Filozofski fakultet

-odeljenje za arheologiju-

seminarski rad iz Praistorijske arheologije I

na temu:

STAMBENA ARHITEKTURA MEZOLITA

U DJERDAPU

profesor: student:

Mihajlovi Du an Stevanovi Jovanka

Beograd, 1999.
ABSTRAKT:

Ovaj rad predstavlja komparativnu studiju o na inima izgradnje stani ta u kulturno-

geografski omedjenoj oblasti, odnosno mezolitu Djerdapske klisure. Zbog specifi nosti u
rasporedu pojedina nih konstruktivnih elemenata koji stoje u nerazdvojnoj vezi u okvirima
stambenih objekata (u vremenu kada je kultura Lepenkog vira bila na svom vrhuncu) rad je
usmeren na pra enje razvoja ideolo kog plana izgradnje osnova ku a, a time konsekventno
svojim ve im delom posve en neimarskoj praksi na eponimnom lokalitetu Lepenski Vir.

UVOD:

Te ko je govoriti o postojanju bilo kakvog vida arhitekture u onim razdobljima ljudske

istorije koji su prethodili "neolitskoj revoluciji", odnosno trajnom naseljavanju ljudskih zajednica
na jednom mestu. To medjutim nu no ne zna i da se po eci arhitekture ne mogu tra iti i na i i
pre ovog perioda, ali se pre toga mora utvrditi pojmovni okvir onoga to emo u uvom radu
smatrati arhitekturom.
Samo zna enje gr kog glagola arcitektonew - graditi, uredjivati upu uje na zaklju ak
da pod arhitekturom treba smatrati postojanje objekata za ije je podizanje bilo potrebno ulo iti
trud, napor i ve tinu, da bi se itav proces stvaranja objekata koji su u svom za etku imali isklju
ivo funkciju zaklona mogao nazvati gradjenjem. Iz ovoga sledi da se mora praviti razlika izmedju
dve vrste stani ta -sezonskih prebivali ta koja mogu biti i pe ine i potkapine, koje drugog
neimara osim prirode nisu iziskivale, ili pak atora ije podizanje nije iziskivalo previ e truda i
prora unatosti, ve se pre odvijalo intuitivno i pravih stambenih (arhitektonskih) objekata koji
ne samo da su bili u upotrebi du i vremenski period, nego je njihovo stvaranje bilo unapred smi
ljeno. Drugim re ima samom gradjenju prethodila je ideja o objektu koji treba izgraditi. Zbog
toga se kod ovakvih objekata mogu naslutiti ili utvrditi proporcije i medjusobni odnosi
konstruktivnih elemenata iskori enih pri njihovom gradjenju.
Mezolit Djerdapa odlikuje prisustvo i jedne i druge vrste objekata, koji neretko paralelno
egzistiraju. To medjutim ne menja karakter gore navedene termilo ke distinkcije izmedju ove dve
vrste objekata, jer kako e se u daljem izlaganju videti, atoraste konstrukcije i ognji ta nala ena
na otvorenom prostoru odgovaraju sezonskim, kratkotrajnim naseljima, dok su ovi drugi objekti
podizani na mestima koja su bila naseljena, ako ne stalno - bar ve im delom godine.

Gore izre enu hipotezu da je za podizanje sezonskih prebivali ta bilo potrebno manje truda
i napora, pa time i vremena za gradnju, nego to je to bio slu aj sa stambenim objektima koji se
pojavljuju ve sredinom mezolita, treba shvatiti oprezno; najpre stoga to je za paleolitske lovce-
skuplja e mogao to biti osobito te ak poduhvat. Medjutim, treba naglasiti da fizi ki napor i utro
eno vreme nisu jedina i presudna merila razlikovanja dve vrste stani ta. Su tinska razlika se
ogleda u zamisli, ideji gradjenja ili slikovitije re eno- u odgovoru koji bi dobili od ljudi toga
vremena kada bi smo ih upitali -"Čemu to ( to mi danas nazivamo stani tem) slu i?
Mo emo da pretpostavimo da bi se ve ina izjasnila da su sve te hrpe kamenja, kostiju,
ukopi, ostaci podnice na koje danas arheolozi nailaze predstavljale omedjeni prostor u kome se

2
stanovalo. Takav je opis isuvi e op teg karaktera, jer zamagljuje ideolo ki plan koji prethodi
podizanju onih objekata ija namena prevazilazi, transcendira funkciju stanovanja.
Posmatraju i neimarsku praksu kao evoluciju ideja, mo emo izdvojiti nekoliko njenih faza:
-presimboli ka faza
-simboli ka faza
-faza razgradnje

U vezi sa ovom podelom mora se naglasiti da se prisustvo ili odsustvo simbola, ili njihova
razgradnja koje figuri e kao kriterijum podele odnosi isklju ivo za izgled stani ta, odnosno na
meru u kojoj njihov izgled izra ava i odra ava napor da se savlada i shvati svet i priroda koji su
okru ivali njihove graditelje. Nema li i danas velike razlike u poimanju prirode oveka koji ivi u
ku i izgubljenoj u planinskom bespu u i stanovnika oblakodera okru enog bukom i betonom.

