zadate konfiguracije. Takva po-
stavka predstavlja osnovu metoda izna-
laenja razornog Takav zadatak se u su-
tini priblino reava pri iznalaenju pasivnog pritiska
rastresite sredine na zid. Sila, koja naslanja zid na
rastresito telo, pokazuje se kao najmanja pri najma-
njoj pasivnog pritiska.
3. reakcije popustljive veze koja ograni-
rastresitu sredinu i izaziva u njoj svojim pome-
ranjem stanje ravnotee, - jeste najmanja
od svih ali i od svih kine-
reakcija. primer popustljive
veze, to je zid koji i podrava rastresito telo.
aktivnog pritiska na zid po Kulonovoj
teoriji je u stvari traenje kinematskim metodom pri-
bline vrednosti reakcije popustljive veze.
19.1.3. Pritisak rastresitog tela na
masivni potporni zid. Kulo-
nova teorija. Strogo reenje
za posebni
priblinih metoda iznalaenja pritiska
(potiska) rastresitog tela .na masivni potporni zid
zasniva se na Kulonovoj teoriji. Po toj teoriji se pret-
postavlja beskrajno dug potporni zid, pa se zadatak
reava kao ravan. se deonica zida,
je duina ravna jedinici. Zadnja strana zida je ravna.
Gornja granica rastresitog tela ima proizvoljnu kon-
turu. Pritisak na zid se za onaj trenutak,
kada nastupa stanje ravnotee. Ako se taj
e
R
Sl. 19.7
prelaz obavi usled pomeranja u smeru od rastresitog
tela u polje, onda zid prima na sebe aktivni pritisak
ili potisak rastresitog tela. Pri pomeranju zida u
suprotnom smeru, onda na njega deluje pasivni pri-
tisak ili otpor rastresitog tela.
Pomeranjem zida nastaje stanje ravno-
tee u zoni rastresite sredine, koja nepo-
sredno prilee uza zid i ima oblik prizme se
osnova vidi u preseku). Granicu te zone i
ostalog dela rastresite sredine jedna kosa ravan.
Nagib te ravni se iz uslova ekstremne vred-
nosti potiska rastresite sredine na zid.
129
aktivnog pritiska (potiska) prikazan je na
sl. 19.7. Zona rastresite sredine, koja se nalazi u
stanju ravnotee, naziva se prizmom ruenja,
a ravan koja je deli od ostalog dela rastresite sredine
naziva se ravan ruenja. F igura ABH je osnova prizme
ruenja, a prava BH je trag ravni ruenj a.
Sl. 19.8
Prizma ruenja se po ravnoj ivici zida AB
i po ravni ruenja BH. Reakcije tih dveju ravni
nagnute su prema normalama, na njih
pod uglovima trenja cp
0
i cp, respektivno.
Kada su nam zadate dimenzije kao i ugao e:
nagiba zida prema vertikali, a data je i
kontura povrine rastresitog tela, i njegova zapre-
minska teina y kao i uglovi cp i cp
0
, onda reakcija
potpornog zida jeste funkcija samo jedne promen-
ljive naime ugla e, koji poloaj
ravni ruenja.
I z trougla sila dobij amo:
E = G= sin (e -cp) ,
sin + e - cp)
(19.6)
gde je G teina prizme ruenja, jednaka y F l
(F je povrina trougla ABH), a ugao = 90 -
-e: - cpo.
Aktivni potisak je jednak maksimalnoj
E. Pri neprekidnim E i dEjde moe se
ugao nagiba e ravni ruenja iz uslova da je
dEjde = O. aktivnog potiska se dobija iz
izraza (19.6).
je da je aktivni potisak prema Kulo-
novoj teoriji u stvari reakcija u popustljivoj vezi, a
ona se iznalazi priblino Gre-
ka, koja pri tome nastaje, ide u smislu umanjenja
stvarnog potiska, a ne u smeru izvesne rezerve sigur-
nosti. Stoga se u nekim mora traiti
reenje.
pasivnog potiska prikazan je na sl. 19.8.
Zona rast resite sredine, kQja se nalazi u stanju gra-
ravnotee naziva se prizmom istiskivanja, a nj ena
granica - ravan istiskivanja. Trougao ABH je
osnova prizme istiskivanja, a prava BH je trag ravni
istikivanja. U tom je
E = G sin (e +cp) ,
sin e + cp)
(19. 7)
gde je G teina prizme istiskivanja, jednaka y F l
(F je povrina trougla ABH), a ugao = 90 -
-e: + cp'o
17
Pasivni potisak je jednak minimalnoj E.
Pri neprekidnom E i dE/de ugao nagiba e ravni
istiskivanja moe biti iz uslova dE/de = O.
pasivnog pritiska se dobija iz izraza (19.7).
Izn alaenje pasivnog pritiska prema Ku-
lonovoj teoriji ekvivalentno je priblinom
metodima iznalaenja razorne
sile, koja navaljuje zid na rastresito telo (sl. 19.9),
pa prema tome daje i odstupanje u smeru
te tako smanjuje rezer vu sigurnosti. Stoga se u nekim
mora zahtevati reenje [34].
Raspored potiska po visini zida - zakon
po kome se menja njegov intenzitet, kao i poloaj
rezultante potiska,- sve to u Kulonovoj teoriji ostaje
Da bi se ta odstranila,
uzima se da potisak na gornji deo zida, koji se nalazi
iznad izvesnog nivoa, ne zavisi od toga, da li se po-
mera ili se ne pomera donji deo zida, koj i se nalazi
ispod tog nivoa.
Kulonove t eorij e se moe konstruisati
kriva ukupnih potisaka na zid, svaka ordinata
te krive prikazuje pritiska na onaj deo pole-
zida, koji se nalazi iznad te ordinate. Intenzitet
potiska se iznalazi izvod krive potisaka po duini.
Primenjuje se i drugi postupak, po kome se poloaj
rezultante potisaka nalazi tako, to se na
zida projicira teite prizme ruenja ili prizme istis-
kivanja, i t o zrakom, koji je paralelan sa tragom ravni
ruenja ili istiskivanja.
iskustvo dugim nizom godina,
kao i specij alno organizovani ek.sperimenti pokazuju
da se Kulonova teorija u broju
dosta dobro slae sa [29] . To se posebno
odnosi na aktivnog pritiska. izna-
laenje potiska prema obrascima (19.6) i
(19.7) se moe prihvatiti samo kada se reavaju naj-
prostiji
Si. 19.9 Sl. 19. 10
Za apsolutno glatku vertikalnu zida i
za horizontalnu povrinu rastresite sredine (sl. 19.10)
Kulon je dobio izraze:
za aktivni potisak
E = yh2 tg2 ( 45 - )
(19.8)
i za pasivni potisak
E = yhz tg2 ( 45 + ) .
(19.9)
130
19. PRORACUN KONSTRUKCIJA KOJE SA TLOM
Tablica 19.3
Koeficijenti "A za prema obrascu (19.5)
normalne komponente En aktivnog potiska (u broji-
telju) i pasivnog potiska (u imenite1ju)
s- a l U_ s.t_e.;., p_en_i_m_, a,-----.,..---,---
- 30 1- 20 1- 10 1 o 1 10 1 20 1 30 1 40
o l l 0,66 l l 0,70 0,74 l 0,84 0,96 11,14
2,04 1,75 1,54 1,42 1,35 1,35 1,39 l 1,52
10 5 0,60 0,61 0,63 . 0,66 ! 0,72 0,80 0,91
2,17 1,94 1,69 1,55 1,47 1,47 1,47 1,58
0,57 0,59 0,60 0,64 0;69 0,79 0,90 1,07
10 - - -- -- --
2,51 2,06 1,79 1,63 1,54 1,52 1,53 1,63
----- - --- - - --- --
----
20
30
40
0,36 0,40 0,43 0,49 0,56 0,65 0,80 1,01
o - - - ----
3,67 2,89 2,37 2,04 1,83 1,73 1,68 1,72
0,31 0,35 0,39 0,44 0,51 0,61 0,75 0,94
10 - -----
4,81 3,73 2,98 2,51 2,22. 2,06 1,95 1,97
0,29 0,32 0,36 0,41 0,48 0,58 0,71 0,92
20 - - - - --
5,65 4,32 3,42 2,86 2,49 2,29 2,17 2,12
o
0,18 0,23 0,27 0,33 0,41 0,53 0,67 0,89
7,04 5,05 3,76 3,00 2,46 2,17 1,99 1,96
0,15 0,19 0,24 0,29 0,37 0,48 0,61 0,82
15 - - - -- --
11,7 8,14 5,80 4,46 3,60 3,08 2,68 2,47
0,13 0,17 0,21 0,27 0,34 0,44 0,57 0,78
30 - - - ----
15,7 10,5 7,51 5,67 4,48 3,77 3,23 2,95
0,08 0,12 0,16 0,22 0,30 0,40 0,56 0,78
0 -- - --- -
15,0 9,55 6,35 4,60 3,48 2,86 2,48 2,30
0,06 0,10 0,14 0,19 0,26 0,37 0,51 0,72
20 -- ---- -- -
35,6 21,0 13, 4 9,00 6,56 5,05 3,98 3,38
0,05 0,08 0,12 0,17 0,23 0,33 0,48 0,70
40 - - --- --
57,9 34,2 21.0 14,0 9,73 7,20 5,55 4,55
Dijagram potiska je trouglast, a rezultanta po-
tiska se nalazi na visini h/3 od podine zida.
Za neke komplikovanije postoje ana-
izrazi za potisaka [35], a postoje i
vrlo podesni metodi za aktivnog
i pasivnog potiska, zasnovani na Kulonovoj teoriji
(vidi 19.1.4 i 19.1.5).
Za poseban potpornih zidova sa ravnom
povrinom a pri horizontalnoj povrini na-
sipa iza zida, podesni su rezultati do kojih su doli
V. V. Sokolovski i Z. N. Bucko po strogoj teoriji,
a prikazani su u tablici 19.3. U toj tablici su dati
koeficijenti A za iznalaenje normalne komponente
E,. aktivnog i pasivnog potiska na zid prema
obrascu:
E = A yh2
" 2
(19.10)
Tangentna komponenta E
1
se tako,
to se E,. mnoi koeficijentom trenja
E, =En tg Cflo
(19.11)
19.1.4. iznalaenje aktivnog
potiska. Rebhanova konstruk-
cija. Ponseleova konstrukcija
Rebhanova konstrukciJa se odnosi na ravne
zida i na ma kakav kontinuirani oblik po-
vrine rastresitog tela. Ona se zasniva na
postavkama, koje pro iz Kulonove te lrije:
SJ. 19.11
l) Na sl. 19.11 linija BH je trag ravni ruenja,
koji odgovara aktivnom pritisxu, a linija HG je para-
lelna sa osnovnom linijom ED. Povrina trougla ABH
Je Jednaka povrini trougla BHG.
Sl. 19.12
2) Aktivni potisak Je Jednak povrini Rebhanovog
crougla GHJ, pomnoenoJ zapreminske teine
rastresitog tela (sl. 19.11) .
Konstrukcija, kojom se trag povrine
ruenja BH i Rebhanov trougao prikazani su na sl.
19.12.
Na horizontalnu osu se nanose h
1
, h
2
, h
3
,
h
4
kao projekcije H
1
, H
2
, H
3
, H
4
itd. koje
odgovaraju poloajima ravni ruenja. Kri-
va I nam prikazuje kako se menja povrina osnova
prizmi ruenja ABH
1
, ABH
2
, ABH
3
, ABH
4
itd.
Ordinate krive II su jednake povrinama trouglova
BH
1
G
1
, BH
2
G
2
, BH
3
G
3
, BH
4
G
4
u kojoj se
obe ove krive seku, projicirana na trag povrine ras-
tresitog tela, nam poloaj H, a prava
131
BH jeste trag traene ravni ruenja. Po HG liED
i GJ = GH, dobijamo Rebhanov trougao.
Aktivni potisak je dat obrascem
E = yFGHJ
gde je y zapreminska teina rastresitog tela, a FcHJ
povrina trougla GHJ.
Poloaj rezultante potiska se iznalazi projici-
ranjem na zida teita prizme ruenj a, zra-
kom paralelnim tragu BH ravni ruenja.
Sl. 19.13
U nekim reavanja zadatka po Rebha-
nu moe se aktivnog pritiska i bez po-
krivih I i II.
Na slici 19.13 a je prikazan kada je po-
vrina rastresitog tela ravna i paralelna sa osnovnom
linijom ED. Iz uslova podjednakosti trouglova 6. ABH
i flBHC proizlazi da je AH = HC. Trougao CHI,
je povrina rafirana na sl. 19.13a i jeste Rebba-
nov trougao.
Na slici 19.13 b povrina rastresitog tela je ravan,
paralelna ravni prirodnog nagiba, tako da e
odlazi u U tom se Rebhanov
trougao GHJ iznalazi tako, to se GH ll ED.
Dijagram potiska je u obliku trougla, pa prema tome,
rezultanta potiska deluje na zida na visini
h/3 od podine zida, a deluje pod uglom cp
0
prema
normali na ravan zida.
Ponseleova konstrukcija kada je
povrina rastresitog tela ravna, a takva je i
zida. tome, to je Ponseleova konstruk-
cija veoma prosta, ona se moe primenjivati i kod
priblinog iznalaenja potiska u mnogim kompliko-
vanijim kao npr. kada zida
ima izlomljenu konturu, ili je izlomljena povrina
rastresitog tela, ili ako povrina nasipa nije
u celini, nego samo kao i u nekim drugim

Ponseleova konstrukcija, kojom se iznalazi aktivni
potisak prikazana je na sl. 19. 14. Redosled pojavlji-
vanja na crteu odgovara abecednom redu
pojave latini slova. Tok konstruisanja je
iz A se prava AE ll ED, a zatim se,
polukrugom, nad BC
du EF = v' BC BE, u kom cilju se FB ..l BC.
Zatim se iz B estarom nanosi BG = EF, pa
se iz G GH ll ED. Sada je prava BH
trag povrine ruenja. od G
Gl = GH, dobijamo poznati Rebhanov trougao GHJ.
Aktivni potisak na zid je
E= yFGHJ
gde je y zapreminska teina rastresitog tela, a F ce J
je povrina trougla GHJ.
Sl. 19.14
Rezultanta aktivnog potiska deluje u koja
lei na l /3 visine od podine zida, a nagnuta je pod
uglom cp
0
prema normali na zida.
Na sl. 19.15 data je izmenjena Ponseleova kon-
strukcija za kada se G nalazi veoma daleko
na desnoj strani crtea, pa je time veoma oteana
konstrukcija prema sl. 19.14. Prema ovoj izmenjenoj
konstrukciji taj zadatak se olakava na taj to
se vri paralelno premetanje
Sl. 19.15
Na sl. 19.16 je prikazana Ponseleova konstrukcija
koja se odnosi na kada AE ll ED prolazi iz-
nad traga ravni koja povrinu rastresitog
rela. U tom se iz G normala
CF _l BC pa se iznalazi BP = v' BC BE. Dalje kon-
struisanje se nastavlja isto onako, kako je to prika-
zano na sl. 19.14.
Ako je povrina rastresitog tela ravno-
merno podeljenim (sl. 19.17) intenziteta
p, onda se to zamenj uje slojem rastresitog
132 19. PRORACUN KONSTRUKCIJA KOJE SA TLOM
tela ekvivalentnog po teini, tako da se njegova deb-
ljina nalazi izraza
p
ho= -
y
(19.12)
Povrina rastresitog tela se pri tome "izdie"
za debljinu "dodatnog" sloja h
0
U tom se
i potpornog zida mora do preseka sa
"novom" povrinom rastresitog tela u A'. Na
taj se visina zida za hQ, a ta se veli-
prema obrascu
h'=h
0
- ----
l + tg cp tg
(19.13)
Ponseleova konstrukcija se pri tome obavlja za
zid, visok h + h
0
. U tom dijagram potiska
ima oblik trapeza, rafiranog na sl. 19.17, a rezultanta
potiska polazi iz teita tog trapeza.
A
Sl, 19.16
Sl. 19.17
Sl. 19.18 Sl. 19.19
Gornja ordinata dijagrama pritiska, intenziteta qa
predstavlja uticaj aktivnbg potiska, prouzrokovanog
ravnomerno raspodeljenim p po povrini
rastresitog tela.
U daljem tekstu se prikazuju neki posebni slu-
kada se Ponseleova konstrukcija moe koristiti
samo za priblino, ali za praksu ipak prihvatljivo
. reenje zadatka.
Na sl. 19.18 je prikazan postupak za priblino
iznalaenje potiska u kada ravnomerno po-
deljeno nije po po-
vrini rastresitog tela je odmaknuto od
potpornog zida. U tom se smatra da deo
zida Aa, koj i se nalazi iznad njenog preseka
sa ravni, koja se pod uglom cp prema hori-
zontali iz od koje - ne
prima na sebe dopunski potisak od tog dopunskog,
raspodeljenog
Dalje, smatra se da je deonica zida bB, koja
lei ispod preseka zida sa ravni,
kroz - ali paralelno sa ravni
ruenja, Ponseleove konstruk-
cije za deonicu Aa, - izloena istom onakvom po-
tisku kao da je cela povrina nasipa pod ravnomerno
podeljenim p, bez ikakvog udaljavanja
od potpornog zida. to se deonice ab, uzima se
da se na njoj potisak menja po prelaznoj
Na sl. 19.19 j e prikazan postupak za priblino
potiska u da je povrina rastre-
sitog tela izlomljena (pa je izlomljen i njen trag na
crteu - a to je linija AHN).
Tada je linija Ha - trag ravni ruenja za deo-
nicu Aa, koja je ustanovljena uz pretpostavku da je
povrina rastresitog tela - ravan sa tragom AHM,
a da je trougao Oed dijagram potiska za tu istu deo-
nicu, uz tu istu pretpostavku.
Dalje se iznalazi potisak na zid i konstruie se
dijagram potiska uz pretpostavku da je povrina ras-
tresitog tela- ravan sa tragom A
1
N, a trag
zida - A
1
B. Prava 0
1
d
1
na dijagramu je asimptota
stvarnog. dijagrama .potiska, poto sa
dubine uticaj AA
1
H opada. Prava dg,
koja prikazuje kako se menja intenzitet potiska na
deonici aB, ispravlja krivu, to prolazi kroz d,
a ima asimptotu 0
1
d
1

Sl. 19.20
Na crteu 19.20 je prikazan
potiska na po ledinu zida, koja je prelomljena (AB
1
B).
U tom se najpre iznalazi . potisak
na
gornji deo zida AB
1
. Posle toga se deo
19.1. STATIKA RASTRESITE SREDINE 133
B
1
B produava na gore do Al. pa se potisak
EA,B na deo A
1
B. Potisak na deo B1.B je
predstavljen donjim delom trapezastog dijagrama po-
tiska. Rezultante oba dela potiska to deluju na po-
smatrana dva dela zalomljene povrine zida, polaze
iz teita odnosnih delova dijagrama intenziteta po-
tiska (sl. 19.20).
Ranije smo ukazali na to, da se po Kulonovoj
teoriji, a tako isto i po pri':>linim postupcima, zasno-
vanim na njoj, dobijaju neto umanjene vrednosti
aktivnog potiska u sa rezultatima, dobi-
jenim po rigoroznoj teoriji stanja rastre-
sitog tela. Ovde dodajemo jo i podatak, da se, prema
istraivanjima V. V. Sokolovskog, pri vertikalnoj
potpornog zida to umanjenje u grani-
cama do 5% ako je ugla cp
0
::::;; 40, - to
u svim koji se u
praksi. Ta razlika, postaje sve izrazitija
kod zidova, nagnutih unazad, prema rastresitom telu,
tj. kada je e < 0. Tako, na primer, pri uglu e =
= - 30 i pri cp = cp
0
= 35 Kulonova teorija daje
potisak, umanjen za 42% prema po tisku, iz-
po rigorozno; teoriji.
19.1.5. postupak
nja pasivnog potiska.
Rebbanova konstrukcija. Pon-
seleova konstrukcija
Rebhanovom konstrukcijom se pretpostavlja bilo
kakva kontinuelna forma povrine rastresitog tela.
Ona se zasniva na dve postavke:
Na sl. 19.21 trag ravni istiskivanja je BH, a
linija HG je paralelna sa osnovnom linijom BD.
Povrina figure ABH je podjednaka sa povrinom tro-
ugla BHG.
"
...
'
"
'
' \
' \
\
\
\
l
l
r
l
l
l
l
l
l
J
Sl. 19.21
Na sl. 19. 22 je DJ = GH. Pasivni potisak je
jednak povrini Rebhanovog trougla GHJ (rafiranog
na sl. 19.22), pomnoenoj zapreminskom teinom ras-
tresitog tela.
Na ovaj se pasivni potisak lako
ukoliko nam je poznat trag povrine istiskivanja BH,
a on se na taj to se konstruiu dve
krive: (a) krive po kojoj se menja povrina ABH i
(b) po kojoj se menja povrina trougla BGH, i to
obe u zavisnosti od poloaja H na povrini
rastresitog tela. Traeni poloaj traga ravni istis-
kivanja dobiti putem jednakosti ordinata obeju
krivih. Detalji konstruisanja su i u ovom isti
kao i kada se trai aktivni potisak.
Napadna rezultante takvog pasivnog po-
tiska se nalazi projiciranjem teita prizme istiski-
vanja na ravan povrine te prizme koja prilei uz
potporni zid, i to zrakom, koji je paralelan ravni
istiskivanja. Pasivni potisak odstupa od normale prema
zadnjoj ravni za ugao cp
0
.
Ponseleova konstrukcija pretpostavlja da je povr-
ina rastresitog tela ravna. Konstrukcija je prikazana
na crteu 19.22.
Sl. 19.22
na crteu se pojavljuju redosledom, koji
odgovara redosledu abecede.
Linija prirodnog nagiba se ucrtava pod uglom
cp, koji se nanosi od horizontale u smeru kazaljke na
satu i ona se produuje do C gde se sa
tragom ravni koja rastresito telo kao nje-
gova povrina. Osnovna linija BD zaklapa sa po ledinom
zida ugao (cp + cp
0
), koji se nanosi od linije
zida u smeru kazaljke na satu.
polukruga, konstruisanog na BC konstruie
se BP = v BC -BE. Zatim se nanosi BG =
= BP, pa se GH ll BDi nanosi se Gl = GH.
Trougao GHJ, rafiran na sl. 19.22 jeste Rebhanov
trougao, a pasivni potisak je jednak
E= yPGHJ
gde je y zapreminska teina rastresitog tela, a P cHJ
je povrina trougla GHJ.
Ponseleova konstrukcija se koristi za iznalaenje
pasivnog potiska i u nekim drugim npr.
kada je povrina nasipa ravnomerno ras-
Tablica 19.4
Razlika, izraena u % pasivnog potiska
prema Ku1onovo; teoriji i prema strogo; teoriji
<p, stepeni
l
lO
l
20
l
30
'
<p
0
, stepeni 5 lO 10 20 15 30
- - --- - - - --
Razlika u % 2 5 4
!
15 '
8 50
l
134
podeljenim teretom. U tom se postupa na
isti kako je izloeno u aktivnog potiska.
Kao to je napred Kulonova teorija i
svi drugi priblini postupci, koji se zasnivaju na njoj,
dovode do izvesnog smanjenja, potiska u po-
sa rezultatima stroge teorije ravnotee ras-
tresite sredine.
Razlika pasivnog potiska po Kulonu i
po V. V. Sokolovskom (stroga teorija) pri vertikalnoj
potpornog zida data je u procentima u
tablici 19.4.
Tercagi smatra da se pasivni potisak moe od-
po Kulonovoj teoriji samo onda, ako je
l
<p
0
< - <p [38].
3
19.1.6. Potisak rastresitog tela u bun-
kerima i silosima
Pod bunkerom se u ovom podrazumeva
skladite ili oblika za ras-
tresite materijale, s tim da je odnos visine prema
manji od 1,5. Ako je taj odnos jednak ili
od 1,5 onda se takvo skladite naziva silosom.
Ta granica je uslovljena znatnim razlikama u pro-
i u raspodeli potisaka rastre-
sitog materijala na povrine skladita.
Pri potiska u bunkeru polazi se od
izvesnih pretpostavki: da je gornja po-
vrina rastresitog tela uvek horizontalna i da se to
telo u celini nalazi u ravnotenom stanju,
te da su vertikalni cr" i horizontalni napon cr" na
dubini y dati izrazima:
cr., = Y:Y' cr,. = yy tg2 ( 45 - ; ) .
Sl. 19.23
Vertikalni zid bunkera je izloen samo normal-
nom potisku, raspodeljenom po linearnom zakonu
(sl. 19.23), pa je taj normalni napon
(19.14)
Pritisak na kose elemente donjeg levka ima i nor-
malnu i tangencijalnu .komponentu, a njih iznalazimo
prema poznatim obrascima za napone na kosim po-
vrinama:
cr = cr., cos2 IX + cr,. sin2 IX;
Dijagram normalnog pritiska na kosi elemenat
lev.ka je trapezastog oblika (sl. 19.23), a normalni
pritisci su dati izrazima:
q
2
,. = yh
1
[ cos
2
IX + tg
2
( 45 - ) sin
2
a J ;
(19.15)
q3,. = y (h1 + h2) [ cos
2
a + tg
2
( 45 - ) sin
2
a J.
(19.16)
I dijagram tangencijalne .komponente pritiska na
kosu povrinu je tako isto trapezast.
Potisak na zid silosa se po teoriji
Jansena-Kenena, prema kojoj se pretpostavlja
a) celokupno rastresito telo u silo su se nalazi u
naponskom stanju ravno-
tee,
b) glavne povrine su u svim rastresitog
tela vertikalne i horizontalne,
e) odnosi glavnim normalnim naponima
- horizontalnim i vertikalnim - su u svim
rastresitog tela predstavljeni prema
J"- = cr z = tg2 (45 - .!_)'
q" (Jl 2
d) pritisak na zid silosa ima dve komponente,
- horizontalnu (normalnu) q,. = cr
2
i vertikalnu (tan-
gencijalnu) koja je jednaka q = j
0
q,., gde je !o koe-
ficijent trenja rastresitog tela o zid.
(Pretpostavke (b) i (d) su
i raspodelu potiska na zid silosa dobi-
jamo reavanjem diferencijalne ravnotee
sloja rastresitog tela u obliku krunog diska debljine
dy (sl. 19.24) koja glasi
Fdq" = yFdy - j
0
q,. Udy,
gde je F povrina preseka silosa, a U
njegov
q.+dq.
Sl. 19.24
Integrisanjem dobijamo izraz za normalni
(horizontalni) potisa.k:
gde su:
F
p= - ;
u
(19.17)
135
Normalni vertikalni pritisak na bilo kom nivou
je
Opti oblik dijagrama pritiska na zid silosa pri-
kazan je na sl. 19.25. Maksimalne pritisaka
dobijamo pri y -+ oo, i one su date izrazima
yp
qhmax =-'
Jo
<pvmax = Y p t g2 (45 + ..!..) .
fo 2
Sl. 19.25
U cilju lakeg prema obrascu
19.17 u gornjoj tablici (19.5) date su
k = 1-e'l.
Merenja u samim silosima, a posebno osmatranja
koja je tokom 1938-39 god. obavio S. G. Tahta-
miev u silosima za itarice u Baku, a i rezul-
tati laboratorijskih ispitivanja pokazali su da obrazac
(19.17) daje rezultate samo onda,
kada se rastresito telo u silosu nalazi u stanju miro-
vanja. Medutim, se otvori izlazni otvor na dnu
silosa, odmah se menja slik.a: i kao i
raspodele pritisaka i po vertikali, k.ao i po periferiji
silosa u vrlo osetno odstupaju od
Tablica 19.5
Za normalnog (horizontalnog) potiska
q,. - prema obrascu (19.17)
'1)
---
l
k
l
1)
l
k
l
1)
l
k
0,02 0, 020 0,50 0,393 0,98 0,625
0,04 0, 039 0,52 0, 405 1,00 0,632
0,05 0, 058 0, 54 0,417 1, 10 0, 667
0,08 0,077 0,56 0,429 1,20 0,699
0,10 0, 095 0, 58 0,440 1,30 0,727
0,12 0,113 0,60 0,451 1,40 0,753
0,14 0, 131 0, 62 0,462 1, 50 0, 777
0,16 0,148 0, 64 0,473 1, 60 0,798
0,18 0,165 0,66 0,483 1,70 0,817
0, 20 0,181 0,68 0,493 1,80 0,835
0,22 0, 197 0,70 0,503 1,90 0,850
0,24 0,213 0,72 0,513 2,00 0, 865
0,26 0,229 0, 74 0,523 2,20 0,889
0,28 0,244 0,76 0, 532 2,40 0,909
0, 30 0,259 0,78 0,542 2,60 0,926
0, 32 0,274 0,80 0,551 2,80 0,939
0,34 0,288 0,82 0,559 3,00 0,950
0,36 0,302 0,84 0, 568 3, 20 0, 959
0,38 0,316 0,86 0, 577 3,40 0,967
0,40 0,330 0,88 0, 585 3,60 0,973
0,42 0,343 0,90 0, 593 3, 80 0,978
0,44 0, 356 0,92 0,601 4,00 0,982
0,46 0,369
l
0,94 0,609 5,00 0,993
0,48 0,381 0,96 0, 617 6,00 0,998
l
8,00 1,000
vrednosti, po teoriji Jansena i Kenena.
Maksimalne vrednosti horizontalnog potiska mogu biti
i dva do tri puta od teoretskih
Da bi se u postupak. unele potrebne
korekcije, uz obrasce Jansena i Kenena se uvode
koeficijenti-popravke, od jedinice. Prema radu
[39] pri donje zone silosnih zidova na
sektoru od 2/3 visine silosnog zida, se hori-
zontalni potisak, prema obrascu (19.17)
tako, to se on mnoi koeficijentom 2. Istim tolikim
koeficijentom se mnoi i vertikalni pritisak pri pro-
dna silosa.
Kod silosa za sve vrste itarica, namenjenih
ishrani, pri dna i naj nie zone zidova
u visini 0,15 h od ukupne visine, k.ao i pri
navanju silosa za ugalj (po celoj visini), - popravni
koeficijent se ne uvodi u
Da bi se dobila nor-
mativni pritisci se mnoe koeficijentom preoptere-
n = 1,3.
19.2. PODZEMNIH
19.2.1. svojstva i
karakteristike tla
Vrste i sastav tla
Pod terminom tlo (ili tle) podrazumevaju se gor-
nji geoloki slojevi zemljine k.ore. Oni se dele na
stenovite i nestenovite ( dispersne).
Stenovita tla imaju strukturu, jer su im
kruto povezane; ona se javljaju
u prirodi ili kao masivne stene ili pak. u vidu slojeva
sa pukotinama.
Nestenovita tla se sastoje od mineralnih
delova (a ti predstavljaju skelet tla) kojih
postoje izvesne manje ili upljine - pore,
koje mogu biti ispunjene vodom ili gasovima. Fi-
svojstva nestenovitih tla zavise od
svojstava tih komponenata, od njihovog kvantita-
tivnog odnosa i od uzajamnog delovanja.
Nestenovita tla se dele na osnovne
vrste:
krupnozrna tla, koja nisu povezana cementova-
njem i sadre preko 50% (po teini) drobine efuzivnih
ili sedimentnih stena sa zrnicma, od 2 mm;
peskovita tla su u suvom stanju rastresita; ona
nemaju osobinu a u sebi imaju manje od
50% zrna preko 2 mm;
glinovita su koherentna tla sa svojstvima
nosti.
Stenovita tla se, prema svom poreklu, dele na
efuzivne, metamorfne i sedimentne (talone), a
dalje se dele i prema stupnju isprepucalosti, prema
na pritisak, prema tome, da li su i koliko su
rastvorljiva i prema stepenu razmekavanja u vodi.
Krupnozrna tla se dele prema zrna na
ljunak i pesak, a pesak se dalje deli na ljunkoviti,
krupni, srednji, sitni i prainasti pesak.
Prema stupnju vlanosti, i peskovita tla
mogu biti malo vlana, vlana i vodom.
Prema svojoj zbijenosti, odnosno koefi-
cijenta poroznosti, tlo se deli na zbijeno,
srednje zbijeno i rastresito.
Glinovita tla se, prema indeksu WP,
dele na glinoviti pesak, (l ::::;; wp ::::;; 7), peskovitu
glinu (7 ::::;; WP ::::;; 17) i glinu (WP > 17).
Po svojoj konzistenciji, gline mogu biti tvrde,
i meke, a peskovite gline mogu biti jo i
polutvrde, meko i
-meke. k;riterijumi, kojima se
vrste i stanja tla nalaze se u sovjetskim normama i
pravilima SNiP II-B.1.62.
Naponi i sleganja tla
Zavisnost pritiska
(lokalnog p i sleganj a s povrine neste-
novitog tla prikazana je na sl. 19.26. Kao to se na
slici vidi, osim sleganja ispod samog
zapaaju se i sleganja van povrine,
koja se sa ud .ljavanjem od g.ase bre od
vertikalnih pomeranja povrine homo-
genog i izotropnog poluprostora; t o odstupanje je
izrazito kod peskovitih tla.
Sl. 19.26
Krivolinijski dijagram zavisnosti pritiska
p na povrinu tla i njegovog sleganja s pod optere-
moe se uslovno razdeliti na tri deonice,
koje odgovaraju trima stadijima otpornosti tla (sl.
19.27).
Prva od tih deonica, O - l predstavlja stadijum
zbijanja tla koje se vri priblino po linearnom za-
konu odnosa p i s. Deonica l - 2 prikazuje
stadijum smicanja tla, pa ta deo-
nica ima izraziti k;rivolinijski karakter kojim se
prikazuje odnos p i s. deonica, koja
od 2 stadijum loma tla, kada
deformacije smicanja naglo rastu i se zavra-
vaju time, to se tlo istiskuje ispod po-
vrine.
Sl. 19.27
Ukoliko se opit ne dovede do kraja (tj. do sta-
dijuma loma), sleganja nakon
ostaju, i to u oblasti povrine, dok van
te povrine sleganja skoro potpuno
Sl. 19.28
Na gornjem prvom crteu (19.28a) prikazan je
dijagram sleganja (sa petljama histerezisa) pod po-
novljenim Ukupno sleganje se for-
mira od prolaznih i trajnih
sleganja. Na drugom crteu (19.28b) su date sume
ordinata dveju krivih, od kojih jedna prikazuje pro-
lazna sleganja sp, a druga trajna sleganja st.
Krive kasnijih u dijapazonu ranije
primenjivanih su sk;oro pravolinijske i
razvijaju se pod manjim nagibom, od krive prvog
to se da se pod prvim
tlo zbije i poto se ponite
otri kontakti tako da strukturni
elementi dospevaju u stabilnije poloaje. Pri zbijanju
i stvrdnjavanju zemlje pod koja ne
prevazilaze prethodna je
da su trajne deformacije sve tako da se zbijeno
tlo po svojim svojstvima pribliava
telirna.
modeli tla za
Kada se eli obaviti u cilju
napona i deformacija nekog tla, tada se ne razmatra
to tlo samo, njegov model,
19.2. PRORACUN PODZEMNIH
137
koji mora da odraava osnovna svojstva
datog tla, ali je od nekih drugostepenih
detalja, koj i se kao nevani mogu zanemariti.
Raznolikost pojedinih vrsta tla i njihovih svoj-
stava, povezanih sa uslovima pod kojim su te vrste
tla nastale i ta se kasnije sa njima deavalo, - zahte-
vala je da se modela,
i to ;
- model kontinualne sredine i ne-

- model sredine sa zrnastom strukturom,
- model povrine koja se lokalno deformie
(Fus-Vinklerov model) i jo neki komb ino-
vani modeli.
Pri temelja i podzemnih gra-
se primenjuju ili Fus-Vinklerov model
ili pak model homogenog i izotropnog
poluprostora. Ovde naglasiti da t a
dva modela daju rezultate koj i se u velikoj
meri razilaze.
Kada se radi sa Fus-Vinklerovim modelom
koristi se, kao karakteristika, koeficijent
otpora k (koeficijent posteljice), dok se u
drugom koriste : modul deformacije E
0
i
Poasonov koeficijent fLo
koeficijenta <;>t-
pora k stenovitog tla moe se u prvoj aproksimaciji
uzeti (zavisno od .koeficijenta J) prema
obrascu
l
k= 50 f1.j (19.18)
Tablica 19.6
Orijentacione vrednosti karakteristika
deformabilnosti tla
Modul deformacije
Koeficijent
Vrsta tla posteljice
E
0
kgfcm
2
k kg/cm
3
Bazalt
75 10' - 95 lO' 800- 1200
Granit, porfir, diorit 50. 10' - 80. lO' 500 - 900
Gnajs 40 lO'- 80 10' 350 - 500
10 . 10
3
- 30 . 1 o 80 - 250
(kompakt-
ni), dolomit i
kriljac 15 ' 10
3
_ . 70. 10
3
40-80
Glineni 30 . 1 o - 40 . 10
3
20-60
T uf l 000 - l 0.000 10 - 30
Krupni komadi ka-
mena (obluci) 500 - 1000 5- 10
Krupni i srednje
krupni pesak 330 - 460 3 - 5
Sitni pesak 240 - 370 2 - 4
Prainasti pesak 100 - 140 l - 1,5
Tvrda glina 1000 - 2000 10 - 20
glinovito tlo 80 - 350 1 - 4
Poasonov koeficijent !lo se uzima sa vr ednostima:
za st enovito tlo . . . .. ......... ........ 0, 20
za kamenito tlo sa krupnim . . 0,27
za peskove i glinoviie peskove ...... .... 0,30
za peskue, peskovite gline i sl. . . .. : ... 0,35
za gline ......... .. ........ ... ........ 0,42
gde je. (1. koj iJU se odraava stupanj ispre-
pucalosti stenovitog tla, koji se uzima da je 0,8 ili
1,0 ili 1,2 - respektivno za stenovita tla velike, srednje
ili male isprepucalosti.
Orijentacione vrednosti koeficijenta k i mo.dula
deformacije E
0
za tla (koja se u praksi naj-
javljaju) date su u donjoj tablici
Za zemljane nasipe, modula
deformacija i koeficijenata posteljice treba smanjiti
za 2 do 3 puta, pa i vie od toga. Za slojeve zemlje,
koji lee na znatnim dubinama, tako da su bili izlo-
eni vrlo velikim pritiscima od gornjih slojeva, .vred-
nosti E
0
i fLo mogu biti i od vrednosti, datih u
tablici 19.6.
tla
nestenskih tla zavisi od njihove otpor-
nosti na smicanje, koeficijenta
smicanja ili koeficijentom Ovaj poslednji koefi-
cijent predstavlja vrednost odnosa
T ablica 19.7
Orijentacione vrednosti karakteristika stenskih masa
Vrstastene
bazalt, kvarcit,
Zapre-
minska
teina
Yo t /m
3
Ugao unu-
tarnj eg
t renja
cp stepeni
KOefi-
cijent-

j
porfirit i gabrodiorit . . . . . . 2,8- 3 87 20
Vrlo granit, kvarcpor-
fir, kvarcit, kvarcni kriljac,
i 2,6-2,7 85 15
granit, vrlo pe-
i konglomerat 2,5-2,6 82 30' l O
Nedovoljno granit,
i mra-
mor, dolomit, piriti. . . . . . . . 2,5 80 8
. . . . . . . . . . 2,4 . 75 6
Peskoviti kriljac, kriljasti
. . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,5 72 30'
glineni kriljac, sla-
biji i slabi
konglomerat . . . . . . . . . . . . . . 2, 8 70 4
Slabiji kriljac, zbijeni lapor,
raspadnuti . . . . . . . . 2,5 70 3
Meki kriljac i
kreda, gips, kamena so, pro-
mrzla zemlja, antracit, lapor,
cementovani ljunak, zemlja,
pomeana sa kamenim ko-
madima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,4 65 2
Raspadnuti kriljac,
kameni ugalj, zbijeni ljunak
ili tucanik, zemlja, pomeana
sa tucanikom, glina 1,8-2 60 1,5
Kameni ugalj srednje
zbijena glina ..... ! . . 1,8 60 l
Meki kameni ugalj, ljunak,
glinovito zeml jite, les . . . . 1,6 40 0,8
Slabo glinovito zemljit e,
vlani pesak, humusna zem-
lja, treset . . . . . . . . . . . . . . . . l ,5 30 0,8
Pesak, sitni ljunak, zem-
ljani nasip, iskopani ugalj . . 1,7 27 0,5
Blatnjava tla .. .. .. .. .. .. 1;5-1,7 9 0,3
napona 't'gr i normalnih napona cr koj i deluju na pos-
matranoj maloj povrini:
't'gr e
f = - = tg rp + - , (19. 19)
(J (J
gde je rp ugao unutarnjeg trenja, a e je kohe-
zija datog zemljita.
Kod nekoherentnih tla je e = O i f = tg rp.
Kod stenskih masa koeficijenata
zavise od njihove na pritisak Rprlt. i uzima se
da je f = 0,01 R prlt. Ostale
ro, rp i f date su u tabl. 19.7.
Kod koherentnih tla f predstavlja pro-
menljivu jer zavisi od napona cr.
u praksi se uzima da je f
konstantna.
19.2.2. Pritisak tla na podzemne gra-

Naponsko stanje tla pre i posle izvrenja
zemljanih radova
Pre no to se izvri isk;op i pre izgradnje pod-
zemne tlo se u svom
masivu nalazi u stanju prirodne ili ravno-
tee, pod delovanjem sopstvene teine. Pri tome,
na dubini z u masivu tla ( 19.29.) deluju na-
poni pritiska, i to:
vertikalni
i horizontalni
gde je y
0
(19.20)
(19.21)
srednja zapreminska teina gornjih
slojeva tla,
koeficijent pritiska tla pri
uslovima prirodnog,
stanja.
Sl. 19.29
Obavljanjem isk;opa, - bilo otvorenog, bilo to
podzemnog - menjaju se uslovi ravnotee masiva
tla, usled se javljaju u tlu deformacije, k;ao i
preraspodela napona. Pritisak zeml je na podzemne
se menja i biva od pritiska u nedir-
nutom stanju masiva na istoj dubini, jer pre svega,
ima krutost od krutosti tla, a
drugo,- tokom vremenskog perioda otkopa
i izgradnje objekta u tlu se izvre pomeranj a;
najzad, kao razlog se javljaju zazori k;oji uvek
postoje i okolnog tla, koji
izvesna pomeranja i promene u masivu
tla.
Pritisak, t o ga tlo vri na zavisi od
dubine na kojoj se ona temelji kao i od njene krutosti,
a zavisi i od vlanosti i zbijenosti tla nad podzemnom
a najzad, i od tog ob-
jekta. Pri tome treba razlikovati tri osnovna

se nalazi pod nasipom (sl. 19.30a),
a je ili postavljena neposredno na povrinu
otkopane zemlje ili u sasvim malom iskopanom
kanalu, dimenzije su neznatne prema irini isko-
panog kanala. Posle je objekat zatrpan zemljom.
Tako se polau propusne cevi ispod putnih
nasipa;
u z'skopu ili rovu (sl. 19.30b), k;ada se
ona polae u otvoreni otkop, je irina u
sa dubinom iskopa relativno mala, a bokovi tog is-
kopanog rova su manje ili vie posle se
prostor pored i nad njom zatrpava zemljom.
Tako se polau vodovodne cevi, kanalizacioni
kolektori, i sl.;
a) b) e)

T l
l .
t A 1

Prirodno tlo
. . . " ..
Prirodno tlo
Sl. 19.30
izvrena na zatvoreni (sl. 19.30c)
kada se masiv tla ne remeti otk;opom s povrine; taj
rada se primenjuje pri tunela, ili pri
polaganju cevovoda bez iskopa rovova.
Pritisak tla na podzemnu ne ostaje
nepromenjen, se menja - zato to se menjaju i
temperaturno-vlanosni uslovi a i zato, to se u na-
sutoj zemlji vri sleganje i druga pomeranja. Pritisak
tla na raste tok;om vremena i
dosee svoju maksimalnu kroz izvestan
vremenski period, posle pogdekad dolazi i do
izvesnog opadanja pritiska.
Pri pritiska t la na podzemnu
tlo se tretira ili kao ili pak kao
rastresita sredina.
Prvi model se primenjuje onda,
kada su naponi u masivu tla posle obavljenih zemlja-
nih radova znatno manji od napona, pri
kojima dolazi do loma. Ako pak u nekim najnapreg-
nutijim partijama tla dolazi do loma, onda se prime-
njuje model rastresite sredine, koja se
nalazi u ravnotei.
Pritisak; na podzemnu koja se nalazi
ispod nivoa slobodne podzemne vode, se
k;ao istovremeni i pritisak; tla u suspendo-
vanom stanju i vode. Pri tome se u uzima
najnepovoljniji nivo podzemne vode.
19.2. PRORACUN PODZEMNIH 139
Pritisak na podzemnu nestabilnih,
vodom zemljanih materijala (npr. ivog
pesk,a) nalazi se prema zakonu.
Pri podzemnih po
prvom stanju (loma), normativna opte-
se mnoe koeficijentima n,
koji su dati u donjoj tablici 19.8.
Tablica 19.8
Vrednosti koeficijenata n

Sopstvena teina konstrukcija:
l a) montanih ... .. ................. .. ... .
b) monolitnih ........................ . .
Pritisak vode ................ . .. .. .. . ... .
Vertikalni pritisak tla:
a) na i putne tunele pri nastanku
n
1,1
1,2
1,0 i 0,9
svodova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l ,5
b) isti ali od teine celokupne dbljine
mase tla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1, 1 i 0,9
e) na gradske tunele i podzemne
prolaze, kao i na cevovode pod
nasi pom ili u rovu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,2 i 0,9
Horizontalni aktivni pritisak tla:
a) na tunele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,2 i 0,8
b) na cevovode pod nasipom ili u rovu... . 1,2 i 0,9
Pokretno na povrini zemlje:
a) od automobilske kolone . . . . . . . . . . . . . . . . 1,4
b) od pritiska ili transportnih guse-
nica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,1
e) od vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,3
d) od peaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1, 4
t ih koeficijenata manj e
od jedinice odnose se na kada dato opte-
smanjuje ukupno delovanje.
Pri podzemnih sa
dopunskim
ma, ili specijalnim kombinacijama uzi-
maju se koeficijenti 0,9 odnosno 0,8.
Pritisak zemlje na konstrukciju pod
nasi pom
Ako krutost . ne prevazilazi krutost
nasipa kojim je ona zatrpana i okruena, onda izrazi
za normalnu i tangencijalnu komponentu normativnog
pritiska na ma koju gornjeg svoda cevi prema
teoriji ravnotee rastresitih tela glase (sl.
19.31):
a = y
0
z (cos
2
ex + .. sin
2
ex); }
T = YoZ .. ) sin ex cos ex,
(19.22)
&de je y
0
zapreminska teina zemlj anog nasipa, z je
dubina posmatrane od povrine nasipa, ex je
ugao, koji zaklapa normala na povrinu podzemne
u posmatranoj sa vertikalom, a .. je
koeficijent aktivnog potiska nasipa :
.. = tg2 ( 45 - tp/2), (19.23
gde je tp ugao unutarnjeg trenja nasipa.
Komponente potiska na donji svod
izraavaju se t ako isto obrascima (19.22), ali se u
njih sad uvodi jo i mnoitelj c.v koji se nalazi iz
obrasca
(
. tg tp )2
c.v =
1
+ tg e
(19.24)
' A R
Sl. 19.31
Rezultanta pritiska na gornju polovinu
vine (cevi) jednaka je teini zemljanog nasipa, to
lei iznad a kada je u obliku
krunog cilindra, onda je
(19.25)
Rezultantu aktivnih pritisaka na obe polovine
cevovoda krunog preseka, tj. silu koja
se prenosi na podlogu, obr asca
R = y
0
HD
1
(At .- A2 D
1
).
H!
(19.26)
gde je H visina nasipa iznad gornje ivice cevi, a D
1
je njen spoljni
parametara A
1
i A
2
, zavisne od veli-
.. date su na dijagramu sl. 19.32.
Sl. 19.32
i4o 19. PRORAUN: KC>NsTiiuKcriA KOJE SARADUJU SA TLOM
ak;o )e krutost od kru-
tosti zemljanog nasipa, on::da pritisak na
biti od teine nasipa iznad nje. Rezultanta do-
punskog ravnomernog vertikalnog pritiska na gornju
pol,ovinu usled koncentracije pritiska data
je donjim izrazom
(19.27)
gde je K,. koeficijent koncentracije pritiska tla u na-
sipu (koji se nalazi iz gornje polovine dijagrama na
sl. 19.33, zavisno od odnosa HfD
1
i od pro-
izvoda Sx), x je koeficijent istupanja; tj. odnos istu-
iz osnovnog dela h cevovoda prema njegovoj
irini, a S je koeficijent, koji zavisi od krutosti pod-
nonog tla ispod cevovoda.
0
---.-!,o!!.
B st:
Sl. 19.33
koeficijenta S biti:
'' . '
S = 1,0 kada je podnono tlo vrlo kruto (stena
ili teme.lj na ipov.ima), .
S = 0,7 kada je podnono tlo kruto
od krupnijih komada kamena; ijunkoviti peskovi,
krupni ili srednje zrna, zbijeni; zatim glina-
viti peskovi tvrdi; gline i gline, tvrde i
pol utvrde),
S = 0,5 kada je podnono tlo zbijeno (ljunko-
viti pesak srednje zrna, srednje zbijen; sitni
pesak, zbijen; glinoviti pesak gline
i gline
S ='= 0,3 kada je podnono tlo' popustljivo (ljun-
koviti pesak, krupan ili srednje rastresiti;
sitni pesak, srednje zbijenosti; prainasti pesak, zbi-
jeni; glinoviti pesak r.astresit; peskovita glina i meko-
glina) ;
l
S d O kada - je po.dnono tl() vrlo popustljivo
(sitni, rastresiti pesak; praitiasti pesak srednje zbijen
ili i rastresiti 'pesk'ovite gline i gline i vrlo

Kod cevovoda se dopunski vertikalni
pritisak na uzima u obzir:
pritisak qb se iznalazi prema obrascima
(19.22) bez koncentracije pritisaka, a
moe se i prikazati dijagramima, prikazanim na sl.
19.34, pri su ordinate:
(19.28)
(19.29)
A.ko se eli da se neto uprosti, moe
se usvojiti ravnomerni pritisak prema
ObUKU ,
= (
3
+ D1 )
qb sred
4
H >
(19.30)
ili, jo i prostije
(19.31)
U stadijumu rada tla vae obrasci
(19.22) do (19.24), ali ako se radi o
potiska, tada treba polaziti od
koeficijenta potiska
kome odgovara uslovni

ugao unutarnjeg trenja
. l- ( )
Cflusl = arc sm . 19.32
" l
Osim toga, koeficijent koncentracije pritiska iem
ljanog nasipa se s_ada uzima prema na
sl. 19.35, u zavisnosti ' od Poasonovog koeficijenta !L
i od parametra n koji se dobija }z obrasca
D
1
+ E
0
(.!_)
3
b
0
E r:r
n = (19.33)
.; 1 + 2x Eo .. . .
I_R
Sl. 19.34

gde je b
0
irina povrine cevovoda, E
0
je
modul deformacije podnonog tla, Enas je modul de-
formacije nasipa, a x je odnos dela cevo-
voda van leita u odnosu na njegov spoljni
Kod vrlo krute moe se. uzeti da je
E= co; pa je tada -
. D .
_
1
(19.34)
, _ b
0
(l 2x
19.2. P.RORACUN. PODZEMNIH
141
od dijagrama na sl. 19.35 i obrasca 19.34
mogu se. koefici-
jenta Kn za kruti cevovod, date u donjoj tablici 19.9:
Tablica 19.9
Kn
Podnono tlo

Stenovito . ... . .... ... 1,5
Kruto o o . 1,4
Zbijeno .... . . . ....... 1,25
Popustljivo o o. o 1,1
Vrlo popustljivo . ..... 1,0
Oslanjanje
l
pobolj- l
a no
1,5
1,45
1, 3
1,2
1,0
na
temelju
1,6
1,5
1,4
1,25
1,1
Kada se cevovod samo malo upusti u dno rova,
tj . kada je koeficijent x mali, smanjuje se i vrednost
Kn. No ipak, njih nikako ne treba uzimati sa vred-
manjom od jedinice, - isto onako, kao i kod
-cevovoda.
Pritisak zemljanog nasipa na
u iskopu (rovu)
-
'Rezultanta vertikalnog _pritiska na
u rovu se prema obrascu
(i9.35)
. ' ...
gde je. H visina nasipa iznad gornje ivice
a K, koeficijent vertikalnog pritiska nasipa u rovu;
zavinog pd odnosa If/B.,, koji .se .dobija iz donje
polovine dijagrama na sl. 19.33. Pri tome treba znati
'
'
.D'---.,. .
lt
Sl,:
- ' . ------ ..... j .. l
.... ;
/.' .
r " ,_-..;
\.
da se kriva l Odnosi na peskovita tla, a kriva 2 na
glinovita. Slovo B irinu rova na nivou
povrine zemlj er- irinu rova,
a je koeficljent, :koj-im.''se istovremenost
i zajednitvo deformacije cevovoda i zel'l}.lje koja se
nalazi cev_U oblinje p_ovrme useka
rova:
. (19.36)
Gore je a debljina cevovoda, r je polu-
srednje povrine -cevi; -x je koeficijent istaka
cevi van svog leita, E je modul materi-
jala cevi, En je. modul deformacije nasipa, koji se
dobija iz_ donje tablice ( i9)0) :
Tablica 19.19
Vt-ednost modula deformacija dobro zbijenog nasipa En
l
deformacije
od koga je nasip En u kg/cm
Srednje krupan i krupan pesak .. --
Sitan pesak .... .. .. . .. ... ... .
Prainast l'esak ... . ........... .
pesak i peskovita-glina . .
Giina . . . ........ : . ........ .. .
170
120
50
60
40
potisak rasutog tla u uzanim rovovima se
ili potpuno zanemaruje, ili se pri dobro zbijenoj
zemlji (kojom je rov zatrpan) uzima sa
od 1/5 vertikalnog pr_itiska.
Vertikalni pritisak na u irokom rovu
ne sme da pritisak na
vinu u nasipu. Ako prema i 'ispadne druk-
primenjuje se pritisak prema obras-
cima za u nasipu.
Pritisak tla na pri iskopu i na
oblogu tunela
Pojava oblasti pa i loma
u nekim vrstama tla, - prvenstveno u
-prouzrokuje sleganje kroville koja se'nalazi
iznad ako je tunel dosta irok.
(\
.,
. li takvim vertikalni _pritisak na pod-
zemnu koja se na. dubin:i:od.J25
do 5{) metara ispod povrine, u glinenim tereni.t:ni
moe : da . dostigne, prema merenjima tog pritiska i
punu tein.u celokupne krovine, a ako se radi o sten-
skim masama, 6nda je taj pritisak neto manji, i
iznosi 70-80% od ukupne teine.
_ U nekim drugim vrstama, na primer u peskovi-
tom tlu, oblast poreineeaja ne mora dopreti .do: po-
vrine, jer se nad formira prirodni ras-'
svod, : za koji se uzima da je
obl-ika .(sl. 19.36).
U tom se smatra da na deluje
pritisak onog dela tla, koji se nalazi ispod
svoda, a ta oblast je ravnima klizanja.
Raspon L takvog svoda ispod koga deluje pri-
masa i njegovu visinu h
1
nad gornjom ivi-
com potkopa nalazimo prema obrascima M. M. Proto-

D,:, :45- } (!
9
.3?)
2j
gde je D
1
irina ili potkopa, izraena u met-
rima, h je visina ili potkopa, u met-
rima, rp je ugao unutranjeg trenja u stepenima, a j
je koeficijent tla (stene) kojim se uzima u
obzir ne samo unutarnja otpornost prema ruenju,
i vrsta slojevitosti, stupanj isprepucalosti, pa naj-
zad i na koji se ob2vlja potkop i kako se tunel
gradi.
Usvaja se da su i brdski pritisak na
kao i kasnije na tunelsku cev ravnomerno podeljena
a rezultante tih pritisaka se iznalaze prema
obrascima:
za vertikalni pritisak
Qv = YohlDl,
za horizontalni potisak:
Qb = y
0
D
1
(h
1
+ 0,5h) tg
2
( 45o-
gde je y
0
zapreminska teina tla.
(19.38)
(19.39)
karakteristika y
0
, rp i j za tla
su date u tablici 19.7.
Razdaljina od temena svoda pritiska do dnevne
povrine ili do kontakta sa slabim materijalom ne
sme biti manja od visine svoda pritiska. U suprotnom
- kao i onda, kada nema da se
svod formira, - za normativno verti-
kalno se uzima da je jednako teini
vog sloja krovine, a rezultanta horizontalnog
potiska Qb se izQalazi prema obrascu:
Qb = Yrfioh tg
2
( 4So- )
(19.40)
gde je H
0
debljina krovine (u metrima) iznad ose
tunela, svedena na zapreminsku teinu sloja y
0
tla
kod ose tunela.
Brdski pritisak na oblogu paralelnih tunela -
kada postoji formiranja iznad oba pot-
kopa samostalnih svodova pritisaka, se za
svaki tunel ponaosob. ako pri datim dimen-
zijama svakog od potkopa kao i nenaruene stene
njih i svojstava ste:-e, nije
da se iznad svakog pojedinog potkopa for-
mira samostalni svod, onda se pritisak na oblogu
tako, to se polazi od postavke da iznad
njih postoji jedan svod pritiska.
Aktivni potisak tla sa podine potkopa ("nadi-
manje") usmeren od dole na gore,. nastaje usled
istiskivanja tla ispod zidova tunelske obloge
pod delovanjem vertikalnog i sopstvene
teine tunelske obloge (sl. 19.37).
Sl. 19.37
RezuLtanta potiska (uzgona) tla sa podine otkopa
je data obrascem:
R = Yo (.!L)2 '
2 Yo 1-

gde je q pritisak tuneskog zida na temelj.
(19.41)
Za aktivnog pritiska na
potkopa krunog preseka, na
osnovu teorije ravnotee, predloio je K.
V. Rupenejt obrazac:
(Kr oHo + _e_) exp (- 1t tg rp) - _e_, (19.42)
tg rp tg rp
gde je H
0
dubina ukopanosti sredita potkopa od
dnevne povrine terena, y
0
je zapreminska teina tla,
rp je ugao unutarnjeg trenja tla, e je kohe-
zija, a K je koeficijent koncentracije pritiska, koji
iznosi: za pesak 1,0-1,3, za glinu 1,8- 2,0, za kri-
ljac 1,5-1,8.
Pritisak se smatra kao ravnomerno raspodeljen,
a pravac delovanja kao upravan na povrinu
Pritisak tla na podzemnu moe biti
reavanjem kontaktnog zadatka teorije ela-
za poluprostor sa poduprtim otvorom.
Ako je potkop krunog preseka i horizontalne
ose, a njegova osa se nalazi na dubini H
0
od povrine
terena, normalni pritisak na tunelsku oblogu iznosi :
y
0
H
0
[ 1 + ( 1 l ) ze]
qo = - 2 - A + (l-so) B + e cos ,
(19.43)
gde je:
A = 1 + Eo . l + !.1. p2 - l - 2{.1. ;
E 1 + !.l.o 1 - p2
B = l + E
0
l + !.1.
E (l + f.l.o) ( 5 - 6(.1.
0
)
D
--- ,
( l - p2)4
5 - 6{.1.
0
E
0
1 + {.1. D .
G = +- ,
4 - 6(.1.
0
E (1 + {.1.
0
) (4 - 6(.1.
0
) (l - p
2
)"
D = 3 - !.1. + 4 (3 - 4{.1.) p2 - 6 (1 - 2{.1.) p
4
-
- 4p
6
- (S - 6(.1.) p
8
,
gde su: e polarni ugao, k;oji se o nava od verti-
kalnog tunelske cevi, a je koeficijent
potiska. E i fJ. su modul i Poasonov
koeficijent materijala od k;oga je
a E
0
i fJ.o su modul odnosno Poasonov
koeficijent tla. Oznaka p predstavlja odnos
cevi: p = r
0
/r
1

Kada je tunelska obloga relativno tanka, onda
se pritisak; na nju tako da se moe uzeti
da je ravnomerno raspodeljen po obimu i iznosi
(19.44)
Pritisak tla kao prostorni zadatak
Uzima se da se pri sleganju k;rovine,
od tla, iznad podzemne krune
osnove, formira prirodna k;upola, te da na
deluje teina onog dela tla k;oja se nalazi unutar te
k;upole, a da kupola ima oblik rotacionog paraboloida
(sl. 19.38 a).
Sl. 19.38
intenzitet vertikalnog pritiska na gra-
deluje po osi k;upole i on iznosi
Yoa
qv =J,
(19.45)
gde je a kupole (k;oji moe biti i
od osnove a j je koeficijent
k;oji se uzima iz tablice 19.7.
Uk;upno na se
sa teinom tla koje se nalazi ispod povrine kupole;
ono je dato obrascem:
3
Q
= 1tYoa
v 2f .
(19.46)
potisak tla qb na zidove vertikalnih otkopa
(ahti) iznalazi se kao pritisak u masivu pre
njanja otkopa, ili pak k;ao aktivni pritisak; po teoriji
ravnotee, u sk;ladu sa zapreminsk;om tei-
nom i uglom unutarnjeg trenja svakog sloja. Pri tome
se vodi o neravnomernosti raspodele
potiska prema shemi, prikazanoj na sl. 19.38 b.
Pritisak (ili potisak;) podzemne vode se smatra
da je ravnomeran i usmeren normalno na povrinu

Pritisak na od sa
povrine zemlje
Pri tunela i cevovoda, k;oji idu
ispod puteva i autoputeva, prelazno na-
stalo pod treba uzimati u obzir, i to
od automobilske kolone prema sovjetskoj shemi N-30
ili pak od jedne transportne jedinice na
prema shemi NK-80.
Kod cevovoda, koji se ispod terena,
gde se moe kretanje automobila i kamiona,
treba sa od automobilske ko-
lone po shemi H-18 ili od po shemi opte-
NG-60.
Ako je gornja ivica na dubini od
1,20 m ispod povrine zemlje, ili i vie od toga, onda
se moe da normativno vertikalno optere-
od automobilske kolone iznosi 2 t /m
2

Na mestima gde je kretanje automobila nemo-
treba u analizu na podzmeni cevo-
vod i prelazno od ljudske navale
sa 500 kg/m
2

Ako cevovod ili tunel prolazi ispod
pruge, tada se mora sa normativnim opte-
koje odgovara kategoriji te pruge,
s tim da ono nik;ako ne srne biti manje od S 14.
U pogledu koeficijenta pokretnog op-
za povrine zemlje treba postupati na sle-

- ak;o je gornja tvtca na dubini od
O, 7 m ili i dublje, a te je dehela
bar 0,5 m, smatra se da koeficijenta ni
nema (ravan je jedinici) a ako je nasip nad
samo 0,25 m, u se uzima koeficijent u vred-
nosti 1,3.
Za debljine nasipa (0,25-0,70 m)
usvaja se koeficijent koji se dobije inter-
polacijom 1,3 i 1,0.
Za prenoenja pritisaka sa
zemljine povrine, kroz nasip, do podzemne
vine, primenjuje se rasprostiranja
pod uglom od 30, ili - to je bolje -
obrazaca iz teorije za vertikalna optere-
u poluprostoru.
Na crteu 19.39 je dat dijagram koga
se iznalazi intenzitet vertikalnog
pri dubinama gornje povrine podzemne
nastalih od normativnih povrinskih
pokretnih (prelaznihJ Uticaj kolovozne
konstrukcije na putu ili gornjeg stroja na
pruzi uzima se u obzir tako, to se kolovoz (ili pruni
zastor) svedu na sloj tla ekvivalentne debljine.
144 19. P RORACUN KONSTRuKCIJ:A KOJ.;E SARA:DUJU SA TLOM
. Maksimal ni intenzitet pritiska na u t/m
O 0.2 0,5 0,8 t 12 !,If f6 1,8 2 22 21f. 2,& 2,8 J 32 31f. J5 38 ll lr2 M . +.8 f
..
' '
l
'
l
'
'
-
..
----
l--""
-
-
f
;
v---
_.......
. 2
Q;
E
< N-18 /
/ / /"
:>:
:!!

