1. Sta su prirodni resursi? PRIRODNI RESURSI SU IZVORI SIROVINA I ENERGIJE NA KOJIMA SE TEMELJI RAZVOJ SVIH INDUSTRIJSKIH GRANA 2.

Sta je bazna industrija? INDUSTRIJA KOJA POIVA NA PRIRODNIM RESURSIMA NAZIVA SE BAZNA INDUSTRIJA 3. Ko cini osnovu veceg dela industrijskog razvoja? OSNOVU VEEG DELA INDUSTRIJSKOG RAZVOJA INE NEOBNOVLJIVI MINERALNI RESURSI: RUDE NEMETALI, I ENERGETSKE SIROVINE 4.U kakvoj korelaciji stoje industrijski razvoj i raspolozive rezerve mineralnih sirovina? INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA BELEI STALNU STOPU RASTA, A NJENA RAZVOJNA OSNOVA OLIENA U MINERALNIM RESURSIMA BELEI STALNU STOPU SMANJIVANJA REZERVI 5.Kako se nazivaju prirodna dobra koja se jos ne koriste? PRIRODNA DOBRA KOJA SE NE KORISTE = REZERVE 6. Sta su prirodni uslovi? PRIRODNI USLOVI SU ELEMENTI GEOGRAFSKE SREDINE: - KLIMA - RELJEF - VRSTA ZEMLJITA - ATMOSFERSKE PADAVINE - BLIZINA VODE PRIRODNI USLOVI, PO PRAVILU, NISU IZVOR SIROVINA PRIRODNI IZVORI

ENERGIJE NISU

7.Koje komponente prirode mogu da imaju karakter prirodnog izvora i prirodnog uslova i kada? SUNCE I VETAR, KAO ELEMENTI KLIME, MOGU ISTOVREMENO DA BUDU I PRIRODNI USLOV I PRIRODNI IZVOR ZA DOBIJANJE ENERGIJE 8.Koje karakteristike zemljista ga svrtavaju u prirodne uslove? - ZEMLJITE JE, TAKODJE, I PRIRODNI USLOV I PRIRODNI IZVOR * USLOV JE U POGLEDU KVALITETA ZA RAZVOJ ODREDJENIH BILJAKA * I ISTOVREMENO IZVOR TIH RESURSA 9.Kada i koje vode postaju prirodni izvor? - VODE SU PRIRODNI USLOV ZA NAVODNJAVANJE, VODOSNABDEVANJE, PLOVIDBU I RIBOLOV I PRIRODNI IZVOR HIDROENERGIJE, A MORE I IZVOR ZA DOBIJANJE SOLI I METALA (magnezijum) 10. Strogo uzevsi, da li je zemljiste prirodni izvor? ZEMLJITE JE, TAKODJE, I PRIRODNI USLOV I PRIRODNI IZVOR * USLOV JE U POGLEDU KVALITETA ZA RAZVOJ ODREDJENIH BILJAKA * I ISTOVREMENO IZVOR TIH RESURSA 11. Sta obuhvata prirodni potencijal? Prirodni potencijal predstavljaju prirodni resursi sa rezervama prirodnih dobara i prirodnih uslova koja oveku mogu biti od koristi ili to ve jesu,tj.mineralne sirovine,vode,zemljite sa vegetacijom i prirodni uslovi

12. Sta je gornja granica opravdanog privrednog rasta? GORNJA GRANICA OPRAVDANOG PRIVREDNOG RASTA: DOBIT OD RASTA VEA OD TROKOVA EKOLOGIJE 13. ta je ekoloki menadment? Ekoloki menadment nije upravljanje ivotnom sredinom, ve upravljanje organizovanim ljudskim aktivnostima, radi smanjenja njihovog negativnog uticaja na ivotnu sredinu. 14.Kako se dele prirodni resursi prema vremenu njihovog trajanja? prema trajanju neobnovljive resurse (mineralne sirovine) obnovljivi resursi (zemljite,vode, flora i fauna na kopnu i moru, kao i neki nemetali npr. ljunak i pesak, kao i morske soli)

15.Sta spada u neobnovljive prirodne resurse? Neobnovljivi resurs I (mineralne sirovine ili mineralni resursi),

16.Sta spada u obnovljive prirodne resurse? Obnovljivi resursi(zemljiste,voda,flora,fauna na kopnu I moru).