PRE-SIMBOLIČKA FAZA

Najraniji ostaci "gradjevina" koje su podigli ljudi poti u iz vremena mladjeg paleolita, a
nadjeni su u Slova koj,Ukrajini, ju noj Rusiji, Sibiru i Francuskoj. Svi ti objekti po svojoj formi
medjusobno nalikuju ( atoraste konstrukcije ili zemunice), a razlikuju se mahom u dimenzijama i
vrsti raspolo ivog materijala (sirovina) od koga su ova stani ta podizana (vrsta kamena, ko e,
drveta, kostiju). Ovakvi objekti su u skladu sa mobilnim karakterom gornjepaleolitskih zajednica.
U uslovima glacijalne i li periglacijalne klime ljudi su se retko du e zadr avali na jednom
istom mestu, jer su bili prinudjeni da se kre u u potrazi za hranom (lova ko-skuplja ka
ekonomika). Ako bi se i zadr ali na otvorenom prostoru dovoljno dugo da im je neka vrsta "krova
nad glavom" bila neophodna nicali su atori, zemunice ili poluzemunice, sa ili bez ognji ta ili
vatri ta. Ovi objekti su na ogromnoj teritoriji Starog sveta takore i uniformni i sadr e mnoga sli
na konstruktivna re enja koja nipo to nisu bila uzrokovana medjusobnim kontaktima ovih lova
ko-skuplja kih zajednica, ve prakti nim razlozima- kao to e npr. polo aj vatri ta ili ognji ta
biti neposredno na ulazu ili u blizini ulaza u stani te da bi se obezbedio odvod dima na najlogi
niji mogu i na in. Takodje, u slu ajevima kada je nadzemna kostrukcija bila prekrivana ko ama,
u kulturnom sloju preostajali bi samo "krugovi kostiju" koji su ponekad izgledali toliko misti no
da su zavodili istra iva e na pogre ne interpretacije.1 Zavisno od vrste lovnih ivotinja arheolozi
su nailazili na lobanje, lopatice, cevanice, kljove ( zajedi ko im je : to te e - to bolje ) koje su
jednako bile redjane u krug kao i ponekad kamenje.

