Menadment u javnoj upravi

Stilovi dobrog i loeg upravljanja - ARGUMENTOVANI ESEJ Student: Borka Samardija, br. indeksa: 397/09

UVOD
(1) U ovom eseju rije je o stilovima upravljanja, tanije o stilovima dobrog i loeg upravljanja, prevashodno prema Adiesovom1 PAEI kodu i uopte teoriji menadmenta. U daljem tekstu su navedene opte karakteristike stilove dobrog i loeg upravljanja. Razlika izmeu dobrih i loih menadera je u tome to loim menaderima nedostaje sposobnost ispunjavanja odreenih uloga. Uloga ili uloge u kojima se i dobar i lo menader istiu su u svim sluajevima iste veliine.

ANALIZA
(1) Vjerujem da je Adiesov doprinos teoriji menadmenta, prije svega, u tome da se sve etiri uloge menadmenta (PAEI) moraju izvravati, ali ih treba vriti nekoliko osoba. Za dobar menadment potrebno je da neko okupi ljude koji rade i misle razliito dakle tim, a umjesto prie o menaderu koji planira, organizuje, predvia, itd., trebali bismo govoriti o menaderskom timu koji vri te funkcije. Uloge proizvoaa (eng. Producing - P), administratora (eng. Administering - A), preduzetnika (eng. Entrepreneurship - E) i integratora (eng. Integrating - I) mora vriti komplementarni2 tim, jer ni jedna osoba ne moe biti odgovorna za sve njih. kole menadmenta i tradicionalne hijerarhijske organizacije negativno utiu na razvoj dobrih menadera. Najvanije karakteristike Adiesove teorije menadmenta su participativnost 3, holizam4 i sistematinost5. (2) Stil voenja je direktno vezan za uspjeh organizacije. Pri tome stil ne treba da vezujemo za sliku koju menader ima o sebi. Tehnika je vana, ali se kod menadera cijeni njihova sposobnost da rade sa ljudima i oslobode njihovu energiju. Zadatak menadera je da identifikuje i otkloni prepreke na putu uspjenosti cjeline kojom rukovodi, a ne da sam postane prepreka, to se ponekad naalost dogaa. Problematinom upravom se moe smatrati ona koje previe vremena provodi kritikujui zaposlene, a znatno manje na to kako da ih usmjeri i uini uspjenijim. Moe li se od zaposlenih traiti da se jedino posvete izvrenju a sve ostale ativnosti prepuste menederima? Svakako da ne. U Japanu je otkriveno da radnici ako se tretiraju kao rukovodioci, sami e naci rjeenje za veinu nastalih problema. (3) Stil voenja se razlikuje od jedne do druge organizacije i formira se pod uticajem brojnih faktora. Kao kljuni faktori mogu se naznaiti: (a) individualne osobine; (b) znanje; (c) iskustvo; (d) kultura; i (e) ubjeenja menadera, te mnotvo drugih faktora: (f) situacija; (g) vrsta organizacije; (h) organizaciona filozofija; (i) vrijednosti drutvenog sistema i slino. Kompleksnost funkcije menadmenta sadrana je upravo u onome to ini njen osnovni zadatak,
1

dr. Isak Adies - jedan od vodeih svjetskih strunjaka na poboljanju performansi poslovanja i uprave kroz bazne promjene; PAEI kod Originalno definisan pojam od strane dr. Adiesa, koji se koristi za analizu menaderskih stilova, organizacionih struktura, procesu donoenja odluka i sistemu nagraivanja. PAEI se takoer moe koristiti za izradu korporativne strategije za uravnoteenje etiri uloge za uspjeh. 2 komplementaran - koji nadopunjuje,koji zajednos drugim dijelom tvori cjelinu. 3 participativnost - pojam participativno upravljanje (saradniki Management) oznaava nain korporativnog upravljanja, koji omoguuje i podstie maksimalnu ukljuenost uposlenika u svim aspektima poslovanja. 4 holizam univerzalno shvatanje da sistem u fizikom, psiholokom i socijalnom smislu moe da funkcionie samo kao jedna cjelina. 5 sistematinost - znai obraivanje sadraja u odreenom logikom pregledu koji e dovesti do stepena naunog sistema, kao loginog pregleda naunih injenica i generalizacija.

