Univerzitet u Kragujevcu Tehniki fakultet u aku Smer: Preduzetniki menadment

SEMINARSKI RAD Predmet: Uvod u menadment Tema: Klasina teorija organizacije

Profesor: Miroslav P. Radojii Asistent: Neda Nikoli

Studenti: Ivana Perovi 233/2011 Jelena Perovi 211/2011 Slobodan Drakula 204/2011 Stefan endi 188/2011

Klasina teorija organizacije

aak, 23.maj 2012

Klasina teorija organizacije

SADRAJ

1 UVOD.............................................................................................................................................................................4 2 OSNOVNI PRAVCI U MENADMENTU................................................................................................................4 3 KARAKTERISTIKE KLASINE KOLE MENADMENTA..............................................................................5 4 KLASINA TEORIJA ORGANIZACIJE.................................................................................................................5 4.1 TEORIJA NAUNE ORGANIZACIJE RADA...................................................................................................................6 4.1.1 Sledbenici Taylora...........................................................................................................................................7 4.2 TEORIJA ADMINISTRATIVNOG UPRAVLJANJA...........................................................................................................8 4.2.1 14 Fayolovih principa menadmenta.............................................................................................................9 4.3 TEORIJA BIROKRATSKE ORGANIZACIJE..................................................................................................................11 ZAKLJUAK ................................................................................................................................................................12

Klasina teorija organizacije

1 UVOD
Ljudi su od poetka svog postojanja imali potrebu za planiranjem, organizovanjem, vodjenjem i kontrolom. Egipatske piramide i Kineski zid predstavljaju primere velikih projekata iz drevne prolosti na kojima je bilo angaovano desetine hiljada ljudi. Egipatske piramide su posebno interesantan primer zbog toga to je izgradnja samo jedne zahtevala angaovanje vie od 100.000 ljudi. Ko je bio taj koji je svakom radniku odredjivao ta treba da radi? Ko je obezbedjivao potrebnu koliinu materijala, odnosno kamenih blokova, kako bi radnici bili zaposleni? Bez sumnje, u pitanju su menaderi, bez obzira na to kako su se oni tada nazivali. Neko je morao da planira ta ce biti uradjeno, da organizuje ljude i rasporedjuje materijal, da vodi i usmerava radnike i da vri kontrolu ne bi li se sve odvijalo po planu. Jo od tih, drevnih dana, pa do danas menadment spada u nauku koja e uvek morati da bude prisutna u razvijenom drutvu. To dokazuje i injenica da su prvi pisani tragovi o menadmentu upravo bili vezani za upravljanje javnim radovima, odredjenim dravnim ili vojnim, odnosno crkvenim delatnostima. Klasina kola menadmenta spada u prvi osnovni pravac iz domena menadmenta. Njene korene, koje su postavili brojnim naunim istraivanjima Frederic W. Tayor, Henri Fayol, Max Weber i njihovi sledbenici predstavlja odlian temelj za dalje razvijanje menadmenta koji je danas prisutan gotovo u svim drutvenim segmentima.

2 Osnovni pravci u menadmentu

Menadment kao nauna disciplina bio je predmet izuavanja brojnih autora i istraivaa koji su dali razliit, ali i viestruki doprinos njegovom razvoju. Od pojave izuavanja menadmenta kao nauke, pa do danas, razvilo se vie pravaca (kola) menadmenta. Moemo rei da su najvaniji sledei pravci : Klasina kola menadmenta kola ljudskih odnosa (Teorija medjuljudskih odnosa) kola teorije odluivanja (Bihevioristiki pristup) kola nauke o menadmentu (Kvantitativni pristup) kola teorije sistema (Sistemski pristup) Situaciona kola menadmenta (Situacioni pristup)