Ovaj uvodni pregled osnovnih odlika stani ta mladjeg paleolita uklopljen je u pre-simboli
ku fazu jer se sa stanovi ta njenih funkcionalnih odlika mo e uo iti veza izmedju ovih stani ta i
onih koje su podizale polu-mobilne zajednice koje su nastanjivale podru je Djerdapa u toku
epipaleolita i ranog mezolita (opredeljenih u istu fazu).
Namena ovakvih stani ta je pre svega bila da se obezbedi zaklon od atmosferskih prilika-ki
e, vetra, hladno e, itd. Njih karakteri e odsustvo bilo kakvih konstruktivnih elemenata u okviru
stani ta koji bi osim svoje strogo prakti ne primene odavali simboli ki karakter. Ako neki
nagove taj takve funkcije i postoji, zbog nepotpunih podataka (nemogu nost uo avanja
medjusobnoh odnosa izmedju konstruktivnih elemenata, fragmentarna o uvanost nalaza u
1
A.L.Guran, Religije prethistorije, Beograd, 1991, p. 32
3
slojevima, nepotpuna iskopavanja i sl.) te ko je govoriti o celovitoj ideolo koj emi, jer bi svaki
dalji zaklju ak zvu ao pretenciozno.
Ista konstatacija nalazi svoju potvrdu i u izgledu ranoholocenskih stani ta na lokalitetima
iji slojevi dokumentuju po etne faze razvoja kulture Lepenskog Vira. Ipak to ne umanjuje zna aj
ovih stani ta sagledanih u njihovom inicijalnom kontekstu, koji nagove tava uvod u narednu,
simboli ku fazu, kada se do tada ste en odnos ka stambenom prostoru menja. Tokom tog
"uvodnog" perioda izvr en je odbir gradjevinskog materijala, savladana osnovna prakti na znanja
u tehnici gradnje i utvrdjeno nekoliko osnovnih oblika stani ta. Osnovni elementi stambenog
prostora, iako naizgled uniformni - jo uvek se tra e i time dopu taju svakoj slede oj generaciji
fleksibilnost koja se ogledala u njihovom delimi nom ili potpunom preina avanju na putu ka
svojevrsnom tipu stani ta, koji e u periodu procvata kulture Lepenskog Vira postati
kanonizovan.
Najstarija stani ta koja su otkrivena na ranoholocenskim lokalitetima Djerdapskog podru ja
imaju izgled zemunica i poluukopanih objekata ovalne osnove.
Zemunice su otkrivene na lokalitetima Veterani Terasa (I, IIa i IIb), Icoana (Ia i Ib), Razvrata
(sloj I) i Vlasac (sloj Ia).
Kako ne raspola emo podacima o detaljnom izgledu ovih objekata sa lokaliteta na levoj
(rumunskoj) obali Dunava, zadr a emo se na opisu zemunica na Vlascu (stani ta 1a i 2a) budu i
da je njihova analogija sa objektima na rumunskim lokalitetima potvrdjena od strane istra iva a.2
U okviru najstarijeg naselja na Vlascu (Vlasac Ia), pomenuti istra eni stambeni objekti
iskori tavaju prirodna levkasta udubljenja nastala radom re ne erozije, koja su u osnovi
trougaonog i li trapezoidnog oblika. Svojim zadnjim delom objekti su ukopani u osnovu, dok su
bo ne strane ovih prirodnih udubljenja ve ta ki preoblikovane u uko ene zidove visine do 0.80
m (sl. 1). Na ulazu u stani te 2a formiran je prilaz u vidu 2 stepenika. Pored toga zna ajno je
pomenuti da je u okviru ovog stani ta nadjen ornamentisan oblutak.
Paralelno sa ovim stani tima na Vlascu podignuta su jo dva objekta (1 i 2) koja su na elu
takodje "zemuni nog" karaktera, ali sa ne to druga ijim konstruktivnim re enjem. Ovi objekti
na isti na in koriste prirodnim putem nastala levkasta udubljenja, ali za razliku od prethodna dva
pomenuta objekta, samo delimi no. Bo ne strane ovih objekata su takodje zasecane i time
adaptirane u zidove koji slu e kao podupira i za nadzemnu konstrukciju, ija se visina
smanjivala ka ulazu u stambeni prostor, tj. od za elja ka pro elju, ime se dobija utisak
"izranjanja" ovih ukopanih stani ta na povr inu. Osnova nagove tava une to pravilniji oblik u
vidu zarubljenog kru nog ise ka sa uglom pri vrhu od 35 . Ve u ovim stani tima susre e se
inovacija u gradjenju poda: iznivelisana povr ina osnove bila je prekrivena me avinom
zdrobljenog kre njaka peska i gline. Ista praksa u izgradnji stani ta se ponavlja i kod stani ta 3,4
i 5 na Vlascu, opredeljenih u fazu Vlasac Ib. Bitna razlika se ogleda jedino u polo aju i izgledu
ognji ta (odnosno vatri ta) unutar stani ta- dok je ono najpre sme tano uz sam bo ni zid (stani
ta 1 i 2 ) u kasnijim fazama izgradnje naselja ognji te se sme ta u pro elje stani ta i to po
njegovoj uzdu noj osi i uokviruje kamenim plo ama. Treba naglasiti da je ovakva neimarska
praksa (u pogledu izgleda poda, oblika osnove ) jedinstvena pojava u djerdapskom mezolitu, a da
se njene razvojne faze i primena mogu nadalje pratiti samo na obli njem lokalitetu Lepenski Vir
(od sloja Ia), zapravo od momenta kada naselje na Vlascu zadobija sezonski karakter (Vlasac II), a
Lepenski Vir biva naseljavan ve im delom godine.