""
.,
e
E
i li
6
7
l
/ /
l ./
l . j-.N-30
l l
l l l
l l
l l l
l ll
l l l
ll
ll
V NG-60 -/
VNK-80
/ 7
/
/ .
v
/
/
/
,-
:
'
-
SI. 19.39
19.2.3. krutih podzemnih
krunog
preseka
Raspored reakdja .
Unutarnj e sile i momenti,: koji nastaju u delo-
vima pod utfcajem ovih ili onih optere-
zavise - razume se - od rasporeda
kih reakcij a, .a to dalje zavisi od toga, kako se
vina oslanja na .svoju podlogu.
Ovde se .konkretno radi o cevima krunog pre-
seka, koje se. - kada se pos-tavljaju na ravnu, krutu
podlogu (sl. 19.40a)- .Jslari.jaju svojom najniom iz-
vodnicom, preko koje se i ostvaruje reakcija.
Ako se naleganje vri na profilisanu
povrinu, na krutoj podlozi, a koja
odgovara spoljnoj povrini date cevi, pri
centralnom uglu oslanjanja 2oc (sl. 19.40 b), - onda
se smatra da je i pritisak cevi -na svoju podlogu, kao
i reakcija ravnomerno ras-
podeljena po irini povrine naleganja cevi na pod-
logu.
U ovom reakcija je data izrazom
R
q =---
. . D
1
sin oc
(19.47)
gde je R rezultanta na jedinicu duine
cevi, a D
1
je spoljrii cevovoda.
. . 'kada je 1!1) = 0,6D
1
, t ada je ugao
2oc 75.
Ako se radi o slabijem tlu na koje se polae
cevovod krunog pi:eseka; onda se moe uzeti da se
reakcija vri po trouglu (sl. 19.40 e) sa
ordinatom
: 2R
(19.48)
, gA=
. Dl Stn oc
Ako je na krutoj cevi ravna stopa iroka
b
0
, onda dij agram reakcije ima sedlast oblik (sl.
19.40 d), pri razlika srednj e i
ordinata biti u t oliko u koliko je podlono tlo
koherentnije i zbijenije.
Ako se pak radi o ili gli-
nenom tlu, onda se moe uzeti da pod stopom
cevi reakcija biti ravnomerno raspodeljena.
Cevovod, poloen na posebno temelj (sl.
19.41 a) moe se posmatrati kao ukljeteni svod (sl.
19.41 b), ali samo onda, kada je sigurno
kruta veza temelja i cevi, a i kada sam temelj
ima dovoljnu krutost. Ako ti uslovi riisu ispunjeni,
onda cevovod - pri izvesnoj svojoj deformaciji
- biti zglobno oslonjen na svoje dve izvodnice na
ivicama .povrine (sl. 19.41 e).
U koliko je kontakt cevovoda i temelja
pouzdano ostvaren na povrini oslanjanja, ali
sam temelj nije dovoljno krut da bi mogao obezbediti
puno ukljetenje, onda se uzima da
reakcije deluju radijalno (sl. 19.40 d), a da su raspo-
deljene prema zakonu
4R cos e
qo = .
D
1
(sin 2<x + 2)
(19.49)
19.2. PRORACUN P ODZEMNIH 145
b}
e)
d)
,,,
Sl. 19.40
Sl. 19.41
Raspodela reakcije ispod stope krutog
temelja je ista onakva, kakva je pod ravnom stopom
samog cevovoda.
Kada se vri priblini ( orijentacioni)
tunelskih obloga, onda se uzima da je reakcija ravno-
merno raspodeljena po duini tunelske cevi.
Unutranje sile i momenti u od

Ako je krunog preseka dovoljno duga
i to pri podjednakim uslovima svog rada, onda se
na njoj vri ravna deformacij a, pa se za
moe izdvojiti samo jedan njen deo, dug jednu mernu
jedinicu. Na taj se svodi
na prstena, koji se nalazi u ravnotenom
stanju pod delovanjem datih i reaktivnih
sila.
R
Sl. 19.42
Prsten se po metodu sila, s tim
da se sile i momenti prenose u
centar, koji se u ovom poklapa sa
geometrijskim centrom krunog prstena.
Kada je prstena prema
vertikalnoj osi preseka, onda se broj nepoznatih sma-
njuje, pa preostaju samo dve: xl i x2 (sl. 19.42).
Uzima se da je prsten oslonjen u svojoj najnioj
A, a to je u stvari isto kao da je polu-prsten
u tom preseku kruto ukljeten .
Prsten se moe i zasebno na svako
od i na delovanje
reakcije, s tim da se potom algebarski
sabiraju unutarnje sile i momenti, nastali usled delo-
vanja ovih ili onih spoljnih uticaja.
Pr i tome - razume se - rezultante
i reakcije moraju biti
sobom po jednake, a delovati na istom pravcu,
ali u suprotnim smerovima.
obrasci za momente savijanja i normal-
nih sila u ma kom preseku krunog prstena krute
svode se na oblike:
M = MRr
N = NR
(19.50)
(19.51)
gde je R rezultanta ovog ili onog r je
srednji prstena cevovoda, a M i N su
koeficijenti, koji zavise od raspodele optere-
i reakcij e, kao i od poloaja posma-
uanog preseka. U tablicama 19.11-19.16 date su
koeficijenata M i N za razne opte-
pri oslanjanja. Ti k<>e-
ficijenti se odnose na tri preseka prste-
na: na presek u sreditu stope (A), na preseke kroz
bokove (B) i na presek u temenu ( C). Pri tome se
momenti savijanja uzimaju kao pozitivni ako deluju
tako, da smanjuju prvobitnu krivinu ose
preseka prstena, a prstenske nonnalne sile su pozi-
tivne ako deluju u smislu zat ezanja.
u vidu da je osne krunice
preseka r manji od r
1
spolj-
Tablica 19. 11
koeficijenata M i N za na podzemnu krunog preseka, oslonjenu na
svoju donju izvodnicu
Shema
rc
ttl
('
Sopstvena teina
B B
\},.,

j A 27frJ
e

Teina pri punjenju B B
l4ro
214rD
1/'(roe
,.,
Vertikalno ravnomerno
.
B- B
24
8
r 1
e
Horizontalno ravnomerno

p
e
('
Koncentrisan o -- t<- - ij'
A
R=P
neg obima, na koji i deluju spoljne sile, moe se u
obrazac (19.50), pri momenata savijanja
usled pritiska tla i od prelaznih povrinskih optere-
- uvesti koeficijent popravke, jednak odnosu
r/r
1
Ako se cevovod oslanja po izvodnici, taj koe-
ficijent se ne uvodi u
Osnovni pritisak tla na u
nasip, prouzrokuje momente i krune nor-
malne sile:
(19.52)
(
- -D1) --
N = Qn N +n H :::::; NQn, (19.53)
gde je
Koeficijent
l
MA
l
Mn
l
-
l
-
l
H n
l
-
Mc NA Ne
0,239 - 0,091 0,080 - 0, 080 - 0,250 0,080
0,239 - 0,091 0,080 0,398 0,069 0,239
l
0,294 - 0, 154 0, 150 - 0,053 - 0,500 0,053
- 0,125 0,125 - 0,125 - 0, 500 0,000 - 0,500
0,318 - 0,182 0,318 0,000 - 0, 500 0,000
l
l
l
-----
koeficijenata M, m, N i n, zavisnih od
koeficijenta potisk;a zemljanog nasipa date
su u tablici 19.12.
Osim toga, moraju se uzeti u obzir i momenti
savijanja, kao i prstenske sile od dopunskog ravno-
merno raspodeljenog prouzrokovanog kon-
centracijom pritisaka kod krute
Od uticaj a ncravnomernog zagrevanj a gra-
krunog preseka nastaju momenti
savijanja
MA = Mn = Mc= a.
1
E
02
(c
1
- to), (19.54)
12
gde je o debljina E je modul ma-
terijala, od kog je a.
1
je koefi-
cijent linearnog irenja, a t
0
i t
1
su
temperature: unutarnje, odnosno spoljne povrine

19.2. PRORACUN PODZEMNIH
147
Za cevovod sa ravnim stopalom, kod koga po-
stoji zadebljanje oA na stopalu, raspored unutarnjih
sila i momenata se menja i razlikuje se od rasporeda
u krunoj cevi sa debljinom o.
Tako su, na primer, kod cevi sa uglom stopala
OA
2oc = 60 i sa odnosom- = 1,7, pri ravnomerno
o
raspodeljenom vertikalnom mo-
menata savijanja
MA = 0,359, MB = - 0,0875,
Mn= 0,091.
na dve
ekvivalentne konc!!ntrisane sile
Da bi se olakalo optere-
to deluju na cevovod, kao i da se
lake usaglase sa nosivosti pa u krajnjoj liniji
Sl. 19.43
i u cilju olakanja samog usvojeno je da
se pri cevovoda sva svedu na
dva linearna ekvivalentna koja deluju u
ravni vertikalnog (sl. 19.43).
Tablica 19.12
koeficijenata M, m, N i n za pri-
tiska tla u nasipu, koji deluje na krunog
preseka, oslonjenu na izvodnicu
e:
w
Koeficijenti

- -
- -
l
NB
-

MA MB Mc NA Ne

- -
mc nA
l
ii n ne
..0 P.
mA mn
'
o
0,294 - 0,154 0,150 - 0,053 -0,700 0,053
0,037 -0,014 0,002 - 0 .. 003 -0,054 0,003
--- ------- --
- - - -----
0,2
0,262 -0,130 0,121 - 0, 100 - 0,500 - 0,050
0,019 - 0,001 -0,010 - 0,034 - 0,054 0,034
----------
0,4
0,216 - 0, 106 0,100 - 0,177 - 0,500 - 0,161
- 0,011 0,012 - 0,015 -0,072 - 0,054 0,072
- - - --- - --- --- --
0, 6
0, 166 - 0,071 0,065 -0,2611 - 0,500 - 0,263
- 0,044 0,033 - 0,035 -0,128 - 0,054 0,128
- --- - -
---- - - - --
0,8
o,104 - 0,038 0,036 -0,368 - 0,500 -0,375
- 0,098 0,051 -0,046 - 0,204 - 0,054 0,204
--- - -----
--- ---
1,0
0,000 0,000 0,000 - 0,500 - 0,500 - 0,500
- 0, 187 0,071 - 0,063 - 0,313 - 0,054 0,313
Pri se uzima da su u sta-
dijumu rada cevovoda ekvivalentna takva
koja izazivaju podjednake po maksimalne mo-
mente jezgra. Maksimalni momenat jezgra pojavljuje
se u istom onom preseku cevovoda, u kome deluje i
Tablica 19.13
koeficijenata M i N za reakcija na podlozi iskopa
Centralni
Koeficij e n t i
--
l
.
l
Shema ugao 2et
-
l
Mn
l
Ma
l
NA N n Ne u stepenima
MA
l
- --------
e
o 0,000 0,000 0,000 0,000 : o,ooo 0,000
- - -

30 - 0,059 0,002 -0,002 0,004 0,000 - 0,004
60 - 0,105 0,007 - 0,007 0,013 0,000 - 0,013
90 -0,136 0,014 - 0,013 0,027 0,000 -0,027
a a
120 - 0,155 0, 021 -0,019 0,040 0,000 - 0,040
/'l.
150 - 0,163 0,026 - 0,023 0,050 0,000
l
- 0,050
Zbijeno tlo
180 - 0, 169 0,029 - 0,025 0,053
l
0,000 - 0,053
-
l
l
lc
o 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000
..... .
30 -0,040 0,001 - 0,001 0, 001 J 0,000 -0,001
l
B
R
60 -0,073 0,003 - 0,003 0,007 0,000 -0,007

B
90 - 0,098 0, 007 - 0,006 0,013 0,000 - 0,013
120 - 0,114 O ,otO - 0,010 0,020 0,000 -0,020

150 - 0,123 0,012 - 0,012 0,025 0,000 -0,025
Slabo tlo
180
l
- 0, 127
l
0,014 - 0,013 0,027 0,000 -0,027
- . -
148
maksimalni momenat savijanja; u broju
taj presek jeste presek A na sredini dna
cevi.
Ekvivalentno svedeno na
centrisane sile je dato izrazom:
(
- - a)
P = = 7t Mmax + N
6
r R,
dve kon-
(19.55)
gde je R rezultanta izvesnog aktivnog
je koeficijent redukcije Mmax je maksi-
malni koeficijent, koji odgovara datom op-
uz o stvarnoj raspodeli
reakcije, N je koeficijent,
-za prst ensku silu u preseku sa momentom
savijanja.
Ako je debljina a cevovoda mala u pare-
sa r njegove unutarnje povrine,
onda se moe uzeti da je = 7tMmax
Za pri srednjim uslovima
datog tla mogu se vrednosti koe-
ficijenta za iznalaenje pritiska tla sa
patiskom i dodatnim sa po-
vrine zemlje:
- = 0,75 kada se cevovod polae na ravnu
podlogu,
- = 0,45 kada se polaganje vri na profilisanu
podlogu, kao i kada cev ima stopalo,
- = 0,30 kada se cev polae na temelj.
za uticaja sopstvene teine
cevi i teine kojom je cev ispunjena, gore
navedene vrednosti su neto i glase: 0,75
u prvom a neto manje u drugom i
oslanjanja: umesto 0,45 stavlja se 0,40 a
umesto 0,3 stavlja se 0,2.
Deformacija preseka
Pomeranja u cevovoda mogu se in-
tegrisanjem diferencijalne linije
prstena ili pak (ako raspolaemo momentnom linijom
od i reakcija) po Morovom
postupku.
Ugib krunog preseka bez
otpora tla, jedna..k; je dvostrukom radi-
jalnom pomeranju po vertikali, i moe se izraziti
optim obrascem:
j = 2wA = J R (l - [1.2) =j _B_.
E a 4pl
(19.56)
gde je R rezultanta datog E je modul
a [J. je Poasonov koeficijent za materijal
od koga je cev, j je koeficijent, koji zavisi od raspodele
i od reakcije (tablica 19.17).
p
1
je data izrazom:
Pt = 3EJ = E ( a )3
r3 (1 - [1.2) 4 (l - [1.2) r
(19.57)
Ta (p
1
) predstavlja spolj ni ravno-
merno podeljeni normalni pritisak na
krunog preseka prema M. Leviju, tj. bez
natog otpora tla.
Kod cevovoda, spojevi u nastavcima dopu-
taju uzdt!ne deformacije uzima se da je [J. = O.
Ako na deluju dve koncentrisane sile
na pravcu vertikalnog (sl. 19.43), onda se
uzima j = 1,8. Koeficijent, koji odgovara za
izduenja horizontalnog jednak je
j = 1,632.
Ako se uzima u obzir i puenje tla, onda ugib,
prema obrascu (19.56) treba pomnoiti sa
1,25 do 1,50.
Tablica 19.14
koeficijenata M i N za iznalaenje reakcija oslonjenih na temelje
Centralni
Koeficij e n t i
Shema ugao 2oc
MA
J\.fB
r
Mc lViv NA NB Ne
u step.
e
o 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000
30 - 0,113 0,005 - 0,005 0,016 0,010 0,000 - 0,010
B
60 - 0, 190 O,Q20 - 0,019 0,055 0,040 0,000 -0,040
90 - 0,232 0,042 - 0,038 0,098 0,080 0,000 - 0,080
120 - 0,249 0, 065 -0,055 0,124 0,1 19 0,000 - 0,119
150 - 0,250 0,083 - 0,066 0, 127 0,149 0,000 - 0,149
R
180 - 0, 250 0,091 - 0,068 0,091 0,159 0,000 - 0,159
Kad se otkine od temelja
o 0,000 l 0,000 0,000 0, 000 0,000 0,000
30 - 0,052 0,002 - 0,012 -0,075 0,000 0,009
B
60 - 0, 119 0,008 - 0,010 -0,137 0,000 - 0,001
B
90 - 0,160 0,016 - 0,003 - 0,176 0,000 - 0,018
120 - 0,179 0,027 - 0,019 - 0,205 0, 000 - 0,046
150
- 0,190 l
0,036 - 0,030 - 0,226 0,000 -0,066
Bez otkidanja od temelja
180 - 0,195 0,043 - 0,036 -0,239 0,000 -0,079
Tablica 19.15
koeficijenata M i N pri raznim i uslovima oslanjanja
--------- ----
oslanjanja
--

--

Koefici- na zbijenu
l
na slabu
na ravnu
jent
na ravan
podlogu podlogu
na temelj Tunel
= o
stopu
2cx = 120 = 180
= 60
= 75
l
--
-
Sopstvena teina MA
l
0,239 0,119 0, 152 0, 134 0,060 0_070
Ma
- 0,091 - 0,081 - 0,086 - 0,084 -0,064 - 0,063
Mc
0,080 0,070 0,075 0,073 0,061 0,055
-
- 0,080 - 0,060 - 0,070 - 0,067 - 0,285 - 0,277
NA
l
-
- 0, 250 - 0,250 - 0,250 - 0,250 - 0,250 - 0,250
Na
-
0,080 0,060 0, 070 0,067 0,034 0,027
l
Ne
--- --
Teina pri punoj MA 0,239 0, 119 0,152 0,135 0,060 0,070
ce vi -
Mn
- 0,091 - 0,081 - 0,036 - 0,084 - 0,064 - 0,062
Mc
0,080 O,D70 0,075 0,073 0,061 0,055
-
l
0,398 0,418 0,408 0,411 0,193 0,451
N,t
-
0,069 0,069 0,069 0,069 0,069 0,069
N n
Ne
l
0, 239 0,219 0,229 0,226 0,193 0,186
---
l
--
Osnovni pritisak tla pri
-
0,294 0,115 0,125
MA 0,174 0,208 0,189
O i H ili vertikalno -
-0,154 - 0,149 - 0,147 -0,127 - 0,125
ravnomerno
Mn -0,144
Mc
0,1 50 0,140 0, 145 0,143 0,131 0,125
-
- 0,053 - 0,033 - 0,043 - 0,040 -0,258 0,000
NA
-
- 0,500 - 0,500 - 0, 500 - 0,500
l
- 0,500 - 0,500
Na
-
0,053 0,033 0,043 0,040 0,007 0,000
Ne
l
- --
l
Osnovni tla u nasi-
MA 0,238 0, 142 0,170 0,154 0,096 -
pu, pri
1
/
3
i

Mn
- 0,113 0:104 - 0,109 - 0, 107 - 0,091 -
-
0, 110 - 0,102 0,106 0, 104
l
0,095
Mc
-
NA
- 0, 150 - 0,134 - 0,142 - 0,140 - 0, 314 -
l
Na
:.:. o,500 - 0, 500 - 0,500 - 0,500
l
- 0,500 -
Ne
- 0,110 - 0,126 - 0,118 - 0,120 -0,147 -
-
Osnovni pritisak tla u nasi-
MA
0, 191 0,104 0,129 0,114 0,060 -
pu, pri
1
/
2
i D
1
-
- 0,089 - 0, 082
Ma
- 0,085 - 0,084 -0,069 -
-
0,083 0,076 0,079 - 0,076 0,069
Mc
-
N.4
- 0,219 - 0,212 - 0,212 - 0,209 -0,370 -
Na
l
- 0,500
l
-0,500 - 0,500 - 0,500 - 0, 500 -
-
-0,212 - 0, 227 - 0,219 - 0.222 -0,246
Ne
l -
l
Tablica 19.16
koeficijenata M i N za ukljeceni kruni svod pod ravnomernim
--
l
Cevovod je temeljem_ za ugao u stepenima
Shema
Koefi-
l
l
l
l l l l l
cijent
o 20 40 60 80 100 120 140 160 180
J l l
- --;--.-----.------
l
MA
l
q. J
0,294
0,285 1 0,240 ' 0,200
0, 172 0,150 0, 120 0,095 0,070 0,054
1- 0,150
- 0,135 - 0,120 I- 0,1CO
l
Mo
- 0,087 - 0,072 - 0,055 1- 0,050 l -0,034
- 0,024
Mc l 0, 150 0, 135 0, 120 l 0, 100 0,087 0,072 0,055 0,050 0,034 0,024
B B
Na 1- 0, 500 -0,500 - 0,500 - 0,500 - 0,500 - 0,500 - 0,500 - 0, 500 -0,500
- 0,500 l
Ne 0,053 0,025 0,020 - 0,045 - 0,190 -0, 125 -0,160 -0,200 -0,240 -0,280
l
l
l
150
Tablica 19.17
koeficijenta 7
Shema
l
Ugao 2oc
u step.

.. 111 __ - l l
_ Shema _ ____ 7
8
30
60
90
120
150
182
1,392
1,300
1,230
1,155
1,082
1,033
1, 000
19.2.4. podzemnih
vina sa otporom
tla
Opte postavke
Tlo, u kome se nalazi podzemna ne
samo da deluje kao se i suprotstavlja
svojim otporom pomeranjima cevi, smanjuje
momente savijanja, a nosivosti
vine.
Za sa ot-
porom tla postoji nekoliko metoda, koj i se
razlikuju po usvojenom modelu sre-
dine tla, kao i po obliku.
"Metroprojekta"
se tretira kao kruni prsten u konti-
nualnoj sredini, svojstva
karakterie koeficijent posteljice; sredinaje sposobna
za samo otpor, i to usmeren prema gra-

Pri prsten se zamenjuje upisa-
nim u njega esnaestougaonikom, a kontinualna ela-
sredina se zamenj uje osloncima,
po temenima 16-ugaonika, izuzev tri
gornja temena, koja se m.laze u zoni gde nema otpora.
tapovi reakcija u radij alnim
pravcima, a kada se i sa silama trenja, onda
se ti pravci odvajaju od radijalnog
pravca za ugla trenja povrine gra-
i okolnog tla.
Kada se pristupa primeni metoda sila, osnovni
sistem se formira na taj to se u sva temena
poligona-- sa izuzetkom dva (levo i desno od temena)
-uvode zglobovi, a za nepoznate se uzimaj u
momenti savijanja koji deluju u tim presecima M
1
,
M
3
, . . . Mg. Pri tome, momenti u pre-
secima M3, M
4
, M
8
, biti grupne nepoznate
(sl. 19.44).
o 1, 392
30 1,285
60 1,125
B B
90 0,974
120 0, 817
150 0,643
180 0, 500
Tipska kanonska metoda sila,
nj ena za jedan od oslonaca n glasi:
a,. , .. - 2 M,.-
2
+a,., n-
1
M,._
1
+ a nn M,. + a,., n+t Mn+l +
(19.58)
Sl. 19.44
Koeficijenti kraj nepoznatih u ovim
jesu pomeranja osnovnog sistema na pravcima tih
nepoznatih od momenata, a slobodni
novi su pomeranja na istim pravcima usled delovanja
zadatog Da bi se sve te odredile,
potrebno je najpre sile i momente.
Sl. 19.45
Gornj i deo osnovnog sistema (sl. 19.45), koji se
nalazi u zoni bez spoljneg otpora i nije izloen delo-
vanju okolnog tla, posmatra se kao luk
na tri zgloba, se reakcije od zadatog
i od momenata prenose (sa obratnim zna-
cima) na donji zglobni lanac. Sile i momente u ele-
mentima zglobnog lanca nalazimo iz uslova ravnotee
pojedinih koje isecamo i tako izolovano po-
smatramo jedan za drugim (sl. 19.46).
Sl. 19.46
Iz uslova ravnotee n-tog pod delovanjem
zadatog iznalazi se prstenska normalna
sila u elementu koji lei zglo-
bova n i n + l:
0
_
0
y sin 0,. _X
N,. - N"-1 + " ,.
cos
0
o
cos e,. ; (19.59)
cos
0
o
2 2
a reakcija oslonca u zglobu n je
R
o (NO NO) . Oo y e X . e
n = n- l + n Sin - - n COS n - n Sin n
2
(19.60)
pn cemu je Y,. koncentrisana vertikalna sila u zglobu
n od zadatog a X ,. je koncentrisana hori-
zontalna sila u zglobu n od zada tog en
je centralni ugao, pravaca polu-
kroz susedna temena poligona;
za poligon sa 16 podjednakih strana taj ugao je
0
0
= 2230'.
Od momenta M,., koji deluje u zglobu
n nastaju sile:
normalne sile u oblinj im tapovima poligona:
l
Nn-1 = N,. = '
2r
2
i reakcije oslonaca
R
= 2 ctg o.Q . - - l
n > Rn- 1 = Rn+ 1 = - ----
r r sin 0
0
U ostalim tapovima osnovnog sistema taj jedi-
momenat ne vri nikakav uticaj.
momenat M
3
koj i deluje u oslonct\ tro-
zglobnog luka, izaziva uticaj e:
normalne sile u tapovima poligona
l
N,. = e ;
2r cos _Q_
2
- - l
1V,.+
1
= N
1
= -------"
0
-
r cos _Q_
2
i reakcije oslonaca:
- l
R,.=---
r sin 0
0
o
3 tg _Q_
R,.+l = - --
2
- - _!__ ctg Oo ;
2r 2r 2
o

- 2
R,.+ 2 = Rl = --- .
r
Iznalaenje pomeranja u osnovnom sistemu vr i
se uz uzimanje u obzir i normalnih sila, kao i pome-
ranja oslonaca.
Tako na primer, pomeranje na pravcu Mm
od nepoznatog momenta M,. biti
_"J Mm M,. d "'NmN,. a Rm R,.
Omn - L S+ L + --.
El EF kab
(19.61)
Gore su Mm i M,. momenti savijanja u bilo
kom preseku tapova poligona od je-
momenata; Nm i N,. su normalne sile u
tapovima poligona od mo-
menata, a Rm i Rn su reakcije u tapo-
vima od momenata. Ostale
su: El i EF - krutosti podunih preseka
na savijanje i na pritisak, a je duina strane
poligona, b je izdvojena za irina prstena
cevi, a k je koeficijent otpora stenske mase.
Kada se odredi osam nepoznatih iz sistema osam
onda se vrednosti sila, momenata
i reakcija nalaze iz obrazaca:
N,. = + N,., M,;
M,.= M .. ,M, ;
R .. = + R"i Mi.
l
(19.62)
Gore su i sile, momenti i reakcije u
osnovnom sistemu od zadatog a N
111
,
Mn; i R,., sile, momenti i reakcije od
nih momenata, dok su M, nepo-
znatih momenata.
Pravilnost rezultata se kontrolie tako
to se moraju ispuniti uslovi ravnotee pojedinih
elemenata poligonskog prstena, kao i time, to mora
biti jednaka nuli svedena (tj. podeljena sa El) po-
vrina momentne linij e.
Jedan metod r azradio je i S.
A. Orlov, samo to je on kao karakteristike
svojstava tla koristio modul E
0
i Poasonov
koeficijent fLo
za priblino cevo-
voda se koristi zavisnost koe-
ficijenta zbijanj a pod pritiskom k i modula
deformacij e tla E
110
:
Eu o
k =--- - ' (19.63)
r (1 + !J-u0)
gde je !l-uo Poasonov koeficijent tla.
152
Metod O. E. Bugajeve
Za sredinu tla, koja opkolj ava karak-
je koeficijent otpora k. Uzima
se da je otpor tla prema krunoj cevi radijalna usme-
ren i da deluje na donji deo sa centralnim
uglom od 270. Teme cevi sa centralnim uglom od
90 smatra se kao bezotporna zona (sl. 19.47).
fiiiii Bio' H n
OIIJ.ora J
f
Kw.
Sl. 19.47
Kao pribline linije krunog
prstena koriste se izrazi :
pri uglu 45 90 w=wB cos ze
pri uglu 90 W = WA COS
2
0+ WB COS
2
e,
gde je e nagibni ugao posmatranog preseka prema
vertikali, a wA i wB su ordinate linije u
presecima A i B.
Momenti savijanja i prstenske normalne sile se
u presecima prstena prema
obrascima:
od sopstvene teine
MA = 0,070Rr ( 1 - 0,059n); l
NA = - 0,027R (1 - 0,040n);
MB = - 0,063Rr ( l - 0,066n);
NB = - 0,250R (1 + O,Olln);
Mc= 0,055Rr (1 - 0,064n) ;
Ne= 0,027R (l - 0,040n) :
a od teine kojom je ispunjena cev:
MA = 0,070Rr (l - 0,059n); l
NA = 0,451R (l - 0,056n);
MB = - 0,063Rr (l - 0,066n);
NB = 0,068R (l - 0,042n);
Mc = 0,055Rr (l - 0,064n);
Ne = 0, 186R (l - 0,056n);
( 19.64)
(19.65)
i od vertikalnog ravnomerno raspodeljenog optere-

MA = 0,125Rr (l - 0,067n); l
N
4
= 0,09Rn;
MB =- 0,125Rr(l - 0,066n); l
NB = - O,SOOR (1 + 0,012n);
Mc = 0,125Rr (l - 0,56n) ;
Ne= - 0,021Rn, J
( 19.66)
gde je R rezultanta a veli-
n se dobija iz obrasca
l

0,06416 + El
kr
4
l
0,06416 + _.!!____ ( )
3
'
12kr r
(19.67)
E je modul materijala konstrukcije, a I
je momenat inercije podunog preseka po jedi-
nici duine .
. Kada je El = oo ili kada je k = O n = O onda
i obrasci (19.64) do (19.66) prelaze u
obrasce u kojima se ne uzima u obzir otpor tla.
Kada postoji bez-ot porna zona, tada se poka-
zuje kao presek teme (presek C), jer tamo
nema otpora tla.
Za taj presek se moe primeniti koeficijent sma-
njenja momenata savijanja krutog cevovoda, kada se
i otpor tla, s tim da je taj koefi-
cijent dat obrascem
l

= 1 -- 0,056n = -.--- -- ( l
9
_
68
)
l + Puo
0, 143Puo + Pt
gde je p
1
spoljni pritisak za nezatrpani cevo-
vod po obrascu ( 19.57), a Puo = 0,167kr je para-
metar, kojim se uzima u obzir
otpor tla, koji se kod poloenih u zemlju
na otvoreni (u rov) uzima za t lo
nasipa.
Ako svojstva nasipa, koj im se
vina zatrpava, izrazimo modulom Euo i
Poasonovim koeficijentom flno> onda parametar,
kojim se uvodi u otpor tla u (19.68)
biti dat obrascem
E tlo
Puo= 0,125EtJo
6 (l + fluo)
(19.69)
Istovremeno delovanje na podzemnu gra-
i unutarnjeg pritiska uz
otpor tla
Unutarnji ravnomerni pritisak p transportovane
ili gasa izaziva u cevovoda krunog
preseka samo prstenske normalne sile:
l
N= Pro Pro,
l + rrl

(19.70)
gde su r
0
i r
1
unutarnji, odnosno spoljni
preseka cevovoda, a r je sredine povr-
ine cevovoda.
Sl. 19.48
Te normalne sile treba da se dopunski uvedu
u kada se bude debljina
cevi ili pak, pri proveri njene nosivosti.
Kada postoji ovalnost pre-
seka cevi ili k,ada je presek deformisan pod optere-
k,oja deluju spolja, tmutarnji pritisak, vri iz-
vesno dejstvo, pa tako - pored nor-
malnih sila (19. 70) izaziva jo i momente savijanja.
Ako uzmemo za ovalnost preseka
ili za deformisanost prstena jedan priblini
izraz reda
w = wA cos28
koji odgovara delovanju ravnomerno raspodeljenog
(sl. 19.48), onda se takvo istovremeno
delovanje otpora tla i unutarnjeg pritiska moe uvesti
u mnoenj em ugiba i
momenata savijanja, ili pak reduk,ovanih (svedenih)
- koeficijentom
l

1 + Puo + P
O,lPuo +Pt
(19.71.)
Pri tome se unutarnji pritisak, p smatra pozi-
tivnim, a spoljni negativnim.
Dijagram koeficijenta za cevi
i za vrednosti Euo pri p = O dat je na sl.
19.49. Rigoroznije reenje se moe u radu [5].
;>

Sl. 19.49
nosivosti prema uslovu
otpornosti
Iz uslova otpornosti po uzdunom preseku pod-
zemne krunog preseka, izlo-
ene unutarnjem pritisk,u, a koja radi u
pri istovremenom delovanju spoljneg redu-
kovanog P i unutarnjeg pritiska p, moe
se dobiti dozvoljeno spoljne redukovano
P pri datom unutarnjem pritisku p i pri
otporu tla, prema obrascu
gde je
l- .E_
p = po ----'p '-o--=--
7t o '

12 r
o
p
0
= mRz --;
ro
7t o
po = --mRzo-- :::::: 0,524pOo
6 r
(19.72)
(19.73)
i gde je Rz otpornost materijala
vine na zatezanje, m je k,oeficijent uslova pod kojima
cevovod radi, a je koeficijent koji se iznalazi po
obrascu (19.71).
po u (19.73) daje dozvoljenu
spoljneg redukovanog kada nema unu-
tarnjeg pritiska i uspostavlja vezu sa po
koja predstavlja dozvoljenu unutarnjeg pri-
tiska kada nema spoljneg
P/f>O

o
o " .
---P = '<-0 kg/cm
2
(m Rp 2000 kg/cm>
. ,.
0,2 0''
,v
Sl. 19.50
U
"
,v
Krive koje prikazuju odnose P/ po u zavisnosti
od odnosa p/po za cevi sa odnosom '0/r =
= 0,02, pri raznim vrednostima mRz i Eua date su
na sl. 19.50. to je to se njen dija-
gram vie blii pravoj, koja na koordinatnim osama
odseca odreske PfPO = l i pfpO = l.
otpornost materijala cevovoda na
zatezanje Rz i koeficijent uslova rada cevovoda m
uzimaju se prema Sovjetskim normama i pravilima
SNiP.
154
19. PRORACUN KONSTRUKCIJA KOJE SARADUJU SA TLOM
Ako je za zatezanje pri savijanju ustanovljena
Rsav nego pri prsten-
!>kom zatezanju, onda se u obr<1sce (19.73) uvodi
Raav umesto Rz.
Pri istovrem(n Jm delovanju spolj neg reduko-
vanog P i normalnog pritiska
p
1
, - na primer ili atmosferskog pri
nastajanju vakuuma u cevovodu, koeficijent St do-
bija iz obrasca (19. 71) pli Tltgativnoj p, a
znak minusa u imenitdju obrasca (19.72) se menja
- stavlja se plus.
U tom se umesto Rz u obrasce (19.73)
uvodi materij ala cevovoda na
pritisak Rprlt
na stabilnost
i na krutost
presek podzemnog cevovoda pod jed-
nim gubi SVOJU
stabilnost, pa nije u stan)t da dalJe nosi bilo ka!rvo
spoljne P.
&poljneg pritisk-a, koja odgovara
ma .l>om broju polutalasa linij e, kao i pri
situaciji da je Puo > Pe/4, je iz-
razom:
(19.74)
Ako pak toji odnos Puo < pz/4, onda
Pkr = Pz (19.75)
Osim toga, mora se sa tom
da pri deformisanju ptstena C('Vi od tla
bude usmereno normalno na cevi, tako da
ukupni spoljni pritisak biti jednak
p* = p+ _!__ . (19.76)

Pri ove vrste na ela-
stabilnost mora se uvesti koeficijent uslova
rada my 0,6.
na ili na deformacije
svodi se na iznalaenje ugiba preseka prema
obrascu (19.56). sa koeficijentom ot-
pora tla, formulama (19.71). Pri tome
se vri prema normativnim
koje se u ovom ne svode na dve koncetrisane
vertikalne sile.
dozvol. enim relativnog skra-
vertikalnog smatraJu se: kod
nih cevovoda 0,83, a kod cevovoda od polietilena i
tvrdog polivinilhlorida 0, 05.
19.2.5. s obzirom
na materijala
Izravnavanje momenata savijanja u zidi-

mnogobrojnim eksperimentima i
ispitivanjima i armiranobetonskih cevi usta-
novljeno je da se stvarno pri lomu uvek
pokae kao znatno iznad
do koga se dolazi razmatranjem cevi kao
sistema. Timt je stvorena da sc iskoriste
skrivene reze rve C'tpornosti kao i armirano-
betonskih cevi u kojima nema unutarnjeg pritiska,
kadu se one po metodu ravnotee
sa uzimanjem u obzir i materijala.
Primena ovog metoda za armirano-
cevi pod pritiskom (unutarnjim) kao i dru-
gih cevovoda je time, to se one
moraju i na poj avu prslina u
nom stadijumu otpornosti materij ala tokom eksploa-
tacije, ali ovaj metod moe biti koristan
za razumevanje ponaanja cevovoda pri lomu usled
skupnog delovanja spoljneg i unutarnjeg
pritiska.
na cevovode, od
idealnog materijala mogu biti izna-
iz uslova ravnotee mehanizma, u koji
se prsten pretvara kada se u njemu stvore pla-
zgloba, i to dva na krajevima vertikalnog
nika, a dva u blizini krajeva horizontalnog
(sl. 19.51).
Sl. 19.51
Ako se uzme da normalne prstenske sile ostaju
i pri formiranju zglobova iste, kakve su
bile i u stadijumu rada prstena, onda
pri podjednakim nosivosti u sva pre-
seka moment i savijanj a biti po svojim apsolutnim
vrednostima podjednaki :
MA - 2MB + Mc
MA. gr = - MB. gr = Mc. gr = - - -----
4
(19.77)
gde su MA, MB i Mc momenti savijanja u
nom stadijumu rada prstena pod date
vrste.
stadijum rada podzemne
pri istovremenom delovanju spoljneg optere-
i unutarnjeg pritiska
Kada na cevovod krunog preseka
deluju istovremeno dva koncentrisana tereta
Pgr i unutarnji pritisak Pgr> tada se iz uslova
ravnotee sheme deformisanog
prstena dobija zavisnost ugiba J i
(sl. 19.52)
J
Pgrr - 2 (MA.gr - MB. gr)
= - - ------ - .
2pgrr - 0, 5Pgr
(19.78)
19.2. PRORACUN PODZEMNIH GRADEVINA 155
Normalne sile zatezanja u presecima A i B su
jednake:
NA.gr = Pgr (r - 0,5J),
NB.gr = Pgr (r + 0,5j) - 0,5Pgr
Sl. 19.52
(19.79)
(19.80)
Obrazac (19. 78) se moe iskoristiti pri obradi
rezultata eksperimentalnih ispitivanja cevi pri isto-
vremenom delovanju sile u presi i unu-
tarnjeg pritiska u cevi.
Na stadijuma rada krute cevi
se moe uzeti da je J= O, i tada se obrazac (19.78)
pri jednakosti momenata MA =Mc pretvara u obra-
zac (19.77). U tom se zavisnost spolj-
neg koncentrisanog tereta Pgr i unutarnjeg pritiska
Pgr izraava obrascem, do koga se dolazi od
dijagrama normalnih sila, prikazanog na sl. 19.53.
p = po (1 - Pgr_) (1 + &)
gr gr O O '
Pgr npgr
Sl. 19.53
y =p ,/P"

o

8 ''
8

'
f"-
'
"
'
,f\
r--,\
411 46 48
Sl. 19.54
(19.81)
gde je koncentrisani teret kada nema
unutarnjeg pritiska, i dat je donjim obrascem:
po _ 4W1 cr1
gr- (19.82)
r
19.81 izraava nelinearnu zavisnost iz-
i (sl. 19.54), povezanu sa
deformisanja. Kada postoji jo
i geometrijska nelinearnost, uslovljena
delovanjem unutarnjeg pritiska na. cevovod,
tada zakrivljenost dijagrama biva jo i
U inostranoj projektantskoj praksi takvi dija-
grami za cevi od liva i za azbest-cementne cevi se
tretiraju kao
stanje montane tunelske obloge
stanje tunelske obloge, od
armiranobetonskih blokova moe nastati onda, kada
se u njenom gornjem delu (temenu) pojave tri pla-
zgloba (sl. 19.55).
t ----1
Si. 19.55
intenzitet ravnom erno raspodeljenog op-
je dat donjim obrascem:
N
(19.83)
gde je r srednje povrine tunelske obloge,
f
1
je vertikalno rastojanje sredita
zglobova, f je geometrijska strela svoda pre-
seka D i B, eB je ekscentricitet normalne sile (hori-
zontalnog potiska H) u presek"U B, a Nv je normalna
sila u presecima D. su date izra-
zima:
(
2eB)
H= Rprit 1.- T .
Gore je m koeficijent uslova rada, o je debljina
bloka, b je irina bloka, a Rprtt je
bloka na pritisak.
Ugao r:t.v koji poloaj zglo-
bova u D, nalazi se iz uslova minimuma

156
Donji deo tunelske obloge, koji predstavlja os-
lonce svoda sa tri zgloba, se
kao krivolinijska greda na podlozi.
Pri tome se moe primeniti prikazan u
12.3 ovog
19.2.6. pre-
sek nije kruan
tunelske obloge u obliku plitkog
svoda
Tunelska obloga u obliku svoda, koji
se oslanja na bokove tunela od stene, prime-
njuje se kod tunela, gde nema unutarnjeg pritiska.
takvog svoda se vri po metodu sila, s tim
da se ima u vidu ukljetenje oporaca u
stenu (sl. 19.56).
Sl. 19.56
Prilikom prelaza na osnovm ststem, nepoznate
X
1
, X
2
i X
3
se prenose u teite O
beskrajno krutih konzola, se duina e iznalazi
uslova da se pomeranje

pretvara
u nulu. Pri tome je
s/2 ds
J YI -+
0
El

s/2 d

El 1-'I
o
X
- - D.l" +
1 - '

Xz = - D.2P (f - e) + D.p
+ (f- c)
2
+

Gore su:
l MA
A A P
1-'l = k/A ; 1-'P = k/A '
l NA
= --- cos
2
o:; D." = --"- cos o:;
hAk khA
(19.84)
(19.85)
(19.86)
s/
2
ds '
12
y
2
ds s/
2
cos
2
q;ds
= J- ; = f - + J ;
0
El
0
El
0
EF
s/2M ds s/2 M d s/2 N d
D. J p D. = J "y s + J p cos tp s
1P = o 2p o El o EF
gde je f strela svoda, s je duina ose svoda,
y
1
je ordinata ose svoda obloge, odmerena od hori-
zontalne ose, kroz teme svoda, a y je ordi-
nata ose svoda, odmerena od horizontale,
k.toz teite svoda. Dalje, cp je nagibni ugao
tangente na osu svoda u ma kom preseku, prema
horizontali, o: je nagibni ugao tengente na osu svoda
u samom oporcu, prema horizontali, hA je debljina
svoda na oporcu, I je momenat inercije preseka svodne
obloge u ma kom preseku, M" i N" su
momenat savijanja, odnosno normalna sila u ma kom
preseku svoda, a i su momenat savijanja,
odnosno normalna sila u oporcu osnovnog sistema.
Ako je svod konstantne debljine h
1
, a ocrtan je
po krunom luku, sa centralnim uglom 2o: = 120,
i je ravnomerno raspodeljenim teretom q,
onda su obrasci, iz kojih se iznalaze nepoznate veli-
xl i x2 dati dole:
xl = q1
2
[ m (0,2310 + 0,3867n + 0,0440m + ____,..
m (1,6302 + 1,0019n + 0,3001m +
+ 0,1136mn) + 0,2165n]
____,.. ;
+ 0,7750mn) + 0,25n
(19.87)
qr2 [m (1,1632 - 0,6092n + 0,2354 m -
x2 = ______ ____,..
m (1,6302 + 1,0019n + 0,3001m +
- 0,2267 mn) - 0,375n]
----7 ---- '
+ 0,7750mn) + 0,25n
(19.88)
gde je r ose svoda, a m i n su

Momenti savijanja i normalne sile u temenu
svoda, na raspona i u oporcima odre-
se obrazaca:
M.= X
1
- 0, 173rX
2
;
N. = X
2
;
Mz/
4
= X
1
- 0,074rX
2
- 0,094qr2;
N
1
/
4
= 0,901X
2
+ 0,1875qr;
MA = xl + 0,327r X z - 0,375qr2;
NA = 0,5X
2
+ 0,75qr.
obloge podzemne u obliku
svoda, koji se oslanja na masivne zidove
Prema pred! ogu S. S. Davidova, takve
konstrukcije (sl. 19.57) se vri u vidu zajed-
rad pojedinih njenih elemenata, kao i s obzirom
na otpor tla na spoljnim povrinama i na
stopama zidova. Pri tome se okolno tlo sa
strane zidova kao i ispod njih razmatra u svojstvu
stiljivih slojeva H,., odnosno. Hv, a ne-
prekidni kontakt zidova i tla se zamenjuje sa
po 10 veza preko uzglobljenih tapova, s tim da se
sile u njima uzimaju kao nepoznate
koje tek treba odrediti .
19.3. GREDE I PLOCE NA ELASTICNOM POLUPROSTORU
157
Osim toga, pri prelazu na osnovni sistem mea-
vitog metoda i pri veza protiv pomeranja
zidova, putaju se da deluju jo dva nepoznata po-
Sl. 19.57
meranja i sila u podlozi Najzad,
kao nepoznate pojavljuju se jo tri
uticaja u sreditu svoda.
U cilju iznalaenja nepoznatih, sacmJavaju se
dva nezavisna sistema U njima su koefi-
cijenti pored nepoznatih - sleganja stiljivih slojeva
tla. Debljine tih slojeva se iz uslova, da
dopunski pritisci na njihovim granicama usled po-
meranja 20% od prirodnih pri-
tisaka u masivu tla.
Taj se moe jo i uprostiti, ako tlo
posmatramo kao lokalno sredinu sa koe-
ficijentom posteljice
5TCE
0
b
k = --,----'---
hyo (1-
(19.89)
gde je h dimenzija zida u ravni, za koju se iznalazi
k, b je duina zida, izrezana za potrebe
E
0
je modul deformacije, a fJ.o je Poasonov koeficient
tla; y
0
je maksimalno sleganje sloja, za-
visno od njegove debljine H.
Kada je H = 0,2h, 0,4h, 0,6h, 0,8h ili
vie od toga, onda su y
0
=
= 2,4; 3,8; 4,6 ; 5,2 i 5,6.
19.3. GREDE I NA POLUPROSTORU
19.3.1. Izbor sheme
Temelji se vrlo polau na pri-
rodno tlo; tada se oni kao grede ili
poloene na kontinualnu osnovu.
Ako temelj lei na -zbijenom, tlu, onda
se takva podloga smatra poluprostorom.
Uzajamno delovanje temelja na podlogu i Qbratno,
ostvaruje se putem norm!llriih i tangencijalnih na-
pona, koji nastaju na dodirnoj povrini temelja i
podloge.
Da bi se odredili ti kontaktni naponi
temelja i podloge, uvode se veze, gde sile
u njima predstavljaju rezultante napona.
Kada se zadatak o temeljne grede ili
postavi na taj onda se temelja
na poluprostoru svodi na iznalaenje
sila u vezama, tj. na neod-
sistema. B. N.
poluprostor
Sl. 19.58
Tangencijalni naponi, koji nastaju na kontaktnoj
povrini temelja se mogu zanemariti, jer je
njihov uticaj na krajnji rezultat
skoro Kada je to tako, onda je osnovna
shema onakva, kako je prikazano na
sl. 19.58.
temeljne grede i poluprostora su uspos-
tavljene veze, a one nam da se
uvede u postojanje rastresitog sloja tla, koji se
nalazi neposredno pod stopalom temelja. U
nom veze se pretvoriti u krute,
nerastegljive tapove.
r
- 1111111 ll: ti l'
fx
t f t
1 X z
X
3
"s

t .
e e e e e e
.,.
SI. 19.59
U osnovnom sistemu, prikazanom na sl. 19.59
greda se odvaja od poluprostora, ali jedan
njen kraj biva ukljeten. Tada se kao nepoznate uzi-
maju sile X
1
u vezama-oprugama, sleganja y
0
i ugao
zaokreta na ukljetenju cp
0
.
u cilju iznalaenja sila xl, x2, . ..
sastavlja se sistem kanonskih
aux1 + a12xz + alaXa + al4x4 +
+ + al cp o + = O;
a21 xl+ a22X2 + a2aXa + a24X4 +
+ + Yo + a2cp o + = O;
aa1X1 + aa2X2 + aaaXa + aa4X4 +
+ + Yo + aacpo + = O;
.. Xt + an2X2 + anaXa+ an
4
X
4
+
+ ... + Yo + an cp O + =.o;
X
1
+ X z + Xa + .. . - Pi = O;
a
1
X
1
+ a2X2 + aaXa + ... = O.
(19.90)
158
Sa a
1
je rastojanje od ukljetenja do
sile X
0
a P, i M, predstavljaju rezultantu spolj-
nih sila, odnosno njihov ukupni momenat savijanja.
smisao prve (19.90) se
sastoji u tome, da su pomeranja u osnovnom sistemu
na pravcima svih nepoznatih xl, x2, itd. od svih
sila jednaka nuli. Treba toliko isto tih jedna-
koliko ima i nepoznatih sila X
1
Poslednje dve
su ravnotee.
Sl. 19.60
Pri koeficijenata o,k kanonskih
treba uzimati u i ugib grede v
1
1c,
kao i sleganje poluprostora
y
1
1c od sila (sl. 19.60), s tim da je
(19.91)
DijagramM,
-=unrtU!lOl1Iil .
SI. 19.61
Ugib v,k se prema obras-
cima, kao ugib u preseku i grede, ukljetene s jednog
svog kraja, usled sile = l, koja deluje u preseku k
(sl. 19.61):
a: ( a, ) e3
= 6EI
3
ak -
1
= 6EI w,k,
(19.92)
gde je El krutost grede, a e je razmak veza,
dok je w,k = (a; r ( 3 :: - l)
(vidi sl. 19.59).
Sleganje poluprostora se
prema obrascu B. N. [14]:
( l -
Ytk = P'"'
rtEoe
(19.93)
gde je flo Poasonov koeficijent poluprostora, E
0
je
modul deformacije poluprostora, a
funk-
cije.
Kada se vrednosti vu, i y
1
" uvedu u obrazac
(19.91), onda se dobija:
c3 l - fla
= + =
6El E
0
ert
l - fla
= +a ---=-..:..
E
0
ert
( 19.94)
gde je
e
4
E rt
<X = o
6 ( l - fl5) E I
(19.95)
mnoitelj (l - fl't)!Eoert je 1st1 za
sve koeficijente
pa se on stoga moe uvesti u

tek na kraju.
Ordinate dijagrama Po - reakcija
poluprostora - se tako, to se sila X,
deli sa povrinom stopala grede:
X,
p,= - ,
e b
(19.96)
gde je e rastojanje veza, a b je irina temeljne
grede.
19.3.2. Beskrajno kruta greda
Pri beskrajno krute grede pri-
menjuju se (19.90), ali se pri
koeficijenata kanonskih uzima da defor-
Tablica 19.18
reakcija za beskrajno krutu gredu

Dijagram M L/9 L/9
Dijagram G
+ ::::::-....... . .
---
b fl
l h
0
/c l
Reakcija p,
Po
l
p,
l
p.
l
Ps
l
p.
bfl = oo
10,00
0,688 0,683 0,732 0,852 1,892
0,50 0,704 0,720 0,790 0,950 1,680
Ravan
11,00
0,730 0,760 0,820 0,980 1,550
zadatak 1,25 0,750 0,770 0,840 1,002 1,509
0,33 o 0,799 0,832 0,858 9,907 1,424 l
0, 22 o 0,846 0,855 0,881 0,927 1,408
0, 11 o 0,889 0,890 0,919 0,964 1,298
0,07 o 0,900 0,905 0,928 0,973 1,247
Napomena. l je raspon grede, a b je njena irina; h je debljina sloja,
a e- 1/ 9.
159
Tablica 19.19
Ordinate dijagrama za M i Q beskrajno krute grede
;::: l
Ravan l
b f l
"'
l zadatak
0,33 0,22 0,11 0,07 mn o-
::::o
VJ6
b ji= OC! itelj
Mo + 0, 148 + 0,136 + 0,134 + 0,131 + 0,129
-

Ml + 0,098 + 0,087 + 0,085 + 0,082 + 0,031
E
"' M2 + 0,057 + 0,048 +0,046 + 0,044 + 0,043 Pl
6
o
l ::g
Ma + 0,024 + 0,019 + 0,018 + 0,017 + 0,016
-
M. + 0,004 + 0,003 + 0,003 + 0,002 + 0,002
Ql -0,500 - 0,500 - 0,500 - 0, 500 - 0,500
"'
u;
Q2
- 0,424 - 0,408 - 0,404 - 0,402 -0,400
"' s::
-
Oi
N
Qa
- 0,345 - 0,314 -0,308 -0,302 -0,298
p
...
"'
> -
"'
Q. - 0,216 - 0,197 - 0,192
s::
- 0,257 - 0,208
"'
...
E-<
l
- 0,105 - 0,083 - 0,078 - 0,072 - 0,069
N a p o m e n a : Momenti i transverzalne sile su date na l
duni metar irine grede.
macija grede mora biti jednaka nuli, pa se stoga
obrazac za o,k svesti na samo jedan jednak
pomeranju poluprostora:
1- !1-5
o"',= - --'-::... Fu, .
1tcE
0
(19.97)
Momenti savijanja i transverzalne sile zavise od
zakona raspodele spoljneg jer momenat
spoljnih sila zavisi od poloaja po duini
grede. Kada je ordinate
dijagrama reakcija biti srazmerne sa momentom
rezultante spoljnih sila, u odnosu na
presek ukljetenja.
U tablici 19.18 date su ordinate dijagrama reak-
cija, a u tablici 19.19 su date ordinate momentne
linije i linije transverzalnih sila, M i Q.
19.3.3. Temeljna greda, kratka i vitka
Gredu treba smatrati kratkom i vitkom -pa je
tako i - ako opstoji donja
l > 0,8 h
3

(19.98)
gde je l raspon grede, h visina njenog
preseka, E modul grede, a E
0
modul
deformacije tla.
Ordinate uticajne linije za momente date su u
tablici 19.20.
Temeljno tlo u dva sloja
Kao prvi zadatak se istrauje raspodele
reakcija tla kod beskrajno duge grede, koja lei na
dvosloinom tlu.
shema i osnovni sistem za taj
dati su na crteu 19.62.
O= g
Sl. 19.62
sloj, koji se ponaa prema hipotezi
srazmernosti, lei grede i polu-
prostora, a njegova debljina je h
0
= 12,5 m.
Tada je
o
00
= 2 1,867 + 2
12
'
5
.
3
14
(l -
0
'
352
) = 6,030;
3. 10
o
11
= 1,867 + 0.469 + 1,148 = 3,484;
022 = 1,867 + + 1,148 = 3,261;
o
33
= 1,867 + 0,165 + 1,148 = 3,180;
044 = 1,867 + 0,124 + 1,148 = 3,139.
koeficijenti se prema obrascu
(19.94), a funkcije F,k prema tablicama
[14].
160
Tablica 19. 2
Ordinate uticajnih linija za momente mnoitelj je pl )
Teret je
Koeficijent
l l
u
M4 Ms M,
ex = O
0,0023 l 0,0198 0,0494
o ex = 0,1 - 0,0005 -0,0030 0,0005
"' = l
' - 0,0002 -0,0020 -0,0040
ex = O 0,0035 0,0297 0,0725
l "' = 0, 1 ,..::-0,0002 0,0000 0,0133
-
--
ex = l - 0,0005 - 0,0034 -0,0001
ex = O 0,0047 0,0396 0,0955
-
2 ex = 0,1 0,0020 0,0187 0,0589
"' = l
- 0,0003 0,0012 0,0305
ex = O 0,0058 0,0495 0,0076
3 ex= 0,1 0,0052 0,0458 0,0082
-
-
"' = l
0,0022 0,0265 -0,0021
cx = O 0,0070 -0,0507 - 0,0806
4 "' = 0,1 0,0106 - 0,0233 - 0,0272
"' = l
0,0128 - 0,0074 - 0,0052
sada glase:
+ 6,030 X
0
+ 1,658 Xl + 0,938 X
2
+ 0,646 Xa +
+ 0,492 X
4
+ Yo = O;
+ 1,658 X
0
+ 3,484 Xl + 1,152 X
2
+ 0,715 Xa +
+ 0,520X
4
+ Yo = O;
+ 0,938 X
0
+ 1, 152 Xl + 3,261 X
2
+ 1,026 Xa +
+ 0,634X
4
+Yo = O;
+ 0,646 X
0
+ 0,715 Xl+ 1,026 X
2
+ 3,18 X
3
+
+ 0,971 X
4
+ Yo = O;
+ 0,492 X
0
+ 0,520 Xl + 0,634 X
2
+ 0,971 X
3
+
+ 3,139 X
4
+ Yo =O;
X
0
+ X
1
+ X
2
+ Xa + X
4
= + 4,5.
Reavanjem gornjih dobijamo
nepoznatih:
y
0
= -6,586,
2X
0
= + 0,886,
xl =+ 0,896;
X
2
= + 0,922;
Xa = + 0,992;
x4 = + 1,248.
Dijagram reakcija je dat na sl. 19.62._
l
M,
l
0,0895
0,0182
- 0,0002
0,1285
0,0503
0,0303
0,0560
0,0169
..:. o,ooo3
-0,0164
-0,0071
-0,0047
- 0,0888
- 0,0211
- 0,0024
Momenat
Mo
l

l

l

l

0,1399 0,0895 0,0494 1 0,0198 0,0023
0,0592 0,0182 0,0005 l - 0,0030 - 0,0005
- 0,0303 - 0,0002 - 0,0040 1 - 0,0020 - 0,0002
0,0849 0,0510 0,0264
0,0100 l 0,0011
- 0,0046 1-0,0006 0,1163 -0,0018 - 0,0067
- 0,1107 0,0040 -0,0022 - 0,0007 -1 - 0,0001
-
0,0291 0,0057 - 0,0010 -0,0021 - 0,0003
- 0,0024 -0,0090 -0,0078 -0,0040 - 0,0005
- 0,0046 -0,0019 -0,0004 - 0,0001 + 0,0000
-0,0265 - 0,0264 - 0,0196 - 0,0098 - 0,0012
-0,0103 - 0,0090 - 0,0051 -0,0015 - 0,0001
- 0,0032 0,0004 0,0016 0,0010 0,0002
- 0,0820 l -0,0650 -0,0427 - 0,0196 - 0,0024
- 0,0133 - 0,0088 -0,0042 -0,0014 - 0,0001
- 0,0019 -0,0001 0,0006 0,0009 0,0001
Dve zgrade koje se nalaze jedna
pored druge
l
l
Kada se dve zgrade nalaze nablizu jedna pored
druge, one uzajamno na sleganja i
reakcija podloge tla. Usled deformacija
poluprostora dolazi do uzajamne nagnu-
tosti zgrada.
kada su dva silosna kor-
pusa, od kojih svaki ima osnovu 45 X 32 m
jedan kraj drugog.
J( ) {__}{_ ll ll ll J( ll )()()(J!..AAJ!.A
y y
:i
_X
'
Sl. 19.63
Oba silosna objekta su pod punim
a na tlo je 3,3 kg/cm
2
. Da bismo
odredili sleganja i reakcije te dve
kao beskrajno krute grede. Modul defor-
macije podlonog tla je E
0
= 400 kg/cm2.
shema i osnovni sistem se uzimaju
onako, kako je to prikazano na sl. 19.63. U osnovnom
161
sistemu moraju postojati dva ukljetenja - za svaku
od greda ponaosob. Nj ih stavljamo na mesto, gde se
dva silosna objekta Obe grede se
sa po pet zglobnih tapova za tlo.
Razmak tih tapova je e = 10,0 met.
u vidu da je sistem zgrada
treba sistem sa sedam za iznalaenje
sila X, . Koeficijente u tim
vamo prema tablicama za odnos
}!_ = 30 = 3
e 10
pa dobijamo
o
00
= 2 1,867 = + 3,734,
o
01
= 2 0,829 = + 1,658 itd.
Reavanjem sistema nalazimo veli-
nepoznatih pri Q = l :
cp
0
= + 0,0663 ;
y
0
= - l ,284 ;
X
0
= + 0,1318;
X
1
= + 0,2133;
X2 = + 0,1973;
X
3
= + 0, 1892;
x4 = + 0,2684.
L M = 0,2133 l + 0,1973 2 + 0,1892 3 +
+ 0,2864. 4 = 2,249.
Za praksu je od velikog da se znaj u raz-
like u sleganju istog
vinskog objekta. Te razlike se mogu na dva
ili se dobijeni nagib ni ugao cp
0
mnoi rasto-
jan jem za koje elimo da
razliku u sleganju, ili se pak, nezavisno jedno od
drugog, sleganja jedne i druge
to je lako ostvarljivo, jer sada imamo
sila, koje deluju na poluprostor ispod zgrada.
Najpre razliku u sleganju O i
4, ugao zaokreta cp
0
sa 4:
b..y = 4cp
0
= - 4 0,0663 = - 0,265.
Potom koristimo tablice za odre-
sleganja y
0
i y
4
, pa dobijamo:
y
0
= (1,867 0,1318 + 0,829 0,2133 +
+ 0,469 . 0,1973 + 0,323 . 0, 1892 +
+ 0,246 . 0,2684) 2 = + 1,285;
y
4
= 1,867 0,2684 + 0,829 0, 1892 +
0,469. 0,1973 + 0,323 . 0,2133 + 0,246 . 0,1318. 2 +
+ 0,197. 0, 2133 + 0,165. 0,1973 +
+ 0, 142. 0,1892 + 0, 124. 0,2684 = + 1,017;
b..y = 1,017-1,285 = - 0,268.
rezultata, dobijenih pos-
tupcima, da je neslaganje neznatno i
da se nalazi u okviru tolerantnog odstupanja. Dobi-
jene su za Q = l, a stvarna veli-
je Q = 32 45 X 33 = 47.500 t.
Da bismo dobili stvarne sleganja treba
dobijene izrnnoiti, prema obrascu (19.93)

