Computers & InfoSys eXPerience

Infosys

Programski segment

FINANSIJSKO knjigovodstvo
- uputstvo za korienje programa -

Sa dodatkom za programske segmente: OBRAUN KAMATA BLAGAJNA

Goran Kojadinovi
Oktobar 2006. godine

Computers & InfoSys eXPerience Infosys Education Infosys Obrazovanje

Preduzee Infosys izdaje prirunik za korienje programskog segmenta za robno-materijalno knjigovodstvo i evidenciju. Prirunik se izdaje pod sledeim nazivom, programski segmenti: Finansijsko knjigovodstvo Obraun kamata Blagajna - uputstvo za korienje programa -

Za izradu ovog prirunika koristio sam znanje i iskustvo programera i ekonomista naeg preduzea kojima se posebno zahvaljujem, iskustva i primere iz prakse naih korisnika kao i svoje lino.

Ko eli i hoe, znae! Ovaj prirunik posveujem naim korisnicima

Autor prirunika: dipl.in. Goran Kojadinovi, direktor 1

SADRAJ
strana S A D R A J........................................................................................................................2 Osnovni koncept programskog segmenta Finansijsko knjigovodstvo.........................5 Oznaavanje programskih opcija........................................................................................6 Osnovne komande i pravila za rad u Infosys programu...................................................7 1. IFARNICI .....................................................................................................................10 1.1. Kontni plan ................................................................................................................10 1.2. Vrste promena ...........................................................................................................11 1.3. Kupci dobavljai, ili komitenti ...............................................................................13 1.4. Poslovnice..................................................................................................................14 1.5. Sektori........................................................................................................................14 1.6. Analitike ostale .......................................................................................................14 2. PARAMETRI..................................................................................................................15 2.1. Osnovne definicije.....................................................................................................15
2.1.1. IOS ................................................................................................................................. 15 2.1.2. Metod salda .................................................................................................................... 16 2.1.3. Analitika ......................................................................................................................... 16 2.1.4. Klasa, Grupa, Sintetika, Analitika.................................................................................. 17

2.2. Saldo konta ................................................................................................................17 2.3. Finansijski nalog........................................................................................................18 2.4. Globalni parametri.....................................................................................................22 2.5. Podeavanje polja obrasca finansijskog naloga.........................................................23 2.6. Tekui parametri izvetaja.........................................................................................24 3. EVIDENCIJE..................................................................................................................25 3.1. Finansijski nalog........................................................................................................25 3.2. Devizno finansijsko knjigovodstvo ........................................................................31 4. IZVETAJI .....................................................................................................................36 4.1. Kupci dobavljai.....................................................................................................36
4.1.1. Uporedna specifikacija ................................................................................................... 36 4.1.2. Pregled za kompenzacije ................................................................................................ 37 4.1.3. IOS-i (izvod ostvorenih stavki) ...................................................................................... 40 4.1.4. Potraivanja .................................................................................................................... 43
4.1.4.1. Dospela nedospela - metod IOS-a ............................................................................. 44 4.1.4.2. Dospela nedospela - metod salda............................................................................... 46 4.1.4.3. Uporedna dospela nedospela potraivanja................................................................. 47 4.1.4.4. Dospela po periodima................................................................................................... 48 4.1.4.5. Nenaplaena potraivanja............................................................................................. 48

4.1.5. Knjiga ulazno-izlaznih faktura ....................................................................................... 49

4.2. Glavna knjiga.............................................................................................................51

4.2.1. Finansijska kartica.......................................................................................................... 51
4.2.1.1. Kartoteka ...................................................................................................................... 51 4.2.1.2. Kartica vie konta ......................................................................................................... 55 4.2.1.3. Sintetika kartica .......................................................................................................... 56

4.2.2. Finansijski dnevnik......................................................................................................... 57 4.2.3. Salda konta ..................................................................................................................... 58 4.2.4. Specifikacije ................................................................................................................... 59 4.2.5. Po poslovnicama............................................................................................................. 62 4.2.6. Hijerarhijski pregled konta ............................................................................................. 62 4.2.7. Pregled knjienja FIN..................................................................................................... 64

4.2.8. Zakljuni list................................................................................................................... 69

4.3. Supervisor..................................................................................................................71 5. OBRADE - OBRAUNI ................................................................................................72 5.1. Zakljuna knjienja....................................................................................................72 5.2. Bilansi uspeha i stanja ...............................................................................................73 5.3. Zatvaranje avansom...................................................................................................73 5.4. Zatvaranja otvorenih stavki metodom salda..............................................................74 5.5. Raspored trokova na klasu 9 ....................................................................................75 5.6. Nenaplaena potraivanja i knjienje na sumnjiva i sporna potraivanja .................77 5.7. Pregled knjienja i automatsko formiranje naloga na osnovu eme prepisa -*.........78 5.8. Ugovor rate .............................................................................................................79 5.9. Prenos poetnog stanja iz prethodne godine..............................................................80 5.10. Prepis ifarnika iz prethodne godine ....................................................................82 6. OBRAUN KAMATA...................................................................................................83 6.1. Parametri....................................................................................................................83 6.2. Kamatne stope ...........................................................................................................84 6.3. Obraun kamate.........................................................................................................84
6.3.1. Obraun kamate na bazi podataka iz finansijskog knjigovodstva .................................. 84 6.3.2. Obraun kamata na bazi zadatih podataka ..................................................................... 87

7. DODATAK - PRIMERI.................................................................................................89 7.1. Povezivanje uplata za raun ......................................................................................89

7.1.1. Uplata se odnosi samo na jedan raun............................................................................ 89 7.1.2. Uplata se odnosi na vie rauna...................................................................................... 89 7.1.3. Naknadno povezivanje preko fin. kartice....................................................................... 90

7.2. Budet *.....................................................................................................................91 7.3. Praenje samo kupaca-dobavljaa .............................................................................91 7.4. Pogonsko knjigovodstvo naelna diskusija * .........................................................92 7.5. Spajanje evidencija * .................................................................................................96 8. BLAGAJNA ....................................................................................................................97 8.1. ifarnici .....................................................................................................................98
8.1.1. ifarnik blagajni ............................................................................................................. 98 8.1.2. ifarnik osnova............................................................................................................... 98

8.2. Parametri....................................................................................................................99
8.2.1. Parametri naloga za naplatu............................................................................................ 99 8.2.2. Parametri naloga za isplatu............................................................................................. 99 8.2.3. Parametri naloga razduenja......................................................................................... 100

8.3. Evidencije ................................................................................................................101

8.3.1. Nalog za naplatu........................................................................................................... 101 8.3.2. Nalog za isplatu ............................................................................................................ 102 8.3.3. Nalog razduenja.......................................................................................................... 103

8.4. Dnevnik blagajne.....................................................................................................104 8.5. Pregled knjienja blagajne.......................................................................................105 8.6. Primeri .....................................................................................................................106
8.6.1. Naplata pazara .............................................................................................................. 106 8.6.2. Podizanje gotovine ....................................................................................................... 107 8.6.3. Isplata za trokove ........................................................................................................ 108

UVODNE NAPOMENE
"Infosys" programski paket ("Infosys" program) je softverski proizvod namenjen za automatizaciju poslovnih aktivnosti korisnika... "Infosys" program je modularne koncepcije i sastoji se iz vie programskih segmenata koji mogu funkcionisati samostalno, ili u sklopu programskog paketa... "Infosys" program se moe izvravati na jednom raunaru ili u lokalnoj mrei raunara... "Infosys" program se moe izvravati i na dislociranim mestima (geografski udaljene lokacije, van lokalne mree) a da se potom vri razmena podataka meu njima... "Infosys" program se moe koristiti za voenje poslovnih knjiga jednog ili vie preduzea ... u skladu sa licencnim pravima korisnika (vai za svih pet navedenih taaka) "Infosys" programski paket ("Infosys" program) se ne sme koristiti za evidenciju i praenje ilegalnog prometa dobara i usluga niti se sme upotrebiti na bilo koji drugi nain koji je suprotan zakonu.

Ciljevi uputstva:
da korisnik na jasan, sreen i sistematian nain upozna skoro sve koncepte, funkcije i mogunosti programskog segmenta finansijsko knjigovodstvo da nekoliko ilustrovanih primera korisniku ponude ideje za pronalaenje najboljih reenja za situacije u svome poslovanju da ovo uputstvo postane korisniku svakodnevni prirunik za programski segment finansijsko knjigovodstvo sa aspektom primene na informacioni sistem

Pretpostavke uputstva:
da su korisnici proli osnovnu obuku za rad na Infosys programu i da su savladali gradivo opisano u optem uputstvu da su korisniku poznati poslovni procesi firme za koju treba da koristi Infosys program da korisnici poznaju propise u ovoj oblasti da korisnici kritiki prihvate ovo uputstvo i da njegove koncepte odbace ukoliko drugaije tumae propise da ovo uputstvo moe biti zastarelo, pa ak i netano zbog izmena ili u propisima ili u tumaenju propisa, kao i naeg dinaminog razvoja software-a gde se neka programska reenja mogu potpuno drugaije realizovati i implementirati

Napomene:
Uputstvo se odnosi na windows verziju programa Teme koje su oznaene sa jednom ili dve zvezdice (*, **) su kompleksne i za njihovo razumevanje i korienje poeljno je konsultovati se sa Info instruktorom u skladu sa ugovorenim uslugama Korisnik ima ona licencna prava na korienje programa koja su definisana ugovorom. To znai da korisnik moe imati ograniena prava ili nemati ih uopte na odreene funkcije programa koje su opisane ovim uputstvom Programski segment finansijsko knjigovodstvo ima programske mogunosti koje se ree koriste tako da nisu nale mesto u ovom uputstvu. Ukoliko u ovom uputstvu niste pronali reenje za vae potrebe i ukoliko imamo ugovorene konsultacije, pozovite nas Uputstvo za programski segment finansijsko knjigovodstvo je raeno po propisima Republike Srbije. Ostale republike, regioni i drave ga mogu koristiti na nivou analogija 4

Osnovni koncept programskog segmenta Finansijsko knjigovodstvo

Segment finansijskog knjigovodstva je centralni segment u knjigovodstvu. Tu se nalaze sve promene bazirane na kontnom planu, bilo direktnim unosom (knjienjem) finansijskih naloga, bilo automatskim knjienjem iz izvornih dokumenata ili iz obrada. Direktno knjienje predstavlja unos finansijskog naloga (izvod, blagajna, ...). Automatsko knjienje pretpostavlja automatsko kreiranje finansijskog naloga kada se izvri neka obrada knjienja u finansijsko. To moe biti knjienje kalkulacija, faktura, ... Kako god da se nalozi knjie oni ine osnovnu bazu podataka u finansijskom knjigovodstvu, odnosno njihov skup ini glavnu knjigu. U glavnu knjigu se knjii samo analitika, ali ne i sintetika Svi podaci koji su proknjieni u finansijsko knjigovodstvo, bilo direktno bilo automatski mogu se videti opcijom [FINANSIJSKO/Nalozi]. Osnovna polja sloga podataka (stavke) u finansijskom knjigovodstvu su: konto, analitika, datum, dokument, duguje i potrauje. Dakle to je centralna evidencija baze podataka finansijskog knjigovodstva. U njoj su integrisani glavna knjiga i kupci dobavljai. Ne knjii se sintetika ve samo analitika. Sintetika se dobija kroz izvetaje. Iz te evidencije sve dalje proistie: izvetaji, obrade kao na primer: kartice, specifikacije, finansijski dnevnici, zakljuni list, bilans uspeha i stanja, zakljuna knjienja, izvetaji kupaca i dobavljaa, ... Osnovni ifarnik za koji se vezuje svaka promena u finansijskom knjigovodstvu je kontni plan. Programski segment - finansijsko knjigovodstvo - je namenjen za korienje od strane strunih lica u knjigovodstvu. Ulaskom u program dobijamo glavni meni koji sadri opcije programskog segmenta - finansijsko knjigovodstvo - ili evidencija. Na donjoj slici se moe videti padajui meni tog segmenta to jest skup svih opcija koje mu pripadaju.

Finansijsko knjigovodstvo, evidencija

Oznaavanje programskih opcija

Programske opcije i mesta u programu emo oznaavati sledeom sintaksom,

[<meni>/<opcija>/<opcija>/...],
primeri:
[FINANSIJSKO/Nalozi/Okruenje/Nalog u formi tabele], Ovo znai da se prvo klikne na segment FIN, zatim opcija Nalozi, pa potom Okruenje i opcija Nalog u formi tabele.

[FINANSIJSKO/Izvetaji Kupci-Dobavljai/Potraivanja/Dospela-nedospela metod salda] ovo znai da se klikne na segment FIN, zatim na opciju iz menija Izvetaji Kupci-dobavljai, pa na opciju Potraivanja i na kraju dospela-nedospela metod salda

[FINANSIJSKO/Obrade-obrauni/Bilans uspeha] ovo znai da se klikne na segment FIN, zatim na opciju iz menija Obrade obrauni i zatim na opciju Bilans uspeha

Osnovne komande i pravila za rad u Infosys programu

Osnovne komande operativnog rada u Infosys programu Korienje Infosys programa podrazumeva poznavanje sutine i prirode posla za koji se program koristi kao i komandi i pravila za rad. Poznavanje komandi i pravila za rad spada u operativni deo korienja programa. Bilo koji posao da radite koristei program, na ekranu ete prepoznati pet osnovnih formi, ili kako mi esto navodimo ekranskih formi, ili jednostavno prepoznatljivih slika na ekranu:

1. Meni 2. Obrazac 3. Tabela 4. Dijalog. 5. Okruenje

Svaka ekranska forma ima svoje komande i pravila za rad. Kada nauite te komande i pravila nauili ste operativni deo korienja Infosys programa. Komande i pravila za rad u programu su detaljno opisane u optem uputstvu, a ovde emo dati samo osvrt na neke glavne. MENI Meni je ekranska forma koja vam omoguava izbor opcije ili posla. Ta opcija moe biti namenjena za unos dokumenta, pregled izvetaja, obradu, ...

Opcija u meniju se bira miem, jednim klikom. Na slici je prikazan primer izbora opcije Koja predstavlja izvetaj za dospela-nedospela Potraivanja,

O B R A Z A C (maska, folmular)

Obrazac je ekranska forma koja vam omoguava unos, auriranje i pregled dokumenata. Svaki posao, koji se informatiki prati i evidentira, sadri neku evidenciju. Ta evidencija se sastoji od jedne ili vie vrste dokumenata. Da bi se uneo dokument postoji komanda obrasca Unos ili +Kopi. Da bi se modifikovao nepotvren dokument postoji komanda Mod, itd Prelazak u tabelarnu formu

Da bi se pronaao neki ve unet dokument koristi se komanda Tra(i). Da bi se vrila navigacija nad dokumentima koriste se komande: Vrh, Dno, Nar, Pre. Da bi se izalo iz obrasca koristi se komanda Izl.

TABELA

Tabela je ekranska forma koja slui za unos ifarnika i pregled izvetaja. Forma tabele moe izgledati na nekoliko naina. Donje slike ih prikazuju:

Komande za rad u tabeli:

Komanda
Ctrl_Insert Ctrl_Delete Ctrl_Enter ili ESC Ctrl_Home Ctrl_End CTRL_F5 F5 Ctrl_

Alternativna komanda
Ctrl-N Ctrl_T Ctrl_W

Znaenje komande
Unos podataka unos novog reda u tabeli Brisanje podataka tekueg reda u tabeli Izlaz Skok na poetak tabele na prvi red Skok na kraj tabele na zadnji red Prikaz ifarnika za tekuu ifru

Ctrl_,Ctrl_F, Ctrl_G,

Pretraivanje u tabeli Nastavka pretraivanja u tabeli

Ove komande se najee koriste kod unosa ifarnika.

DIJALOG

Dijalog upita, ili kratko dijalog, je ekranska forma preko koje se zadaju upiti za izvetaje i/ili obrade.

Osnovni objekti dijaloga su: - polja za unos, unosi se podatak - check box, iz ponuenih opcija moe se izabrati vie eljenih - radio button, iz ponuenih opcija moe se izabrati jedna eljena - Combo-box, ili padajua lista - OK, potvrujemo dijalog i nastavljamo dalje - Cancel, odustajemo od dijaloga i vraamo se odakle smo poli, najee na meni 8

O K R U E NJ E elite da tampate.