2
Srejovi , D., Letica, Z., Vlasac I, Beograd, 1978., 50.
4
 Najstarija stani ta na Lepenskom Viru (Proto-Lepenski Vir) su se fragmentarno o uvala, ali
se na osnovu rasporeda arheolo kih nalaza mogla ipak pretpostaviti jajolika osnova sa irom
stranom ka pro elju, a u om ka za elju3 i sa ognji tima koja su bila sme tena bli e ulazu u stani
te, koji je bio okrenut ka reci. Kako e se videti u daljem izlaganju, ovo prvo naselje na
Lepenskom Viru ne naru ava kontinuitet i tendenciju simboli kog uslo njavanja koji svoj apogej
dosti e u stani tima Lepenskog Vira opredeljenih u fazu Ia-Ie, a koji se ve na ovom naselju
ogleda u strogo proporcionalnom gradjenju ognji ta ( odnos kra ih i du ih strana iznosi 1:3 i
1:4).
Treba naglasiti da iako smo ovu fazu nazvali "presimboli kom", nju ne odlikuje potpuno
odsustvo svakog, ma i najmanjeg vida simbolizma. To se pre svega mo e zapaziti kroz osobit
napor ovih prvih neimara da "ponovo izgrade pe inu", ponavljaju i uko enost njenih zidova,
iroko otvoreno pro elje, ulaz i za elje koje se su avalo i gubilo u tami. Pe ina je od samih po
etaka ljuskog roda pru ala uto i te oveku, zna e i za njega sigurnost i za titu i kao takva je
generacijama predstavljala predmet pomnog posmatranja i uop tavanja, formiraju i samim
svojim oblikom i tajanstveno u (tama, eho) svoj sopstveni simbolizam. Ona je za na e pretke
bila ne samo zaklon i stan, nego i mogu nost prilaza dubini zemlje, uvid u njenu unutra njost,
priilegija da se zemlji pridje na blizinu dodira. Ali za to bi se tome te ilo? Zato to je pe ina
samom svojom uobli eno u predstavljala elementarnu analogiju: mo zemlje da radja-mo
ene da radja, otvor pe ine je rodnica zemlje, kao to i ena ima svoj otvor, "ulaz u pe inu" iz
koje se radja, iz koje nastaje ivot. Pe ina je na taj na in jedna od prvobitnih simboli kih
manifestacija-manifestacija ivota i stvaranja. U narednoj, "simboli koj" fazi, ona ne e biti i
jedina.
SIMBOLIČKA FAZA