_l - Q = Q_- 0,352) 47500 = 0,332
n Eoe 3,14 4ooo 10
Tada dobij amo stvarno sl egan je u O:
Yostr = 1,285 0,332 = 0,43 m = 43 cm.
Razlika u sleganju O i 4 iznosi
b..y,tr = 0,268 0,332 = 0,09 m = 9 cm.
Zbog sleganja krajnjih dolazi do
toga, da se dve silosne zgrade za vrlo mali ugao na-
ginju jedna prema drugoj.
19.3.4. Greda van po-

Iznalaenje
u elasti:=nom stadijumu
gredu pravougaonog
preseka, koncentrisanim teretom P na
njenoj sredini (sl. 19.64).
Dijagram reakcija
[[IJJJJ l l tf5o!fUUJ
Momentna linija
Sl. 19.64
Najpre odrediti sile P
0
, pod kojom
u krajnjem vlaknu opasnog preseka grede naponi
svoje crgran Ta sile
biti u stvari i za stadijum rada
grede - pod uslovom da i podloga ostaje
linearno-deformabilna.
162
19. PlWRACUN kONS'l'RUKCIJA KOJE SARADUJU SA TLOM
U preseku pod teretom P momenat savijanja je
p
Mo = - Co.
2
(19.99)
Udaljenost c
0
od sredine raspona do teita leve
ili desne polovine dijagrama reakcija zavisi od zakona
raspo dele reakcija po duini raspona grede ; ona se
u rezultatu reenja zadatka u

c
0
se menja u zavisnosti od odnosa
krutosti grede i poluprostora, - to je
krutost grede to je i c
0

Kada je reekcija poluprostora ravno-
merno raspodeljena, onda je c
0
= 0,251, to da
rezultanta reakcija prolazi kroz raspona
grede. Kod vitkih greda c
0
biva manj a od
0,251 (tablica 19,21), a kod desl<rejno krute grede
ta vred:10st je od 0,25 l.
Tablica 19.:?1
c
0
----- -- ---------------------------------
l
a
l
bje= 3
l
bje = 2 bje=
0,0 0,2798 - -
0,1 0, 1180 0,1280 0,1421
1,0 0,0606 0,0657 0,0731
Da bismo iznali sile P
0
, mi je
sa momentom unutarnjih sila; na
taj dobijamo:
(19.100)
Kada je oc = 0,1 i bje = 2, nalazimo iz tabl. 19.21
da je c
0
= 0,128 l, pa na kraju dobijamo da je u
ovom za gredu pravougaonog preseka naj-
sila
bh
2
l
P
0
= 2 crgran-
6 0,1281
(19.101)
Raspodela reakcija preko granice

Najpre se pozabaviti time, da ustanovimo
kakva biti reakcija podloge ako spoljna
sila P premai sile P
0
U takvoj situaciji
greda raditi van granice - dakle u
stadijumu, a i njena krutost
sada biti
Da bismo uprostili zadatak, razmatrati
proces prelaska grede u stadijum i
da se na sredini grede formirao plas-
zglob, te da se greda razdelila na dve deonice,
koje jo rade \l stadijumu.
Izraavamo silu P sa P
0
prema obrascu
P = nP
0
(19.102)
Mnoitelj n u ovom obrascu biti od jedi:-
nice.
Za sve vrednosti sile P > P
0
shema
grede izgledati onako, kako je to prikazano na
sl. 19.65. te sheme se
sastoji u tome, to se i pri porastu sile P momenat
M gran ne menja, zadrava svoju konstantnu veli-

Sl. 19.65
Za ovaj konkretni zadatak najpre resm
dva zadatka. Za M= lc i P = 2, u skladu
sa crteima na sl. 19.65.
Za iznalaenje reakcija podloge
njavamo takva dva sistema koji se u jedna-
ravnotee razlikuju po svojim desnim delo-
vima:
o
00
X
0
+ o
01
X
1
+ o
02
X
2
+ o
03
X
3
+ o
04
X
4
+
+ ly
0
+ Ocq>
0
= O
o
10
X
0
+ o
11
X
1
+ o
12
X
2
+ o
13
X
3
+ o
14
X
4
+
+ ly
0
+ 1cq>
0
= O
o2oXo + o21X1 + o22X2 + o2sXs + o24X4 +
+ ly
0
+ 2cq>
0
= O
OsoXo + o31X1 + Os2X2 + ossXs + os4X4 +
+ ly
0
+ 3cq>
0
= O
o
40
X
0
+ o
41
X
1
+ o
42
X
2
+ o
43
X
3
+ o
44
X
4
+
+ ly
0
+ 4cq>
0
= O
1X
0
+ 1X
1
+ 1X
2
+ 1X
3
+ 1X
4
+ O+ 0 = 0
OX
0
+ 1X
1
+ 2X
2
+ 3X
3
+ 4X
4
+ O+ O = l
l
= O;
= O;
= O;
= O;
= l ;
= o.
Ako na gredu bude delovala sila P = nP
0
(gde
je n > l ) i momenat, dat donjim izrazom
S
0
2S
0
Mgran = - P
0
c
0
= --- M
0
,
w w
gde je 2S
0
otporni momenat , onda
r eakcij e podloge odrediti uticajnih
brojeva prema obrascima
X X , n p + " S
0
l } o= o- o Xo - Co - Po;
2 W e
(19. 103)
X X
, n p X" S 0 l p
n = n- o+ n -Co -- O
2 W e
Xi i Xi' se nalaze iz tablica 19.22
19.23.
19.3. GREDE I PLOCE NA ELASTICNOM POLUPROSTORU 163
Tablica 19.22
Uticajni brojevi od P = 2
Uticaj
broj

x;

x ;

ni
--
IX = 0,1
- - ---
+ 0,5256
+ 0,4849
+ 0, 2139
+ 0,0177
- 0,2417
- 4,8191
+ 1,6438
bfc = l
l
IX = J
+ 0,7342
-,
+ 0,3568
+ 0,0218
- 0,0490
- 0,0634
- 5,8739
'
l
+ 3,2195
bfc = 2 bfc = 3
IX = 0,J
l
IX = J IX = 0,1
l
IX = J
+ 0,5738 + 0,8026 + 0,6155 + 0,8453
+ 0,4880 + 0,2770 + 0, 3999 + 0,2232
+ 0,1844 - 0,0014 + 0,1597 -0,0118
+ 0,0219 - 0,0376 + 0,0210 -0,0282
- 0,2181 - 0,0403 -0,1957 - 0,0288
- 3,6613 - 4,3304 -3,0222 - 3,4746
+ 1,2366 + 2,2852 + 1,0090 + 1,7557
Tablica 19.23
Uticajni brojevi od M = l c
u ticajni
1-
--
bfc = l
-1-
broj
l
- -
.=_ 9>!.
IX = ) IX = 0,1
-
X"
o
- 0,2389
l
- 0,5693 - 0,2907
- 0,0746 + 0, 2392 - 0,0225
+ 0,0409 + 0, 2259 + 0,0684
X"
'
+ 0,0951 + 0,1064 + 0,0939

l
X" -1 0,1770 - 0, 0026 + 0, 1510

+ 1,6439 + 3,2190 + 1,2366
- 1,3468 - 5,8207 - 1, 1375
Za iznalaenje intenziteta reakcija treba sile Xi
podeliti povrinama F,. Tako
na 'primer, za odnos bje= 3 i a = 0,1 dobiti:
P
0
P
0
5 M
0
=- c
0
= 0,118- l = 0,0 9 P of.
2 2
Za gredu pravougaonog preseka je
2S
0
5
.
- = l , pa Je stoga
w
M gran = 1,5 M
0
= 1, 5 0,059 Pol = 0,0885 Pof
Sada dolazimo do toga, da moemo i
reakcija. Ako je P = 2P
0
, dobi slede-
vrednosti:
X
0
= 0,6155
2
Po - 0,3383 M gran = 0,3461 Po.
2 e
Intenzitet reakcije tla u O je
_ 2X
0
_ 2 0,3461 P
0
_
6 29
.
Po -- - - ' qo,
F
0
1/9 F
gde je q
0
srednji pritisak na podlogu od P
0

Ako je P = 3 P
0
, onda dobijamo
X
0
= ( 0,6155 - 0,2694)) P
0
= 0,654 P
0
;
Po = 0,654 18q
0
= 11,771 q
0

bfc = 2
l
bfc = 2
l l
IX = J IX = ,0,J IX = )
- 0,6880 - 0,3383 -0,7718
+ 0,4184 + 0,0249 + 0,5565
+ 0,2125 + 0,0913 + 0,1854
+ 0,0720 + 0,0944 + 0,0458
- 0,0149 + 0,1274 -0,0162
+ 2,2852 + 1,0091 + 1,7560
-4,8426 -1,0117 -4,2427
Na reakcija i
u ostalim grede.
Sl. 19.66

Po
6
5
lj
3
2
/
..f-'
",.,
/
/
/
/
v
-
v
q...,. o
.o 2. 6 41012t'lq;-
Sl. 19.67
Na sl. 19.66 su prikazani dij agrami reakcija u
da greda radi van granice Dija-
gram je konstruisan relativnim ordinatama, a iz njega
se vidi da se posle formiranja zgloba pod
teretom menja i dijagram raspodele reakcija
podlonog tla i grede. Ukoliko je
utoliko su i ordinate reakcija pod samim teretom.
Tako, na primer, pri tereta za triput (n =
= 3) se maksimalna ordinata dij-agrama
k
..
11
>
77
- 4 75 d k d
rea CtJa za -- - , puta, a to zna 1 a a a
2,5
greda granicu njenog materijala,
onda zavisnost spoljne sile i reakcije
tla prestaje da biva linearna.
Na sl. 19.67 prikazan je dijagram menjanja veli-
qmax u zavisnosti od P. Ako je P/P
0
onda
greda jo radi u tako da
qmax i P postoji linearna zavisnost. Sa pove-
sile P u gredi nastaje
zglob, pa se stoga mora obaviti poseban
da bi se ustanovila qmax; naime, linearna ekstra-
polacija bi u tom dala umanjenu vrednost
qmax To se i vidi na crteu, na kome je takva ekstra-
polacija prikazana isprekidanom crtom. Ovde treba
naglasiti da tlo kao podloga u datom slu-
ostaje i dalje linearno-defoFmabilno, a dobijena
nelinearnost dolazi kao rezultat prelaska grede preko
granice

U ovom zadatku pojam o
nosivosti dobija donekle smisao u
sa grede na dva oslonca bez
podloge.
Naime, kao to je poznato, kod proste
grede na dva oslonca se nosivoai iscrpljuje onda,
kada se u nekom preseku te grede formira
zglob, pa se tako greda pretvori u mehanizam. U
koji sad razmatramo, greda moe da prima
i posle nastanka zgloba. Kod
takve grede se !imitira najve-
ugibom, koji se pokae kao za tu gredu
prema uslovima njene eksploatacije.
Kada se posle nastanka
zgloba, tada se ugiba pod opte-
uticajnih brojeva (tabl.
19.22 i 19.23).
Da bi se mogla odrediti sila Pgran
moramo najpre fiksirati ugiba
Yrran u delovima od maksimalnog ugiba y
0
, koji
odgovara kraju stadij uma Yrran = ky
0
:
Yo = Yu - n + Yo - - Po,
k
(
, 1 "So c0 )
2 W e
gde je ugib pod teretom P
0
= 2,
y
0
' isto to, samo usled M = lc.
Poto se izvri potrebna transformacija, dobija se
izraz za tereta P
1
ran:
P = P
0
n =k 2 Yo_ 2 So
gran
W e
u vidu da je y
0
= ygP
0
dobijamo dalje
da je
p o " s
n = = 2k Yo _
2
Yo . _o .
P
0
W e
Kada su podaci
So o l
k = 3; - = 0,75; y
0
= 1,01 ; e= -= 0, 11;
w 9
Yo = -3,02; = 1,009; c
0
= 0,118; IX = 0,1
bje= 3,
tada dobijamo
n = P gran =
3
1,0 l 2 + 1.009 O
75
O, 118 _
) - 2,5.
P
0
3,02 3,02 0,11
Iz ovog rezultata se vidi da posle prelaska grede
preko granice ugibi d<Jlje rastu.
Sada oceniti uticaj krutosti grede na veli-
P gran U tom cilju izvriti jo
i za IX = O i za IX = l.
Kada je IX = O, onda je
Pgran =
3
0,555 + 1,009 . 0,
75
. 0,2798 = l,
398
P
0
1,56 1,56 0,11
a kada je ct. = l , onda je
Pgrnn =
3
1,6 + 1,756 . 0,
75
. 0,06 =
3
_
P
0
3,474/ 2 3,474/2 0,11
dobijenih rezultata vidimo da veli-
zavisi od odnosa krutosti
grede i podloge ispod nje.
19.3.5. preko gra-
nice
Beskrajno prostrana
Kada prelazi preko granice
tada se formira oblast, krutost
se menja, a zbog toga se vri preraspodela reakcija
podloge, pa tako i momenata u
Pri van granica
proces deformisanja se vri po intervalima.
Najpre se vri prema stadijumu
i se mesta, na kojima se u mogu
pojaviti linearni zglobovi. Posle toga se
obavlja drugi po osnovnom sistemu, u
kome se menja shema jer se sad
sa nastalim zglobovima. Pome-
ranja, koja ulaze u se za
novu shemu pa stoga posle
reavanja biti nove reak-
cija podloge, prema kojima se konstruisati mo-
mentna linija za
U okviru ovog zadatka, pojam opte-
dobija neto izmenjen smisao, jer se u
ovom nastankom u jednog, pa i
vie linearnih zglobova jo ne iscrpljuje
njena nosivosti, poto lei na
podlozi, koja radi u
U ovakvom se nosivosti
tako, to se normira (tole-
rantnog) ugiba
Kada kod krutih do formiranja plas-
zglobova, dolazi do intenzivnog
ugiba, a taj proces zavisi od odnosa geometrijskih
dimenzija i karakteristika i tla,
na kome ona lei.
165
Kod vitkijih formiranje prvog
zgloba ne sobom i
ugiba.
sloj, to lei i poluprostora
na raspodelu reakci ja podlonog
napona prema ivicama
Pr i izlasku van granice dolazi
do ugiba na deformisanja
podlonog sloja.
Za beskrajno prostranu jed-
nom koncentrisanom silom, opte-
se moe priblino tako, to se uzeti
da se formiraju linearni zglobovi po izvodnicama
konusa kao i prstenski zglob po obimu osnovice tog
konusa. Tada se rad spoljne sile P grau sa
sumom radova momenata u zglobovima i reakcija
podloge na kojoj lei. Tada se dobija:
p = M 2Jn [l + 2 _!_ (dr )2 - _!_ (d2r)2] dO +
gran pl r2 dO . 2 dO
o
2
" [ l (d 2 ]
+ Mp1 f l + 2" __2_ ) d6 +
0
r d6 .
+ f[iJJ.r-=--.2] 27tp] e-p) dp (19.104)
0
r . , r
Za najmanju vrednost sile se dobija
izraz :
l l
Pgran min = 27tMPI + - 7tr
2
(qmax - q,.) + - 7tr
2
qr
12 3
( 19.105)
gde je Mp
1
momenat po jedinici duine
zgloba (ima dimenziju sile), r je razdaljina od tereta
do prstenastog zgloba, qmax je intenzitet reakcije elas-
podloge pod silom P, a q,. je intenzitet reakcij e
podlonog tla na udaljenosti r od kon-
centrisanog tereta.
Za oslonjenu kao prosta greda,
na sredini svog raspona koncentrisanom silom, veli-
sile P gran nalazimo za
maksimalnog ugiba izraenog u
bezdimenzionalnom obliku Ygran/Yo kroz maksimalni
ugib y
0
, koji odgovara zavretku rada

Zavisnost P gran i Ygran biva nelinearna i
zavisi od odnosa konstanti i
podlonog tla, a za ovu poslednju je
parametar
a= Eo . .!...._ (_!_ )310-3,
E b h
(19.106)
gde je E
0
modul deformacije podlonog tla, E je
modul materijala od koga je a l
i b su raspon i irina dok je h njena debljina:
- P gran (O 14 + O 80 a
1
2
) (y* )
2
- "' (19.107)
- ' ' gran
Po
Gornji obrazac (19.107) je dobijen tako, to su
potovani uslovi
2 5. (19. 108)
Posle nastanka prvog zgloba se
promena u dijagramu reakcija podlonog tla.
Uticaj lokalnih i optih deformacija
Kod pravougaonih se formira kombino-
vana shema loma, koja se sastoji od lokalnih i optih
deformacija. Ako je dosta uzana, onda njena
shema loma pod koje deluje na polo-
vini njenog raspona biti shemi proste grede.
Pod teretom se formira zglob, koji zahvata
irinu kako je to i prikazano na sl.
19.68a. Kod iroke mehanizam loma se
bliiti prostrane (sl. 19.68b).
Kombinacij e ta dva oblika loma javljaju se na svakoj
(sl. 19.68c).
SI. 19. 68
Pod delovanjem superpozicije oba ova efekta,
konfiguracija lokalnog konusa deformacije se menja.
Postojanje linijskog zgloba di-
menziju konusa u pravcu linijskog zgloba,
pa se tako osnova konusa pretvara u
spljotenu elipsu, prikazanu na sl. 19.68c. Duine
krunog zgloba, koji odgovara osnovi
konusa, kao i izvodnice konusa se na taj sma-
njuju, pa stoga P sada biva
manje od P,. kod a od
sile kod P gr:
(19.109)
Za beskrajnu optere-
se nalazi prema obrascu
Prva dva sabirka u ovom obrascu predstavljaju
rad momenata u krunom zglobu i u zglo-
bovima, nastalim po izvodnicama konusa. -
poslednji tog obrasca je jednak radu reakcija
tla u okviru konusa.
Kod proste grede se optere-
prema obrascu
b l
Pgr= 2Mpl -l -- (19.111)
Co
gde je c
0
razdaljina od rezultante reakcija podlonog
tla.
opte teoreme o stanju,
dobij amo za kombi-
novanu shemu formiranja zglobova.
Sada razmotriti dvaput due
od svoje irine: b/l= 0,5. Kod nje iznalazimo najpre
sile P gr> uz pretpostavku
166
da se zglob formira na polovini raspona, i to po
voj irini pa nalazimo:
(19. 112)
Ta sila odgovara formiranju zgloba
na sredini raspona, uz uslov da je u
preseku na sredini momenat savijanja ravno-
merno raspodeljen po celoj irini presck;a. To se
u stvari ne deava, - momenti savijanja pod samom
silom rastu bre nego na ivicama pa se stoga
oblast najpre formirati u neposred-
noj blizini spoljne sile, a potom se postupno iri i
na sve strane. dimenzije konusa,
koji se formira ispod sile, mogu se prema
obrascu (19.110) za P,., ako u njemu izvrimo izvesnu
izmenu, s obzirom na to, da osnova konusa- a to je
i granica oblasti - sada ima oblik krive,
nalik na eli psu.
oblast pod teretom sad biti umanjena
za koeficijent koji je jednak odnosu povrina i iznosi
k = 0,7. Na taj sile, koja
odgovara kombinovanoj shemi loma jeste:
(
2r
2
)
P,, = O, 7 P,. + l - b P gr (19.113)
Pk ne moe biti od P", pa prema
tome uslov da obrazac zaista vai, biti nejednakost:
(19.114)
gde je b irina a r
2
smanj eni osnove
konusa
na ivici
Kad se koncentrisani teret nalazi blizu 1v1ce
ili onda se stvara
jedan poseban, mehanizam loma
Za razliku od beskrajno prostrane pod kon-
centrisanom silom u ovom se - umesto
prstenastog zgloba i kompletnog konusa
- formira samo polovina konusa, sa osnovom u
obliku polu-elipse. Oblik te krive, po kojoj lei plas-
zglob, koji odgovara presecima u koj ima deluju
negativni momenti, pribliava se obliku polu-elipse,
je dimenzija du ivice dvaput od
dimenzije.
Linearni zglobovi, koji nastaju po
izvodnicama konusa popunjavaju
a rad momenata u granicama ko-
nusa se na kako je to
za beskrajno prostranu
sada povrina oblasti biti dvaput
manja, a smanjuje se i rada mome-
nata u prstenskom zglobu, dnina biti manja
od duine polukruga, konstruisanog nad
nikom konusa.
Reakcije podlonog tla, koje vre rad
pri deformisanju mogu se sa
nom Dijagram reakcija du ivice se
moe odrediti tako, sto iz jednu
traku i posmatrati je kao gredu beskrajne duine.
U pravcu, upravnom na ivicu, traka se
ponaati kao polubeskrajna konzolna greda, optere-
silom na svom slobodnom kraju. I z uslova
jednakosti ugiba za beskrajnu i polubesk.rajnu gredu u
napadnoj tereta obrazac za raspodelu
spoljneg podnne i
grede.
Da bismo odredili granice kroz koje prolazi
polu-prstenski zglob, momentne linije
koje nastaju u obe grede. Prstenski zglob nastaje u
onoj gde se javlja maksimalni negativni mo-
menat.
Rad, koj i se vri u linijskim zglobovima, jednak
je 1,25 n MP
1
izraz dobiti i za rad
momenata u prstenskom zglobu. Rad reakcija elas-
podlonog tla moemo tako, to
pretpostaviti da je osnova konusa
kruna. Tada dobijamo:
l l
- F(qmax- q,) + -Fq, ;
12 3
F nam u gornjem izrazu predstavljati povrinu
polu-konusa datu izrazom F = 0,5 n ri,
a tada dobijamo
[
3/ Eo ]
2
qmax = 0,123 Pgran .J ( l _ fLA) D
a odnos je
_!E__ = 0,14.
qmax
Sada moemo i sile:
2,5n Mp1 ( )
Pgran = = 2, 92 1t Mp] 19.115
l - 0,142 . . '
Dobijena reenja n am govori da
koje deluje na ivici znatno ranije izaziva lom
nego li isto toliko to deluje u nje-
noj sredini. Odnos ta dva zavisi od kru-
tosti . kao i od krutosti podlonog tla. Kod
krutih razlika biti nego kod vitkijih
Ako ima samo male dimenzije u osnovi,
onda. se. mora razmotriti i njenog loma .po
kombinovanoj shemi, kada se - osim
konusa - formira i linijski zglob, koji po-
vezuje konus sa ivicom

slojevite
Sada razmotriti sa tri sloja,
od dve krutosti, sa jednim
njih.
Takva lei na tlu i je
koncentrisanom silom P. da su dimenzije
u osnovi dovoljno velike, kako bismo je mogli
tretirati kao beskrajno prostranu.
Raspodela sila u takvoj zavisi od odnosa
krutosti svih elemenata koji Pro-
mena krutosti ma i samo jednog elementa, naprimer,
podloge ili prouzro-
preraspodelu sila u sistemu. Ta
167
okolnost u velikoj meri komplil<;uje zadatak o pro-
slojevite premda se za obavljanje
te vrste mogu primenjivati ranije izloeni
metodi.
Za ovakve u stadi-
jumu dve diferencijalne ravno-
tee, za svaku od ponaosob :
Dt ( a4 wt + 2 o4 wl + -o4 wl ) +
ox
4
ox
3
ay2 oy
4
+ D
3
(w
1
- w
2
) = q
1
(x, y);
Dz( o4w2 + 2 o4w2 +
ox
4
ox
2
oy2 oy
4
.
- D3 (w
1
- W2) = - qz (x, y),
gde su w
1
i w
2
ugibi gornje, odnosno donje
q
1
(x, y) je spoljne na gornju

q
2
(x, y) je reakcija podlonog tla
D
1
i D
2
su krutcst i gornje i donje
D
3
je krutost umetnutog
sloja, koji se ponaa prema hipotezi pr oporcio-
nalnosti.
Ako veze, razmetene budu apso-
lutno krut e, onda je w
1
= w
2
, a tada,
gornje dve dobijamo
= q
1
(x, y) - q
2
(x, y).
Ovo da sistem u celini moemo posmatrati
kao jednu koja ima sumarnu krutost. U t om
se si le i momenti raspodelit i
srazmerno sa nj ihovim krutostima. Momenti
savijanja biti kako sledi :
gde su M
1
i M
2
momenti savijanja u gornj oj, od-
nosno u donjoj a
M je ukupni momenat, koji primaju obe
t. j. momenat u monolitnoj sa koja je
jednaka sumarnoj krutosti obeju u
stadijumu M odrediti kao za homo-
genu koja ima sumarnu krutost slojevite
kao celine.
Kada se tada gr Micu
prvo ona u kojoj naponi
budu najpre gornja- u koliko ona bude deblja.
Pri daljem poto se u gornjoj
formira zglob, pa se u njoj momenat
savijanja st abilizuje, te bude jednak M
01
, u donjoj
momenat savijanja vrlo brzo rasti, jer je
Kada se u obe formiraj u zglobovi,
sumarni momenat to ga obe primaju na sebe
solidarno, biti
Mo = Mot + Mo2
Na taj za lom slojevite se moe
usvojiti ista shema, kao za homogenu sa nasta-
janjem konusa, gde se po njegovim izvod-
nicama formiraju linij ski zglobovi, a u
osnovi konusa, na prstenastoj lini ji (gde vladaj u
negativni momenti) nastaje kruni
zglob.
U tom je sil e data
obrascem
koje ulaze u gornji obrazac
vaju se na isti l<;ao i pre. Za si lu P" obrazac
glasi:
P" = 1,395 47t Mpt = 1,395 47t (M
01
+ M
02
).
Ako se bude i
znatno komplikovaniji Naime, tada
se. proces deformisanja slojevite posmatrati
u dve etape: u prvoj se analizirati stanje kada
nastaj u ugibi i momenti u sa nestiljivim umet-
kom, t.j. kada su ugibi obeju podjednaki, a
momenat savijanja od spoljneg se
raspodeljuje srazmerno njihovim
krutostima: posle toga, u drugoj fazi se
deformacij a a ona ne zaviSI
samo od uzajamnih odnosa sva tri sloja, i od
modula deformacije podlonog tla.
Ugib slojevite pri krutim vezama treba
razmat rati kao srednju ugiba gornj e
i donje pri vezama, pa stoga, da bi se
dobio st varni ugib gornje tom srednjem ugibu
treba dodati polovinu razlike ta dva ugiba.
ugiba donje pak dobiti tako, to
od srednjeg ugiba oduzeti istu tu
Momenti savijanja, koji nastaju o svakoj
ponaosob, mogu se razmatrati kao rezultat sabiranja
dvaju momenata:
M
1
= MD
1
i M
2
= M D
2

D D
I z gornjih o:,razaca se vidi da pri
vezama u gornjoj momenat biti nego u
donjoj, i to i onda, ako bi obe imale istu
krutost. U gornja
ima krutost od donje, pa zato u gornjoj
najpre nasmje zglob, - pre nego u donjoj.
Obrazac za iznalaenje se moe
integrisanjem ali to u
stvari nije ni potrebno, poto za dalji tok
t aj momenat nije ni potreban.
Posle nastajanja zgloba u gornjoj
pod teretom, a na popustljivosti
sloja, i formiranje konusa sa prste-
nastim zglobom, na udaljenosti
od koncentrisane spoljne sile. te udaljenosti
r
1
i od odnosa krutosti gornje i
nog a udaljenosti onog pre-
seka u kome momenat savijanja po svojoj apsolutnoj
vrednosti biti
r
1
se moe obrasca
J
Dl
rl = 2,1 D3,
a tada je spoljne sile, pri kojoj se formira
konus
P,; = 1,34 47t M
01

Pri toj spoljne sile konus se
formira samo u gornjoj dok se donja
nal:vi jo u stadijumu, pa stoga
nosivosti celokupne slojevite jo nije do kraja

Gornja viak predavati na
donju pa se tako dijagram
donje sastojati od dva dela: od sile dijagram
se bliiti ravnomernoj raspodeljenosti tereta na
povrini sa r
1
, a od prirasta
nja dijagram biti predstavljen u vidu koncentrisane
sile. tome, prstenasti zglob se na donjoj
formira po krugu r
2
sa centrom
na mestu, gde deluje koncentrisani teret, s tim da j e
r
2
> r
1
Dr ugi deo koje prima donja
se na a r
2
se iznalazi iz obrasca
r = l 5 2 5
z ' ' Eo
Stoga je jednako
P;,' = 2,77 47tMoz
Na taj ukupna nosivosti troslojne
biva Pn koja
se dobija kako sledi:
P" = P,; + P;,' = 47t (1,34 M
01
+ 2,77 M
0
2).
Kada postoji i nosivosti
slojevite biti nego da su povezane
krutim vezama. Tako, naprimer, ako je slojevita
od dve podjednake onda je
M
01
= M
02
= 0,5 M
0

Kada su one povezane krutim umet-
kom, onda je
Pno = 1,395 47t (M
01
+ M
0
z) = 1,395 47t M
0
,
a ak.o je umetnuti onda je
Pn
1
= 47t (1,34 M
01
+ 2,77 M
02
) = 47tM
0
2,055
tako da je cdnos
2,055
Pnt fPno = -- = 1,48.
1,395
Kao to se vidi, sa umetkom
je nosivosti prema sa krutim umetkom za
1 4Sl t"\11T<l
povoljni uticaj
treba imati u vidu da taj sloj mora imati dovoljnu
deblj inu, kojom bi se potpuno prilago-
konstrukcije. Ako to ne bi bilo postignuto,
onda spoljne sile mora umanjiti.
Dobijeni obrasci nam da odredimo
tu srna 1jenu debljinu slojevite sa
umetkom, pri kojoj takva biti u stanju da
podnese istu onoliku spoljnu silu, kao i sa
krutim umetkom. U tom cilj u treba
P"
0
= Pn
1
pa iz te traenu
Naprimer, kada je M
01
= M
02
= 0,5 M
0
iznali
smo da je Pno = 1,395 4 1t M
0
. A sada elimo da
u kojoj meri moemo da uman!imo mome-
nat u donjoj da bismo primili istu silu, ali kada
postoji umetak, a debljina gornje
ostaje ista kao i pre. Za taj cilj imamo
1,395 47t M
0
= 47t ( 1,34 2,77 M
02
),
iz koje dobijamo da je M
02
= 0,262 M
0

Iz toga sledi da umetka
moemo smanjiti debljinu donje za J

=
= 1,38 puta, odnosno ako zadrimo njenu debljinu
bez promene, da onda moemo umanjiti zahteve u
pogledu njenog materijala.
Optimalna debljina
Za iznalaenje optimalnih odnosa debljina poje-
dinih slojeva u slojevitoj sa
slojem slui nam dijagram, dat na sl. 19.69.
B=O
Sl. 19.69
U optern sile biti
data izrazom
P,. = AM
01
+ BM
0 2

Pri datoj P,., mi A i B,
koji zavise od odnosa krutosti pojedinih elemenata,
dobiti familij u pravih od kojih se formira poligon na
koordinatnoj ravni M
01
- M
02
, koji je i ucrtan
(debelom linijom) na sl. 19.69.
Ukupna debljina slojevite je jednaka zbiru
debljina a svaka od tih debljina je srazmerna
sa kvadratnim korenom iz momenta savijanja. Stoga
moemo napisati
h = C v' Mot + D v' M oz .
Deo 21.
KONSTRUKCIJA,
LINIJSKIH, I LJUSKASTIH
PREMA STANJIMA UZ

A. M. Procenko
21.1. OSNOVNE POSTAVKE O KONSTRUKCIJA U STANJU
Kad se uzmu u obzir svojstva mate-
rijala, onda se moe pouzdanije ceniti ponaanje kon-
strukcija pod a u se mo-
gu dobiti i reenja u odnosu na reenja
kada se konstrukcija kao sistem.
Odstupanja od idealnih svojstava mate-
rijala povezana su sa nastajanjem (trajnih) zaostalih
deformacija kao i sa razvojem polaganih
deformacija (v. deo 12). sa
natim deformacijama je pre svega povezan
sa ocenom nosivosti pojedinih elemenata kon-
strukcije ili pak konstrukcije kao celine. Pri tome se
panja koncentrie na iznalaenje maksimalnog mo-
koje konstrukcija jo moe da pod-
nese a da se ne srui, dok deformacije u tom trenutku
imaju samo drugostepeni
Prema savremenim propisima,
nosivosti se prema prvom
stanju. Pod konstrukcije pod-
razumeva se koje konstrukcija moe jo
da podnese, a da ne do loma njenih elemenata.
Naponsko stanje svih elemenata konstrukcije u tom
stadijumu naziva se stanjem ravnotee.
Kod konstrukcija, kod kojih stanje rav-
notee zavisi od svojstava iscrpljenost
nosivosti da moe do pojave preko-
mernih deformacija pod konstantnim
koje se dalje ne
Osnovni objekti, na koje se primenjuje teorija
ravnotee, - to su kon-
strukcije, od materijala: kon-
strukcionih arrniranog betona ili
materijala. Ta teorija se primenjuje za
nosivosti vrsta konstrukcija: od
najjednostavnijih linijskih sistema, pa do vrlo slo-
enih ljuski.
21.1.1. Ponaanje konstrukcije u plas-
stadijumu
Sve dotle, dok naponi u svim elementima kon-
strukcije 'ne granicu crt odnos optere-
se moe smatrati linearnim, a sama
konstrukcija se razmatra kao
se pojave naponi, jednaki granici deformacije
da rastu bre od porasta Na
slici 21.1 je prikazana greda, ravnornerno
podeljenim teretom, koje postepeno raste.
173
Do q
1
= 8crtW/l
2
naponi su po pre-
seku linearno, a zakrivljenost savijene
grede je konstantna po celoj duini njene ose (1/p =
= q/EI). Ukoliko se i dalje
naponi sve vie odstupaju po svojim od
linearnog odnosa, a zone (deonice preseka
sa naponom crt) se Pri tome se na deo-
nici, deformacijama zakriv-
ljenost neproporcionalno (linija 2 na sl. 21.1).
Sl. 21.1
Deo preseka zona nazivamo "ela-
jezgrom" koje se sa porastom
sve vie smanjuje; tada je zakrivljenost savijene ose
obratno srazmerna sa visinom jezgra: 1/ p =
= Pri malim vrednostima zakrivljenost po-
staje vrlo velika, a momenat savijanja se vrlo malo
razlikuje od -momenta, kojeg moe da podnese ceo
presek to se nalazi u stanju (stanje 3 na
sl. 21.1). No, nezavisno od toga, to se ne moe
stanje potpune ipak pod optere-
vrlo bliskim takvoj teoretskoj na-
stale deformacije bivaju tako velike, da konstrukcija
biva iz stroja. Tada su dimenzije
jezgra tako male, da zone
ispunjavaju trougle acb i a' c'b', a deforma-
cije, koje su se razvile u sredini preseka grede su
toliko velike da nastaju ugibi koji su vrlo bliski ugi-
bima, koji bi nastali pri prelomu grede u srednjem
preseku. Greda u takvom stanju sad vie ne moe da
nosi dopunf>ko dolazi do kretanja sa
prelomom ose na sredini raspona i do naglog pove-
ugla 6. Ta slika je istovetna sa slikom pri kre-
tanju mehanizma sastavljenog od dva
kruta diska, povezana zglobom u e, s tom
razlikom to kod grede u ovom stanju, umesto zgloba
u e deluje konstantni momenat savijanja Mv
1
=
174 21. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINIJSKIH, PLOCASTIH I LJUSKAST!H ...
4
Stoga se gr'.!da (ili ma kakva druga kon-
strukcija) u naziva kinema-
mehanizmom. pod kojim nastupa
takav mehanizam naziva se opte-

U trenutku, kada se (do tada) kruta konstrukcija
pretvara u mehanizam,
od krutih diskova, povezanih zglobovima,
nastupa iscrpljenost nosivosti konstrukcije od
materijala.
21.1.2. Osnovne postavke teorije gra-
ravnotee
Teorija ravnotee konstrukcija zasniva
se na postavkama, koje u izvesnoj meri
prikazuju donekle i svojstva materijala, kao i uslove
rada pojedinih elemenata konstrukcije u idealizo-
vanom svetlu, i to na
1) "
b)
"
"+-----
8
o"'"-"--s
Sl. 21.2
a) Elementi konstrukcije su od materijala koji
ima idealna svojstva, to se izraava
sila-pomeranje, prikazanom na sl.
21.2 a. Ta zavisnost je poznata kao Prantlov dija-
gram. Tu se pod terminom "sila" podrazumeva ma
koje dejstvo- od aksijalne sile pa do momenta savi-
janja ili terzije, a termini "pomeranja" odgovaraju
deformaciji na pravcu delovanja sile, - od
linearnog izduenJa, pa do promene krivine ose ili
uvrtanja elementa pod delovanjem momenta terzije.
b) Deformacije prirode su dovoljno
rnale, tako da ih ne treba uzimati u obzir u smislu
promena geometrijskih dimenzija konstrukcije (geo-
metrijska shema se ne menja), dok
deformacije mogu biti rna koje potrebne za
preraspodelu napona.
Ta pretpostavka o takozvanim idealnim kruto-
svojstvima materijala dovodi nas do ide-
alizovanog dijagrama napona (sl. 21.2 b) kada se
smatra da sve dok je sila N < Np
1
uopte ni nema
bilo kakvih deformacija (6 = 0), dok pri silama N =
= Np
1
mogu nastupiti deformacije bilo koje;
(Sila N > Np
1
uopte ne moe da postoji!)
Strogo uzev, takva idealizacija je u neskladu sa
stvarnim svojstvima konstruk-
tivnih elemenata. ona ipak bitno
i olakava stadijuma u kome se iscrpljuje
nosivosti, tako da se nje dobijaju rezu!-
tati koji se sasvim bli:e eksperimentalnim rezultatima,
dobijenim za konstrukcije, od ma-
terijala.
Kod konstrukcije su
rasporedi unutarnjih sila, koji zadovoljavaju
uslove i ravnotee. Ako je stepen
s, onda se dobiti s linearnih, neza-
visnih raspodela unutarnjih sila, koje uravnoteuju
spoljne
Ma koje ravnoteno naponsko stanje, koje uravno-
teava zadato spoljne naziva se

Kod idealnog sve su
unutarnje sile uslovima (ot-
pornosti). Ti uslovi u svom optem obliku odraavaju
prirodu materijala i njegova svoj-
stva; oni se prikazuju u obliku jedne ili
sistema koje mogu biti linearne ili ne-
linearne:
= 1, ... , t),
gde su N
1
, Nm - unutarnje sile.
Ako su za neku kombinaciju unutarnjih sila N'
1
,
... , N'". sve rigorozno ispunjene, tj.
ako je <Dc"') (N') < O = l, ... , t), onda to
da deformacije nisu nastupile, t ako da se
konstrukcija moe smatrati kao idealno
ako se za drugu neku kombinaciju
unutarnj ih sila N{', ... , jedan deo
pretvara u . stroge <D"' (N") = O, = l ,
: . . , a ostale ostaju stroge <1>
11
(N") <
. < O = t
1
+ l ... t) onda to da su se u
")wnstrukciji - ili u potpunosti - razvile
defor:m:acije, a da su unutarnje sile- jednim
svojim delom, ili ba i sve - dostigle svoje

raspored unutarnjih sila koji
zadovoljava uslove (otpornosti) naziva se
dozvoljiv.
Ma koje deformisano stanje sistema, koje ne na-
ruava uslove oslanjanja naziva se mo-
Uzima se da se - kada nosivosti bude
iscrpljena - kruti sistem pretvara u me-
hanizam (gde pomeranje sistema zavisi od
pomeranja jedne ili pak u kine-
lanac (gde porneranje sistema zavisi
od porneranja nekolikih Kine-
pomeranja, pri kojima se formira
mehanizam ili lanac, nazi-
vaju se dozvoljivim.
mehanizam pretpostavlja nastajanje
dovoljnog broja zglobova, u kojima se ispu-
njavaju pa su stoga poznate
sile

(gde je i broj zglobova) koje deluju u tim
zglobovima. Iznalaenje koje uzrokuje
pomeranje mehanizma sa k zglobova vri se izjedna-
varijacija rada unutarnjih sila (a U =
= i spoljnih sila (aA =jt
1
P,auJ Ovde su
21.1. OSNOVNE POSTAVKE O PRORACUNU KONSTRUKCIJA ...
175
6, = pomeranja u zglobovima na pravcima sile a
u
1
su pomeranja na pravcu sile P
1
. Kad su sve sile
srazmerne sa jednim parametrom P
1
= Pk
1
, onda se
iz o A = o U iznalazi parametra op-
P, koja odgovara izabranom
mehanizmu:
k
L

L k1ou1
j=l
Tri osnovne teoreme
ravnotee
(21.1)
I. nije manje od optere-
koje moe da bude uravnoteeno doz-
voljivom raspodelom unutarnjih sila.
II. nij e od
koje se moe iz razmatranja doz-
volj ivog rasporeda pomeranja meha-
nizma).
III. je u stvari
medu svim k,oja mogu da se uravno-
tee dozvoljivim poljem napona, a u isti mah
je i najmanje koja odgovaraju
svim mehanizmima.
metod se sastoji u tome, da se
takav raspored unutarnjih sila N, koji uravnoteuje
spoljno Pst> a pri tome nije u
suprotnosti sa uslovom <l> (N) Prva
teorema ustanovljava da je Pst P'\ gde je P*

metod. Po tom metodu se
mehanizam sa k zglobova, u
kojima deluju unutarnje sile

(i = l , 2, ... , k)
koje zadovoljavaju <P
= O.
Iz (21.1) se iznalazi Pk
1
., a
iz druge teoreme proizlazi da je P"' Pkln
Ovaj metod se naj vie i primenjuje u praksi, jer
je veoma pregledan i podesan kada treba izabrati
sheme ruenj a konstrukcije.
teorema nam govori da ako se pri izves-
nom ravnotenom rasporedu N* u potrebnom broju
formiraju zglobovi, - dakle ispune se
uslovi <l> (N'') = O, a u ostalim je <l> (N*)
onda je odnosno
P.t i Pkln jednako P*. Pri
proizvoljnim dozvoljivim rasporedima unu-
tarnjih sila i mehanizmima ima se u
vidu Pst k in Kada se primenjuje
metod, mora se uvek imati u vidu da se
dobije gornja ocena
dok se po metodu dobija donja granica
ocene..
Pri asociranom zakonu (vidi
deo 12) ako se za polaznu uzme formul acija,
onda se formul acija dobija kao izvod,
ali i obratno - kada se formulacija uzme
kao onda se dobij a kao izvod [21, 32].
21.1.3. Osnovna teorije
rezultati teorije ravnotee
su
Bilo koji samo-uravnoteeni raspored unutar-
nj ih sila ne na
"Samo-uravnoteenim silama" nazivamo one unu-
tarnje koje zadovoljavaju ravnotee i
onda, kada spoljneg ni nema. Posebni
"samo-uravnoteenih" su tempe-
raturne sile i sile od nepoznatih u osnovnom
sistemu. Iz toga proizlazi da prednaprezanje ne
na nosivosti, jer ono stvara samouravnoteni
sistem unutarnjih sila.
Nedostatak teorije ravnotee sastoji se
u tome, to ona potpuno zanemaruje deformacije,
koje igraju sutastvenu ulogu pri ocenjivanju geo-
metrijskih efekata deformisanja i iscrpljenja
deformabilnosti. U delu [21] se pokuava da se taj
nedostatak otkloni.
najvanije probleme teorije rav-
notee spada iznalaenje stvarnih uslova
(otpornosti). Nekoliko takvih primera dato je u glavi
12. Da bi se ustanovili takvi uslovi, potreban je vrlo
obiman eksperimentalni i teoretski rad, a toga jo
nema ba za sve materijale i sve konstr uktivne sisteme.
21.1.4. Vrste i klasifika-
cija zadataka
Teorij a ravnotee se primenjuje, - uz
manje ili komplikacije - za iznalaenje
nosivosti konstrukcija, izloenih delovanju

srazmerno samo sa jednim parametrom.
U ovom sh .. st. sve spoljne sile P, (i= l , 2,
. .. , t) menjaju srazmerno sa jednim jedinim para-
metrom P, pa se mogt; prikazati u obliku P, = Pk,
(i = l, 2, . .. t), gde je k, intenzitet sile P, . U tom
sile ne menjaj u SVOJU orijentaciju, im se
menja samo
sistemom spoljnih sila, koje zavise od
parametara Pl, P
2
, . , P. Svaka od grupa sila
se tada zadaje u obliku P
1
k
0
gde je j broj grupe sila,
zavisnih od istog parametra P
1
(j= l , 2, ... , s),
a kj je intenzitet i-te sile u toj grupi (i = l , 2, ... , t
1
) .
Spoljne sile su srazmerne sa jednim parametrom P,
ali se deavaju viestruke promene tog parametra.
Medutim, broj tih promena nije toliki, da bi iza-
zvao lom zbog zamora.
dejstvo spoljneg usled koga
dolazi do rasejavanja energije zbog nastanka
nih deformacija.
Vrsta i priroda spoljneg
zadatke koji se mogu postaviti u okviru teorije gra-
ravnotee, a ti su kako sledi:
- maksimalne nosivosti pro-
jektovane konstrukcije (osnovni zadatak provere pro-

176
21. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINIJSKIH, PLOCASTIH I LJUSKASTIH . ..
- iznalaenje najnepovoljnijeg rasporeda spolj-
neg zavisnog od vie parametara. Taj
zadatak; se reava uz dopunske uslove (opte-
zadato u vidu resursa) ili su na njega namet-
nuta neka posebna
- granica konstruk-
cije tokom viestrukih p rom ena
- optimalno projek;tovanje konstrukcije, izlo-
ene zadatom (Ovakav zadatak ne reava
ba uvek problem projektovanja, jer se k;od grade-
vinskih konstrukcija dimenzi je
prema drugom ili stanju, a ne
prema prvom, - dakle ne prema nosivosti).
21.2. NOSIVOSTI PRESEKA
21.2.1. savijanje preseka u rav-
ni simetrije
Pravougaoni presek. Pri savijanju u ravni
simetrije preseka javljaju se u vlaknima na-
poni, i to cr + na donjoj i cr- na gornjoj strani. Sve
dotle, dok je cr + < cre i dok je cr - - cre, naponi
se mogu po poznatom obrascu nauke o ot-
pornosti materijala cr = My/ J. No, kada se dotle
da je M = <rt W, tada na krajnjim ivicama pre-
seka naponi biti jednaki granici (sl. 21.3).
m
6,
+ ;-

6,
Sl. 21.3
Ako bi se momenat savijanja i dalje
preko te bi se formirati zone
nosti, visoke Srednji deo preseka, visok; h
naziva se jezgrom. Momenat, to ga presek
u takvom stanju moe da primi na sebe dat je sle-
izrazom :
Mc = crt:2b [ (2- + ( l - l
Kada je = O, onda se u stanju
nalaze samo obe krajnje ivice (gornja i donj a). Kada
je = l , onda je presek u stanju
V l
.. . M bh
2
. . v l . v
e 1cma p
1
= <rt -- naz1va se gramcmm p astlc-
4
nim momentom preseka, za koji se prime-
njuje izraz
(21.2)
gde je Wp
1
= bh
2
/4 - otporni momenat.
Krivina savijene ose pri savijanju zavisi
tada od visine jezgra i data je
izrazom
l
p Eh (1-
Sa smanjivanjem visine jezgra krivina
1/ p tei Kada bude = l, presek po-
staje zglob sa momentom tako da cela
gr-'!da, izloena savijanju, moe da se oko
sredita tog preseka bez promene momenta
savijanja.
Pravougaoni presek sa nejednakim granicama
pod pritiskom i pri zatezanju
Neka su crt i crt" granice pod pritiskom
i pri zatezanju. T ada se nosivost i pravougaonog
preseka iz uslova da rezultanta napona u
preseku mora biti jednaka nuli, odnosno da je h+crt =
= h- crt', (h+ + h- = h), gde su h+ i h- respek-
tivne visine zategnute i pritisnute zone preseka. Gra-
momenat se iznalazi :z obrasca
l
a granica pri zatezanju je ll
2
crt+crt -
crt- =
<rt+ + <rt-
Idealan presek u obliku "dvojno T"
(21.3)
Idealnim "dvojno T" presekom se naziva uslovni
model takvog preseka u kome je sav materijal kon-
centrisan u njegove dve noice (flane) sa respektiv-
nim povrinama P+ i P - .
Pri savijanju uzdune sile u noicama su
podjednake i date su izrazom N = min
(crt+P+; <rt-P-), tj. N je jednako manjoj od
crt+P+ ili
Naponi u noicama imaju
N N
cr +=- odnosno cr -=-; jedan od ta dva na-
p+ p -
pona je jednak; cr, sa znakom, tj.
ili je cr+ = cri; l cr
1
-, ili je pak cr t+; l cr- l =
= crt - Jednakost cr += cri : l cr -j = cr; je
samo ako postoji proporcija p + :P-= crt - : crt +
Kod preseka "dvojno T" sa visinom h
momenat je Mp
1
= Nh, gde je N= min (cr
1
+P+,
cr t -P- ).
-
l
l
Oblik preseka
I
Wp!
- - l
w
Broj
l
profila
h
5 50
6,5 65
8 80
10 100
12 120
14 140
14a 140
16 160
16a 160
18 180
18a 180
20 200
20a 200
22 220
22a 220
24 240
24a 240
27 270
30 300
33 330
36 360
40 400
21.2. MOC NOSIVOSTI PRESEKA
177
Tablica 21.1
w
Odnosi - ;,
1
za neke oblike preseka
'
I
o

rE
-
2 bH' - h' (b - o)
1,15 - 1,17 1,27 1,5 1, 7 2 1,7 3 h'
bH'-- (b- o)
H
Tablica 21.2
otporni momenti U-profila - prema GOST 8240-56

= t (b - o,5d) (h - t) + o,25d (h - t ), ili 2 (b - d) > hd;
w;:J = 0,5 [t (b - 0,5d)
2
+ d (b - 0,5d) (h - t ) - 0,25d
2
t - l (h- t)
2
] , ako je 2 (b- d) < hd;
w;:
1
= tb (b - d) + o,25hd' + ,h-
1
(b - d)";

= 0,25 (h - t) [t (b - 0,5d)
2
+ 0,5d (b - 0,5d) x (h - t) - 0, 0625d
2
r
1
(h - t )'];
W%
1
= 0,5 [2t
2
(b - 0,5d) + d" (h - t ) ] .
. 2t (b - 0, 5d)
2
ax = .
4t (b - 0,5d) + d (h - t )
Centar savijanja
Dimenzije u mm otporni momenti
b
l
d
l
l

cm
3
l
WP
1
cm
3
y
l
Wwcm
l
W_:;'
1
cm
3
l
37 4,5 7,0 12,54 6,92 12,34 2,138
40 4,5 7,4 19,82 9,03 21,41 2,650
45 4, 8 7,4 29,21 12,09 35,98 3, 169
50 4,8 7,5 43,29 15,78 55,93 3,743
54 5,0 7,7 60, 30 19,55 90,74 4,457
58 5,0 8,0 80, 39 23,83 130,53 5,202
62 5,0 8, 5 88,12 28,25 152,78 5,943
64 5,0 8,3 106, 20 30,36 191,08 6, 133
68 5,0 8,8 115,73 35,52 220,96 6,962
70 5,0 8,7 137,28 38,19 270,98 7,250
74 5,0 9,2 148, 82 44,14 310,04 8, 187
76 5,2 9,0 173,60 46,99 372,87 8,528
80 5,2 9,6 188,60 54,31 425,76 9,707
82 5,3 9,6 218,93 58,27 508,08 10,27
87 5,3 10, 2 138, 83 63,03 586,87 11, 72
90 5,6 10,0 274,62 73,44 700,50 12, 33
95 5,6 10,7 299,82 85,41 805,55 14,15
95 6,0 10, 5 351,69 87,20 947,59 14,81
100 6,5 11,0 443,29 102,26 1255,6 17,81
105 7,0 11,7 555, 30 120,45 1647, 9 21,69
110 7,5 12, 6
l
691,37 142,49 2145,1 26,64
115 8,0 13, 5
l
877,93 167,30 2837,2 32,60
-
az, cm
1,449
1, 532
1,669
1, 816
1,902
2,023
2,245
2,242
2,466
2,473
2,699
2,667
2,903
2,905
3,188
3, 184
3,478
3,279
3,356
3,455
3,574
3,661
Kod "dvojno T" preseka, kada je
cre+ = cre - momenat dat izrazom .Mp
1
=
= <reFh, gde je F povrina jedne flane.
se iscrpljenost nosivosti armiranobetonskih (ali
ne prearmiranih) preseka moe odrediti onim istim
metodima koji se primenjuju na homogene
grede, jer se kod armiranobetonskih greda to stanje
odreduje prema tome, kada armatura dospeti u
stanje.
Armiranobetonski pravougaoni presek
Deformisanje i razaranja pri savij anju armi-
ranobetonske grede bitno se razlikuje od ponaanja
pod ostalih materijala. ipak
Shema preseka armiranobetonske grede u gra-
stanju prikazana je na donjoj slici (21.4).
178
21. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINI.JSKIH, PLOCASTIH I L.JUSKASTIH ...
Tablica 21.3
otporni momenti I-profila prema GOST 8239-56
d

= rb (h - t) + - (h - t)' ;
4
pl tb'
w =-;
y 2
tb
2

=
4
(h - t) ;

= r ' b + 0,5 d' (h - t) .
--
Broj
profila
'
10
12
14
16
18
18a
20
20a
22
22a
24
24a
27
27a
30
30a
33
36
40
45
50
55
60
65
70
70a
70b
Dimenzije u mm
h
l
b
100 70
120 75
140 82
160 90
180 95
180 102
200 100
200 110
220 110
220 120
240 115
240 125
270 125
270 135
300 135
300 145
330 140
360 145
400 155
450 160
500 170
550 180
600 190
650 200
700 210
700 210
700 210
r.'
m
.

Sl. 21.4
l
d
4,5
5,0
5,0
5,0
5,0
5,0
5,2
5,2
5,3
5,3
5,6
5,6
6,0
6,0
6,5
6,5
7,0
7,5
8,0
8,6
9,3
10,0
10,8
11,7
12,7
15,0
17,5
l
Visina pritisnute zone se iznalazi iz uslova
RaF"
x =--- .
Rs a vb
(21. 4)
Ako je x 0,55h
0
, onda to nije prearmirani
presek, u kome lom nastaje kada se napon u betonu
sa granicom pri savijanju Rsav i
sa naponom u armaturi R".
Tada je momenat preseka
Mp1 = RaFaho .
(
RaF" )
2Rsavb
(21.5)
t
7,2
7,3
7,5
7, 7
8,0
8,2
8,2
8, 3
8, 6
8,8
9,5
9,8
9,8
10, 2
10,2
10,7
11,2
12,3
13,0
14,2
15,2
16, 5
17,8
19,2
20,8
24,0
28,2
otporni momenti

cm'
l
WP
1
cm
3
y
l
WP
1
cm
w
l

cm
3
56,46 17,64 81,85 4, 568
77,58 20,53 115,69 5,406
103,43 25,22 167,05 6,269
134,54 31,19 237,47 7,240
167, 70 36,10 310,46 8,230
180,59 42,66 366,42 9,006
205,10 41,00 393,19 9,317
222,80 50,22 481,31 10,17
259,20 52,03 549,96 11, 10
282,13 63,36 669,08 12,26
326,20 62,82 723,99 13,99
356,18 76,56 881, 23 15,61
420,30 76,56 996,08 16,69
458,99 92,95 1207,4 18,72
535,53 92,95 1346,8 20,17
584,85 112,48 1627,1 22,71
677,74 109,76 1749,6 25,37
846, 80 129,30 2247,9 31,72
1079,3 156,16 3021, 7 38,58
1398,5 181,76 3960,6 48,38
1799,2 219,64 5324,1 60,24
2296,1 267,30 7130,2 75,68
2884,2 321,29 9352, 8 94,15
3586,2 384,00 12111 11 6,90
4431,4 458,64 15 575 145,63
5120,7 529,20 17 887 197,01
5952,9 621,81 20 887 269,87
l
l
Visinu pritisnute zone dvojno armiranog preseka
nalazimo iz istih tih uslova:
(21.6)
Ako se pokae da je x ra' onda je
momenat
Mpl = Raav bx (h
0
- 0,5x) + (hu - a')
(21. 7)
Ako se pokae da je x < 2a', onda se presek
razmatra kao ide..1lni presek "dvojno T" sa povri-
nama noica (flani) F" i F; i sa granicama
Ra
Opti savijanja. Za presek pro:zvoljnog
oblika, no s time da postoji ravan simetrije u kojoj
deluje momenat savijanja, vrednost Mp
1
se
iznalazi iz uslova da je rezultanta jednaka nuli:
F+ = F- = N = min (Fe+cr;, P-ad,
21.2. MOC NOSIVOSTI PRESEKA 179
je koordinata neutralne ose, koja razdvaja
pritisnu tu od zategnute zone:
Mp
1
= cr +S +
(21.8)
N N
cr +=--; cr-= --,
p+ p -
gde su S+ i S- apsolutne vrednosti mome-
nata pritisnute i zategnute zone u na neu-
tralnu osu, je koordinata
21.2.2. Koso savijanje tapa
Kada se ravan delovanja momenta savijanja ne
poklapa sa ravni simetrije preseka, poloaj neutralne
ose se sistema koje su
u stvari ravno:ee:
e
M"
tg = - -,
My
e
s"
tg = - ,
Sv
P+ = P-.
Ovde su M" i My momenti savijanja u odnosu
na ne';,i koordinatni sistem x i y; P+ i P- su povrine
pritisnute, odnosno zategnute zone S" i Sv
su momenti preseka pri
se uzimaju u obzir znaci napona, a e je ug.1o
koordinatnih osa x i y i neutralne ose. U novom ko-
ordimtnom sistemu sa novim os1ma x' i y' od kojih
je prva usmerena du neutralne ose, a druga je
upravna na nju, momenat savijanja se iz-
nalazi po obrascu
M
1
= crtPh
p 2
gde je P povrina preseka, a h je rastojanje
teita pritisnute i zategnute zone preseka.
otporni momenti "dvojno T" preseka,
prema (28) se na
- ako je ugao horizontalne ose i ravni
savijanja e mali (od 5 do 20), onda je
wpz(e) =t Ch - t)
2
[!!._- 4 tg e+
4 cos e t
+J 1 _
4
tg e)2 _ (!!._)2 + 16b2 J
\ t t (n - t)2 '
gde je h visina "dvojno T" b je irina noice
(flane), d je debljina vertikalnog rebra, a t je srednja
debljina noice;
- ako je pak ugao e > 20' onda je
Wpz (e) = 2u (h - t) + 5/6 du (h - t)2 (0,5b + u)-1 '
cos e
gde h, b, d i t imaju ista kao i u prethodnom
a u je pozitivni kubni koren
2,027u
3
+ u
2

+ 2 (h - t)] +
+u {ch - t)tge [b + sdc:t- t) J- o,48b2} _
- = o.
otporni momenti
praga) iznalaze se po obrascu
+ J az + W"L [ W"- 0,5l)Jl
U gornjem obrascu su
G= [ w" + t) J sin e +
+ [ W" + F (b - 0,5d) J cos e;
L = (-i sin e - cos e) ;
P = 2t (b - 0,5d) + d (h - t);
W" = t (b - 0,5d) (h - t) + 0,23d (h - t)2.
21.2.3. zatezanje (priti-
sak) u ravni simetrije
Pravougaoni presek. stanje pravo-
ugaonog preseka pri zatezanju (pritisku)
i pri granicama pri zatezanju i pri-
tisku prikazano je na sl. 21.5.
a)
Sl. 21.5 Sl. 21.6
Poloaj neutralne ose iznalazi se iz

N
- cr-h ( l - = - .
b
momenta savijanja se iz jed-
ravnotee momenata u odnosu na sredite
preseka
cr+ + cr- (l - = M.
2 b
Kada se iz ove dve eliminie
a u vidu da momenat savijanja moe biti
i pozitivan i negativan, onda se dobija uslov
za N i M:
l
2_'\1 l ( N 2 N cr+ - cr-
bh2cr + bhcr ) - bhcr . cr
cr+ cr-
---=0;
(21.9)
gde je cr = e+ + cr-.
180
21. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINIJSKIH, PLOCASTI H I LJUSKASTIH . ..
Ako postoji jednakost cri = cr;, onda uslov pla-
glasi
+ (!!__)
2
- l = o,
IM.", N.",
(21.10)
gde se Mp
1
iznalazi prema (21.4), a N.", = cr
1
bh.
prikaz zavisnosti (21.9) dat je na sl.
21.6, gde je po osi M uvedena razmera l /M."
0
a
M."
1
je prema (21.4). Na pozitivnom smeru
ose N uvedena je razmera 1/N+, a na negativnom
smeru ose N je razmera 1/N-. su
N + i N - date izrazima N + = cribh, N - = crlbh. To
su dve parabole koje oblast.
Ako u preseku deluju N i M, a a,
tim koordinatama lei unutar te oblasti,
dvema parabolama, onda to da presek jo ni je
dostigao svoje stanje. Ako se pak e
- sa koordinatama N i M nalazi na jednoj od para-
bola,- presek se nalazi u stanju.
N i M, koje bi poloaj b, i to van
oblasti, parabolama, nemaju nikakvog
smisla.
Presek "dvojno T". Uslov za
idealni presek "dvojno T ", sa granicama
ai i cr-; i sa povrinama noica (flani) F
1
i F
2
od-
je sa
Presek se nalaziti u st anju onda,
kada se bar jedna od gornjih pretvori
u rigoroznu
Oblast, to je gornje ograni-
jeste pravougaonik, ucrtan na sl. 21.6 ispre-
kidanom linijom.
Ako je takav idealni " dvoj no- T" presek sime-
(F
1
= F
2
), a postoji i jednakost cri = cr-;, onda
se uslovi (21.11)- te glase
+ l_!!_ l -1
M.", N.",
(21 .12)
Gore je M."
1
= cr
1
Fh; N."
1
= 2cr
1
F.
Presek armiranobetonskog
zategnutog (pritisnutog) elementa
stanja armiranobetonskog
zategnutog (pritisnutog) elementa su povr-
inom figure, prikazane na sl. 21. 7.
SI. 21.7
na koordinatnim osama M + i M - odgo-
varaju momentu pri savij anju;
N + i N- odgovaraju zatezanju, odnosno
pritisku, a a i a' nosivosti
preseka po prvom i drugom b i b'
odgovaraju kada je visina pritisnutog dela
preseka jednaka 2a'.
Izuzev dve male deonice ab i a'b',
koje odgovaraju prvom gde je visina pritis-
nutog dela preseka od 2a', sve ostale deonice
te figure su pravolinijske. Ako je presek
armiran, onda e i e' lee na osi N. Ako bi se
umesto deonica ab i a'b' ucrtale prave,
to bi unelo greku od oko 5%, no ta bi ila u prilog
sigurnosti. Stoga se nosivosti
zategnutog (pritisnutog) preseka moe prikaz.tti sa
est oblika:
(i = l , 2, o o . , 6) (21.13)
Vrednosti koeficijenata fl-
1
, v, i k, zavise od
posmatrane deonice. Smatra se da se presek nalazi
u stanju onda, kada se bar jedna od tih
est pretvori u rigoroznu za
neke N i M, dok ostale ostaju
u vanosti. Broj je najvie 2, to odgovara
ugaonoj poligona na sl. 21.6, npr. a.
Pri ma kojim realnim vrednostima N i M ni jedna
(21.13) ne moe biti naruena. To pi-
tanje se detaljnije razmatra u radovima [9, 20).
21.2.4. Uticaj transverzalne sile pri
savi janju
Ako u preseku deluju momenat savijanj a M i
transverzalna sila Q, onda biti korisno da se pri-
meni Mizesov uslov cr2 + 3"2 = cr
1
2.
Kada nema momenta savijanja (M = 0), onda je
granica pri smicanju "' = cre/v'3. U pravo-
ugaonom preseku su t angencijalni naponi raspade-
ljeni po paraboli, sa maksimumom u sredini pre-
seka. U tom je inaksirrialila transver-
zalne sile
l
Qpt = v'- bhcr1
4 _
Raspodela tangencijalnih napona je samo
u granicama jezgra (sl. 21.8).
za savijanje, kombinovano
sa transverzalnom silom glasi (po N. I. Bezuhovu) [22) :
l
_!!_ l + (_g__)
2
= l; l lL l l. (21.14)
Mpt 3 Qvt Q pt
za ove izraze prikazano je na
sl. 21.9.
b)
SI. 21.8 - SI. 21.9
181
21.2.5. stanja preseka pri
torziji
torzija. Za naponsko stanje preseka pri
:istoj torziji je to, da postoje samo
angencijalni naponi, dok su normalni naponi jednaki
lUli.
Pri reavanju zadataka iz oblasti ravno-
ee, odnosno pri iznalaenju tan-
:encijalnih napona (u ovom primenjuje se
zraz Tt = cre/'v'3 kada vae Mizesovi uslovi
LOsti; ukoliko se pak koriste T resko vi uslovi kao
onda se uzima T
1
= crt/2.
U tablici 21.4 dati su obrasci za
momenata torzije za nekoliko preseka ta-
>ova, koji se u praksi
Za tankozidni otvoreni profil konstantne deblji-
= 1,50 (gde je M.
1
= TtWt;)
lok je kod zatvorenog profila

= l.
tap deluju istovremeno i torzija i aksijalna
:ila. ravnotea krunog preseka, izloenog
orziji i zatezanju (pritisku) u isti mah
je priblino jedna
su:
- + - - 1
(
N )2 (M )2
Np
1
Mp
1
- '
M
_ 21t'R3 .
pl - - T,
3
Egzaktniji izraz za uslov glasi:
(21.1 S)
R
2
N
2
N3 27t
- -- + --+ M
2
= - R
3
Tt
2
(21.16)
9 271t'at 3
ravnotea trake pri torziji i nor-
nalnoj sili je
v'"3 ..jih- sh(v'}..jJN) = O;
6 6ba
1
N bath J 1
M + - - - l +-..jl
2
h
2
= O
o/ o/ 12 .
Iz prve nalazi se najpre o/ (N), a po-
om, kada se tako uvede u drugu
dobija se
Istovremeno delovanje savijanja i torzije.
ravnotea tank;e trake je jedna-
:inom
ravnotea presek;a "dvojno T" pri
avijanju i torziji je
(21.l7)
Tablica 21.4
momenti torzije za neke oblike preseka
l
Oblik preseka
l
momenat torzije

b
2
(3a-b)
TT
6
..