Klasina teorija organizacije

3 Karakteristike klasine kole menadmenta

Osnovna karakteristika klasine kole menadmenta je da se poseban akcenat stavlja na upravljanje proizvodnjom i upravljanjem preduzea u celini. Ona se takodje zasniva na poboljavanju ukupne organizacije preduzea u organizacione proizvodnje, ali zanemaruje pojedince koji se iskljuivo tretiraju kao izvrioci odredjenih zadataka. Od zaposlenih se trai da to efikasnije obavljaju postavljene zadatke od strane menadera, ime se ujedno smatra da su pojedinci ekonomskom prinudom i odredjenim merama vlasti, zapravo, bili prinudjeni da izvravaju odredjene zadatke. Time se praktino insistira na autoritetu i vlasti, kao glavnim principima efikasnog rukovodjenja. U okviru klasine kole, posebno u naunog upravljanju, odvojeno je upravljanje i izvravanje, ime su utemeljena osnovna naela organizacije. Na taj nacin se dolo do novih mogunosti poveanja efikasnosti proizvodnje koja se bazirala na svojim strogim principima zasnovanim na specijalizaciji u radu, na autoritetu i odgovornosti koji su postigli dobre rezultate u tom vremenu. Klasina kola je unela dosta novina, imala je veliki broj prednosti, ali i niz propusta i nedostataka zbog ega je dosta kritikovana.

4 Klasina teorija organizacije

Klasina kola menadmenta je prva kola ili poznati sistematski pristup prouavanju problematike iz domena menadmenta. Njene temelje su svojim naunim istraivanjima postavili Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor), Henri Fajol (Henri Fayol), Maks Veber (Max Weber) i njihovi sledbenici (Slika 1.).

Slika 1. Maks Veber, Frederik Tejlor, Henri Fajol

Klasina teorija organizacije Pojedini teoretiari razdvajaju dve varijante unutar u okviru klasine teorije organizacije: fizioloka varijanta i administrativna varijanta Fizioloka varijanta, stavlja akcenat na organizaciju i racionalizaciju rada u radionici, na usavravanje i razvoj metoda proizvodnje, studiju vremena, izuavanje pokreta itd. Glavni predstavnici fizioloke varijante su Frederic Taylor, Frank i Lilian Gilberth. Za drugu varijantu koju nazivaju i administrativna varijanta (administrativne management theory) je karakteristino to to je orijentisana na razradu administrativne strukture, odnosno strukture upravljanja, a vodei predstavnici su Fayol H. i Urwick L. Karakteristino je da obe varijante se bave samo formalnom organizacijom, a zapostavljaju pravu ulogu oveka i tretiraju ga pasivnim subjektom. Isuvie pojednostavljen pristup i nedostaci ovakve podele su evaluirali u sledeu klasifikaciju pravaca unutar klasine teorije organizacije: teorija naune organizacije rada teorija administrativnog upravljanja teorija birokratske organizacije

4.1 Teorija naune organizacije rada

Frederick Taylor (1856-1915) je vei deo svog radnog veka proveo u kompaniji Midvale Steel Works, gde je karijeru zapoeo kao obian radnik u eliani u Filadelfiji, da bi kasnije proao kroz skoro sve stepenice do mesta glavnog inenjera. Pored redovnog zaposlenja, Taylor je studirao tehniku i stekao diplomu mainskog inenjera. Radei na razliitim poslovima i na mestima raznih kvalifikacija, on je uoavao brojne nedostatke u organizaciji u upravljanju proizvodnjom. Sve to mu je omoguilo da bude prvi koji je uveo primenu naunog metoda u prouavanje ljudskog roda, pri emu je mnoge metode sam razvio i primenio. Osnovu njegovog naunog pristupa menadmentu predstavlja nauno istraivanje metoda rada sa ciljem utvrdjivanja najboljeg naina obavljanja posla. Ranija praksa definisanja takvog rada se osnivala na pogadjanju ili tradiciji. Takav nain morao je biti zamenjen uoptavanjem iskustva iz prakse, iskustva koja se pravilno formuliu koje su dovodile do rezultata kako za menadere, tako i za zaposlene. Taylorova ideja o harmoniji odnosa izmedju menadera i zaposlenih radnika zasnivala se na pretpostavci da poslodavac moe nauno da odredi dnevnu zaradu zaposlenih i da je radnik u mogunosti da odredjen zadatak obavi na najbolji mogui nain i time zaradi premiju za nadprosene rezultate. Taylor se pojavljuje kao utemeljiva naunog menadmenta i svoju najznaajniju knjigu Principles of Scientific Menagement (Principi naunog menadmenta) objavio je 1911. god.