Okruenje je lokalni meni koji vam omoguava da izvrite neke programske opcije koje su vam potrebne u odreenoj fazi posla, bilo da se radi o unosu dokumenta ili se nalazite na izvetaju koga

Okruenje se poziva klikom miem na re Okruenje koja se uvek nalazi u gornjem levom uglu ekrana

Napomena: - Svaka obrada dokumenta se poziva sa okruenja - Svaka tampa dokumenta ili izvetaja se poziva sa okruenja

Osnovna pravila operativnog rada u Infosys programu Prikaz ifarnika kada ste na obrascu se dobija komandom F5, ali samo kada je kursor na polju ifre iji ifarnik elite. Tako kada unosite neki dokument jednostavnim pritiskom na taster F5 dobijate odgovarajui ifarnik. Na primer, kada ste u fazi unosa dokumenta i nalazite se na ifri kupca, pritiskom na F5 dobiete ifarnik kupaca-dobavljaa, ili ako ste na ifri artikla, pritiskom na F5 dobiete ifarnik artikala. Napomenimo, da se ifarnik moe dobiti i komandom ALT_F5, ali ta komanda se koristi samo kada se sa F5 ne moe modifikovati ifarnik, to je na globalnim parametrima tako postavljeno. Sa ALT_F5 se moe modifikovati ifarnik. Za ifarnike kupaca-dobavljaa i artikala mogue je i inkrementalno pretraivanje koje se poziva sa ALT-I. Za njega je karakteristino da se kucanjem poetnih slova (slovo po slovo) postepeno pribliavamo traenoj ifri u ifarniku. Prikaz ifarnika kada ste u tabeli se dobija komandom CTRL-F5, ali samo kada je kursor na polju ifre iji ifarnik elite. Izbor redova u tabeli (record selection) se vri komandama CTRL-X i CTRL-E. CTRL_X oznaava tekui red sa x. Ovaj izbor ima razna znaenja to je zavisno od mesta u programu gde se vri. Tako na primer u svim dijalozima gde postoji upit tipa Izbor iz spiska radi se o izboru redova u tabeli. Ako je potrebno oznaiti vei opseg redova tabele onda se prvi oznaava sa CTRL_X a poslednji iz opsega sa CTL_E i tada e svi redovi iz tog opsega dobiti oznaku x. Izbor pozicije u bazi podataka se vri komandom F3 gde se dobija skup svih instaliranih pozicija (baza podataka). Ovo se koristi kada se program koristi za vie poslovnih subjekata (firmi, radnji, preduzea, klijenata, ...). Agencije za knjigovodstvo na ovaj nain biraju svog klijenta.

1. IFARNICI
1.1. Kontni plan
[IFARNICI/Kontni okvir] i dobiete tabelarni pregled kontnog plana. Kontni plan je centralni ifarnik segmenta finansijskog knjigovodstva. Osnovne kolone u kontnom planu su: Konto Unosi se konto. Konto se moe uneti jednocifreno i tada predstavlja klasu, dvocifreno i tada predstavlja grupu, trocifreno i tada predstavlja sintetiku, ali se mora uneti i bar etvorocifreno (mi predlaemo petocifreno, za budete estocifreno) i tada predstavlja analitiku. Prilikom knjienja naloga treba knjiiti takvo analitiko konto; dakle, ne treba knjiiti trocifrena konta. Maksimalna dimenzija konta je 6 cifara. Analitika Unosi se analitika. Analitika predstavlja analitiki dodatak osnovnog konta. Ovde se predviaju analitika konta tamo gde za to postoji potreba. Analitika konta se ne unosi ako se radi o kontu koje je u listi kupaca, listi dobavljaa ili listi analitika (detaljnije opisano u parametrima). Ta analitika se unosi u za njih posebne ifarnike kao to su ifarnik kupacadobavljaa i ifarnik analitika. Meutim ako se radi o kontu koje za analitiku ne uzima navedene ifarnike onda je potrebno u samom kontnom planu uneti tu analitiku. Na primer, uzmimo konto zaliha i pretpostavimo da firma ima 3 stovarita; to bi u kontnom planu trebalo da izgleda ovako: KONTO ANALITIKA NAZIV 13200 Na analogan nain bi se unela analitika konta tekueg rauna ako postoji vie banaka, itd... 13200 13200 01 02 03 Zalihe robe stovarite 1 Zalihe robe stovarite 2 Zalihe robe stovarite 3

Naziv konta, u to polje se unosi naziv konta; postoji i dodatno polje za unos dugih naziva, ali se to polje ne tampa ni na jednom izvetaju

PDV relevantna konta

Pored toga postoji i kolona ind_pdv koje predstavlja takozvana PDV relevantna konta. U kontnom planu postoji kolona ind_pdv. Ukoliko je upisano 'D', ova konta emo zvati PDV relevantna konta. Postoji kontrola auriranja stavki finansijskih naloga ukoliko se kod prve ili ponovne obrade naie na bar jednu stavku koja sadrzi PDV relevantan konto i to na sledei nain ako je zatvoren poreski period za eljeni datum nee se dozvoliti knjienje, ve e ostati stare stavke finansijskog naloga ako postoje. Za sada je dozvoljena izmena PDV relevantnih konta kroz finansijski nalog, a zabranjeno je automatskim kreiranjem finansijskih naloga. 10

1.2. Vrste promena

ifarnik vrsta promena je detaljno opisan u uputstvima o PDV-u i o robno-materijalnom knjigovodstvu. Ovaj ifarnik vam slui da bi razvrstali dokumentaciju koju knjiite. Brojevi naloga koji se automatski knjie u finansijsko dobijaju vrstu promene iz dokumenta ili obrade odakle se knjie. Oni brojevi naloga koji se direktno unose dobijaju vrstu promene koju im sam korisnik zadaje. Vano je da se unesu sve vrste promena koje vam mogu biti od interesa, pogotovo kada se radi o izvetajima. Napomenuemo da postoje izvetaji iz finansijskog knjigovodstva bazirani na vrsti promene. Na primer, moete pregledati svu realizaciju po vrsti promene (fakturisanje na domaem tritu, fakturisanje na inostranom tritu, pazar u maloprodaji, prihod od usluga). Ako ste se na primer organizovali da trokove delite u dve grupe: redovni, meseni i povremeni, i ako ste im dali razliite vrste promena onda moete dobiti izvetaj koji prati u periodu kako se kreu samo povremeni (jer su vam redovni recimo manje interesantni (telefon, struja, voda, ...)). Naveemo primer nekih vrsta promena koje se ee koriste:

Naa preporuka je da ifre vrsta promena budu etvorocifrene jer se tako vie njih moe svrstati u skup srodnih, odnosno onih koje poinju sa iste prve dve cifre. Kada su im iste prve dve cifre onda e se automatskim knjienjem sve srodne vrste dokumenata uknjiiti u isti broj finansijskog naloga u istom datumu. U gornjoj tabeli dvocifrene vrste promena su samo naslovne i ne koriste se kod unosa dokumenata. Na okruenju postoji opcija Postavljanje default-nih vrsta promena kojom se dobijaju neke predefinisane ifre sa negativnim predznakom. Te ifre u sebi nose gotove modele za automatsko knjienje u finansijsko knjigovodstvo. One se mogu koristiti, ali je prethodno potrebno da se unese (prekuca preko negativne) neka realna, poeljno etvorocifrena ifra. 11

Odreivanje broja naloga kod direktnog unosa

Prilikom direktnog unosa finansijskog naloga korisnik moe potpuno proizvoljno da odreuje brojeve naloga. Naa preporuka nije da ti brojevi zauzimaju redne bojeve tipa 1,2,3,... ve da se odrede zavisno od vrsta promena i to na sledei nain: broj naloga treba da ima sledeu formu: VpMMDD, gde su: Vp - prve dve cifre iz vrsta promene MM - mesec u datumu promene DD - dan u datumu promene Uzmimo na primer knjienje izvoda od 17.03.2006.godine. Neka je ifra vrste promene za izvod uneta kao 1001. Prve dve cifre su 10 pa e broj naloga po naoj preporuci biti sledei: 100317. Sve ovo analogno primenite i za ostale vrste dokumenata koje imate u knjigovodstvu. Na ovaj nain ete imati sreen sistem formiranja brojeva naloga i na taj nain ete moi lake pronai neki od njih. Odreivanje broja naloga kod automatskog knjienja Kada se finansijski nalog formira automatski onda to zavisi od izvornog dokumenta (kalkulacija-prijemnica, faktura, trebovanje, ulaz gotovog proizvoda, nalog blagajni za naplatu-isplatu, nabavka osnovnog sredstva,...). Meutim program je koncipiran da se broj naloga odreuje prema malopre opisanoj preporuci kod direktnog unosa. Dakle, broj naloga e se formirati kao VpMMDD. Uzmimo na primer fakturisanje. Tu se najpre trebaju uoiti sve vrste faktura i to uneti u ifarnik vrsta promena otprilike kao na slici

Primetite da sve vrste promena poinju sa 25. To znai da e broj fin. naloga poinjati sa 25. Ako ipak ne elite da sve to je fakturisano pod jednim datumom ne bude u istom nalogu, ve hoete da fakture iz maloprodaje budu u drugom, onda treba da za te fakture unesete vrstu promene koja ne poinje sa 25; moe na primer da bude 2601. Tada e fin. nalog od faktura iz maloprodaje poinjati sa 26, dakle tu se nee nai promene od drugih faktura. Analogno vai i za druge vrste dokumenata. Broj fin. naloga koji se automatski formira moe imati i drugaiju formu. Ponekad korisnik eli da se svi dokumenti jedne vrste u jednom mesecu knjie u jedan fin. nalog. Tada taj nalog ima formu VpMMZd, gde je Zd zadnji dan u mesecu. Tada, na primer, ako je vrsta promene za knjienje trokova (usluga) 2701, broj fin. naloga za sve trokove iz meseca marta e biti 270331. Da bi ovaj model odreivanja broja naloga ovako funkcionisao potrebno je u parametrima izvornih dokumenata to podesiti. Ne podravaju svi izvorni dokumenti ovaj model. Sledi primer kako se to podeava u opciji [PDV/PDV dokumenti] kod knjienja trokova. Tu se na parametrima, prvi parametar kao na slici, podeava vrednost M (meseni). Ako je vrednost parametra Z (zadaje se), to znai da korisnik samostalno odreuje broj. fin. naloga zadavanjem na samom dokumentu.

12

1.3. Kupci dobavljai, ili komitenti

[IFARNICI/Komitenti/Kupci-dobavljai

ifarnik komitenata sadri sledee podatke o komitentu: Osnovne ifra Naziv Adresne Pota Mesto Adresa (ulica i broj) Statusne PIB Registarski broj Matini broj ifru delatnosti ifra zemlje Tip komitenta KOMUSL tip (tip za komercijalne uslove prodaje) Ostale Tekui (iro) raun Kontakt osoba Telefon i fax, itd ifarnik komitenata sadri podatke o kupcima i dobavljaima. Predlaemo da tom ifarniku pristupate tabelarno ako unosite podatke ili ih pretraujete. ifra komitenta je analitika konta ako je to konto definisano u parametrima naloga u listi kupaca ili dobavljaa. Prilikom unosa naloga ako unesemo konto kupca, a potom kada je kursor na analitici pritisnemo F5 dobiemo ifarnik kupaca dobavljaa. Ako prethodno uneti konto nije niti kupac niti dobavlja niti iz liste analitika onda se na F5 dobija kontni plan.

13

1.4. Poslovnice
[IFARNICI/Subanalitiki/Poslovnice] ifarnik poslovnica moe da poslui ako elite da odreene promene pratite u zavisnosti od organizacione eme preduzea. Poslovnice mogu da budu proizvoljno unete. Na primer: direktor, radna zajednica, proizvodnja, komercijala, gradilite, pogon, ... Ako se kasnije moe obezbediti da se svakom knjienju odredi i poslovnica onda se mogu dobiti izvetaji po poslovnicama. Dokumenti koji se formiraju u ostalim segmentima se automatski knjie i pri tome donose poslovnicu. U robnom se poslovnica moe uneti na izvorni dokument ili se ifrom objekta indirektno definie jer je u ifarniku objekata prisutna. Na primer, ako se radi faktura iz objekta 0101, a u ifarniku objekata na tom objektu u polju poslovnica stoji upisano 03, onda e se u finansijskom nalogu na svim kontima koja se automatski proknjie nai i podatak o poslovnici. Mnogi finansijski izvetaji se mogu zadati po poslovnici.

1.5. Sektori
[IFARNICI/Subanalitiki/Sektori] ifarnik sektora je predvien za dodatnu analitiku u okviru robnog knjigovodstva, ali i za subanalitiku u okviru segmenta finansijskog knjigovodstva. Svi robni izvorni dokumenti imaju polje sektor. Taj sektor se prilikom obrade knjii i u finansijsko i u robno knjigovodstvo. Na taj nain je kasnije mogue dobiti izvetaje po sektorima. Sektor, na primer, moe da bude mesto troka, referent prodaje ili komercijalista, i slino. Postoje izvetaji po sektorima ( fin. karitce po kontu, analitici i sektorima, kao i specifikacije, pregledi knjienja, ...). Pogledati opciju [FINANSIJSKO/Izvetaji (glabna knjiga)/Pregled knjienja(FIN)] i sa okruenja rekapitulaciju po sektoru.

1.6. Analitike ostale

[IFARNICI/Subanalitiki/Analitike] ifarnik analitika je u prethodnim tekstovima vie puta pominjan. Radi se o posebnoj tabeli koja sadri ostale analitike, a da to nisu komitenti. To, na primer, mogu biti zaposleni u firmi; knjienje kredita zaposlenima se moe vriti na zato predvien konto, a za analitiku se uzima ifra iz ovog ifarnika. Da bi to tako radilo potrebno je da taj konto kredita zaposlenim (recimo 221) bude u parametrima naloga u listi konta sa analitikama iz ifarnika; opcija [FINANSIJSKO/Nalog/Okruenje/Parametri/Lista konta sa analitikama iz ifarnika]. 14

2. PARAMETRI
2.1. Osnovne definicije
2.1.1. IOS
IOS je skraenica za Izvod otvorenih stavki. Tu se radi o specifinom izvetaju koji e posebno biti objanjen. Termin IOS se esto kao koristi za jednu otvorenu stavku ili kratko otvorena stavka. Tako, na primer, moe da se kae IOS po tom raunu je 800dinara. To bi znailo da je neplaeni deo tog rauna jednak 800dinara. Metod IOS-a je metod kojim program prepoznaje IOS (otvorenu stavku ili neplaen raun) po sadrini podatka koji je unet u polje broj dokumenta. Po ovoj metodi uplata je povezana sa raunom ako je u tom polju na stavci uplate unet identian sadraj kao to je na stavci zaduenja. Podrazumeva se da se radi o istom kontu i analitici (istoj kartici). Ako je vie uplata povezano za isti raun onda svaka od uplata ima istovetan sadraj u polju broj dokumenta kao i raun. IOS-i imaju primenu u nekoliko tema koje e se obraditi ovim uputstvom: - Knjienje izvoda i povezivanje uplata za raun - Automatska obrada povezivanja uplata za raune - Izvetaji o dospelim i nedospelim potraivanjima - Prenos poetnog stanja Primer IOS-a:

15

2.1.2. Metod salda

Metod salda je metod kojim program prepoznaje otvorenu stavku ili neplaen raun meu zadnjima koji nisu plaeni, hronoloki po valuti dospea. Da bi ovo bilo jasnije objasniu algoritam (postupak koji program sprovodi) metode salda.

Metod salda:
Prvi prolaz Program prolazi kroz celu karticu komitenta i izraunava njen saldo (duguje potrauje). Taj saldo je ukupan dug koji je i dospeo i nedospeo. Drugi prolaz Program prolazi karticu sa dna prema gore, hronoloki po valuti, i selektuje sve raune koji nisu u stornu dok se njihovim iznosima ne potroi saldo izraunat u prvom prolazu. Smatra se da su tako selektovani rauni oni koji nisu plaeni. Ovaj metod se zove metod salda jer su svi neplaeni rauni selektovani na ovakav nain, ba oni koji u sumi ine saldo kartice komitenta. Bar jedan od selektovanih rauna moe imati deo svoje vrednosti u ovom izvetaju jer u optem sluaju saldo kartice ne mora biti jednak zbiru pojedinanih vrednosti njenih rauna. Tako se najee deava da se poslednjem raunu koji se selektuje u drugom prolazu obino uzima deo vrednosti za ovaj izvetaj, dakle onaj deo vrednosti kojim se dolazi do salda iz prvog prolaza. Tada se smatra da je taj raun delimino plaen. Ovako selektovani rauni sa svojim pripadajuim iznosima (celim ili deliminim) se mogu smatrati IOS-ima samo ako to korisnik programa priznaje i moe da objasni. U daljoj terminologiji, kada se govori o otvorenim stavkama (neplaenim raunima), esto emo navoditi metodu na koju mislimo, dakle metod IOS-a ili metod salda. Ako se eksplicitno ne navede metoda, onda se podrazumeva metoda IOS-a koja je u formalnom smislu tanija i ispravnija.

2.1.3. Analitika
Analitika je termin koji se esto koristi u ovom tekstu. Naveemo neke primere da bi lake objasnili taj pojam. Kada govorimo o kupcima i dobavljaima, ili jednom reju o komitentima, analitika je njihova ifra. Ta ifra mora postojati u ifarniku kupaca-dobavljaa. Dakle, termin analitika predstavlja ifru komitenta. Kada se radi o kontima koja se ne odnose na komitente onda je analitika: - ono to je uneto u kontni plan u kolonu analitika. - sadraj iz ifarnika analitika ifarnik analitika je poseban ifarnik i o njemu e biti jo rei.

16

U ovom momentu je vano da se naglasi da konta koja za svoju analitiku imaju komitenta se nalaze u prvoj i drugoj listi u okviru parametara finansijskog naloga na opciji [FINANSIJSKO/Nalozi/Okruenje/Parametri].

Konta koja za svoju analitiku imaju ifru iz ifarnika analitikanalaze se u treoj listi u okviru parametara finansijskog naloga na opciji [FINANSIJSKO/Nalozi/Okruenje/Parametri]. Konta koja nisu navedena ni u jednoj od ove tri liste svoju analitiku imaju u kontnom planu. Knjienjem na analitiki konto ujedno je i knjienje na sintetiki. Sintetika se ne knjii ve je ona sastavni deo nekog izvetaja, dakle automatski se dobija.