17. Sta obuhvata rudarska industrija ? Rudarska industija se bavi eksplotacijom I preradom mineralnih sirovina

18. Od cega zavisi znacaj mineralnih resursa za privredu jedne zemlje? Znacaj mineralnih resursa za privredu jedne zemlje zavisi od stepena njene ekonomske I tehnoloske razvijenosti, izgradjene privredne strukture I mestom date nacionalne ekonomije u medjunarodnoj podeli rada.

19. Da li raspolaganje bogatim mineralnim resursima uvek znaci I visok stepen privrednog razvoja neke zemlje?

Brojni su primeri zemalja koje su prebogate mineralnim resursima, a I dalje su na niskom stepenu razvoju. Osnovni problem takvih zemalja je odustvo efikasnog upravljanja prinosima od eksplotacije I prodaje mineralnih resursa

19.Da li raspolaganje bogatim mineralnim resursima uvek znaci i visok stepen privrednog razvoja neke zemlje?
RASPOLAGANJE BOGATIM IZVORIMA MINERALNIH RESURSA NIJE DOVOLJAN, PA AK NI POTREBAN USLOV ZA PRIVREDNI RAZVOJ 20.Kakva je strategija inustrijski razvijenih zemalja u trosenju svojih mineralnih rezervi? Bogate industriski razvijene zemlje imaju jasno definisanu dugorocnu strategiju eksplotacije svojih mineralnih rezervi. U osnovi takve strategije je stednja, pa cak I odlaganje eksplotacije sopstvenih mineralnih resursa. Takva strategija se ostvaruje: 1.supstitucijom sa drugim sirovinama gde je to moguce. 2.uvozom iz drugih, po pravilu manjim razvijenim zemljama, 3.reciklazom metala I drugih materijala iz otpada I drugih sekundarnih sirovina.

21. Iz cega proistice znacaj upravljanja mineralnim resursima? Racionalna eksploatacija mineralnih resursa ima izuzetan znacaj za odrzivi razvoj-je skladan odnos ekologije I privrede kako bi se prirodno bogatstvo I zdrava zivotna sredina sacuvali za buduce generacije. 22.Sta znaci upravljanje mineralnim resursima? Mineralni resursi spadaju u grupu neobnovljivih resursa, to su iscrpljivi resursi i zbog toga je potrebno njihovo racionalno korienje tj.tednja, koje se ostvaruje: reciklaom, supstitucijom i uvozom.

22.Cime je propraceno veliko zagadjenje zivotne sredine pri eksploataciji mineralnih resursa? Njihovo korienje izaziva veliko zagaenje ivotne sredine i praeno je sedeim pojavama: Velika degradacija zemljine povrine Velika koliina otpada Velika koliina otpadnih voda Naftne mrlje.

23. Sta su mineralne sirovine? MINERALNE SIROVINE SU MINERALNE MATERIJE NEORGANSKOG ILI ORGANSKOG POREKLA, KOJE PRI ODREDJENOM STUPNJU RAZVOJA TEHNIKE I TEHNOLOGIJE,

MOGU EKONOMINO PRERADE

DA

SE

KORISTE

PRIRODNOM

STANJU

ILI

NAKON

24.Sta su minerali? MINERALI SU HEMIJSKA JEDINJENJA U ZEMLJINOJ KORI U KOJIMA SE POJAVLJUJU POJEDINI HEMIJSKI ELEMENTI ( METALI ) MALI BROJ HEMIJSKIH ELEMENATA ( ZLATO, SREBRO, PLATINA, BAKAR, SUMPOR I UGLJENIK ) I RETKO SE SREU U ELEMENTARNOM OBLIKU Minerali su razlicita postojana hemijska jedinjenja