0, 5TT (d
2
h + 2il
2
b)
--

as
TT U
a.
l
r(t]
l 2
;;, . "'
l - TT rr (R3- r s)
. "'
l
3
J

2TT rc/) (R- 1>)
2
Cev tankih

2TT/ (l!J,
gde je n povrina,
Zatvoreni profil tankih
srednjom linijom profila

-

2
- TT TC (a
3
- 4,5ab
2
+ 4b
3
) "'
3
2(a+b) .
l
;!!S)
l
l
- TT J 8
2
(s) ds
2 o
l
c22=::J":>l
a r
l
- TT a/)
2
2
gde je
= G t a = _!.._Tt (d
2
h + 2cr
2
b).
2
l
i
'
i
l
l
l
l
l
l
i
l
!
l
l
l
l
l
l
l
Gore je h - visina vertikalnog rebra, d - deb-
ljina rebra, b - irina noice (fiane) i cr - debljina
noice;
182 21. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINIJSKIH, PLOCASTIH I LJUSKASTIH ...
(21.17) se moe primeniti i za ma
koji drugi presek, izloen istovremenom savijanju i
torziji, - uz napomenu da se tako postie samo pri-
blina ocena.
21.2.6. Uslovi za
izloene savijanju
se savija u dva pravca. U koja se
savija u dve ravni deluju, u optem t ri
momenta, od kojih su dva momenti savijanja, Mu
i M,
11
, , a je momenat torzije Mw
Uslovi za te momente se formuliu
tako, to se svode na jedinicu duine preseka
u ravni, upravnoj na srednju ravan Na taj
se dimenzija momenata sa dimen-
zijom sile, npr. kg cm/cm = kg.
Za od homogenog materijala sa
izotropnim svojstvima uslovi su analogni
sa uslovima, razmotrenim u delu 16.
Mizesovi uslovi M'zesovi
za elemenat glase:
Mi"' - MuM1111 + + 3M"' 11 =
(21.18)
d
M h
2
1
v ,
g e Je pl = O", - p asucm momenat
4
po jedinici
duine povrine
Ta povrinu rotacionog elip-
soida sa osom rotacije koja lei u ravni Mu OMw, i
to pod istim uglom prema obe ose.
U osama glavnih momenata, u kojima je momenat
torzije jednak nuli, (21.18) opisuje elipsu,
prikazanu na sl. 21.10. Glavne ose te elipse su pod
istim uglom nagiba prema obe ose.
Johansenovi uslovi. Ove uslove treba raz
matrati kao uslove otpornosti, a ne (vic
21.2.7):
<l> t. = l M"'"' l - Mp1 O: l
<D2 =l Myy l - Mpl
<1>3 = Mxy - <1>1<1>2 O.
(21.2(
Kada se makar i s.: 'lmo jedna od ovih nejedna
preobrati u rigoroznu <1>, (M) = (
onda za druga dva uslova mora biti ispunjen uslo
(j # i ).
(21.20) opisuju figuru tipa konusf
spojenih svojim osnovama (sl. 21.11). U glavnir
osama M
1
M
2
to je pravougaonik. Iz uslova (21.2C
proizlazi da ako je l M"'"' l = Mp
1
ili je l M
1111
l = MP
onda je obavezno i = O. I obratno, ako je l M..,
11
l=
= onda su i M.,., = O, i M
1111
= O.
21.2. 7. nosivosti izloen t
istovremenom dejstvu savija
nja i pljoteg naponskog sta
nj a
elemenat ljuske se nalazi ne samo
stanju savijanja u dve ortogonalne ravni, na njeg
deluju i normalni i tangeacijalni naponi u srednje
njegovoj povrini.
Zadatak se bitno komplikuje ako se glavni prave
pljoteg (membranskog) naponskog stanja ne po
klapaju sa glavnim pravcima momenata savijanF
U tom se Mizesov opti uslov
izraava putem dveju
- nun
1111
+

+ mL, +

+

+

= l
3 (munu+ 2m.,
11
n.,
11
+ m
1111
n
1111
) - m.,.,nu- m
1111
n
1111
-
- m.,.,n
11
y - m
1111
n.,; = O,
gde su
4Mxx
m.,x = - - ...
O'th
2
Razna u pogledu ovih uslova sastoj

se u (26, 27).
Sl. 21.10 Sl. 21.11
Treskovi uslovi Ovaj uslov se
form ul ie u glavnim momenata:
Gore su M
1
i M
2
- glavni momenti savijanja.
Treskovi uslovi estougao, upisan u
Mizesovu elipsu (sl. 21.10). U optem Tres-
kovi uslovi u ma kom koordinatnom sistemu formuliu
se mnogo komplikovanije od Mizesovih uslova.
Membranske sile i sile koje deluju s
dele:
- nxxnyy + + = v;
- mum
1111
+ m
1111
+ 3m"'11 = fJ.
Najprostiji prikaz je pri v = fJ. = l. Kompli
kovanije je kada je v + fJ. = l i pri uslovima da j
v ;;?! O i fJ. ;;?! O, ili v2 + fJ. 2 = l.
Modifikacija Treskovih uslova za sloeno na
po nsko stanje u glavnim osama pljoteg i savo j no,
naponskog stanj a sastoji se u zadovoljavanju

max (l N
1
l, l N
2
l, l N1.- N
2
1) O'thv (v ;;?! O);
max (l M1 l, l M2 l, l Mt. _.:. M2 l) _!_ O",h
2
fJ. (fJ. ;;?! o;
4
183
uz dopunski uslov da je
v2 + [L2 = 1.
Za v i fL se mogu predloiti i uslovi, analogni
Treskovim uslovima : max (v, fL, l v - fL l) = l , to
unekoliko naruava prethodni uslov. O tome treba
konstuJtovati rad [27].
Kod armiranobetons!dh ljuski>
u kojima deluju meridonalni momenat M, i sila N.
po uporednicima, uzima se da deluju samo
sile Nrp, a da su momenti savijanja jednaki nuli
(Mrp = O). Ako su sile N"' onda njih pre-
uzima armatura, poloena po uporednicima, te stoga
one ne na sile na pravcima meridijana.
Stoga za meridionalne sile ostaju u vanosti uslovi
(2.1.13), a sile po uporednicima su uslovom
(- Rgranh- RaFa) RaFa,
gde je Fa povrina preseka armature po jedinici du-
ine preseka u ravni meridij ana, a h je debljina ljuske.
21.2.8. Asocirani zakon te-
kod konstrukcija
Sile, koje deluju u i u samoj konstruk-
ciji, kao i momenti savijanja i torzije u optem slu-
se obuhvataju terminom " uoptene unutarnje
sile (i momenti)" koji se sa N{',
... , N;.. Iz uslova prolaze izvesne jed-
u obliku
(i = l, 2, ... , n).
Ako je pri nekim vrednostima N[, NL ....
N:;. opravdana jednakost za neku i-tu
.P
1
= O, onda je stanje karak-
za uoptene sile, koje ulaze u taj uslov.
ako se ostvaruju .P
1
< O za
sve i = l , 2, ... , n onda konstrukcija jo nije dospela
u stanje O uopte ne
moe opstati.
Osnovne postavke teorije idealne
koja se naziva i teorijom tela sastoje
se od
l. Ako su u posmatranoj konstrukcij i ispunjeni
uslovi .P, < O za sve i = l, 2, ... , n, onda se kon-
strukcija nalazi u krutom stanju, koje predstavlja
idealizaciju konstrukcije pri malim
nim deformacijama.
2. Uslovi .P, O izdvajaju izvesnu
o'.Jl . st u prostoru unutarnjih sila N.
3. Pomera..t'lja konstrukcije mogu biti samo orto-
gonalna na povrinu, zadatu uslovima
.P, = O (i = l, 2, ... , n), tj. pomeranje na napadnom
pravcu sile Nj je izrazom
(21.21)
gde je 'A1 > O ako je .P
1
(N) = O, i 'A
1
= O ako je
.P, (N) < O.
pomeranja konstrukcije mogu biti od-
sa za neki za celu kon-
strukciju) mnoitelj -ili za grupu rnnoitelja. Stoga
se ej naziva uop: enom brzinom pomeranja
na pravcima delovanja sile Nj.
Funkcije .P
1
(N) po analogij i sa teorijom
nosti (vidi deo 12, Kastiljanova teorema) nazivaju
se potencijalima, a (21.21) se na-
ziva asociranog zakona
Na primer, za pravougaoni presek sa podjednakim
granicama pri zatezanju i pritisku, uslov pla-
(21.10) prel azi u
.P (M, N) =

+ r -l = O.
MP, Np,
Brzine linearnih deformacija eN i ugaonih defor-
macija eM iznal aze se pri uslovu .P (N, M) = 0 kako
sledi :
l
eM = A--, ako je M > O;
Mp,
l
eM = - A - -, ako je M < o;
Mp,
eM = o ako je M = O;
Na taj ako se ostva-
ruje, onda je 'A > O. U izvesnim se moe
desiti da se ostvaruje, a da je
pri tome 'A= O. Stoga optim treba sma-
trati stanje kada je 'A O pri .P (N, M) = O.
Udaljenost trenutnog centra rotacije od teita
preseka biti
Kao to se vidi, t a je nezavisna od neodre-
mnoitelja 'A. Ako je u stanju N = O
savijanje), onda se trenutni centar rotacije po-
klapa sa teitem preseka. Ako je pak M = O, onda
je i eM = O, pa obrtanja ni nema, se deava samo
postupno pomeranje celog preseka po pravcu delo-
vanja sile.
Bez obzira na to, o kom se radi,
se samo brzine pomeranja, ali ne i stvarne
tih pomeranja. Osim toga, teorija ide:tlne
samo takve brzine i takva pomeranja, koja
izazivaju brzine deformacija u
jer su u krutim brzine deformacija jed-
nake nuli.
21.3. RAVNIH LINIJSKIH SIS TEMA
21.3.1. zglobovi u linijskim
sistemima
Pri razmatranju linijskih sistema u ravni osnovni
uticaji su moment i savij anja (M), aksijalne
sile (N) i transverzalne sile (Q). Kod neodre-
sistema uzimaju st. u obzir samo M i N, za
koje se i osnovne ravnotee.
U skladu sa t im unutarnjim silama razmatraju
se i "zglobovi" u linijskim sistemima, u
obliku obrtnog i linijskog zgloba.
Obrtni zglob. Ako u ma kom preseku tapa
deluje samo momenat savijanja M = Mp
1
, onda se
taj ek posmatra kao zglob, oko koga se mogu
obrtati ostali delovi tapa, koji se tada posmatraju
kao kruti diskovi. Obrtni centar se nalazi u teitu
preseka.
Linijski zglob. Ako u ma kom pravom tapu
deluje samo aksijalna sila N = Np
1
i to u t eitu
preseka, onda se taj tap smatra linijskim zglobom
koji zbliavanje krajeva tapa.
Kada se posmatra tap sasvim male duine dolazi
se do odredbe koncentrisanog linijskog zgloba kao
granice linijskih zglobova sa sve manjom duinom
tapa.
Koncentrisani linijski zglob se moe pojaviti i
kod krivolinijskog tapa. Uzastopnost koncentrisanih
zglobova moe zahvatiti i krivolinijski tap.
Meoviti zglob. Ta kombinacija obrtnog i kon-
centrisanog linijskog zgloba i obrtanje,
kao i postupno translatorno pomeranje preseka tapa.
Meoviti zglob se moe posmatrati kao obrtni zglob
u odnosu na trenutni centar obrtanja (vidi 21.2.8).
21.3.2.
linijskih sistema
Kod lini jskog sistema unu-
tarnje sile su linearne funkcij e spoljneg
N (x, P) = PNO (x), M (x, P) = PMO (x)
(21.22)
gde je P- parametar menjanja a NO (x)
i MO (x) su uzduna sila, odnosno momenat savijanja
od spoljneg u preseku, odre-
koordinatom x.
se iznalazi reavanjem jed-

<l> (N, M) = <l> [PNO (x), PMO (x)] = O
po parametru P. Minimalna parametra P*
kao koren te jeste
Primer 21.1. Okvir (sl. 21.12) je od
elemenata pravougaonog preseka, povrine F.
Sile u (rigli) okvira su MP (x, P) =
= Px; NP (y, P)= O, a sile u stubu su M, (x, P)=
= Pl; N. (y, P) = - P.
je u obliku (21.10). Za
ta glasi Px = l, odakle je P
1
=
M pl
M pl
=-- 'a
X
minimalna vrednost je Pf = MP
1
Jed-
/
za stub glasi:
- +- + 1 = 0
Pl ( P )2
Mp
1
Np
1
a odatle je
P* = N ( _ IN pl + J l + /
2
)
2
pl 2M 4M2 '
pl pl
vidu (21.12) dobijamo u
p* _ cr18h
2

l - 4/ '
P
... bh ( 2/ J l 4/2)
= cr, -h + + Ji2 .
je da je < Pi,'. Prema tome,
je P* = min (Pi', a gra-
ravnotea konstrukcije zavisi od stuba.
21.3.3. kontinualnih
metod. kontinualnih
preko vie oslonaca po metodu
zasniva se na meha-
nizama kada u nastalim zglobovima deluju
momenti savijanja M; = M; Pl> gde je i broj
zgloba. Neke sheme mehanizama
za kontinualni preko tri polja prikazane su na
sl. 21.13.
p
lP,
'l
2 !!t Ci! "1
15 ZI
fl 2!...__....""6 ZI
Sl. 21.12 Sl. 21.13
Ako se bilo kome od zglobova saopti
pomeranje u, onda uglovi preloma u svim zglo-
bovima biti dati izrazom El, = Tada je rad unu-
tarnjih sila
pri znak M
1
Pl odgovara znaku El? .
Rad spoljnih sila je funkcija od u:
A= uP L p
1
uY,
j
21.3. PRORACUN RAVNIH LINIJSKIH SISTEMA
185
gde je P parametar menjanja spoljneg
Pp
1
je j -ta spoljna sila, je pomeranje pod silom
Pp
1
kada je u = l.
Iz U- A = O se iznalazi parametar
P = L {L P;uy,
l l l
(21.23)
koji odgovara izabranoj shemi meha-
nizma.
Razmatraju se sve sheme nastajanja
zglobova, pa se za svaki zglob iznalazi sila
Pk (k = l , 2, ... , m) gde je m broj meha-
nizama.
je onda minimalno od svih
sila:
P''' = min (P
1
, P
2
, .. , P m) .
U tablici 21.5 prikazana su
kod ukljetene grede.
metod. Iznalaenje opte-
vri se po teoremi, prema kojoj se
istrauje dozvoljiva raspodela momenata.
Uzmimo, primera radi, da treba kon-
tinualni preko dva polja (sl. 21.l4a). I sada se
time, to se konstruiu momentne
linije na pretpostavci da ne postoji kontinuitet,
da su oba polja prostim gredama. Posle
toga se konstruie momentna linija M" sa
momentom (nad srednjim osloncem) l, a potom
se ta momentna linija sve dok njen vrh ne
dodirne u b dijagram momenata

Na tako dobijenu momentnu liniju sada "veamo"
momentnu liniju M
0
, pa njene koordinate
vamo za P puta, i to tako, da linija do-
takne liniju momenata M:1, ali da je ne
Na taj parametar P je u
stvari i njegova vrednost P*. Dodir "obeene"
momentne linije PMO sa momentnom linijom

obavljen je u a. Ta poloaj
zgloba pri pozitivnom momentu savijanja,
dok je b druga na kojoj se formira pla-
zglob - no ovog puta pod dejstvom nega-
tivnog momenta.
U najoptijem kontinualne grede sa k
polja konstruiu se momentne linije MO i sistem
momentnih linija M", od
momenata. Pritom mora biti ispunjen uslov
k - l
- M;
1
.::;;; PM
0
+ _L X ,M.,, ,::;; M;
1
(21.24)
i=l
pri ma kojim dozvoljivim nepozna-
tih X
1
(i = l , 2, .. . , k-1).
U vie ovaj zadatak se moe reiti i
(22), ali se najbolje reenje dobiti uz
aparata linearnog programiranja.
Moe se desiti i takav da reenje ne bude
jedinstveno za raspodelu momenata, jedinstveno
za P*. Na desnom crteu
(21.14b) prikazana je kontinualna greda preko 3
polja u kojoj je stanje nastalo u levom kraj-
l
l
l
""'L/'CJ

1>1.
b} OP qP
' 1!11!61111
A. A A
b d
----'f'.--:--1
......... l
\ , /

e
& t d

Sl. 21.14
Tablica 21.5
za ukljetene grede
-
Shema grede
l

t:9
Mv1
l

---
--
l
p
2Mvl
t'l'
l
l

l---l ,.._J
p
9,58Mpl
l !llllll lilllll!
!jill
'
l
l.
J2
j..__ l
----<
---
p
16Mv,
l
j j,! i !ilili!!i'lil!iiii!l
1 l
- -
1--J.--l
/2
njem polju, gde su zglobovi n!;tstali u
a i b. Ako intenzitet ravnomerno raspodel jenog opte-
u srednjem polju nije veliki, tada se moe
desiti i to, da se u tom polju ni ne dostigne
stanje (linija 1), ali se moe desiti i da nastane
zglob (u e). njegova pojava se
odraziti na shemu mehanizma grede.
Ma u kom bilo da se radi o momentnoj lini ji
l ili liniji 2, P* se ne
menja, jer se ono iz uslova loma levog
krajnjeg polja.
Primena metoda linearnog programiranja.
sloene kontinualne grede sa kompliko-
vanom shemom spoljneg i neravnomernom
raspodelom konstruktivnog materijala po duini
grede zahteva vrlo brojne i obimne
koj e je skoro i obaviti " peice", bez pri-
mene U takvim se mora potra-
iti EVM, a u tom su neop-
hodni i specijalni pristupi, koj i se kod kontinualne
grede ostvaruju na koji prikazati u
daljem tekstu.
Uzmimo kontinualne grede sa k polja
(otvora), oslonce numeriemo brojkama od nule
do k. T ada svako polje nosi broj svog desnog oslonca.
186 2l. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINIJ SKIH, PLOCASTIH I LJUSKASTIH
Na sl. 21.15 prikazano je i-to polje grede, na
kome je n
1
opasnih preseka u polju kao i
dva preseka i-
1
i i. Na istom crteu su
prikazani i rasporedi pozitivnih i negativnih
nih momenata M;
1
i M;
1
Celokupno se
--zfbJit-1' '--1 ,.,: .Jili .. .
. . ---l ' l'
z,' z; ". " . ,
t.; .
Sl. 21.15
skuplja u izdvojene preseke u obliku koncentrisanih
sila Pri, ... ,
Broj i raspored opasnih pre-

seka se iz razloga : a) pod napadnim
koncentrisanih sila, b) u blizini mesta, gde
se naglo menjaju momenti M;, ili M;
1
i
e) u poljima sa ravnomerno podeljenim teretima opas-
ni preseci se na ravnomernim razma-
cima i to tako, da ih bude n,= 8 7 10, pri
biti li = l/n
1
(j, s = l , 2, ... , n,).
Prema tome, za i-to polje se mogu vek-
tori r
1
= (r\, . .. , r;,,); Mt
1
= (Mip
1
, M2p
1
,
... ' i M;l = (MtP!> M!Pl' ... '
Potom se sastavlja matrica n
1
X n
1
:
h\ h
1
2
h\ h\ h
1
3
H
1
= h\ h'
3
h
1
4
Ovo je trodijagonalna matrica drugih
diferencija, su dijagonalni elementi '4
1
= l /lJ +
+ 1//)+
1
, a elementi s leva i s desna su h;,
1
-
1
=
= hJ- 1. 1 = - 1/l}.
Potpuna matrica H sastavlj a se od
blokova H' i dopunskih k - l redaka.
Hl
H2
l
k - l
U prvom dopunskom retku, na mestu gde se
dodiruju matrice H
1
i H
2
su elementi

i - 1/lf. U drugom retku pod dodirom matrica
H
2
i H
3
su elementi -

i 1/l?.
(vidi primer 21.2) i tako dalje.
J ravnotee glasi
H'm- Pr = O. (21.25)
Ovde je H' - matrica transponovanja na H,
a m je vektor nepoznatih momenata u izabranim
k
presecima za celu gredu, pri su prvi n = L n
1
i = l
komponente - momenti u polju, svrstani po poljima,
a zatim dolazi i k - l momenata:
m - (ml mi mk k osi osi )
- I> ' ",, ' I> 'm"k' mi ' . .. mk - l .

fl k - l
Vektor r se od k vektora r' je
r = (r\ r
2
, . , rk) i ima ukupno n komponenata.
Ako postoji i stalno G, onda se i
ono, kao i korisno P sabira nad presecima
u obliku sila g' =(g\ g2, ... , g'').
Sada ravnotee glasi
H' m - Pr - g = O. (21.2Sa)
Uslovi ravnotee za i-to polje glase:
i - i i +
- Mpt Mpt
Isti ti uslovi se mogu proiriti i na sve momente
koji vektor m:
- +
- Mpt m Mpt , (21.26)
gde se vektori M; t i M;t sastavlj aju od i
l 2 k l k- l )
Mpt = (Mpt , M pt , ... , Mpt , Most, ... , Most .
Zadatak ravnotee se sastoji u tome,
da se maksimalne vrednosti P''' = max P (m)
pri uslovima (21.25) ili (21.25a) i (21.26).
Taj zadatak se reava metodom linearnog progra-
miranj a.
Primer ?.1.2. Kontinualna greda preko 3 polja
(Sl. 21.16) ima podjednake po svojoj duini
+ -
momente Mpt = Mpt .
'1tP 1111111111111 Er

l
X'
l l
'X J,.
r
t., . l. t t.., --J
l, PqL
2
'
t 2 . J
.5 1
1
L jfil
l
X
lx;
l
:J,
lJ
Sl. 21.16
Za tu gredu je:
vektor nepoznatih
l l l 2 2 2 2 3 l 2 )
m = m2, m3, m1 ,m2, m3, m4 mt, most mos! '
-.....-- - --
ml m2 m3 m osl
a vektor intenziteta spoljnjeg je
r' = (k, O, O, kl> k
1
, k
1
, k
1
, O)', k
1
= qL
2
/5;
vektori momenata su
+ + - - -
M = (Mp t, . . . , M pt)', M = (M pt, ... ,Mp t)'
lO lO
ili
+ + - -
M = Mpt ( l , ... , l )',M = Mpt ( l , .. . , l )' .
21.3. PRORACUN RAVNIH LINIJSKIH SISTEMA 187
Mat rica H ima izgled:
l
8 4
o - - -
Ll Ll
4 8 4
o - - - - -
Ll Ll Ll
l
o
4 8
- - -
Lt Lt
l
10 5
o o - --
l L2 L 2
5 lO 5
o - --- - - -
o
L2 L2 L2
o
5 10 5
o - --- - -
H=
L2Lz L z
5
10 l
o 0- -
L2 L2
--
o
l
l :3
-:J
5
o
o l o
o o
- - 0
L2
,J o
o o
l
o o o
-;J-:J
Broj redaka mat rice H iznosi 10- to odgovara
broju komponenti vektora m, a broj stubaca (kolona)
je osam, prema broju preseka u polju i razmernosti
vektora r. U rezultatu se dobija osam s:t
deset nepoznatih. U svakoj kontinualnoj gredi sa k
polja takvih "suvinih nepoznatih" k - l , to i
odgovara posmatranog sistema.
Ako se svako polje izdeli sa n
1
preseka, onda se
moe uvesti matrica H
1
po pravilu :
. 2 - 1
- 1 2 - 1
- 1 2 - 1
- 1 2
Matrica H biti od monotipskih
matrica.
Reenje formulisanog zadatka je, po pravilu,
ostvarljivo elektronskog EVM po
standardnim programima zadataka linearnog progra-
miranja. se programa, kod
kojih je slaba popunjenost matrice H
ne-nultim elementima.
21.3.4.
okvira
okvira treba, po pravilu, vriti tako,
to se imad u vidu nastajanja obrtnih
ili linijskih zglobova. Ako okvir sadri
samo stubove i horizontalne (rigle), onda se
moe i zanemariti nastajanja linijskih
zglobova, pa se zadovoljiti samo postoja-
njem obrtnih zglobova (sl. 21.17a), no
ako se eli rigorozniji onda se mora
nati i sa formiranja linijskih
zglobova (sl. 21.17b). To je od posebnog za
okvire sa kosim elementima.
metod. Taj metod se primenjuj e
pri okvira, kada se samo sa nasta-
janjem obrtnih zglobova. Tada se na okviru
nekoliko shema mehanizama za
koje se, prema obrascu 21.23 odredi to
odgovara tim mehanizmima.
njem se smatrati najmanje od tih opte-

Primer 21.3. Portalni okvir je silama
Pk
1
i Pk
2
(sl. 21.18). je da ako i
stubovi imaju nepromenljive presek;e, onda
zglobovi pod datim mogu nastati samo
u presecima, obeleenim sa 1- 6 na sl. 2l.18a. Na
crteima 21.18b, e i d prikazana su tri meha-
nizma pri kojima se moe formirati ma koji od plas-
mehanizama sa zglobovima u 1-6.
Ta tri mehanizma nazivamo osnovnim mehanizmima.
Uzmimo da u stubovima uslovi
glase - M
81
M .
1
, a da u (rigli) taj
uslov glasi - Mpr Mpr Tada rad unutra-
njih i spoljnih sila biti za ma koju od shema
na
+ Ms l ) u
2
= M
1
6
1
+ M2 62 + M3 6a;
H-h
Pk
1
u
1
= (Ms...!_ + M
4
(...!.. + -
1
- ) +
a a l- a
h l
Pk
2
- u
3
= (M
1
+ M
3
+ Ms + Ma) - Us =
H H
= M
1
6
1
+ Ms 6
3
+ Ma 6a.
U gornjim su M1 (i = l, 2, ... 6)
jednaki M,
1
ili M"" a znak im se podudara sa
znakom preloma ose -6;.
iz u i ih po P,
dobijamo tri vrednosti P
1
, P
2
, P
3
, koje
odgovaraju respektivnim shemama b, e i d.
biti ono, koje se pokae
kao minimalno p :;; = min
(P
1
, P
2
, P
3
), a tome odgovarati jedna
od napred navedenih shema. Ako bi se pokazalo da
je P* = P
1
= P
2
, onda bi shema meha-
nizma bila kombinacija shema b i e (sl. 21.18) .
Kada se ovako pristupi reavanju zadatka, to
da se vodi samo o momentima savijanja
koji deluju u okviru. Ako bi se pak htelo da se uvede i
uticaj aksijalnih sila, to bi veoma komplikovalo i
otealo rad na reavanju zadatka.
188
21. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINIJSKIH, PLOCASTI H I LJUSKASTIH ..
Sl. 21.17
a)
6
t-- z--4
Metod osnovnog sistema. ovog me-
toda se moe na koji
okvir, u kome bi bilo m opasnih preseka,
u kojima deluju normalne sile N
1
, N
2
, .. , N"' i
momenti savijanja M
1
, M
2
, .. , Mm.
Mogle bi se u uvesti i transverzalne sile
Q
1
, Q
2
, . , Q"., no to bi zahtevalo izuzetno kompli-
kovanu - a ne bi nam dalo bogzna ta u
pogledu rezultata.
se od toga, to se
sistem pretvara u i to tako, to se
odbacuju suvine veze. Broj tako veza s
jednak je stepenu Sile (ili
momenti) u vezama se sa X
1
,
X
2
, , x ..
Sile i momenti u presecima formiranog
sistema se tada belee na
N, PNf + t:X, N;; l
M,= P Mf +

l
(i = l , 2, . .. , m).
(21.27)
Ovde sti Mf i Nf - momenat, odnosno sila u
i-tom preseku od sile (ili momenta) X
1
= l .
(21.27) je najpogodnije transformi-
sati i pisati ih u obliku
N = PN:P+NX; M= PMP + MX, (21.28)
gde su NP = (Nf, ... , Nf,,)', MP = (Mf,
. .. , Mf,,)' vektori-stupci (kolone), a X= (X
1
,
x2, ... ' x.)' su vektori vektori-stupci nepozna-
tih X
I
Nf N? ...
N = N1 Ni . ..
. .l N;; . . ."
MJMr ... Mf l
. ..

M =
Uslovi se u optem vidu piu za
svaki od preseka ponaosob
, (N,; M,) O (i = l , 2, ... , m). (21.29)
U svaki od t ih uslova se mogu uvesti odgovara-
izrazi za N, i M,, izraene putem P i X , tako
Sl. 2I.l 8
da se dobiju uslovi u odnosu na te veli-
koji tada glase:
<P; (PNf + 2: x, N{; Lx, o.
j = l j - l
Kada su uslovi linearni, i posebno
imaju oblik (21.29), onda se pie ovako:
l
N, l + l M, 1- l O (i = l, 2, . ... m) (21.30)
N,p, M, p,
dveju dijagonalnih matrica
lp l
N
- 1 l
- l
N;i
1
= N2p1 ;
M
- l
pl =
. - 1
M1p1
- 1
M2pt
- l
Nm pl
- l
Mm pl
moemo svih m uslova (21.30) prikazati
u kompaktnom obliku:
(21.31)
gde je [l] m vektor sa komponentama jednakim jedi-
ntct.
se dolazi do sistema uslova u
odnosu na s + l nepoznatih p i xl, ... ' x .:
\N;
1
(PN P + N x )\ +
+ \M;i
1
( PMP + MX)\ - [l )m (21.32)
Ti uslovi se na drugi mogu napisati

Pl
1
+ C
1
X- [l]m -P/
1
- C
1
X- [l]m 1
Pl2 + C2X- [1],., - Pl2 - C
2
X - [l] m J
(21.33)
gde su
[
1
= N;/ N P+ M;/ M P;
l2 = N;/ NP - M; / MP vektori razmernosti m, a
- 1 - - 1 ...,... . - 1 - ..
C1 = Npt N + Mpt M i C
2
= Npt N - Mpt M.
su matrice razmere m X s. tih matrica
se relativno lako i brzo obavi.
21.3. PRORACUN RAVNIH LINIJSKIH SISTEMA
189
Na taj za s + l nepoznatih P i nepoznatih
Xl> X
2
, , X s imamo 4m (21.23),
a treba maksimalnu P* koja zado-
voljiti sve te To je sad zadatak linearnog
programiranja, koji se uspeno reava putem elektron-
skog EVM.
Sl. 21.19
Primer 21.4. Okvir, koji smo razmatrali
(sl. 21.18) sada zameniti osnovnim sistemom
(21.19) sa tri nepoznate xl> x2, x3, pa napi-
sati
M
1
= P (k
1
a + k
2
h) - X
1
- X
2
H - X
3
a l
M
2
= P (k
1
a) - X
1
- X
2
(H - h) - X
3
a;
M
3
= Pk
1
a- X
1
- X
3
a;
M
4
= + X
1
;
M
5
= + X
1
- Xa (l - a);
M
6
= + X
1
+ X
2
H - X
3
(l - a) ; .
N
1
= Pk
1
- Xa; N
2
= Pk
1
- X
3
;
N
3
= Pk
1
- X
3
(po stubu);
N
4
= X
2
; N
5
= X
3
; N
6
= X
3

(21.34)
Matrice i vektori, to ulaze u (21.33) sada izgle-
daju ovako:
NP =
k l
l
k l
l
k!
l'
N =
o
o
o
k, k, a + k
2
h
+
k, + k, a
N3, + M3,
k, k, a
o
o
o
o o - 1
o o -1
o o -1
o l o '
o o l
o o l
l

1
+l
+ 1
x.
o
o
rkla + k2h l
ll -l
- H - a
'l
k
1
a -(H-h)
l
-l -a
MP=
k
1
a
M =
- l o -a
1.
o
- l o o
o
-l
o +(l-a)
o l - 1 -H
+ci- a) l
Uslovi (21.33) su prikazani dalje u tablici, koju
treba najpre sa gornjim znacima, to odgovara
prvom uslovu (21.33)) zatim sa drugim znacima
to odgovara drugom uslovu, i tako postoje
nivoa znakova. Takav sistem ima nepoznate
P
1
, X
1
, X
2
i X
3
, za reavanje raspolaemo sa
4 X 6 = 24 u obliku
Reavanje tog zadatka, naprimer simpleks meto-
dom dovodi nas do tzv. optimalnog plana P*, X'j',
Xi, Xj. Ovde je P''' - optimalna vrednost para-
metra spoljneg a X
1
su optimalne vred-
nosti nepoznatih Iznalaenje mo-
menata i normalnih sila u stanju vri
se tako, to se P* i X''' uvode u izraze (21.28).
Na se mogu reavati i zadaci sa
uslovima napr. za
armirano betonski okvir [9] .
Ma koji konveksni uslovi u vidu
<l> (N
1
, M
1
) O mogu se sa dovoljnim stepenom
zameniti sistemom upisanih linearnih uslova.
Tako su uslovi (21.12) u stvari linearni i upisani u
uslove (21.10). Jedan nelinearni uslov se
moe uvek zameoiti sistemom t linearnih uslova
a
1
N
1
+ b
1
M
1
- l O (j = l, 2, . .. , t) i ti uslovi
biti dovoljno potpuni, a to je glavno, i bezopasni
ako je zadat poligon upisan u oblast,
povr.inskom
---- --------;----
+l a
- AT' + M'
+ "'P' pl
+ l a

+l +a
o
l l - a
+
+ l l - a
-+--
+
- 1 < 0
- 1 < 0
- 1 < 0
- 1 < 0
- 1 < 0
. - 1 < 0
190 21. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINIJSKIH, PLOCASTIH I LJUSK ASTIH ...
21.4. RAVNOTEA
21.4.1. Opte postavke
I za ravnoteu pri njihovom
savijanju vae iste opte teoreme ravnotee,
pa se ona moe rasmatrati i sa kao i sa kine-
pozicija.
Da bi se metod iznalaenja
mogao uspeno primeniti, najbitniju
ulogu pri tome igraju uslovi (odelj ak
2.8). U stvari, pri reavanjv. tog zadatka se mora
odrediti polje momenata savijanja i momenata torzije
M.,.,, M
1111
i M.,
11
, koj e odgovara ravnotee
i uslovima te koje pridaje parametru
maksimalnu vrednost:
o2 M.,.,. +
2
o2 Mxv + o2 Myy + l
ox2 oxoy oy2
(21.35)
+ Pq (x,y)= O; J
<D (M:m M
1111
, Mx
11
) O
Pri tome polje momenata treba da zadovolji
uslove, koji zavise od na koji je
oslonjena po svom obimu.
Taj zadatak, retko kad ima jedinstveno
reenje za polje momenata, dok za ekstremnu vred-
nost P,,, uvek ima jedinstveno reenje.
metoda se zasniva na
analizi shema loma pri kojima se
taj sistem pretvara u prostorni meha-
nizam, formiran od diskova, povezanih linijskim
zglobovima.
Linijski zglobovi kod su analogni
obrtnim zglobovima kod tapnih sistema, a karakte-
su po tome to na izvesnoj liniji momenti
savijanj a zadovoljavaju tj.
jednaki su po svojim momen-
tima.
t
Sl. 21.20
Na slici 21.20 je prikazan pravolinijski
zglob, formiran du linije ab. Linijski zglo-
bovi se, mogu formirati ne samo po pra-
vim, i po krivim linijama. Dosta je rasprostranjen
i termin "krivo linijski zglob".
21.4.2. odrediva-
nja nosivosti
Po tom metodu se najpre bira kinema-
mehanizam ili grupa mehanizama, za koje se
rad unutarnjih i spoljnih sila
U = f Mp
1
0dL; A = P J uq (x,y) dx, dy. (2.36)
L S
U datim izrazima je u pomeranje na
povrini q (x, y) je intenzitet
O je prelomni ugao, odmeren od normale na liniju
zgloba L, a MP, je momenat u zglobu,
je vektor upravljen po tangenti na liniju zgloba.
a
Sl. 21.21 Sl. 21.22
Na slici 21.21 je prikazana poligonalna
zglobno oslonjena po svom obimu, a
koncentrisanom silom u a. Linije a l do a6
su linijski zglobovi, koji toj
da se pretvori u piramidu sa temenom u a' i
sa visinom u. Pri takvoj shemi mehanizma kruti
diskovi se oko zglobova i linijskih
zglobova. Tako se, napr. disk la2 okrenuo
za izvesan ugao oko zgloba 1-2, oko
zgloba al u odnosu na disk 6al i oko
zgloba 2a u odnosu na disk 2a3, te tako nastaje ugao
e - nagib ivice l a' prema prvobitnom pravcu l a.
tih uglova su date izrazom (sl. 21.22)
l
e = - (ctg (7. + ctg (3) u,
l
(21.37)
gde je u vertikalno (van ravni pomeranje
a. oznake i numeraciju prema sl.
21.21 i sa 1
1
duinu zgloba a
1
l
1
(i = l,
2, ... , 6) dobijamo izraz za rad unutarnjih sila
6
U = MP1 u 2: (ctg a1 + ctg (3
1
).
i = l
Rad spoljnih sila je A = Pu.
Iz toga proizlazi izraz za
prema obrascu (21.22) :
6
P''' = Mp
1
2: (ctg a , + ctg (3
1
).
i= l
(21.38)
Ako je u obliku pravilnog poligona sa k
podjednakih strana, onda je
P'" = 2Mp, k tg .
k
(21.39)
Krivolinijski zglobovi. Nastajanje
krivolinijskog zgloba uz pojavljivanje po
konturi zgloba momenata savijanja M; , sa vektorom,
upravljenim po tangenti prema liniji zgloba, prouzro-
21.4. GRANICNA RAVNOTEZA PLOCA
191
kuje u oblasti, ogramcenoj k;rivolinijskim zglobom
pojavu momenata je vektor uprav-
ljen prema temenu konusa mehanizma.
(sl. 21.23).
Sl. 21.23
Rad unutarnjih sila na povrini, ogramcenoj
krivolinijskim zglobom je izrazom
U= M;
1
[ [l + 2 ( r:'] d6 +
[ll + (: r J d6.
(21.40)
Ovaj izraz je zapisan u polarnim koordinatama
(r, 6) je pol smeten u temenu konusa; r (6) je
izraz za liniju krivolinijsk;og konusa.
Za zatovoreni zglob ove vrste integrisanje se
obavlja u granicama od e = O do e = 2rc. Podintegral-
ni izrazi u (21.40) mogu se i uprostiti, i to tako, da se
dobije izra,z:
U = (M;1 + - 6
0
) + (M;t - O,SM; 1) X
X (r' (Oo) - r' (61) ) + (M;t + X r r" (6) d6.
r (6
0
) r (6
1
) . o, r (6)
(21.41)
Ako je k;rivolinijski zglob krunog oblika, onda je
r' (6) = O i U = (M; 1 + (6
1
- 6
0
).
Za proizvoljno situirani zglob, optimalni oblik,
koji saoptava izrazu za U maksimalnu vrednost jeste
logaritamska spirala r (6) = R
0
e'
0

21.4.3. iznalaenja mo-
nosivosti
Primena je u
tesnoj vezi sa metodima linearnog programiranja
i elektronskog EVM.
o f 'l j n l n'
2
?
l
m l
l
m
,a
Sl. 21.24
Diferencijalna ravnotee (21.35)
se tada zamenjuje bilo kakvim podesnim sistemom
linearnih koji se moe odnositi na ma k;oju
mreu rastera na (sl. 21.24).
se deli pravougaonom mreom sa stra-
nicama malih pravougaonika n" = afn i ny = bf m.
Za svaku od te mree se
koja za unutarnji ij (gde je i nume-
racija po horizontali, a j - numeracija po vertikali)
ima oblik:
-Mi- U + 2M'i - Mi+ t,j
xx - xx xx +

Mi- t,j- t _ Mi+t,j- t _ M;- t,j+t + Mi+ t,j+t
+ xy xy xy xy - +

+ Pqij = O,
pri je qij intenzitet u sa koor-
dinatama i i j. Takvih biti onoliko,
koliko ima unutarnjih dakle (n - l) X
X (m- 1).
Ako bude potrebno, ovim se
dodati jo i uslova, a u tom cilju
se uvode i "van-konturne" kojih se
postie pouzdano uslova u pro-

vektora nepoznatih u ob-
liku M= .. . , M;it',
i usvajanjem koeficijenata napred navedenih
kao elemenata matrice A, dobija se prikaz
diferencijalnih ravnotee
AM + Pq = O. (21.42)
Kada se ovoj dodaju jo i uslovi
za svaku pojedinu unutarnju na raster-
noj mrei, dobija se potpuni sistem uslova ovog
zadatka
(i = l , 2, ... , n - l , j = l, 2, ... , m- l ) (21.43)
Ovi uslovi se mogu na ovaj ili onaj i
linearizovati, nelinearne uslove
nosti u oblik;u sistema linearnih
(k = l , 2, . . . , e) . (21.44)
Gore je e broj linearnih uslova, koji priblino
uslove (21.43), a on zavisi od potrebne
i usvojene linearizacije.
U prvoj aproksimaciji se moe s tim,
da je = [bk[ = M; i [ck[ = (Mpt .VJ)-
1
. Time
se zadaje takozvani upisani simpleks u Mizesove
uslove U ovom je t = 8 prema
192
21. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINIJSKIH, PLOCASTIH I LJUSKASTIH ...
broju oktanata trodimenzionalnog prostranstva mo-
menata. Znaci ispred ak, bk i ck se stavljaju prema
donjoj tablici
k l 2
l
3
l
4 5 l 6 7 8
l
ak
+ + l l +
l
+
bk
+
l l+ l + l +
ck
+ +l+ l+ l l
Uslovi (21.44) u obliku
izgledaju ovako:
l l l/vJ
l/vJ
l
l - l
l
- l -l l/v'3
l (
l
l
l
- l l ltv3 l
M'J -
M vl
l l l /v3
yy
l
Mi;
l -l l/vJ
xy
l
- l - l l/vJ
l
l
l i VJ
l
-l - l

Od matrica kao od blokova, se blo-
kovski sistem uslova za celokupni zada-
tak
. ll
_l_ ]
M vl
M - O. (21.45)
matrica ima (n - l) X (m- 1)
blokova i vrlo podesan oblik pisanja, a vektor [l]
ima 8 (n - l ) X (m - l) komponenata, a sve one su
jednake jedinici. Stioga i nije neophodno da se ti
uslovi u memoriji elektronskog jer
matrica ima regularnu strukturu, popunj enu nultim
elementima sa oko 10%, a njima se javljaju
samo dva broja:

i Mp
1
/Vi
Ako nam je poznato unapred da u rezultatu
reenja celog zadatka svi momenti savijanja Mxx i
M yy biti samo pozitivni, onda se broj uslova moe i
smanj iti i to tako, to se iz matrice eliminisati
redovi 2, 3, 4, 6, 7 i 8. Tada se matrica svodi na
oblik:

l
l
1 1 v3
1 - l v 3
Broj uslova (21.45) se pritom smanJUJe za 4
puta, ali im se dodaju takvi uslovi kao to su MVx :;;,: O
i MYY :;;,: O, no koji samo olakavaju reavanje zadatka
metodima linearnog programiranja.
Matrica A u ravnotee (21. 42)
ima podesnu trakastu strukturu. Stoga se ni ona ne
mora memorisati u celini. Na kraju krajeva se pokae
da se - i pored vrlo obimnog materijala
- taj materijal u ovom moe vrlo osetno
redukovati, tako da se na elektronskom
obradi samo relativno mali broj infor-
macija, koji se odnosi samo na ne-nulte vrednosti
polaznih matrica.
Reenje zadatka po metodu sastoji se
u tome, to se iznalazi P* = max P (M), uz ograni-
(21.42) i (21.45) . Takav pristup u stvari ni ne
zavisi od oblika ili od eventualnih otvora na
njoj. Isto tako se prosto i lako uzimaju u obzir i
heterogena ili anizotropna svojstva materijala, od
kojeg je
21.4.4. Neka posebna reenja kod plo-
koncentrisa-
nom silom pri zglobnom os-
lanjanju
Pravougaone Osnovna shema
mehanizma za koncentrisanom
silom usvaja se u obliku linijskih zglobova, koji polaze
od napadne sile (e) pa idu do uglova
(sl. 21.25).
Iz rada takvog mehanizma dobija se

p; = M pl [ [;r,(t- + a"IJ (t-'l)) ] .
(21.46)
Za kvadratnu sa silom koja deluje u nje-
nom sreditu je P''' = 8 Mp!
Sa pribliavanjem e bilo kojoj od ivica
dobija se P"'--+ oo O ili 'l)--+ O. U takvim
je nastajanje lokalnih krivo-
linij skih zglobova, prikazanih na sl. 21.26.
b)
Sl. 21.26
Lom se obaviti prema mehanizmu pri-
kazanom na crteu 21.26a u onom k;ada krug
u v2 ne preseca susednu ivicu
21.4. GRANICNA RAVNOTEZA PLOCA 193
Po toj shemi (a) krivolinijski zglob se formira po
krunici, dok je krivolinijski zglob prema shemi b
logaritamska spirala. Kao dopuna tog zgloba formira
se i pravolinijski zglob c-1 koji polazi od napadne
sile i ide prema oblinjem uglu
za obe ove sheme izra-
se prema obrascima:
Pd' = 11,42 Mp
1
(u v )
P6 = Mp1 -:;; + --;; + e ;
(21.47)
(0,57t + IX + + (ln ; )
2
C= 2 -----"-------,,----
0,57t + IX +
gramcno se dobija kao
P* = min (PL P:) u koliko postoje sheme, prikazane
na sl. 21.25 i sl. 21.26a, ili je pak p:;! = min (Pt, Pt")
u kolik.o su sheme sa sl. 21.25 ili 21.26b.
slobodno oslonjene po sv.om obimu.
Ovakav oslanjanja i izdizanje ivica
sa njenih oslonaca, to bitno na sheme
mehanizama, kao i na
2
SL 21.27
Na slici 21.27 je
prikazana pravougaona
kon-
centrisanom silom. Is-
prekidanom linijom su
prikazani njeni ugaoni
delovi koji se pod
tim
sa svojih delova oslona-
ea.
U horizontalnoj ravni ostaje samo kontura,
iscrtana punom linijom i obeleena brojkama 1-2
do 4 -l. Unutarnji (srednji) deo se sputa,
a ugaoni delovi se izdiu.
Kod kvadratne je
dato izrazom P* = 6,63 Mpi
Sl. 21.28 Sl. 21.29
Na sl. 21.28 prikazana je pravougaona sa
odnosom strana 2 > a/b > l , u svom
sreditu koncentrisanom silom, kod koje se lom
vriti na isti kao i kod kvadratne optere-
u sreditu, ali samo kada je izdizanje nj enih
ugaonih delova je
P* = 8 MP! .
Kod takve se vri obrtanje delova 1-2-
-3-4 i l ' -2' - 3' - 4' oko osa 1- 2 i l' -2'.
Beskrajno duga zglobno oslonjena
svojim paralelnim ivicama. Shema razaranja
takve je prikazana na sl. 21.29. Tu se formiraju
zglobovi u obliku dva kruna luka, a
je P';' = 10,28 Mp
1

Trouglasta Shema mehanizma
trouglaste, zglobno oslonjene prikazana je na
sl. 21.30a, a za slobodno naleganje shema je data na
sl. 21.30b.
SJ. 21.30
U prvom se formiraju krivolinijski
zglobovi, ocrtani po logaritamskoj spirali,
a u drugom su samo linijski zglobovi sa
obrtanja krutih diskova i izdizanja ugao-
nih delova U posebnom - rav-
nostranog trougla po shemi 21.30a (zglobna oslanja-
nje), a pri koncentrisanoj sili u sreditu
je P'
1
! = 9,14 Mp
1
, dok je prema shemi
21.30b (pri slobodnom oslanjanju) P* = 6,92 Mp
1

21.4.5. ravnomerno
raspodeljenim
Sheme mehanizama zlgobno
oslonjenih pod ravnomerno raspodeljenim
sa slobodnim ili neslobodnim natega-
njem, su skoro iste, a greka ne biva
od 5-7%. Na sl. 21.31 je prikazano nekoliko mo-
shema formiranja mehanizama.

---- ' .
e'
:
Sl. 21.30
Sl. 21.31
Primer 21.5. zglobna
oslonjene pod ravnomerno raspodeljenim op-
p vri se na
Usvojivi shemu mehanizma prema
sl. 21.32 se najpre zapremina prizme sa
zakoenim krajevima koja nastaje (u obliku krova na
vode) kada se e i e' spuste za jedinicu
duine:
l
V = -ab(2 +
6
(21.49)
Rad spoljneg biti A = PV. Po-
tom se rad unutarnjih sila, da u
zglobovima deluju momenti savijanja
Mp1 :
U = Mp
1
(4 ctg r:t. + 4 ctg + (21.50)
Uglove ex i iz uslova
(1 l
ctg ex = ; ctg = --. (21.51)
a ctg IY.
Ugao e = 4/a jeste ugao, dve
podune kose ravni u zglobu cc' (v. sl. 21.32).
Sada se uvodi odnos k = bfa, pa se zapisuje
u = 4Mpl [ct + .
1
+k =
k
= 4M 1 (k + -
1
- ) .
p
(21.52)
se nalazi iz U = A :
24Mpt
= ab
sa
l+ k2 - k2c,
= ( l - (2 + ;
pa dobijamo
= 24 Mp
1

a b
(21.53)
(21.54)
Sada treba odrediti minimalnu vrednost
kada je O l , tj. poloaje e i e'
biti u minimumu. Da bi se to postiglo,
dovoljno je ako se rei
a iz toga proizlazi k;vadratna
- 2 l + k2 - l - k2 = o
k2 k2
reenje glasi
ovu vrednost u dobijamo gra-

P* =
24
Mpt = min (21.55)
a b
Za kvadratnu (k = = O i p'' = 24
Mp
1
(a
2
iz uslova = O mehanizam, pr i-
kazan na sl. 21.3lb.
Za u obliku pravilnog poligona sa k strana,
ravnomerno raspodelj enim
shema mehanizma je prikazana na sl.
21.3l e. Zapremina piramide na sl. 21.31c sa visi-
nom jednakom jedinici duine je
l . 2it
V = - R
2
ksm- ,
6 k
gde je R opisanog kruga.
Rad unutarnjih sila na sistemu radijalnih plas-
zglobova je
it
U = Mp
1
2 2: ctg IY. = 2Mpt k tg - .
k
P se, posle jednostavnih
transformacija, dobija iz obrasca
P'''
R
2
cos .!!__
k
Kod ravnostranog t rougla sa stranom a je R =
= a v'3, pa je stoga
2
Za kvadratnu se dolazi do ranije na-
vedenog rezultata.
U gde je k--;.. oo, to
da se radi o krugu je
P* = 6Mpt.
R2
Iznalaenje shema za trapezastu i za t rouglastu
(sl. 21.32d i e) je dosta k;omplikovano. Naime,
ako se radi o raznostranom trouglu, onda se moraju
uvesti dve koordinate u i v e u koj oj se zglobovi
ukrtaju. Kao funkcija tih promenljivih moe se
i zapremina piramide V (u, v) , k;ao i rad mm-
tarnjih sila na linijskim zglobovima U = Mp
1
L (u, v).
Tada P"' biti funkcij a koja
zavisi od dve promenljive
L (u, v)
P (u, v) =
V (u, v)
Poloaj e (sa koordinatama u\ v'''
kao reenje sistema dve nelinearne
oL (u, v) _ L (u, v) . oV (u, v]= O;
ou V (u,v) ou
oL (u, v) _ L (u, v) . oV (u, v) = O.
ov V (u,v) ov
Na nacm se reava i zadatak; trapezaste
no tu se sada javljaju i tri promenljive
Od njih su dve koordinate e (u, v) ,
21.4. GRANICNA RA VNOTEZA PLOCA
195
ali poto se e' nalazi na pravoj ea, to je dovoljno
da se za tu uvede samo jedna koordinata (w),
!\oja prikazuje udaljenost e' od e ili od a. U
vertikalnoj ravni e i e' lee na pravoj ac,
pa se stoga kao moe uzeti
samo e. Ako sad njeno pomeranje
sa jedinicom, onda pomeranje e' biti ae' fac.
Zapremina zarubljene piramide za takvu fi-
guru biti funkcija tri promenljive V (u, v, w),
ba kao i rad unutarnjih sila na uglovima preloma u
zglobovima U = Mp
1
L (u, v, w). Koordi-
nate u*, v*, w* nalazimo reavanjem nelinearnog
sistema triju
L w) _ L (u, v, w). oV (u, v, w) = O
V(u, v, w)
v, w)
Reavanje ovakvog zadatka bez ra-
zahteva vrlo mnogo rada i utroak znatnog
vremena, - i to na proste algebarske radnje.
21.4.6. ravnotea
ukljetenih po obimu
Formiranje mehanizama kod
ukljetenih celim svojim obimom (ili samo jednim
delom svog obima) obavlja se tako, to se formiraju
zglobovi u blizini uhljetenog obima. Da bi
se formirao mehanizam, mora
nastati zatvoreni zglob, prikazan na sl.
21.33. Taj zglob se ;moe nalaziti celom svojom du-
inom unutar ali on moe i tangirati njenu
konturu.
Sl. 21.33
Kod radijalnih zglobova rad unutarnjih
sila je dat .
gde je r (6) konture krivolinijskog zgloba u
polarnom sistemu koordinata sa polom u e.
Rad unutarnjih sila u krivolinijsk;om zglobu je
dat izrazom
2n ( ' )2
v9' = (1 + : )de,
gde je momenat u krivolinijskom zglobu.
Kod sa ukljetenim obodom,
k;oncentrisanom silom, je dato
izrazom
' 2"[ (r')2 J
P = Mp1 + Mp1 J l + ----;:2 d6.
(21.56)
Kod uk;ljetcne sa M p
1
=

rad radi-
jaJnih momenata je jednak radu momenata
po krivolinijsk;om zglobu. Krivolinijski
zglob je sada ocrtan po logarita;msk;oj spirali sa jed-
r(6) = R
0
ec
8

Za ma k;oju ukljetenu po celom svom
obodu, a koncentrisanom silom,
je P* = 4nMp
1

ukljetene po celom obodu,
a ravnomerno raspodeljenim

Pravougaona ima shemu
mehanizma, prikazanu na sl. 21.34. Sada se, kao
dopuna ranije prikazanim zglobovima
u polju pojavljuju i zglobovi u blizini
ukljetenih ivica Rad spoljnih sila se
prema obrascu (21.49), dok rad unutarnjih sila (vidi
obrazac 21.52) mora sad biti i dopunjen - radom
obodnih zglobova

(k- l ),
(l
gde je k = b/a.
Opta za glasi
P =
24 (Mp
1
+
(k + l )
' (l
(2 + ab
_24 (MPl
a b
Ova se ne razlikuje od jedna-
(21.54) za zglobno oslonjenu - izuzev
sabirk;a M;
1
- momenta kod uk;ljetenja.
Iz toga proizlazi da poloaj e i e' ne zavisi od
oslanjanja
Ako je Mp
1
= onda je rad momenata savi-
janja na linijskim zglobovima unutar
povrine jednak _radu momenata savijanja po
konturi. Znak obodnih momenata (ukljetenja) je
suprotan znakovima momenata u linijskim zglobovima
unutar
196
l
Tablica 21.6
krune i
Shema
l l
Shema mehanizma l
i napomene
l
,,.