2.1.4. Klasa, Grupa, Sintetika, Analitika

Klasa je jednocifreno konto, ili poetna cifra konta. Klasa je aktivna ili pasivna i ima svoje odreeno znaenje u kontnom planu. Grupa je dvocifreno konto, ili prve dve cifre konta. Sintetika je trocifreno konto, ili prve tri cifre konta. U privredi Republike Srbije je zakonom propisana. Analitika je svaki konto koji ima vie cifara od 3. Preporuuje se da se knjie analitika, a ne sintetika konta.

2.2. Saldo konta

Saldo je termin koji se najee koristi kada se govori o stanju konta. Saldo predstavlja razliku ukupne dugovne i ukupne potrane strane. Ako je konto aktivan saldo je pozitivan ili nula, a ako je konto pasivan saldo je negativan ili nula. Dugovni saldo je termin koji se koristi kada je saldo pozitivan Potrani saldo je termin koji se koristi kada je saldo negativan SALDO = (DUGUJE POTRAUJE)

17

2.3. Finansijski nalog

[FINANSIJSKO/Nalozi/Okruenje/Parametri]

Finansijski nalozi su glavna i centralna evidencija programskog segmenta Finansijsko knjigovodstvo. Kao takva veoma je vana za razumevanje funkcionisanja programa

Finansijski nalog na okruenju sadri parametre koji se odnose kako na finansijski nalog tako i na ceo segment. To znai da mnoge druge opcije ovog segmenta tretiraju (uzimaju u obzir) ove parametre. Kasnije e o tome biti rei od sluaja do sluaja.

18

Ovde emo nabrojati parametre finansijskog knjigovodstva i dati njihovo osnovno znaenje:

Parametri finansijskog naloga i finansijskog knjigovodstva

- Lista konta sa analitikama kupaca

Ovde se unose sva konta koja se odnose na kupce, ali samo onoliko cifara koliko je to definisano parametrom nivo konta. Konta se meusobno razdvajaju zarezom, a razmak se ne kuca niti pre niti posle konta; na kraju liste ne sme biti zarez. Jedan od moguih sadraja ove liste je: 202,203,430

- Lista konta sa analitikama dobavljaa

Ovde se unose sva konta koja se odnose na dobavljae, ali samo onoliko cifara koliko je to definisano parametrom nivo konta. Konta se meusobno razdvajaju zarezom, a razmak se ne kuca niti pre niti posle konta; na kraju liste ne sme biti zarez. Jedan od moguih sadraja ove liste je: 433,434,150

- Lista konta sa analitikama iz ifranika analitika

Ovde se unose sva konta koja se odnose na ostale analitike, ali samo onoliko cifara koliko je to definisano parametrom nivo konta. Konta se meusobno razdvajaju zarezom, a razmak se ne kuca niti pre niti posle konta; na kraju liste ne sme biti zarez. Jedan od moguih sadraja ove liste je: 221,231,232

19

- Nivo konta
Nivo konta je polje u koje treba da se unese broj cifara konta u listama konta kupaca, dobavljaa i analitika. Na primer za gore-navedene primere ovaj parametar bi trebalo popuniti sa cifrom 3. Meutim ako se gornje liste popunile na sledei nain: Lista konta kupaca: 2020,2030,2021 Lista konta dobavljaa: 4330,4331,4340 Onda je nivo konta 4 jer su gornje liste sastavljene od etvorocifrenih konta.

- Osnovni konto kupca

Unosi se osnovni konto kupca. To e kasnije biti bitno u nekim izvetajima.

- Osnovni konto dobavljaa

Unosi se osnovni konto dobavljaa. To e kasnije biti bitno u nekim izvetajima.

- Osnovni konto ino-kupca

Unosi se osnovni konto ino-kupca. To nalazi upotrebu u programskom segmentu PDV u kome se moe modelirati knjienje nekih PDV dokumenata gde se za ino-kupca navodi odreena sintaksa u definisanju formula. Na primer ako se re IKUPAC unese u polje predvieno za definiciju konta u ifarniku vrsta promena koja se koristi u PDV dokumentima, onda e se knjiiti osnovni konto ino-kupca.

- Osnovni konto ino-dobavljaa

Definie se osnovni konto ino-dobavljaa. To nalazi upotrebu u programskom segmentu PDV u kome se moe modelirati knjienje nekih PDV dokumenata gde se za ino-dobavljaa navodi odreena sintaksa u definisanju formula. Na primer, ako se re IDOBAV unese u polje predvieno za definiciju konta u ifarniku vrsta promena koja se koristi u PDV dokumentima, onda e se knjiiti osnovni konto ino-dobavljaa.

- Uobiajena vrsta promene

Ovde se unosi najea vrsta promene odnosno ona koja se nudi kada se zada komanda za unos stavke finansijskog naloga.

- Lista vrsta promena za poetno stanje

Ovde se unosi lista vrsta promena koje se koriste za poetno stanje. Na osnovu njih program u nekim izvetajima razlikuje poetno stanje od tekueg prometa (fin. kartica, zakljuni list, specifikacije, ...). Lista vrsta promena se razdvaja zarezima. Ako u listi ima vie od jedne navedene vrste promena onda se za svaku vrstu promene u listi mora ostaviti 4 mesta za cifre; ako koristite dvocifrenu vrstu promene onda se iza druge cifre ostavljaju dva prazna mesta pa zarez i u tom sluaju zarez mora biti zadnji u listi.

- Lista vrsta promena za zakljuna knjienja

Ovde se unosi lista vrsta promena koja se koristi za zakljuna knjienja. Lista vrsta promena se razdvaja zarezima.

20

- Vrsta promene u broju naloga (D/N)

Ako se ova vrednost postavi na D to znai da e se prilikom unosa broja naloga datum sam inicirati na bazi sadraja iz broja naloga. Primer, ako u broj nalog unesemo 100317 onda e se u datumu automatski pojaviti datum 17/03/<tekua godina>. HELP

- Datum promene u broju naloga (D/N)

Ako se ova vrednost postavi na D to znai da e se prilikom unosa broja naloga datum sam inicirati na bazi sadraja iz broja naloga. Primer, ako u broj nalog unesemo 100317 onda e se u datumu automatski pojaviti datum 17/03/<tekua godina>.HELP

- Klasa troka
Definie se jednom cifrom klasa trokova u kontnom planu. To e kasnije biti bitno u nekim izvetajima kao na primer u Specifikacijama trokova.

- Klasa prihoda
Definie se jednom cifrom klasa prihoda u kontnom planu. To e kasnije biti bitno u nekim izvetajima kao na primer u Specifikacijama prihoda.

- Domaa valuta
Definie se oznaka domae valute. Ta oznaka mora biti identina u kursnoj listi. Ona se tampa na fakturi u slovnom ispisu fakturnog iznosa, ako je to postavljeno u parametrima fakture.

- Paralelna valuta
Paralelna valuta definie valutu po kojoj e se automatski preraunavati iznosi domae valute i knjiiti u valutno-duguje i valutno-potrauje u segmentu deviznog finansijskog knjigovodstva. Taj preraun se radi uz pomo kursne liste u kojoj se definie kurs za tu (paralelnu) valutu. Ovo je znaajnu za firme koje imaju u svom poslovanju spoljnotrgovinske poslove, ali i za sve one koji prate kupce-dobavljae u stranim (deviznim) valutama.

- Prikaz dijaloga za obradu

Definie se da li se prilikom zadavanja opcije tampa i obrada naloga pojavljuje dijalog za obradu. Ako se unese N taj dijalog se nee pojavljivati. To je dobro kada se eli spreiti mogunost da operater utie na vrste obrada.

Kod svake promene vrednosti bilo kog parametra potrebno je izai iz opcije Nalozi, pa potom ponovo ui u istu. Tek tada parametri postaju aktivni!

21

2.4. Globalni parametri

[SERVIS/Matini podaci/F2/(lozinka)]

Lozinka je ona kojom ste uli u program. Ukoliko ne unosite lozinku pri ulasku u program lozinka je u veini sluajeva Info. Ukoliko ni to nije prava lozinka obratite se Infosys-u. Globalni parametri imaju vanost za sve programske segmente. Naveemo samo neke, najvanije, globalne parametre:

- broj decimala za cenu

Odnosi se na nabavnu cenu u kalkulacijama.

- auriranje na F5 i F6
D - na F5 i F6 se moe vriti modifikacija podataka u tabelarnom reimu N - na F5 i F6 se ne moe vriti modifikacija podataka u tabelarnom reimu; ovo je korisno da bi se zatitili od sluajnog prekucavanja podataka kada otvorite neki ifarnik sa F5; povremeno se korisniku deava da eli pretraivati u ifarniku, ali da nije zadao komandu za pretraivanje nego, negledajui u monitor, pone kucati sadraj koji trai, pri tome ne videi da se to ukucava direktno u ifarnik, naruavajui njegov sadraj. Pri tom je ipak mogue uneti novu ifru jer je ta mogunost ostavljena (CTRL_insert radi). Ukoliko korisnik ipak eli da menja sadraj ifarnika, to jest da ga edituje, onda je potrebno da umesto F5 koristi komandu ALT_F5 za ulazak u ifarnik.

22

- poslovna godina
Potrebno je da bude uneta poslovna godina za koju se koristi program. Od tog podatke zavisi fukcionisanje nekih drugih opcija kao to je na primer Poetno stanje - prepis poetnog stanja iz prethodne godine.

- datum poetka i kraja dozvoljenog knjienja

Ova dva datuma definiu vremenski opseg u kome je mogue knjiiti bilo koji dokument. Ta mogunost nas spreava od sluajnih greaka kada knjiimo neki dokument pod neeljenim datumom. To se esto deava sluajnim ukucavanjem pogrene godine. Na taj nain ovim parametrom se postie vii stepen sigurnosti u radu. Ovaj parametar moe da se koristi i restriktivnije; na primer, ako se eli zabraniti knjienje u nekom prethodnom periodu onda se postavljanjem datuma poetka dozvoljenog knjienja to moe postii. Ovo je korisno jer se spreava promena u knjigovodstvu u periodu u kome je neto obraunato kao na primer PDV.

2.5. Podeavanje polja obrasca finansijskog naloga

[FINANSIJSKO/Nalozi/Parametri/objekti tekueg obrasca]

Ovde se podeava da li e neko polje na obrascu biti ukljueno/vidljivo ili iskljueno/nevidljivo. U koloni 'field' slubeni naziv tog polja koji svojim nazivom asocira na njegovo znaenje. U koloni 'visible' je indikator koji ukljuuje/iskljuuje polje sa obrasca. Ako je 'visible' postavljeno na .F. polje je iskljueno, dakle ne postoji na obrascu, a ako je 'visible' postavljeno na .T. polje je ukljueno, dakle postoji na obrascu. Ako korisnik vodi devizno finansijsko knjigovodstvo onda je potrebno da u obrascu Nalog otvori polja za valutne veliine. To se postie tako to se takuim parametrima definie da su ona vidljiva odnosno visible se postavi na .T. za: sif_val, vduguje, vpotrazuje Detaljnije o tome moete videti u optem uputstvu u odeljku koji govori o tekuim parametrima obrasca. Posle ukljuivanja tih polja potrebno je izai iz obrasca naloga, pa ponovo ui kako bi se navedena polja pojavila. Na isti nain se mogu ukljuiti i ostala ponuena polja kao to je na primer sektor, ugovor, ...

23

2.6. Tekui parametri izvetaja

Neki izvetaji koji se tiu kupaca i dobavljaa mogu imati u tampi zaglavlja dodatne podatke o komitentu: telefon i iro raun. Inicijalno ti podaci se ne pojavljuju na tampi tih izvetaja, ali mogu biti poeljni. To je sluaj kada elite da ih pozivate telefonski, ili ako elite da izvrite plaanja pa su vam potrebni iro rauni. Parametar koji odreuje ovu tampu se naziva tampa podataka i nalazi se na tekuim parametrima izvetaja. Uzmimo, na primer, izvetaj Dospela/nedospela potraivanja. Tekui parametri tog izvetaja su:

Kada se pozicioniramo na taj parametar pritiskom na taster Enter otvara se obrazac u koji unosimo sadraj parametra.

U polje "podatak" upisuje se KD.tel ili KD.ziro_racun (telefon i tekui raun na kartici komitenta) U polje "opcija" upisuje se: [FINANSIJSKO/Izvestaji (Kupci/Dobav)] 1. Uporedna specifikacija UP_SPEC 2. Kompenzacija KOMPEN 3. IOS-i (za sve metode) IOS 4. Potraivanja 4a. Dospela/Nedospela - metod IOS-a 4b. Dospela/Nedospela - metod salda 4c. Upor. Dosp./Nedosp. Potraivanja 4d. Dospela po periodima 4e. Dospela potraivanja 4f. Nenaplaena [FINANSIJSKO/Izvtaji (Glavna knjiga)] 1. Kartice konta-kartoteka FIN321 FIN301 2. Specifikacije U polje "vrednost" D ili N (podrazumevana vrednost je N) 24

DOSP_NED DOSP_SAL DOSP_UPO FINHRON DOSP_POT S60

3. EVIDENCIJE
3.1. Finansijski nalog
[FINANSIJSKO/Nalozi]

Knjienje finansijskih naloga predstavlja jednu od najznaajnijih funkcija finansijskog knjigovodstva. Ovom opcijom se mogu pregledati i aurirati svi finansijski nalozi. Nalozi koji ne nastaju automatskim knjienjem dokumenata robnog i materijalnog knjigovodsta se unose pomou ove opcije; kao to su na primer: izvodi, pazari, putni nalozi i slino. Obrazac za unos naloga sadri sve neophodne elemente za jednu stavku naloga koji se mogu videti na ekranu. Unos poinje zadavanjem komande <Unos>.

Kada unesete prvu stavku dalje moete koristiti opet komandu <Unos>, ali vam mi preporuujemo da koristite komandu <+Kop> koja se aktivira tasterom + (plus). Ta komanda je istovetna sa komandom <Unos> ali kada je aktivirate zadravaju se neke vrednosti prethodne proknjiene stavke koje se najee ponavljaju pa nije potrebno da ih ponovo unosite. Tu se najee radi o broju naloga i datumu naloga, ali moe da bude i broj dokumenta i/ili opis knjienja, kao i druga polja obrasca koja imaju potrebe za tim.

25

Polja finansijskog naloga: -Broj naloga: Ovde se unosi broj finansijskog naloga koji slobodno formirate po vaoj elji. Naa preporuka je da prva dva broja budu ista kao ifra vrste promene (iz ifarnika promena) kojoj taj dokument koji knjiite pripada. Na primer: Ako knjiite izvode onda bi nalog za njih poinjao sa 10; ili nalog za izlazne fakture sa 25 i slino. Poslednje 4 cifre mogu predstavljati datum izvoda ili drugih promena. Uobiajeno je da se broj naloga za izvode formira po ablonu VpMMDD gde je Vp - vrsta promene, MM mesec promene, a DD dan promene. Tako bi izvod od 15.02. imao broj naloga 100215, a broj izvoda se moe upisati u polje za opis promene. -Datum knjienja: Program sam podmee tekui datum, a vi ga moete promeniti ukoliko je to potrebno. -Konto - Analitika: U prvo prazno polje unosi se konto na koji hoete da knjiite, a u sledee: analitiki broj tog konta, ili ifra kupca/dobavljaa. Prilikom unoenja podataka u ova polja, nije potrebno znati napamet broj konta ili ifru kupca/dobavljaa da bi ih upisali. Dovoljno je nauiti kako se brzo dolazi do tih podataka, koristei komande u radu sa tabelama. To konkretno znai sledee: ukoliko se kursor nalazi na mestu predvienom za unos ifre kupca/dobavljaa, koristei funkcijski taster F5, pojavie se tabela sa njegovim ifarnikom. Isti sluaj je ukoliko se kursor nalazi u polju za broj konta, samo to e se pritiskom na isti taster (F5) pojaviti tabela sa kontnim planom. Znai, u oba sluaja postupak rada je isti, pa emo iz tog razloga objanjavati, recimo, samo traenje ifara u ifarniku. Kada u nastavku rada ponovo pritisnete taster F5 na ekranu e se pojaviti zahtev za unos rei ili dela rei koji je karakteristian za naziv kupca ili dobavljaa koga traite. Taj dijalog jo nazivamo i pretraiva. Dovoljno je kliknuti 'Find Next' da bi program pretraivao po ifarniku u koji ste uli. Naa preporuka je da prilikom pretraenjivanja zadajete samo jednu re koja e sadrati ni malo ni mnogo slova (ne manje od 4 i ne vie od 7); iskustvo pokazuje da je tada najvea verovatnoa pogotka. Ukoliko se u ifarniku pojavilo vie naziva koji u sebi sadre zadatu re, a program vam nije ponudio eljenu, da bi dalje pretraivao koristiete opet komandu 'Find Next' Moe se dogoditi da zadatu re, ili naziv program nije pronaao jer nije uneta u ifarnik. Ako vi hoete da je unesete treba da to uradite uz pomo komande CTRLISERT. To znai drati taster CTRL i kratko pritisnuti taster 'Insert'. Na oznaenom praznom mestu, koje program podmee, potrebno je uneti: ifru, naziv i ostale traene podatke. Da bi nova ifra bila upisana u sifarnik i zapamena, neophodno je iz njega "izai" sa kombinacijom tastera CTRL-ENTER. Znai, ako ste pronali ili upisali eljenu ifru, nai ete se ponovo na obrascu finansijskog naloga. Pre nego to nastavimo sa daljim objanjenjima vezanim za unoenje podataka u finansijski nalog, hteli bismo da vas upoznamo sa korisnom primenom tastera "F4". Dogaa se da je u toku rada, odnosno unoenja podataka potrebno nekada videti karticu nekog kupca ili dobavljaa. To je najee sluaj kod knjienja uplata, gde treba proveriti da li je dobro uneta ifra, ili koji raun tom uplatom zatvoriti. Bez obzira gde se kursor nalazi u obrascu, pritiskom na taster F4 moete videti eljenu karticu. Obavetenje o tome postoji na dnu obrasca za finansijski nalog. Dakle, nakon to date komandu pomenutim tasterom (F4), u donjem uglu ekrana pojavie se dijalog u kome treba zadati broj konta i njegov analitiki broj, ili ifru kupca/dobavljaa iju karticu elite da vidite na ekranu. 26