25.Sta su lezista mineralnih sirovina? LEITA MINERALNIH SIROVINA SU OGRANIENI DELOVI ZEMLJINE KORE U KOJIMA JE SADRAJ NEKOG ELEMENTA ZNATNO VEI OD NJEGOVOG PROSENOG SADRAJA U ZEMLJINOJ KORI

26. Sta su metalicni minerali? METALINI MINERALI SU MINERALI METALA

27.Sta su monometalicne i polimetalicne rude? MONOMETALINE RUDE SADRE SAMO JEDAN METAL POLIMETALINE RUDE ( KOMPLEKSNE RUDE ) SADRE VIE METALA

28.Navesti komponente u mineralnim sirovinama. MINERALNE KOMPONENTE U JEDNOM LEITU MOEMO SVRSTATI U PET GRUPA OSNOVNE KORISNE KOMPONENTE KORISNE KOMPONENTE KORISNE PRIMESE NEKORISNE KOMPONENTE TETNE PRIMESE

29.Sta su osnovne korisne komponente u mineralnim sirovinama?

OSNOVNE KORISNE KOMPONENTE - MINERALI NOSIOCI ELEMENTA ( ELEMENATA ) ZBOG KOJIH SE MINERALNA SIROVINA EKSPLOATIE

30.Sta su stetne primese u mineralnim sirovinama? TETNE PRIMESE ELEMENTI KOJI SU PREKO ODREDJENOG SADRAJA U RUDAMA ILI KONCENTRATIMA TETNI ZA TEHNOLOKI PROCES ILI ZA IVOTNU SREDINU

31.Sta su koncentrati? Koncentracija predstavlja primarnu preradu rude. Koncentracijom se iz rude izdvajaju korisne komponente i primese u jedan ili vie odvojenih proizvoda, koji se nazivaku koncentrati.

32.Dati tehnolosku klasifikaciju mineralnih sirovina. METALINE SIROVINE NEMETALINE SIROVINE ENERGETSKE SIROVINE

33. Navesti podgrupe metala. rude metala i dele se u podgrupe: rude obojeni metala rude crnih metala rude plemenitih metala rude retkih metala rude retkih i rasejanih metala

34. Gde se sve koriste nemetalicne sirovine? nemetaline imaju veliku i raznovrsnu primenu i to : u hemijskoj industriji i poljoprivredi

u graevinarstvu i industriji graevinskih materijala u staklarskoj i livakoj industriji u keramikoj i vatrostalnoj inustriji abrazivni materijali drago kamenje

35. Navesti najmanje deset nemetalicnih sirovina. U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI (SOLI Na i Ca, FOSFORI, APATIT, SUMPOR, BARIT, FLUORIt, ZEOLIT, BORATI) U GRADJEVINSKOJ INDUSTRIJI (METAMORFNE STENE, KRENJACI, LAPORCI, PEARI, GIPS, KVARCITI, LJUNAK, PESAK, GLINE) U STAKLARSKOJ I LIVAKOJ INDUSTRIJI (KVARCNI PESAK) U KERAMIKOJ I VATROSTALNOJ INDUSTRIJI (GLINE, KAOLIN, KVARC, HROMIT, MAGNEZIT, AZBEST, GRAFIT, TALK, ANDEZIT) ABRAZIVNI MATERIJALI (DIJAMANT,KORUND,GRANAT) DRAGO KAMENJE (DIJAMANT,RUBIN,TOPAZ,NEFRIT,MALAHIT)

36. Cemu sluze energetske mineralne sirovine? slue za dobijanje toplotne i drugih vidova energije. S obzirom na agregatno stanje dele se na: vrsta goriva tena goriva gasovita goriva