6Mpl

li!mlzimip
!fi , f
!.-tf/ --J
R
2
+ rR-2r
2
lr

l

JP!d l klii!
r
2
(3-2 i)

i--111 -..J
p se iznalazi kao
reenje
r > 0,606R
3-2-;(1-
6Mp1
-ln ; ) = o.
r
2
(3-2i).

r <; 0,606R
R
l ':J
Pri r = R
l+ ln - =
.I--zR
11,26Mp
1
p
l
r R
R = 3 -ln --+-
l p r .
3 e ) + - - -l
2 p

?p
PB 2nMp
1
R

! i i
yR
2
-r
2
l-lk-J
l
-
l

2Mpl (n- {J- sin {J)
je samo de-

zglobno
oslonjena

2nMc
Sila je u jednoj od
- -
b ia. Obrazac vai
samo onda, kada
a -
je - <v' 2
b
'
Opti ravnomerno respodeljeno
po ukljetenoj po celom svom obi-
mu nalazi se po obrascu
r (z + 3 r': - i:_) d6
0
r . r-
q = 6Mv
1
(21.57)
2n
J r
2
d6
o
l Shema
w
}{?i
l l
a
2
+ b
2
nMpl - -
ab
Pri ravnomernom

2Mpl
- - X
3a
2
Shema mehanizma
i napomene
Obrasci vae
samo kda je

b
l +l)
----
li ""'"l i@ilii !ip
CiR==t
P* = min(P " P2) ;
Pl =
J 2c }
6Mp1 \l n ( l -t))
R
2
(1- 3 C
2
'7)
p _ 6Mpl (1- C)
z- R
2
(1- 3C
2
+C2
3
)
,_:,.L.:-
.
l
linijskog zgloba glasi :
l
r (6) - R
- o ch [b ce + oc)] ,
gde su b i oc konstante, a gde je
R = b J 12Mv
1

o P*
Krivolinijski zglob ide po obodu
je
(
')2 " p =!!r4 -...... O
r - rr - ---:;:::::- .
l 2Mv
1
Ako je znak nejednakosti obratan, onda to
da se krivolinijski zglob udaljava od ukljetenog
oboda.
Ravnostrani pravilni poligon sa k strana, opisan
oko kruga sa R ima isto
kao i kruna R, uklje-
tena svojim o bodom:
P* = 12Mv
1

RZ
To je dvaput od
za zglobno oslonjenu krunu
U tablici 21.6 su dati izrazi za optere-
nekolikih tipova
21.4.7. sa otvorom, pod ravno-
merno podeljenim
njem
Kvadratna sa kvadratnim otvorom.
Uopte uzev, sa otvorima se
bez otvora, - dakle biraju se
mehanizmi, pa se prema njima iznalazi opte-

21.4. GRANICNA RAVNOTEZA PLOCA
197
Kod kvadratne sa kvadratnim otvorom u
njenom sreditu (sl. 21.34a) ravnomerno
podeljeno je
gde je
l
(21.58)
e) (a
Sl. 21.35
Ako je otvor na smeten negde
dijagonala (sl. 21.35b) onda se shema
mehanizma ne razlikuje od sheme za kvadratnu
bez otvora, pa je
P* = 24 Mp
1
/
2
/
2
= __ 1 __ .
a
2
l - 1,5

Ako se pak otvor nalazi na dijagonali, ali ne zah-
vata sredite (sl. 21.35c) su dve sheme
mehanizama, i to sa centrima u e i e' .
Stvarno se prema
obrascu
gde su
F
1
'l)) = min Ua '1) ), !4 'l))];
f
(
)' ) - l - .
3 c,,'f) - ,
l - 6rP
14 'l)) = -
1
[c1 - +
l - +
+ .
0,5 ( l - [l - 21)) ( l - 'l))
'l) ( l - 'l)) - ( l -
Funkcija /
3
'lJ) odgovara prvoj shemi sa sre-
ditem u e, a funkcija /
4
- drugoj shemi
sa centrom u e'.
za sa otvorom, koji
lei na dijagonali a obuhvata i sredite (sl.
21.35 d) iznalazi se sravnjenjem dveju shema:
P* = F2
a
F unkcija F
2
"')) se iznalazi funkcija
/
4
"')) i /
5
s time, da je
F
2
= min [/4 "1)), "1))],
gde je
fs =
(1,5 - "/) -
l - (l - - (2"1) + - 1)
2
(2 - 4"1) +
Ako je ukljetena po celom obodu, onda
se mora i rad momenata ukljetenja.
kod sa otvorom na
sredini (sl. 21.35 a) dato je obrascem
P* =

/
1
+

a a
gde je
za sa otvorom iz-
dijagonala (vidi sl. 21.35 b) dato je obrascem
P* = 24Mv
1
/
2
+

fs
a2 a2
za sa otvorom na
dijagonali, ali koji ne zahvata sredite se dobija
tako, to se usvojiti manja vrednost od donje dve
vrednosti :
p
1
= 24Mv
1
fa +

/
7

a2 a2
l
fs = - "1))(1 - 3(2 + 2(3) ;
P* = min (P
1
, P2).
sa otvorom, koji zahvata
sredite (v. sl. 21.35 d) dobija se usvajanjem
manje vrednosti od donje dve:
24Mll1 (Y ) .
Pl = f s ((, "')) + /9 "/) '
a3 a2
/
9
((,"l)) = [l + 3(
2
(l - () - (2"1) + ( - 1)
2
X
X (2- 4"1) -

p
2
= 24Mp
1
/
4
((,"tJ) + 24M;
1
"l));
a2 a2
198
U onim nisu sve ivice
ukljetene, M;n se uvesti u pomno-
ena koeficijentima 0,25, 0,5 ili 0,75 ako je (respek-
tivno) ukJjetena samo jedna ivica, ili dve ili tri.
Kruna sa krunim otvorima (sl. 21, 35e)
se dobija kao minimalna
vrednost od donje dve:
6Nip1 ("' )
Pl = - - flo ...,, YJ '
R2
6Mpl ("')
Pz = --fu s'
R2
!to YJ ) = [ l - ] (l -
(l - YJ)2 .
. l ..:..._
fu = l - +
P* = min (PI> P
2
).
Prvo odgovara meha-
nizmu u obliku konusa u sreditu a ' drugo
- mehanizmu u obliku konusa, ali koji
se nalazi u sreditu otvora.
Ako je ceo obod ukljeten, onda se P
1
i
P
2
iznalaze uz dodatne
6Mp
1
,., ) j ("' )
pl = - -flO(...,, YJ + - -- 12 ...,, YJ '
R2 R2
21.5. RAVNOTEA LJUSKI
21.5.1. Opte postavke
Iznalaenje nosivosti ljuske je u svakom
sa velikim
prirode. Naime, do reenja se u nekim
jevima moe ali se ona mogu prikazati u
nom obliku u dosta broju -
pa i to samo za najjednostavnije ljuske. Ako uzmemo,
naprimer, plitku ljusku pravougaone osnove, opte-
ravnomerno raspodeljenim teretom,
da i u tom (reklo bi se prostoru) moramo oba-
viti mnoge vrlo sloene operacije.
Ako ovu oblast posmatramo u celini, onda. mo-
emo opti zadatak ljuske
formu l isati na treba vrednost
parametra spoljneg P za da su
ispunjeni uslovi, postavljeni diferencijalnom jedna-
ravnotee ljuske za unutarnje sile, uz isto-
vremeno uslova datih u vidu

Do reenja se dolazi tako, to se uspo-
stavlja sistem diferencijalnih ravnotee ljuske
i <P (N, M) = O. Te
nazivamo odnosa. Potom
se uspostavljaju polja brzina pomeranja,
koja moraju biti usaglaena sa asociranim zakonom
Skupno iznalaenje unutarnjih
uravnoteenih sila i brzina pomeranja, povezanih sa
asociranim zakonom daje nam nji-
hovu raspodelu teorema
ravnotee).
Bezmomeiltiie ljuske. Kod ovih ljuski je
reavanje zadatka relativno prosto (uk;olik;o se radi
o ljuskama), jer u njima deluju
samo normalne sile Na i Np kao i sile T.
A te se sile mogu k;ao funkcije parametra
spoljneg N". = PNg, ; Np = PN'g i T =
= PTO.
ovih izraza u bilo kakve uslove pla-
dobija se uslov <P (P, N'j, T
0
) :S;;
:S;; O. Taj zadatak; se sastoji u algebarskom
reavaju <P (P) = O, koren P''' pred-
stavlja
Momentne ljuske. ovakvih ljuski se
pre svega mora vriti sa uzimanjem u obzir i
nosti diskrepancije unutarnjih sila i brzina
deformacija. Ako se na nekoj liniji vri rascep sila,
onda deformacije moraju biti neprekidne, i obratno:
raskid deformacija se moe vriti samo na liniji gde
su unutarnje sile neprekidne.
je i priblini ovakvih ljuski
po metodu. Tada se po izvesnim kon-
sideracijama izabere shema mehanizma za
koji se iznalazi
Osnovne konsideracije po kojima se bira i usvaja
shema mehanizma jesu podaci, dobijeni
eksperimentalnim putem. nikako se ne srne
izgubiti iz vida da je mehanizam ljuske
prostoran, za razliku od ravnih tapnih sistema i
Najuspeliji rezultati su postignuti kod cilin-
i plitkih ljuski.
21.5.2.
. (rotacionih) ljuski
Opte Kod (rota-
cionih) ljuski, pri spoljnem optere-
deluju unutarnj e sile, prikazane na slici 21.36.
21.6. METODI RESAVANJA ZADATAKA TECENJA 199
U tom ravnotee glase:
I_ (r N)' - S + _l Q + Pqu = O;
r r R
8
1
]___ (r Q)' - N - _l S + Pqw = O;
l
(21.59)
r R. R"'
J
I_ (rM)' - _!_ T' - Q = 0.
r r
pri je: P - parametar spol j neg
dol\ qu i qw predstavljaju intenzitete spoljneg optere-
po t angenti na izvodnicu i po normali na nju.
Sl. 21.36
Kada se iz ovog sistema transverzalna
sila Q, dobijaju se dve
(rN)' - r' S + -
1
[(rM)' - r'T] + Prqu = O;
R,
(rM)" + (rT)', - r (-
1
N + -
1
s) + Prqw = O.
R. . R"'
)
(21.60)
uslovi mogu biti zglobno osla-
njanje M (R) = O, kJizno ukljetenje N (R) = O i
ukljetena ivica - uslovi proizvoljni.
Ako sa u (s) i w (s) brzine pomeranja
po tangenti na izvodnicu (du qu) i po normali na
tu tangentu (du qw), onda se brzine pomeranja,
koje odgovaraju silama N, M, S i T izraavati pu-
tem brzina pomeranja na
. . w

R.
' . '
' .
r w
<- s= -- u + -;
r Rep
r u r . ,
x
2
= -- - - w .
rR, r
(21.61)
uslovi za pomeranja su : zglobno osla-
njanje, kada je -u (R) = w (R) = O, klizno uklje-
t enje, kada je w (R) = O i zglobno pomerljivo osla-
njanje k;ada je u (R) cos + w (R) sin = O.
Skupno r eavanje sistema (21.60) i (21.61) nije
jer ne post oji povezanost sila i
brzina pomeranja. Stoga se zadaci reavaju
tako, to se pretpost avi da se po celokupnoj povrini
ljuske .ostvaruju

asociranog
<l> (N, M, S, O; l
eN=
l
(21.62)
. iJ<l'> . iJ<l'>
x .. = A --; XT = ), AT .
m iJM U
U mnogim se ovaj zadatak zaista i
moe reiti, no proizvoljno raspodeljeno
po izvodnici zahteva veoma komplikovana
istraivanja reima prikazanih (21.62)
Zadatak se moe reiti ako se na
postavku u obliku ravnotee (21.60),
sa uslovima i uslovima pla-
u obliku <D (N, M, S, T ) I znalaenje
P* tada treba reavati po me-
todu programiranja.
zadatka na
programiranje
Na izvodnici se obelei n + l a najbolje
je ako se one rasporede na podjednakim razmacima
6. (sl. 21.37).
Sl. 21.37
J ravnotee se for-
inuliu u diferencijama.
U tom cilju se uvode vektori ne-
poznatih
N= (N
0
, , N,.);
S = (So, .. . ,S,.);
M = (M
0
, . , M,.)' i
T = ( T
0
, . ,
Vektor svih nepoznatih se sastavlja od tih vektora
X' = (N ; s; M; T )
Vektor X ima ukupno 4 (n+ l ) komponenti. Do-
datna se moe uvesti jo i l' gde su sile jed-
nake silama u l - to je potrebno da bi se
moglo 2n u diferencija-
ma za O, l , ... , n -; l.
ravnotee (21.60) se sada svodi na
ekvivalentni oblik
1
' A B CD ll ( i: p
1
! (q")
; G K L vj\ S - P il = O.
,l T :' P JI qw
(21.63)
Sub-matrice A, B, ... , V st:
analozi diferencijalnih operatora, koji jed-
(21.60) :
(
O n - l )'
qu = q,., > qu l
Dopunske se uvode prema konkretnim
uslovima. Tako je, naprimer, pri zglobnom
oslanjanju Mn = O.
200
Uslovi se zapisuju za svaku
ponaosob. Naprimer, Treskovi uslovi se zapisuju u
obliku
ll l o
l
l o - 1
o l o
o l o
l o - 1 o
ll o - l o
l
l l
0
'IN
o l pl_l_
l Mp!
- 1 'i
- 1 l
l l
y
l
Spl _ l_l
Tp! '
X
x
(21.64)
Tj l
Objedinjavanj e ovih uslova za O, l ,
n- l dobija se blokovski oblik matrice uslova
. o.,
(21.65)
Na taj se na kraju celokupna potrebna
informacija formulie u obliku linearnih i
(21.63) i (21.64), --: a to je zadatak za
linearno programiranje.
21.5.3. Neki tipovi rotacionih ljuski
ljuska pod ravnomernim spoljnim
pritiskom (27). Shema ljuske je data na sl. 21. 38.
Bezmomentno reenje prema
(21.60) biti
M = T = O; N= -S; P
* - Nv,
- --.
R
111 1111 1 j l!lllll
-
R
Sl. 21.38 Sl. 21. 39
Kada postoje i momenti savijanja, tada reenje
glasi:
P* = 8Mpl [l + ( h )2 Jlf2, (21.66)
Rh 4RS (<X)
gde je h debljina ljuske;
ln tg ( : + ; )
S (ex) = ---,--- - 1.
sin ex
Plitka rotaciona ljuska, zglobno oslonjena.
Kod plitke ljuske se sasvim
neznatno menja zbog eventualnog odstupanja od
oblika. kod ljuske,
prikazane na sl. (21.39) je
P* = : J 1 + ( 4
gde je
(21.67)
l R
Z
8
r =- J Z (r) dr.
R o
Reenje A. P. Ranicina [24] za plitku ljusku
je rotaciona povrina data
daje vrednost za (gornja
ocena) za koncentrisane sile u remenu:
P* = rrN d (
2
n + .!!._); (Nv
1
= ath).
v n + l j
Za ravnomerno raspodeljeno
P''' = 3Nvd ( 2n + _
1
h_) ;
R
2
n+ l
(Nv
1
= ath)
111111 Jji tlih ltl ! !illlt n

< . --y--

SI. 21.40 Sl. 21.41
Plitka ljuska sa ukljetenim obodom (sl.
21.40). zglobovi se formiraju po
pR
1
Za ljusku sa dimenzij ama A = 4 Rr 7 gra-
Rh
je
P''' = 6Mp
1

R2
! 2 l 3 l 4 l 5 ..,;--_l 6 -'---- 6,7 1
y 11,877

- p J 0,731 0,73 1 0,728f726 0,715 10,702 10,681
Plitka ljuska (sl. 21.41)
Ako usvojimo oznake
R
=- tg cp i ex = R
0
/ R
h '
21.5. GRANICN A RA VNOTEZA LJUSKI
201
onda je
(21.68)
gde je
\ji = 3 + (l - o:.) (l + 0:. - 5o:.2 + 3o:.3)
3 (l - o:.) ( l + tg2 <p)
Ako bi se pokazalo da je \ji < l, onda treba
uzimati da je \ji = l.
Reenje A. P. Ranicina za takvu ljusku [24]
(gornja ocena pri R
0
= O) daje za
koncentrisanom silom izraz za op-

a za ravnomerno raspodeljeno
P* = 3NPJ(
1
+ _!:_) .
R
2
f
nosivosti plitke ljuske pod delo-
vanjem k,oncentrisane sile i temenu moe se ocenji-
vati prema obrascima (gornja ocena):
a) pri zglobnom nepokretnom oslanjanju (sl.
21.41):
. jR
P* = cr1rr:h2 (0,5 + 0,09'1)
4
); 't) =<"Po 1\1 h;.
b) pri zglobnom pokretnom oslanjanju:
kada je 't) 1/2
P* = cr1nh
2
(l + : '1)
4
);
kada je 't) 1/ 2
P* = crtnh2 . (..!._ + 2_ '1)2 + 4 v2 ) .
4 s 45vYJ. '
e) ljuska ukljetena celim svojim obimom:
P*= I., cr
1
nh
2
(1 + y (
4
-
6
Y-
3
Y
2
).
2 (l - 2y) (4 + y)
Parametar y se dobija reavanjem
y2 (y - 1)2
'1)4 = -'-----'-- ---'--
2 (l - 2y)
Plitka ljuska pravougaone osnove,
zglobno-pomerljivo oslonjena,
ravnomerno raspodeljenim
odnos due strane osnove prema kra-
sa u= bfa, dobijamo srednje povrine
z(x,y) =- x2 +-.
f ( y2)
2a
2
. u2
Glavne krivine se m;)gu priblino odrediti kao

yrv - ,
a2 u2
k= kxa2.
h
Uzimamo da je redukovano dato iz-
qa2
razom P = -, gde je M;
1
- momenat
Mp!
po osi x, a

momenat po osi y. Sada
se uvodi i paramet ar ortotropije

Uz uslov da je k 12 + 24 _!!_, vred-

nost redukovanog biti
P* = 6 (u
2
+
+ (2k + 3).
3u
2
Ako je, k 12 + 24 _!!_, onda je (pri

= l) vrednost reduk;ovanog
P* =
80 (k)2
k2 + 12k + 324
21.5.4. Plitke ljuske sa otvorom [7]
Na slici 21.42 su prikazane ljuske na kvadratnoj
osnovi i ljuske. Ljusku na kvadratnoj osnovi
uzimamo u obliku paraboloida sa slede-
njegove srednje povrine :
z = f (x2 + y2) fa2,
gde je 2f strela ljuske (visina u temenu).
Sl. 21.42
l;
l
o
l 0,1 l 0,2 l 0,3 l 0,4 1 0,5 l 0,6 l
0,7
 l 1,72 1,73 1,77 1,82 1,92 2,10 2,34 2,87
------- - --- - - - ----
, 2,0 1,98 1,92 1,82 1,68 1,50 1,28 1,02

- - --- - - - --
:h 0,4 l 0,5 , 0,5 0,6 0,6 0,6 0,7 0,7
Sheme mehanizama mogu biti kao na
sl. 21.42 a i b. koja odgovaraju
shemama a i b nalaze se prema obrascima
' .
(21.69)
202 21. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINIJSKIH, PLOCASTIH I LJUSKASTIH ..
e l o l o,2 \ o,3 l o,4 l o,5 l o,6 l o,1 l
l l l
0,458 0,461 0,463 0,420 0,429 0,527 0,565 1
Cl), 1,0 0,99 0,96 0,91 0,84 0,75 0,64 0,51

A l 0,8 0,8 l 0,8 ! 0,8 0,8 0,8 0,8 l 0,8
Gore je P sumarno na ljusku, gra-
vrednost biramo kao manju izmedu Pa i
Na analogan su dve sheme pla-
mehanizama za ljuske na krunoj osnovi (sl.
21.42 e, d), kod kojih je
P. = 81tMp1 <1>3; Pa = 81tMp1 <l> 4 (21.70)
Gore je P sumarno a za
vrednost se uzima manja vrednost od dveju
P. i Pa.
21.6. METODI REAVANJA ZADATAKA
21.6.1. stanja za zadatke

U onim kada deformacije
zavise linearno od napona, stanja glasi
e: (t) = e:
11
(t) + j L (t, -r) cr ( -r) d-r
E(-r)
t,
(21. 71)
gde su e:
11
(t) = cr (t)/E (t)- defor-
macije; izraz L (t, -r) se naziva funkcijom uticaja i
on moe imati oblike, to zavisi od konkret-
nog tipa teorije
Za elasto-viskoznog stanja (E (t) =
= const) izraz za L (t, -r) glasi
E - H H(t--r)
L (t, -r) = exp , (21.72)
EYJ EYJ
e
L (t, -r) = (O < <X < l)
(t - -c-)a
(21.73)
Ovo je takozvana funkcija sa slabom
kada je -r = t onda je L (t, -e-) = co.
Kada se radi o armiranom betonu, funkcija uti-
caja se prikazuje druge funkcije:
L (t, -r) = E [ -
1
- + e (t, -r)], (21.74)
o-e- E(-r)
Gore je E (-r) promenljivi modul trenutne defor-
macije, koji se uzima u obliku
E(-r) =EtraJ. (l- <Xe-IIT); (O< <X < 1).
U trenutku, kada je -r = O,
modul defotmacije je jednak E (O) = Etraj (l - <X),
a kada je -r vrlo veliko (stari beton), onda je E =
= Etraj
Funkcija e (t, 't"), koja najuspenije prikazuje svoj-
stva linearnog betona, a koju je predloio A.
V. Jain, glasi
e (t, ") = A
1
(l -
(l - e- y, +
+ A
2
(l -
( l - +
+ A
3
e-Y' ( l -
Funkcija L (t, 't"), koja zavisi od vrste teorije
odraava uticaj na deformacije pri-
rasta napona !::.cr ('t") koj i deluju u momentu gde je
" ("u " t), a se efekat u trenutku
vremena t.
Funkcija e (t, -r), koja se iznalazi iz funkcije
L (t,") data je izrazom:
e ( )
_ l + J L (t,") d .
t, 't" -- -- 't",
E(") E(")
(21. 75)
ona se naziva merom svojstva materzj'ala i ima
dimenziju ( cm
2
/kg), dakle od dimenzije
modula deformacije. smisao te funkcije se
sagledava iz (21.71), ako se naponi sma-
traju kao neprimenljivi cr ('t") = cr (t
0
) = const, i ako
se deformacije kao
(t) = (j (to) e (t, to) - e: (to)- (21.76)
Gore je (t) deformacija e: (t
0
) su
deformacije, nastale u trenutku po-
jave napona cr(t
0
). se uzima da je e(t, t) = 0.
Tada je funkcija e (t, t
0
) = (t) /cr (t
0
) jednaka
deformaciji u trenutku t, koja odgovara je-
dinici napona, u trenutku t
0

Ispitivanjem materijala na moe se od-
rediti samo mera e (t, -r). U praksi se
k;oristi ekvivalentna meri k;oja se
naziva karakteristikom
cp (t, t
0
) = E (t
0
) e (t, t
0
). (21.77)
Karakteristika je odnos deformacija te-
nastalih do vremena t
0
, prema defor-
macijama, nastalim u trenutku t
0
od tih istih napona.
21.6. METODI RESAVANJA ZADATAKA TECENJA 203
Deformacije se karakteristike te-
izraavaju kao
(t) = e: (to) cp (t, to).
Reenje zadatka je po pravilu povezano
sa reenjem stanja (21.71) u pogledu na-
pona. Ta nosi naziv Volterove integralne
drugog reda. Njeno reenje se u optem
obliku pie resolvente R (t, t"), na
povezane sa funkci jom L (e, T), koja se u mate-
matici naziva jezgrom integralne
cr (t)
1
E (t) = e;Y (t) + I R (t, 't") e;Y ('t") dT. (21. 78)
lo
Jezgro i resolventa su povezani jed-

L (t, 1') - R (t, 't') = I L (t, s) R (s, T) ds.
T
Reavanje ove je veoma teko,
da se ona moe reiti samo kod relativno prostih
1zraza.
U onim kad je L (t, T) funkcija
samo razlike (t - T) vremena, pravednog pod opte-
najpodesnije je koristiti se Laplasovom
transformacijom za iznalaenje resolvente.
Laplasova transformacija tada glasi:
L* (s) = I L (El) e-LO dEl.
b
_ U gornjoj je b = O pri jednostrano;,
a b = - oo pri obostranoj transformaciji.
Izraz za resolventu glasi
R* (S)= L* (S)
1-L* (S)
Detaljnije o primeni Laplasove transformacije
vidi u radovima [ 6 i 7].
Zadatak relaksacije. Taj zadatak se reava za
trajne deformacije e:O koje izazivaju t renutne napone
cr
0
= Ee:
0
. Tokom vremena, ti se naponi smanjuju
(relaksiraju) po zakonu
gde je
cr (t)= crO [1- p (t)];
p (t) E (t) fR (t, T) dT }
l o
(21.79)
Funkcija p (t) se naziva funkcijom relaksacije.
Kod elasto-viskoznog tela sa jezgrom (21. 72) funk-
cija relaksacije glasi
Ako mera ima oblik
e (t, 't') = Co (l - e-Y(I-T)),
onda je jezgro integralne ovako izraeno
L (t, 't') = EC
0
ye-YCt -T).
Njegova resolventa R (t, 't') ima eksponencijalni
oblik
R (t, 't') = - EC
0
ye-Y ct +EC.) (t-T) .
EC
0
se kao karak-
teristika cp
00
= EC
0
Funkcija relaksacije je pri
tome
p ('t') = (j) oo ( l - e-Y ( l +tpoo)
1
). (21.80)
l + cp 00
Njenim u (21.79) dobija se izraz za
relaksaciju napona
( )
(
l + Cj)co e-Y(l+moo)t)
cr t = cr
0
T
l + Cj)oo l + <poo
Za vreme t = oo je
crO
cr(oo) =---
1 +<peo
(21.81)
Ovakva zavisnost dosta dobro prikazuje razli-
zakone relaksiranja i moe se koristiti za pri-
blino ocenjivanje zadataka linearnog
Uopteni zadatak relaksacije. - Ako su
deformacije prinudne i menjaju se u vremenu po
zakonu e: (t), onda je iznalaenje napona zadatak uop-
tene relaksacije. Naponi se tada po obrascu
(21. 78).
Za jezgro (21.72) pri e:O (t) = e:Ot ravnomerni pri-
rast deformacije je
cr (t) [ Ht H) ( l - .
Linija teorije starenja. Ova teorija ima za
postulat paralelnost krivih koje ilustruju meru
G (t, 't'). Njena sutina je u ako nam je
poznata kriva e (t, tl) onda se kriva e (t, t2) pri
t2 > tl moe dobiti kao razlika e (t-, tl)- e (t2, tJ,
t. j. kriva e (t, t2) se dobija iz e (t, tl) po-
paralelnog prenosa (sl. 21.43). rafirane po-
vrine na tom crteu su podjednake, a krive ab i
a'b' su U toj teoriji se operie karakte-
ristikom kao funkcijom samo jednog argu-
menta <p (t) = EC (t, t
0
). stanja po toj teo-
riji glasi
204
21. PRORACUN KONSTRUKCIJA LINIJSKIH, PLOCASTIH I LJUSKASTIH ..
Ta se svodi na diferencijalnu

de = 2_ (da + cr ) .
dy E dcp
U tu se umesto promenljive t uvodi
nova promenljlva rp koja igra ulogu promenljivog
uslovnog vremena. Reenje u, pogledu napona glasi
' ' ' ' t --'<P(<) d
cr (t) = Be (t) - E Je ('r) e _!i d-c.
d-c
t,
relaxsacije [e (t) = const] glasi:
cr (t) = ( l - e--<f' (t)) . (21.82)
Ova teorija je jednostavna u pogledu
reenja, ali ona dosta nije u stanju
da pravilno opie fenomen - a to se naro-
odnosi na kada se naponi ili deformacije
naglo menjaju.
Nelinearne teorije Pri
konstrukcija se primenjuju inte-
gralne stanja tipa (21.17), ali u kojima se
sa nelinearnim ponaanjem u pogledu
nelinearnog u teoriji Maslova-
-Arutjunjana glasi: .
' (J (t) t ' '
e (t)= - + J L (t, -r) cp [a (-e)] d-c (21.83)
E(t) t
' o
Gore je cp {cr) nelinearna funkcija napona. Na-
-primer -cp (o} = am, kada je m= l dovodi nas do
linearnog
-: Kadll se radi o betonu, onda se za odredbu
nelinearne zavisnosti koristi ne1in_eru:na _mera
G (t, -e, cr) = cp (cr, t - -r) X CO (t, -e),
gde je cp (a, i-= -r) funkcija, zavisna- od nivoa napona;
sa trajanja delovanja napona (sa po-
rastom t--r) efekat nelinearnosti se ublaava.
stanja glasi
e (t) =O" (to) [ -
1
-. + e [t, to, (J (to)] J +
E (t
0
)
t da ( -r)
+ J C(t,-c,a) - - d-r.
t d-r
.
Nelinearna stanja prema J . N. Rabot-
novu [ 41] glasi
.cp [e (t)] = cr (t) + J L (t- -r) cr (-e) d-r.
Ostali tipovi teorije dati su u delu 12.
-. 21.6.2. Metodi reavanja zadataka li-
nearnog
sistema vri se
uz uslov da se naponi usled ne menjaju:
cr (t) = cro, gde su cr
0
naponi ili naponi koji
se menjaju' sa vremenom. se uzJma u obzir
samo za deformacije, prema obrascima:
ako je crO =;= const, onda je
u (t) = uO (l + cp (t))',
gde su u
0
deformacije,
po teoriji ako je cr
0
funkcija vremena,
onda se deformaci je iznalaze tako, to se
integral
u (t) = N (t) + i L (t, 't') N (-e) d-c.
B (t) B (-e)
t,
Gore je N (t) sila, koja se menja po vremenu,
B (t) je krutost, a L (t, -r) je funkcija uticaja.
sistema. Pre-
raspodela napona u sistemu pod
delovanjem spoljnih sila je samo onda, kada
je sistem od elemenata sa svoj-
stvima (het erogeni sistem).
U homogenom sistemu, pod delovanjem spoljnih
sila ne moe do preraspodele unutarnjih sila.
U homogenom sistemu, sile
od deformacija (temperatura, neravnomerno
sleganje oslonaca) relaksiraju po zakonu
N (t ) = N (t
0
) ( l - p (t),
_gde su N (t
0
) sile, a p (t) je funkcija relak-
sacije.
Kada se radi o armiranobetonskim konstrukci-
jama, onda to da je preraspodela unutarnjih sila
u osnovi zbog nejednakog armiranja poje-
dinih elemenata.
Stabilnost tapa pri [40, 42]. Sta-
bilnost homogenog tapa pri se moe oce-
niti prema obrascu
(21.84)
gde je Pa sila po Ajleru.
O stabilnosti armiTanobetonskog tapa pri line-
arnom materijala i pri idealnoj
armature treba konsultovati rad [ 40] .
21.6.3. Metodi reavanja zadataka. ne-
linearnog ustaljenog
Osnovne stanja za puno
telo zapisuju se u odnosu na brzine deformacija te-
i imaju oblik:
l
e :u= -f (cr
1
) (cr""' - cr);
2
... '
(21.85)
l . ..
gde je cr = - (cr"., + a
1111
+ a ) priti-
3
sak, cr, je intenzitet tangencijalnih napona, a e".,,
.. , e"'
11
su komponente tenzora brzina deformacija

21.6. METODI RESAVANJA 2;ADATAKA TECENJA 205
Obratni prikaz stanja je ovakav:
(jxx - cr = 2g (e;) _exx, ... , crxy = .g (e;) exy> .. (21.86)
gde je e
1
intenzitet brzine deformacija smicanja. Funk-
cije j ( cr
1
) i g ( e
1
) se po pravilu iznalaze eksperimen-
talno, pri jednoosnom zatezanju (ili pritisku), a dosta
i pri torziji.
Tako je, naprimer, eksperimentom jednoosnog
zatezanja (pritiska) dobijena zavisnost za . ustaljeno

(21.87)
U stanja (21.85) funkcija j ( cr
1
)
imati oblik:
j ( )
3exx B ( ) m-l
cr
1
= -- = t cr
1
(21.88)
gde je
m+ l
B (t) = 3-
2
- B
1
(t).
Jedno-osno naponsko stanje. -
stanja ustaljenog za brzine ukupnih defor-
macija kao i od glasi:
e (t) = B
1
(t) am (t) + cr (t).
E
(21.89)
Gore je e brzina deformacija kao i ela-
a B
1
(t) je monotono funkcija vre-
mena koja tei izvesnoj granici Bk. U kada
je B (t) = H i m = l dobija se Maksvelova

Zadatak o relaksaciji pri stalnim defor-
macijama z
0
ima svoje reenje:
2
cr (t) = cro [l - P (t)] m;- i . (21.90)
gde su cr
0
= Ez
0
naponi, a
p (l - m) E fl, (t) o,"-'; l
n1 (t) =J B1 (-r)d-r J
.(21.91)
Ovaj obrazac daje neto smanjene relak-
sirane napone kod u sa eksperi-
mentalno dobijenim podacima.
U teoriji starenja se primenjuje takva
stanja, koja se formulie po deformacijama, a ne po
njihovim brzinama:
E (t) = nl (t) (Jm +
l
E
gde je

(21.92)
nl Ct) = J B
1
(-r) d-r
J
o
Ovakva se moe koristiti samo onda,
kada su naponi konstantni ili se menjaju sasvim blago.
Relaksacija napona se iznalazi reavanjem neline-
arne
(21.93)
Reavanjem ove se dobijaju neto
naponi nego po teoriji (21.90).
Teorija starenja je po svojoj sutini jednostavnija
od teorije pa se stoga najvie i primenjuje u
praksi. To se posebno odnosi na metod izohronih
krivih [ 41].
Sl. 21.44
Izohrona kriva, to je kriva koja nam prikazuje
odnos cr/z (naponi/deformacije) je dijagram kon-
struisan za neki lapsus vremena. U samoj
stvari, to je zavisnost cr/z prema (21.90), pri n (t) =
= const. Na sl. 21.44. je prikazana serija izohronih
krivih, gde je prva kriva (t = O) - kriva
-trenutnih deformacija, koja kod idealnog, line-
arno materijala biti prava linija (na sl.
21.44 prikazana isprekidanom pravom).
se izohronim krivima, zadatak se
za svaki vremenski trenutak t
1
moe reiti kao izvesan
i zadatak. Svaki
vremenski trenutak imati svoju za-
visnost cr/z.
Ako su izohrone krive t.j. kada je oprav-
dana zavisnost z (t) = f(t) F (cr), onda to osetno sma-
njuje sloenost zadatka kao i obim opera-
cija. Tada se zadatak moe reiti kao nelinearno ela-
problem za z = F (cr), a deformacije
tada biti funkcije vremena. Stalna
Uzrokovati promene u naponskom stanju ustaljenog
dok se deformacije menjati srazmerno
funkciji j (t).
Sloeno naponsko stanje. Zadatak pri
sloenom naponskom stanju se moe reiti varija-
cionim metodima, koji biti veoma bliski varijacio-
nim metodima teorije i deformacione teo-
rije
Neka su brzine pomer:mja u prostoru
kao komponente trodimenzionalnog vektora
ux, uy, u.. Tada je snaga spoljnih sila, koje deluju
na delove povrine
A = f (Xux + Yuy + Zu.) dS,
Sa
gde je Sa povrina onog dela povri, na kojoj deluju
te spoljne sile X, Y i Z.
snaga, snaga, koja spada .na jedi-
nicu povrine, rasejavana unutarnjim silama zbog
deformacija je
l;
W=f
o
gde je
B-"'
cr de- = -- el+p, -
i. l +fL '
l
fL = - .
m
206
Ukupna unutarnjih i spoljnih sila je
U(u) =J WdV-A. (21. 94)
v
Brzine pomeranja su ako
zadovoljavaju na nekom delu povrine
uslove. Jedan od uslova te vrste je uslov
nepomerljivosti.
Prvi varijacioni princip jeste: da od svih kine-
rasporeda brzina, stvarne brzine
pomeranja u;, u:f, ut" pridaju sveukupnoj snazi mini-
malnu vrednost
U (u*) = min i.J (u).
dopWlSko rasejavanje snage unutar-
njim silama pri eksponencijalnim zavisnostima u jed-
stanja glasi:
Snaga, koju dopunski rasejava samo telo zapre-
mine V je
i (cr) = I fr (cr) d V. (21.95)
v
Drugi varijacioni princip glasi : stvarno naponsko
stanje cr* jeste i ono pridaje snazi
dopunskog rasejavanja minimalnu vrednost:
. .
T (a*)= min T (a).
Pri r.eavanju zadataka-iz oblasti prime..-
njuje se i uoptena Kastiljanova_ t eorema u
ustaljenog kod sistema:
. . ... --
a) ako su kod s puta sistema
izdvojene nepoznate xl, x2, . . . , x., onda jedna-
metoda glasiti ovako :
JI_ = O (i = l , 2, . .. , s);
ax,
(21.96)
b) brzina pomeranja u pravcu sile P" jednaka
je izvodu dopunske snage rasejavanja po
toj sili, t.j.
aT
v"=--.
oP"
(21.91)
Priblino reenje zadatka. U nekim
vima se zadatak moe reiti relativno prosto, pri
istim uslovima, ali uz pretpostavku ela-
ponaanja - linearnog ili nelinearnog. To
reenje sa cr
0
Uzmimo da je reenje
istog zadatka sa pozicije idealne pri tim
istim uslovima. To moe biti na primer,
reenje po metodu ravnotee, - premda
nij e Tada je cr* nekakvo sta-
dozvoljivo naponsko polje. Reenje zadatka se
tada trai u vidu linijske kombinacije ta dva reenja
a (A) = Aao + ( l - A) a*. (21.98)
U gornjem izrazu je O l, a optimalna
vrednost A* se iznalazi na osnovu drugog varijacionog
principa o minimumu snage dopunskog rasejavanja
iz
dT[a (A) ] = O.
dA
(21. 99)
Drugi postupak priblino g reavanja ovog zadatka
sastoj i se u analogije, kada se
raspodela napona pri priblino prikazuje kao
swna reenja zadataka nelinearne sa una-
pred zada tim stepenom nelinearnosti:
cr = c
1
cr (m
1
) + C2c:J (m2) + ... + ena (m"), (21.100)
gde su m
1
(1, 2, . .. , n) pokazatelji neline-
arnosti.
Koeficijent e, se iznalazi na osnovu drugog vari-
jacionog principa
oT(a) .
------'- = O (t = l, 2, ... , n) . (21. 101),
ac, .
Mogu se primeniti i drugi varijacioni metodi
metodima Rica i Galjorkina, koji se primenjuju
u teoriji
21.6.4. linijskih sistema u
uslovima nelinearnog
reetke. Naponi u
reetci se iznalaze pro-
Brzine deformacija se nalaze iz
stanja
(21.102)
Deformacije (-pomeranja) konstrukcije se izna-
laze integrisanjem
<;(t) =:= I sign [a (-r)] Bl (-r) La (-r) l rnd-r.
o
Pri stalnom je
gde je
<;(t) = sign (cr) l (J l m nl (t); '
ntCc) =I B1 (-r) d-r
o
J
(21.103)
Uzmimo da reetka sadri k tapova sa silama
N, (i = l, 2, .. . , k). Tada je dopunski rasejana
snaga
k
T= l Bl (t) 2: /m+ l, (21.104)
m+ l i = l
gde su P, i l, povrine: preseka i-tog
tapa, odnosno njegova duina.
Sistem spoljnih sila koje deluju na reetku ozna-
sa P
1
, P
2
, , Pn. Sila u svakom od tapova
je linearna funkcija tih sila
n
Ni= L auP1
j= l
BIBLIOGRJ\,FIJ A
207
gde je a,
1
sila u i-tom tapu od j-te spoljne
sile (P
1
= 1).
Izraz za dopunsku snagu rasejavanja glasi:
T cP)= Bl (t) i !,m li a;)Pj lm+ l. (21.105)
m+ l i= l F; i=l
Pomeranje napadne sile P
1
na pravcu nje-
nog delovanja iznalazi se u skladu sa uoptenom
Kastiljanovom teoremom
u
1
= = B
1
(t) 2: -;;; 2 a,
1
P
1
a,
1
o T (P) l , l n l"'
oP; i=' P; i=l
(21.106)
ili
k
u
1
= B
1
(t) 2 a,
1
l, l cr, l"',
(21.107)
i = l
gde je cr
1
= N
1
/F, napon u i-tom tapu od sile u
njemu N,.
reetke. sta-
reetke u uslovima se otpo-
isto onako, kako se radi kod reetke,
tj. izabere se najpre osnovni sistem.
Prirodno je da se zatim obavi po metodu
sila. Sile u tapovima osnovnog sistema se zapisuju
kao linearne funkcije spoljneg i
nepoznatih:
s
N, = Nf + L a,
1
X1
j = l
(21.108)
gde je Nf - sila u tapu od spoljneg
a X
1
(j= l , 2, ... , s) su nepoznate
dok je s stepen
U skladu sa izrazom (21. 96) se nelinearni
sistem za brzine deformacija Taj
sistem, kao i kod metoda sila, odgovara nepostojanju
pomeranja na pravcima sila.
Posle sa B
1
, sistem dobija
oblik:
gde je z' = l, 2, ... , s.
Reenjem sistema X'f, . .. , dolazimo do
raspodele unutarnjih sila pri ustaljenom Pot-
puno reenje zadatk:a nam daje X = xo + X* gde
je X
0
reenje zadatka.
Sistem (21.109) se moe reiti i na priblian
(vidi 21.6.3). O tome detaljnije vidi [37].
raznih priblinih metoda, prikazanih
ovde, moe biti na 5-10%, a reavanje
komplikovanijih se mora obaviti
elektronskim Stoga se - ne-
velikim zahtevima u pogledu mogu uspeno
primeniti i metodi traenja-greenja. ne
se da se ti metodi koriste neposredno za
reavanje nelinearnih po metodu sila, nego
prvenstveno za iznalaenje minimalne dopunske
rasejavanja.
BIBLIOGRAFIJA
l. H. B. K pae'!eTy lliene3o6eTOHHhiX
apoK no paBHOBeeHil. "CTpOTKeJibHail
MaxaHHKa n: pae'!eT eoopy)!<eHH.ii", 1962, NQ 2.
2. BapaaK M. Ill., .Uyon:Her<uii A. M., ,UexTapb
A. e . IIpe.n;enhHOe paBHOBeerre o6ono'!eK,
pe6paMH. ,,\exaHHKa", 1966, Bhlll. 9, T. 2.
3. A. A. BeJIK'lliHbl pa3pyma-
lOillHX Harpy301{ CTaTH'!eeKH eHCTeM,
npeTepneaaromHX nnaCTH'!eeK!le ):le<j)QpMai.\IDI:. Tpy.n;hr I<OH-
<jJepeHI.\llll no nnacrll'!eei<HM ll3):1. AH eeeP,
1938.
4. A. A. Pae'!eT HeeymeM: enoco6HoeTn I<OH-
eTpYI<I.Illii no MeTo,n;y paBHOBeCKil. roceTpOHH3-
1949.
5. reH!leB r. A. BapmUIT TeopHK
nnaCTH'!HOCTH. "BeTOH n: lliene3o6eTOH", 1969, NQ 2.
6 . .UexTilpb A. e., ,Uy6 HHCKHH A. M. Heeymail
enoco6HoCTh rronorrrx llieneso6eTOHHhix o6ono'leK e Hepa-
CTH:lliHMhiM I<OHTypOM. "eTpomeJibHail MexaHHKa l! pac'!eT
eoopyllieHHii", 1966, NQ 4.
7 . .UeXTilpb A. e., BapaaK M. lli. Heeymaa cno-
co6HoeTb nOJIOfHX 060JIO<JeK e l.leHTpaJibHbiM OTBepCTKeM.
MexaHHKa", 1968, Bhm. 3, T. 3.
8. ,Uy6n:Hei<HH A. M. Pae'!eT HeeymeM: enoco6HOCTI!
)l{eJie3o6eTOHHbiX. roccTp0Hll3,!J;aT, YeeP, 1961.
9. B n a e o B B. B. PaeqeT llieneso6eTOHHhiX I<OHCTpYI<I.\HH,
pa60Ta!OillHX no BTOpOMY CJiy'la!O BHel.leHTpeHHOfO elliaTHil.
"eTpomenhHap MexaHHKa ll pacqeT eoopy)!<eHllii", 1969, NQ 2.
10. KyrrMaH ,U., JlaHe P. O nmieHHOM rrporpaMMll-
poaaHHH K paaHoaecl!'K. "MexaHID<a", 1965, NQ 2.
ll. JiueTpoaa IO. II., IloTarroa B. H., Py.n;lle M.
A. Ilpe.n;enhHoe paaHoaeeHe HeKOTOpbrX o6ono'!ei< apameHHa,
BbiiTOJIHeHHbiX H3 MaTepuana e pa3JIH'!HbiMll npe.n;enaMH TeKy-
qecru rrpu pacTilllieHHH u e>KaTHll. MTT, 19o9, NQ l.
12. Mup3a6ei<H:H B. 10. K Hll)!{HeH rpa-
HHI.\bi HecymeM: erroeo6HOCTH o6ono'!eK. "eTpomenbHaH:
HHI<a u pae'!eT eoopyllieHuM:", 1968, NQ 3.
13. Mup3a6ei<H:H B. 10., PeiiTMaH M. H. Onpe.n;e-
nenne HeeymeM: erroeo6HoeTH o6ono'leK npu rrOMOillH JIHHeM:-
Horo nporpaMMn:poaaHll.!l:. MTT, 1968, NQ l.
14. HeMn:poaeKn:M: lO. B., Pa6oTHOB 10. H. Ilpe-
paBHOBeeHe 060-
JIO'lei<. AH ceeP. OTH. eepllil MexaHUI<a n: MaiiiHHOCTp.,
1963, NQ 3.
15. Oae'li<HH A. M. Pae'!eT lliene3o6eTOHHbiX oce-
CllMMeTpH'!HbiX KOHeTpYKl\llH. 1961.
16. Om;maK B., eaaqyK A. Heyrrpyroe
o6ono'!ei<. "MHp", 1969.
17. llJiblOlUHH A. A. IInaCTH'!HOCTb. orH3, 1948.
18. Il par ep B., <t>. Teopn:a rrnaeTll'!e-
eKHX Ten. HJI., 1956.
19. Ilpo1.1em<o A. M. eTanxqeeKI!H
Horo paBHOBeeHJ'I ll eBil3aHHbie e HHM OnTHMaJihHOrO
npoei<TKpoaaHua. e6. Hllll)l(B "Oeo6eHHOCTil .n;e<jJopMal.lllH
6eToHa ll >Keneso6eToHa u uenonbsoaaHlle 3BM".
1969.
20. IIpo1.1eHI<O A. M., Bnacoa B. B. IIpuMeHeHlle
JII!HeHHoro nporpaMMllpoaaHHH K paeqeTaM lliene3o6eoHHhiX
CTant'!ee!<H I<OHCTpyKI.IIlH. "BeTOH H lliene30-
6eTOH", 1969, NQ 6.
P O M O N A POGLAVLJA
Deo 3.
NAPO NI,
DEFORMACIJE I
OTPORNOSTMATEIDJALA
I. I. Trapezin
3.1. NAPONI
3.1.1. Osnovni pojmovi
telo, koje se nalazi pod delovanjem spoljnih
sila i uticaja, zamilja se kao na dva dela
I i II bilo kakvom povrinom (npr. ravnom) (sl. 3.1).
l oP
Sl. 3.1
Ta dva dela deluju jedan na drugi izvesnim silama,
raspodeljenim po povrini koja ih deli. Ako sa !:.P
rezultantu sila to deluju u A na
povrine f:.F, pa suavati konturu,
koja tu malu povrinu, tako da ona sad
tei da se u A svede na nulu, onda i odnos
!:.Pf!':lF teiti nekoj granici koju nazivamo potpunim
naponom u A na povrini f:.F, a taj napon
obeleavamo sa p.
Vektor potpunog napona u A na povrini
t:.F sa normalom n (vidi sl. 3. 1) jeste:
Pn = lim !:.P (kg/cm
2
).
AF-->-0 f:.p
(3. 1)
Normalnim naponom nazivamo projekciju vektora
potpunog napona na normalu n:
a,. = Pn cos (pn, n). (3.2)
Tangencijalni napon je projekcija Pn na ravan
povrine f:.F:
"n = Pn sin (p,., n). (3. 3)
Napon zavisi od intenziteta sila koje deluj u na
povrinu t:.F u A. U povrinama,
koje prolaze kroz jednu te istu deluju naponi

27*
211
Glovni naponi. Povrine, na kojima je tan-
gencijalni napon "n jednak nuli nazivamo glavnim
povrinama. Normalne napone, koji deluju na nor-
malne povrine nazivamo glavnim naponima.
Uopte uzev, kroz ma koju se mogu pro-
tri uzajamno ortogonalne glavne ravni. Glavni
naponi se sa a
1
, a
2
, a
3
, pri je a
1
;;::::
;;:::: a
2
;;:::: a
3
Glavni naponi dostiu ekstremne vred-
nosti u sa svim ostalim naponima koji
deluju u posmatranoj Pritom je a
1
od
glavnih napona, a a
3
je najmanji, po algebarskoj veli-
Po apsolutnoj pak, napon moe
biti a
1
, ali to moe biti i a
3

Svojstvo parnosti tangencijalnih napona. Ako
na povrinu I deluje tangencijalni napon "I> onda
na povrinu II, upravnu na vektor "t'
1
deluje tan-
gencijalni napon "t'
2
="t Vektori "t'
1
i "t'
2
su upravne
linije preseka ortogonalnih ravni u kojima lee
povrina I i II.
3.1.2. Jednoosno naponsko stanje
Naponsko stanje se naziva jedtwosnim onda,
kada je vektor potpunog napona Pn (sl. 3.2) na bilo
kojoj povrini uvek paralelan jednoj te istoj osi. U
tom samo jedan od tri glavna napona
a
1
= a", biti od nule. Primeri za takvo stanje
su: aksijalno zatezanje pravog tapa ili savij anje.
-E
G n

'tn
Sl. 3.2
Naponi na povrine sa normalom n (sl. 3.2).
Ukupni napon je
Pn = a" cos tt..
Normalni napon je
a,. = a" cos
2
IX.
(3.4)
Tangencijalni napon je
l . 2
Tn= -a",stn IX.
2
212
3. NAPON!, DEFORMACIJE l OTPORNOST MA'l'ERIJALA
U gornjim izrazima je cr" napon na povr-
ine, upravne na vektore ukupnih napona, t.j. glavni
napon cr
1
je nejednak nuli.
Napon se smatrati pozitivnim ako vektor
spoljne normale n na posmatrani povrine, radi
po pravcu sa vek,torom treba zaokre-
nuti u smeru kazaljke na satu za ugao od 90 (v.
sl. 3.2).
i najmanji tangencijalni naponi su
l
'rmax min = - cr:t.
. 2
(3.5)
Naponi min deluju u povrine za
koje je ex = 45 ili 135".
3.1.3. Ravno naponsko stanje
Ako su svi vektori napona paralelni jednoj istoj
ravni, onda se takvo naponsko stanje naziva ravnim
(sl. 3.3). Ili, izraeno: naponsko stanje
biti ravno ako je jedan od tri glavna napona jednak
nuli.
Sl. 3.3
Ravno naponsko stanje se ostvaruje u
elementu, po svom obodu silama,
rezultante lee u srednjoj ravni. (Srednja ravan je
ona ravan, koja raseca po debljini na dva pod-
jednaka dela).
Smerovi napona, na sl. 3.3 smatraju
se pozitivnima. Ugao cx je pozitivan ako se nanosi
od ose x pa prema osi y. Na povrini sa nor-
malom n:
normalni napon je
l l
cr,. = - (crx + cry) +- (cr" - cry) cos 2e<: +
2 2
+ sin 2ex; (3.6)
a tangencijalni napon je
napona u t.j. za napone na povrine,
upravnim na koordinatne ose. To pravilo o znako-
vima je usvojeno i u teoriji
Glavni naponi na povrine, upravnim
na ravni napona jesu:
_ cr" + crv l v'-(- )
2 2
crl 2 - --- -- crx - cry + 4-rxy
' 2 2
(3.7)
(Poto se ovde razmatraju samo dva glavna na-
pona, oni su sa cr
1
. i cr
2
, mada se moe desiti
da bude cr
2
< O, t.j. da cr
2
ne bude srednji od tri
glavna napona).
Ugao o:
1
koji zaklapa normala na prvu glavnu
ravan sa x-osom nalazimo iz
cr
1
- cr"
tg ex
1
= . (3.8)
't' x y
Maksimalni i minimalni tangencijalni napon se
nalaze iz obrasca
"t'max, mi n =
(3.9)
Ti naponi deluju na malim povrinama, koje
lee pod uglom od 45 prema prvoj i drugoj glavnoj
povrini.
Ako glavni naponi cr
1
i cr
2
imaju podjednake
znakove, onda maksimalni tangencijalni napon deluje
u ravni, nagnutoj pod 45 prema naponskoj ravni
(ravni xy). U tom je
U rebru grede (ovde je o gredi, a ne
o pri njenom savijanju pod dejstvom
spoljnih sila ostvaruje se posebni ranog na-
ponskog stanja. U rebru grede je jedan od napona
(crv) jednak nuli, a u tom se napona
dobijaju prema obrascima (3.6), (3.7) i (3.9), s tim
da se u njima stavi da je crv = O. Poloaj prve glavne
ravni se po obrascu (3.8).
'T" = _!__(cr" - cry) sin 2ex - cos Zcx. G,
2
U da je ex = O, onda je = -

Normalni napon cr,. je pozitivan ako vri zate-
zanje. Pozitivni napon 'T,. je prikazan na sl. 3.3.
Pravilo u pogledu znakova za po obrascu 3.6 je
isto kao za napon >,. prema obrascu (3.4).
Ovde navedeno pravilo u pogledu znakova od-
nosi se na kose povrine. U daljem tekstu
(3.1.4) je formulisana pravilo znakova za komponente
Sl. 3.4
Zatezanje u dva pravca (sl. 3.4) :
kada je
3.1. NAPON!
213
onda je
cr1i =
Ako je cr
1
> O, a cr
2
< O, onda je
Ako je cr
1
> O i cr
2
> O, onda je
Ako je cr
1
< O i cr
2
< O, onda je
!l
l 6nta lr:X!J
'txyV ;t.
----
'(!IX
Sl. 3.5
smicanje (sl. 3.5)
cr., = cr
11
= O; cr,. = -r.,
11
sin 2a;
-r,. =- -r.,
11
cos2cr..
(3.10)
(3. 11)
Primer. Dato je da su: cr., = 300 kgfcm2,
cr
11
= - 200 kgfcm
2
i -..,
11
= 300 kgfcm
2
Treba
i pravce glavnih napona.
Prema obrascu (3. 7) nalazimo da su:
300
-
200
.2_v'(300 + 200)2 + 4. 3002 =
2 2
= 50 390;
cr
1
= 440 kg/cm
2
; cr
2
= - 340 kg/cm2;
tg al = 440 - 300 = 0,466; cr.l 25o.
300
Ako su pomeranja na pravcu jedne od
koordinatnih osa jednaka nuli, onda se t akva defor-
macija naziva ravnom. Naprimer, ako su pomeranja
w na pravcu ose z jednaka nuli, tada je deformacija
ravna.
3.1.4. Prostorno naponsko stanje
Ako naponi na ma kojoj maloj povrini, t o pro-
lazi kroz posmatranu nisu paralelni jednoj te
istoj ravni, onda je naponsko stanje prostorno, a to je
i najoptiji oblik naponskog stanja.
Komponente napona u Projekcije vek-
tora napona p"'' p
11
, p., koji deluj u na malim povri-
nama, koje su t.!pravne na koordinatne ose, pa te
ose nazivamo komponentama napona.
Komponente napona na malim povrinan1a, up-
ravnim na koordinatne ose x, y , z respek-
tivno sa cr.,, "vx> -r..,; "v' -r..,
11
, -.,
11
; cr., -r.,., "v
Prvi indeks sa kojom osom je napon
paralelan, a drugi - na koju osu je upravna mala
povrina.
Pravilo o znakovima za komponente napo-
na. Ako se smerovi spoljne (u odnosu na posmatrani
deo tela) normale na povrinu i paralelne sa njom
koordinatne ose podudaraju, onda se pozitivnim sme-
rovima komponenti napona na t oj povrini smatraju
smerovi koordinatnih osa. U skladu sa tim pravilom,
normalni napon biti pozitivan ako deluje u smeru
zatezanja. Na sl. 3.6 su sve komponente napona
pozitivne.
z
!l
X..
SL 3.6
od t oga, da su tangencijalni naponi
parni imamo
"t" :r, y = ";yx; 't'yz = 't'zy; = 't'zz
Normalni napon na maloj povrini sa normalom
n je dat izrazom:
cr" = cr., cos2 (x, n) + cr
11
cos2 (y, n) + cr. cos
2
(z, n) +
+ 2-..,
11
cos (x, n) cos (y, n) + 2-r
11
, cos (y, n) cos (z, n)
+ 2-r.., cos (z, n) cos (x, n). (3.12)
Projekcije vekt ora potpunog napona, koji deluje
na malu povrinu sa normalom n na koordinatne ose
date su donjim izrazima:
X,. = cr., cos (x, n) + "xy COS (y, n) + "x cos (z, n);
Y,. = "vx cos (x, n) + cr
11
COS (y, n) + " v cos (z, n);
z" = -r.,., cos (x, n) + "v cos (y, n) + cr, cos (z, n).
(3.13)
Ukupni napon na maloj povrini sa normalom
n nalazi se po obrascu
(3.14)
214 3. NAPONI, DEFORMACIJE I OTPORNOST
Ugao y; vektora p,. i normale n nalazi se
iz j
,L O'n
cos 'l' = -.
Pn
Glavni naponi u posmatranoj nalaze se kao
koreni donje
(3.15)
Sva tri korena ove kubne su uvek
stvarni.
Koeficijenti i slobodni (3.15) jesu
invariJante naponskog stanja (vidi dalje obrasce 3.20).
Kosinuse uglova, normale n,
na glavnu povrinu pod br. v (v = l, 2, 3) i k;oordi-
natnih osa x, y, z nalazimo iz sistema
(crx- cr.) cos (x, n.) cos (y, n.) +
+ cos (z, n.) = O;
cos (x, n.) + ( cr
11
- cr.) cos (y, n.) +
+ cos (z, n.) = O;
cos (x, n.) + cos (y, n.) +
+(cr.- cr.) cos (z, nv) = O;
cos
2
(x, n.) + cos2 (y, n. ) + cos
2
(z, n.) = l.
(3.16)
Od prve tri gornjeg sistema, nezavisne
su samo dve.
Oktaedarski naponi. To su naponi, koji de-
luju na povrini, k;oja je nagnuta prema sve tri glavne
povrine pod istim uglom; tak;vu povrinu nazivamo
oktaedarskom povrinom (sl. 3. 7):
=
= v32 (3.17)
Sl. 3.7
Ekstremne vrednosti tangencijalnih na-
pona date su izrazima:
crr - cr2
1'3 = - -- .
2
(3.18)
napon T
1
deluje na povrsm1, koja je
upravna na drugu glavnu povrinu, a nagnuta je
prema prvoj i glavnoj povrini pod uglom od 45.
3.1.5. Transformisanje komponenata
napona na nove koordinatne
ose
Kosinusi uglova, koje zaklapaju nove koordinatne
ose x', y' i z' sa prvobitnim osama x, y, z dati su u
donjoj tablici
t_o_s_; __
ll x' \ --;-
1
- n -1 - l
---1--- ---1----1
__ Y_' ____ z_z _
z'
n3
Komponente napona u osama x', y', z' : crx' cr
11
' povezane su sa komponentama napona u osa-
ma x, y, z odnosima:
cr/ = cr)'{ + cr
11
ml: + cr.nr + 2Tx
11
lrm1 + 2T
11
z m
1
nr + 2Txz l
1
nr;
cr
11
' = +

+ + 2Txyl2m2 + 2T
11
z m2n2 + 2Txz i2n2;
cr.' = + + + 2TxJama + 2Tyz mana + 2Txl3na:
T
11
' .' = crx !
2
!
3
+ cry m
2
m
3
+ cr. n
2
n
3
+ T x
1
, (t
2
m
3
+ l
3
m
2
) + -r
11
, (m
2
n
3
+ m
3
n
2
) + (n
2
l
3
+ n
3
l
2
):
"t'x' .' = cr., 1
1
la + cr
11
m
1
m
3
+ cr. n
1
na + T.,
11
Clrma + l
3
mr) + (m
1
n
3
+ man
1
) + T." (n
1
l
3
+ n
3
l
1
).
(3. 19)
3.1. NAPON! 215
Invarijante naponskog stanja. Uzima se da su cr", au, ... , -.". komponente napona u posmatranoj
na pravcima osa x, y, z, a da su ax, ay, ... " z'x' komponente napona u toj istoj n a osama
x', y', z'.
1
j
(3.20)
zadravaju pri prelasku iz jednog Dekartovog koordinatnog sistema (x, y, z) u drugi sistem (x', y', z')
svoju nepromenjenu vrednost; one su invarijantne u odnosu na transformaciju ortogonalnih pravolinijskih
koordinata.
Loptasti t enzor i devijator napona. Na-
ponsko stanje, zadato komponentama napona (ten-
zora napona) dato
"")
-r (tenzor napona)
ry
0"::
moe se razloiti na dva napo:1ska stanja.
Za prvo takvo stanje su kompo-
nente takozvanog loptastog tenzora:
o
cr
(loptasti tenzor)
o
gde je napon
Karakteristika drugog naponskog stanja su kom-
ponente devijatora napona, koje po sebi predstavljaju
razliku komponenti zadatog naponskog stanja
i komponenti loptastog tenzora :
(devijator napona)
3.1.6. Intenzitet napona u datoj
napona cr
1
T 6 e -.;y + -.;. + -.;") =
= \
2
V (cr
1
- cr2)
2
+ Ccr2 - cra)
2
+ (cr
1
- cr2)
2
=
3
= VZ 'rokt
(3.21)
se naziva intenzitetom napona.
Elipsoid napona. Vrci vektora ukupnih na-
pona, koji deluju na malim povrinama, to prolaze
kroz lee na povrini jednog elip-
soida [24], glasi :
XJ + Y,i + Z,7 =l.
crr crj
(3.22)
Gore su X n, Y n, Zn projekcije vektora ukupnog
napona, koj i deluje na povrini sa normalom n na
ose x, y, z, a cr
1
, O" z i cr
3
su glavni naponi u posmatranoj

3.1.7. Morovi krugovi
Zavisnost napona cr,. i -r,., koji deluju na
malu povrinu sa normalom n, to prolazi kroz pos-
mananu moe se prikazati i
Morovog krunog dijagrama (Morovih krugova).
Ravno naponsko stanje. Zadati su glavni
naponi cr
1
i cr
2
(v. sl. 3.4). Na osu koja prikazuje na-
pone (horizontalna linija na sl. 3.8) nanose se
OA = cr
1
i OB = cr
2
s tim da se vodi o nji-
hovim znacima. Nad AB kao
iscrta se polukrug. Iz B se prava pod
uglom (J. prema osi cr. Koordinate D u kojoj ta
prava polukrunu liniju nam daju napone po
kosoj maloj povrini OE = cr,. i ED = -r,..
Zadati su nam naponi cr", ay, " xv (sl. 3.9). Na
osu cr se nanose OE = cr" i OF = ay u skl adu
sa svojim znacima. Iz E, nezavisno od njenog
poloaja, nanosi se ED = "zu> u
skladu sa znakom tangencijalnog napona. Iz C,
koja deli napola EF kao centra, iscrtava se
polukrug sa CD. Prava ED prikazuje
pravac delovanja vektora glavnog napona cr
1
, a apscise
gde se poluk;rug sa osom cr daju nam
glavnih napona: OA = cr
1
i OB = cr
2
.
Zapreminsko naponsko stanje. U ovom slu-
se konstruiu tri polukruga na koji
predstavljaju razlike glavnih napona cr
1
-
- cr
3
(BA), cr
2
- cr
3
(BC) i cr
1
- cr
2
(GA);
te dui predstavljaju tih krugova. (Sl. 3.10).
216
3. NAPONI, DEFORMACIJE I OTPORNOST MATERIJALA
6y

-(,
u

:J
6"

;(y
2.