Na ovaj nain (na kartici) moete vriti razne ispravke pogreno unetih i proknjienih podataka. Na primer, ako ste uneli pogrean konto, iznos, ifru, broj dokumenta, opis ili bilo ta drugo bie dovoljno da se pozicionirate na tu stavku na kartici i prekucate greku unosei taan podatak. Izlazak iz kartice je sa ESC. Ukoliko se ponovo vratite na istu karticu, da biste proverili da li ste dobro izvrili ispravku, videete da ta stavka tu ne postoji vie (ako ste promenili konto ili ifru), ve je na onoj kartici na koju ste je preknjiili. Pod uslovom da je izabran redosled po broju dokumenta, izborom opcije "Samo otvorene stavke" iz lokalnog menija za formiranu tabelu prikazae se samo otvorene stavke. Ponovnim izborom ove opcije prikazae se ponovo cela kartica. Iznos: Kada se u nastavku rada sa kartice "vratite" na obrazac finansijskog naloga potrebno je da unesete iznos na dugovnu ili potranu stranu. Poslovnica: Ako preduzee ima vie poslovnica unosi se ifra poslovnice, inae se ovo polje ostavlja prazno. Ugovor: Ako se finansijske promene ele pratiti po ugovorima (zakljucima) ovo polje se popunjava, inae se ostavlja prazno. Sektor: Ako se finansijske promene ele pratiti po sektorima ovo polje se popunjava, inae se ostavlja prazno. Broj dokumenta, opis i vrsta promene: U polje predvidjeno za broj dokumenta ukucava se (kao sto sam naziv kae) broj onog dokumenta koji knjiite. Ukoliko je u pitanju uplata onda se upisuje broj rauna koji tom uplatom zatvarate. Ako sa dokumenta koji knjiite (npr. izvoda) nije mogue videti taj broj koristiete taster F4 za karicu koja e se pojaviti na ekranu sa koje moete videti potreban podatak i upisati ga u polje "broj dokumenta". U opis dokumenta se upisuje kratak opis promene. Svaka stavka ima i svoju vrstu promene. Tasterom F1 moete videti ceo ifarnik vrsta finansijskih promena. Dodali bismo jo da se (ukoliko se kursor nalazi u polju za "vrsta promene") njihov ifarnik moe videti pomou tastera F5. U zavisnosti od toga koja se promena knjii odabraete iz ifarnika i odgovarajuu ifru i upisati je. Datum i valuta: Tekui datum se ne unosi, a valutu moete uneti ukoliko je potrebna. Da bi se obraun kamata mogao raditi na bazi podataka iz finansijskog knjigovodstva i da bi se dobili izvetaji o dospelim potraivanjima neophodno je unositi datum dospea za svako zaduenje vezano za poslovne partnere. Kada ste uneli sva polja na obrascu dobijate poruku: Upis ; moete pritisnuti slovo 'D', taster <ENTER> ili kombinaciju CTRL-ENTER da potvrdite unos, ako se niste predomislili.

Na desnom delu obrasca vidite da sa funkcijskim tasterima <F1>, <F2>, <F3> i <F4> moete pozvati odgovarajue ifarnike i kartice i pregledati ih ili aurirati u okruenju

27

tabele. Za ove komande je znaajno da se one mogu koristiti bez obzira gde se na masci nalazite.

Postoje sledee dodatne opcije u okruenju:

1. tampa i obrada naloga. Pritiskom na taster "Opcije" dobija se dodatni dijalog: Moe se tampati zadati nalog, nalozi iz zadatog opsega brojeva ili iz datumskog perioda. Pri tome se mogu tampati samo izabrani nalozi iz spiska naloga koji zadovoljavaju prethodni uslov (Postavi se indikator <Izbor iz spiska>). Nalog se moe tampati samo sa stavkama iz finansijskog knjigovodstva (klase 0 do 8), klase 9, ili iz svih klasa. Ako se tampa vie naloga mogue je definisati razmak u redovima izmeu naloga na tampi ili da se svaki nalog tampa na posebnoj strani. 2. Suma naloga Daje podatke o sumi naloga za dugovnu stranu, potranu stranu i saldo. Ovom opcijom se obino proverava ravnotea naloga. 3. Nalog u formi tabele Prikaz stavki naloga u obliku tabele. U ovoj tabeli se nalog moe i aurirati. 4. Kartica Opcija "kartica po raunima" je korisna za pregled otvorenih i zatvorenih stavki komitenta. Tom opcijom moete videti koji su rauni otvoreni i kada knjiite izvod odluiti ta i kako zatvarate. Funkcija ove opcije je ista kao i komande F4. 5. Automatsko zatvaranje naloga. est je sluaj da se kupac prilikom uplate ne pozove na broj rauna ili jednom uplatom plati u celosti ili delimino vie rauna. Da bi uplate vaih kupaca zatvorile odgovarajua zaduenja (raune) najbolje je koristiti ovu opciju. Sa izvoda se unese iznos uplate, a polje "broj dokumenta" se ne unosi. Poeljno je meutim u opis knjienja uneti podatak o ukupnom iznosu uplate jer e se on kasnije pojavljivati na pojedinanim razbijenim uplatama. Posle upisa stavke naloga iz okruenja se izabere ova opcija (taster F12). Program e ponuditi spisak svih nezatvorenih rauna. Ukoliko elimo da utiemo na spisak rauna koji se zatvaraju, iskljuivanjem odredjenih rauna iz spiska (CTRL-X), kreiramo eljeni spisak rauna koji se zatvara prema hronolokom redosledu. Uneena uplata se razbija prema iznosima rauna iz spiska na vie stavki koje zatvaraju zadate raune. Ukoliko je iznos uplate vei od sume rauna iz spiska od "vika" se kreira stavka bez broja dokumenta. Ako odmah potom elimo da vidimo sve novonastale stavke najlake je to dobiti sa okruenja opcijom Nalog u formi tabele

28

6. Parametri: - Lista konta za kupce - Lista konta za dobavljae - Lista konta sa analitikama iz ifranika - Nivo konta - Osnovni konto kupca - Osnovni konto dobavljaa - Osnovni konto ino-kupca - Osnovni konto ino-dobavljaa - Uobiajena vrsta promene - Lista vrsta promena za poetno stanje - Lista vrsta promena za zakljuna knjienja - Vrsta promene u broju naloga (D/N) - Datum promene u broju naloga (D/N) - Klasa troka - Klasa prihoda - Domaa valuta - Paralelna valuta - Prikaz dijaloga za obradu 7. Pregled finansijskih naloga. Daje tabelarni pregled naloga sa zbirnim podacima za dugovnu i potranu stranu, kao i pregled stavki odgovarajueg naloga. 8. Nalog (Sintetika) Nalog se moe dobiti i tampati sintetiki na zadat broj cifara (1-3). 9. Dodatne opcije: 9.1. Pregled nepotvrenih naloga 9.2. Definicija rasporeda trokova Daje tabelarni pregled naina rasporeivanja trokova sa klase 5 na klasu 9. Za svaki konto klase 5 je mogue definisati procentualni raspored trokova na klasi 9. Pri tome je mogue zadati i fiksni iznos koji obavezno ide na zadati konto, a ostatak se rasporeuje prema procentima uea. 9.3. Kontrola rasporeda trokova Vri kontrolu ravnotee finansijskog knjigovodstva klase 5 i pogonskog knjigovodstva klase 9 jer se smatra da je sa klase 5 po definiciji rasporeda izvreno knjienje na klasu 9. Dobija se tabelarni pregled sa podacima koji sadre: - stavove sa klase 5 koji nisu rasporeeni na klasu 9. - stavove koji postoje i na klasi 5 i na klasi 9, ali sa razliitim iznosom ili drugim podacima. - stavove koji postoje na klasi 9, nema ih na klasi 5, a potiu iz rasporeda trokova. 9.4. Raspored trokova: Ovde se vri automatsko knjienje u pogonsko knjigovodstvo na klasu 9, a na bazi unapred definisanog rasporeda iz take 9.2. Dijalog koji se ovde pojavljuje daje mogunost da se iz nekog perioda sve to je proknjieno na klasi 5 automatski proknjii na klasu 9 i to formirajui novi nalog ili doknjiavanjem u postojee naloge na kojima ve postoji knjienje klase 5. Naa preporuka je da se izabere varijanta formiranja novog naloga jer tako moete na jednostavan 29

nain odustati od ove obrade ukoliko za to imate razloga. To odustajanje bi znailo brisanje tog naloga (ukoliko jo nije potvren). 9.5. Zamena konta: Svako pojavljivanje jednog konta u finansijskom knjigovodstvu se zamenjuje sa zadatim novim kontom. 9.6. Ravnotea datuma: Daje pregled stavki finansijskih naloga kod kojih se razlikuju datum knjienja i datum promene. Naime, u stavkama finansijskog naloga postoje dva datuma: datum knjienja i datum promene. U optem sluaju se oni ne moraju poklapati, ali mogu postojati i sluajne greke koje dovode do ovog neslaganja. Ova kontrola se radi za zadat period u smislu datuma knjienja i za zadat period u smislu datuma promene. Pri tome se pregled moe dobiti samo za stavke naloga kod kojih je izostavljen datum knjienja ili za sve naloge kod kojih se razlikuju ova dva datuma. 9.7. Generisanje prema ablonu: Postupak: Unese se jedna stavka finansijskog naloga na nekom kontu sa jednom analitikom. Izabere se ova opcija. Unese se izvor za analitike (kontni plan, komitenti, ili postojei finansijski nalozi), zatim se iz spiska izaberu odgovarajue analitike. Opcija automatski kopira unetu stavku onoliko puta koliko ima izabranih analitika, zamenjujui pri tome analitiku. Primena: Dodela istog iznosa kredita svim radnicima itd. 9.8. Brisanje naloga Brisati se mogu samo nepotvreni dokumenti. Brisanje svih stavki predloga finansijskog naloga. 9.9. Storno/kopiranje naloga Automatsko storniranje naloga ili kreiranje kopije naloga. Nalog se moe automatski stornirati, ili kopirati u drugi nalog pri emu se zadaje novi broj i datum naloga. U svakom sluaju, svi podaci na novodobijenom nalogu se mogu korigovati pre potvrivanja. Napominjemo jo da se ovde mogu nai i nalozi kreirani automatskim knjienjem. To je sluaj kada se odradi kalkulacija ili faktura, ... Tada se brojevi naloga formiraju automatski. Svi nalozi kalkulacija se formiraju na jedan od sledea tri naina a to se podeava u parametrima kalkulacije: - ifra_objekta + broj_kalkulacije. (OOKKKK) - vrsta_promene + mesec + zadnji dan u mesecu (VpMMZd) - vrsta_promene + mesec + dan (VpMMDD) Nalozi faktura se formiraju ovako: vrsta_promene + mesec + dan (VpMMDD). Na primer, ako je izlazna faktura odradjena 26 februara, a vrsta promene je 2501 bie proknjiena u finansijsko pod brojem naloga 250206. V A N O! Kada prepisujete bilo koji ifarnik iz prethodne u tekuu poslovnu godinu, moe doi do prebijanja ifre u novoj godini pod uslovom da je prethodno kao takva bila uneta, to jest ako ste pod istom ifrom imali razliite inioce (nazive ifri) u prethodnoj i tekuoj poslovnoj godini.

30

3.2. Devizno finansijsko knjigovodstvo

Devizno finansijsko knjigovodstvo, kao programski segment, predstavlja devizno praenje kupaca i dobavljaa i ostalih pomonih evidencija i pozicija koje su bazirane na svojim kontima. Potreba za deviznim knjigovodstvom nastaje kada se firma bavi spoljnotrgovinskim i/ili ostalim poslovima koji obuhvataju promet dobara i usluga sa inostranim firmama. Programski segment finansijsko knjigovodstvo u sebi sadri potrebne funkcije za praenje deviznog prometa. U stvari devizno finansijsko knjigovodstvo je podsistem finansijskog knjigovodstva. Kao to finansijsko knjigovodstvo sadri u svakoj svojoj stavci podatke: duguje i potrauje tako i devizno sadri: ifru valute, devizno duguje i devizno potrauje. Postoji ifarnik valuta gde se unapred unose sve strane valute koje e se koristiti. Da bi se unosili podaci deviznog finansijskog knjigovodstva potrebno je da se na obrascu finansijskih naloga otvore devizna polja. To se radi preko parametara i objekata tekueg obrasca. Potrebno je definisati odreena polja kao visible = .T. da bi se takozvana devizna polja Devizna polja su: - SIF_VAL, ifra valute - VDUGUJE, valutno duguje - VPOTRAZUJE, valutno potrauje Dakle, poto se kolona visible postavi na .T. potrebno je izai iz obrasca Nalozi pa ponovo ui i tada e se pojaviti devizna polja na obrascu kao na slici dole.

pojavila na obrascu. To su kao na slici dole.

ifra valute

Valutno duguje i potrauje

31

Unos podataka se obavlja na dva naina: 1. direktan unos na obrascu Nalozi Prilikom unosa podataka sada moete unositi i valutne veliine. Program sadri mogunost da sam preraunava dinarske u devizne iznose i obrnuto. To znai da kada unesete, na primer, dinarsko duguje dobiete automatski devizno duguje koje je preraunato po kursu, i obrnuto, kada unesete prvo devizno duguje dobiete automatski dinarsko duguje, sve vai i za potranu stranu. Preraun se obavlja po kursu koji je unapred unet u kursnu listu. Kursna lista se nalazi na opciji [FINANSIJSKO/Izvetaji (devizni)/Kursna lista]

ifarnik valuta se kao opcija nalazi i odmah ispod kursne liste 2. Automatski unos Automatski unos se deava prilikom automatskog knjienja u finansijsko. Kada se uradi na primer ino-kalkulacija i obradi, tada se knjii u finansijsko. Ako je ukljueno devizno finansijsko knjigovodstvo onda se na kontu ino-dobavljaa evidentira i dinarski i devizni promet. Takoe treba da napomenemo da se devizni promet uvek evidentira kod svakog automatskog knjienja u finansijsko bez obzira da li se radi o ino-dokumentu ili ne. Ako izvorni dokument na sebi nosi informaciju o ino-valuti onda se devizni promet evidentira po toj valuti. Meutim postoje sluajevi kada izvorni dokument ne nosu tu informaciju. Tada se za ino-valutu uzima takozvana paralelna valuta. Paralelna valuta je definisana u parametrima finansijskog naloga. Podseanje na slici dole.

Napomenuu i to da se automatsko knjienje u finansijsko kompletno prevodi u devizne veliine bez obzira na konto. Tako, na primer, ako proknjiimo trebovanje u materijalnom knjigovodstvu dobijamo konta zaliha i troka za koja su se osim dinarskih formirali i devizni iznosi. Analogno bi bilo ako knjiimo robni pazar, domau fakturu, ... To dalje moe da otvori mnogo ideja za korienje ove programske mogunosti. Jedna od njih je da to upotrebite u nameri da pratite sve promene u deviznim iznosima, bez obzira da li imate promet sa inostranstvom. Tako, osim kupaca i dobavljaa, devizno moete pratiti prihode i trokove, osnovna sredstva, zalihe trgovake robe, repromaterijala, dobit, kapital, ... Sobzorom da je ta mogunost potpuno automatska i obavlja se kao dopunska obrada i evidentiranje, moete je koristiti bez dodatnog posla. Ovde se zavrava deo izlaganja koji se odnosi na evidentiranje deviznih promena. U nastavku sledi osvrt na devizne preglede, izvetaje i obrade.

32

Pregledi i izvetaji u deviznom poslovanju U programskom segmentu Finansijsko knjigovodstvo nalaze se potrebni izvetaji iz deviznog poslovanja u programskoj opciji [FINANSIJSKO/Izvetaji (devizni)].