37. DATI DEFINICIJU ISKORIENJA METALA U KONCENTRATU? Iskorienje metala u koncentartu predstavlja kolinik mase metala u koncentratu i mase metala u rudi Izraenu u procentima ili delovima jedinica. 38. ta je stepen koncentracije metala? Stepen koncentracije metala definisan je odnosom sadraja metala u koncentratu i rudi i pokazuje za koliko je puta povean sadraj metala u koncentratu u odnosu na sadraj u rudi. 39.Od cega zavisi vrednost jedinice mase otkopane rude? PRIHOD PO JEDNOJ TONI ISKOPANE PROIZVEDENE RUDE ZAVISI OD: SADRAJA METALA U RUDI ISKORIENJA METALA U PRIMARNOJ PRERADI CENE METALA U KONCENTRATU 40. Kada se uprkos poveanju proizvodnje rude smanjuje masa dobijenog koncentrata? Ako sadraj metala u rudi znaajno opadne.

41. Kada se uprkos smanjenju proizvodnje rude poveava masa dobijenog koncentrata? Kada se sadraj metala u rudi znaajno povea. 42. Kako iskorienje metala u koncentratu utie na vrednost jedinice mase proizvedene rude? Vrednost jedinice mase proizvedene rude se poveava sa poveanjem iskorienja metala i obrnuto. 43.Sta je donji granicni sadrzaj metala u rudi? DONJI GRANINI SADRAJ METALA U RUDI JE MINIMALNI SADRAJ METALA PRI KOME JE EKSPLOATACIJA RUDE EKONOMSKI OPRAVDANA 44. U emu je znaaj donjeg graninog sadraja metala u rudi? Uvaavanje donjeg graninog sadraja metala u rudi tokom eksploatacija leita je od izuzetnog znaaja za maksimalno iskorienje rezervi i produenje veka rada rudnika. 45. Navesti parametre kvaliteta mineralnih sirovina i koncentrata. PARAMETRI KVALITETA OD KOJIH ZAVISI CENA SU: SADRAJ KORISNIH KOMPONENTI SADRAJ KORISNIH PRIMESA SADRAJ TETNIH PRIMESA (tetne za proces, ivotnu sredinu i za proces i ivotnu sredinu) SADRAJ VLAGE, i KRUPNOA (granulometrijski sastav) kod nekih ruda i koncentrata crnih metala 46.Kako sadrzaj metala u koncentratu utice na njegov kvalitet? KVALITET KONCENTRATA, ODNOSNO RUDE ZAVISI OD SADRAJA : KORISNE KOMPONENTE KORISNIH PRIMESA TETNIH PRIMESA VLAGE KOD NEKIH METALA ( GVODJE, MANGAN ) KVALITET ZAVISI KRUPNOE

OD

47. Kako stetne primese uticu na kvalitet koncentrata? Sadraj tetnih primesa umanjuju kvalitet koncentrata a time i njegovu cenu. tetne primese mogu negativno da utiu na process i kvalitet dobijenog metala, ivotnu sredinu i istovremeno na proces i ivotnu sredinu. 48. Kako vlaga utice na kvalitet koncentrata? tetna je u svim rudama i koncentratima, poveava trokove transporta koncentrata do topionice i poveava trokove topljenja u topionici 49. Kako se formiraju cene mineralnih sirovina i koncentrata? PARAMETRI KVALITETA OD KOJIH ZAVISI CENA SU: SADRAJ KORISNIH KOMPONENTI SADRAJ KORISNIH PRIMESA SADRAJ TETNIH PRIMESA (tetne za proces, ivotnu sredinu i za proces i ivotnu sredinu) SADRAJ VLAGE, i

KRUPNOA (granulometrijski sastav) kod nekih ruda i koncentrata crnih metala mineralnih

