I Pojam i razvoj organizacije 1.Pojam organizacije Organizacija je veoma irok pojam i moe se posmatrati na raznim nivoima, kao npr.

org. poslova i zadataka, organizacionih jedinica, preduzea, privredne oblasti, drutvene zajednice, pa do org. na meunarodnom nivou. Organizacijom se izraavaju odreene ljudske aktivnosti u smislu organizovanja, kao organizacija proizvodnje,organizacija predstave i sl. Pored toga termin organizacija se esto koristi i za oznaavanje organizacije uopte ili privredne delatnosti ili za prikazovanje nekog oblika koordinacije. U najirem smislu, org. predstavlja oblik udruivanja ljudi radi ostvarivanja nekih zajednikih ciljeva. 2.Razvoj nauke o organizaciji Od nastanka naune organizacije rada formiralo se vie pravaca i kola. Iako nije mogue precizno klasifikovati teorije organizacije navode se sledee: klasina teorija organizacije, neoklasina teo.org., moderna teo. org. i kontigentni pristup. 2.1. Klasina teorija organizacije Fayol je postavio teorijske osnove za razvoj organizacije. Osnovna karakteristika njegovog pristupa problematici organizacije je to preduzee posmatra kao celinu.On sve poslove koji se obavljaju u preduzeu svrstava u 6 grupa: tehnika grupa poslova(proizvodnja), komercijalna grupa poslova(obezbeenje sirovina, materijala i prodaja gotovih prozvoda), finansijska funkcija(obezbeenje finansijskih sredstava), funkcija bezbednosti ljudi i imovine(zatita na radu,od krae itd.), raunovodstvena funkcija(prikazivanje ekonomskog stanja) i administrativna funkcija(povezivanje svih funkcija).Fayol je jedan od prvih teoretiara organizacije koji je pokuao da definie njene principe: podela rada je nuna u proizvodnji, autoritet, disciplina, jedinstvo u komandovanju, jedinstvo u upravljanju, podreivanje pojedinanih interesa optim, nagraivanje osoblja treba da bude pravilno reeno, centralizacija je nuna i potrebna u radu preduzea, hijerarhija, red, pravinost mora biti zastupljena u celom preduzeu, stalnost osoblja, inicijativa, jedinstvenost osoblja. Taylor je svoja prouavanja usmerio na problematiku radnog mesta. On se zalagao da radniku treba dodeliti onaj posao koji odgovara njegovim intelektualnim i fizikim mogunostima pri emu prvoklasni radnik treba da ima viu platu od prosenog jer vie radi. Taylorova koncepcija organizacije bazira se na sledeim principima: - usavravanje metoda rada i normiranje uinka - izbor i usavravanje radnika za odreena radna mesta - odvajanje pripremnih od izvrnih radova - usklaivanje odnosa izmeu menadera i radnika. Weber - njegov najvei doprinos je birokratska organizacija. Osnovni principi birokratske prganizacije su: hijerarhija, pravila i procedure, autoritet i struktura (formalna org. struktura). 2.2. Neoklasina teorija organizacije Klasina teorija organizacije i odgovarajua praksa postali su ogranieni okvir za reavanje nastalih problema, a pre svega za ukljuivanje oveka odnosno njegove uloge u organizaciji. To je bio povod za kritiku analizu klasine org. to upravo predstavlja podlogu za nastanak postavki neoklasine teorije org. Za razliku od klasine teorije organizacije, koja se zasniva na tri koncepta: Teylorovim postavkama, administrativnoj doktrini Fayola i birokratskoj organizaciji Webera, nastanak neoklasine teorije organizacije veina autora vezuje za Hawthor-ne eksperimente. Zajedniki elementi neoklasine teorije organizacije su: motvacija, neformalna organizacija, komunikacija i participacija. Motivacija- ovek je osnov svake organizacije i on se posmatra kao multidimenzionalno bie.Rezultati oveka zavise od motivacije. ovek ima sledee potrebe: fizioloke, sigurnost, drutveno pripadanje, potovanje i samopotvrivanje. 1

Neformalna organizacija- Primena principa podele rada i uspostavljanje hijerarhijske organizacije stvara formalne grupe ljudi. Svaka grupa ima odreene zadatke koji su joj dodeljeni i za koje je odgovorna. U formalnim grupama nema mogunosti da se pojedinac afirmie. Neformalna grupa se razlikuje od formalne po broju i sastavu. Njeni ciljevi su homogeni. Karakteristino za neformalne grupe je njihovo postojanje dok lanovima odgovara. Ovaj koncept pokuava da stvori sistem organizacije zsnovan na dobrovoljnoj bazi. Komunikacija- Komuniciranje predstavlja fundament dinamikog funkcionisanja organizacije. Komunikacija se smatra znaajnim procesom. Komunikacioni medij je bilo koji medij koji slui za prenos informacija. prema nainu prenosa informacija komunikacioni mediji mogu biti jednosmerni i dvosmerni. Participacija- Sa razvojem organizacije na naunoj osnovi teilo se preciziranju i formaliziranju uloge svakog pojedinca. Tome je posebno doprinosila specijalizacija, koja je suavala uee izvrilaca u celini poslova. na taj nain izvrioci posla bili su samo izvrioci bez mogunosti da koriste svoje ukupne sosobnosti. Zbog toga se neoklasiari zalau za oarticipaciju u menadmentu. 2.3. Moderna teorija organizacije Moderna teorija organizacije se zasniva na osnovnim postavkama teorije sistema.Veina autora kao presudan momenat za sistemski pristup organizaciji smatra pojavu opte teorije sistema za ije kreiranjenajznaajniju ulogu imaju Bertalanffy i Bouldingu. Iz opte teorije sistema i kibernetike moderna teorija organizacije preuzima kategorije: ulaz, izlaz, proces, povratna sprega, regulacija, okolina i cilj.Ulazni elementi su materijal, radna snaga, roba za transport itd. Izlazni elementi su proizvedena dobra, transportna i PTT usluga i sl. Proces je postupak u kome sereprodukcioni materijali i drugi elementi pretvaraju u proizvode. Okolina je sve ono to okruuje posmatrani organizacioni sistem i to utie na njega. 2.4.Kontigentni pristup organizaciji Ovaj pristup je nastao kao rezultat nemogunosti primene univerzalnog pristupa u organizaciji.U ovom pristupu se smatra da ne postoji nijedna teorija ili pristup koji mogu da obezbede efikasnost organizacije, ve da je neophodno izvriti izbor skupa pristupa koji obuhvataju kako unutranje tako i spoljne faktore organizacije.To znai da se pri izboru organizacionog modela moraju imati u vidu faktori kao to su: okolina, tehnologija, kadrovi, motivacija...Kljune varijable ove teorije su: veliina preduzea, tehnologija i spoljnje okruenje. Dodaju se i starost preduzea i tip preduzea.