Sl. 3.8 Sl. 3.9 SL 3.10
Naponi cr,. i -r,. po kosoj povrsm1, normala
obrazuje i y sa pravcima t ri glavna napona,
iznalaze se konstrukcije. se
linije AE (pod uglom prema vertikali) i BF (pod
uglom y). Tako se dobijaju E i F u kojima ove
kose prave presecaju veliki polukrug. Kroz te
E i F se lukovi sa C
2
E i
C
1
F do njihovog preseka u D, koordinate
nam i daju napona crn i -r,.. koje pri-
kazuju naponska stanja po malim povri-
nama, ne izlaze van oblasti, sa tri polukruga
(ta oblast je rafirana na sl. 3.10).
3.2. DEFORMACIJE
Dole navedeni odnosi vae samo za
kada su pomeranja i deformacije sasvim male.
3.2.1. Komponente deformacija
U posmat ranoj su oznake
e:_", e:
11
i e:, su relativna izduenja linijskih
elemenata, paralelnih sa osama x, y, z pre defor-
macije,
Y xy> Y yz> Y .zz SU Ugaone deformacije (relativna Smica-
nja)1.
Naprimer, Yvz predstavlja promenu
pravog ugla elemenata dy i dz, paralelnih
pre deformacije sa osama y i z (sl. 3.11).
y _"
11
, y
11
, i y .". se smat raju pozitivnima kada usled
deformacije do smanjenja pravih uglova.
Komponente deformacija su povezane sa po-
meranjima u, v, w posmatrane po koordinatnim
osama x, y, z odnosima:
ou
e: =-;
X OX
ov
Ey=-;
ay
ow
e: - -
- az'
ov ou
Yxv =- +-;
ox ay
ow ov
Yv =- +-;
oy az
(3.23)
Relativno izduenje na pravcu elementa dr,
koji zaklapa sa osama x, y, z respektivne uglove
i y opisano je izrazom:
e:, = e:_" cos
2
+ e:
11
cos
2
+ e:, cos
2
y + y _"
11
cos cos
+ Yvz COS Y + Yxz COS y.
(3.24)
1
) Ugaone deformacije (relativna smicanja) se dosta
i sa e"''l, e_".,
z
dx
X
z
z
!J
y
z
z
)(
X
Promena (usled deformacije) izmedu dva uza-
jamno upravna pravca r
1
i r
2
je opisana donjim izra-
zom:
Yrlr2 = 2e:_" COS COS + 2e:
11
COS COS +
+ 2e:, cos y
1
cos y
2
+ y,.'ll (cos

cos

+

vz cos y
2
+cos

cos y
1
) +
+ Yxz (cos et.
1
cos y
2
+ cos et.
2
cos y
1
). (3.25)
Gore su et.
1
i
y
1
i y
2
- uglovi pravaca
r
1
i r
2
sa osama x, y i z.
3.2. DEFORMACIJE 217
Glavni pravci deformacija u posmatranoj
su tri takva sobom ortogonalna pravca,
pravi uglovi i posle <;ieformacije ostaju nepro-
menjeni. Linearne deformacije po glavnim pravcima
nazivamo glavnim deformacijama ili glavnim izdu-
enjima. Glavne deformacije sa e:
1
, e:
2
,
c:
3
, pri je c:
1
;;;,:: s
2
;;;,:: e:
3

glavnih izduenja e:. (v = l , 2, 3) nala-
zimo kao korene
- : e:.-
r 1 1 C
2
- l' e:,.e:y e:. +-YxyYyzY:u - - e:",yyz +
4 4
(3.26)
Koeficijenti i slobodni u gornjoj
(3.26) predstavljaju invarijante deformisanog stanja.
Te invarijante deformisanog stanja prilikom
transformaci je koordinata moemo odrediti prema
obrascima (3.20) ako u njih, umesto cr,., cry, cr, stavimo
. l
e:,., Ey> E., a umesto 1",.
11
, 't"y_, 't" u StaVlffiO - y xy>
2
3.2.2. Iznalaenje deformacija i veli-
glavnih izduenja prema
izduenjima u tri pravca u
ravnih deformacija
Pri eksperimentalnom istraivanju naponskog
stanja, koje se vri na povrine uzorka,
tu se nalepi merna traka tenzometra, koje se
registruje izduenja u blizini te u tri
smera. U daljem tekstu se daju obrasci,
kojih moemo, - sa tri izmerene
izduenja, - da i komponente deformacija
e:,., e:ll i y xy kao i glavna izduenja, a potom se uz po-
Hukovog zakona lako odrede i komponente
napona, kao i sami glavni naponi.
Ose x i y lee u ravni deformacija ili pak u ravni
napona.
lJ
X
Sl. 3.12
a) Zadate su e:.,, e:
11
, e:
45
(gde je e:
45
izdu-
enje na pravcu koji zaklapa sa osom x ugao od 45)
- vidi sl. 3.12.
Tada imamo
2 (e:l - e:,.) 7t
tg 'Pl = ; 'P2 = 'Pl + -- .
Yxv 2
Uglovi nagiba cp
1
i cp
2
pravaca glavnih izduenja
prema osi x su pozitivni ako se oni odmeravaju od
ose x u suprotnom smeru od kazaljke na satu.
-x
Sl. 3.1 3
b) Zada te su vrednosti e:_", e:
60
i <=
120
(v. sl. 3.13).
Tada je
2 (e:l - e:,.)
tg 'Pl = ---'----
Yzv
7t
'P2 ='Pl+ - .
. 2
e) Zadate su e:_", e:" i e:v,
gde je: e:., izduenje po osi x ,
e:" izduenje na pravcu ose u, koja lei u
ravni xy, a zaklapa sa osom x ugao ocJ.,
e:v izduenje na pravcu ose v, koja lei u
ravni xy, a zaklapa sa osom x ugao oc
2

218 3. NAPON!, DEFORMACIJE I OTPORNOST MATERIJALA
Izduenje na pravcu ose y, koja sa osom x zak-
lapa ugao od 90 nalazimo iz donjeg obrasca:
.2_ (Eu sin 2a
2
- E v sin 2a
1
) +
2
Ey = - -------------+
sin a
1
sin a
2
sin ( a
1
- a
2
)
+ s", cos a
1
cos a
2
sin ( a
1
- a
2
)
+- .
sin a
1
sin a
2
sin ( a
1
- a
2
)
Deformacije smicanja su date obrascem:
Ev sin
2
a
1
- Eu sin
2
a
2
+
Yzy= . . . ( ) --*
sm a
1
sm a
2
stn a
1
- a
2
+ s., (cos
2
a
1
sin
2
a
2
- sin
2
a
1
cos
2
a
2
)
+-
sin a
1
sin a
2
sin ( a
1
- a
2
)
3.2.3. Intenzitet deformacija
Intenzitetom deformacije nazivamo
+- -----------------
Relativna promena zapremine je
e = E_" + EJ/ + Ez E1 + E2 + E3.
(3.28)
3.3. ZAVISNOSTI NAPONA I DEFORMACIJA U GRANICAMA
3.3.1. Hukov zakon za izotropno telo
to je svojstvo i sposobnost tela da
vaspostavi svoje prvobitne dimenzije i oblik kada se
odstrane spoljna telo ostaje
samo do granice, t .j. sve dok na-
poni u njemu ne .izvesne gra-
nice.
Telo se naziva izotropnim onda,
kada su njegova svojstva u svim pravcima
podjednaka.
Moduli za izotropne materijale
i veza njih
E je modul uzdune G je modul
smicanja.
Dimenzija odnosa ova dva modula je E/G =
sila
povrina
!J. je Poasonov koeficijent (apstraktni, neimenovani
broj). K je zapreminski modul:
K =
E 2
3
l + !J. G.
l - 2!J. 3 (l - 2!J.)
Jednoosno zatezanje (sl. 3.14):
cr } E_" = E; E1/ = s. = - !J.E.., = -!J. ; ; (3.29)
e = ( 1 -
E 3K
Ravno naponsko stanje (a. = -r.", = -r.
11
= O)
(Sl. 3.15) . .
Komponente deformacija su date donjim obras-
cima:
E" = .2_ (cr" - !J.cr
11
) ; Ey = l
E
l
=-- (cr
11
- !J.cr..,);
E
s = - .f. (cr + cr );
E X y
-r"y
Yxy =- .
G
(3.30)
gde je
cr
e=- ,
K
cr = cr" + crv. (3.31)
3
l
!l
Sl. 3.14
3.3. ZAVISNOSTI NAPONA I DEFORMACIJA U GRANICAMA ELASTICNOSTI
219
Komponente napona su date donjim izrazima:
(3.32)
x 6x
Sl. 3.15
Ravna deformacija (e.= y.,. = y
11
= O)
(Sl. 3.16).
Komponente deformacija su
l + [L 1
e., = [(l - fL) cr., - [Lcr
11
];
"'"'"
T = -
xy G
Sl. 3.16
Relativna promena zapremine tela je
e = (l + [L) (cr., + .
3K
(3.33)
(3.34)
a komponente napona su date donjim obrascima:
E
cr., =(l-i- fL) ( l _ Z[L) [( l - fl) e., + fle11]:
E (3.35)
cr" = ( l + [L) (l -- 2[L) [( l - [L) ev + [Le.,] ;
Zapreminsko naponsko stanje (sl. 3.6).
Komponente deformacija su date donjim obras-
cima :
l
e., =- [cr., - fL (cr
11
+ cr.)];
E
l
e
11
= - [cr
11
- fl (a., + a.)],
E
l
:::. = - [cr. - fL (cr., + a,J];
E
't"
Yzv = ;
11
;
.. .,.
y.,.=a
gde je
l
a = -(cr., + cr
11
+ cr.).
3
Komponente napona su
a., = A6 + 2Ge.,, a
11
=AS + 2Ge
11
; .
a.= AS+ 2Ge.; -r.,
11
= Gy.,
11
;
"v = Gyl/.; -r., . =Gy., .
(3.36)
(3.37)
(3.38)
Gore je A = flE Lameov koefici-
(1 + fl)(l - 2fl)
jent.
Normalne komponente napona se mogu izraziti
i u drugom obliku:
cr., - cr = 2G (e., - e); l
cr
11
- cr = 2G (e
11
- e);
cr. - cr = 2G (e. - e),
gde je e= _!_(e., + :::
11
+ :::.).
3
(3.39)
Zavisnost intenziteta napona a, in-
tenziteta deformacija :::
1
glasi:
(3.40)
U pogledu a
1
i e
1
vidi obrasce (3.21) i (3.37).
3.3.2. Hukov zakon za anizotropno
telo
Anizotropno telo, za razliku od izo-
tropnog. tela, ima svojstva u razli-
pravcima.
U optem anizotropije, Rukov zakon,
izraen u Dekartovom koordinatnom sistemu glasi:
-..,. =a
61
o-.,+a
62
cr
11
+ .... . .......... +a
66
-r.,. (3.41)
Pri tome je a,
1
= aw
(3.41) sadre 36 koeficijenata defor-
macija a,
1
, od kojih samo 21 [13)
Komponente napona, izraene putem defor-
macija su kako sledi:
o-.,= Aue:., + A12e:11 + A1se: + AuYz'!l -f-
+ A1sY11 + Al6Y:u;
o-u= A21e:., + A22e:v + + A26Yz;
-..,. = AGle:., + As2e:y + + AaaYzz
Pri tome je A,
1
= AJI.
(3.42)
3.3.3. Ravan simetrije u odnosu na
svojstva
Ako se kroz svaku posinatnfnog tefa moe
ravan, koja ima to svojstvo, da su ma koja
dva pravca, u odrtosil na tu. ravan, ekvi-
valentna u pogledu .. svojstava, onda se
(3."41) i (3.42) Posebno, kada
je z-osa upravna na ravan simetrije, imamo
e: ., =au o-., + a12 + al3 o-. + au y.,y;
e:y = a21 O"x + a22 o-!l + a23 O" z + a24 Y .,
11
;
e, = a31 cr., + a32 O"y + a33 o- _+ a34 Yzv; j
. (3.43)
Y., 11 : au cr., + a42 cry : a43 crz + a44 Yzv;
Yv - ass + aso "zz'
y.,. = aas "11 + aaa -.., .
koeficijenti su jednaki nuli :
3.3.4. Ortotropno telo
Ako se kroz svaku mogu tri uza-
jamno ortogonalne ravni simetrije, onda to
telo : nazivamq orto.tropnim. Kada koo.rdinatne ose
usmerimo tako, da one. budu upravne na te ravni
simetrije, onda dobijamo
e:Y = a21crx + a22cry + a23o-, ;
e, = a31 cr z + a32cry + aaacr. ;
Pri tome je a,
1
= a
1
, .
(3.44)
konstante putem takozva-
nih konstanti, mogu se odnosi (3.44) pri-
kazati i u novom obliku:
cr z f.l-21 fL sl .
e z = -E - -E o-11 - -E cr. '
l 2 3
't"zy
Yxy = -G ;
12
(3.45)
Gore su: E
1
, E
2
, E
3
moduli uzdune
G
12
, G
23
, G
13
moduli smicanja,
f.l-12, fL2s' fL1s> fJ-
31
, fJ-
23
, fJ-
32
Poasonovi koefi-
cijenti.
Pri tome postoje jo i jednakosti :
E1fL21 = E2fL12; E2fLs2 = EsfL2a; EsfLts = E1fL31
U pogledu transformisanja konstanti
pri zaokretanju koordinatnih osa i drugih oblika
anizotropije, treba konsultovari tad [14).
l
3.3.5. Potencijalna
nog tela
Odnosi, koji se ovde daju vae samo za izotropna
tela. energija deformacije, t.j. energija,
svedena na jedinicu zapremine i izraena putem kom-
ponenti napona data je izrazom
U = -
1
- [o-; + + o-i - 2fL (cr.,o-y + O"y O"z +
2E
+ o-, crx) + 2 ( l + fL) (-r;
11
+ + -.;,)]. (3.46)
Ako energiju deformacije izrazimo
putem komponenti deformacij a, ona je
U = G (e; + + e:; + ()2 +
. ,. . . l - 2fL ..
+ ].__ (y;!l + + y; .))
2
(3.47)
3.4. VEZA NAPONA I DEFORMACIJA IZVAN GRANICA ELASTIC!\'OSTI
221
energija, izraena putem glavnih
napona i glavnih deformacija, data je obras-
odnosno
U = G (er + + ej + __ fL_ 6
2
). (3.49)
' 1-2fJ.
U se moe i razdvojiti na dva sabirka,
od kojih je jedan energija, uslovljena promenom
zapremine, dok je druga - energija promene oblika.
Energija promene zapremine je
a energija promene oblika je
3.4. VEZA NAPONA I DEFORMACIJA IZV AN GRANICA
3.4.1. Uslovi
je sposobnost materijala da zadri,
u celosti ili deformaciju i posle prestanka
delovanj a sila koje su je izazvale.
da se pojavljuju zaostale (trajne,
deformacije, Huk;ov zak;on prestaje da
vai. Uslov, k;oji moraju da zadovolje naponi u pos-
matranoj tela, da bi se pojavile prve
deformacije, r:azivamo uslovom
(3.52)
gde je crv
1
granica
U optem naponskog stanja, uslov plas-
prema Sen Venanu glasi
(3.53)
a .prema Mizes1,1
. cr
1
= crJ>
1
(3. 54)
gde je cr, intenzitet napona [vidi obraZac (3.21)].
3.4.2. Naponi i . deformacije pri pros-
tom i pri rastere-

Obrasci, koje navodimo u daljem tekstu, a koji
povezuju napone i deformacije, vae pod uslovom
da je deformacija aktivni fenomen, t.j. da je
Sl. 3.17
intenziteta deformacije e
1
u svakom narednom tre-
nutku od e
1
u svim prethodnim
trenutcima. cr
1
raste monotono u svim
kama tela koje se deformie samo onda, kada je
proces prost, t.j. ako sva spoljna
rastu sa jednim parametrom,
naprimer sa vremenom.
U tom - pri malim deformacijama -
odnosi biti kako sledi :
. . . . . l . . .. . .
Gore Je cr=- (cr"+ cr
11
+ cr. ),
3 .
l ..... .
e = -(e" + e
11
+ e.),
3
.(3 . 55)
a cr, i e
1
su intenziteta napona i deformacija,
koje se iznalaze prema obrascima (3.21) i (3.27).
U (sl. 3.17) zavisnost
delova cr
1
i e
1
je linearna:
cr, raster = 3 Ge; raster
(3. 56)
3.4.3. Dijagrami
Dijagrami nam prikazuju zavisnost
napona od relativnog izduenja pri prostom jedno-
-osnom zatezanju; do njih se dolazi eksperimentalnim
putem.
Stvarni (pravi) i uslovni dijagram razvla-
(sl. 3.18). Na apscisu se nanosi stvarno izdu-
enje
l dl l
eu= J- = In ..!:. ,
t, l lo
222
3. NAPON!, DEFORMACIJE I OTPORNOST MATERIJALA
gde su 1
0
i l,. duina ispitivanog uzorka i
njegova duina u datom stadijumu deformisanja,
Sl. 3.18
Na osu ordinatu se nanose stvarni naponi
p
cr = cr =-,
"' u F
u
gde je P sile zatezanja u datom stadijumu
deformisanja,
Fu povrina preseka uzorka u tom
istom stadijumu (na formiranja lo-
kalnog suenja - "vrata" - to je povrina
preseka na mestu suenja).
Ponekad se umesto eu na osu apscisu nanosi ili
relativno suenje na vratu = F- Pu 100%
Pu
ili pak =

Gore je F povrina preseka
uzorka.
Pri malim izduenjima se umesto eu nanosi

!:ll
e=-
l .. -
gdeje 6.1 prirast duine uzorka, a l njegova prvobitna
duina.
Ako se na osu ordinatu nanese uslovni napon
cr"' = !.__, gde je F prvobitna povrina
F
preseka, a na osu apscisu se nanese izduenje e =
!:ll
= -
1
- , onda se dobija uslovni dijagram izduenja.
3.4.4. Shematizacija dijagrama raz-

Da bi se uprostio postupak oko
dijagrama ti dijagrami se ponekad i
shematizuju.
a) Dijagram bez uticaja (sl.
3.19).
U ovom je cr" = .b e"' pri O =
= O'raz (gde je crm granica a E je modul
E
materijala).
6x
Sl. 3.19
b) Dijagram sa linearnim
vanjem (sl. 3.20):
1. d . O <Iraz
cr"' = Ee"' l\a a Je eraz = --,
E
6x
SL 3.21
Gore je E
1
modul koji je aritme-
jednak tg U da na dijagramu nema
male zaravni 3.21), onda je:
cr"'= Ee"' kada je e"'
0'., = <Iraz + El (e"' - eraz) kada je e:t eraz
e) Dijagram sa eksponencijalnim
(sl. 3.22) :
cr" = E e., kada je e., erazo
O'z = O'raz kada je Eraz ex eo,
cr., = O' raz ( ::) kada je e., e0.
Sl. 3.22 Sl. 3.23
3.5. OTPORNOST MATERIJALA
223
eksponenta se u granicama
O m l i zavisi od materijala.
Ako na dijagramu nema male zaravni
(sl. 3.23), onda je a., = E e., kada je O e"'
a.,= aT e:) kada je e:., > ET.
U pritiska se koriste isti dijagrami.
3.4.5. Konstruisanje krive zavisnosti
a. - e: .
Ovakva kriva se moe konstruisati prema dija-
gramu (20]. Pri jedno-osnom zatezanju
je a
1
= a.,, a izraz za Et je kako sledi:
<:
1
= -
1
- [ 2 (l + fl) + 3 Ept ] a
1
,
3E Eel
gde je e:P
1
- (trajno) izduenje
deo deformacije)
e:.
1
- deo deformacije.
Da bi se ukupna deformacija e:., razdvoj ila na
i deo, treba na posmatranoj
M dijagrama pravu, paralelnu sa pravom OA,
do njenog preseka sa osom e:., (sl. 3.24).
Pri po linearnom zakonu (sl. 3.21) je:
2(1 + fl)
a
1
= De:
1
pri E
1
E1 raz = Zraz ;
3

SI. 3.24
. l -2fl
a, = a raz pn e:, r az e:, Eto = <:o - a raz ;
3E
a
1
= araz + D
1
(e
1
- e:
10
) pri a, Et o
Gore je D =
3
E = 3G (G - modul smicanja) ;
2(1 + fl)
D - El
t - El
l- - (1- 2fl)
3E
3.5.1. i slom
Svi materijali se pod delovanjem spoljneg opte-
deiormiu. Kada to stalno raste,
onda se zapaaju tri stadijuma rada materijala, koji se
uslovno razlikuju; t i stadij urni su:
i stadijum loma.
U stadijumu materijal dobija prven-
stveno deformacije. U t om stadij wnu se
svi materijali (manje ili vie priblino) smatraju
prilikom kao idealno Osnovna
zavisnost je pritom - Rukov zakon (vidi u delu 12).
Taj stadijum rada materijala predstavlja predmet
istraivanja teorije
Uporedo sa deformacijom, postOJi 1
deformacija, svojstvena visokim poli-
merima, koja moe da dostigne i vie stotina
procenata. Ona nastaje pod uticajem a
kada se ono odstrani, ali ne brzinom prosti-
ranja talasa (brzina zvuka u tom materijalu)
nego znatno sporije. Osim toga, brzina nastajanja i
deformacije u velikoj
meri zavisi i od temperature: kada ona raste, - rastu
i te brzine, a kada opada, - opadaju i one.
Kada se preko izvesne gra-
nice, tada se, uporedo sa elastitnim deformacijama
pojavljivati i (trajne) deformacije
Kod nekih materijala (napr. kod metala)
deformacija moe i sasvim znatne
(to su materijali), dok kod drugih materijala
(kao to je napr, kamen) deformacija moe
biti samo sasvim mala (krti materijali).
Kod se zapaa takozvano
stanje a to je pojava pri kojoj
deformacija raste iako stagnira ili se
sasvim neznatno. Posle tog perioda nastupa
takozvani -period kada se
mora da bi deformacija dalje
rasla.
Zakonitosti o ponaanju materijala u tom stadi-
jumu se razmatraju u teoriji (vidi deo 12).
deformacija (pri jednokratnom opte-
ne na svojstva
materijala, ali zato deformacije u velikoj
meri menjaju ta svojstva. Tako, naprimer, kod gra-
konstruktivnih materijala dolazi do nji-
hovog se ar.., a smanjuje se
(o postaje manje).
Krti materijali nemaju izraeni stadijum plas-
deformacija: taj stadij um se kod njih
sliva sa stadijem razaranja - loma.
Lom je jedan kompleksan proces, razvoj
zavisi kako od samog materijala, tako i od
uzorka ili konstrukcije. Istraivanje meha-
nizma nastajanja loma vri se u pravcima.
Jedan od tih pravaca, koji polazi od molekularne
konstrukcije posmatranog materijala, povezan je sa
fizikom tela i razvija se na osnovu teorije
dislokacije [9, 15, 18].
Drugi pravac se zasniva na metodima,
a eventualno uzima u obzir i polikristalnu ili zrnastu
strukturu materijala [5, 6, 12].
pravac je tesno povezan sa istraivanjem
samog loma, posmatranog kao posledica nastajanja i
razvoja mikro-prslina [1].
Sva tri ta pravca su u izvesnoj meri i povezani,
jer se na neki i dopunjuju pri
procesa loma u celosti.
Fenomenoloki pristup problemu loma zasniva se
na postavkama:
Lom se svodi na dva osnovna tipa: lom putem
otkidanja i lom usled smicanja. Prvi tip loma -
putem otk.idanja povezuje se sa delovanjem normal-
nih napona ili istezanja, a drugi tip loma
nastupa pod delovanjem tangencijalnih napona.
Kod metala je k,rti lom povezan sa otki-
danjem, dok je lom vezan za smicanje.
Otkidanje se moe dogoditi i bez prethodne
deformacije, zato to naponi znatne
mogu nastati i pod uticajem malih, ali
istovremeno tangencijalnih napona, nedo-
voljnih da bi prouzrokovali deformacije.
Za ruenje usled smicanja moraju postojati vrlo
znatni tangencijalni naponi, koji pre loma mogu
prouzrokovati i deformacije. Kod kamena
se oba t ipa loma deavaju po pravilu kao krti lom.
3.5.2. Uticaj prirode naponskog sta-
nja
Priroda naponskog stanja u velikoj meri na
ponaanje materijala [20]. Tako, na primer, kada je
uzorak izloen svestranom ravnomernom zatezanju
(cr
1
= cr
2
= cr
3
> O) i kod materijala
lom se deava krto, a kada je naponsko stanje blisko
svestranom ravnomernom pritisku (t.j. kada su
glavni naponi po svojoj dosta
i tako krt materijal, kakav je mramor, sposoban
da dobije znatne deformacije [17].
Pri istraivanju uticaja naponskog stanja mora se
obaviti veliki broj opita, pri odno-
sima napona cr
2
i cr
3
Tada se,
fiksiranih tokom opita napona u trenutku
pojave naprimer do ono nas-
tupa onda, kada trajni deo intenziteta deformacija
dostigne ili pak fiksiranih napona
pri lomu, mogu se konstruisati u koordinatama cr
1
,
cr
2
i cr
3
povrine odnosno loma
materijala. Oblici tih povrina i njihovi uzajamni
odnosi od vrste materijala.
Na sl. 3.25 shematski su prikazani oblici gra-
povrina za l je povrina
2 je povrina loma, a 3 lom; 4 je nasta-
nak
Sl. 3.25
Kada za neki materijal imamo
takve povrine, onda je lako odrediti i
napone pri kojima nastupa ili lom mate-
rijala pri ma kom naponskom stanju. U tom cilju je
dovoljno da se linij a OC (vidi sl. 3.25) koja
predstavlja zakon rasta napona pod
tela, kao i odrediti koordinate B i C preseka te linije
sa povrinama.
Ako je prosto (kada sve spoljne sile
rastu srazmerno sa jednim istim parametrom), a
nema ni napona, onda linija
biti prava, koja polazi iz koordinatnog
Koordinate B nam dati napona,
koji izazivaju materi-
jala, a koordinate e prikazuju napona
pri kojima nastupa lom.
U nekim (napr. po liniji
OG) lomu prethodi deformacija, a u nekim
drugim (kada je linija bliska
pravoj, sto zaklapa podjednak ugao sa sve tri koordi-
natne ose) nastupa krti lom.
za konstruisanje takvih
povrina neophodno je sprovesti za svaki posmatrani
materijal veoma brojne, i to dosta sloene eksperi-
mente. Stoga se u praksi koriste kriterijumi
- a to su u stvari hipoteze o nastupanju
ili loma pri sloenom naponskom scanju,
koje se zasnivaju na rezultatima ispi tivanja uzoraka,
izloenih nekim prostim naponskim stanjima (a ta su
zatezanje, pritisak, torzija). Ma koje sloe no
naponsko stanje cr
1
, cr
2
i cr
3
se dobija kao ekvivalentno
jedno-osnom naponskom stanju sa naponom erek
osnovnih kriterijuma u vidu obra-
zaca, na ekvivalentne napone, dato je u tabl. 3.1.
Uslov za nastupanj e kod materijala
sa izrazitom (napr. ili durala)
izraava se po kriterijumu tangencijalnih
napona, ili pak oktaedarskih napona erek = crp
1
Kod
materijala sa koristi se
Morov krirerijum prema kome se uslovno
nastajanje . anvelopom velikih
krugova napona (uticaj srednjih napona cr
2
se ne
uzima u obzir). Pri naponskim stanjima
Kriterijum otpornosti
Obrasci za ekvivalentne napone prema kriterijima otpornosti
Zapreminsko naponsko stanje.
l
Posebni ravnog
naponskog stanja
225
Tablica 3.1
Napomena
l
-----------;--- ----------- --------;--- , -----------;-- ----------
Kriterijum
normalnih napona (I
kriterijum otpornosti)
Kriterijum
relativnih izduenja (II
kriterijum otpornosti)
Kriterijum
tangencijalnih napona
(III kriterijum otpor-
nosti)
Kriterijum oktaedar-
skih tangencijalnih na-
pona (IV kri!erijum
otpornosti)
Morov kriterijum
(sveden na ekvivalent-
no istezanje)
Morov kriterijum
(sveden na ekvivaletni
pritisak)
--------- ------------ ---
l

1- !J.
<>ek = - - a+
2
l + x
+ - -- V a
2
+ 4"<'
2
2
A-1
<>ek prit .. = -
2
- a +
Prikazuje lom putem otki-
danja (t aj ti p loma se pove-
zuje sa delovanjem normal-
nih napona ili iz-
duenj:o)
----------------
Prikazuje
oja ili loma zbog smicanja
kod materij ala koji imaju pod-
jednaku otpornost na zateza-
nje i na pritisak
Prikazuje
oja. Primenjuje se na plas-
materijale koji imaju
istu granicu i
deformisanja pod
pritillkom
Prikazuje
oja kada je x = ili x =
O' vp rit.
<>pl - Tp!
= --- 1 lom kada je
<>v
x = -- ili kada je x =
<>vprit.
a-T
=---
T
Prikazuje
. k d ' <>p Jprit. , lom
n)a a a Je ,, = - --
<>pi
<1vprit.
kada je ). = - - -
<>v
Primenjuje se na materijale,
koji imaju otpornost
na zatezanje i pri-
tisak.
226 3. NAPON!, DEFORMACIJE I OTPORNOST MATEIUJALA
Kriterijum otpornosti
Kriterijum P. P. Ba-
landina
Zapreminsko naponsko stanj e
Nastavak tabl. 3. 1
Posebni ravnog
_l ____ na_p_o_n_s_k_og_ s_ta_n_i_a _ _
Napomena
- --- -------- - - -
l - x
crek= - -cr +
2
J v' --- --
+ - (l + x.)
2
cr
2
+ J2x-r
2
2
Prikazuje nastupanje
ka kada je x =
x = i lom kada je x =
Uplprit .
--------------------
crv prJt.
Kriterijum I. N. Mi-
roljubova
1- x
crek= - 2 (cr, + cr2 + cr) +
1--r
C>ek = --cr+
2
Kada je x = l podudara se
sa kriterijem oktaedarskih
tangencij alnih napona. Pri-
menjuj e se na materijale,
koj i imaju
na zatezanje i pritisak.
Napomena. Normalni naponi sc moraju uvoditi u obrasce sa svojim znacima: zatezanje sa znakom +., a pritisci sa znakom - .
(sl. 3.26) nastupa onda, kada veliki krug
napona pri naponskom stanju dotakne
tu anvelopu.
Sl. 3.26
3.27
U tablici 3.1 dati su obrasci za ekvivalentni
napon pritiska ili zatezanja, do koga se dolo tako,
to je kriva evolvente zamenjena pravom linij om.
Uslov se izraava crek =
= crp
1
ili crek.prit. = crpJ.pru .. Tu se radi o modifiko-
vanoj Morovoj teoriji, se umesto cr i -r koriste
oktaedarski naponi [4]. Prema kriterijumima Balan-
dina i Miroljubova uslov za nastajanje
formulie se na navedeni cr.k = crp
1

Uslov za lom (krti) se po kriterijumu
relativnih izduenja i izraava se
crek = crv. Za krte materijale koji imaju nejednake
pri zatezanju i pritisku (liv, kamen) uslov
loma se po Morovoj teoriji, anvelopom gra-
naponskih krugova (sl. 3.27) i izraava se
crek =crv ili crek.prit. = crv .prit . Prema
kriterijima Balandina i Miroljubova, uslov loma
glasi crek = crv. (v viskozno stanje).

6 max v max
Sl. 3.28
Uslov viskoznog loma se priblino,
prema kriterijumu tangencijalnih napona.
tip loma materij ala moe se odrediti
dijagrama stanja (sl. 3.28).
Na levi deo dijagrama se nanose linije:
l - otpornost na rezanje, 3 - granica
6 - otpornost na otkidanje; ekvivalentni napon crek
se po I ili II kriterijumu Tamo je
227
prikazano i naponsko stanje tela u obliku zrakova,
koji polaze iz koordinatnog gde su: 2 -
pritisak, 4 torzija, 5 - zatezanje. Na desnom delu
dijagrama date su uoptene krive defor macije. U
zavisnosti od toga, koju liniju zrak
se i to, na koji nastati
naruavanje otpornosti materijala otki-
danjem ili smicanjem) p datom naponskom stanju,
- a to nam onda da izaberemo najpo-
godniji kriterijum otpornosti za dati O krite-
rijima otpornosti za izotropne i anizotropne materijale
treba konsultovati rad (7].
3.5.3. Uticaj temperature
Temperatura vrlo snano deluje na sva
svojstva materijala. Porast temperature po pravilu
na opadanje i
Velika razlika u temperaturi temeljno menja
svojstva materijala: materijal postaje krt
(na nis!<im temperaturam'l) a krti postaje
(pri visokim temperaturama), a menja im se i
kao i deformativna svojstva.
Pri tome neke promene bivaju nepovratne (ire-
verzibi lne), jer se i posle na tempe-
rature, prvobitna svojstva vie ne To dolazi
otud, to se pri promenama t emperature u
materijalu vre vrlo sloene fiziko-hemijske
promene.
Veliki uticaj na svojstva deformisanih
materijala (na primer kod hladno izvla-
ice) vre pri visokim temperaturama procesi
"otputanja" i rekristalizacije. "Odmor" (otputanje)
je povezan i sa izvesnim
kristalne reetke, nastalim usled deformacije u hlad-
nom stanju. Otputanje se manifestuje na taj
to se svojstva deformisanog materij ala -
pribliavaju prvobitnim svojstvima. Rekristalizacija
predstavlja po sebi pojavu u hladno-deformisanom
metalu novonastalih kristala, koji se od starih razli-
kuju po tome, to ti novi nemaj u
Rekristalizacija kod se obavlja
na temperaturi od preko 400C, a "otputanje" na
temperaturi od preko 200C. Rezultat takvih procesa
donosi snienje kod nekih vrsta
Pri porastu temperature kod
dolazi do izvesnog opadanja modula
kao i granice a se u
donekle ali zatim naglo opada. U tempera-
turnom intervalu od 200 do 300 stepeni se zapaa
prirast ali i opadanje o
i postaje krt; pri daljem zagrevanju dolazi do
tvanja Udarna ilavost najpre
raste (u intervalu od 100 do 400) a zatim opada.
Osim toga, postepeno da se pojavljuju sasvim
nova svojstva - puenje i relaksacija (vidi 3.5.4.),
koja se pri sobnoj temperaturi ne zapaaju ili se jav-
ljaju tek pri visokim naponima.
Na niskim temperaturama se po pravilu zapaa
porast i smanjenje udarna ila-
vost se smanjuje. se opasnost od ruenja
konstrukcije, to se zapaa u zonama kon-
centracije napona. Na velikim zapaa se
kod konstrukcionih prelaz iz ilavog u krto
stanje.
. betona pri porastu temperature se
smanuje, to se jasnije zapaa u intervalu
od 200-300C. Ako se beton zagreva do 400C,
mu se smanj i na polovinu od prvobit ne,
a do S00C opadne i do samo jedne od ranije
Posle zagrevanja do 200C i naknadnog
prvobitna betona se ne obnavlja,
a t akvo zagrevanje i deformabilnost betona.
Modul opada, tako da pri tempe-
raturi od 550C modUl pri pritisku postaje
skoro 17 puta manji.
3.5.4. Uticaj trajnosti
Delovanj e trajnog se vrlo
bitno razlikuje od delovanja kratkotrajnog
iste takve Naime, dosta veliko stalno opte-
koje bi pri krat kotrajnom delovanju prouz-
rokovalo samo deformacije, pri svom dugo-
trajnom delovanju moe prouzrokovati i
deformacije koje sa vremenom stalno rast u (puenje),
pa i lom konstrukcije.
d
o
0'----------- i
Sl. 3.29
Puenje se moe manifestovati ne samo pod
trajnim, uvek, istim naponima, i pod naponima,
koji sa vremenom opadaju. Tako, naprimer, kod
prednapregnutih konstrukci ja od armiranog betona
jedan deo deformacije armature tokom
vremena pretvara se u a naponi u njoj
postepeno opadaju. Ta pojava se naziva relaksaci-
jom.
Pojava puenja u betonu i u drvenoj nas-
t aje pri sobnim temperaturama, dok se ona kod metala
po pravilu javlja pri povienim temperaturama
(kod preko 3S0C). Izuzetan je visoko-
vredne armaturne ice, kod koje se relaksacija javlja i
pri temperaturama.
U toku puenja postoje tri perioda (sl. 3.29):
l ) neustaljeno puenje, kada brzina porasta
deformacije opada (deonica ab),
2) ustaljeno puenje, pri kome je brzina naras-
tanja deformacija k.unstantna (deonica bc) i
3) puenje, kada brzina narast a-
oja deformacija raste ( deonica cd); taj period
puenja se zavrava lomom.
Metodi na puenje dati su u delu 12.
3.5.5. Uticaj
Delovanje koje se tokom vremena
menja (sl. 3.30) moe dovesti do naglog
loma materijala, koji ima karakter krtog loma (lom
usled zamora). Pre no to nastupi lom,
javljaju se prsline zamora. Na povrini preloma se
zapaaju dve zone, od kojih je jedna glatka (zona
razvoja prslina) a druga krupnozrna (zona
loma).
Kada se istrauje sposobnost materijala da se
suprotstavi zamoru usled promenljivog
onda se na osnovu eksperimentalnih podataka konstru-
ie kriva zamora (sl. 3.31) . Takva kriva, konstruisana
za ima i svoj horizontalni deo, koji nastaje
od 5- 10 miliona ciklusa. Napon, koji odgovara
toj horizontalnoj deonici naziva se granicom izdrlji-
vosti. Za materijale, kod kojih nema horizontalne
deonice (na primer za se uslovna
granica izdrljivosti, koja odgovara broju
ciklusa (naprimer 10
6
ili 10
7
).
SI. 3.30 SI. 3.31
V ina granice izdrljivosti zavisi od mnogih
Pre svega, zavisi od koncentracije napona,
koja vrlo jako (vidi 3.5.6) a uticaj
imaju i dimenzije preseka konstruktivnih elemenata,
eventualne ozlede povrina, kao i okolna sredina.
Granica izdrljivosti opada sa povrine
preseka elementa, a povrinske ozlede, kao to su
tragovi povrinske obrade, ogrebotine, tragovi koro-
zije i dr. sniavaju granicu izdrljivosti, jer
na tim mestima dolazi do koncentracije napona.
Isti uticaj ima i hemijski aktivna sredina (napr.
morska voda), u kojoj se granica izdrljivosti osetno
smanjuje.
Granica izdrljivosti zavisi i od zakona, po kom
se menja naponski ciklus, s tim da su njegove karak-
teristike: i najmanji naponi crmax i crm
1
n, zatim
srednjeg napona crt =
1
/
2
(crmax + crm
1
n), kao i
koeficijent asimetrije ciklusa r = crmax/crm
1
n Najo-
pasniji je ciklus (crm
1
n = -crmax), pri r =
= - l ; najmanja granica izdrljivosti se pojaviti
pri ciklusu cr_
1
. Sa porastom asimetrije
ciklusa (tj. sa porastom cr, i r) granica izdrljivosti
se
Za prikazivanje zavisnosti granice izdrljivosti
od asimetrije ciklusa koriste se dva tipa dijagrama.
Na dijagramu prvog tipa (sl. 3.32a) granice izdrlji-
vosti se prikazuju ordinatama krive AB, dok je na
dijagramu drugog tipa (sl. 3.32b) granica izdrlji-
vosti jednaka zbiru apscise i ordinate krive AB.
Pri sloenom promenljivom naponskom stanju
na otpornost se vri na osnovi kriterijuma
otpornosti, koji predstavlj aju uoptene krite-
rije otpornosti.
Kod materijala pri cik-
lusu ekvivalentni naponi se iznalaze prema kriteri
jurnu tangencijalnih napona (ili pak prema
kriterijumu oktaedarskih napona); ekvivalentni napon
je :
gde su crla, cr
2
., cr
3
amplitude glavnih napona.
Sl. 3.32
Koeficijent rezerve otpornosti iznalazi se prema
obrascu
(J_l
n = -- .
<Jek
Pri istovremenom zatezanju i torziji ili pri savi-
janju i torziji je
gde je ''-
1
granica izdrljivosti pri torziji, a
cr,. i " su amplitude napona.
Rezerva otpornosti se u tom
prema obrascu
gde su
Sl. 3.33
Pri ciklusu rezerve
otpornosti n" i n, se iznalaze na osnovi shematizovanog
dijagrama (sl. 3.33):
229
gde su nT i crT srednji naponi ciklusa
gde su cr
0
i "o granice izdrljivosti pri
ciklusima (gde se naponi menjaju od nule do maksi-
muma).
Kod slabo i krtih materijala ekviva-
lentni naponi se prema Morovom kriteri-
jumu otpornosti
gde je
x =
na otpornost sa obzirom na uticaj
koncentracije napona, dimenzionalnog faktora i ozleda
povrina moe se u radu [23].
Kad na konstrukciju deluju opte-
pri se po vremenu menja i amplituda,
uslov loma zbog zamora se na osnovu line-
arnog sumiranja ozleda koje se formulie na

n.
L-' = a,
Nl
gde su: n
1
- broj ciklusa sa amplitudom cr
1
,
N, - broj ciklusa, potreban da bi se ostvario
lom pri naponu cr, (sl. 3.34),
a - broj, zavisan od materijala se
na osnovu eksperimenata, a ako takvih
podataka nema, onda se uzima da je
a = 1).
Sl. 3.34 SL 3.35
Kriva zamora u logaritamskim koordinatama
se shematizuje (sl. 3.35). Tako shematizovanoj krivoj
odgovara zavisnost
cr"' N = cr'!\ N o'
gde je: cr-
1
- granica izdrljivosti,
N
0
- broj ciklusa, koji odgovara prelomu krive
zamora ili pak bazi ispitivanja (u tom
cr-
1
biti uslovna
granica izdrljivosti, koja odgovara bazi
No).
Pri savijanju uzoraka bez koncentracije
napona je m=9 -:-- 18, N
0
=(1 -:-- 4)10
6
; a sa
koncentraci jom napona je m = 6 -:-- 10 i N
0
=
=(l -:-- 4) 10
6

se tom moemo uslov
loma prikazati u obliku:
l L n
1
a.

Pri sumiranju se uzimaju samo naponi cr
1
> cr_
1
.
Metodi rezerve otpornosti pri razli-
reimima menjanja prikazani su u
radu [23].
Na neke konstrukcije dosta deluju opte-
koja se relativno sporo menjaju, tako da im
iznosi oko 60 ciklusa u minutu. Ako se to
ponavlja mnogo puta, onda moe i
do ruenja konstrukcije, taj lom ima karakter
zamora. Takva se nazivaju ponovnim
teretima. Sposobnost materijala, od koga je
konstrukcija da se suprotstavi razaranju
pod uticajem ponovnih naziva se
ponovnom
Istraivanjima je ustanovljeno da pod delova-
njem ponovnih do loma konstruk-
cije d0lazi pri manjem broju ciklusa nego pri
koja se ponavljaju veli-
kom brzinom. Kriva takve (ponovne iz-
drljivosti, prikazana u koordinatama cr, N lei ispod
krive zamora, dobijene pri znatno
Pri konstrukcija, koje
rade pod uslovima ponovnih
koristi se metod sumiranja povrinskih ozleda
materijala, samo to se u tom mora od
krive izdrljivosti. Kada bi se koristila kriva
zamora, dobijena pri visoko-frekventnom optere-
dobili bi se neopravdano veliki rokovi traj-
nosti konstrukcije; stoga se ta kriva u ovim
vima ne srne koristiti.
3.5.6. Uticaj koncentracije napona
Veliki lokalni naponi, koji nastaju na mestima
naglih promena oblika ili dimenzija tela, oko otvora
izreza, upadnih uglova i sl, - dakle koncentrisani
naponi - u velikoj meri umanjuju konstruk-
cije. Na koncentraciju napona su posebno osetljivi
krti materijali, se otpornost pri postojanju kon-
centratora napona naglo smanjuje. Sa
osetljivost prema koncentraciji napona se
Sl. 3.36
230 3. NAPO NI, DEFORMACIJE I OTPORNOST MATERIJALA
smanJUJe. materijali
lici) su skoro neosetljivi, jer deformacije
koje nastanu zbog visokih lokalnih napona smanjuju
efekat koncentracije napona.
Na slici 3.36 je prikazana raspodela napona u
sa okruglom rupom pri zatezanju preko gra-
nice [ll). prostorno naponsko
stanje, koje nastaje u zoni koncentracije napona moe
da otea razvoj deformacija, pn i da
ponekad izazove krti lom (u zategnutoj zoni).
Uticaj koncentracije napona je jak pri
naponima. Za kvantitativnu ocenu
njenog uticaja koristi se efektivni koeficijent koncen-
tracije K" koji je jednak odnosu granice izdrljivosti
glatkog uzorka cr_
1
prema granici izdrljivosti uzorka
sa koncentracijom napona cr_
1
k:
K
= (j_l
a
(j_l.k
koeficijenta K" za
date su u radu [23]. O koncentraciji napona vidi
i deo 12.
3.5.7. Uticaj brzine nanoenja opte-

Otpornost protiv deformacija i protiv
loma zavisi i od brzine nanoenja Naro-
veliki uticaj na smanjenje otpornosti od
o-------.t
Sl. 3.37
impulsnih (udarnih) kada se deformacije
vre izuzetno brzo. Otpornost prema udarnim opte-
zavisi od energetskog kapaciteta materijala,
koji je jednak radu to se vri pri razaranju uzorka od
datog materijala.
Krti materijali, koji imaju mali energetski kapa-
citet, vrlo se slabo suprotstavljaju udarnim
njima, dok se ilavi materijali, koji mogu da apsorbuju
veliku energije pri svome plas-
deformisanju, vrlo dobro suprotstavljaju
delovanju udarnih
ilavost materijala zwisi od brzine deformacija.
Ispitivanje pri udarnim (pod udarima
malja, odnosno arpijevog klatna) uzorka konstantnog
preseka od sa malim procentom ugljenika
pokazuje prirast ilavosti u sa rezultatima
ispitivanja pn brzinama nanoenja opte-
Pri tome se primetno granica
(do dvaput), a donekle i Kod
kaljenih sa brzine i
deformacija dohzi do znatno manjeg
to se izraava pri udarnom
Kod nekih se p1i brzine
deformacija zapaa i sklonost prema krtom lomu.
Taj prelaz na krti lom se dijagramom (sl.
3.37), na kom su ucrtane linije: krtog loma AB i
linije ilavih l omova CD [8). Pri brzine
deformisanja kriva deformacije OK se stalno die.
Ako do njenog tako velikog izdizanja, da ona
liniju AB, onda do krtog loma.
Za potrebe ocene sposobnosti materi-
jala da podnosi udarna vre se ispiti-
vanja uzoraka sa zarezom pod udarcima malja (ar-
pijevog klatna) u cilju udarne ilavosti.
Sa opadanjem temperature opada i udarna ila-
vost materijala, s tim da se pri nekoj
temperaturi, koju nazivamo temperaturom
krtosti, zapaa izrazito smanjenje udarne ilavosti.
Ta temperatura krtosti slui nam kao indi-
rektni pokazatelj sklonosti materijala prema krtom
lomu. Naime,. to je ta temperatura nia, - to je
manja i sklonost materijala prema krtom lomu.
BIBLIOGRAFIJA
l. EapeH6Jiarr r. M. ITMM, Bbm. 3, 4, 5, 1959;
Bblfi. 4, 1964.
2. Ee3yxos H. H. OcHOBbi Teoprm ynpyr ocTH II mm-
CTII'IHOCTH. "BbiCillaH IliKOJia", 1961.
3. EeJiileB H . M. eonpOTHBJieHIIe MaTepHaJIOB. orH3,
1955.
4. EepHilleTeiiH e. A. ll36paHHb!e TPY.ll:bl no crporr-
TCJibHOH MeXaHliKC. roccrpOHH3,0:aT, 1961.
5. EoJJOTHH B. B. eTaTliCTH<IecKHe MeTO.O:bi B cTpoH-
TeJibHOH MCXaHlii<C. roccTpOllli3,0:aT, 1961.
6. BoJII<OB e . .u. eTaTRCTli'.ICCKaa TCOpliii npO'lHOCTII.
Mal1Im3, 1960.
7. roJib,O:CH6JiaT IT. H. H KonHOB B. A. KpmepHH
ilpO'lHOCTH H lli!RCTII'IHOCTH I<OHCTpYKl\HOHHblX MaTCpHaJIOB.
MalliHHOCT oeHrre" 1968.
8 . .I(aBH,n:eHI<OB H. H . .I(rrHaMn<Iecxme rrcnbiTaHrra
MeTaJIJIOB. OHTH, 1966.
9. MH,n:cH6oM B. JI. O I<pRTeprrax pa3pyi1IcHrra B .n:nc-
JIOKal\liOHHbiX TeOpliHX npO'lHOCTH. ct>TT, T. 3, Bbin. 7, 1961.
10. MJibiOiliHH A. A. ITJiaCTR'lHOCTb. rocrexrr3,n:aT,
1948.
11. Ko,n:aHeB A. 11. KOHl\CHTpal\HH Hanpmi<CHliH B
nJJaCTII'ICCKOH o6JiacTH. Tpy,n:hi BBHA RM. )Kyi<oBci<oro, Bbm.
319, 1949.
12. KoHTopoBa T. A. n ci:>peHKCJib JI. 11. eTaTH-
CTH'lCCI<aH TCOpiUI xpyni<OH llpO'lHOCTll peaJibHbiX I<pliCTaJIJIOB.
)!(Tet>, T. ll, N2 3, 1941.
13. Jieil6eH30H JI. e. Kypc Teopn:a ynpyrocTrr. orH3,
1947.
Deo 12.
I OBRASCI
TEORIJE
I PUENJA
J.J. Goldenblat
V. A. Kopnov
U ODELJKU "NAPON, DEFORMACIJA I OTPOR-
NOST MATERijALA" DATI SU POJMOVI O TEN-
ZORU NAPONA I TENZORU DEFORMACIJE ( CL.
3.1.5 I 3.2), A I RAZNI OBLI CI HUKO-
VOG ZAKONA ZA IZOTROPNA I ANIZOTROPNA
TELA (CL. 3.3.1. I 3.3.2). OVDE SE DAJU OSNOVNE
JEDNACINE I OBRSCI TEORijE ELASTICNOSTI,
PLASTICNOSTI I PUZENJA.
12.1. OSNOVNE TEORIJE
12.1.1. ravnotee
Komponente tenzora napona (sl. 12.1) su u
optem
(12. 1)
funkcije koordinata.
Gore su cr,.,, cr
11
i cr. normalni naponi na
povrinama, upravnim - respektivno - na ose x,
y i z.
y
6.,
ar------------
z
Sl. 12.1
Kod izraza za tangencijalne napone prvi indeks
odgovara pravcu tog napona, a drugi odgovara pravcu
ose, upravne na posmatranu ravan.
Kod tela koje se nalazi u ravnotenom stanju,
te funkcije moraju da zadovoljavaju ravno-
tee:
iJcr"' + 0-r: xv + cr-r; xz + X = O .
ox iJy iJz '
O-r:
11
" + Ocr
11
+ cr-r:
11
z + Y = O;
ox iJy oz
0-r:." + o-r:.y + ocr. + z = o.
ox oy ()z
(12. 2)
Gore su X, Y i Z komponente vektora spoljne
sile, svedene na jedinicu zapremine. Takva zapremin-
ska (prostorna) sila je, naprimer, sopstvena teina
tela po jedinici zapremine.
30
235
Spoljni naponi (sl. 12.2) Pxv> Pyv i Pzv> koji deluju
u ma kojoj povrine tela sa spol j nom normalom v
povezani su sa unutarnjim naponima na granici
tela cr,.,, -r: ,.,
11
, cr. (sl. 12.3)
u kojima je
Pxv : cr"l + -r: ,.,
11
m + -r".n_; l
Pyv - -r
11
,,l + cr
11
m + -r
11
,n,
Pzv = -..,.,z + -r:.
11
m + cr,n.
(12.3)
l = cos (x, v) ; m = cos (y, v); n = cos (z, v).
Sl. 12. 2
Odnosi (12.3) nose naziv uslova. Ten-
zor napona u sistemu koordinata r,
e, z (sl. 12.4) dat je komponentama:
Gore je: crr
'rro
cro .
(12.4)
normalni napon na povrina-
ma, upravnim na radijus-vek-
tor r,
cro - normalni napon u meridional-
nim presecima koji prolaze
kroz z-osu i radijus-vektor r,
" oz - tangencijalni napon na po-
vrini, upravnoj na z-osu,
usmeren po tangenti na kru-
nicu r = const u smeru prwe-
ugla e,
"rz - tangencijalni napon u istoj
toj ravni, usmereno po duini
radijusa-vektora r,
236
12. JEDNACINE I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI, PLASTICNOSTI I P UZENJA
'!zr - tangencijalni napon na povri-
ni, upravan na radijus-rektor
-r: i usmeren po osi z.
-r
0
, - tangencijalni napon na istoj
toj povrini, usmeren po tan-
genti na krunicu sa r =
const u smeru ugla
e,
"'=o - tangencijalni napon u meridio-
nalnom preseku sa spoljnom
normalom u smeru
ugla e, a usmereno du ose
z,
-r,.
0
- tangencijalni napon u tom
istom preseku, ali usmeren du
radijusa-vektora r.
b)
J ravnotee u koordinatama
glase:
iJcr,. l iJ-r,.
0
ih._ + cr, - cr0 R
0
l
-+-- - +-- ----- += ;
OI' l' ae (Jz r f '
O 't' or + 2_ . OO' o_ + O 't' or +
2
Vor + Q = O;
01' r oe iJz r
O't'zr + 2_ . O't'::o + iJcr, + 't'zr + Z = O.
or ,. ae az r
J
(12.5)
Gore su R, Q, Z komponente zapreminske sile u
respektivnim pravcima r, e i z .
12.1.2. objedinjenih defor-
macija
Komponente tenzora deformacija u Dekartovim
koordinatama (sl. 12. 5) jesu :
l l
Zz Z- Yzu ZYzz
(12.6)
l
- yy.
2
-zr""'
l
- Yzv Ez
2
Sl. 12.5
i one moraju zadovoljavati Sen-Venanove
objedinj enosti:
iJ2r;;
11
iJ2 E z iJ2y Y<
-- + - -=--,
iJz2 iJy 2 iJyiJz
iJ2 r::. + iJ2r;; "' = iJ2y zx;
iJx2 iJz
2
iJxiJz
J-( iJyyz + iJy zx. - iJy "IL) = 2 iJ2Ez ;
az OX ay (Jz iJxiJy
( iJy." + iJyzy - iJyy ) - 2 iJ2r;; z .
ox ay (Jz ox - oyoz'
( OYzy + gY uz _ iJy,"' ) =
2
0
2
: y .
iJy ' iJz OX ay iJxoz
(12. 7)
U deformacije u ravni (w = O) umesto
sistema objedinjenosti (12. 7) javlja se samo
jedna
iJ2r;; "' + iJ2r:: y - iJ2y "' "
-- - - ---.
iJy2 iJx2 iJxiJy
(12.8)
12.1. OSNOVNE J EDNACINE TEORIJE ELASTICNOSTI
237
Tenzor deformacija u koordinatama
glasi:
r
l
l l
Zr - Yro
2Yrz l
2
l
l
l
l
- Yor z o -- Yu-
l
( 12.9)
l
2
2 -
l l
l
l - Yzr
- Yzo E z
2 2
Ako obeleimo sa E, radijalno, sa YJ tangencijalno,
a sa w radijalno pomeranje (sl. 12.6), onda se kom-
ponente tenzora deformacija u koordi-
natama mogu donjih obrazaca:
o E,
z, = - ;
Or
l 01) E, ow
Eo = -- . - + -- ; E, = - ;
r oO r oz
(12.10)
07) "fj l
Yro = -- - -- + - - - ;
or r r oO
Yoz
__ _ 1 . ow + OYJ,. oE, . ow
r oO oz y,. = oz + ar .
U deformacije u ravni (w = O)
objedinjenosti glasi
(
o2 l o2 2 ) l o2yro (12.11)
+ or2 - -;z . o0
2
- -;:2 Eo =-; . oroO.
12.1.3. pomeranja pre-
ma komponentama tenzora
deformacija
Komponente tenzora deformacija povezane su sa
komponent<>ma tenzora pomeranja u, v, w diferen-
cijalnim zavisnostima - Koijevim (sl.
12. 7) koje glase:
ou
E =-- ;
X OX
ov
E --
v- oy'
= ou + ov.
Y:r:u oy ox '
-- ow + ov.
Yyz- oy oz'
= ow + ou
Yzx ;, -"
ux uz
l
(12.12)
J
Komponente vektora pomeranja u, v, w i kom-
ponente vihora vektora pomeranja wx, w
11
, w. povezane
su odnosima:
ow ov
wx = - --;
oy oz
Wy = ;: - }
ov ou
Wz= - - -.
ox oy
(12.13)
Komponente vihora pomeranja obrtanje
beskrajno malog elementa u posmatranoj Tako,
ou ov
naprimer, Yxv = ;;-; + ox (sl. 12.7) smi-
canje, t.j. smanjivanje pravog ugla u posmatranoj
pravaca, koji su prvobitno bili paralelni
sa osama Ox i Oy; razlika tih uglova w_ = -
- oy
- ov daje dvostruki ugao zaokreta oko ose Oz
ox
bisektrise ugla ta dva pravca.
Zavisnosti komponenti tenzora defor-
macija i komponenti vihora vektora pomeranja date
su na
ow., oyzx oy.,y
- - = -- - --;
ox oy oz
owx = Oyy. - 2 OEy ;
oy oy oz
l
l

(12.14)
Ocox _
2
OE,
-- - ---
oz oy
oyyz .
--,
ox
Neka komponente vektora pomeranja
M
0
(x
0
, y
0
, z
0
) posmatranog tela (si. 12.8) budu
respektivno, oznakama u
0
, v
0
, w
0
i

Tada komponente vektora pomeranja ma koje
druge M
1
(x
1
, y
1
, z
1
) mogu biti
prema donjim obrascima:
- _!.._ (yi - Yo) +
2
+ J (U.,dx + U
11
dy + U,dz);
M 1Nf,
- 2 (z
1
- z
0
) +
2
+ J (V"dx + V
11
dy + V,dz)
W1 = Wo + _!_w2 (Yt- Yo) -
2
-

(x
1
- x
0
) +
2 y
+ J (Wxdx + W
11
dy + W.dz).
Nf
1
M
0
(12.15)
238
12. JEDNACINE I OBRASCI TEORlJ'E ELASTICNOSTI, PLASTICNOSTI I PUZEN.TA
Ovde je
U = E +-- y -y 2---- +
l ( ) ( QEX ay Xl/ )
"' ..e 2
1
ay ax
+ - z
1
- z -- - -- ,
1 e ) (z az'" ay x ) .
2 az ox
U =-y +- y l -Y -- - 2 - +
l l ( ) (0y xy 0<:11 )
y 2 xy 2 ay OX
+ _!_(zl - z) (oyx" - oyu );
2 az OX
U
_ 1 + 1 e ) ( ay"'' ay v ) +
z - - Yz x - Y1 - Y -- - --
2 2 ay ax
y
+ __! (zl - z) (ay.,. - 2 OEz)
2 az OX
z
;...
l
d?
Sl. 12.6
Sl. 12.7
Obrasci (12. 15) nose naziv formclc.
njih se izrazi za V.,, V
11
, v. kao i W., , W
11
,
w. dobijaju iz navedenih izraza sa U"' , U
11
i u. cik-
premetanjem indeksa x, y, z . Krivolinijski
integrali u o b rascima ( 12. 15) mogu se na
ma kojem putu M
0
i M
1
.
U teorij i nas zanimaj u samo
relativna pomeranja tela u njihovim uzajamnim
relacijama, a ne i .kretanje tela kao celine. Stoga su
za M
0
u
0
= v
0
= w
0
= O, a tako isto
i = = = O. obrasci nam omo-
da pomeranja tela, kada su
nam poznate komponente tenzora deformacija za to
telo kao funkcije respektivnih koordinata. Na taj na-
8e, naprimer, moe reiti zadatak o pomeranju
na gornjoj povrini poluprostora, kao i neki
drugi zadaci.
!l
l
l;
z
-- Xo ___ .JI
Sl. 12. 8
12.1.4. teorije elas-
i
t eorije koje pove-
zuju komponente tenzora napona sa komponentama
tenzora deformacija za posmatrano t{ lo u prostornom
(pri normalnoj temperaturi) date su u prvcj
svesci ovog (3.31 i 3.32.)
Ovde nas pak zanima kada postoj i neravno-
merno polje visokih temperatura, kada je veza
napona i defom1acija opisana na
Ex= -
1
- [crx - fl ( T) (<>
11
+ cr,)] + a. ( T ) ( T- To);
E ( T)
- 't'xy .
Yxu- G(T) ,
ili kada se naponi izraavaju putem deformacija:
<rx = 2G( T) Ex + Ecp -
[
3fL ( T)
l - 2fL ( T)
- __!__+ fJ. (T) a. ( T) ( T - T
0
) ];
l - 2fL (T)
teorije koje se od-
nose na anizotropno telo, imaju onaj oblik, koji je
dat u 3.3.2. U ravnom za ortotropno telo u
oznakama imaju oblik
dat u 3.3.4.
U da postoji neravnomerno polje visokih
temperatura, za anizotropno telo se
uoptavaju, pa se i kod njih, kao i u izotrop-
nog tela, dodaju temperaturni sabirci. A poto kod
anizotropnog tela i koeficijenti linearnog irenja zbog
12.1. OSNOVNE . JEDNA CINE TEORIJE ELASTICNOSTT 239
promene temperature, kao i sve druge
karakteristike, zavise od pravca, mora se uzeti
u obzir i tenzor koeficijenata linearnog irenja usled
temperaturne promene (Xtk ( T ).
12.1.5. teorije
kroz napone
U teoriji se u osnovi radi o dve
vrste zadataka. U prvoj vrsti zadataka se polazi od
zadatih spoljnih sila, koje deluju na povrini posma-
tranog tela, a zahteva se da se naponi i pome-
ranja u bilo kojoj tog tela. Pogdekad se u zada-
cima te vrste zadaje jo i zapreminska sila (napr.
sopstvena teina tela). U zadacima te vrste, za odre-
15 nepoznatih funkcija, i to:
- est komponenata tenzora napona cr"' , cr
11
, cr.,
- est komponenata tenzora deformacija ey,
l l l
<:z,2Yzx>2 Yuzo2YT?J;
- i tri komponente vektora pomeranja, u, v i w
stoj i nam na raspolaganj u 15
- 3 ravnotee (12.2)
- 6 koje povezuju tenzore deforma-
cija sa tenzorima pomeranja (12.12) i
- 6 Hukovog zakona (v. 3.3.6).
Te moraju biti reene tako, da na
povrini tela budu zadovoljeni uslovi (12.3).
Kada se pak radi o reavanju zadataka teorije
nosti kroz napone, tada se moraju koristiti
ravnotee (12.2) objedinjenih deformacija (12. 1.2), iz-
raene kroz napone uz Hukovog zak;ona (12.1.4.)
Te objedinjenih deformacija, izraene pu-
tem napona, nose naziv i
one glase:
()2cr oX
( l + !J.) v
2
crx + -- = - 2 ( l + [J. - -
ox
2
ox
_!J. Cl + !J.)(ax + aY + az);
l - [J. ox ay az
o
2
cr aY
(l + !J.) v
2
cry +-= -2 (l + [J.) --
ay
2
ay
_ !J.(l +!J.) (ax + aY + az);
l -[J. ox ay az
o2cr . aZ
(l + [J. v
2
cr. +- = - 2 ( l + [J.,--
()z2 az
_ !J.(l + !J.) (ox+ + aY + az);
l -[J. ox ay az
()2cr
( l + [J.) \i'
2
't'x y + --=
ox ay
= _Cl + !J.) (ax + !J. Y);
ay ax
(12.16)
l
()2cr
(l + [J.) \7
2
't'
11
z + --=
ay az
= -(1 + [1.) - +- ;
aY aZ)
az ay
= - (l + [J.) - + - '
(
az ax)
ox az
()2 ()2 ()2
V'2 = - - + - + - ,
ox
2
oy
2
oz
2
(1216)
Tako se dobija sistem od devet (12.2
plus 12.16) za est nepoznatih funkcija cr"', cr
11
, cr.,
't'.,., 't'z
11
, 't'.,
11
, to da imamo sistem.
taj sistem ipak nije i on omo-
jedinstveno reenje kada su zadate spoljne
sile na povrini tela.
12.1.6. teorije
i kroz po-
meranja (Lameove
U zadacima druge vrste, k;oji se reavaju u teoriji
zadaju se pomeranja na povrini tela, a
trai se da se odrede naponi i pomeranja u ma kojoj
tog tela.
U takvim zadacima se za osnovne nepoznate
uzimaju tri komponente vektora pomeranja u, v, w
Da bi se dolo do triju iz kojih se
u, v i w, najpodesnije je u Huk;ove
(vidi 12.1.4) uvesti obrasce, koji povezuju kompo-
nente tenzora deformacija sa komponentama vektora
pomeranja (12.12), a potom dobijene izraze za na-
pone uvesti u ravnotee (12.2). Na taj
se dobijaju tri za tri komponente
vektora pomeranja - Lameove [16] :
a e
(A + G) - + Gv
2
u + X =
OX
= 2G(l + !J.)
l - 2[1. ox
a e
(A + G) - + Gv
2
v + Y =
ay
= 2G (l + !J.)_. T) ;
1 - 2!J. ay
a e
(A + G) - + Gv
2
w + Z =
az
2G ( l + !J.).
l - 2{.L az
(12.17)
240
12. JEDNACI NE I OBRASCI TEOR!JF. EI. ASTI CNOS TT, PT"ASTICNOSTI I PUZENJA
E 'l
Gore je e = Zx + "- y + Zz. A = --- ---
(1 + [J.) (1 - 2[1.)
E
drugi pak Lameov koeficijent G = ----
2 ( l + [J.)
= const se podudara sa modul om smicanja ([J. = const,
Poasonov koeficijent).
Pri tome treba takvo reenje tih
koje zadovoljava uslove, t.j. moraju se iz-
tri takve funkcije koordinata
u = u (x, y, z), v = v (x, y, z), w = w (x, y, z),
koje zadovoljavaju Lameove (12.17), a koje
bi istovremeno na povrini tela imale zadate vred-
nosti vektora pomeranja.
reenje u
koji se javljaju u prak;si nije izvesno
pa su stoga priblini metodi reavanja tih zadataka
utoliko
12.1. 7. Potencijalna energija defor-
macije
Potencijalna energija deformacije se moe izra-
komponenti tenzora napona, ili pak
preko komponenti t enzora deformacija:
W = J [I
2
1
E [cr; -1- crv + - 2'1 (crxcru -1- cr
11
cr. +
-j- cr,crx) -j- 2 ( l -j- [J.) (