50. Cime se utvrdjuje ekonomicnost eksploatacije lezista sirovina EKONOMINOST SE UTVRUJE TEHNO-EKONOMSKOM ANALIZOM

51.Kada je eksploatacija bilansnih rezervi ekonomski opravdana? Ekonomska opravdanost postoji ako se ostvari najmanje minimalna dobit koja pokriva ulozena sredstva u rudnik, koja se u doticnoj godini moraju da povrate. 52. Sta je potencijalna vrednost lezista ? UKUPNA NETO SADANJA VREDNOST DOBITI MOE SE NAZVATI POTENCIJALNA VREDNOST LEITA 53. Navesti osnovne faze istrazivanja lezista. Istraivanje leita je sloen poduhvat koji zahteva velika finansijska ulaganja, njegove osnovne faze su: osnovan geoloka istraivanja regioanalna geoloka istraivanja poludetaljna geoloko-rudarska istraivanja detaljna geoloko-rudarska istraivanja.

54. Koji su najvazniji pokazatelji koji se utvrdjuju geolosko-rudarskim istrazivanjima lezista? Geoloko-rudarskim istraivanjem utvruje se veliki broj podataka i pokazatelja, a najvaniji su: Oblik leita sa koliinom rezervi Poloaj u odnosu na povrinu terena Struktura i kompaktnost rude i prateih stena Kvalitet mineralne sirovine Hemijsko-tehnoloka istraivanja Hidrogeoloke karakteristike leita i okoline Fiziko-mehanike osobine sirovine i prateih stena

55. Od cega zavisi kategorizacija rezervi lezista? Na osnovu ovih istraivanja vri se kategorizacija rezervi i one mogu da budu A, B, C1, C2 i prognozne rezerve D1 i D2 kategorije. 56.Sta su bilansne rezerve lezista i sta obuhvataju?

Bilansne rezerve ine bazu za izradu studija i investicionih projekata I donoenje poslovnih odluka, ine ih rezerve A i B kategorije i delimino C1, dok vei deo C1 C2 kategorije spadaju u vanbilansne rezerve. 57. Na kojim se rezervama baziraju ekonomske analize rentabilnosti eksploatacije leita? Baziraju se na eksploatacionim rezervama. 58. Kako se definise vek eksploatacije lezista (vek rudnika)? Vek rudnika odreuje se na bazi eksploatacionih rezervi i godinjeg rudnika. kapaciteta

59. Poreati po znaaju metaline sirovine u Srbiji. Rude bakra, rude olova i cinka, boksit i ostale metaline sirovine: gvoe, mangan, hrom, titan, antimon, nikl, kobalt, kalaj i molibden, zlato, srebro...

60. Navesti grupe industrijskih minerala? Industrijski minerali su abrazivi, keramicke sirovine, konstrukcioni materijali, topitelji, livadski pesak, sirovine za staklo, mineralni pigmenti, vatrostalni materijali, fluidi za busotine, minerali za proizvodnju vestackog djubriva i minerali koji se koriste u optici I elektronici.

61. Navesti znacajnije nemetalicne sirovine u Srbiji. Nemetalicne sirovine u Srbiji su: gradjevinski i ararhitektonski kamen, opekarske I keramicarske gljive, kvarcni pesak, kvarcit, azbest, laporac, barit...

62. Navesti poredak energetskih potencijala Srbije. Energetski potencijal Srbije: Ugalj 85 %, hidropotencijal, uljni skriljci i obnovljivi izvori energije 6.5 %, Nafta i gas 5,3 %, uran 3.2 %.

63. Navesti poredak energenata u bruto potrosnji energije u Srbiji. Ugalj 49,5 %, nafta 29.1 %, prirodni gas 14.7 %, hidropotencijal 6.7 % .

64. Navesti poredak bilansnih rezervi uglja u Srbiji. Proizvodnja u Srbiji: lignit 98,5% , mrki 1% i kameni 0,2%.

Odlika svih vrsta naih ugljeva je relativno mala donja toplotna vrednost.