U ovoj fazi dolazi do uslo njavanja prvobitnog prototipa koji je proistekao iz svojevrsne
imitacije pe ine. Stani ta pritom zadr avaju taj prvobitni simbolizam, ali se on razgranjava,
uvode i u arhitekturu nove elemente koji ine njen integralni deo, ali koji ak i izdvojeni iz nje
imaju svoju unutra nju funkciju,zna enje i smisao. Medjutim, ti novi elementi- misle i time na
rtvenike, oblutke i kamene stolove, tek u sklopu same ku e dobijaju svoju ulogu, svoje mesto i
potpun smisao kao delovi "mikrokosmosa" ku e koja predstavlja projekciju "makrokosmosa"
ljudi koji su iveli pre bezmalo 8000 g. na dunavskoj obali Lepenskog Vira - onako kako su ga oni
u svojoj zbunjenosti i udjenju do ivljavali.
Povezivanje rodne mo i zemlje- u velikom i rodne mo i ene- u malom, tj. pojedina nom
obelodanjuje drevnom oveku i njegovoj svesti pitanje nastanka i nestanka stvari.
To je ve ito, uvek prisutno i nikad univerzalno re eno pitanje koje nije zaobilazilo nijednu
kulturu, nijedan narod, nijednog oveka, ni sada ni nekad…To je upravo pitanje koje je kroz svoju
arhitekturu postavljala i populacija Lepenskig Vira i na koji je davala sebi svojstven i razumljiv
odgovor. Ljudi Lepenskog Vira su ba eni u bespu e svoje egzistencije, to bespu e preoblikovali i
uobli ili na jednoj dunavskoj uvali u razvojni put svog"mita", koji im je kao nekad njihovim
precima pe ina, obezbedjivao duhovnu za titu i smirenje.
Potvrda veze izmedju razumevanja sveta i jedinstvenih arhitektonskih ostvarenja na
Lepenskom Viru se ogleda upravo u njenoj razgradnji. Ta veza ne nestaje, ali sa prodorom prvih
zemljoradni kih zajednica u Djerdapsku klisuru, nosilaca star eva ke kulture, ona se modifikuje,
3
D.Srejovic,1969,42-47
5
odnosno zadobija druga ije manifestacije, koje se ne ogledaju u njihovoj arhitekturi (Lepenski
Vir IIIa i IIIb).
Da bi mogli pratiti stvaranje te veze i njenih pojedina nih elemenata, prvo emo se zadr ati
na opisu tehni kih karakteristika stambeno-sakralnih objekata. Budu i da su svi elementi
stvaranja i razgradnje ove simboli ke veze u potpunosti zastupljeni i najvidljiviji na nalazi tu
Lepenski Vir (Lepenski Vir Ia-e, Lepenski VirII), to e se i dalje izlaganje ticati opisa stambenih
objekata podignutih na ovom nalazi tu.
Simboli koj fazi pripadaju stani ta koja su prema D. Srejovi u opredeljana u faze LV Ia-e,
dok stani ta LV II pripadaju slede oj- fazi razgradnje, mada se njeni po etni impulsi uo avaju ve
od faze Ic. U naseljima ove faze grade se poluukopana stani ta koja su svojom irom stranom-
pro eljem okrenuta ka reci, a u om stranom ka zaledju uvale, time pribli no zauzimaju i
orijentaciju istok-zapad. Stani ta su imala pravilno orijentisanu trapezoidnu osnovu koja je stajala
u odredjenoj proporciji sa ognji tem, bo nim stranama i pro eljem. Oko osnove se ukopava
temeljni rov irine oko 15cm i dubine oko 10cm, koji se obla e sitnijim i krupnijim komadima
lomljenog kamena. Le i ta za stubove nosa e nalazila su se u uglovima pro elja i na bo nim
stranama, koja su bila oja avana uko enim kamenim plo ama. Prema tragovima ugljenisanih
greda u nekim ku ama, utvrdjeno je da je gornja, krovna konstrukcija imala drvenu armaturu. U
osi pro elja stani ta se nalazilo etvrtasto (kod starijih ku a) ili lepezasto (kod mladjih ku a) pro
irenje prekriveno kamenim plo ama sa pepeli tem, a neposredno iza ovako formiranog
kamenog praga, takodje su u osi stani ta, bilo je sme teno pravougaono ognji[te sa pravilnim
odnosom kra ih i du ih strana (1:3). U mladjim gradjevinskim fazama (po ev od faze Ic) oko
ognji ta su usadjivane kamene plo ice u obliku slova A koje je svojim vrhom okrenuto ka ognji
tu. U za elju i iza za elja ognji ta postavljani su rtvenici i skulpture. Na osnovi stani ta
postojao je i pod formiran od neke vrste kre nog maltera crvene boje kojim je zalivana cela
osnova tek po[to su ognji te, kameni stolovi skulpture i rtvenici postavljeni na za njih
predvidjeno mesto. Debljina podova je najve a u blizini ognji ta i kamenih stolova (do 25 cm).
Stani ta su zahvatala povr inuod 5,5-28 m².
Ono to najvi e iznenadjuje kod izgleda ovih stani ta je sam oblik osnove. On nije ni kru
an, ni elipsoidan, jo manje nepravilan kao to je to uo ljivo na nekim srednje- i starije-
paleolitskim stani tima (Molodova I, Kostjenki, Pensvan), drugim re ima nije elementaran.
Kvadratni ili pravougaoni oblik nasuprot tome nije elementaran, ali ipak ni on nije odgovarao
zamislima graditelja ovih stani[ta. To ne zna i da njima taj oblik nije bio poznat i blizak, budu i
da samo postojanje pravilnih pravougaonih ognji ta to demantuje. Postavlja se pitanje, kako se
onda do lo do osnove oblika pravilnog kru nog ise ka sa uglom pri vrhu od 60° koji je pritom
matemati ki skra en za 1/4 du ine pro elja. Sam ovaj opis name e zaklju ak da se ovaj oblik
nije izvodio iz jednakostrani nog trougla, da bi mu se potom dodavali elementi kruga, ve da je
izvodjen iz kruga, dok je trougao bio samo pomo ni element pri konstrukciji. Prema D. Srejovi
u, razmeravanje osnove " uvek po inje od odredjivanja raspona pro elja ku e, a zatim se
dobijene du ina prenosi na bo ne strane koje se spajaju u za elju", a svi ostali odnosi i mere "
proizilaze iz ozna enog trougla".4 Medjutim ono to se time ne bi moglo objasniti je nepravilno i
neispravno razmeravanje osnova ku a po ev od faze Ic, koje bi sa tehni;kog stanovi ta bilo
nemogu e, budu i da je predlo eni postupak bio isuvi e jednostavan da bi se mogao zaboraviti.
Sa druge strane, da je postupak razmeravanja bio i osporen ili nipoda tavan, graditelji naselja Ic