Klasina teorija organizacije Posebno su poznata etiri temeljna principa naunog pristupa menadmentu koje je postavio Taylor: Razvoj nauke kao zamena za empirijske metode , razvoj najboljih naina za obavljanje konkretnog posla, organizovano znanje umesto postupanja odoka. Selekcija radnika na naunoj bazi i razvoj radnika , a zatim njegova sistematska priprema i obuka. Prenoenje naunih saznanja na radnika izabranog na naunoj bazi. Podela rada i odgovornosti izmedju menadera i radnika . Menaderi preuzimaju sve poslove za koje radnici nisu kvalifikovani.

Taylor se zalagao za profesionalizaciju menadmenta, podelu uloga: menaderi planiraju, zaposleni izvravaju, te je naglaavao potrebu za to produktivnijim radom, racionalizacijom i koordinacijom, s naglaskom za efikasnijim poslovanjem. Po miljenju Taylora nijedan sistem menadmenta ma koliko bio dobro projektovan ne sme se kruto primenjivati. Mnogi njegovi stavovi i filozofija ukazuju na vieslojevit i kompleksan pristup za koji se zalagao. Uvodio je optimalnu organizaciju procesa rada zasnovanu na preciznoj podeli rada, zatim pojednostavljenje i racionalizaciju svakog elementa rada i sredstva za rad, specifikaciju zadataka i standardizaciju. Isticao je vanost saradnje izmedju uprave i radnika, kao i da se to moe postii primenom naunog menadmenta. On je smatrao da kombinacija temeljnih principa koje je postavio ini sutinsku stranu naunog menadmenta vie na konceptualnoj, a manje na tehnikoj osnovi. Taylor je razvio ideju o tzv. provoklasnom radniku, onom koji je fiziki i mentalno sposoban, u potpunosti odgovoran na poslu i spreman da radi saglasno uspostavljenim principima naunog menadmenta. Iz dananje perspektive Taylorovi se principi smatraju mehanistikim i dehumaniziranim. Taylor je pokrenuo brojna istraivanja i pravu lavinu radova iz ove oblasti. Njegove ideje imale su irok odjek u Americi, Francuskoj, Nemakoj, Rusiji i Japanu, inspiriui pri tom mnoge istraivae na dalje izuavanje mogunosti poveanja produktivnosti u velikim organizacijama i razvoj metoda naunog menadmenta.

4.1.1 Sledbenici Taylora

Za praenje i odvijanje pojedinanih aktivnosti proizvodnog procesa u vremenu Gant je uveo grafikon, koji je kasnije nazvan Gantova karta ili Gantogram, koji je imao znaajnu ulogu u organizovanju sloenijih projekata. Frenk Gilbert (1868-1924) je nastavio sa daljom praktinom i teorijskom razradom Taylorovog sistema. Sistem prouavanja rada je primenio u gradjevinskoj industriji. Paljivom analizom posla u ciglani, on je uspeo da smanji broj pokreta u zidanju sa ciglama sa tadanjih 18 na 5, a u nekim sluajevima na samo 2 pokreta. Time je poveao produktivnost rada u zidanju na oko tri puta.