65. Navesti najznacajnija lezista lignita u Srbiji. Lignit bilansne rezerve locirane su po basenima Kosovski basen 64%, Kolubarski 18%, Metohijski 12% (nema eksplatacije), Kostolaki 5% i leite Kovin 1%.

66. Kakve su karakteristike kvaliteta nasih lignita? Osnovna obeleja naih lignita su: velile rezerve, velika debljina ugljenih slojeva, mala dubina i nizak kvalitet (zbog toga se najvie sagoreva u termoelektranama radi prizvodnje elektroenergije).

67. Sta se moze dobiti iz uljnih skriljaca? Uljni kriljci sadre ugljovodonina ulja iz kojih se moe dobiti nafta i njeni derivati.

68.Gde se nalaze pojave i lezista uljnih skriljaca u Srbiji? Pojave i leita ugljenih kriljaca u Srbiji kao potencijalni energetski izvori : podruje Boljevca Vlako Polje Rujite Aleksinaki basen Aleksinac, Prugovac, Zapadnomoravski basen aak Petnica Vranjski basen Vlase - Golemo selo Valjevsko Mioniki basen Ribnica uoke

69.Koje je najznacajnije leziste uljnih skriljaca u Srbiji? BOLJEVAC (VLAKO POLJE, RUITE) VALJEVO, MIONICA,VRANJE ALEKSINAC REZERVE: VIE MILIJARDI TONA NAJVIE ISTRAENO: PODRUJE ALEKSINCA NOSI 2/3 UKUPNIH REZERVI IMA OKO 10 % ULJA, TEHNOLOGIJA RAZRADJENA 70. Gde je skncentrisan najveci deo proizvodnje nafte i gasa u Srbiji?

Posle istraivanja eksplatacione rezerve otkrivene su u Vojvodini (oko 99% proizvodnje nafte i ukupna prozvodnja gasa) i Stigu.

10

71. RACIONALNA POTRONJA I TEDNJA MINERALNIH RESURSA JE ZNAAJNA IZ DVA RAZLOGA: PRODUUJE SE VEK NJIHOVOG TRAJANJA SMANJENOM EKSPLOATACIJOM SMANJUJE SE ZAGAENJE IVOTNE SREDINE 72. Sta su sekundarne sirovine? SIROVINE KOJE SE PONOVO KORISTE IZ OTPADA NAZIVAJU SE SEKUNDARNE SIROVINE 73. Sta je reciklaza? Ponovo koriscenje metala iz odpada, kao I uopste ponovo koriscenje razlicitih drugih materijala iz odpada naziva se reciklaza. PONOVNO KORIENJE SIROVINA IZ OTPADA NAZIVA SE RECIKLAA RECIKLIRANJE 74. ta je projektovani otpad? Neki proizvoai u metalnoj industriji i proizvodnji plastinih masa ve zasnivaju svoju proizvodnju na takozvanom projektovanom otpadu koji se prerauje u okviru iste ili neke druge tehnologije. 75. Navesti vrste otpada I gde nastaju. U globalnoj podeli dele se na dve vrste: Industrijski (nastaje prilikom industriske prerade), Komunalni (nastaje u domacinstvu). 76. Koja se komponenta komunalnog otpada najlakse reciklira? Od svih komonent komunalnog odpada najlakse se reciklira celik, koji se smatra 100% reciklabilnim. On se moze nebrojno puta vracati ponovo u proces. 77. Koja je najzastupljnija komponenta u komunalnom otpadu? Hartija je najzastupljenija komponenta u komunalnom otpadu. 78. Navesti efekte reciklaze. Efekti reciklae ogledaju se u sledeem: Proizvodnja metala, papira, stakla i drugih materijala iz otpada je jeftinija. Smanjuje se koliina otpada koji se deponuje, te su po tom osnovu manji trokovi za zakup zemljita, pripremu i odravanje deponoje. Manje deponovanog otpada, znai manje zagaivanja ivotne sredine. Smanjuje se potronja primarnih neobnovljivih mineralnih sirovina, ime se produava vek eksploatacije. Manja proizvodnja metala iz primarnih sirovina znai manju koliinu jelovine, a time i manje povrine i trokove za odlaganje, kao i manje zagaenje ivotne sredine.