4
D. Srejovi ,Lepenski Vir, 1969,str 50.
6
(zapadni deo) se ne bi ni trudili da ga podra avaju. Zna i da je sam postupak bio zaboravljen i
napu ten zbog svoje kompleksnosti.Tome ide u prilog mogu nost- kako je sam D. Srejovi
pretpostavio da je postupak razmeravanja osnova ku a bio neki vid "svete tajne", poznat samo
malom broju ljudi jednog istovremenog naselja, ili ak samo jednom lanu zajednice. Treba
naglasiti da to nije bila tajna koju je trebalo kriti, jer je malo verovatno da su se lanovi zajednice
koji nisu bili u nju upu eni udaljavali sa naselja kad god bi se podizala neka nova ku a. To je bila
tajna svima dostupna, u onoj meri u kojoj su ostali lanovi zajednice bili spremni da je doku;e i
razumeju. To bi zna ilo da osnova ku a na Lepenskom Viru nije razmeravana tako to se "najpre
odredi raspon pro elja, a zatim ta du ina prenosi na bo ne strane koje se spajaju u za elju…te se
omedjeni trougao pro iruje na strani gde e biti pro elje, a na suprotnoj strani, na za elju skra
uje."5
Time dolazimo do klju nog problema: da oblik osnove stani ta nije bio elementaran i
jednostavan za izvodjenje, ali i do njegovog delimi nog razre enja, budu i da postoji potpuno
ograni en broj na ina za geometrijsko izvodjenje ovog specifi nog geometrijskog oblika.6 Pored
ve opisanog na ina koji je teoretski izvodljiv, ali ne odgovara prakti nim zahtevima,postoje jo
samo dva mogu a na ina za izvodjenje ovog oblika. Prvi podrazumeva opisivanje kru nice iz
jedne fiksirane ta ke (centra kruga), a zatim podelu iste na est kru/nih ise aka pod uglom od 60°
preno enjem rastojanja du i izmedju centra kruga i neke proizvoljno uzete ta ke na kru nici, i to
od te iste ta ke du kru nice. Nedostatak ove teoretske mogu nosti je takodje prakti ne prirode,
kao i kod prethodnog primera: suvi e je jednostavan da bi se mogao zaboraviti, a sa druge strane,
onemogu ava precisnu orijentaciju pro elja, tj. luka ise ka prema reci, tj. bar pribli/no paralelno
sa njom.7To bi zna;ilo da je orijetacija stani ta, a i njegova veli ina bila unapred odredjivana i
razmeravala se pomo u du i koja je bila postavljene upravno na tok reke i na zaledje uvale, a
koja je bila odredjena dvema ta kama: temenom kru nog ise ka i centrom jednakostrani nog
trougla (ta kama C i T, slika1). Ono to se mo e videti sa prilo enog crte a je da je unutra nja
du ina ognji ta jednaka polupre niku upisanog kruga u ΔGHD, njegova dvostruka du ina-
polupre niku opisanog kruga oko ΔGHD i upisanog kruga u ΔABC, kao i to da je njegova
etvorostruka du ina jednaka polupre niku opisanog kruga oko ΔABC. Ove geometrijske
pravilnosti nisu i ne mogu biti slu ajnost, tim pre to ni sama ognji ta (njihova unutra nja du
ina) nije u svim stani tima iste du ine, ali su zato uvek gradjena prema istim proporcijama (1:3).
Njihova du ina je uvek deljiva brojem 6 ( koji se kod ve ine ognji ta sadr i u celom broju bez
ostatka, tj. 16, 17 ili 18 puta8. To zna i da je osnovna merna jedinica prema kojoj je sve
razmeravano bila jednaka du ini od na ih 6cm, a u daljem postupku izvodjenja osnove bi to bila
sama unutra nja du ina ognji ta koja se prema potrebama delila, udvostru avala ili u etvorostru
avala. Drugim re ima, du ina od 6cm je bila fiksna merna konstanta, dok je unutra nja du ina
ognji ta bila zavisna promenljiva (tj. zavisna od broja puta umno avanja osnovne jedinice), koja
ne bi ni mogla da bude stalna, jer je upravo od njene veli ine zavisila povr[ina gotove osnove.
Na osnovu svega navedenog mo e se izvesti redosledf kojim je tekao proces razmeravanja
osnove stani[ta na Lepenskom Viru. Najpre se odredjivala du ina promenljivog modula koja e
biti sadr ana, "zape a ena" i sa uvana u unutra njoj du ini ognji ta. Potom se postavljala osa
simetrije koja je bila postavljena upravno na dno uvale i na tok reke, a koja je mogla biti
5
D.Srejovi , Lj. Babovi ,Umetnost, 1988.
6
V. Radovanovi ,Ikonografija i estetika, 1996.
7
isto, str. 24
8
usmeno saop tenje V. Radovanovi a
7
odredjivana i prema izlaze em Suncu.9 Na toj liniji je odredjivana ta ka ω (slika 2) iz koje su
iscrtavane tri koncentri ne kru nice. Potom se odredjivala ta ka na preseku kru nice i podu ne
ose koja je ujedno bila i ta ka najudaljenija od reke. Iz te ta;ke se spoljni krug delio du inom
njegovog polupre;nika na est kru/nih ise aka sa uglom pri vrhu od 60˚. Iz ta ke α se zatim
povla;io luk koji spaja spoljne ta;ke (na preseku sa spoljnom kru nicom) dva kru na ise;ka
okrenuta prema reci. Spajanjem ta ke α i ove dve novodobijene ta ke se kona;no dobija savr eno
proporcionalan i pravilno orijentisan kru ni ise ak. Polo aj preostale 4 ta ke- 2koje su obele
avale za elje stani ta i 2 koje su se nalazile na polovinema bo nih strana utvrdjivao se povla
enjem manjeg luka iz ta ke α koji je bio jednak 1/4 polpre nika kru nog ise ka i drugi, ve i i
jednak 1/2 istog tog polupre nika. Time je geometrijska procedura razmeravanja-deljenja i umno
avanja apsolutnih veli ina bila zavr ena.
Treba pomenuti mogu nost da u samoj praksi ona nije bila svodjena na ogoljenu geometriju,
ve je svaki potez bio smisaon i simboli an. svako umno avanje i deljenje je bilo samo
projekcija stvaranja i razaranja, kao to je i sama osnova ku e bila projekcihja datog i oduzetog,
doku ivog i nedoku ivog, radjanja i umiranja.
To se pre svega ogleda kroz prirodu ta aka α i ω. Upadljivo je da ta ka α ne pripada
okvirima stani ta, pa ak ni u toku samog procesa razmeravanja osnove, jer se zbog neravnog
terena mogla fiksirati u prostoru samo njena vertikalna projekcija. 10Ona time nagla ava svoju
nedoku ivost, skrivena u dubini "pe ine" svesti. Oda ilju i od sebe lukove koji odredjuju pro
elje ku e, ukope za stubove bo nih strana i irinu za elja-ona ostaje stalno prisutna. Sam pogled
po osovini ku e usmerava na nju i u nju. Ta ka α time simbolizuje onostrani, nedoku ivi i
sveprisutni tvora ki entitet. Ta ka ω takodje predstavlja sredi te koncentri nih krugova, (ali
samo su dva unutra nja obuhva ena osnovom) koji odredjuju sve odnose unutar ku e- mesto
ognji ta, rtvenika, skulptura. Usmereni su ka ovostanom, propadljivom, ali ipak korespondiraju
prekop spoljnog kruga (koji izlazi izvan okvira stani[ta) sa ta kom α koji je obuhvata.
Koncentri;ni krugovi su kroz mnoge kasnije, praistorijske i istorijske kulture ostali prisutni
kao simbolo tvora kog, svevidljivog, za titnog ili pak samog Tvorca i svega stvorenog.
Usmeravaju i od sebe- u beskraj, oni svojim koncetritetom usmeravaju ka cetru koji im je zajedni
ki i iz koga sve proizilazi. Upravo ovakav simbolizam centra krugova za "Lepence" se mo e
naslutiti prema polo aju pokojnika nadjenom u sloju Proto-lepenskog Vira, ali koji je pripadao
naselju LV Ia (grob 69-slika3).
Pokojnik je bio sahranjen u sede em polo aju i licem okrenutim ka reci i istoku, sa nogama
povijenim u kolenima u polo/aju "alla turca". Pritom je oblik grobne jame imao istu formu
zarubljenog kru nog ise ka, ponavljaju i nedvosmisleno izgradnju stani ta. polo aj centra
koncentri;nih krugova se poklapa sa polo ajem pupka pokojnika- upu uju i ponovo na princip
radjanja (ponovnog?) i stvaranja i idejno gravitiraju i prema dubini zemlje po vertikali i dubini
stani ta, "pe ine" po horizontali- prema idealu onostranog i ta ki α. Na njenom mestu le i glava
pokojnika, kao da je jo tada bilo naslu eno da upravo iz glave ljudi proisti u sve nama poznate i
nepoznate ideje, razumljive i nerazumljive. Laktovima dodiruje ukope stubova na sredinama bo
nih strana, a stopalima kamene plo e-pragove na ulazu u stani te.
Postoji jo jedan bitan element ove analo ke celine- a to je preklapanje karli;nog pojasa
pokojnika sa ognji tem. Ognji na jama time potencira vezu izmedju roditeljske sfere zemlje i