Klasina teorija organizacije Brani par Gilbert bili su medju prvima koji su koristili video materijal, odnosno pokretni film da bi prouavali pokrete ruku i tela. Na bazi njihovih prouavanja Frenk je napravio tabelu standardnih pokreta ljudi. Tabela sadri 18 osnovnih pokreta koji su dovoljni za vrenje razliitih poslova na radnom mestu. Po njemu su ti pokreti nazvani telbridima. Za razliku od Taylorovog sistema, Gilbert nije birao najboljeg radnika za posao ve je nastojao da posao olaka i prilagodi radniku. U tim istraivanjima mu je pomagala supruga Lillian (1878-1972) koja se bavila prouavanjem rada. Ona je doktorirala na tezi psihologija upravljanja, te je zajedno sa svojim suprugom uoila i ukazivala na znaaj psihologije u obuavanju i radu sa zaposlenima.

4.2 Teorija administrativnog upravljanja

Henri Fajol (Henri Fayol), slavni francuski inenjer i teoretiar razvio je administrativnu doktorinu zasnovanu na bogatom iskustvu steenom u jednoj rudarskoj kompaniji gde je zapoeo kao rudarski inenjer, a kasnije je radio uglavnom kao rukovodilac i veoma dugo kao izuzetno uspean generalni direktor rudarske koorporacije, sve do svoje sedamdesete godine. Mnogi ga istraivai smatraju utemeljivaem klasine organizacione teorije. Svoje ogromno iskustvo pretoio je u knjigu Expos des principes gnraux dorganization objavljenu 1908 god., a kasnije u jo poznatiju knjigu koja predstavlja osnovu administrativne doktorine Administration industrielle et gnrale objavljenu 1916 god., a koja je dugo vremena uticala na teoriji i praksu menadmenta. Fayol postavlja temelje administrativne teorije menadmenta. Svoju teoriju zasnovao je na velikom iskustvu. Karakteristika Fayolovog pristupa problematici organizacije je u tome to posmatra preduzee kao celinu i navodi est nezavisnih aktivnosti, bazinih funkcija organizacije: 1. Tehnika grupa aktivnosti (proizvodnja) obuhvata deo u kome se ostvaruje proizvodnja i sve ono to je neposredno uslovljava, a to pokriva veoma veliki broj raznovrsnih aktivnosti. 2. Komercijalna grupa aktivnosti (kupovina, prodaja i razmena) obuhvata nabavku svega to je potrebno za normalan rad preduzea kao i prodaju proizvedenih dobara. 3. Finansijska grupa poslova (potranja za kapitalom i njegova optimalna upotreba), finansijska situacija preduzea za Fayola je znak zdravog poslovnog smisla i uslov za efikasno poslovanje. 4. Funkcija bezbednosti (sigurnost), prema Fayolu treba da omogui zatitu imovine i linosti od svih opasnosti i nedaa. 5. Funkcija raunovodstva je po Fayolu, organ vida preduzea, evidencija trokova i prihoda, izrada izvetaja itd. 6. Administrativna funkcija ima ulogu da povee i uskladi svih pet prethodno navedenih funkcija. 8