Pravilno izabrana strategije i tehnologija za preradu otpada donose profit u upoljavanju ljudi.

79. Koji su sekundarni izvori za dobijanje metala?

11

Kod veine leita metala, u proseku 5% ine najbogatiji deo rude, do 35% je ruda sa srednjim sadrajem metala, na bazi koje se odvija eksploatacija i oko 60% je siromana vanbilansna ruda. Te vanbilansne siromane rude ine najvei i najznaajniji sekundarni izvor za dobijanje metala. 80. Kako se u nacelu mogu zadovoljiti potrebe za odredjenim metalom Mogu se zadovoljiti proizvodnjom iz primarnih rezervi, iz reciklaze, uvozom I supstitucijom. 81. Kako se definise indeks odrzivog razvoja u eksploataciji metalicnih sirovina? Indeks odr. razv. u eks. met. sir. Pociva na sledecim cinjenicama: ukupne reserve odredjenog metala su ogranicene I nepoznate, istrazivanjima se poznate reserve povecavaju da bi u dalekoj buducnosti dosegle nivo ukupnih rezervi. 82. Navesti obnovljive energetske izvore? Hidroenergija Geotermalna energija Solarna (suneva) energija Energija vetra Energija biomase

83. U cemu se ogleda znacaj koriscenja obnovljivih energetskih izvora? Korienje obnovljivih energetskih izvora je od izuzetnog znaajaza svaku zemlju. Znaaj se ogleda u tednji neobnovljivih energetskih izvora i zatita ivotne sredine.

84. Navesti moguca resenja koriscenjafosilnih goriva?

za

smanjenje

stetnih

gasova

od

Postoje 4 grupe reenja za smanjenje tetnih gasova: Energetska efikasnost; Obnovljivi izvori energije; Geoloko skladiranje ugljendioksida, i Nuklearna energija. vecine tehnologija koriscenja

85. Koja je zajednicka karakteristika obnovljivih energetskih izvora? VISOKA POETNA ULAGANJA NISKA CENA KORIENJA EKOLOKI VEOMA ISTE

12

86. Navesti poredak energetskih potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji? Tehniki iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji je vrlo znaajan. Uee pojedinih obnovljivih izvora u ovom potencijalu iznose: 62.7% u biomasi (u drvnoj masi i u poljoprivrednoj biomasi). oko 10.4% u malim vodotocima hidroelektrane; na kojima se mogu izgraditi male

oko 5.2% u postojeim geotermalnim izvorima; oko 5% u energiji vetra, i

oko 16.7% u solarnoj energiji (pod pretpostavkom da svaka stambena jedinica ugradi po 4m2 kolektora, to su prosene potrebe individualnog stambenog objekta).

87. Navesti jedan koncentrisan obnovljivi energetski izvor?

Hidroenergija je koncentrisan energetski izvor.

88. Sta je geotermalna energija?

Geotermalna energija je toplota Zemlje.

89. Sta je geotermski stupanj?

Temperatura zemljine kore raste sa poveanjem dubine.na svakih 33 m temperatura raste za 1C geotermski stupanj. 90. Gde se nalazi geotermalna energija u zemlji? Geotermalna energija u Zemlji nalazi se u : Poroznim stenama Neporoznim suvim stenama Istopljenim stenama magmi.

91. Kako se deli geotermalna energija? Geotermalna energijase deli na: hidrogeotermalnu. petrogeotermalnu, magmogeotermalnu energiju. 92. Sta je geotermalni tok?