-j- -j- dxdydz;
e 12. 1s)
W = J JI G + -!- + f.l 02 -j-
v l - 2[1.
1
e 2 2 2 )J
-1- 2 YxY -1- Yxz -1- Y
11
z dxdydz .
( 12. 19)
Integrali (12.18) i (12.19) se odnose na celokup-
nu zapreminu tela; ako je po sredi naponskog
stanja u ravni, onda pri crz = 't"zx = 1",
11
= O izraz
(12.18) dobija oblik:
-1- 2 ( l -1- [J.)

dxdy ; (12.20)
dok izraz (12.19) pri deformacijama, koje se vre u
ravni ima oblik:
W = I I G + -1- [.L EJ 2 +
s l - 2f.L
(12.21)
12.1.8. Opta teorije
nosti
Lagranov priacip virtuelnih pomeranja se for-
mulie na rad svih spoljnih i unutar-
njih sila na svakom virtuelnom (t.j. u
skladu sa geometrijskim vezama) pomeranju, u sva-
kom sistemu koji se nalazi u ravnotenom stanju,
mora biti jednak nuli:
I I I (X?iu -1- Y?iv -1- Zow) dxdydz +
V
-1- I I (X.ou + Y,,ov + z.ow) dS - aw = o.
s
Lagranova varijaciona predstavlja po
sebi koja nam kae da je prva varijacija
celokupne potencijalne energij e sistema jednaka nuli.
Kada sastavimo drugu varijaciju celokupne potenci-
jalne energije sistema, moe sc dokazati (lO]
da ta energija ima svoju minimalnu vrednost. To je
sutina principa minimuma celokupne potencijalne
energije deformacija koji glasi: da u stanju stabilne
ravnotee celokupna energija deformacij e mora biti
u svom minimumu.
Iz te varij acione se mogu dobiti dife-
rencijalne ravnotee u naponima i
uslovi (lO]. Na toj se zasnivaju mno-
gi varijacioni metodi priblinog reavanja zadataka iz
oblasti teorije sa kojima se u
svakodnevnoj praksi. I Ricov metod, kao i metod
Bubnova-Galjorkina (v. 12.3) zasnivaju se na toj

KastilJanov princip pretpostavlja du postoji takva
promena u naponskom stanju tela, pri kojoj se zado-
voljava diferencijalna ravnotee kao i sta-
uslovi. t .j. polazno naponsko stanje
tela, a varijacije tog stanja su Pri tome
Kastiljanova varijaciona glasi [lO]:
o3
1
= o,
gde je
31 = w - I Icux. + v Y. + wZ.) dS,
s
t o da svih napon-
skih stanja u stvarnosti postoji samo ono stanje,
pri kome 3
1
ima stacionarnu vrednost.
Kada sastavimo drugu varijaciju ?i
2
W, vide-
da celokupna energija deformacije u tom slu-
dobija svoju minimalnu vrednost.
Iz Kastiljanove varijacione se moe
dobiti neprekidnosti deformacija. Ona se
koristi kada se radi na priblinom reavanju mnogih
konkretnih zadataka teorije iz oblasti na-
pona.
12.2. RAVNI ZADATAK IZ TEORIJE ELASTICNOSTI 241
12.2 RAVNI ZADATAK IZ TEORIJE
12.2.1. Naponsko stanje u ravni
kada se tanka ravna plo-
nalazi pod uticajem sila koje deluju po njenom
obodu, a paralelno sa njenom ravni, pri je to
ravnomerno raspodeljeno po debljini plo-
(sl. 12.9).
y
y
z
Sl. 12.9
Uzmimo sada da je zapreminska sila Z jednaka
nuli, a da su spoljne sile X i Y funkcije, zavisne samo
od x i y. Povrine z = ..!!.... nisu
2
spoljnim silama, pa su tako komponente napona cr.,
"zz' "
11
u ovom jednake nuli. Ako je
jo i tanka, onda se bez ozbiljnije greke moe uzeti
da su te komponente jednake nuli po debljini
a da ostale tri komponente, cr.,, cr
11
, T.,
11
prak-
ostaju konstantne po debljini U takvom
postoji ravno naponsko stanje, pri kome je
cr, = T.., = "v = O, a cr.,, cr
11
, i ""'v jesu funkcije samo
od x i y.
Srednji naponi cr.,, cr
11
i T.,
11
koji deluju po debljini
povezani su sa stvarnim naponima cr.,, cr
11
i
'T xy odnosima:
h
l 2 -
cr., =- J cr.,dz;
h "
- 2
12.2.2. Ravna deformacija
Neka se jedan cilindar nalazi pod dei-
stvom ravnomerno raspo-
deljenog du njegove ose (sl. 12.10), i neka je kom-
i i i i

i" i l
!
..
Sl. 12.10
ponenta prostorne sile Z jednaka nuli, dok su spoljne
sile X i Y funkcije samo od x i y.
U ovom deformacija znatnog dela tela,
na izvesnoj udaljenosti od ne zavisi od koordi-
nate z, a pomeranja u i v su funkcije samo od x i y.
Ako cilindra ne mogu da se pomeraju u pravcu
ose z, onda su pomeranja w =O. Na osnovu simet-
rije proizlazi da je i u srednjem preseku w = O.
Moe se - priblino - uzeti i da je u ma kom po-
preseku tela w = O. Tada komponente
tenzora deformacija e:.,, e:
11
i y .,
11
biti funkcije x i y,
a komponente e:., y ., i Yzv biti jednake nuli. Kom-
ponente tenzora napona cr.,, cry, cr. i " "'Y biti funkcije
samo od xi y, a komponente -r
71
i -..., u svim
kama biti jednake nuli. Takvo naponsko stanje na-
zivamo stanfem ravne deformaczj"e.
A sada uzmimo da se cilindra mogu slobodno
pomerati. U tom se moe pretpostaviti da
poduna deformacija e:. predstavlja po sebi konstantnu
Takvo naponsko stanje nazivamo uoptenom
ravnom deformacifom.
12.2.3. Erijeva naponska funkcija
Ako su zapreminske sile konstantne (u zapre-
minske sile spada, naprimer, sopstvena teina ele-
menta), onda se i za ravno naponsko stanje, kao i
za ravnu deformaciju osnovne teorije ela-
(12.2) i (12.6) svode na oblik:
(12.22)
gde je q - zapreminska teina.
Na konturi tela, u skladu sa (12.3) tada imamo:
Pxv = cr., cos (v, x) + 'Tzv COS (v,y);} (
12
_
23
)
Pyv = T.,
11
cos (v, x) + cr
11
cos (v,y).
da je
o2cp
cr = -
"' oy2'
o2cp
(J = --
v ox2'
o2cp
T.,y = - --+ qx,
oxoy
(12.24)
lako dolazimo do da se prve dve
sistema (12.22) ispunjavaju a da nas
dovodi do
o4cp + z o4cp o4cp
--'--+- =o,
Ox
4
ox
2
oy
2
Oy
4
(12.25)
Funkcija cp (x,y), koja se u gornjim
javlja nosi naziv funkcije napona ili Erijeva funkcija.
242
12. JEDNACINE I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI, PLASTICNOSTI I PU2ENJA
Konturni uslovi (12.23) izraeni putem Erijeve
funkcije glase
Pxv =____!._cos (x, v) - - - - qx cos (y, v);
o2 ( o2tp )
oy2 oxoy
PYv = - (
02
tp - qx) v) +
oxoy \
+
02
tp cos (y, v).
ox
2
(12.26)
Kao to se vidi, kada su naponi na konturi za-
dati, teorija u ravni se svodi na integri-
sanje (12.25) pod uslovima (12.26).
12.2.4. Erijeva funkcija za ravni za-
datak anizotropnog ( ortotrop-
nog) tela
Za dati uvodimo funkciju napona tp sle-
odnosom:
o2w
au, = - L "><irr.XfJk - - - (i, k = l , 2). (12.27)
OXry.OXp
Gore su Xpq komponente tenzora
druge valentnosti

to jest
x
11
= O; x
12
= l; x
21
= - l; x
22
= O.
(12.28)
Vrlo je lako ustanoviti da se pri izraza
(12.27) u (12.2), kada nema masovnih sila,
ravnotee zadovoljavaju
Iz Hukovog zakona (vidi 3.3.4) proizlazi
(J"' fLyx l o2tp fLyx o2tp .
e:
X E., By y Ex oy
2
By ox
2
e: = - fLxy (J + = - fLxy . o
2
tp + ...!._ . o
2
tp ;
y E., X By Ex oy
2
By ox
2
1 1 a2tp
Yxy=-'rxy= - - --.
G.,u G xv ox oy
(12.29)
Ako uvedemo obrasce (12.29) u biharmonijsku
(12.25), onda dobijamo
...!:_ o4tp + 2 (-1- - fLyx) o4tp +
E., oy
4
G., y Ev ox
2
oy
2
+ __!_ . o4tp = o.
By ox
4
(12.30)
Prema tome, funkcija napona u ravnom zadatku
teorije anizotropnog tela mora zadovo-
ljiti (12.30).
(12.25) i (12.30) moemo
do uslova ekvivalentnosti naponskih stanja izotropne i
anizotropne
(12.31)
2
(-1 _ fLyx) = l
G.,y By .
(12.32)
karakteristike mnogih anizotropnih ma-
terijala ne podleu uslovima (12.31) i (12.32), pa je
stoga reavanje ravnih zadataka za t akve mateijale
znatno komplikovanije. U posebnom izo-
tropnog tela uslov (12.31) se ispunjava automatski,
a uslov (12.32) se svodi na poznati odnos
konstanti
G = E
2 (1 + fL)
Kao izuzetci, javljaju se neka najprostija naponska
stanja, koja karakterie Erijeva funkcija, kao naprimer
u sled obliku:
tp= Cx3 + Dy3 + Ex2y + Fxy2 + Gx2 + Hy2 +
+Kxy.
Ta naponska stanja biti podjednaka i u izo-
tropnim kao i u anizotropnim (ajbnama),
poto su svi izvodi reda od tp jednaki nuli,
pa se tako (12.25) i (12.30) pretvaraju u

12.2.5. Ravni zadatak u polarnim
koordinatama
ravnotee glase (sl. 12.11):
ocr, + ...!:_ cr, - cro l
+ R =O,
or r o6 r
f
(12.33)
Ako uvedemo funkciju napona tp (r, 6) i uzeti
da je (kada nema zapreminske sile) R = Q = O, onda
imamo
cr, = ...!:_ atp + __!_ . o2tp ; cro = a2tp ;
r or r
2
o62 or2 }
(12.34)
't"ro = - (__!_ Otp ) ,
or r o62
pa se tako ravnotee (12.33) zadovoljavaju
.
Funkcija napona tp mora zadovoljavati diferen-
cijalnu
12.2. RAVNI ZADATAK IZ TEORIJE ELASTICNOSTI 243
U posebnom kada je naponsko stanje
u odnosu na osu, koja prolazi kroz ko-
ordinatni upravno na ravan crtea (ravan
deformacije), imamo da je
'rrO =O;
A
cr, = - + B ( l + 2 ln r) + 2C;
r2
A
cro = - - +B (3 + 2ln r) + 2C.
r2
Konstante A, B, C se dobijaju iz uslova na
konturi.
SI. 12.11
12.2.6. ravnog zadatka na
zadatak o savijanju
Pri reavanju ravnog zadatka moe se prime-
niti i postupak [5]. Istrauje se funkcija
(x, y ), i to tako, da se na konturi ostvare uslovi

Pxv = - cos(x, v)- --cos (y, v); 1
oy2 ox oy
J
Pyv =---cos (x, v) + - cos(y,v).
ox oy ox2
(12.36)
(x,y) pritom uopte ne mora zado-
voljavati i moe biti zadata bez
ikakvih naprimer u obliku polinoma sa do-
voljnim brojem koeficijenata. Te koe-
ficijente treba izabrati na taj da oni bar pri-
blino zadovolje uslove (12.36). A su i drugi
neld oblici zadavanja funkcije (x, y).
E rij eva funkcija se u ovom pie ovako:
<p= <p (x,y) = (x,y) + w (x,y). (12.37)
Poto je na konturi, u skladu sa (12.26)
ozcp o2cp
Pxv = -COS (x, v) - --COS (y, v);
oy2 oxoy
o2cp o2cp
Pyv = - --cos (x, v) + - cos (y, v),
oxoy ox2
to funkcija w mora da zadovolji uslove:
o
2
w o
2
w 1
- cos (x, v) - --cos (y, v) = O;
oy2 . oxoy
o2w o
2
w j
- --cos (x, v) + -cos (y, v) = O.
oxoy ox2
(12.38)
(12.37) u (12.25) dobijamo
Pa je prema tome i
o
4
w o
4
w o
4
w
- + 2 + - = P (x,y), (12.39)
ox
4
ox
2
oy
2
oy
4
gde je
(

P(x,y) =- - + 2
ox
4
dakle poznata nam funkcija.
y
SI. 12.12
I tako se ravni zadatak svodi na savijanje
pri konturnim uslovima (12.38).
Poto je reenje ovog poslednjeg zadatka u mno-
gim poznato, navedeni postupak nam
moe u mnogim biti od velike koristi
pri reavanju zadataka ove vrste.
Napominjemo da je potrebno, - radi postizanja
potpune analogije sa zadatkom o savijanju sta-
viti da je
P( )
_p (x,y)
X' y - '--'----'-'-
D
gde je p (x,y) koje deluje na a
D je krutost.
Kada se radi o pravougaonom disku, tada kon-
turni uslovi (12.38) izgledaju ovako:
o2w o . . l
- - = pn X = 0 l X = ;
oy2
o2w o . o . l
- = pn y = 1 y = 1;
ox
2
(12.41)
o
2
w
--= O po celom obimu.
oxoy
244 12. JEDNACINE I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI, PLASTICNOSTI I PUZENJA
Za pravougaoni disk, prema sl. 12.12
uzima se funkcija u obliku:
= - - - x3 - 1,5x2 p.
(
x4 2 )
h
2
h
( 12.42)
Poto izdiferenciramo (12. 42) dvaput po x, do-
bijamo
cr = (12x2 _ 12x _
3
) p.
y h2 h
u (12.25) izraz cp = + w
dobijamo
o
4
w + 2 0
4
w + o
4
w = - 24p .
ox
4
ox
2
oy
2
oy
4
h
2
Na taj se zadatak svodi na zadatak savi-
janja potpuno uklj etene U samoj stvari, ako
su na konturi zadovoljeni uslovi
W = 0 pri X = 0, X = /; y = 0 i y = h;
ow o . o l . ow o . o h
- = pn x = , x = 1 - = pny = , y = ,
ox oy
onda biti zadovoljeni i uslovi, koji iz
( 12.25), pa se u krajnjem rezultatu dobijaju obrasci
o
2
w
(j ---
"'- oy2 ,
(j = ( 12x
2
- 12x - 3) + o
2
w ;
11 h2 h p ox2
ox oy
gde je w funkcija ugiba pot puno ukletene
koja se nalazi pod 24pfh2.
r p

Sl. 12. 13
Za gredu, prema shemi, prikazanoj
na sl. 12.13 uzimamo da je
w = 6p (y3 - y2 h) x2 .
' h33 2 2
( 12.43)
A odatle dobijamo
(j = 6p (2y- h) x2 + o2w;
"' ha 2 oyz
cry = 6p (y3 - y2 h) + o2w;
h3 3 2 ox
2
6p o
2
w
Tzy = --,:;:; (y2 - yh) - OX Oy.
Svi uslovi na kont uri biti zadovoljeni ako se
za w uzme da je funkcija ugiba pravougaone, potpuno
kl
. v l v d ' . 6p 12p
u Jestene p oce po opterecen)em- - --y .
h2 h3
da je w = w
1
+ w
2
, gde je w
2
ugib
l
v d ' . 12p ' b d
te p oce o opterecenJa --y , a w
1
ug1 o optere-
ha

6
P- tada se moemo koristit i gotovim re-
h2 '
enjima.
Prikazani postupak nam da uz odgo-
podesan izbor funkcije koristimo reenja
zadataka o ukletenoj za zadatke iz teorije ela-
u oblasti zadataka u ravni.
12.3. VARIJACIONI METODI REAVANJA IZ TEORIJE
Varijacioni metodi reavanja zadataka teorije ela-
imaju vrlo veliki jer nam
oni u da dobijemo rela-
tivno prosto priblino reenje onih zadataka iz teorije
kod koj ih je reenje neizvesno ili
pak zahteva vrlo naporan i obiman rad.
U daljem tekst u se p rikazuju osnovni varijacioni
metodi.
12.3.1. Ricov metod
Ricov metod se zasniva na Kastiljanovoj tea-
remi. Pri reavanju zadataka po tom metodu, za
dati konkretni zadatak usvaja se sistem funkcija :
o ( l ) (2)
a x, CJx ' ax '
o ( l ) (2)
cry, cry , cry ,
... '
... ,
o ( l) (2)
az, az ' cr:; ' ... '
o ( l) (2) . o ( l) (2)
"rxy> "t'xy> "t'xy > > "t'xz> 't"xz > "t'xz>
... ,
o ( l ) (2)
'<yz> Tyz > Tyz> ,
s time, da izrazi
m m
cr., = + L cry = + L
k = l
m m
cr. = + L -r.,
11
=

+L
k = l k = l
( 12.44)
l
l
l
l
l
J
( 12.45)
12.3. VARIJACIONI METODI RESAVANJA IZ TEORIJE ELASTICNOSTI
245
zadovoljavaju ne samo ravnotee
ocr" + OTxy o-r". - o
'
ox ay az
OTyx + ocry + = o;
OX ay az
OTzx_ + OTz y + . acr. = O,
ox ay az
i uslove na povrini tela
o o o (k) (k) (k) .
crxl + Tx
11
m + Txzn =p".; crx l + Txym + Txzn = O,
o o o (k) (k) (k)
Ty,) + crym + Tyzn = p
11
., Tyxl + cry m + Tyz n = O;
o o o <k)z <k) + <k)
0 Tz"l + Tzym + crzn = Pzv i 't"zx + Tzym (Jz n =
to se pak drugih teorije
nosti, njih, uopte uzev, izabrani sistem funkcija
(12.44) zadovoljiti. U stvari, izraze
(12.44) u Bukovog zakona (vidi 3.3.1)
komponente tenzora deformacija e: ", e:
11
, e:., y xy>
... , a zatim tih komponenti ten-
zora deformacija u 3.23 (vidi 3.2.1) dobiti
est za komponente vektora pomeranja (u,
v i w):
ou
--e:.
ox- "''
aw
- = zz;
az
ou ov ov aw aw ou
ay+ ox = y.,
11
; az + ay =yy.; ox + az = Yu
No, ako izrazi (12.44) ne predstavljaju re-
enja teorije onda dobijeni sistem
biti nereiv, jer komponente tenzora defor-
macija, dobijene na ovaj zadovoljavati
Sen Venanove istovrexnenosti deformacija
(12. 7).
ipak se Ricovim metodom moe,
poavi od (12.44) dobiti priblino reenje
teorije nepoznate koe-
ficijente a" iz
aW = O pri k= l , 2, 3, . .. ,
oak
(12.46)
gde je W izraz za potencijalnu energiju deformacije
(12.18) ili (12.19).
U ravnog naponskog stanja, izraz za po-
tencijalnu energiju dobija oblik (12.20).
se Erijevom funkcijom (12.24) i uzevi
da je q = O, (12.20) transformiemo u oblik
l {((J2cp )2 ((J2cp ) 2 ( (J2cp ) 2
W=--ff - + - + 2 - +
2 E ox
2
oy
2
ox ay
+ 2tL - - - - dxdy. (12.47)
[ (
(J2cp )2 (J2cp ()2cp ]}
oxoy ox
2
oy
2
Sada biramo sistem funkcija
cpo(x,y), cp
1
(x,y), cp2(x,y),
i to tako, da bi se udovol jilo konturnim
uslovima:
(J2cpo (J2cpo
--COS (x, v)--- COS (y, v) = Pxv;
oy
2
oxoy
(J2cpo ()2cpo
- --cos (x, v) + --cos (y, v) = Pyvi
oxoy ax2
(J2cp" (J2cp"
--cos (x, v)- --cos (y, v) = O;
oy
2
oxoy
-
02
cp" cos (x, v) +
02
cp" cos (y, v) =
oxoy ox2
= o (k = l , 2, 3, ... ).
dalje da je
cp = cp 0 + L a"cp" (x, y),
k = l
mi moemo koeficijenata a" iz sistema
(12.46), izraz za W (12.47).
Primer 12.1. Treba odredit i raspodelu napona
u pravougaonom disku pravim linijama
x = a i y = b, a na ivicama x =
= a naponima cr" = p (l .-
uslovi su
pri x = a: cr" = p (l - 1""
11
= O;
pri y = b: cry = o, 1"xy = o.
To nam pak daje za Erijevu funkciju
prix = a:
(J2cp - ( y2) .
l- - ,
(J2cp - .
---0,
ayz b2
ox ay
(J2cp (J2cp
- = =0.
ax2 oxoy
pri y = b:
Sada uzimamo da je
. p (
cp= cp o (x,y) + L a"cp" (x, y) = - y
2
l - - +
k 2 6b
2
(12.48)
Svi gramcm uslovi biti zadovoljeni ako u
svojstvu funkcije cp" (x,y) uzmexno izraze:
cp
1
(x,y) = (x2 _ a2)(y2 _ b2);
cp
2
(x, y) = (x2 - a2) (y2 _ b2) x2;
cp
3
(x, y) = (x2 _ a2) (y2 _ b2) y2;
cp
4
(x,y) = (x2 _ a2)(y2 _ b2) x4;
Sada (12.48) u integral (12.47)
i obavivi integrisanje, a uz zahtev da odnos (12.46)
bude izvren, - dobiti sistem iz kojih
246
12. J'EDNACINE I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI, PLASTICNOSTI I PUZENJ'A
odrediti koeficijente. U prvoj aprok,simaciji se moe
uzeti da su svi koeficijenti a", - izuzev koeficijenta
a
1
- jednaki nuli, pa se tako zadatak svesti na
e
. . d o w o k . l d'
r avanJe Je na me - = , tz OJe s e 1 da je
o al
p l
a1 = -- .

a4b2 -+- - - +- -
7 49 a
2
7 a
4
U posebnom kvadratne nalazimo
da je
p
a
1
= - 0,04253,
a4
tako da komponente tenzora napona biti :
(
y2 ) ( 3y2) ( x2 )2
cr., = p l - /j - 0, 1702p l - l - a Z ;
(
3x2) ( y2 )2
cr11 = - 0, 1702p l - l --;;;: ;.
xy ( x2) ( y2
-r.,y = - 0,6805p - l --. l - - ).
a2 a2 a2
Ako se eli pribliavanje onda se
moe uzeti da je k = 3, to nam dati tri
sa tri nepoznate.
U posebnom kvadratne se dobija:
a
1
= 0,040401:.; a
2
= a
3
= 0,01174 .1.,
as as
a za pravougaonu sa odnosom strana a/b = 2
biti
a
1
= 0,07983 _g__; a
2
= 0, 1250 _L;
a4b2 a6b2
p
a
3
= 0,1826 --.
asbz
Kada budemo imali al> a
2
i a
3
, onda
obrasca (12.48) do pribline
Erijeve funkcije, a to nam da
namo i napona u disku, obrazaca
(12.24).
12.3.2. Metod Bubnova-Galjorkina
Po ovom metodu se usvaja sistem funkcija:
u
0
(x,y, z) ; j" (x,y, z);
v
0
(x, y , z); <p k (x, y, z) ;
w
0
(x, y, z); (x, y, z) (k = 1, 2, 3, ... ),
(12.49)
da bi njega izraene komponente vektora
pomeranja
u = u0 + L ad" ; v = v0 +L bk<pk;
k k
(12.50)
gde su ak, b", ck za sada proizvoljne konstante,
zadovoljile izvesne dole navedene uslove.
komponenti vektora pomeranja mogu se
i komponente tenzora deformacija:
o + (l) . - o + ( l ) . - o + ( l ) .
Ex = Ex Ex , E_, - Ey Ey , Ez - Ez Ez ,
- ' - o + ( l). - o + ( l).
Y xy - (11% - "(xy Yxy > Yxz - Yxz Yxz >
o + ( l )
Yvz = Y.vz Y.vz >
gde su
o _ ou
0

Ex -->
ox
o ov
0
Ey = --;
oy
= OWo; = L ak ofk;
oz k ox
Cl ) _ "' b
Ey - L_. k >
k oy
Y
o _ ou0 + ov0
xy - oy ox '
= L ck oh ;
k oz
/ _ ou0 + Ow0
xz - iJz Ox '
o OVo + OWo . (l) - "' ( ofk +b O<p k).
Y.vz = -- - - , Y x.v - L. ak :. k :. '
oz oy k uy ux
( l ) _ ""' ( of,.,_ + oh ) .
Y xz - L. a" e" ,
k oz ox
= L ( b" O<p" + ck o h) .
k oz oy
Kada budemo imali komponente t enzora defor-
macija, t ada moemo, prema obrascima Hukovog za-
kona (v. 3.3.1) i komponente tenzora
napona:
o ( l ) o ( 1) . (12.51)
cr., = + CJy = + )
cr. = CJz + CJz ; 'r x y = 'rxy + 'rxy'
o ( l ) o ( l )
-r.,. = 'rxz + 'rxz ; 'ryz = 'ry z + 'ry z >
gde je
CJx = 2G Ex + (Ex + Ey + Ez ,
o [ o fL o o o) ] .
l - 2f1.
Cl) G <l) .
'rxy = Yx.v >
(12 52)
Komponente tenzora napona (12.52) moraju udo-
volj iti na povrini tela uslovima:
o o o .
CJxl + 'rx
11
m + -rx.n = Pxv>

+ + = O;
+ + = P.vv ;
l + l) m + n = O;
+ + = Pzv ;
( l )z ( l ) + <l) - o
'rzx + 'rzym CJz n - .
(12.53)
12.3. VARIJACIONI METODI RESAVANJA JZ TEORIJE ELASTICNOSTT
247
Da bi se to postiglo, polazni sistem funkcija
(12.49) mora biti izabran tako, da na povrini tela
zadovoljava uslove
2 (l - fL). of/e l + of/e m = o;
1 - 2fL ox oy
2fL . ocp/c l + ocp/c m+ n = O;
l - 2fL ay ox az
2fL
1- 2fL oy oy
oj,, n = O;
OX
. n = O;
ay
oh l + ah m + 2 (l - fL) ot.jlk n = o;
ox oy l - 2fL az
of z + 2 fL . of" m = O,
ay 1 - 2fL ox
. oh m + ot.jl/c n = o;
az ay
(k = l , 2, 3, ... ).
(12.54)
Napominjemo da je te uslove na povrini tela
relativno lako zadovoljiti, - ukoliko sistem funkcija
(12.49) izaberemo u vidu polinoma dosta visokog
stepena sa koeficijentima, izabranim na
podesan
Da bi izrazi (12.51) zaista predstavljali priblino
reenje zadatka teorije I.
G. Bubnov je predloio da se koeficijenti i
(k = l, 2, 3, ... ) odreduju iz sistema algebarskih
do kojih se dolazi posle izraza
(12.51) u
J J J (aa., + o-r.,y +
0
""' ) dxdydz = O;
OX ay az
J J J ( O-ry., + OO' y + O'ryz) dxdydz = O;
ox oy iJz
J J J (o-rz., + o-..11 + ocr.) dxdydz = O
ox iJy az
(k = l, 2, 3 ... )
(12.55)
a potom gornjih integrala.
Efikasnost metoda Bubnova-Galjorkina zavisi od
toga, u kojoj meri je pogodno izabran polazni sistem
funkcija (12.49).
Iz iskustva se zna, da kada se izabel'e
sistem tih funkcija, onda se moe potrebna
reenja, s tim, da se u redovima (12.50)
na samo dva ili tri t.j. uzevi
il i
v = v
0
+ bcp
1
;
w = w
0
+ ch;
u = Uo + aJI + ad2; l
v = v
0
+ b
1
cp
1
+ b
2
cp
2
;
w = w
0
+ crt.Ji
1
+ c
2
t.jl
2

(12.56)
12.3.3. Trefcov metod (metod ubla-
avanja uslova)
Po ovom metodu se bira sistem funkcija
U (x, y, z), (x, y, z), (x, y, z)
(k= l, 2, 3, ... )
i to t ako, da bi redovi
u = L akuk (x,y, z);
k
v= L (x,y, z);
k
w =L (x,y, z)
k
zadovoljavali Lameove (12.17).
(12.57)
(12.58)
Funkcije (12.57) se posmatraju kao komponente
vektora pomeranja tela, a prema
obrascima iz t. 12.1 se komponente
tenzora deformacija e:.,, e:y, e:., '(xy> '( .,., '( Yl '
Potom se iz Hukovih obrazaca i
komponente tenzora napona, cr.,, cry, cr., -r.,
11
, -r.,., Tyz
Tako dobijene komponente tenzora napona
automatski zadovolj avati uslove ravnotee (12.2), po-
to funkcije (12.57) zadovoljavaju Lameove
ali, - uopte uzev - uslovi pritom
biti zadovoljeni.
kada se na izaberu
koeficijenti ak, i onda se moe
da uslovi budu priblino
sa dovoljnom Da bi se to postiglo, treba
uvesti izraze (12.58) u
J J (a.,!+ -r.,
11
m + -r.,,n- p.,.) u,.dF = O;
F
J J ( "vxl + cr
11
m + "v n - Pyv) v,.dF = O;
l'
J J ( -r."l + -r.
11
m + a.n - Pz.) = O
l'
(12.59)
pa reiti sistem linearnih algebarskih po
nepoznatim koeficijentima.
12.4. KRATAK PREGLED NEKIH REENJA TEORIJE
12.4.1. savijanje
k.oja ima presek. u obliku vrlo
uskog pravougaonika, je po svojim
normalnim naponima (sl. 12.14), koji se svode na
dva sprega sa momentima M.

!
Sl. 12.14
U ovom se reenje teorije
podudara sa elementarnim reenjem nauk.e o otpor-
nosti materijala :
M
(Jx = - y; Gy= 'rxy = O.
l
12.4.2. savijanje konzole
a) Konzola, je presek u obliku
uskog pravougaonika, na k.raju
silom (sl. 12.15).
Ako raspodela tengencijalnih napona u
preseku sledi zak;on
't' xy =
Q (h2- 4y2)
8 1
onda se reenje teorije podudara sa
reenjem prema otpornosti materijala:
M Pxy. O
(J x = JY = J' Gy = ;
_ QS _ Q (h
2
- 4y
2
)
T ----
xu l b 81
ako su tangencijalni naponi u
preseku raspodeljeni po bilo kom drugom zakonu,
onda se, prema Sen Venanovom principu, na udalje-
nosti od preseka koj a iznosi isto onoliko,
kolika je visina konzole, mogu koristiti isti obrasci
kao gore.
b) Konzolna greda i8tog (usk;og) pre-
seka (sl. 12.16) je trougaonim
njem. Naponi se prema obras-
cima:
cr = p x3y + _!!_(- 2xy3 +i_ c2xy) ;
X 4c3 4c3 5
X ( y3 3y)
cry = - p 2 + px 4c3 - 4c ;
3px
2
p
-r = __ (c2 _ y2) _ _ (c4 _ y4) +
xy 8c3 8c3
p 3
+ _ . _ c2 (c2 _ y2).
4c3 5
Ovo reenje je opravdano ak;o po pre-
sek;u deluju normalni i tangencijalni naponi, koji se
iz navedenih obrazaca dobijaju kada je x = l.
p
Sl. 12.15
px
Sl. 12. 16 Sl. 12.17
12.4.3. savijanje grede
a) Delovanje sopstvene reine (sl. 12.17).
Naponi su raspodeljeni na
crx = - -- (12- x2)y- Y -- - y;
3y ( 2 y2 )
5
Gy= _!__ y (1 _Y
2
) y;
2 c
2
T, = - - y l -- X.
3 ( y2)
x .t 2 c2
Gore je y zapreminska teina materijala. Reenje
je opravdano ako po povrinama deluju tan-
gen cij alni naponi kao i normalni naponi koji se sami
u sebi uravnoteuju, a dobijaju se iz gore navedenih
izraza (pri x = l).
b) Delovanje (sl. 12.18).
Naponi su raspodeljeni na
cr = L (12 _ x2) y + ..P.._ y3 - cly) ;
X 21 21 3 5
cr, = - ..P.._ (_!__ y3 - c2y +
y 2! 3 3
p
-r = - - (c
2
-y
2
)x.
xy 2!
U gornjim izrazima je
2
l = - c-1.
3
12.4. KRATAK PREGLED NEKIH RESENJA TEORIJE ELASTICNOSTI
249
Reenje je opravdano ako na grede deluju
tangencijalni i samo uravnoteeni normalni naponi,
dobijeni iz gore navedenih izraza pri x = l.
y
Sl. 12.18
o
o X
:

'
Sl. 12.19 Sl. 12.20
e) Pri promenljivom preseku (sl.
12.19).
Raspodela napona je
-q)x;
y
't"xy = - - -y.
tg2
U gornjim izrazima za napone je yx - horizon-
talni potisak vode na dubini x, a q je sopstvena teina
po zapreminskoj jedinici.
Reenj e je opravdano pod uslovom da u
preseku deluju normalni i tangencijalni naponi, do-
bijeni po navedenim obrascima pri x = h.
d) Savij anje grede, sinusoidalnim op-
(sl. 12.20):
crx = p [_!__ (b
1
ch ay- alY sh ay) + 2_ (b
2
sh ct.y -
dl d2
- a
2
y ch ay) J sin ax;
cry = - p [2_ (b
3
ch ay- a
1
y sh ay) - _..!.._ (b
4
sh ay -
dl d2
- a
2
y ch ay)] sin ax;
"xv = -P[_!_ (a
2
c sh ay- a
1
y ch ay) +
dl
+ __!:.._ (a
1
c ch cx.y - a
2
y sh cx.y) ] cos cx.x.
d z
U gornjim izrazima je:
ex. sh ac = a
1
; a ch ac = a
2
;
cx.c ch cx.c - sh cx.c = b
1
; ac sh cx.c - ch ac = b
2
;
cx.c ch cx.c + sh cx.c = b
3
; ac sh rxc + ch rxc = b
4
;
sh 2rxc + 2rxc = d
1
; sh ac - 2ac = d
2

Reenje je opravdano pod uslovom da na
grede deluju tangencijalni naponi, dobijeni prema na-
vedenom obrascu pri x = O i x = l.
12.4.4. Savijanje krivog tapa
(Zadatak H. S. Golovina)
tap ima krunu osnu liniju sa
r 1 presek u obliku uskog pravougaonika.
tap se savija u ravni svoje krivine pod delova-
njem spregova sila M, koji dduju na njego-
vim krajevima.
Raspodela napona, izraena u polarnim koordi-
natama, data je u donjim obrascima:
cr, = - -- ---ln - + b
2
ln - + a
2
ln - ;
4M ( a
2
b
2
b r a)
N r2 a b r
- - - - -ln- + b21n - +
4M ( a
2
b
2
b r
N r
2
a b
+ a
2
ln : + b
2
- a
2
) ;
-.,o = O, N= (b
2
- a
2
)
2
- 4a2b2 (tn ! )
2

Gore su a i b respektivno unutarnji i spoljni
posmatra,nog tapa.
Gornji izrazi predstavljaju reenje zadat ka,
ako na tapa raspodela napona sledi izraze
za cr
0

12.4.5. Klin, pritisnut koncentrisa-
nom silom
1
)
Radijalni napon, lZraen u polarnim koo,rdina-
tan1a [21] se po obrascu
P cos 8
cr, = - l .
r (rx + "2 sin 2rx)
Raspodela normalnih i tangencijalnih napona u
ortogonalnim koordinatama data je obrascima
"xy = J. cr, sin 28.
2
1
) Navedena reenja 12.4.1 do 12.4.5 su opravdana
kao to je gore napominjano, samo pri zako-
nima raspodele normalnih i tangencija1nih napona po
presecima greda. Pri drugim, ekvivalentnim raspode-
lama normalnih i tangencijalnih napona po presecima
greda, ta reenja su jo uvek dovoljno na udaljenosti od
za priblino istu du kolika je polovina visine preseka
grede.
250 12. JEDNACINE I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI, PLASTJCNOSTI I PUZENJA
Reenje biti ako se raspodela normalnih
i tangencijalnih napona vri po navedenim obrascima.
m
X
Sl. 12.21
12.4.6. Cilinder debelih zidova i sfe-
posuda
Pri deformacij i cilindra ili diska
debelih zidova (sl. 12.22) raspodela napona, data u
polarnim koordinatama sa polom u sreditu izraava
se donjim obrascima
(Pa - Pb) a
2
b
2

r2 (b2- a2) '
Paa
2
- .Pbb
2
. _ _(Pa ---'- pb) a
2
b
2
(J T = :_c:_ _ ___;:
b2 - a2
Sl. 12.22
Gore je cr, normalni napon na povrini koja
prolazi kroz osu cevi, a cr, je normalni napon na
povrini, upravnoj na r.
Pri deformaciji po-
sude (sl. 12.23) raspodela napona u sistemu
koordinata [21] izraena je obrascima:
a3 (2r3 + b3) b3 (2r3 + b3)
cr, =Pa 2r3 (b3 - a3) -Pb 2r3 (b3 - a3) ;
a3 (r3 - b3) b3 (a3 - r3)
cr, = Pa --'------ ----''-- + Pb
r3 (b3 _ a3) r3 (b3 - a3)
'
y
Sl. 14.23
U gornjim obrascima je Pa unutarnji, a pb spoljni
pritisak.
12.4.7. polu-ravan i elas-
polu-prostor [21]
Data je koncentrisana sila, koja, deluje na
pravolinijskog kraja polubeskrajne (sl. 12.24).
Raspodela napona u rav11i mn, na udaljenosti x od
pra,volinijskog kraja data je obrascima:
2P cos3 e 2P x3
CJx = - -- --= - - . -- - --
7t r 7t (x2 + y2)2
cr"= -
2
p sin
2
e cos
2
e;
1tX
" xy = -
2
p sin e cosa e =
1tX
Sl. 12.24
2P
7t
x2y .
------
(x2 + y2)2
( 12.60)
Gore je P koncentrisana sila, a e je ugao (v.
sl. 12.21).
Kada koncentrisana sila P deluje na ravan, koja
telo (sl. 12.25), tada se
raspored napona u koordinatnom sistemu
izraava obrascima
12.5. KONCENTRACIJA NAPONA
251
3P z3
cr. = - - - ;
21t 15
P [ l - 2!J. 3zr2J .
cr, = - 27t l (l + z) - ls ;
cro = .!._( l - 2!J.) [.!__ -
1
J;
21t 13 l (l + z)
3P z
2
r
-rr= - - -
21t 15
(12.61)
SI. 12.25
12.5. KONCENTRACIJA NAPONA
1
>
12.5.1. Koncentracija napona pri is-
tezanju
a) Kod rupa. Na sl. 12.26 dati su dijagrami ras-
podele napona u presecima zategnute tra-
ke, oslabljene rupama oblika.
!lllDWilllD!illilliiD
fJ p

p
=
p
]ze
Sl. 12.26 Sl. 12.27
to se vie pribliavamo l VlCl rupe, to naponi
bre rastu (efekat koncentracije napona). Izraz za
koeficijent koncentracije napona glasi
. N N
gde Je cr
0
=- = -- nominalni napon, sveden
F 2bo
na bruto povrinu preseka trake.
Za ovalne trake koeficijent koncentracije napona
se moe po obrascu
crmax J t
k =--= 1 + 2 -
cro p
(12.62)
5de je p dna rupe, a t je polovina njene
i irine.
1
) reenja se mogu dobiti na osnovi momentne
:eorije (v. 12.6.7).
Kada je r upa krunog otvora, onda je k = 3.
Sl. 12.28 Sl. 12.29
b) Na suenju ("vratu") tapa. Na sl. 12.27 i
12.28 prikazani su dijagrami raspodele napona po
presecima zategnutih tapova, oslabljenih
izradom "vratova", a na sl. 12.29 oslabljenih prelas-
kom sa ire trake na uu.
Maksimalni napon je
gde je
p p
cro =-=-- .
F 2ao
Tablica 12.1
presek tapa ili trake
Odnos afp
prema sl.
l
prema sl. 12.28
12.27
za a,
l
za a
2
o l l J
JO 4, 1 3,3 1,05
20 5,6
l
4,6 1,5
30 7 5,6 1,8
Koeficijent koncentracije napona k nalazi se iz
tablica 12.1 i 12.2, i to iz prve kod tapova, oslablje-
nih izradom "vrata", a iz druge tablice prema sl.
12.29.
252 12. J EDNACINE I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI, PLASTICNOSTI I PUZENJA
Tablica 12.2
t / p
\
af p
10
l
5
l
4
l
2
l 1,79 1,66 1,59 1,42
2 1,95 1,81 1,70 1,43
3 2,09 1,91 1,79 -
4
l
2,15 1,99 1,81 -
5 2,17 2,02 1,81 -
'
12.5. 2.Koncentracija napona pri sa-
vijanju [15]
Greda sa okruglom rupom (sl. 12.30).
a) savijanje (sl. 12.31a). Kod grede sa
krunom rupom, se centar nalazi bilo gde po
visini grede, napon je

a
cr
0
= - Mr (sin O - sin 3e) -
Ix
M
- - h (l - 2 cos ze).
I x
--d
Sl. 12.30
a) b)
,('i
:1
'"2
r
l
C)
. p
{11111 1 ril l llj/ lli ifll!ll jil
Sl. 12.31
(12.63)
lp
Gore je M momenat savijanja, Ix je momenat
inercije punog preseka greda u odnosu na neutralnu
osu, r je rupe, e je polarna koordinata
konture, a h je odstojanje centra rupe od neu-
tralne ose grede. To odstojanje (h) se smatra pozi-
tivnim kada se centar rupe nalazi u pritisnutoj zoni.
b) savijanje pod
koncentrisane sUe (sl. 12.3lb). Centar rupe je bilo
gde, mereno po visini grede. Naponi po konturi su:
cr
8
= - M [r (sin e - sin 3e) + h (l - 2 cos ze)] -
lx
- .!__ (,-@(sin 28 - sin 48) + rh (cos e - 3 cos 38)-
Ix
- 2 (c2 - h
2
) sin 28]. (12.64)
e) savijanje pod delovanjem rav-
nomerno raspodeljenog (SI. 12.31 e)
Centar rupe se nalazi na neutralnoj osi. Naponi po
konturi rupe su:
cr
0
= - - - + r sm v - , --sm v -
M ( Ix . a O
9
r . a
I x d
3
d
2
b
gde je
2fx COS 28
d3
6 . za 2r2 . z a
+ - sm v - - s1n v -
db d
. 3a 5,lr . 3a r3 . a
- r s1n v - - -sm v + - sm 3v +
d
2
b d
2
+ 2 - sin 48 - - sin 58),
r2 r3 )
d d2
(12.65)
3 --
b = J 23I2'
X
Sl. 12.32
Gore je M momenat savijanja u preseku gde se
nalazi centar rupe.
Pri konstruisanju dijagrama napona na konturi,
cro se nanose radijalna.
Dijagram, konstruisan prema obrascu (12.65)
prikazan je na sl. 12.30.
Greda sa rupom kvadratnog oblika (sl.
12.32).
Centar rupe je na neutralnoj osi grede.
Reenje se odnosi na kvadrat sa pravolinijskim
stranama i sa zaobljenim uglovima. Dve strane kvad-
rata su paralelne sa neutralnom osom grede.
a) savijanje (v. sl. 12.31a). Napon je
dat obrascem:
M [ .
cr. = - - . 3 1, 185 (sm e +
I x 2(0,9 -
2
cos48)
+ cos e) + (sin 36 - cos 38) +
+ f (sin 50 + cos 58)] .
( 12.66)
12.5. KONCENTRACIJA NAPONA 253
o_-, 15 l
l 940'_ 1
l u
,'}---
_
o
u _j_ 100 105 l
__ l - l 9940' l
,'}
u stepenima
Gore je r = 1/2 (a
0
+ b
0
) , gde je a
0
polovina
strane kvadrata, a b
0
je polovina dijagonale kvadrata.
e je polarni ugao u transformisanoj oblasti; e je
polarni ugao u ravni grede.
ugla e nalazimo cr&, - na-
pone na povrina, upravnim na konturu
rupe.
Pri konstruisanju dijagrama konturnih napona
treba u ravni grede nanositi uglove & koji odgovaraju
uglovima e. uglova se obavlja prema
tablici 12.3.
b) savijanje pod delovanjem kon-
centrisane sile (v. sl. 12.31b). Konturni naponi su
dati donjim_ izrazom:
cr& =_ l1,185 (sin e +
21:. ( 0,9 -3 cos 4e)
+ cos e) +(sin 3e - cos 3e) +_!_(cos se +
9
+ sin 50) J
____ P
2
{ r2 [ 0,834 cos ze +
/"' (o,9 -
3
cos4e)
+ sin 4e + cos 6e J - c2 cos ze}.
(12.67) J
Tablica 12.3
120
180
Dijagram napona cr& prikazan je na sl. 12.32.
Pri konstruisanju takvog dijagrama cr&
se nanose na normalu prema konturi. Odmeranje
uglova od linije = O, koja zaklapa sa
horizontalnom osom grede ugao od 45.
Obrasci iz t. 12.5.2 izvedeni su za
traku pravougaonog preseka, ali se oni mogu prime-
niti - sa koja je sasvim dovoljna za pro-
u praksi - i na grede dimenzija
i ma kakvog preseka. Treba imati u vidu
da zavisi i od otvora (rupe).
Obrazac za savijanje daje rezultate koji se
dobro poklapaju sa eksperimentalnim podacima,
ukoliko je otvora, najblia do kraja grede,
ipak od kraja udaljena bar za
rupe, a ako se radi o savijanju pod delovanjem kon-
centrisane sile, onda ta minimalna udaljenost mora
iznositi bar 3 do 4 rupe.
Ako na gredi ima vie rupa, onda se slika menja i
naponi u gredi se ali se za
u praksi i u tom mogu primeniti
isti ti obrasci, pod uslovom da su centri rupa raz-
maknuti najmanje na distancu od dva
rupe.
U pogledu deformacija u blizini ok-
rugle rupe treba konsultovati rad [19).
12.6. ELEMENTI TEORIJE KOJA VODI O MOMENTNIM NAPONIMA
12.6.1. Osnovne postakve momen-
tne teorije
Stvarna nekih materijala zavisi od
gradijenta deformacija ili napona. Osim toga, raspo-
dela napona pri naglim promenama gradijenta (napr.
pod uslovima koncentracije napona) u
jeva ne odgovara reenjima, koja se zasnivaju na
teoriji Stvar je u tome, to se
- jo od Koija pa naovamo, - smatra da se delo-
vanje jednog dela tela na drugi deo po nekom bilo
kakvom preseku moe svesti na raspodeljeno opte-
- normalno ili tangencijalno. Pri tome se
nekim momentom ne uzima u
obzir, a ne uzima se u obzir ni deformacija malih
ele;menata, prouzrokovana momentnim
njem.
Teorija koju je razradio Kosera [13],
(sl. 12.33) uzima u obzir te momentne napone.
!l
l o;,

'C"xg

SL 12.33
12.6.2. ravnotee i nesi-
tenzor napona u dvo-
dimenzionalnom
ravnotee, kojima se izraava
hica da su sume projekcija svili sila; to deluju na
jedan iZdvojeni elemenat na ose x i y jednake nuli,
imaju izgled (k;aaa nema zapreminsk;ih
sila ni momenata):
ocr" + OTxy = O;
ox oy
koja izraava da su sume
momenata svih sila, to deluju na izdvojeni elemenat,
nula, (sl. 12.34) glasi: '
om" + omy +. .. .
-.- -- Txy - Tyx =O.
ox oy
Sl. 12.34
Prema tome, tenzor napona (vidi .. 3: 1.5),
uopteno, nije t.j. T.,y i= Tyx
tenzor napona
se moe prik;azati i u obliku sume
tenzora:
Usvaja se obeleavanje:
12.6.3. Deformacije, prouzrokovane
delovanjem napona izazvanih
silama i momentima
Deformacije zx, <:y i y xY i kruti zaokret w, iznalaze
se prema poznatim obrascima:
ou ov
Ex= -; Ey =-;
ox oy
_ 1 (ov ou)
Wz - - - - - .
2 ox oy
!l
!l .,
'C"y.r tj-t;,
- ---
l

l
l t
-
.t;
-
.r
t'yx rs -z:.
!l
+
SL 12.35
Deformacije Ex, Ey i y xy i kruti zaokret (1)2 pro-
uzrokuju smicanje,. dok (TA) iza-
zivaju neuravnoteeno obrtanje (sl. 12.35).
Uporedo sa navedenim deformacijama postoje
jo i deformacije, prouzr.okovane ele-
menta
x" = ow, , x
11
= OWz (sl. 12.36).
ox ay
12.6. ELEMENTI TEORIJE ELASTICNOSTI, KOJA VODI RACUNA O MOMENTNIM NAPONIMA
255
Sl. 12.36
12.6.4. zakon
U teoriji koja uzima u .. obzir i
momentne. napone, Rukov zakon dobija novu formu-
taciju, pa (u dvodimenzionalnog izot ropnog
ela) glasi:
1 + ll-
e: ., = - - '-- [cr.,
E
1 + H-
Ey = --'----''-- [cr
11
- !J. (cr., + cr
11
)]-;
E
" l + !J. ( )
Y xv =- G = - - '<x y+ '<yx >
E . '
l l
x =-m x
11
= -- m
11

X 4B "" 4B .
Gore B konstanta materijala;
koja se naziva modulom krivine. Mnoitelj 1/4 )e
uveden zato, to je tako podesnije.
.. '
12.6.5. Uslovi simultanosti deforma-
cija
u dvodimenzionalnom uslovi simulti-'
nosti linijske i ugaone deformacije, kao to je
glasi:
()2e;x + ()2e;
11
_ ()2y xy
-- ------.
oy2 ox2 ox ay
No, osim toga, sada mora postojati i uslov simul-
tanosti krivina
OXx = OXy
ay ox
Uslovi istovremenosti (simultanosti) deformacija
i krivina glasi:
l oyX!/ Oe:x
Xx =---- - --,
2 ax ay
l_ DYxv
2 ay
12.6.6. Funkcije napona
Ako uvedemo dve funkcije napona 
ox
alJi

ay
Pri tome obe funkcije <p i l)! moraju zadovoljiti i
sistem
a a
-elJi -z2v2lJi) = _ 2 (l _ !J.) zz_ v z<p;
ax ay
- L2v2lJi) = 2 (l- fl) vz(p;
ay ox
a svak;a od njih ponaosob jo i
V4<p = O
V2lJi - l 2v4lJi = o Cv4 = v 2v 2).
U poslednjim obrascima je
gde je B modul krivine, a G modul smicanja.
Od l zavisi stepen uticaja momentnih
napona. Ako je odnos najmanje dimenzije tela u
odnosu na l veliki, onda je i efekat momentnih napona
veliki. No, svakako, pri postojanju gradijenta defor-
macija l\ kada se dimenzija tela blii
l, momentni :naponi mogu vrlo bitno uticati na krajnji
rezultat
12.6.7. Neki rezultati po
momentnoj teoriji
U 12.5.1. smo da je pri jedno-
osnom zatezanju sa okruglim otvorom polu-
e koeficijent koncentracije jednak k = 3.
256
12. JEDNACINE I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI, PLASTICNOSTI I PUZENJA
o 2
SI. 12.37
To je zaista tako, i to u kada je odnos
t /l > 10.
Medutim, sa smanjivanjem odnosa t /l smanjuje
se i koeficijent koncentracije. Zavisnost koeficijenta
koncent racije t/l od Poasonovog
koeficijenta fl. prikazana je na sl. 12.37.
Zavisnost koeficijenta koncentracije napona oko
krune rupe, od odnosa t /l u smicanja
prikazana je na sl. 12.38. (vidi i rad [19]).
12.7. OSNOVNE TEORIJE I
U ovom odeljk;u se koristiti oz-
nakama (osim ranije usvoj enih oznaka):
za intenzitet napona:
l
cr =- (cr"' + cry + cr.);
3
l
cr,= VZ X
X v(;;z -- cr
11
)2 + (cr:- a.i + (crv- cr.)2 +
- > --------
+ 6 (-r;y + +
i za intenzitet deformacija
-v2
<: =- X
' 3
-7 --- ---
3(2 + 2 2)
+ 2 Y xy Y yz + Y zz
ravnotee (12.2), geometrijske jed-
povezanosti medu vektorom pomeranja i
tenzorom deformacija (12.12) kao i neras-
kidivosti deformacija (12.7) u punoj meri ostaju u
vanosti pri reavanju zadataka iz oblasti
i
uslovi (12.3) u deformacionoj teoriji
takode ostaju u vanosti, ali se u teoriji
menjaju.
12.7.1. Opta svojstva de-
formacije
Nabrajamo svojstva materijala
koji
l. deformacija je nepovratnog karak-
tera. Ta nepovratnost se manifestuje pre svega u
t ra)ntm (zaostalim) deformacijama, ali i u toku pro-
mene temperature uzorka pri deformisanju.
2. U oblasti izmedu napona i defor-
macija ne postoji bilo kakva veza. Plas-
deformacija zavisi samo od programa ili istorije
elementa.
3. Ukupni prirasti komponenata deformacije
de se aditivno kombinuju od prirasta komponenti
deformacije dz" i deformacije
deP, tj. de = de" + deP.
4. Komponente dela ukupne defor-
macije prikazuju se putem Hukovog zakona (3.3.1)
ak;o je sredina izotropna, odnosno putem (3.3.2)
ak;o je sredina anizotropna.
5. iz ma kog stanja vri se elas-
prema istom zakonu (3.3.1) i
(3.3.2).
6. Ponovno po putu moe
se obaviti skoro bez petlje histerezisa. Stoga se u
t eoriji uzima da petlje histerezisa m
nema.
7. Granice i proporcionalnosti su
k;od mnogih metala i legura skoro istovetne, to je
ustanovljeno eksprimentima. Stoga se u teoriji
uzima da su te granice uvek; podjednake.
8. Iskustvo nam pokazuje da se pri deformisanju
metala i legura u irokom dijapazonu brzina, visko-
zitet sasvim slabo manifest uje. Stoga se u teoriji
uzima da ti materijali nisu viskozni.
U teorij ama se zanemaruju i deformacije
usled puenja, to je sasvim dozvoljeno kada se pos-
matraju deformacije u manjim vremenskim deoni-
cama. Na taj pod navedenim uslovima kriva
cr/e ne zavisi od brzine i od efekata puenja.
9. deformacija mate-
rijala koji se jeste ravnoteni proces, pa
stoga, kao i kod materijala, deformacije
moraju biti homogene funkci je prvog reda, zavisne
od brzine razvoja napona.
10. Naprotiv, ako imamo deformacija
idealno materijala, brzine de-
formacija su funkcije napona. No idealno
12.7. OSNOVNE JEDNACINE TEORIJE PLASTICNOSTI I TERMOPLASTICNOSTI 257
sredina se ipak sutinski razlikuje od viskozne sre-
dine. Tako, naprimer, za viskoznu sredinu ne postoji
pojam dok kod idealno sre-
dine deformacije pri postaju
A postoje jo i druge bitne razlike.
12.7.2. Osnovne postavke teorije plas-

Teorija je optije prirode od .
teorije malih deformacija, jer nam
teorija u prostog daje iste
rezultate kao i teorija malih defor-
macija. Pored toga, teorija relativno uspe-
nije opisuje proces sloenog od teorije
malih deformacija.
Teorija materijala koji se
zasniva se na pretpostavci da postoji
zatvorena povrina u prostoru napona -
povrina koja razdvaja oblast
od oblasti.
Tokom povrina se
deformie tako, da u prostoru napona, koja
prikazuje naponsko stanje nikada ne naputa tu
povrinu.
U teoriji se polazi od zakona
deformisanja te povrine prilikom nanoenja opte-
(zakon
U teoriji se formulie zakon
asociran sa funkcijom
(ili funkcijom
Osnovne teorij e
iz postulata E. Drukera [20) kojim se usta-
novljava da u procesu saoptavanja prvobitno napreg-
nutom elementu dopunskih napona, spoljno dejstvo
vri ne-negativni rad; rad spoljneg delovanja t okom
potpunog ciklusa saoptavanja dejstva i odstranjivanja
dopunskih napona je tako isto ne-negativan.
Iz tog Drukerovog postulata
posledice:
l) povrina j = O je konveksna;
2) vektor brzine deformacije je upravan
na povrinu j = O,
3) izmedu brzina deformacija i brzina
menjanja napona moraju postojati linearne veze.
Najzad, vanu postavku teorije te-
predstavlj a uslov neprekidnosti, u skladu sa
kojim se naponi i deformacije u oblasti
saglaavaju sa naponima i deformacijama u
oblasti, kada se to predstavlja naponsko stanje
po povrini
12.7 .3. Osnovne teorije

Kod materijala, koji se jedna-
teorije se piu na
p .
E;j = O kada Je j < O,
ili kada
(12.68)
of
J = --cr
11

ocr
11
gde je h skalama funkcija, zavisna od
deformacija, napona i programa nanoenja
nja.
Ako se radi o idealno sredini, brzine
su od nule pri kon-
stantnim naponima. U tom
teorije dobijaju oblik:
p of
Ejj =A-- ,
j) cr;;
gde je A = O kada je j = O,
a i kada je j = O;
(12.69)
. of
A O kada Je j = O; j = - - cru = O,
o cr;;
gde je A - skalama
da svojstva deforma-
cije, navedena u 12.7.1 dobijaju svoj puni odraz u
teorij i
Treba naglasiti i to, da teorija te-
odraava fundamentalno svojstvo
deformacije, - njenu zavisnost od programa tere-
U tome i lei veliko teorije plas-
nad deformacionom t eorij om.
12.7.4. Deformaciona teorija
nosti- posebni teorije

Deformaciona teorij a je po sebi
onaj posebni teorije u koji
ona prelazi pri prostom (proporcionalnom) tere-

Deformaciona teorija (ili teorija malih elasto-
deformacija) se zasniva na pretpostavci
da napona i deformacija postoj i
veza - kako za postupke tako i za postupke

Toplotna dilatacija se u defonnacionoj teoriji
uzima u obzir isto onako, kao i u teoriji
Na taj osnovne deformacione teorije
za glase ovako:
' + <l> (o,)(o,- o) + oc(T- T,); l
r., (o,)""' :. . . j
(12.70)
Gore je K modul svestranog pritiska, a (cr,) je
modul povezan sa e:, zavis-

(12.71)
U optem modul zavisi
ne samo od cr
0
i od T, t.j. = (cro T).
Pri normalnim temperaturama ( T = T
0
) jed-
(12.70) se pretvaraju u
deformacione teorije
Ako umesto tenzora deformacija e: .,, c.
11
i e:, uve-
demo komponente
ex (T- T0); l
= e:
11
- ex (T - T
0
);
e:. = e:. - ex (T - T
0
),
(12.72)
onda se ni po
razlikovati od deformacione teorije plas-