Klasina teorija organizacije

4.2.1 14 Fayolovih principa menadmenta

Polazei od stanovita i verovanja da je aktivnost u menadmentu zajednika svim ljudskim naporima u poslovanju Fayol je razvio 14 optih principa menadmenta: 1. Podela rada otvara mogunosti specijalizacije radnika i omoguuje efikasnija izvravanja radnih zadataka to je od posebnog znaaja sa porastom sloenosti i obima poslova. Koncept radne divizije odnosi se na specijalizaciju i podelu rada. Usmeravanje pojedinca ili grupe na odredjene specijalizovane aktivnosti ini zaposlene mnogo efikasnijim. Podela i specijalizacija rada omoguava svakom radniku da usavrava svoja znanja i vetine, da podie produktivnost, uspenost organizacije itd. 2. Autoritet podrazumeva posedovanje formalnih prava i kvaliteta da se drugima komanduje. Tesno povezuje autoritet sa odgovornou, istiui da je odgovornost kruna autoriteta. Menaderi moraju da budu spremni da izdaju naredbe i autoritet im daje pravo na to: Autoritet sadri formalne i line kvalitete jednog menadera. 3. Disciplina se bazira na poslunosti, briljivosti te spoljnim znacima respekta koji se ispoljavaju izmedju posldoavca i zaposlenih. Podrazumeva disciplinu unutar organizacije i njenih lanova. Fayol istie interes svakog preduzea da uspostavi i ouva disciplinu, pa zato i naglaava da zaposleni moraju da potuju propise i pravila koja vladaju u organizaciji. U tom smislu on istie da disciplina zahteva dobre pretpostavljene na svim nivoima. 4. Jedinstvo komandovanja (jedan naredbodavac, jedan izvrilac), je pravilo da potinjeni dobija naredbe samo od jednoga pretpostavljenog i to se pravilo mora uvek potovati da bi se ostvario efikasan rad, red i disciplina. Fayol ovom principu daje posebno mesto jer se tako omoguava izbegavanje sukoba koji se javljaju prilikom korienja dualnosti u komandovanju. Takvim stavom se pribliava hijerahijskim principima vojne organizacije. 5. Jedinstvo u upravljanju (jedinstvo pravca akcije) podrazumeva da se za grupu aktivnosti koje imaju isti cilj odredjuje samo jedan ef i samo jedan plan. Evidentna je uslovljenost u jedinstvu u komandovanju i jedinstvu u upravljanju, odnosno da jedinstvo u komandovanju ne moe postojati bez jedinstva u upravljanju. 6. Potinjavanje pojedinanih interesa optem interesu se naglaava kao uslov za celishodan opstanak celina na svim nivoima. Interesi bilo kog pojedinca ili grupe zaposlenih moraju se potinjavati interesu organizacije kao celine, tj. subordinacija individualnih interesa to je i najtee podruje upravljanja. 7. Nagradjivanje, tj. planovi za plaanje nadnica, plate zaposlenih su cena za ono to se uradi. Radnicima treba dati adekvatnu novanu nadoknadu za rad, to bi trebalo biti prihvatljivo i za radnika i za poslodavca. Nagradjivanje prema radu nije samo davanje plata, ve i bonusa, premija i razliitih beneficija itd.

Klasina teorija organizacije 8. Centralizacija se tretira kao prirodna stvar, prirodni fenomen i pred preduzee se postavlja kao pitanje koliko se centralizacijom smanjuje uloga potinjenih, to varira od preduzea do preduzea. To je stepen ukljuenosti zaposlenih radnika u odluivanje. 9. Hijerarhija, skalarni niz, linija autoriteta, obezbedjuje rangiranje autoriteta od viih ka niim nivoima, to je hijerarhijski lanac kojim se prenose naredbe od viih ka niim niovima u preduzeu. 10. Red, po Fayolu mora postojati i to kao materijalni i socijalni red. Materijalni red treba obezbediti tako da postoji jedno mesto za svaku stvar i da svaka stvar bude na svom mestu, tj. materijal treba da bude na pravom mestu u pravo vreme. Za socijalni red vai princip da ima mesta za svaku osobu i da je svako na svom mestu, tj. pravi ovek na pravom mestu. Ovo je u sutini naelo organizacije kod rasporedjivanja ljudi i stvari. 11. Pravinost mora da proima celo preduzee i u radu sa zaposlenima treba imati razumevanje elja za jednakou i pravinou. To podrazumeva pajliv i pravedan odnos menadera prema zaposlenima, fer i poten odnos izmedju zaposlenih u organizaciji. Pravednost postie kod potinjenost, privrenost, odgovornost i revnostan odnos na poslu. 12. Staloenost zaposlenih, stabilnost zaposlenja kao suprotnost velikoj fluktuaciji kadrova. Kratka zadravanja na jednoj funkciji i zadatku, este promene zaposlenih unose niz tekoa u rad preduzea, pa zato Fayol kao i kod nekih drugih principa naglaava pitanje proporcije. Planiranje kadrova stvara preduslove za stabilnost zaposlenih. 13. Inicijativa se istie kao vaan faktor rada i to na svim nivoima i svih zaposlenih. Inicijativa je poeljna ali u okvirima radne i tehnoloke discipline i pod kontrolom menadera. Fayol ohrabruje menadere da svojim odnosom dopuste i postiu potinjene na inicijativu. Podsticanje pojedinaca da daju pun doprinos organizaciji je zadatak menadera. 14. Espirit de corps (atmosfera zajednitva). Jedinstvo zaposlenih i njihova slonost u kolektivu su bitni za ostvarivanje zajednikih ciljeva. Promovisanje timskog duha izgradjuje jedinstvo organizacije, visok moral harmonizuje orgnaizaciju te razvija i podstie timski duh.