Menadment u javnoj upravi a to je postignue ciljeva pomou ljudi. Menaderi ljude: (a) usmjeravaju; (b) vode; (c) savjetuju; (d) odobravaju im; i (e) povlauju; (f) nareuju i slino. Voenje odnosno usmjeravanje aktivnosti ili izdavanje zapovijedi od strane menadera, moe da bude bolno za one koji treba da ih sprovode. (4) Ono to razlikuje loeg od dobrog menadera je nesposobnost loeg menadera da ispunjava uloge, dok se dobar menader ne istie u njima ali moe da dostigne poetni nivo ispunjavanja uloge. Svaki menader ima neki svoj stil i uobiajeno je da se pojedinci istiu u jednoj ili dve uloge, a da imaju sluha i za ostale. Poto su nam za donoenje dobrih odluka potrebne sve etiri uloge, koje nijedna osoba ne moe sama da izvede, nuno je formirati komplementaran tim. Dobar menader je zrela, uravnoteena osoba koja nema praznina u PAEI kodu. On dobro poznaje sebe i svoj uticaj na saradnike i sposoban je da prepozna i podri izuzetne karakteristike drugih ljudi. (5) Svakog menadera karakterie menaderski stil koji predstavlja karakteristike naina na koji on rukovodi. Menaderi bi trebalo da identifikuju svoje stilove upravljanja preko uloga menadmenta (PAEI), a takoe i da odrede stilove svojih saradnika kako bi mogli da to pravilnije dodeljuju zadatke i ostvaruju ciljeve. Ne treba ljude obiljeavati u smislu da imaju odreeni stil, pa zatim ne obraati panju na njihovo ponaanje. Niko se nee savreno uklopiti u stilove koje Adies opisuje. Radi saradnje i obuke menadera vano je da je stil priblian stilu koji Adies opisuje.

ZAKLJUAK
(1) Menadere treba pripremati kroz praksu i rejavanje konkretnih problema da bi bili to bolji menaderi. Svaki budui a i sadanji menader treba da razmilja u pravcu ta bi mogao biti, a ne ta bi trebalo ili ta bi bilo poeljno da bude. Da bi menadment bio uspjean organizacija treba da izvrava poznate etiri uloge menadmenta: proizvoaa (eng. Producing - P), administratora (eng. Administering - A), preduzetnika (eng. Entrepreneurship E) i integratora (eng. Integrating - I). Ove uloge mora izvravati komplementaran tim iji se lanovi istiu u razliitim ulogama, a u onima u kojima se ne istiu zadovoljavaju minimum zahtjeva da bi mogli da budu lanovi tima. (2) Zadata tema je bila jako inspirativna i interesantna za pisanje . Spremajuci ovaj esej imala sam priliku da detaljnije sagledam naine i stilove upravljanja. Stekla sam odreena saznanja o tome ta je sve potrebno, koji su to sastojci neophodni da postoje kod savremenog menadera, da bi on sa uspjehom mogao da upravlja odredjenom organizacijom firmom i da ostvaruje rezultate. Literatura koju sam koristila je bila od velike pomoi i izuzetno koristila u pripremi ovog eseja , a i generalno jako pouno tivo i interesantno za itanje, da bi kao budui menader shvatila samu sutinu upravljanja menadmenta, kao mog nadam se budueg poziva. U Banja Luci, april 2012. god.

LITERATURA
[1] Adizes, I. (1992), Upravljanje promjenama Mo uzajamnog potovanja i povjerenja u privatnom i porodinom ivotu, poslu i drutvu, Asee, Novi Sad; [2] Lojpur, A. & Kuljak, M. (2005), Menadment, Ekonomski fakultet, Podgorica;
2

Menadment u javnoj upravi [3] Pusi, E. (20023), Nauka o upravi, kolska knjiga, Zagreb.