(12.70) vae za mnoge materijale
samo onda, kada naponi rastu srazmerno sa vreme-
nom (prosto ili ako se je vri kao
blisko do srazmernog. Stoga, da bi se sa razlogom
mogle koristiti ( 12. 70), mora biti najpre
reen zadatak o optim uslovima silama i
toplotnim uticajima, pri kojim bi za materij al sa
zadatim zakonom (12. 71) proces tere-
svakog cd zapreminskih elemenata bio prost.
U optem ma za koji zakon (12.71) taj
zadatak nema svoje reenje. Posebni tog za-
datka, kada nema toplotnog a zakon
glasi cr
1
= Ae:i, istraivao je A. A.
Iljuin [8].
Proces elementa prikazuje se poz-
natim Pri tome se
deformacije mogu kao:
_ _ e;Y. _ _ e;P = E _ e;Y 'l
X > z z z >
= Yz11 - = Y11z-
= Yu -
(12.73)
Gore su itd. a respektivno
itd. deformacije.
Ako imamo dvo-osno naponsko stanje, tada
deformacione teorije za nesti-
ljivi materijal mogu bit i zapisane na
E., = (cr.,- ]_ O"y) ;
l
cr
1
2
(12. 74)
Ey = ( O"y- ]_ cr.,),
J
cr, 2
gde su
- 2 J l --
E - -- 2 + + 2 + 2
l v'3 Ex e., e11 Ey 4 Yxu
(12. 74) po cr., i o-
11
, dobijamo
cr., = (e:., + ]_ e:
11
) ' ; l
3 2
O" = _i_ .s_ (E + _!_ E ) J
11
3 E y 2 :t
.
(12.75)
Da bi se prelo na
treba se koristiti odnosima (12.72).
Funkcionalna povezanost cr, = f ( e:
1
, T) se moe
na osnovu eksperimenata na zatezanje pri
temperaturama.
Primer 12.2. pravougaone
kruto ukletene svojom konturom.
temperatura je T
0
Pri ravnomernom zagrevanju
do temperature T u nastati naponi pritiska,
koje treba odrediti.
(12.72) sa uzimanj em u
obzir (12. 74), pa dobijamo:
Poto je ukljetena po svom obimu, a
zagrevanje je ravnomerno, to svugde, u granicama
biti e:., = e:
11
= O
to u vidu, dobijamo
l
O"z - - 0"
11
=-ex ( T - T
0
) - ;
2
a odatle je
U razmatranom primeru je
2 .
= v'_ y3ex
2
(T- T
0
)2 = 2ex (T- To)
3 .
12.7. OSNOVNE JEDNACINE TEORIJE PLASTICNOSTI l TERMOPLASTICNOSTI
259
napona cr, =J (e
0
T) =J [2rx (T- T
0
), T ]
moemo za datu temperaturu T iz eksperimen-
talne krive.
naponi su
cr., = cr
11
= -J [2rx (T - T
0
) , T].
Sve gore razmotrene zakonomernosti se odnose
na materijale koji se
12.7.5. Idealna sredi-
na
Eksperimentalno je ustanovljeno da neke legure,
polimeri materije) i drugi materijali imaju
to svojstvo, da se u stadijumu
ponaaju potpuno kao ali kada se dostigne
naponsko stanje, onda nastupa
prirast deformacija. Prelaz iz jednog stadi-
juma u drugi je uslovom U
stadijumu deformisanja invarijante devi-
jatora deformacije mogu bilo koje
Nasuprot tome, invarijante devijatora napona u
istom tom stadijumu zadravaju svoje
na konstantnom nivou. Odnosi komponenti
devijatora deformacija ostaju nepromenjeni. Pro-
mene zapremine tela su u sa
deformacijama zanemarljive, pa se stoga o njima ne
vodi
Takve materijale, kod kojih se i plas-
deformacije pojavljuju odvojeno u raznim sta-
dijima nazivamo idealnim
nim materijalima.
U veza napona i
deformacija se izraava putem Hukovog zakona (3.3.1)
ili (3.3.2), dok se u oblasti ta veza izraava
(12.70) i uslovom - sa
tim, da se u tim uzima da je modul
<D konstantna
Kod izotropnih materijala se u svojstvu uslova
koriste uslovi Hubera-Mizesa-Henkija
ili pak Sen Venanov uslov [2,22] dok se kod anizo-
tropnih ili izotropnih materijala, ali koji tokom defor-
misanja dobijaju osetnu anizotropiju koristi
uslov Mizesa-Hila [22).
Ako se radi o onda se bolja
saglasnost sa eksperimentialnim rezultatima postie
Sen Venanovim uslovom
12.7 .6. Metod karakteristika za re-
avanje zadataka iz teorije

Razmatra se ravna deformacija idealnog elasto-
tela u stadijumu. To naponsko
stanje se ravnotee:
acr"' + a-..,
11
=O; a-.
11
"' + acr
11
= O
ox ay ox ay
(12.76)
kao i uslovom napr. po
Sen Venanu
(cr - cr )2 + 4-r2 = 4-r2
Z Y %11 T
ili prema Huberu-Henkiju-Mizesu
u (12.76) izraza
crx = cr + '<T sin 2rp; l
cr
11
= cr - -rT sin 2rp;
T XIJ = -TT COS 2tp
dobijamo sistem
+ 2TT ( cos 2rp O(jl + Sin 2rp Ocp) = o, l
ox ox ay
O(J + 2-.T (sin 2rp ocp - cos 2cp ocp) = o, l
ay ox ay
(12.77)
(12.78)
(12.79)
(12.80)
koji nam izvrenje uslova plas-
u oba bilo to (12.77) ili pak (12.78).
U obrascima (12.79) i (12.80) cr je srednj i napon,
a rp je nagibni ugao povrine '<max prema osi x.
linije (karakteristike tog sistema)
se podudaraju sa linijama klizanja, t.j. sa linijama,
koje u svakoj svojoj tangiraju povrine
maksimalnih tangencij alnih napona.
Linije klizanja formiraju dve ortogonalne fami-
lije krivih rx i U lokalnom sistemu koordinata, koji
se formira od tangenti na linije klizanja u nekoj
tela, umesto (12.80) dobija se sistem

o o
- (cr + 2-rT cp) = O, - (cr- 2-rT rp) = O,
OSoc OSp
o o
gde su - izvodi du linije klizanja rx i
OSoc OSp
Te diferencijalne izraavaju ravnoteu
beskrajno malog elementa klizanja sredine
du familije linija klizanja rx i
dy = t g rp ; + cp = const =
dx 2-.T
(12.81)
dy (J
- = - ctg rp; - - rp = const = 1J
dx 2-.T
(12.82)
Gore su i 1J parametri, koji se menjaju pri pre-
lazu sa jedne linije familije na drugu te iste familije,
(rx ili
y y

..... .I
o
. .;r
Sl. 12.39 Sl. 12.40
Ako nam je poznato polje linija klizanja i nji-
hovih parametara i 1), onda iz (12.81) i
(12.82) moemo cr = cr (x, y) i 'P = 'P (x, y),
a zatim, odnosa (12.79) i komponente ten-
zora napona cr., (x, y), crv (x, y) i "'" Y (x, y) .
Neka postoji ravnomerno naponsko stanje, kada
je cr = const i 'P = const, a linije klizanja glase
y = xctg<p + cl i y = -xctg (j) + c2.
Njima odgovaraju dve ortogonalne familije pravih
(sl. 12.39).
Y) = const karakterie prosto naponsko
stanje, pri kome je i <p = const i jedna familija linij a
klizanja,
y - x tg <p = const.
Ta familija linija je u stvari sveanj pravih li-
linija, zavisnih od dvaju parametara, 'P i C. Du svake
prave iz te familije Srednji napon (J = 2"TT (Y) -<p)
zadrava svoju nepromenljivu vrednost.
uslovi, normalnom cr,. (s) i
tangencijalnom<" (s) komponentom napona, zadati na
konturi, to zonu, uzimaju se u
obzir preko odnosa:
cr" (s) = cr + <-r sin 2 (<p - o:.);
T,. (s) = -T cos 2 ('P- o:.),
Sl. 12.41
(12.83)
gde je o:. ugao izmedu normale na elemenat konture
A i ose apscise (sl. 12.41).
krive konture x = x (s), y =
= y (s), kao i zadate napone na konturi cr,. (s) i <,.(s),
mi moemo da odredimo iz (12.83) cr =
= cr (s) i cp = cp (s) :
cr (s) = cr,. (s) T "-r sin 2 (cp- o:.);
cp (s) = o:. (s) _!_arc cos ' " (s) + mrr:.
2 "TT
l (12.84)
Gore je m - proizvolj an broj, a pod arkusom
kosinusom se podrazumeva njegova glavna
Znak se bira u skladu sa konkretnim
uslovima zadatka.
U posebnom k,ada je na konturi ... ,. = O,
umesto (12.84) dobijamo donje obrasce:
'P (s) = o:. (s) : + mrr:; lli
cr (s) = cr,. (s) T -rT;
Je (s) = cr,. (s) T 2-rT.
(12.85)
Kada je pri slobodnoj pravolinijskoj granici
(x = O) o:. = O i cr,. (s) = T" (s) = O, onda imamo
7t
<p(s) = - + mrr:; cr (s) = T -rT;
4
cr"= O; cry = crt = 2"TT.
Kada dobijemo vrednosti
<p (s) i cr (s) tada prelazimo na parametre i "YJ (s)
drugih (12.81) i (12.82).
Parametri i 1), koji zadravaju svoje nepromen-
lj ive vrednosti du linije klizanja, uopte
menjaju se du konture.
12.7.7. Naponi pod krutim pritiski-

Na slici 12.42 prikazan je i zona u
njegovoj blizini. Linija kontakta sa sre-
dinom se smatra da je prema osi x i da je
nepromenljiva zbog krutosti Ona je od-

X = X (o:.) - x
0
; y = y (o:.) . (12.86)
Kriva dodira na mestu gde se preseca sa x-osom
moe imati prelom. Slobodna granica sre-
dine predstavlja po sebi horizontalnu pravu (o:. = 0).
pomeranja se smatraju kao mala. Trenja
i sredina nema, t.j. -r,. (s) = O.
Na slobodnoj deonici granice je
cr,. (s) = "'" (s) = O.
u vidu (12.85) moe se napisati
'P (s) = : + mn; l
a (s) = T "T
(12.87)
Du kontakta T" (s) = O, a cr,. (s) je nepoznato.
Prema tome, du linije kontakta je
7t
cp (s) =o:. (s) - + mrr:;
4
cr (s) = cr,. (s) T "'T
Iz ovih poslednjih obrazaca se vidi da se linija
klizanj a pribliava linij i pod uglom rr:/4,
i to kako du konture, tako i du slobodne granice.
da u blizini slobodne granice
srednji pritisak ima negativnu vrednost, uzimamo za
taj deo granice da je
7t
: j
(12.89)
to da je u oblastima AGH i BEF naponsko
stanje ravnomerno.
U oblastima ADH i BFJ, gde je = const =
nastupa centralno polje koje je karakterisano prame-
nima pravih koje se u A i B. Du
pravih AD i EF je = i "Y) = "1)
0
, a du pravih AH
i EJ
ali "Y) = "1)

1
.
U oblastima ACH i BCJ, u kojima = const =
=
postoje i familije pravolinijskih karakteristika,

kao i familije karakteristika, koje su nastavci karakte-
ristika susednih oblasti. Na prilazu liniji kontakta
krive tih familija zaklapaj u sa x-osom ugao oc + 3/ 4 1t.
Stoga je na liniji kontakta
<p(s)=oc(s) + 2.7t; l
a (s) = a,. (s) + :T. (m = l ); J
= an (s) + _l_ + ()( (s) + 2. 7t.
2 4
Istovremeno je u oblastima ACH i BCJ
(12. 90)
(12.91)
= = - 2_ + (vidi obrazac 12.89).
2 4
Poredenjem obrazaca (12.89) i (12.91) proizlazi
da je
a,. (s) = --rT (2 + 1t + 2oc).
Rezultanta pritiska pod je
lXI<
P = 2 J a,. (s) R (s) cos ocdr/..,
ex,
gde je R krivine profila a oc
0
i
ock su i krajnja vrednost oc na krajevima profila

Ako je pljosnat onda je oc = O, a normalni
pritisak na povrini iznosi (prema Prantlovom
reenju)
a,. = - r, (2 + n).
X
p
6
A 8
Sl. 12.34
Na sl. 12.43 je prikazano polje Iinija klizanja pod
pljotim
12.7.8. Ravno naponsko stanje
Naponsko stanje idealnog tela u
. stadijumu pri ravnom naponskom stanju
se kao i pri ravnoj deformaciji, dvema dife-
rencijalnim ravnotee i
uslovom napr. Sen Venana ili Hubera-
-Henkija-Mizesa (12.78).
Ovaj drugi uslov biti ispunjen ako
se stavi
"' 2,, cos(w - ; ) ; l
a2 = 2-rT cos ( w + : ) , J
(12. 92)
gde su a
1
i cr
2
glavni naponi, aw (x, y) nepoznata funk-
cija, se ona nalazi u granicama (O w 27t).
Pri tome je
a :z; = 't"T (v3 COS (1) + Sin (1) COS 2e); l
ay = "T ( w - sin w cos 2e);
"xu = -rT Stn w stn 2e. J
(12.93)
Gore je e ugao prve glavne ose i ose
apscise.
Komponente tenzora napona su sle-
granicama:
la:z: l 2-rT, laul 2-rT, 1-rxul
Diferencijalne ravnotee, izraene pu-
tem funkcija (1) i e glase:
- ow
(v' 3 sin w cos 28 - cos w) - +
ox
. . . 2e ow 2 . oe o
+ v 3 smw sm - - stn w- = ;
oy oy
1-3 . . 2e ow
v smw sm - -
ox
- ow
- (v' 3 sin (1) cos ze + cos (1)) - +
2
. o8
0 + smw - = .
ox
oy
l
(12.94)
Kada je TI /6 w 5 1tj 6 ili je 7 1tj 6 < w <
< ll TI/6, onda je sistem (12.94) ako je
w = TI/6, 5/6 1t, 7/6 1t ili 11/6 TI, onda je
a ako je 3-4 cos
2
w < O, onda je
Ako se pokae da je sistem (12.94)
onda se familija karakteristika oc i uobli-
respektivno na
oy = tg (8 - (w)- e = const == l,
ox
oy = tg ce + n (w) + e = const = "Yl j
ox
(12.95)
262
12. J EDNACINE I OBRAS CI TE ORIJE ELASTI CNOSTI, P LASTICNOSTI I PU2ENJA
Ovde je
n (w) = - __!__ JL- (w) dw,
2 sin w
"
1 ctg w
L. (w) = v 3 - 4 cos
2
w; 21ji = rr- arc cos ---- .
v3
Linije karakteristika se seku pod uglom 21j! i tako
formiraju neortogonalnu mreu krivih, koje se ne
podudaraju sa linijama klizanja.
Ako je sistem (12.94)
onda je L. (w) = O i n (w) = O. Du svake karakte-
ristike ugao e je konstantan. J jedne od
familija karakteristika pie se u ovom obliku:
y = X tg (6 - lj!) + <l> (6),
gde je <l> (6) proizvoljna funkcija, koja se iznalazi iz
uslova:
lj! = O kada je w = 5/6 rr ili 11/6 rr;
lj! = rr/2 kada je w = 1/6 rr ili 7/ 6 rr.
Du svake od karakteristika napon i su konstantni.
12.7.9. deformacije u bli-
zini okruglog otvora na
Uzima se da na postoji okrugli otvor,
po ivici deluje ravnomerno raspodeljeni pritisak
p (sl. 12.44).
. Ovaj zadatak je osno pa se reava u
polarnim koordinatama.
J ravnotee glasi
dar + crr - cro = O,
dr r
(12.96)
gde su crr i cr
0
radijalni, odnosno tangencijalni napon.
Uslov uzimamo prema Mizesu:
(12.97)
Kada pritisak p nije veliki, u stadi-
jumu rada nastaje u naponsko stanje
smicanja. deformaCija se javlja na obodu
rupe, pri p = "T Kada je p > -rT, tada se javlja
deformacija u zoni a ,:;:;:; r ,:;:;:; e, e
tek treba
Za naponsko stanje u zoni opravdane
su ravnotee (12.96) kao i uslov
nosti (12. 97).
Na samoj granici i
zone, t.j. kada je r = e mora biti cr, = cr
0
= cr, .
Uzimamo da je
cr, = 2-rT cos ( w + ; )
cro = 2-rT cos ( w- ; )
pa te vrednosti uvodimo u ravnotee
(12.96).
Na taj dobijamo
( v3 + ct g {!)) dw + 2 dr = o.
r
7t
ReavanJ'em te kada Je '' -
"' - 2,
r = e dobijamo
(
e )
2
- v3 (.'.!.- w) .
-;- = e 2 sm w.
ovde da je r = a, dobijamo da je
7t
Wa pri zadatoj e.
2
Pritisak na obodu otvora p = ar nalazi se iz
obrasca
cr, = 2-rT cos ( w + : )
kada je w = Wa
Sa pritiska, wa raste i dostie
vrednost wa = 5/6 rr pri maksimalnoj vrednosti
Pmax = 2-rT.
12.7.10. torzija
Kada imamo torzije tapa od ideal-
nog materijala, naponsko stanje u
stadijumu (kao i u stadijumu)
se najprikladnije prikazuje Prantlove mem-
branske analogije. Uvodi se funkcija napona
odnosima:
a cp
Tyz = - ,
OX
s tim da se pritom diferencijalne ravnotee
zadovoljavaju Momenat. torzije, koji nas-
taje u tapu, dat je izrazom
M = 2 J cp dF,
p
t.j. jednak je dvostrukoj zapremini, ogramcenoj
povrinom funkcije cp (po vri kom membrane) i ravni
preseka.
Sl. 12.44 Sl. 12.45
U stadijumu torzije povrine cp
predstavlja po sebi povrinu krova na vode
(sl. 12.45), su tangencijalni naponi, jednaki
tangensu ugla nagiba ravni, koja tangira povrinu

Af Pravougaonik
Krug Kvadrat a x b
l R a x a (b > a)
funkcije napona, u stadijumu uvek jed-
naki TT.
U donjoj tablici (12.4) dati su momenti
torzije, koji deluju u presecima u
nom delu rada momenta torzije M
01

Tablica 12.4
----- -----------,
Tanka traka
Prsten Tanki prsten
8 X h
(s polj ni radijus R, ili tanki zatvo-
unutarnji r ) reni presek
----',
l 2
2 0 8TT - h8
2
TT - 1t (R
3
- r
3
) TT
2 3
2 l l l j'
_ _
1
__ -_ 3_7t _R_"_-r:T --I----3_a_"_TT-- "6 a
2
(3b-a) TT , _____ _ _
2_ h8
2
TT
7t
- (R
4
-r) TT 201).,_-T
3 2R
abd
2
TT J
Radi u istoj tablici su dati i
momenti torzije M
01
, koji odgovaraju
stadijumu rada tapa na pojave
deformacija u najvie napregnutim preseka.
U tablici 12.4 se pojavljuju oznake:
n je povrina, sredinom linijom zatvo-
renog profila (v. sl. 12.46);
a. je koeficijent, koji se nalazi u za raz-
odnose bfa.
6
2
Sl. 12.46
U da je prese!< tapa u obliku
prQfila tankih promenljive debljine onda se
moe koristiti isti obrazac kao i da je debljina stalna
= const, no s tim da se uzme minimalna vrednost
n
Kada tap radi tj. kada jo
nij e ceo njegov prese!< preao u stadijum
rada, za deo preseka treba primenj ivati
diferencijalnu membrane:
ozcp + ozrp = 26'G,
ox
2
oy
2
gde je 0' relativni ugao uvrtanja.
Za zonu treba primenjivati povrinu
ravnog krova (sl. 12.45).
Momenat torzije, kojega prima na sebe tap
krunog preseka u stadijumu je dat
obrascem
7t
M = - ( 4R
3
- a3) -rT,
6
gde je a jezgra preseka.
Relativni ugao uvrtanja se iznalazi prema elas-
jezgru preseka:
0' =2.
aG
12.7.11. torzija tapa sa za-
tezanjem
a) Kruni tap. U preseku
deluju samo naponi cr., -r.,. i "" Uslov po
Huberu-Henkiju-Mizesu glasi
cr; + 3 ( -r!. + -.;.) = -.;;
a po Sen Venanu glasi
cr; + 4 ( -.;, + -r; ,) =
(12.98)
Ravni preseci ostaju i tokom defonni-
sanja ravni, se- krutim diskovima-
oko ose tada. Uzduna deformacija je konstantna
(e:, = const ).
Sl. 12.47
se zavisnostima -r.,. i -r
11
, i
deformacij ama tela,
kao i i relativnog ugla
o brtan ja 0', kao i s obzirom na uslov
(napr. 12. 98), dobijamo napona u preseku
kako sledi:
264
12. JEDNACINE I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI, PLASTICNOSTI I PUZENJA
Ovde je r udaljenost posmatrane od sredita
preseka, a se dobija po obrascu
6'

e:.
Dijagrami cr. i -r su dati na sl. 12.47.
aksijalne sile zatezanja i momenta torzije,
koje odgovaraju tim naponima su date donjim obras-
cima:
cr, (J l +
1); l
Mpr = (J l +

- 1) X t
X (J l + ! R2 + 2) . J
(12.99)
Kada izraza za Ngr odredimo vrednost

= 6 JTicrp.
3 Ngr
te kada je uvedemo u izraz za Mp .. , tada dobiti
to povezuje vrednosti Ngr i
Mgr:
l
2
N:.. cr} _
2
w
2
+ - R
2
Ngr + ---=-- - "T Pl>
9 27Ticrp 3
gde je w pl = 2_ TIR3 otporni momenat pri
3
torziji.
M i N u stadijumu
rada tapa u trenutku kada tangencijalni naponi
dostignu vrednost -rp u najnapregnutijim
preseka iznalaze se iz
N
2
12 M
2
---+ = l.
TI2 R4 cri TI2 Rs cri
b) Tanka traka. Kod tanke trake se deplanacija
preseka moe zanemariti samo za smi-
canja y xz to u vidu, dobijeni su ob-
rasci za napone i koje povezuju
N gr i M gr:
(12.100)
U ovim obrascima su: h - debljina i b -
irina trake, dok se y meri u pravcu debljine trake.
(12.100) se mogu svesti na
kratke oblike:
v3 Ih _ h
6 1./1 -s 6bcrT '
M + Npr = bhcrp J l + _l .L2h2
pr 12 'i' .
iznalazi prema Npr iz prve
a Mpr prema i NPr - iz druge
12.8. PUENJE I RELAKSACIJA
12.8.1. Osnovni pojmovi
Ravnoteni i neravnoteni procesi defor-
macije. Ravnotenim stanjem tela naziva se stanje,
u kome se telo moe nalaziti dugo vreme;
pri tome dimenzije tela, njegova temperatura kao i
spoljnih to deluju na njega,
ostaju nepromenjt!ni. Ravnoteni proces deformacije,
tc je beskrajno spori proces kada telo prolazi kroz
niz ravnotenih stanja, to neprekidno jedno
iz drugoga.
Ako se proces deformacije sastoji od niza nerav-
notenih stanja, koja slede jedno za drugim, onda to
biti neravnoteni proces.
Primer ravnotenog procesa je defor-
macija, dok je deformacija puenja primer
neravnotenog procesa.
Ravnoteni proces se moe razvijati i u suprotnom
smeru, to da su ravnoteni procesi i reverzi-
bilni, dok su neravnoteni procesi ireverzibilni.
Prema tome, proces puenja je ireverzibilan (nepo-
vratan).
Kvazi-ravnoteni procesi. defor-
macija i viskozno Ravnoteni proces
deformacije tela je primer reverzibilnog
procesa. Procesi te vrste pri neznatno malim defor-
macijama i uz linearnu povezanost napona i
deformacija su predmet teorije
Njima su bliski skoro-ravnoteni ili
kvazi-ravnoteni procesi deformacija.
Ako se pak razmatra telo u stanju
onda se njegovo opiranje delovanju sila
ne deformacijama, prirodom menjanja
brzina deformacija. Takav otpor se naziva viskoznim
otporom.
Veliki deo materijala amorfne
strukture (ili koji sadre i amorfnu fazu u svom
sastavu), projavljuju istovremeno i svojst va
nosti, kao i svojstva U takve
spadaju beton, smole i dr. Pri procesa
deformacija elasto-viskoznih tela projavljuje se kao
glavno ponekad svojstvo, a ponekad
i viskozno - to zavisi od trajanja posmatranja tih
deformacija.
12.8. PUZENJE I RELAKSACIJA
265
12.8.2. Relaksa cija
Zamislimo da imamo pred sobom tap od elasto-
-visk;oznog materijala, pritisnut dvema aksijalnim
silama P do izvesne relativne de-
formacije e: = t1l gde je l prvobitna duina tapa,
l
a !:l./ njegovo izazvano pritiskom sila P.
Takvo stanje deformacije tapa biti neravnoteno,
jer u cilju odravanja deformacije e:, koja bi bila
nepromenljiva po vremenu, biti potrebno da se pos-
tepeno smanjuje sila P. Taj proces smanji-
vanja spoljnih sila (ili napona) pri nepro-
menljivosti po vremenu deformacje, prouzrokovane
tim silama nazivamo relaksacijom.
Vreme, tokom koga spoljne sile (ili naponi)
slabe za e = 2, 72 puta, naziva se vremenom relaksa-
cije.
Najjednostavnija teorija relaksacije elasto-vis-
koznih tela (Maksvelova teorija) daje nam. zakon
deformisanja u obliku
dy = dyy + dyP = !__.da + (12.101)
dt dt dt G dt "')
Gore je G - modul smicanja, "') - koeficijent
viskoziteta po Njutnu, y. i Yv- respektivno
(reverzibilna) i (ireverzibilna) deformacija
smicanja.
Gore citir,mi zakon (12.101) se zasniva na linear-
noj zavisnosti (Hukovoj), na deformaciji
usled napona i na linearnoj zavisnosti (Njutnovoj)
brzine deformacije puenja pod naponom.
Pri obustavljanju deformacije dy = O, pa
dt
. . l da a
0 prema tome Je 1 - - + - = , iz
G dt "')
Ct
proizlazi i a = a
0
e- ;;-, tj. napon a se po vremenu
smanjuje (relaksacija) po eksponencijalnom zakonu
(sl. 12.48). Vreme relaksacije je u datom.
[ =!l.. .
G
U tablici 12.5 su dati podaci o koeficijentima
viskoznosti u poazima (l pz = l dn secfcm
2
) i o
vremenu relaksacije za neke od materijala.
Materijal
Asfalt na temperaturi t = 20 C ..
Led ......................... .
Islandski spat 18 ............. .
Zelenohofenski . ...... .
T a b l i e a 12.5
1J u pz t u sec l
10
7
J013
1016
1021
500
to
10
10
Maksvelova teorija je najprostija od svih mo-
teorija ove vrste. U optijem.
3. stadijum
6
Vreme
Sl. 12.48 Sl. 12.49
kojom se optsuJe ponaanje elasto-viskozne sredine
pod prikazuje se u obliku:
dn a dn-l (j
A" -- + An-
1
- - + ... + A
0
a =
dt" den- l
dk e:
= Bk -+ ... + Boe:
d tk
pa i u obliku nelinearnih odnosa razli-
izvoda napona i deformacija po vremenu.
12.8.3. Puenje
Pod nazivom "puenje" se podrazumeva
neravnoteni proces razvoja deformacija materijala
po vremenu bez U zavis-
nosti od sila, deformacija puenja
ili tei nekoj ili se pak neograni-
sve do samog sloma.
u (12.101) da je a = cr
0
= const do-
bijamo dy = , odakle se dalje dobija y =
dt "/)
= y
0
Na taj se deformacija puenja
'YJ
materijala, koja se (12.101),
vri se konstantnom brzinom . Na sl. 12.49 je
'YJ
prikazan dijagram puenja. Kao to se vidi iz
crtea, proces puenja se moe podeliti na tri sta-
dijuma. Prvi stadijum je po pramen-
ljivoj brzini deformacija puenja (nestabilizovano
puenje); za drugi stadij um je ujed-
brzina (stabilizovano puenje), a za je
nagli porast brzina deformacija puenja (sta-
dijum sloma).
Sl. 12.50
Pojava zaostajanja deformacija iza napona naziva
se posledejstvom. Ako napon raste brzo (neravnoteni
proces), onda ukupna deformacija, koja odgovara
naponu, nastupa tek posle izvesnog vre-
mena. Ista takva pojava se zapaa i pri
266
12. JEDNACIN'E l O.BRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI
e
,0--
l
'
Aj
lb 1 e t (vreme)
l
r
..
Sl. 12.51
Na sl. 12.50 su prikazani jedan proces
i jedan proces
Na sl. 12.51 deonice I, II i III odgovaraju deforma-
cijama pod delovanjem sila PA < P
8
< Pc koje
deluju na telo u vremenskim trenutcima A, B i C.
Deonice IV, V i VI odgovaraju trenutnom raste-

12.8.4. procesa puenja
nekih materijala
a) Puenje gipsa. Gipsane konstrukcije, koje
dobro rade u vazduno-suvom stanju, kada se ovlae
pokazuju pojavu puenja.
""

Dl
l
v

-
v
v
l
ifj
o 10 20 JO so

Sl. 12.52
SOOOI-t-t-1-t--t--1--t
s 6 ')
Relalivni pril isak uf.
Sl. 12.53
Na sl. 12.52 prikazane su krive puenja
gipsa. One su dobijene na osnovu savi-
janja gipsanih prizmi konstantnog preseka. Kriva I
se odnosi na rad uzoraka u vazduhu. U tom
su deformacije konstantne, dakle puenja nema.
Kriva II se odnosi na puenja pri obilnom
kvaenju uzoraka vodom, a kriva III kada su uzorci
kvaeni l 0-30% rastvorom kalcij um hl o rida (Ga Cl
2
).
b) i puenje kamena. Krti kamen
pokazuje u uslovima visokog pritiska
sposobnost za znatne deformacije i defor-
macije puenja. Na sl. 12.53 su prikazane krive defor-
macije pri pritisku. I spitiva-
nja pokazuju da se mehanizam i karakter de-
formacije kamena razlikuju od mehanizma i karaktera
deformacije metala.
e) Puenje drveta. deformacija drveta
u velikoj meri zavisi od dugotrajnosti delovanja opte-
Ako primenjeni naponi ne prevazilaze odre-
granice, onda deformacija puenja ima karakter
ona raste sa vreme-
nom sve do satn.qg sloma (sl. 12.54). Na sl. 12.55 je
prikazano o vremenu deformacija
prirode u eksperiment drvene gredice.
Zapaene procesa puenja nekih
materijala su veoma jer se na
osnovu toga sagledava da proces puenja ne zavisi
samo od svojstava samog materijala, i od uslova
sredine, od itd.

-JO ti'O
E
E
"O
o
"' E
150
100
"O
E
:g
<;;
:::>
50
J t
v
...
"'
Vreme u danima
Sl. 12.54
.., ..
l
!'.
o
o 12 15 O 2 y Q {J IZ 15
..
Vreme u
Sl. 12.55
12.8.5. Reoloki modeli
Zakone deformacij a sredina moemo
ilustrovati prostih ili - kako
se oni u poslednje vreme nazivaju - reo-
lokih modela.
t

t6
fi+

E
Sl. 12.56 Sl. 12.57 Sl. 12.58 Sl. 12.59
Deformacija sredine, koja se
ponaa po Hukovom zakonu cr = Ee prikazuje se
deformacijom opruge (sl. 12. 56). dok se deformacija
viskozne sredine, koja se ponaa po Njutnovom za-
k
de v 'k . , d l
onu cr = YJ - moze pn azat1 pomocu mo e a,
dt
koji se sastoji od klipa, koji se u stublini sa vis-
kaznom (sl. 12.57).
Deformacija tela, koje se pri
naponima ispod granice crT uopte ne
deformie, ali zato pri naponima, od crT pre-
lazi u stanje - moe se ilustrovati po-
12.8. PUZENJE I RELAKSACIJA
267
modela, koji se sastoji od dve priljubljene
po se dodirnoj povrini razvija Kulonovo
trenje (sl. 12.58).
kombinacija tih osnovnih modela mogu
se ilustrovati procesi sredina, su svojstva kompli-
kovanija od svojstava viskoznih ili kruto-
sredina. Tako, naprimer, model sa sl. 12.59
prikazuje sredinu, a na sl. 12.60 je
prikazan model elasto-viskozne sredine, se defor-
macije opisuju
de
cr=& + 'l'J -
dt
Model na sl. 12.61 prikazuje sredinu, se
deformacije ponaaju po Maksvelvom zakonu:
de = _!__ der + .
dt E dt 'l'J
Na sl. 12.62 je prikazan model, koji predstavlja
sredinu, a na sl. 12.63 je model
sredine, se deformacije opisuju
E
1
e + .,h- = l +- cr + - - - .
de ( E1 ) th der
dt E
2
E
2
dt
Deformacije sredine sa jo komplikovanijom
strukturom prikazuju se modelom, datim na sl.
12.64 itd.
td
f
t"

,, o;
.,tl?

f., . .,
SI. 12.60 SI. 12.61 SL 12.62
ct
Sl. 12.63 Sl. 12.64
Mogu se razmatrati i modeli sredina sa nepre-
kidnim raspodeljivanjem parametara., za koje su
monotipski elementi. Zakoni defor-
misanja takvih sredina se opisuju izvesnim integral-
nim odnosima. Jedna od takvih sredina je i sredina
je deformacije analizirao Bolcman i naao da se
one izraavaju donjom
t
cr (t) = Be (t) + J 1') e ('t) d-r.
o
12.8.6. Teorija puenja
Ako se telo, smeteno u sredinu konstantne
temperature, nalazi u ravnotei pod delovanjem pos-
onda nastalih napona u
telu cr, deformacija e u teperature T moraju postojati
odnosi e, T) = O koje nazivamo
stanja. J edan od prim era stanja
jesu to izraavaju Rukov zakon u teoriji

povezanost svih promenlji-
vih, to ulaze u stanja: napona, deformacija,
brzina njihovog menjanja i vremena uspostavlja se na
osnovu ove ili one hipoteze, od koje zavise
i po kojoj se- razlikuju teorije puenja.
Teorija elasto-viskoznog tela. Prema toj
teoriji razmatraju se sredine koje poseduju elasto-
svojstva. takve sredine u svom
optem obliku glasi ovako:
k
0
+ k
1
e + k
2
e + k
3
cr + k,i:J = O,
gde su k
1
reoloki parametri.
U radovima [9) i [18) se gornja raz-
matra u obliku zakona linearnog deformisanja elasto-
tela:
(12.102)
gde je Tr = 'l'J vreme relaksacije, 'l'J je koefi-
E1 +E2
cijent viskoznosti, E
1
je modul
po trenutnu deformaciju, E
2
je modul
(elasto-viskozni), koji se razvija za vreme
deformacije, a E = E
1
E
2
je modul elas-
El + E2
za trajnu
deformaciju.
Iz (12.102), pri postojanom naponu cr = const
dobija se zakon deformisanja (naknadnog dejstva) u
obliku:
t
e (t) = E
0
) e-T;'
gde je ek = _.!!._ stabilizovana deforma-
E
cija (pri t oo), Eo = je trenutna de-
El
formacija (pri t = 0), a TP = Tr E
1
= je vreme
E E
2
naknadnog dejstva, tj. vreme, za koje se razlika
ek - Eo smanjuje za e = 2, 72 puta.
Iz (12.102) kada je E = const dobija se zakon
relaksacije
t
cr, =erk + (cr
0
- e-T;
gde je cr
0
= E
1
e napon (pri t = O), erk = Be
je napon (pri t oo), a Tr je vreme relak-
sacije.
Kao posebni (12.102) pojav-
ljuju se neki jednostavniji zakoni, - Rukov
zakon, Njutnov zakon, Maslwelova relak-
sacije (12.101) i neki drugi.
268
12. JEDNAC1t-."E I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI
Teorija Ta teorija sadri pret-
postavku da postoji funkcionalna zavisnost
deformacije, njene brzine i napona:
(e, E:, cr) = O.
Navedena zavisnost iz krivih
puenja se deformacija za-
nemaruj e) i ona dobija izgled:
. f(a)
Ep =--,
F (eP)
gde je eP deformacija puenja, dok se za funkcije
f (a) i F(ep) uzimaju razni oblici.
Tako su, naprimer, F. S. i J. N. Rabotnov
dali pre dl og za te funkcije:
C1
F (ep) = f (cr) = ae"b,
a odatle proizlazi da je
IX
cr = b ln eP Ep kada je l E:eoc l > a
a
cr = O kada je l EEOC l a.
Kada je cr = const
l l
e = a(oc + exp [ a } tcx+l,
P b (oc + l)
gde su a, oc, e, b - parametri.
relaksacije u ovom glasi :
1
1
och-a
a (t) = --J (a
0
- a) e- h- da.
aEo:+l
o
Teorija Prema ovoj teoriji
st anja ima oblik (a, e, t ) =O. Usvojivi da se
ukupna brzina deformacije sastoji od brzine elas-
deformacije E:.
1
i brzine deformacije puenja
E:P, dobija se
E: (t ) = E:.
1
+ E:P.
Brzina deformacij e
. l da
Eel = -- -
E dt
Brzinu deformacija puenja, kada postoji
nost krivih puenja moemo odrediti kao izvod funk-
cije napona F (cr) i funkcije vremena x (t):
E:P = F (cr) x (t) .
U teoriji puenja se vrlo primenjuje zavis-
nost F (cr) = an; u tom je
. ( ) l da
e = an x t +- - .
E dt
Kada t predstavlja znatnu ili kad se
zanemaruje priguivanje deformacije uzima se da je
x (t) -+ Xoo = const . relaksacije po teoriji
puenja glasi
l
cr = cr
0
[l +(n- l)

n (t)r n-l
gde je cr
0
napon, a
n (t) = J x (t) dt.
o
Teorija starenja. Po toj teoriji vreme
no mora u stanja
(cr, e, t) = O.
deformaciju kao sumu de-
formacije i deformacije usled puenja, imamo
e( l ) = Ey +Ep
gde je e.
1
= a eP je izvesna funkcija napona i
E
vremena. Tako se, na primer, ako su krive puenja
moe uzeti da je
Ep (t) = F (cr) n (t) .
Ako postoji napona i deformacije ekspo-
nencijalna zavisnost, onda je ukupna deformacija
(j
e (t) = - + an n (t) .
E
Funkcija n (t) odraava promenu svojstava ma-
terijala po vremenu, dakle njegovo starenje. Iz toga
i naziv ove teorije.
relaksacije po teoriji starenja glasi :
a
0
= cr + anE n (t) .
Linearna teorija Teorija
proizlazi iz shvatanja da deformacija u datom tre-
nutku ne zavisi samo od napona u tom
istom trenutku, i od istorije prethodnog defor-
rnisanja. Pri tome se prethodne deformacije uzimaju
u na osnovu superpozicije.
stanja u teoriji glasi:
e (t)= cr (t) +i K (t - 't') a ('t') d't', (12.103)
Eo o
gde prvi desne strane izraava tre-
nutnu deformaciju e
0
u trenutku t, prouzrokovanu
naponom cr (t ), a drugi odraava razvoj po vre-
menu deformacije, izazvane promenljivim po vre-
menu naponom a ('t').
Reavanjem stanja po naponu cr do-
bijamo
cr (t)= E
0
e (t)- JR (t- 't') e ('t') d't',
o
(12.104)
gde prvi odraava napon u t renutku t,
a drugi - promenu napona tokom vremena pri pro-
menljivoj po vremenu deformaciji e.
Kada je a = const, puenja prema ovoj
teoriji glasi :
e: (t) = a[_!_ + i K (t) dt J;
Eo o
a kada je e: = const, dobijamo relaksacije
koja glasi
a (t) = e: [E
0
- f R (t) dt].
o
12.8. PUZENJE I RELAKSACIJA 269
Funkcija K (t- -r) iz (12.103) - a
to je jezgro puenja - karakterie uticaj na defor-
maciju u trenutku t koje je delovalo ranije,
u tranutku -r, dok funkcija R (t--r)- a to je jezgro
relaksacije - karakterie uticaj na napon u trenutku
t deformacije, nastale u trenutku -r.
1) b)
e
Sl. 12.65
Diferenciranjem (12.103) i (12.104)
dobijamo
K (t) = _!_ . de ; R (t) = __!_ dcr.
(j dt dt
Prema tome, funkcija K (t) brzinu de-
formacije pri c = l, a funkcija R (t) - napon, po-
treban da se podri deformacija e = l. Funkciju
K (t) moemo prema krivoj brzine deformisanja
pri c = const, a R (t) -prema krivoj brzine relak-
sacije pri e = const.
se odlikuje svojim izra-
enim optim karakterom, a kada se na odgovara-
podesan izabere jezgro K (t), onda se ona
svodi na gore razmotrene zakone puenja.
Nelinearna teorija Nelinearna zavis-
nost c i e se postie tako, to se u
(12.103) i (12.104) ne uvode sami naponi i defor-
macije, njihove funkcije F (c) i cp (e), koje ka-
rakteriu vezu c i e.
U zavisnosti od izgleda familija krivih c - e
mogu nastupiti tri
l) Krive c - e za vremena t mogu biti
i jer se svaka od njih opisuje svojim zakonom
cp
1
(e) (sl. 12.65 a).
J edna za napone glasi :
c(t)=cp
0
[e(t)]- J R(c; t--r)c(-r)d-r;
o
a za deformacije je
e (t) = fo [c (t)] + J Q (cr; t- -r)f[c (-r)) d-r.
o
Ovde su cp
0
(e) = c
0
i fo (c) = e
0
trenutni na-
poni i deformacije. U specijalnom kada po-
stoji eksponencijalna povezanost napona i de-
formacija, funkcije cp (e) i f (c) mogu imati
izgled:
l
cp (e)= A1e"lt; m'.
2) Krive O" - e su, izuzev za sve
trenutke vremena (sl. 12.65b). Funkcije cp (e) i f(c)
imaju dva
cp
0
(e) i f
0
(cr) za t=O, cp(e) i f(c) za O< t < oo.
Izraz za napon dobija oblik
O" (t)= cp
0
[e (t)) -JR (t--r) cp [e (-r)] d-r.
o
J za deformacije glasi
e (t)= fo [cr (t)] + J Q (t- -r)f [cr (-r)] d-r.
o
Ovde je
dcr l de l
R (t - -r) = -- -; Q (t - -r) =-. -.
dt cp (e) dt f(cr)
3) Sve krive c - e za ma koje vreme O t < oo
su tj. opisuju se samo funkcijom
cp (e) (sl. 12.65 e).
J za napone glasi:
O" (t)= cp [e (t))- JR (t--r) cp [e (-r)] d-r. (12.105)
o
Ta se moe reiti po cp (e), pa se dobija
cp [e (t)] = c(t) + J K (t--r) cr (-r) d-r. (12.106)
o
Kada je cr = const i e = const, (12.105)
i (12.106) dobijaju svoje izglede:
c (t) =cp (e) [l -JR (t) dt];
o
cp [e (t)] = O" [l + J K (t) dt].
o
12.8.7. Teorija betona N. H.
Arutjunjana
Ta teorija se zasniva na trima pretpostavkama:
1) da je materijal homogen i izotropan,
2) da su deformacije i naponi po-
vezani linearnom
3) da za deformacije puenja vai zakon super-
pozicije.
Druga pretpostavka za mnoge materijale vai,
ali samo pri naponima koji ne premauju priblino
polovinu granice tog materijala.
Teorija, na tim pretpostavkama tvrdi
da ako na konstrukciju deluju samo spoljne sile, onda
naponsko stanje u elementima konstrukcije pod nekim
uslovima - da je koeficijent deformacije
puenja flp jednak koeficijentu de-
formacije fle
1
i da je flp = fle
1
= const - ostaje ne-
promenjeno i onda, kada se u njima jave pojave
puenja.
U tom puenjem se ne menja naponsko
stanje, nego ono samo na deformacije konstruk-
cije, tako da se u zadacima te vrste moe uzeti u
270
12. JEDNAC1NE I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI
obzir i odrediti uticaj i
metoda mehanike. No, da bi se to omo-
mora biti ostvaren uslov da relativna defor-
macija puenja G (t,-.) od pri
jedno-osnom naponskom stanju (mera puenja) mora
biti proporcionalna sa deformacijom puenja w (t,-.)
pri smicanju, to jest da je
G
G (t, -r) = - w (t, T),
E
gde je t - trenutak vremena u kome se
deformacija, "-starost betona u trenutku
E i G su moduli trenutne deformacije
odnosno smicanja.
Ako se pak naponi menjaju zbog deformacija
nastalih usled puenja, onda one ne samo na
deformacije, i na samo naponsko stanje.
N. H. Arutjunjan [l] je elasto-
sredine, da zakon menjanja mere
puenja betona moe da se izrazi na
G (t, 't") = ( C
0
+
[l - eYCt- )], (12.107)

gde je C
0
mera puenja pri t -+ oo, a A
1
i y su konstante.
o tom zakonu menjanja G (t, -.)
- koji je uostalom i eksperimentima,
dolazi se do za napone:
(t) = cru (t) + (cr[ E (t) [ -
1
- +
(h E(T)

+ G (t, T)] d-. (i = l, 2, 3);
* ( ) ( ft "' o (
cr;k t = cru, t) + cr;";, (-.) - G t) X
o-.

X [ -
1
- + w (-.)]d-. (t=/= k),
G(-r)
J
(12.108)
gde su cr
1
k (t) naponi za elasto-trenutni zadatak.
Za da se G (t, -r) menja po zakonu (12.1 07)
i pod uslovom da se modul trenutne deformacije
E ( -r) po vremenu menja samo neznatno, tako da se
moe uzeti i da je konstantan, - tada se
(12.108) svode na svoje reenje:
(12.109)
Zadaci stanja sa u
i puenja reavaju se u tri etape:
l) se temperaturno polje;
2) reava se zadatak i
3) se naponsko stanje u betonu s ob-
zirom na puenje.
Da bi se dobile napona u bilo kom tre-
nutku, koristi se (12.109) u obliku:
crf
1
(t) = cr u (-rl) H1 (t, -rl),
gde je
H
1
(t, -r
1
) = l - yEo (A
1
+ Co) Tfe' X
rl-p "t
X [<l> (rt, p) - <l> (rT
1
, P)] -
koeficijent gaenja.
U gornjim su usvojene oz-
nake: cr
11
(-r) je napon u telu pri datom
temperaturnom reimu, E
0
je modul trenutne defor-
macije, r = y (l + E
0
C
0
) je parametar kojim se ka-
rakterie sa gledita puzavost betona u sta-
rom uzrastu, p = yA
1
E
0
je parametar, kojim se ka-
rakterie mera puzavosti betona u mladom uzrastu,
C
0
= lim G (t, -r
1
) je vrednost mere puza-
t-+co
vosti za posmatrani materijal, A
1
i y su koeficijenti,
do kojih se dolazi eksperimentalnim putem, a kojima
se karakterie intenzitet menjanja mere puzavosti be-
tona; oni su nam potrebni da bismo odredili
G (t, T
1
) prema donjem obrascu:
G (t, -r
1
) = ( C
0
+ [l - e-Y(t-r,)] .
Funkcija <l> p) se iznalazi prema obrascu
e-,
<l> J -p d"t
o 't"l
Vrednosti te funkcije su u tablice i mogu
se napr. u radu [6].
l
l
l
l
.l
Tablica 12.6
Vrednosti koeficijenta gaenja H1 (t, Tt)
Vreme
Starost betona Tt u danima
- -
u danima
7
l
14
l
28
l
45
l
60
l
90
1 360
7
l l
l
- -
- - - -
14
10,584
l
- - - - -
28 0,25 0,47 l -
-
- -
45 0,134 0,297 0,487 l - - -
60 . 0,105 0,252 0,259 0, 535 l
_ ,
-
90
10,092
0,232 0,301 0,323 0,334
-
-
130 0,092 0,232 0,301 0,323 0,334 0, 34 l
- 0,092 0,232 0,301 0,323 0,334 0,34 0,355 1
U primerima koji se daju u daljem tekstu pri-
menjene su karakteristike betona (prema po-
dacima eksperimentalnih istraivanja) :
A
1
= 4,82 10-
5
; C
0
= 0,9 10-
5
; y = 0,026;
E
0
= 2 10
5
kg/cm
2
; p = 0,25; r = 0,073.
Za te konstante su vrednosti koefi-
cijenta gaenja H
1
(t, -r
1
) date u gornjoj tablici 12.6.
Primer 12.3. Treba odrediti napone u debeloj
betonskoj pri starosti betona -r
1
= 7 dana (sl.
12.66), kada su joj nepomerljiva, t.j. kad su u
1
i u
2
jednaki nuli. se ravnomerno zagreva od
nule do T = 25 C.
12.8. PU2.ENJE I RELAKSACIJA 271
U datom su naponi iz-
raeni obrascem
( (
E
0
rx
crn -rl) = cr22 -rl) = - - - T.
1-[J.
Ostali naponi, kao i pomeranja u
1
i u
2
po osama
l i 2 jednaki su nuli. Pomeranje po osi 3 (u
3
) jednako je
U
8
= rx
1
+fl. T.
l-fL
gde je oc koeficijent linearnog irenja betona (oc =
= 0,000012), {J. je Poasonov koeficijent za beton
(fL = 1/6). Tada je cr
11
(-r
1
) =cr
22
(T
1
)=-43,2kg/cm
2
a naponi pri uzimanju u obzir i uticaja puenja
betona biti cr
11
(t) = cra
2
(t) = - 43,2 H
1
(t, -r
1
).
U tablici 12.7 date su vrednosti napona za raz-
vremenske trenutke.
Tablica 12.7
u l 7 l 14 l 28 l 45 160 190 1360 l

Primer 12.4. Betonska gredica, je jedan
kraj ukljeten, a drugi slobodno oslonjen (sl. 12.67)
izloen je neravnomernom zagrevanju: njena gornja
povrina ima temperaturu T
1
= l5C, a donja
T
2
= 5C.
'f
l
2
Sl. 12.66
lt l
&
!-
Sl. 12.67
zadatak za takvu gredicu je poznat
kada je temperaturni raspored po visini preseka u
njoj zakonom:
U tom se maksimalni naponi u preseku
(pri T
1
> T
2
) iznalaziti prema obrascu
3 2x
cr u (-rl) = - - (Tl- Ta) rxEo-.
4 . h
i napona u be-
tonu, starom T
1
= 14 dana biti respektivno:
cr u max ( -r
1
) = 36 kg/cm2
min
cru max (t) = 36Hl (t, 14).
min
U tablici 12.8 date su vrednosti cr
11
(t)max za
min
vremenske trenutke.
Tablica 12.8
- u 114 l 28 l 45 l 60 l 90 1360 13 god.,
1 Fl 8,41 8,418,41 8,4
Iz tablice se vidi da se napon zbog puenja
posle 90 dana svede na vrednost ispod jedne
u odnosu na napon u vremenu od 14 dana starosti
betona.
12.8.8. Puenje metala
Pojava puenja kod metala i legura postaje
ljivija pri viim temperaturama. Tako se, kod uglje-
i livova puenje izrazitije zapaa pri
temperaturama od 300-350C, a kod legiranih
pri 350-400C, dok se kod obojenih metala mani-
festuje pri 50-150C i tako dalje.
Izvesni metali, kao napr. olovo, podloni su de-
formisanju usled puenja i pri sobnim tem-
peraturama.
na puenje kod metala zasniva se na
rezultatima njihovog eksperimentalnog ispitivanja, i to
preteno pod stalnim, nepromenljivim
Na osnovu dobijenih eksperimentalnih podataka
predloeni su mnogi obrasci empirijske i polu-empi-
rijske prirode.
U stadijumu kada puenje bude ustaljeno, pri-
menjuju se izrazi kojima se definie zavisnost
brzine puenja i napona:
ep == kcr",
gde su k i n koeficijenti, zavisni od temperature pri
ispitivanju i svojstava materijala [6].
Maksimalni napon, koji ne izaziva deformacije
puenja preko dozvoljenih pri datim uslovima rada
materijala, naziva se uslovnom granicom puenja po
dozvoljenoj sumarnoj deformaciji puenja.
uslov puenja pri jedno-osnom na-
ponskom stanju glasi:
e: = Eel + Epl + e:p2 = e:o + kcr" trok [e:],
gde su: e:
01
relativna deformacija (e: = ;T) ,
e:P
1
i e:P
2
relativne deformacije neustaljenog i
ustaljenog puenja,
[e:] dozvoljena deformacija puenja za vre-
me roka slube konstrukcije i
trok rok slube konstrukcije.
272
12. JEDNACINE I OBRASCI TEORIJE ELASTICNOSTI
Deformacija zbog neustaljenog puenja ( e:P
1
) moe
se ponekad i zanemariti, i tada se za napon dobija
jedna
+ ka" trok = [e:].
ET
Ako se zanemari i deformacija, onda
uslov glasi:
o J
- -
(
[e:] }-;;-
k trok
Gore pomenuta zanemarenja defor-
macije i deformacije neustaljenog puenja su dopu-
tena samo onda, kada su te deformacije relativno
rnale u odnosu na deforma.cije ustaljenog puenja.
12.8.9. Puenje pri savijanju greda i
krivih tapova
Ovde razmotriti neke zadatke
vanja grede, presek ima dve ose simetrije; greda je
izloena savijanju i ustaljenom puenju. Momenat
savijanja deluje u vertikalnoj ravni yOz (sl. 12.68).
Pri reavanju zadataka ustaljenog puenja se
smatra da se posle izvesnog lapsusa vremena nakon
nanoenja napon u preseku ne menja,
a i da je deformacija postojana.
H l
1}-
t---T
Sl. 12.68 Sl. 12.69
zakon menjanja normalnog napona
u preseku i ugiba grede po vremenu. Pri reavanju
ovog zadatka zanemaruju se tangentcijalni naponi, a
uzima se da vai i hipoteza ravnih preseka.
1. savijanje (sl. 12.69). Uzimamo da je
zakon puenja dat obrascem
-.!.(de:)*
(J =k " - '
dt
gde je de:, brzina deformacije puenja.
dt
Iz uslova jednakosti momenata unutarnjih i spolj-
nih sila imamo da je
h
2
4 J a,yb (y) dy =M, (12.110)
o
a na osnovu hipoteze o ravnim presecima je
de:.
- =my.
dt
(12.111)
Tada je
J l
a.= k- n (my) - n,
(12.112)
gde je m brzina menjanja krivine savijene ose grede
u posmatra!J.om preseku.
(12.112) i (12.110) dobijamo
l l
- - -
M = m " k " I n, (12.113)
gde je
"
In= 4 J b(y))
1
+ .;) dy.
o
Iz (12.111) i (12.113) sledi
de:,= k M" y.
dt
(12.114)
dalje izraz za m, iz (12.113)
u (12.112), dolazimo do zakona raspodele normalnih
napona pri savijanju u ustaljenog pu-
enja, koji glasi:
M .!.
a.=/Y"
n
Ako je presek pravougaoni, onda je
h
2n+ l l n 2n + l
In = 2b J y - n- dy - bh-,. - .
- n +
1
2n +l
O 2 n
Prema tome, naponi u gredici pravougaonog
preseka biti
l
a,= 2n + 1 (2y)2 6M.
3n h bh2
6Mfbh2 je jednaka maksimalnim ela-
normalnim naponima
6M y
- - =(J
bh2 z max-
Prema tome, maksimalni napon ustaljenog pu-
enja pri savijanju u gredici pravougaonog
preseka biti kako sledi (uz pretpostavku da je
y = h/2):
2n + l
a, max = eri max
3n
Poto je n uvek. od jedinice, to je a, max
uvek manje od Kada se radi o malim ugibima
onda je
d2y
m=-;
dz
2
dm d
2
y
-=-
dt dz
2
izraz za dm u (12.111), poto pret-
dt
hodno izdiferenciramo (12.111) po t i se
12.8. PU2ENJE I RELAKSACIJA 273
izrazom (12.114), dobijamo izraz za
brzine menjanja ugiba grede pri puenju:
d2y =k (M )n
dz2 1
11
i o uslovima:
pri z= O
pri
l
z=-
2
y = o, l
dy = o.
d z
(12.115)
dolazimo do ukupnog ugiba u trenutku t
(uz u gib) :
y(t) =-+- k - t.
Ml
2
1
2
(M)"
8EI 8 I,.
2. savijanje grede,
na sredini koncentrisanom silom. Uslovi (12.115)
biti isti onakvi, kakvi su bili i pri savijanju.
Maksimalni ugib po vremenu prema ob-
rascu (gde se i ugib) :
pza k pnzn +2
y (t)- -- + - - t.
max - 48El 22 (n+ l ) (n + 2)
3. savijanje konzolne grede, opte-
na svom slobodnom kraju koncentrisa-
nom silom P.
uslovi u ovom glase:
l
d.
pri z= - je
.2_ = O;
2 d z
pri z= l je y = 0.
Maksimalni ugib po vremenu (uz ela-
ugib) biti :
pza k pn zn+2
Ymax(t) = -- +-- t.
3EI n+ 2
4. ugib proste grede,
ravnomerno raspodeljenim teretom, intenzi-
teta q.
Greda je od nikl-hrom-molibdensl\og
a zagrejana je do temperature od 450C. Pri
toj temperaturi je n = 2, pa je mal\simalni ugib
5 q/
4
+ 299 q2!6
Ymax (t) = 384 EJ 23070 P kt.
2
5. ugib konzolne grede,
ne ravnomerno raspodeljenim teretom inten-
ziteta q.
Izraz za maksimalni ugib konzole glasi:
q/4 kqn[2(n+l )
Ymax (t) = SEI + Znr,:
t .
12.8.10. Puenje pri torziji
Pri reavanju konl\retnih zadataka torzije pri
uzimanju u obzir puenja primenjuje se teorija sta-
renja, zasnovana na teoriji malih
deformacija, ili pak teorija viskoznog
U pogledu mnogih zadataka, i zadatl\e
torzije na rad [9].
BIBLIOGRAFIJA
1. Ap yTioHaH H. X. Hel<oTopbie Bonpocbi
IlOJI3ytleCTH. roCTeXH3):1aT. M. - JI., 1952.
2. Ee3YXOB H. Ii. OcHOBbi Teopmr YIIPYTOCTH, nna-
CTH'IHOCTH K IIOJI3yqeCTK. l-13):1-BO "BbiClllall llli<Ona", 1961.
3. EeayxoB H. Ii. H .LIP PacqeTbi Ha npoqHoCTL,
'lHBOCTL H I<One6aHHll B yCJIBHllX BbiCOI<HX TeMnepaTyp. Ma1II-
rH3, 1965.
4. BanoB e. e. ilpO'IHOCTb H IlOJI3ytleCTb Mep3JibiX
rpyHToB H pacqeTbi l-13.11-BO AH
eeCP, 1962.
s. r onb):leH6JJaT H. Ii. PacqeT H I<OHCTpYHPOBamre
meneJo6eTOHHbiX 6ano1<. M - JI., 1940.
6. r onb):leH6JiaT Ii. Ii., HHI<OJJaeHI<O H. A. Teo-
pHll IlOJIJyqeCTU CTpOHTeJibHblX MaTepHaJIOB H ee npUJIO>i<eHKJl.
CTpOHH3):1aT, 1960.
7. H. Ii. H KonHOB B. A. 06o61IleH-
Hall TeopHR: TeqeHHR: aHH30TponHbiX B
c6. : "eTpoHTen&HaR: MeXaHHJ<a". eTPoHH3AaT, 1966.
7a. ron&,I:(eH6naT Ii. Ii. H KonHOB B. A. KpHTepmr
npO'IHOCTH H nnaCTH'IHOCTH I<OHCTpYI<I.IHOHHblX MaTepHaJIOB.
" MaliiHHOCTpOeHHe", 1968.
8. IimJOliiHH A. A. ITnaCTH'IHOCTb. l-13.11-BO AH eeeP,
1963.
9. KaqaHOB JI. M. TeopHR: nonJyqeCTH. Cl>H3Marru3,
1960.
10. Jieii6eH30H JI. e. KypcTeOpHH YIIPYTOCTH. Orl-13.
JI, 1947.
ll . JIR:B A. MaTeMaTHqecJ<aa TeopHli YIIPYTOCTH, OHTI-1
HKTIT, M. - JI., 1935 ..
12. ManHHKH H. H. OcHOBbi Ha non3yqeCT&.
MalllrH3. 1948.
13. MKH,ll nKH P . .U. e6opHHJ<nepeBop;oB"MexaHKI<a",
" MHp", Ng 4 (86), 1964.
14. Mycxen.HWBHJIH H. H. HeJ<OTOPbie 3ap;aq.HTeopmr
ynpyroCTK. I-13.11-BO AH eeeP, 1956.
15. HeiiMaH M. Ii. HanplimeHKR: B 6an1<e e !<pBOJJH-
HeHHbiM oTBepCTHeM. Tpy):lbi UArM, Ng 313, JI., 1937.
16. nani<OB.Hq n. <1>. T eopHll YIIPYTOCTH. 06opOHrH3,
1939.
17. Pa6oTHOB 10. H. iloJI3yqeCT& :meMeHTOB I<OHCTPYK-
I.IHH. "Hayl<a", 1966.
18. PmaH.HllbiH A. P. Hel<oTopbie sonpocbi MexaHKI<H
CI{CTeM, AecpopMupy!Oli.\HXCR: BO BpeMeH.H. r oCTeXU3)l;aT. M.
- JI., 1949.
19. eaBHH r . H. 01<0}10
OTBepCT.Hii. M3A-BO "Hayi<oBa AYMI<a", K.HeB, 1968.
20. C6opH.HI< CTaTeii "Peononm". HHJI, M., 1962.
21. ci>unoHeHJ<o-Eopo,ll;H'I M. M. 0CHOBbi Teopmr
YIIPYTOCTK. r oCTeXH3):1aT, 1950.
22. XHJJJJ P. MaTeMaT.H<Ieci<aa TeOpHR: nnaCTHtiHOCTH.
rHTTJI, 1956.

Konstrukterski Prirucnik 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Konstrukterski Prirucnik 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Konstrukterski Prirucnik 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

IZONSTRUKTERSIZI

u primene metoda sila (po-

= O (i = 1, 2, ... n). (17.114)

pa onda traiiti vrednost N koja

momenat inercije preseka pri uvrtanju

kome odgovara uslovni

pa se on stoga moe uvesti u

Broj i raspored opasnih pre-

ali "Y) = "1)

postoje i familije pravolinijskih karakteristika,

[l - eYCt- )], (12.107)

You might also like