U odeljku programa o izvetajima i obradama izvetaji su detaljno opisani. Svi devizni izvetaji veoma lie na standardne (dinarske) pa prema tome nema potrebe da se ovde posebno opiu. Deo tih izvetaja je zastupljen i nad deviznim evidencijama i te su programske opcije prikazane na gornjoj slici. Obratite panju da meu tim opcijama postoji i jedna obrada pod nazivom Obraun kursnih razlika. Kursne razlike se mogu obraunati i tako obraunate automatski knjiiti u finansijsko knjigovodstvo. Potrebno je pri tome razlikovati dve vrste: - revalorizovane kursne razlike i - realizovane kursne razlike Kada startujemo ovu opciju pojavie se dijalog sa sledeim poljima i opcijama:

33

Naslov moe se modifikovati, a predstavlja naslov izvetaja pri tampi Do datuma kursne razlike se uvek raunaju od poetaka godine do datuma koji se ovde zadaje ukoliko se knjie u finansijsko, ovaj datum bi trebao biti i datum naloga Izbor konta Moe se izabrati konkretan konto ili grupa konta, zadati opseg konta, uzeti sva konta sa prometom ili poetnim stanjem u obzir ili birati konta iz spiska. Ako je izabrana opcija "Izbor iz spiska" na ekranu se pojavljuje spisak konta koji su imali promet u tekuoj godini ili poetno stanje. Komandom CTRL-X biramo. Izbor analitike Moe se izabrati konkretna analitika (ifra poslovnog partnera ili analitika iz kontnog plana, zadati opseg analitika, uzeti sve analitike sa prometom ili poetnim stanjem, a koje pripadaju nekom od prethodno izabranih konta u obzir. Izbor redosleda prikaza Obraunate kursne razlike se mogu prikazatu po redosledu konta i analitike ili po redosledu ugovora. Dosadanji obrauni Kursne razlike se mogu knjiiti vie puta u toku godine, svako sledee knjienje treba da uzme u obzir dosadanja knjienja kursnih razlika; meutim ako elimo da vidimo ukupne kursne razlike od poetka godine onda biramo opciju bez obzira na dosadanje obraune. Knjienja dosadanjih obrauna kursnih razlika se u finansijskom knjigovodstvu razlikuju po tome to imaju dinarski promet, imaju ifru valute i nemaju devizni promet. Pojedinano po ugovoru i po dokumentu Ukoliko se pri unosu finansijskog naloga plaanja povezuju sa fakturama onda se kursne razlike mogu obraunati (pa samim tim i knjiiti) detaljno po svakom ugovoru i/ili dokumentu. Ukoliko jednom NE ukljuite ove opcije i tako proknjiite kursne razlike, tako morate nastaviti i nadalje. Obraun realizovanih Ukoliko ovo polje ostane PRAZNO radie se obraun REVALORIZOVANIH kursnih razlika i to na kurs koji je dat u kurnoj listi. Neophodno je da postoji unet kurs, u kursnoj listi, za sve potrebne valute na dan obrauna. Ukoliko je ovo polje UKLJUENO obraunae se REALIZOVANE kursne razlike (znai i ako je zatvoren samo deo dokumenta). Mogue je obrauneti realizoane kursne razlike, a ne ukljuiti opcije 'Pojedinano po ugovoru' i/ili 'Pojedinano po dokumentu'. U obraun realizovanih kursnih razlika e se uzeti samo ona knjienja (u fin.nalozima) koja imaju i devizno duguje i devizno potrauje. Na primer nee se smatrati za realizaciju ako se knjii: - prva stavka: valutno duguje - druga stavke: storno valutno duguje

34

Kada se pokrene obraun pojavie se tabela sa sledeim poljima : a. b. c. e. f. g. h. i. j. k. l. m. n. o. p. q. konto analitika naziv kupca - dobavljaa ugovor dokument x odnosno prikaz reda oznaava dali e se red uzeti u obzir prilikom knjienja (stanje ovog polja se menja komandom CTRL + X) kursna razlika koja je obraunata (i. - j.) dugovna razlika je razlika (n. - p.) potrana razlika je razlika (o. - q.) devizno duguje (knjieno u fin.naloge) devizno potrauje (knjieno u fin.naloge) valuta preraunato valutno duguje na dinare po kursnoj listi ukoliko su revalorizovane kursne razlike dok kod je realizovanih tu sama kursna razlika preraunato valutno potrauje na dinare po kursnoj listi ukoliko su revalorizovane kursne razlike dok kod je realizovanih tu sama kursna razlika dinarsko duguje (knjizeno u fin.naloge) ukoliko su revalorizovane kursne razlike inae se ne koristi dinarsko potrauje (knjieno u fin.naloge) ukoliko su revalorizovane kursne razlike inae se ne koristi

U okruenju postoje sledee opcije :

Kod knjienja revalorizovanih ili realizovanih kursnih razlika zadajete datum, vrstu i broj finansijskog naloga kao i konta na koja e se knjiiti negativne i pozitivne kursne razlike. Tabela koja se dobije kada se ovo pokrene predstavlja predlog finansijskog naloga. Za knjienje u finansijsko potrebno je pritisnuti taster F12 (opcija na okruenju).

35

4. IZVETAJI
4.1. Kupci dobavljai
4.1.1. Uporedna specifikacija
[FINANSIJSKO/Izvetaji (kupci-dobav)/Uporedna specifikacija] Uporedna specifikacija kupaca i dobavljaa je pregled koji prikazuje podatke o finansijskom prometu svakog komitenta i kao kupca i kao dobavljaa u zadatom periodu. Razlika ova dva salda (saldo_kupca - saldo_dobavljaa) daje informaciju o saldu komitenta.

Izvetaj se moe dobiti za sve komitente, zadatog komitenta, komitente iz zadatog opsega ifara ili izabrane komitente iz spiska. Pritiskom na dugme Opcije dobija se dodatni dijalog.

Ukoliko preduzee ima vie poslovnica izvetaj se moe dati za konkretnu poslovnicu ili za sve poslovnice (u tom sluaju se polje "Poslovnica" ostavlja prazno, kao i u sluaju da preduzee nema poslovnice). Analogno vazi i za sektor. Moe se definisati donja granica za saldo tako da se dobije izvetaj samo za komitente koji imaju prebijeni saldo vei od zadatog iznosa. Izvetaj se moe dobiti za sve komitente koji imaju promene bilo kao kupci, bilo kao dobavljai (podrazumevana opcija) ili samo za komitente koji imaju promene i u jednom i u drugom slucaju. Za obradu se uzimaju promene sa konta koja su definisana kao relevantna za kupce i dobavljae u parametrima finansijskog naloga (knjigovodstva). Ukoliko se eli uzimanje drugih konta ukljui se indikator "Izbor iz spiska konta" i oznae eljena konta.

36

4.1.2. Pregled za kompenzacije

[FINANSIJSKO/Izvetaji (kupci-dobav)/Pregled za kompenzaciju] Ovaj pregled daje informacije o otvorenim stavkama po poslovnim partnerima u zadatom periodu radi mogue kompenzacije.

Ovaj komitent se pojavljuje kao kupac i dobavlja. Ukoliko neke od ovih dokumenata ne elite da sprovedete u kompenzaciji moete ih izbrisati komandom za brisanje u tabeli Ctrl-Delete poto se miem locirate na njih. To brisanje se ne odnosi na stvarno brisanje u bazi podataka tako da se bezbrino sme uraditi. Poslovni partner ili komitent se dakle posmatra kao kupac, dobavlja i kroz eventualno date i primljene avanse. Pregled slui da bi se uporedile otvorene stavke po svakom od navedenih osnova i da bi se, eventualno, predloila i sprovela kompenzacija meusobnih obaveza i potraivanja. Pregled se moe dati za sve komitente, zadatog komitenta, zadati opseg komitenata ili izabrane komitente. Kod izbora komitenata iz spiska koriste se dve standardne komande CTRL_X i CTRL_E. Komandom CTRL+X (dri se taster CTRL i za to vreme pritisne slovo X) menjamo status oznaenog reda iz tabele. Ako je kolona "Prikaz" bila prazna u istu kolonu se upisuje 'x', inae se znak 'x' brie. Komandom CTRL+E (dri se taster CTRL i za to vreme pritisne slovo E) menjamo status svih redova izmeu poslednjeg markiranog reda i oznaenog reda. Pritiskom na dugme Opcije dobija se dodatni dijalog.

37

Ukoliko preduzee ima vie poslovnica izvetaj se moe dati za konkretnu poslovnicu ili za sve poslovnice (u tom sluaju se polje "Poslovnica" ostavlja prazno, kao i u sluaju da preduzee nema poslovnice). Moe se definisati donja granica za saldo tako da se dobije izvetaj samo za komitente koji imaju prebijeni saldo vei od zadatog iznosa. Izvetaj se moe dobiti za sve komitente koji imaju promene bilo kao kupci - bilo kao dobavljai (podrazumevana opcija) ili samo za komitente koji imaju promene i u jednom i u drugom sluaju. Za obradu se uzimaju promene sa konta koja su definisana kao relevantna za kupce i dobavljae u parametrima finansijskog knjigovodstva. Ukoliko se eli uzimanje drugih konta ukljui se indikator "Izbor iz spiska konta" i oznae eljena konta. Dobija se spisak komitenata sa zbirnim podacima o saldu konta u zadatom periodu u obliku pregledne tabele. Ispod ove tabele nalazi se druga tabela u kojoj se nalaze podaci o svakom dokumentu koji nije zatvoren za oznaenog komitenta. Oznaavanjem drugih komitenata pomou tastera za navigaciju u tabeli (strelica "gore" i "dole", "Page Up", "Page Down" itd.) menja se i sadraj donje tabele u zavisnosti od komitenta. Na okruenju (i u toolbar-u) postoje opcije: 1. tampa za oznaenog komitenta u formi pisma predloga za kompenzaciju 2. tampa u formi internog izvetaja kao mogue kompenzacije 3. tampa za sve komitente u formi pisma predloga za kompenzaciju 4. Zbirni pregled 5. Kartica komitenta

1. tampa za oznaenog komitenta u formi pisma predloga za kompenzaciju

Kao to vidite ova forma tampe predstavlja dokument: - koji prati kompenzaciju, - koji se alje komitentu kao predlog i - ako se potpie saglasnost, dokument na osnovu koga se sprovodi kompenzacija. 38

2. tampa u formi internog izvetaja kao mogue kompenzacije

3. tampa za sve komitente u formi pisma predloga za kompenzaciju

ili

Ova tampa je u svemu kao i tampa pod brojem 1 (prva tampa sa okruenja) stim to se ovde aktivira serijska tampa za sve izabrane komitente, za razliku od prve koja predstavlja tampu samo tekueg komitenta. Ostale opcije sa Okruenja, zbirni pregled i fin. kartice preporuujemo da probate sami jer su dovoljno oigledne i jasne same po sebi.

39

4.1.3. IOS-i (izvod ostvorenih stavki)

[FINANSIJSKO/Izvetaji (kupci-dobav)/IOS-i] Otvorena stavka je neplaeni deo rauna bilo da se radi o kupcima bilo o dobavljaima. Izvetaj o otvorenim stavkama daje informacije za zadati period i zadati konto. Izvetaj se moe dobiti za sve komitente, zadatog komitenta, komitente iz zadatog opsega ifara ili izabrane komitente iz spiska. Postoji nekoliko metoda IOS-a prikazanih na donjem dijalogu.

Prikazuje se i raun i uplata

Prikazuje se razlika rauna i uplate Prikazuje se saldo kartice kao IOS Prikazuju se hronoloki po valuti zadnji neplaeni rauni ili njihovi delovi

Metode pod rednim brojevima 3. i 4. nisu prave IOS metode. One se koriste u situaciji kada se nije vodilo rauna o povezivanju uplata za raun. U tim situacijama se mogu dobiti kakvi takvi IOS-i, a naa je preporuka da se onda koristi metoda salda pod brojem 4. O metodi salda detaljnije pogledajte u poglavlju o definicijama. Ukoliko preduzee ima vie poslovnica izvetaj se moe dati za konkretnu poslovnicu ili za sve poslovnice (u tom sluaju se polje "Poslovnica" ostavlja prazno, kao i u sluaju kad preduzee nema poslovnice u svom sastavu). Dobija se spisak svih dokumenata koji se vode kao otvorene stavke u obliku pregledne tabele. Kada se dobije izvetaj u tabeli mogue je na okruenju pozvati sledee opcije: 1. tampa u formi propisanog obrasca za zadatog komitenta 2. tampa u formi propisanog obrasca za sve komitente 3. tampa u formi internog izvestaja

40

1. tampa u formi propisanog obrasca za zadatog komitenta

2. tampa u formi propisanog obrasca za sve komitente Ova tampa je u svemu ista kao prethodna stim to se tampaju svi izabrani komitenti.

3. tampa u formi internog izvestaja

41

Ukoliko elite da tampate formu obrasca IOS-a, ali sa posebnim footer-om (fiksnim tekstom na dnu izvetaja) onda je potrebno da ga unesete pre tampe. To se radi na opcijama dijaloga.

Klikom na dugme opcije otvara se footer.

Ovde unosite tekst footer-a, potom OK, pa na osnovnom dijalogu opet OK. Na tampi IOS-a e se pojaviti tekst koji ste vi zadali u footer-u. Ta tampa e izgledati ovako.

42

4.1.4. Potraivanja Dospela - nedospela potraivanja, osnovni koncept

Izvetaj o dospelim i nedospelim potraivanjima vam daje pregled stanja kupaca i dobavljaa koji se u osnovi bazira na valuti dospea. Taj pregled se zasniva na sledeim pravilima: - svaki raun koji nije plaen i istekla je valuta dospea na zadati datum prikazae se kao dospeo za plaanje - svaki raun koji nije plaen i nije istekla valuta dospea na zadati datum prikazae se kao nedospeo za plaanje Ako ovaj izvetaj pozovete za kupce dobiete stanje vaih potraivanja, a za dobavljae stanje vaih obaveza.

Na osnovnom dijalogu moete izabrati sledee: - period knjienja - period dospea - kupci ili dobavljai - izbor komitenata - izbor sortiranja
Ako se otvori Combo-Box za sortiranje dobija se sledei izbor

Moete proizvoljno birati da li elite opadajui ili rastui sort po ve definisanom uslovu.

Na pomonom dijalogu na dugmetu Opcije moete izabrati sledee: - iznos vei od - poslovnica - sektor - izbor referenata

43

4.1.4.1. Dospela nedospela - metod IOS-a [FINANSIJSKO/Izvetaji (kupci-dobav)/Potraivanja/Dospela-nedospela-metod IOS-a] Pretpostavimo da je zadovoljen princip IOS-a opisan u odeljku parametara ovog uputstva. Kada je to tako program po ovoj metodi izraunava IOS, odnosno prepoznaje IOS, potom odreuje, na osnovu valute dospea i perioda dospea zadatog na dijalogu, da li je taj raun i dug po njemu dospeo ili nedospeo i smeta ga u odgovarajuu kolonu izvetaja. Metod IOS-a je samim tim veoma precizan metod i kao takav se preporuuje onim korisnicima koji su ispunili osnovni kriterijum ovog metoda a koji se odnosi na povezivanje rauna i uplata. Forma izvetaja je prikazana na sledeim slikama.

Tu se vidi da se izvetaj sastoji iz dve tabele. Gornja prikazuje stanje komitenta u zbiru razvrstano po dospelom, nedospelom i ukupnom saldu. Donja tabela pokazuje za tekueg komitenta iz gornje tabele detaljne podatke o dospelim i nedospelim raunima. Znai prikazuje se svaki raun koji je dospeo i nedospeo sa svojim iznosom, datum i valutom dospea. Ukoliko korisnik nije ispunio kriterijum IOS-a, a eli da se koristi ovakvim izvetajem, preporuujemo mu opciju Dospela nedospela potraivanja metod salda koji je opisan u narednom tekstu.

Opcije sa okruenja: 1. tampa

tampa se ovaj izvetaj u celosti. To znai da se svaki komitent tampa sa svim svojim detaljnim podacima. Podaci se tampaju u dve tabele: tabela dospelih potraivanja sa svim raunima i tabela nedospelih potraivanja sa svim raunima. 2. tampa tekueg komitenta

Na kraju se tampa zbirna rekapitulacija

44

1. tampa tekueg komitenta

tampa se samo jedan, tekui, komitent, odnosno komitent na kome se trenutno nalazi pokaziva sloga ili reda u gornjoj tabeli. Forma tampe je takoe u dve tabele kao to je gore opisano. Ova tampa je pogodna ako elite da tampate izvetaj samo za neke, vama bitne, komitente.

3. Rekapitulacija po komitentima
Ova opcija vam daje zbirni pregled po komitentima koji se sastoji od bitnih podataka: ukupno dospelo, ukupno nedospelo, ukupno saldo, ... Ovaj izvetaj se tampa na standardan nain sa okruenja.

4. Zbirni pregled
Daje ekranski prikaz zbirnih podataka sa ovog izvetaja

5. Kartica komitenta
Standardno prikazuje uslunu finansijsku karticu. Ovom opcijom moete, nenaputajui tekui ekranski pregled, pogledati i/ili tampati po elji bilo koju finansijsku karticu. Potom se opet nalazite na tekuem izvetaju. Dijalog za fin. karticu

Tabelarni prikaz fin. kartice

45

4.1.4.2. Dospela nedospela - metod salda [FINANSIJSKO/Izvetaji (kupci-dobav)/Potraivanja/Dospela-nedospela-metod salda]

Pogledati u odeljku paramatera ovog uputstva definiciju metode salda. Ovaj metod se zove metod salda jer su dospeli i nedospeli rauni, selektovani na ovakav nain, ba oni koji u sumi ine saldo duga po kartici komitenta. Dospela nedospela potraivanja po metodi salda se koriste kada korisnik nije siguran da li je u celosti ispunio princip IOS-a odnosno povezivanja po identinom sadraju podatka broj dokumenta. U praksi je ovo est sluaj. Nae preduzee je iz tog razloga i napravilo ovu metodu kako korisnici ne bi bili uskraeni za ovaj izvetaj ak i kada nemaju dobre preduslove za njega. Dakle, korisnici ove metode mogu biti svi oni koji ne povezuju uplate za raune po strogim pravilima, a ele kvalitetan izvetaj na temu dospelih i nedospelih potraivanja. Izvetaj se sastoji iz dve tabele. Gornja prikazuje stanje komitenta u zbiru razvrstano po dospelom, nedospelom i ukupnom saldu. Donja tabela pokazuje za tekueg komitenta iz gornje tabele detaljne podatke o dospelim i nedospelim raunima. Znai prikazuje se svaki raun koji je dospeo i nedospeo sa svojim iznosom, datum i valutom dospea. Na prethodnim slikama su prikazane glavne forme dijaloga, tabelarnih pregleda i tampi.