13

Geotermalni tok je glavni parametar na osnovu kojeg se procenjuje geotermalni potencijal nekog podruja. On predstavlja koliinu geotermalne toplote koja u svakoj sekundi kroz povrinu od 1 m2 dolazi iz zemljine unutranjosti do njene povrine. 93. Navesti moguce nacine koriscenja geotermalnih fluida? Broj moguih naina neposrednog korienja geotermalnih fluida najvie zavisi od njihove temperature: Voda niske temperature (50-75C), koja se koristi za grejanje stanova, radnog prostora, staklenika i u pojedinim institucijskim procesima. Voda srednje temperature (do 140C), koja se koristi u industijskim procesima i za proizvodnju elektroenergije, i Voda visoke temperature i suva para (140-350C), koja se koristi za proizvodnju elektroenergije.

94. Navesti prednosti geotermalne energije u odnosu na fosilne izvore energije. Geotermalna energija je domaa, autonomna. Geotermalne toplane su jeftinije. Trokovi eksploatacije geotermalne energije su najnii. Geotermalna energija je ekoloki ista. konverzije u

95. Navesti nacine moguceg koriscenja solarne energije. Suneva energija se moe koristiti tehnologijom fotonaponske elektroenergiju ili solarnim kolektorima u toplotnu energiju. 96. Pomocu cega se energija vetra pretvara u elektroenergiju? VETROGENERATORI pretvaraju energiju vetra u elektroenergiju

97. Pri kojoj brzini vetra je proizvodnja elektroenergije ekonomicna? MINIMALNA EKONOMINA BRZINA 6 m/s 98. ta je biomasa? Biomasa je organska materija biljnog ili ivotinjskog porekla iz koje se mogu dobiti teni energenti (biodizel i bioetanol) ili toplotna energija. 99. Sta je biodizel i iz cega se proizvodi? Biodizel je tecni energent i najvise se dobija iz soje i uljane repice. 100. Gde se koristi i koje su prednosti biodizela? OSNOVNA PREDNOST BIODIZELA- znaajno smanjenje tetnih gasova i poboljana energetska svojstva PROIZVODNJOM BIODIZELA dobija se i kvalitetna stona hrana SOJINA SAMA sama uljane repice 101. Iz cega se proizvodi bioetanol i gde se koristi? Proizvodi se iz kukuruza ili penice - najvie iz kukuruza

14

102. Iz cega se proizvodi biogas? Biogas se moze dobiti iz biomase(biljnog ili zivotinjskog porekla) BIOGAS se dobija razlaganjem (anaerobne materije) stajnjaka, otpadnih voda i dibre, u odsustvu kiseonika 103. Sta je plima i oseka i kako se moze iskoristiti njihova energija? PLIMA I OSEKA su dnevno podizanje i sputanje nivoa mora i okeana, pod dejstvom gravitacionih sila Meseca i Sunca i rotacije Zemlje Moze se iskoristiti na dva nacina: ISKORIENJE POTENCIJALNE ENERGIJE razlike nivoa mora za vreme plime i oseke ISKORIENJE KINETIKE ENERGIJE plimnih struja 115. Sta su termomineralne vode? Termomineralne vode su podzemne vode koje imaju povisenu temperaturu. 116. Sta je tvrdoca vode? Tvrdoca vode- je merilo sadrzaja rastvorenih jedinjenja kalcijuma I magnezijuma. Od tvrdoce vode zavisi njena upotreba za pice, industriske I druge svrhe. 118. Sta spada u prirodne uslove? U prirodne uslove spadaju: klima, reljef, vrsta zemljista, atmosferske padavine i blizina vode. 119. Koji elementi klime mogu da imaju karakter prirodnog izvora? Sunce i vetar kao elementi klime mogu istovremeno da budu i prirodni uslovi i prirodni izvor za dobijanje energije. 120. Koje grane obuhvata poljoprivredna proizvodnja? Poljoprivreda je najstarija industrijska grana. Obuhvata: zemljoradnja, stoarstvo i umarstvo, pokazuje najveu zavisnost od prirodnih uslova, njen moderan naziv je agrar.

15