9
Lj.Babovi , Polo aj i funkcija svetili ta na Lepenskom Viru,1997
10
V. Radovanovi , Ikonografija i estetika,1996.
8
roditeljske-genitalne sfere oveka, objedinjuju i zatvoreni- enski i otvoreni-mu ki princip i
njihovo spajanje.
Iz okvirno istog perioda poti e nalaz ognji ta kru nog oblika, bez kamenih plo a oko
njega, nad kojim je sahranjen pokojnik iji se karli ni pojas u vertikalnoj ravni superponira na
ognji te. Ovaj grob je otkriven na Vlascu, faza VlasacI, koja hronolo ki odgovara naselju Ia na
Lepenskom Viru. (grob 36, vatri te 4).
Iz gore navedenog izlaganja proizilazi hipoteza da je sama osnova stani ta predstavljala uve anu
repliku enskog trbuha i pupka, enske genitalne sfere i butina nagove tenih kroz polo aj
rtvenika sa udubljenjem, uko[enim bo nim stranama stani[ta koje sa jedne strane upu uju na
prodiranje i poniranje u dubinu, a sa druge- iroko otvorene ka reci- ka njenoj ovaplo uju oj mo
i o kojoj svedo e i ornamentisani obluci u formi " oveka-ribe".
Egzistencijalna ideologija i kosmogonija ini i po etak i kraj svega to je pojavni vid
kulture Lepenskog Vira, uklju uju i tu i oblutke, kako one anikoni ne, neizmenjene, tako i one
ornamentisane, tek neznatno premodelovane u ljudsku glavu i eventualno trup (LV Ib).