Napomena:
Ovaj izvetaj nee funkcionisati ispravno ako nisu ispunjeni osnovni principi aktive i pasive u knjigovodstvu kupaca i dobavljaa. Na primer, ako kartica kupca ima potrani saldo, ili ako kartica dobavljaa ima dugovni saldo.

Opcije sa okruenja: 1. tampa

tampa se ovaj izvetaj u celosti. To znai da se svaki komitent tampa sa svim svojim detaljnim podacima. Podaci se tampaju u dve tabele: tabela dospelih potraivanja sa svim raunima i tabela nedospelih potraivanja sa svim raunima. Na kraju se tampa kratka rekapitulacija odnosno ukupno dospelo i nedospelo.

2. tampa tekueg komitenta

tampa se samo jedan, tekui, komitent, odnosno komitent na kome se trenutno nalazi pokaziva sloga ili reda u gornjoj tabeli. Forma tampe je takoe u dve tabele kao to je gore opisano. Ova tampa je pogodna ako elite da tampate izvetaj samo za neke, vama bitne, komitente. 46

3. Rekapitulacija po komitentima
Ova opcija vam daje zbirni pregled po komitentima koji se sastoji od bitnih podataka: ukupno dospelo, ukupno nedospelo, ukupno saldo, ukupno duguje, ukupno potrauje. Primetite da se na ovom izvetaju prikazuje i ukupan promet komitenta. To je podatak koji moe biti od koristi jer daje uvid, osim duga, i koliki je promet obavljen sa tim komitentom. Na taj nain dva komitenta koji imaju isti dospeli dug ne moraju za vas bitni jednaki u razmatranju jer ste na primer sa jednim uradili mnogo vei promet nego sa drugim. Ovaj izvetaj se tampa na standardan nain sa okruenja.

4. Zbirni pregled
Daje ekranski prikaz zbirnih podataka sa ovog izvetaja

5. Kartica komitenta
Standardno prikazuje uslunu finansijsku karticu. Ovom opcijom moete, ne naputajui tekui ekranski pregled, pogledati i/ili tampati po elji bilo koju finansijsku karticu. Potom se opet nalazite na tekuem izvetaju.

4.1.4.3. Uporedna dospela nedospela potraivanja [FINANSIJSKO/Izvetaji (kupci-dobav)/Potraivanja/Uporedna dospela-nedospela] Ovaj izvetaj prikazuje dospela nedospela potraivanja komitenta gde se komitent posmatra uporedno kao kupac i kao dobavlja i gde se prikazuje rezultujui dospeli saldo. Ako je taj saldo negativan znai da se komitentu duguje, a ako je taj saldo pozitivan znai da komitent duguje. Ovaj izvetaj tretira sva konta kupaca, dobavljaa i avansa koja su navedena u listama konta koje se nalaze u parametrima finansijskog naloga pod opcijom [FINANSIJSKO/Nalozi/Okruenje/Parametri]. Forma izvetaja je prikazana na sledeoj slici.

Tabelarna forma tampana forma

47

Gornja tabela prikazuje stanje komitenta u zbiru razvrstano po dospelom, nedospelom i ukupnom saldu. Donja tabela pokazuje za tekueg komitenta iz gornje tabele detaljne podatke o dospelim i nedospelim raunima. Znai prikazuje se svaki raun koji je dospeo i nedospeo sa svojim iznosom, datum i valutom dospea.

4.1.4.4. Dospela po periodima [FINANSIJSKO/Izvetaji (kupci-dobav)/Potraivanja/Dospela po periodima] Nekada nije dovoljno samo znati kolika su dospela potraivanja. Dva kupca mogu imati isti dospeli dug, ali prvi to duguje u zadnjih nekoliko dana, a drugi vie meseci. Vama je onda znaajno da imate uvid u starost dospelog duga. Ovaj izvetaj upravo to prikazuje tako to podatke o dospelom dugu razvrstava u 5 kolona po njegovoj starosti, kako je prikazano na sledeoj slici.

4.1.4.5. Nenaplaena potraivanja [FINANSIJSKO/Izvetaji (kupci-dobav)/Potraivanja/Nenaplaena] Izvetaj o nenaplaenim potraivanjima daje informacije o raunima iz zadatog perioda koji nisu naplaeni u zadatom roku. Pri tome se zadaje i period dospea obaveza, kao i krajnji datum za uplate. Na primer, ako se izvetaj trai zbog prenosa na sumljiva i sporna potraivanja za estomeseni obraun period knjienja treba zadati do 30.06. tekue godine, koje nisu naplaene u roku od 60 dana, to znai da period dospea treba da je do 01.05. tekue godine. Uplate se mogu zakljuiti i sa nekim datumom posle 30.06., ako su sigurno proknjiene sve uplate kupaca sa tim datumom. Izvetaj se moe dobiti za sve komitente, zadatog komitenta, komitente iz zadatog opsega ifara ili izabrane komitente iz spiska. Izvetaj se dobija na ekranu u obliku tabele iji svaki red sadri podatke o jednom raunu za (od) jednog komitenta.

48

Dugme Opcije daje dodatni dijalog. Ukoliko preduzee ima vie poslovnica izvetaj se moe dati za konkretnu poslovnicu ili za sve poslovnice (u tom sluaju se polje "Poslovnica" ostavlja prazno, kao i u sluaju da preduzee nema poslovnice). Analogno vazi i za sektor. Izvetaju se moe dodeliti eljeni naslov, a moe se tampati u dve forme: skraenoj (bez meuzbirova po komitentima) i punoj.

Na raspolaganju su sledee dodatne opcije na okruenju 1. tampa izvetaja 2. Rekapitulacija po komitentima

Daje zbirni pregled po komitentima za sve njihove raune sa pregleda. Ovaj pregled se moe odtampati. (Opcija iz njegovog lokalnog menija)

3. Rekapitulacija po poslovnicama
Daje zbirni pregled po poslovnicama za sve raune sa pregleda. Ovaj pregled se moe odtampati. (Opcija iz njegovog lokalnog menija)

4. Zbirni pregled
Daje ukupan iznos nenaplaenih potraivanja na pregledu.

5. Prenos na sumnjiva i sporna potraivanja

Automatski se formira finansijski nalog sa zadatim brojem i datumom knjienja koji za oznaene raune pravi po 2 stava. Prvi stornira neplaeni deo rauna na zadatom kontu kupca, a drugi ga upisuje na konto za sumnjiva i sporna potraivanja.

6. Kartica komitenta
Detaljnije u opciji [FINANSIJSKO/Nalozi].

4.1.5. Knjiga ulazno-izlaznih faktura

[FINANSIJSKO/Izvetaji (kupci-dobav)/Knjiga ulazno-izlaznih faktura] Knjiga ulaznih izlaznih faktura koja se dobija ovom opcijom u programu nije knjiga namenjena za poreske evidencije, ve za internu upotrebu. Kao takva ova knjiga ima komercijalni karakter i prikazuje neke znaajne podatke o fakturama kao to su broj fakture, datum, iznos, plaeno, kanjenje, ... U osnovnom dijalogu se bira pored ostalog konto kojim se odreuje da li se ele prikazati kupci ili dobavljai ili avansi. Izvetaj se dobija na bazi podataka koji su u finansijskom knjigovodstvu. Primetite u dijalogu da je mogue postaviti jo neke filtere (vrsta promene, poslovnica, sektor, period, neke komitente, ...) 49

Ovaj izvetaj, u sutini, sadri podatke kao i finansijska kartica, stim to se podaci o plaanju prikazuju u istom redu sa raunom pod uslovom da je uplata povezana za raun po broju dokumenata. Ovakva forma je moda nekim korisnicima blia kada ele pratiti kartice komitenata (kupaca - dobavljaa). Obino su to korisnici kojima je knjigovodstvo strana ili neprikladna materija. Meutim, napominjemo da i oni moraju nauiti bar nekoliko konta koja se odnose na kupce i dobavljae. Najee su to dva konta. Korisnici kojima je termin KONTO stran iz nekih razloga, ne treba da to smatraju za problem jer je potrebno da naue samo jedan ili dva konta (zavisno od prirode posla), a da pri tom pojam konta doivljavaju kao ifra evidencije; tada bi, na primer, 20200 bila ifra evidencije kupaca, a 43300 ifra evidencije dobavljaa (u budetskom knjigovdstvu 122111 ili 252111). Ovaj izvetaj se prikazuje u tabeli. Sa okruenja se moe tampati. Forma tampe ovog izvetaja je sledea,

Veina izvetaja iz evidencije kupaca i dobavljaa se moe dobiti i korienjem opcije Supervisor. Ova opcija se posebno preporuuje svima onima koji koriste program samo u domenu izvetaja jer ih tako na jednostavan nain mogu dobiti ne ulazei u sadraj meni sistema programa.

50

4.2. Glavna knjiga

4.2.1. Finansijska kartica
4.2.1.1. Kartoteka [FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Kartoteka] Finansijska kartica hronoloki prikazuje sve promene jednog konta. Pri tom se misli na analitiki konto. To znai da je kartica prikaz konta i analitike (ukoliko postoji analitika tog konta). Finansijska kartica je osnovni, detaljni, analitiki izvetaj koji se najee koristi i kao takav ovde e biti detaljno opisan. Poziv opcije u meniju je prikazan na slici. Naziv opcije je Kartoteka jer se mogu pregledati vie kartica o emu e biti rei. Fin. kartica se moe pozvati i iz toolbar-a, to je lake.

Kada ste pozvali opciju Finansijska kartica dobija se dijalog.

Ako zadajete samo jednu karticu dovoljno je uneti konto i analitiku u prva dva polja. Ako elite celu karticu onda ne morate unositi period. Najee se posle unosa konta i analitike klikom na OK dobije kartica. Ostala polja na dijalogu vam omoguavaju dodatne filtere koji se ree koriste. Na primer, ako elite da vidite fin.karticu samo za jednu poslovnicu treba da je unesete, ili ako elite karticu za odreeni sektor takoe ga unesite. Preporuujemo vam da to sami probate ukoliko imate potrebu. Ipak, postoji jedna vana osobina kada se radi o prikazu po sektoru. Kada konto i analitika imaju razne sektore, i kada se eli sektor smatrati kao subanalitika to znai da elimo prikaz fin. kartice po svakom sektoru posebno, onda treba ukljuiti indikator Po sektoru. Program e tada prikazati karticu zadatog konta i analitike za prvi sektor, a potom se moe jednostavnom komandom (CTRL <strelica nadole>) prei na sledeu karticu (sledei sektor), i tako daljePosle tastera OK dobija se fin. kartica u formi tabele kao to je prikazano na slici. 51

Sortiranje

Prva, Prethodna, Naredna, Poslednja stavka fin. kartice

Prva, Prethodna, Naredna, Poslednja fin. kartica

Obratite panju na opciju Lista kojom je mogue prikazati i tampati vie ili sve kartice odjednom. esto korisnici imaju potrebu da tampaju sve finansijske kartice. Tada u osnovnom dijalogu ne treba da unesu nijedan konto, samo OK, potom Lista i dobie tabelarni prikaz koji se moe tampati.

52

Traenje na fin. kartici moe da bude veoma korisno kada se radi o velikoj kartici i kada nije lako drugaije pronai eljenu stavku. Moe se aktivirati i komandom sa tastature pritiskom na F5. Traenje sledeeg podatka je nastavak traenja po zadnjoj zadatoj rei i moe se sa tastature aktivirati komandom CTRL-<donja strelica>.

Prilikom zadavanja komande za pretraivanje unutar fin. kartice dobija se sledei dijalog. Treba ukucati sadraj koji traite i dugme Trai.

Skreemo panju korisnicima da imaju mogunost da lako mogu da pogledaju narednu ili sledeu karticu. Za to postoje posebne komande na dnu fin. kartice, ali se mogu pozivati i sa tastature kombinacijom tastera CTRL-<strelica nadole>.

Prva, Prethodna, Naredna, Poslednja fin. kartica

Naveemo jedan primer.

Ako elite da pregledatE uzastopno vie fin. kartica kupaca potrebno je da na osnovnom dijalogu zadate konto kupca i ifru kupca, potom OK. Dobiete tu karticu ukoliko postoji. Ako potom kliknete Narednu karticu dobiete fin. karticu sledeeg kupca (po ifri) .. i tako dalje. Analogno tome, klikom na Prethodna se vraate karticu po karticu unazad. Ako ste na osnovnom dijalogu zadali opseg fin. kartica onda klikom na Poslednja dobijate poslednju karticu iz opsega, analogno je i sa Prvom karticom. Na okruenju fin. kartice imamo nekoliko opcija Neke od njih se mogu pozvati i sa toolbar-a kao to se vidi na slici.

53

Na toolbar-u se nalaze dve forme tampe: portret i pejza. Dalje imamo opciju za Traenje koja trai eljenu fin. karticu u okviru unapred zadatog opsega kartica na osnovnom dijalogu. Lista kartica je opcija koja omoguava de se odjednom dobije lista svih fin. kartica iz zadatog opsega i da se kao takva tampa. Na taj nain moete odjednom tampati sve eljene fin. kartice. Ova opcija je posebno korisna kod korisnika koji posle zatvaranja knjiga na kraju godine ele tampati sve fin. kartice. Primetite na Okruenju fin. kartice da postoji opcija Reim modifikacije. To znai da se odavde moe ui u tekuu fin. karticu sa privilegijama mogunosti modifikacije. To je vrlo korisno kada se eli ui u karticu komitenta (kupca - dobavljaa) da bi se vrilo povezivanje uplata za raum (prekucavanjem broja dokumenta), ako to nije raeno prilikom knjienja izvoda. U argonu se ovaj postupak jo zove i ienje kartica. Kada se nalazite u fin. kartici u reimu modifikacije postoji olakan nain da se vri povezivanje uplata za raun opcijama koje su dostupne na okruenju, a koje se nazivaju Uzmi broj dokumenta ALT-2, Spusti broj dokumenta ALT-3. O ovome e biti detaljnije rei u odeljku o primerima.

Primer igleda tampane finansijske kartice.

54

4.2.1.2. Kartica vie konta [FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Kartice konta/Kartice vie konta] Zadaje se spisak konta razdvojenih zarezom i opseg analitika, datumski period, indikatori "Prikaz valute" i "Prethodno stanje". Indikator "Prethodno stanje" se postavlja ako se eli dobiti iznos salda sa ukljuenim prethodnim stanjem.

Na ovom primeru elimo da dobijemo objedinjenju fin. karticu koja sadri vie konta odnosno spisak konta koji smo uneli i odvojili zarezom. Fin. kartica koju dobijamo je,

Primetite konto kupca meu kontima dobavljaa

Primetite da se na toj kartici javlja kolona konto koja moe da sadri razna konta (iz zadatog spiska) zadatog komitenta

55

4.2.1.3. Sintetika kartica [FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Kartice konta/Sintetika kartica] Sinteticka kartica se dobija za izabrani konto na nivou od 1 do 12 cifara. Zadaje se datumski period i eventualna poslovnica, ako preduzee ima poslovnice i eli da dobije izvetaj za konkretnu poslovnicu. Kartica se moe dobiti grupisano po danima, dekadama, mesecima, kvartalima ili zbirno za ceo period. U svakom sluaju, mogue je izvrsiti dodatno grupisanje po broju naloga. Dobijeni izvetaj se moe, po zahtevu, odtampati.

Sintetika kartica u sutini znai da se zadati konto sintetizuje (sabira) na nivo perioda koji se izabere (dan, dekada, mesec, kvartal, ceo period) i kao takav prikazuje hronoloki. Na gornjoj slici je prikazan konto 433 po danima. Tu vidimo koliki je promet tog konta u svakom danu. Sintetika kartica je, dakle, izvetaj to znai da se automatski izvodi iz analitike kartice, to dalje znai da se kao takva ne unosi. To je u skladu sa osnovnim konceptom programskog segmenta finansijsko knjigovodstvo u kome je reeno da se samo knjii analitika, a da se sintetika dobija u razliitim formama izvetaja. Sintetika kartica moe u nekim situacijama biti veoma korisna kada se eli pregledati stanje konta po zadatom vremenskom periodu (danu, dekadi, mesecu, kvartalu) jer to moe pokazivati odreeni trend u vremenu.

56

4.2.2. Finansijski dnevnik

[FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Dnevnik] Finansijski dnevnik je pregled svega to je proknjieno u finansijsko knjigovodstvo pod zadatim uslovima. Uslovi se zadaju na osnovnom dijalogu kako je to prikazano na donjoj slici.

Zadaju se dodatni filteri

Zadaje se period

Zadaju se konta

Ukoliko se eli pregled dnevnog knjienja zadaje se period od jednog dana. Zadavanje perioda je inae proizvoljno. Pod upitom Filteri moete ograniiti pregled na zadatu poslovnicu, ili zadat sektor, ili zadatu vrstu promene. To moe biti veoma korisno kada elite dobiti neke preglede koje vam slue za kontrolu. Na primer, elite da pregledate ta je sve proknjieno pa osnovu trebovanja (zadajete vrstu promene za trebovanje). Kada ste uneli uslov, klikom na OK dobijate sve promene glavne knjige koje ga ispunjavaju u formi tabele.