10

Klasina teorija organizacije

4.3 Teorija birokratske organizacije

Od samog poetka pojam birokratije je korien u negativnom smislu, jer se esto povezuje sa preteranim formalizmom, rasipnitvom i neefikasnou. Za druge, birokratija znai preciznost, paljivost i funkcionalnost, u stvari najefikasniji oblik organizacije koji je ovek stvorio, zbog reavanja svih zadataka po strogim pravilima i praenju ustaljene procedure. Max Weber, filozof i sociolog, koji je radio s kraja devetnaestog i poetka dvadesetog veka, koji je prouavao organizacionu aktivnost i smatra se utemeljivaem tzv. birokratske organizacije. Kao profesor univerziteta u Berlinu, ovek irokog obrazovanja i opte kulture interesovao se za probleme organizacije i prouavao je organizaciju evropskih drutava. Weber je jedini od predstavnika klasine kole menadmenta sa iskljuivo akademskim iskustvima, za razliku od ostalih koji su bili i praktiari. Impresioniran rastom i razvojem industrije u Nemakoj u njegovom vremenu, on se opredelio za birokratski oblik organizacije. Weber je analizirao loginost i racioonalnost velikih organizacija. Smatrao je da je vrhunski oblik organizacijske strukture tzv. birokratska struktura i opisao idealan tip prototip organizacije, koji po njegovom miljenju omoguava maksimalnu efikasnost, koji je nazvao birokratija. Principi birokratije mogu se opisati na sledei nain: 1. Jasna podela rada prema kojoj su autoritet i odgovornost jasno definisani za svakog zaposlenog u organizaciji. 2. Hijerarhija autoriteta, poloaji ili funkcije treba da budu organizovane po hijerarhiji sa jasnim lancem komandovanja, tj. potovanje principa subordinacije. 3. Formalna selekcija, svi zaposleni u organizaciji treba da budu selektovani na bazi kvalifikacija, znanja, strunosti i sposobnosti. Kompetencija kao preduslov obavljanja posla i napredovanja. 4. Jedinstvena primena vrsto propisanih pravila i procedura omoguava nepristrasnost. Pravila i procedure propisuju, do elemenata obavezno ponaanje svakog pojedinca (to se ceni kao glavna krutost birokratske organizacije). 5. Orijentisanost na karijeru, podrazumeva da administrativni rukovodioci treba da rade za utvrdjene plate i da budu menaderi od karijere, a ne vlasnici celina kojima upravljaju. 6. Struktura, u birokratskoj organizaciji formalna organizaciona struktura je sutina i sve je podredjeno formalnoj strukturi.

11

Klasina teorija organizacije

Zakljuak
Klasina kola menadmenta, odnosno njen pravac naunog upravljanja postavio je odlian temelj za razvoj menadmenta kao nauke, ali je osigurao i odredjenu poziciju u samom drutvu. Brojni strunjaci tog perioda, na elu sa Frederickom Taylorom, su ovim teorijama otvorili brojna vrata i time omoguili narednim generacijama da usavravaju menadment kao nauku savremenog drutva.

12