FAZA RAZGRADNJE

Kako je ve pomenuto, po ev od faze LV Ic se uo ava postepena relativizacija sisteme

vrednosti u vr enih i kanonizovanih tokom faza Ia i Ib. Tada se uvode novi elementi u ve
postoje u zatvorenu emu, koji je ne modifikuju , ve pojednostavljuju i relativizuju. Stoga je nu
no predpostaviti da ovaj kanonizovan, kompleksni sistem-koji se sastojao od preplitanja
elementarnih sila, oli enih u deljenju i umno avanju krugova, ornamentisanju oblutaka i
njihovom postavljanju na ta no odredjena mesta u okvirima stani ta-nije u jednom momentu
zadovoljavao sve lanove zajednice. Sistem je bio isuvi e krut, strog i apstraktan, da bi ga sve
generacije mogle razumeti, prihvatiti i upra njavati. Iziskuju i posve enost, poverenje i
disciplinu ovaj "sakralni sistem" uslovio je ose anje izop tenosti odredjenog dela populacije, koja
je sebi po;ela da stvara jedan jednostavniji, razumljiviji, ali stoga nu no relativizovan sistem, koji
mada nastaju i na temeljima prethodnog, njega neizbe no potkopava.
Kao posledica tog "pobunjeni kog strujanja" dolazi do podele naselja na dva dela- zapadni,
koji je gravitirao ka zaledju uvale i u kojem su se pojavili prvi elementi oportunizma i isto ni-koji
je gravitirao ka reci. Ta se podela zadr ava sve do podizanja naselja LV II koji poku ava da
vaspostavi i ponovo utemelji tradicije peraka.
U zapadnom delu naselja se kao prvi primeri degradacije pojavljuju neprecizno gradjene
osnove ku a, bez ta nih proporcija, ornamentisani obluci koji se ne zadr avaju na
antropomorfnoj predstavi, ve pro iruju temetiku predstavljaju i glave ivotinja (jelen).
Pokojnici se sahranjuju i u okvirima stani ta, da bi se ne to kasnije i ta praksa zamenila simboli
nim postavljanjem znaka A od kamenih plo ica oko ognji ta, koji su trebali da podse aju na
preminulog lana zajednice.
Budu i za eta na duhovnom planu, dezintegracija nije mogla biti zaustavljena ni svim
naporima prakti ne reintegracije, ve delimi no zaboravljenih i napu tenih tradicionalnih
principa, u injene u vreme osnivanja naselja LV II. To je ve vreme zavr etka raskrsne epohe
mezolita, kada je populacija koja je naseljavala Djerdapsku klisuru ve do la u kontakt sa
nosiocima "neolitske revolucije" podredjenih drugim merilima, principima i druga ijim zahtevima
9
usmeravanih prirodnom okru enju. To nu no vodi potpunom ga enju kulture Lepenskog Vira-
desakralizacijom njenog oslonca -oblutka i sakralizacijom jednog novog elementa-zemlje.

BIBLIOGRAFIJA:

Babovi Lj., Polo aj i funkcija svetili ta na Lepenskom Viru, u: Uzdarje Dragoslavu Srejovi u,
Beograd 1997,str.97-108.

Jovi V., Kamen u kulturi Lepenskog Vira, u: Rad Dragoslava Srejovi a na istra ivanju praistorije
centralnog Balkana, Kragujevac 1998.

Leroa-Guran A, Religije prethistorije, Beograd 1991.

Pavlovi M., Poetika rtvenog obreda,Beograd,1996.

Radovanovi I., Vlasac i Lepenski Vir u svetlu novih istra ivanja, u: Rad Dragoslava Srejovi a
na istra ivanju praistorije centralnog Balkana, Kragujevac 1998.

10
Radovanovi V., Ikonografija i estetika osnovnog oblika arhitektonske osnove na Lepenskom Viru
Ib, diplomski rad, Beograd 1996.

Srejovi D., Lepenski Vir, Beograd 1969.

Srejovi D., Protoneolit-kultura Lepenskog Vira, u: Praistorija jugoslovenskih zemalja II,

Sarajevo 1976.

Srejovi D.,Letica Z., Vlasac, Mezolitsko naselje u Djerdapu, tom I, arheologija, SANU, Beograd
1978.

Srejovi D., Babovi Lj., Umetnost Lepenskog Vira, Beograd 1983.

11