Na okruenju i u toolbar-u postoje dve forme tampe: 1. grupisano po nalozima (slika) 2. hronoloki

57

4.2.3. Salda konta

[FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Salda konta] Salda konta daje pregled salda ili stanja nekoliko unapred zadatih konta, a najvie njih deset. Ova opcija e se nekima uiniti suvinom jer postoje druge koje nude mnogo vee mogunosti. Meutim mogunost dobijanja salda konta na jednostavan i lak nain se u praksi pokazala kao izuzetno korisna tako da smo ovu opciju zadrali u programu. Kada se pozove dobija se osnovni dijalog kao na slici.

U 10 polja je mogue uneti najvie 10 konta. Pri tom konto moete uneti kao klasu, grupu, sintetiku, ..., dakle onoliko cifara koliko unesete na toliko ete i dobiti stanje odnosno saldo. Pomenimo da je saldo = duguje potrauje. Ako elite da zadate sve klase u ovih 10 polja onda moete koristiti opciju sa okruenja Zadavanje svih klasa koja vam moe skratiti trud. Tada e se u sva polja dijaloga uneti po cifra koja oznaava klasu konta, kao na slici

Analogno ovoj mogunosti sa okruenja pogledajte i ostale dve opcije. Kada ste konano zadali konta i kliknuli OK dobijate pregled u formi tabele kao na slici. Ovaj pregled moe da se tampa opcijom sa okruenja.

58

4.2.4. Specifikacije
[FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Specifikacije] Ovaj izvetaj se odnosi na pregled stanja zadatih konta. Na primer, ako zadamo konto kupca i sve analitike, dobiemo stanje konta svakog kupca; ako zadamo konto grupe 51 i sve analitike dobiemo stanja svih analitikih konta te grupe, itd ... Opcija nosi naziv Specifikacije to samo po sebi nema odreeno znaenje. To ukazuje da se radi o izvetaju koji moe da poslui u razne svrhe, odnosno za razne preglede. Ta vienamenska karakteristika je zastupljena bogatim dijalogom koji se dobija na poetku.

Naslov se moe proizvoljno zadati Izbor konta je centralni upit

Posotije 4 predefinisana izvetaja (kupci, dobavljai, prihodi i trokovi) koji se najee pozivaju. Oni se mogu dobiti skraenim putem ako se klikne na Combo-Box gde se dobija padajua lista za izbor kao na slici.

Ovde treba miem izabrati koju specifikaciju elite. Tada e se upit Izbor konta sam postaviti na potrebne vrednosti (na bazi parametara [FINANSIJSKO/Nalozi/Okruenje/Parametri]). Kupci: Dobavljai: Prihodi: Trokovi: osnovni konto kupca osnovni konto dobavljaa Klasa prihoda Klasa troka 59

Recimo da smo, na primer, odabrali specifikaciju kupaca. Na izboru analitika moemo da biramo sve kupce, zadatog kupca, od ifre do ifre kupca, izbor iz spiska (gde se oznaavaju eljeni kupci sa CTRL-X ili od do sa CTRL-X i CTRL-E). Potom klik na OK i dobija se izvetaj kao na slici.

Na gornjem izvetaju vidimo stanja svih izabranih kupaca kao prethodno ili poetno stanje, tekui promet u periodu i saldo kupca. Kolona saldo je prikazana na poetku jer se ona najee prati. Primetite da na okruenju ili toolbar-u postoji opcija Finansijska kartica. Treba da se postavite na eljenog kupca u tabeli, kliknete na fin.kart, pa na OK, i dobiete finansijsku karticu. Preporuujemo vam da ovu mogunost koristite jer je veoma komforna iz razloga to u specifikaciji vidite stanja svih kartica, a onda po elji gledate jednu po jednu prema vaim potrebama.

Naveemo jo nekoliko primera:

1. elimo da dobijemo pregled svih bitnih pozicija koje se odnose na trgovinu na veliko. Da bi dobili ovaj izvetaj pre svega primetimo da je u glavnoj knjizi svim bitnim kontima zajednika analitika koja je ifra objekta magacina trgovine na veliko. Neka je ta ifra 0101. Mi treba da postavimo upit koji se moe ovako definisati: Potrebna je specifikacija svih konta za analitiku 0101. Na osnovnom dijalogu to bi izgledalo ovako,

Potom kliknemo OK i dobijamo izvetaj u tabelarnoj formi kao na slici.

Primetite da je za sva konta na izvetaju ista analitika jer smo je takvu zadali. Dakle, ovo bi semoglo nazvati pregled svih bitnih pozicija u trgovini na veliko. 60

2. Pregled prihoda i rashoda Na osnovnom dijalogu treba da zadamo opseg konta i da unesemo klasu 5 i klasu 6 kao na slici,

Dalje, zadajemo sve analitike da bi nam se na izvetaju pojavila sva stanja svih analitikih konta prihoda i rashoda Potom kliknemo na OK i dobijamo sledei izvetaj u tabelarnoj formi,

3. Pregled samo nekih, eljenih konta Za ovaj izvetaj potrebno je da na upitu Izbor konta kliknete Izbor iz spiska i oznaite samo eljena konta komandama CTRL-X i CTRL-E. Potom OK i dobiete specifikaciju samo onih konta koja ste oznaili.

tampa specifikacije se aktivira sa okruenja. Pri tom moete da birate da li elite da se na tampi pojave posebne kolone za prethodno stanje (ili poetno stanje).

61

4.2.5. Po poslovnicama
[FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Po poslovnicama] Pregled finansijskog knjigovodstva sa prikazom stanja izabranih konta po poslovnicama je omoguen ovom opcijom. Osnovni dijalog vam omoguava da definiete uslov ili filter nad glavnom knjigom. Potom se pojavljuje upit na kome birate poslovnice koje su vam od interesa. Na kraju dobijate izvetaj u tabelarnoj formi koji predstavlja dvodimenzionalnu tabelu gde su redovi konta, a kolone poslovnice.

4.2.6. Hijerarhijski pregled konta

[FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Hijerarhijski pregled kontga] Ovaj pregled vam omoguava da na jednostavan i vizuelan nain pregledate stanja eljenih konta na onom nivou (broja cifara) koji sami na lak nain zadate. Na poetku se pojavljuje osnovni dijalog na kome definiete skup konta koji su predmet vaeg interesovanja.

Obratite panju na upit tipa Izbori iz spiska

62

Kada smo odabrali eljena konta i kliknemo na OK, dobijamo sledei ekran,

Tu su se pojavila salda klasa. Ako miem kliknemo na neku klasu ona se razbija na sve grupe konta koje postoje sa svojim saldima. Neka smo, na primer, kliknuli na klasu 5 na znak +, tada dobijamo razbijenu klasu 5 kao na slici,

Ako nastavimo dalje da razbijamo grupu 50 klikom na + ispred dobijamo dalje hijerarhijske pozicije sintetikih konta sa svojim saldima kao na slici

Moemo se prebaciti i na neku drugu klasu ili konto i takoe je hijerarhijski razbiti na nivo konta koji elimo. Tako razvijenu ekransku sliku moemo da tampamo sa okruenja. Ta tampa e izgledati ovako,

63

4.2.7. Pregled knjienja FIN

[FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Pregled knjienja (FIN)] Ovaj pregled, slino opciji "DNEVNIK", daje informacije o promenama u finansijskom knjigovodstvu proknjienim u zadatom periodu. Za razliku od dnevnika, ova opcija prua niz mogunosti za filtriranje podataka, a zatim i rekapitulaciju pregleda po vie osnova. Pregled se u optem sluaju moe dobiti: - za zadat period - za sva i izabrana konta - za sve ili izabrane analitike - za sve ili izabrane poslovnice - za sve ili izabrane sektore - za sve ili izabrane vrste promena

Ovde se moe zadati naslov izvetaja koji e se pokazati na tampanom izvetaju

- za domau valutu - za deviznu valutu - za obe valute uporedno - za ogranien saldo ( od do ) - sa ili bez prikaza nula salda - za zadat ugovor - za zadatu oznaku korisnika Svi navedeni uslovi mogu da se kombinuju tako da je mogue zadati vrlo sloen kriterijum po kome se eli izvetaj.

Dugme Opcije otvara dodatni dijalog

Kada ste postavili eljeni uslov, kliknuli OK i dobili podatke u formi tabele, moete koristiti opcije na okruenju koje vam omoguavaju grupisanje podataka po raznim kriterijumima.

64

Pregled opcija sa okruenja: Ta grupisanja se obino nazivaju rekapitulacije. Iz svega ovoga se moe zakljuiti da je opcija Pregled knjienja FIN vienamenska odnosno moe posluiti u raznim realnim situacijama. Kao takva zahteva odreeno iskustvo kako bi se maksimalno i optimalno mogla koristiti. Da bi se to iskustvo steklo potrebno je da samostalno napravite primere i probate da ih realizujete. Imajte na umu da rekapitulacije ne menjaju nita u bazi podataka tako da ih moete bezbrino koristiti. Jedina opcija koja vri promenu u bazi podataka je Automatsko formiranje naloga na osnovu eme prepisa i ona je detaljno opisana u odeljku o obradama.

Evo nekoliko primera praktine primene ove opcije:

Primer 1.
elimo pregled prihoda (klasa 6) - zadat period - konto klase 6

U osnovnom dijalogu se zadaje period. Potom se na upitu Izbor konta klikne na zadavanje konta i u polje za konto se unese cifra 6. Na kraju treba kliknuti na OK,

i dobijamo pregled svih promena koji ispunjavaju zadat uslov,

Najee je ovaj pregled isuvie detaljan da bi se takav koristio kao izvetaj, mada se moe tampati sa okruenja. Obino je sada potrebno pozvati neku rekapitulaciju (grupisanje).

65

Neke rekapitulacije sa Okruenja: Ako elimo da vidimo u kojim se sve nalozima nalaze prikazane promene pozvaemo opciju Rekapitulacija po nalozima sa okruenja. istih konta moe ponoviti, a mi bi hteli da vidimo svaki konto samo jednom prikazan sa svojim sumarnim stanjima. To se postie opcijom sa okruenja Rekapitulacija po kontu. Ako firma ima vie poslovnica i potrebno je da vidimo koliki su prihodi po svakoj, potrebno je da sa okruenja pozovemo opciju Rekapitulacija po poslovnicama. okruenju i moe se birati po danima, dekadama, mesecima, kvartalima.

- Poto se gornji izvetaj sastoji od svih stavki sa kontima klase 6 to znai da se mnogo

- Mogue je dobiti pregled prihoda po periodima. Ta se rekapitulacija takoe nalazi na

Primer 2.
elimo pregled prihoda i rashoda za zadat sektor.

Na upitu Izbor konta treba kliknuti na opseg konta i u polja za konta se unese cifra 5 i 6. Potom treba kliknuti na Izbor sektora i pojavie se tabela pod nazivom Izaberite sektore. Tu treba oznaiti eljeni (ili eljene) sektore kombinacijom tastera CTRL-X. Tada se javlja oznaka x za izabrane sektore. Na kraju treba kliknuti na OK, i dobijamo pregled svih promena koji ispunjavaju zadat uslov, kao na slici

66

Neke rekapitulacije sa Okruenja:

- Poto se gornji izvetaj sastoji od svih stavki sa kontima klase 5 i 6 to znai da se

mnogo istih konta moe ponoviti, a mi bi hteli da vidimo svaki konto samo jednom prikazan sa svojim sumarnim stanjima. To se postie opcijom sa okruenja Rekapitulacija po kontu. Ako firma ima vie poslovnica i potrebno je da vidimo koliki su prihodi po svakoj, potrebno je da sa okruenja pozovemo opciju Rekapitulacija po poslovnicama. nalazi na okruenju i moe se birati po danima, dekadama, mesecima, kvartalima.

- Mogue je dobiti pregled prihoda i rashoda po periodima. Ta se rekapitulacija takoe - Ako pozovemo sa okruenja rekapitulaciju po vrstama promena moemo dobiti
izvetaj kao to je na slici (tampana verzija izvetaja)

Primer 3.
elimo pregled kupaca Na osnovnom dijalogu treba zadati konto kupaca (moe i trocifreni, npr. 202) i OK, ako se ne eli neki dodatni uslov. Podsetimo da moete na upitu izbor analitika zadati samo neke kupce komandama CTRL-X. Dobijamo pregled svih promena na svim ili zadatim kupcima. Potom moemo sa okruenja pogledati neke od rekapitulacija. Neke rekapitulacije sa Okruenja:

- Rekapitulacija po analitikama e vam dati ukupno stanje svakog kupca

Rakapitulacija po dokumentima e vam dati pregled svih izlaznih faktura za sve ili izabrane kupce iz zadatog perioda.

67

- Ako pozovemo sa okruenja rekapitulaciju po vrstama promena moemo dobiti

izvetaj o fakturisanju, knjinim odobrenjima, povraajima, naravno uz pretpostavku da su sve to posebne vrste promena u knjigovodstvu to je uobiajeno.

- Mogue je dobiti pregled kupaca po periodima. Ta se rekapitulacija takoe nalazi na

okruenju i moe se birati po danima, dekadama, mesecima, kvartalima. Kada ste dobili rekapitulaciju po periodima na okruenju postoji opcija Grafikon koja daje grafiki prikaz kao to je prikazano na sledeoj slici.

68

4.2.8. Zakljuni list

[FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Zakljuni list] Zakljuni list, ili bruto bilans, predstavlja jedan od najznaajnijih izvetaja u knjigovodstvu. To je sintetiki, zbirni, kumulativni pregled svih finansijskih kartica na nivou eljenog broja cifara. Osnovni dijalog je prikazan na donjoj slici.

Zadaje se period za koji se eli dobiti zakljuni list Zadaje se nivo zakljunog lista to predstavlja broj cifara konta na kojima e se prikazati salda. Za izbor nivoa kliknite ovde.

Posle OK dobijate pregled u tabelarnoj formi kao na slici,

U prvim kolonama su prikazana salda, a posle njih poetna stanja i tekui promet. To je iz tog razloga to se najee gleda saldo konta. Ipak prava forma zakljunog lista je data u tampanoj verziji koju moete videti na sledeoj slici.

69

Napomenimo i to da prilikom zadavanja tampe zakljunog lista moete birati da li elite da ga tampate u celosti, ili samo odreenu klasu. Ta mogunost vam se nudi na dijalogu za tampu koji je prikazan na sledeoj slici.

Primetite da na okruenju tabelarnog prikaza zakljunog lista postoje tri uslune opcije:

Rekapitulacija po klasama vam daje saldo svake klase i sumu svih klasa koja mora da u zbiru da nulu, to se moe koristiti za kontrolu. Zakljuni list na nivou 3 prikazuje stanja trocifrenih (sintetikih) konta i on se najee koristi za periodine obraune. Kod budeta i drugih sintetiki nivo moe biti razliit od 3.

70

4.3. Supervisor
[ODRAVANJE/Supervisor]

Programska opcija Supervisor je nastala od ideje da se na jednom mestu mogu, na lak i jednostavan nain, prikazati najvaniji izvetaji i finansijskog i robno-materijalnog knjigovodstva. Namenjena je preteno za menadere, direktore, vlasnike, ali mogu je svi koristiti u skladu sa definisanim ovlaenjima. Ovlaenja za ovu, ali i za svaku drugu, opciju se definiu na zahtev korisnika. Preporuujemo da samostalno probate da koristite Supervisor.

71

5. OBRADE - OBRAUNI
5.1. Zakljuna knjienja
[FINANSIJSKO/Obrade-obrauni/Zakljuna knjienja] Zakljuna knjienja su obrade koje se vri u obraunskom periodu i njima se zatvaraju sve klase. Ove obrade su podeljene u dve faze: 1. Zatvaranje konta klasa prihoda i rashoda (6 i 5) 2. Zatvaranje konta ostalih klasa (0, 1, 2, 3, 4, 8) Rezultat obrade zakljunih knjienja je novoformiran i automatski proknjien finansijski nalog pod brojem koji sami opredelite u dijalogu. Kasnije moete u tom nalogu pregledati i modifikovati ono to mislite da je potrebno, sve do potvrivanja istog. 1. Proces zatvaranja prihoda i trokova po kontnom planu za privredu Republike Srbije u vreme pisanja ovog uputstva bi bio po sledeoj emi: 5900 - PRENOS RASHODA 6900 - PRENOS PRIHODA 7100 - RAUN POSLOVNIH RASHODA I PRIHODA 7110 - RAUN FINANSIJSKIH RASHODA I PRIHODA 7120 - RAUN NEPOSL. I VAN.RASHODA I PRIHODA 7130 - RAUN REVALOR. RASHODA I PRIHODA 7140 - PRENOS UKUPNOG REZULTATA 7200 - RAUN DOBITKA ILI GUBITKA 7230 - PRENOS DOBITKA ILI GUBITKA 2910 - GUBITAK TEKUE GODINE 3210 - NERASPOREDJENI DOBITAK TEKUE GODINE

ema knjienja:
za grupe konta 50-55 i 60-65 710 / 590 690 / 710 710 / 714 uslovno za grupe konta 57 i 67 712 / 590 690 / 710 712 / 714 uslovno 714 / 720 ili 720 / 714 720 / 723 723 / 721 iz knjigovodstva / 722 iz knjigovodstva 723 / 321 ili 291 / 723 72 za grupe konta 56 i 66 711 / 590 690 / 710 711 / 714 uslovno za grupe konta 58 i 68 713 / 590 690 / 710 713 / 714 uslovno

Zakljuna knjienja prihoda i rashoda se radi pre prenosa poetnog stanja u narednu poslovnu godinu. 2. Zatvaranje ostalih klasa je druga faza ove obrade gde se zatvaraju sve kartice koje pripadaju ostalim klasama (0, 1, 2, 3, 4, 8), da bi se na kraju dolo do prenosa aktive i pasive. Rezultat te obrade je takoe finansijski nalog i vai sve isto kao i kod prve faze obrade zakljunih knjienja.

5.2. Bilansi uspeha i stanja

[FINANSIJSKO/Obrade-obrauni/Bilans stanja,uspeha]

Bilansi uspeha i stanja, u daljem tekstu kratko bilansi, su obavezni izvetaji koji se formiraju i predaju u obraunskom periodu. Meutim mogu se koristiti i za interne potrebe. Bilansi su pripremljeni od strane isporuioca programa i dizajnirani u skladu sa propisanom formom za njih. Forma tih obrazaca se moe menjati i prilagodjavati od strane korisnika u opciji [Dizajn izvetaja/Dizajn (novi KP)], ali se to ne preporuuje. Naime, predvieno je da se preinstalacijom programa isporui i vaea forma obrazaca, to je vano ako je u meuvremenu dolo do njihove promene. To znai da bi korisnike izmene forme obrazaca vaile do preinstalacije programa, a nakon toga bi se primenjivao isporueni ablon.

Vano upozorenje!
Bilansi uspeha i stanja, kao propisani i obavezni obrasci, se relativno esto menjaju, pa ak i u veoma nepovoljnim momentima (u toku poslovne godine za koju se radi obraun kada je pri kraju ili je istekla). Zbog toga se deava da kod korisnika postoji stara verzija ovih izvetaja, pa je potrebno da korisnik obrati panju na to, kritiki pregleda njihovu formu i sadrinu i obavesti Infosys ukoliko ima potrebe za novijom verzijom ili ispravkom istih. Bilansi se mogu dobiti za zadat period, u formi predvienoj za privredu ili vanprivredu, za zadatu poslovnicu ili bez obzira na poslovnicu (u tom sluaju se polje "Poslovnica" ostavlja prazno). Izvetaji se dobijaju u obliku tabele na ekranu, a po zahtevu se mogu odtampati na standardan nain sa okruenja.

5.3. Zatvaranje avansom

Ova opcija je izgubila prvobitno znaenje i funkciju koja se odnosila na vreme zakona o porezu na promet. Tada su se avansi drugaije regulisali u knjigovodstvu. Danas ova opcija moe da poslui za pregled avansnih rauna za koje nisu pristigli konani. To moe da bude korisna evidencija te iz tog razloga ovu opciju nismo ukinuli iz programa ve smo je u meniju premestili na Obrade/Obrauni. 73

5.4. Zatvaranja otvorenih stavki metodom salda

[FINANSIJSKO/Obrade-obrauni/Zatvaranje otvorenih stavki metodom salda] Zatvaranje otvorenih stavki metodom salda se koristi kada imate previe nezatvorenih stavki i teko ih je pojedinano zatvoriti. Pretpostavka je da je dug namirivan u ispravnim redosledu dospea. Program e sabrati celu (npr. za kupca) potranu stranu, i zatim tu sumu rasporediti (po redosledu valute) na postojea dokumenta. Ukoliko je suma vea od dokumenata javie se ostatak. Uvodni dijalog upita: Odaberite period, konto i komitente za koje elite za vrite zatvaranja (povezivanja uplata). Izbor naina grupisanja omoguava da odaberete polja koja su bitna pri zatvaranju (osim, naravno, konta, analitike i broja dokumenta koja su uvek bitna).

Izbor naina zatvaranja ima dva pitanja : 1. Da li je iznos koji se zatvara dinarski (domaa valuta to je uobiajeno) ili valutni (za devizna konta)? 2. Da li eventualna dosadanja zatvaranja da se uzimaju u obzir ili ne? Tabela: Koristite kombinacije tastera CTRL+X i CTRL+E da bi ste izuzeli ili ukljuili neka odreena dokumenta ili plaanja. Preko okruenja moete doi do tampe i knjienja kao i finansijske kartice komitenta. Knjienje u finansijsko je mogue na dva naina: 1. izmenom postojeih naloga i 2. formiranjem novog naloga (preporuuje se).

74

5.5. Raspored trokova na klasu 9

Ukoliko firma ima potrebu za praenjem pogonskog knjigovodstva na klasi 9 ova opcija moe biti od koristi. Ovde se predvia mogunost da se automatski vri preknjiavanje sa postojeih konta trokova (na primer klase 5 u privredi Republike Srbije ) na odgovarajua konta pogonskog knjigovodstva klase 9. Unapred se zadaje pravilo u kome se definie veza sa pogonskim knjigovodstvom. Ta pravila se definiu opcijom [FINANSIJSKO/Nalozi/Okruenje/Dodatne opcije/Definicija rasporeda trokova]. Kada se pozove ta opcija dobija se tabela u kojoj je potrebno definisati vezu izmeu konta svakog troka i odgovarajuih konta pogonskog knjigovodstva. Na primer, jedan konto klase 5 treba da se knjii na vie konta klase 9. Na donjoj slici je dat primer kako to izgleda kada imamo konto 5133 koji se knjii na dva konta: 9777duguje i 9877potrauje i to ceo iznos (100% uea). Potom se konto 5200 knjii na 6 konta klase 9, odnosno na 3 stava onako kako se to vidi na slici. Primetite da svaki od ta 3 stava ima razliit procenat uea. To znai da se, prvi stav, knjii na navedena konta klase 9 sa 30% od iznosa na kontu 5200, i tako analogno za drugi i trei stav. Tako smo omoguili jednoznanu vezu konta klase 5 sa kontima klase 9. Kada smo to uradili, mi smo u stvari zapisali pravila za budue automatsko knjienje na klasu 9. To automatsko knjienje se radi na programskoj opciji [FINANSIJSKO/Nalozi/Okruenje/tampa i obrada naloga]. Ali da bi to moglo da se izvede potrebno je se na dijalogu koji se dobija tom opcijom obrade pojavi upit Raspored trokova. Poto mnogim naim korisnicima to nije potrebno, taj upit se default-no (obino ili uobiajeno) ne pojavljuje. Dakle, potrebno je izvriti odreeno podeavanje u programu da bi se pojavio. To se radi opcijom [FINANSIJSKO/Nalozi/Parametri/Objekti tekueg obrasca], gde treba da se ukljui IND_RT, odnosno uneti u kolonu VISIBLE za IND_RT vrednost T.

Posle toga e se na dijalogu obrade naloga pojaviti upit za raspored trokova.

75

Kada kliknete na OK dobija se drugi dijalog koji vam postavlja nekoliko pitanja u vezi detalja na temu automatskog knjienja po definiciji rasporeda trokova. Na tom dijalogu moete da u proces obrade ukljuite i vie naloga po zadatim kriterijumima (period, opseg, svi, izbor iz spiska). Novoproknjieni stavovi na klasi 9 mogu da formiraju jedan novi nalog pod zadatim brojem, ili da se uvrste u postojee naloge na bazi kojih se knjie.

U praksi postoje dve vrste primene ove mogunosti automatskog preknjiavanja: 1. Posle unosa svakog finansijskog naloga, u kome postoje konta iz klase 5 relevantna za knjienje na klasu 9, aktivira se obrada Raspored trokova. Ovo je objanjeno u dosadanjem tekstu na ovu temu. 2. Periodino se vri obrada Raspored troka. Pri tom se, dakle, ta obrada ne vri po svakom nalogu. Kada se to radi periodino onda se koristi opcija [FINANSIJSKO/Nalozi/Okruenje/Dodatne opcije/Raspored trokova]. Ta opcija pojavljuje gore prikazan dijalog i dalje je sve isto kao to je gore opisano. Ovaj metod moe da se koristi samo u situacijama kada se unapred moe definisati za svaki relevantan konto troka odgovarajui stavovi pogonskog knjigovodstva. Pri tom primetite da se moe definisati procenat ili ceo iznos (100%) koji e se knjiiti na stavove pogonskog knjigovodstva. Sloeniji kljuevi nisu mogui.

Ukoliko ste zainteresovani za korienje ove programske mogunosti preporuujemo vam da se obratite naem preduzeu radi dodatnih konsultacija. Postavka organizacije u pogonskom knjigovodstvu esto nije jednostavna i to je razlog da se treba ozbiljno, celovito i u skladu sa propisima odnositi prema ovome.

76

5.6. Nenaplaena potraivanja i knjienje na sumnjiva i sporna potraivanja

Izvetaj o nenaplaenim potraivanjima daje informacije o raunima iz zadatog perioda koji nisu naplaeni u zadatom roku. Pri tome se zadaje i period dospea obaveza, kao i krajnji datum za uplate. Na primer, ako se izvetaj trai zbog prenosa na sumljiva i sporna potraivanja za godinji obraun period knjienja treba zadati do 31.12. tekue godine, koje nisu naplaene u roku od 60 dana, to znai da period dospea treba da je do 01.11. tekue godine.

Na ovoj slici, dijalogu, je prezentiran primer kako se popunjavaju odreene vrednosti u dijalogu kada se na kraju godine treba dobiti pregled nenaplaenog u roku od 60 dana.

Forma tampe ovog izvetaja je sledea,

Kolone U roku i Van roka se odnose na rok od zadatog broja dana za plaanje, na primer 60 dana.

Na okruenju postoji opcija 5. Prenos na sumnjiva i sporna potraivanja.

Automatski se formira finansijski nalog sa zadatim brojem i datumom knjienja koji za oznaene raune pravi po dva stava. Prvi stornira neplaeni deo rauna na zadatom kontu kupca, a drugi ga upisuje na konto za sumnjiva i sporna potraivanja.

77

5.7. Pregled knjienja i automatsko formiranje naloga na osnovu eme prepisa -*

[FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Pregled knjienja(FIN)]

U okviru programske opcije [FINANSIJSKO/Izvetaji (glavna knjiga)/Pregled knjienja(FIN)] moe se izvriti automatsko knjienje novog finansijskog naloga koji nastaje na osnovu nekog trenutnog stanja u glavnoj knjizi. To neko trenutno stanje se u formi tabele prikazuje ovom opcijom. Korisnik, dakle, bira neki pregled u okviru ponuenog dijaloga i dobija ga u tabelranoj formi. Potom na okruenju postoji opcija Atomatsko formiranje naloga na osnovu eme prepisa koja moe formirati novi nalog na osnovu postojeeg pregleda. Pravilo kako e se novi nalog formirati je zapisano u emi prepisa, sledea opcija pod nazivom ema prepisa konta. Jedan konto iz pregleda se moe prepisati u novi nalog na vie naina. To zavisi od postavke u emi prepisa.

ema prepisa konta.

Ova ema slui za automatsko formiranje naloga na osnovu proizvoljnog pregleda knjienja (FIN). KONTO UKONTO SIF_FIRME SUMA Unosi se konto koji se prepisuje. Unosi se konto koje treba da se automatski formira na osnovu pregleda Unosi se analitika za novoformiran konto, ako se ostavi prazno analitika e se prepisati sa pregleda. Ako se unese T novoformirani konto e se prepisati u zbiru sa pregleda, a ako se unese F svi e se stavovi pojedinano prepisati. T znai da e se iznosi sa dugovne strane upisati u potranu i obrnuto, a ako je F strana se ne menja. T znai da se negativni iznosi upisuje kao pozitivan i obrnuto, a ako je F ne dolazi do promene znaka

PROMSTR PROMZNAK

78

5.8. Ugovor rate

[FINANSIJSKO/Obradeobrauni/Ugovor - rate] Ovom programskom opcijom se moe automatski formirati finansijski nalog koji sadri zaduenja kupca po ratama sa razliitim valutnim dospeem. Kada imate dosta rata onda bi klasian unos naloga bio dug i zamoran, pa ova programska opcija u tom sluaju olakava posao. Ugovor Na dijalogu se obino unosi ugovor koji ima svoju bazu podataka tako da jepotrebno sa F5 otvoriti ifarnik ugovora gde se evidentira. Dinamika Dinamika se odnosi na period jedne rate. Najee je rata mesena i to se inicijalno nudi na dijalogu, ali moe biti i drugaije: Datum Unosi se datum zaduenja, ali to nije datum valutnog dospea. Broj rata - unosi se broj rata Valuta 1. rate Unosi se valuta dospea prve rate. Ovaj podatak je vaan jer se potom od njega izraunavaju valute dospea ostalih rata u zavisnosti od unete dinamike. Moe se uneti i period rate (na primer 7 ili 15 dana ili pola meseca, ili neki drugi zadat broj dana) Konto i Kupac se unose kako bi se odredila analitika kupca. Vrednost ugovora je ukupna vrednost ugovora. Iznos prve rate moe biti razliita od ostalih zbog zaokruenja ili deljivosti ukupne vrednosti ugovora sa brojem rata automatski se formira. Iznos ostalih rata automatski se formira. Ova obrada se moe koristiti u vanbilansnim evidencijama u drugoj bazi podataka koja se posebno instalira kod korisnika ukoliko je potrebno i ugovoreno. U toj istoj bazi podataka se onda evidentiraju i uplate pa se mogu koristiti izvetaji o dospeu rata, nedospelim ratama, ukupnom prometu i slino (Dospela nedospela potraivanja, Specifikacija kupaca, ...)

79

5.9. Prenos poetnog stanja iz prethodne godine

[ODRAVANJE/Poetno stanje/PS Finansijsko] Ovom programskom opcijom se vri automatski prepis poetnog stanja iz prethodne godine u tekuu (tekua je ona u koju ste uli). Rezultat te opcije je formiran finansijski nalog koji se moe videti na opciji [FINANSIJSKO/Nalozi]. Pre prepisa poetnog stanja obavezno proverite da li su zavrena sva knjienja u prethodnoj godini. Preporuuje se da se prepis poetnog stanja uradi pre zakljunih knjienja u prethodnoj godini. Kada ste aktivirali opciju za prepis poetnog stanja pojavie se sledei dijalog na ekranu. VANO! Prepis poetnog stanja aktivirajte iz Nove godine (uite u novu poslovnu godinu)

Osnovni podaci kod formiranja naloga poetnog stanja su prikazani na slici gore i to su: broj naloga, broj dokumenta (ili krai opis naloga), datum dokumenta (datum naloga) i vrsta promene. Kriterijumi pod kojim e se formirati poetno stanje su navedeni na dijalogu kao check-box oznake kao na slici. Tu se moe definisati da li se eli dobiti poetno stanje po: - otvorenim stavkama kupaca i dobavljaa ili ne - poslovnicama - sektorima - ugovorima - ino-valutama Ukoliko elite prepis po otvorenim stavkama potrebno je da kliknete na Tada ete dobiti novi dijalog kao na slici dole. Tu je ponueno nekoliko modela prepisa otvorenih stavki: .

Preporuka je da za otvorene stavke izaberete Izvorni datum promene 80

1. Sve stavke za nezatvorene dokumente Ako je po jednom raunu dug 1000din, a plaen 800din, onda je to otvorena stavka i prenee se u poetno stanje sve stavke koje je ine, a to su i dug od 1000din i uplata od 800din. Isto tako e biti za svaki otvoren raun na kartici jednog komitenta. 2. Nezatvoren deo dokumenta u jednoj stavci Ako je po jednom raunu dug 1000din, a plaen 800din, onda je to otvorena stavka i prenee se u poetno stanje samo saldo od 200din (nezatvoreni deo). Isto tako e biti za svaki otvoren raun na kartici jednog komitenta. 3. Otvorene stavke metodom salda Metoda salda je u ovom uputstvu detaljno opisana. Dakle po ovoj metodi se u poetno stanje prenose oni zadnji rauni koji nisu plaeni po valutnom dospeu. Ukoliko elite da koristite ovu metodu prepisa poetnog stanja kupaca i dobavljaa potrebno je da ste sigurni u znaenje metode salda. Metode 1. i 2. podrazumevaju prenos otvorenih stavki u poetno stanje pod uslovom da postoji osnovni uslov za to u knjigovodstvu - da su uplate, storna i knjina odobrenja povezane za raune po broju dokumenta. Metoda 3. ne zahteva taj uslov. Realna potreba je da se poetkom Januara prenese poetno stanje samo kupaca i dobavljaa a da se kasnije, po zavretku zavrnog obrauna, prenesu i ostala konta. Da bi se to postiglo potrebno je na osnovnom dijalogu kliknuti dugme Opcije. Tada se otvara novi dijalog kao na slici.

Na tom dijalogu se moe izabrati ta elimo da prenosimo u poetno stanje. Dakle, u Januaru bi oznaili Kupci / Dobavljai, potom OK, i na osnovnom dijalogu OK, ime bismo dobili nalog poetnog stanja koji u sebi sadri samo konta kupaca i dobavljaa*. Po zavretku obrauna na ovom istom mestu bi se oznaila Ostala konta i time bismo preneli u isti nalog ostala konta ime bismo kompletirali finansijski nalog poetnog stanja.

* Konta kupca i dobavljaa su ona koja su navedena u prve dve liste parametara finansijskog naloga, [FINANSIJSKO/Nalozi/Okruenje/Parametri] 81

5.10. Prepis ifarnika iz prethodne godine

[ODRAVANJE/Poetno stanje/Prepis ifarnika] Preduzee Infosys korisnicima obino instalira program za novu poslovnu godinu krajem Decembra ili poetkom Januara. Tada se u programu za Novu godinu prenesu svi ifarnici iz prethodne. Meutim posle toga korisnik jo radi u prethodnoj godini i esto unese nove ifre kupaca i dobavljaa, ... Kada definitivno pone raditi u programu za novu poslovnu godinu tada primeti da mu nedostaju neke ifre koje je imao u prethodnoj godini. Tu se radi o tim novootvorenim iframa posle instalacije programa za novu poslovnu godinu.

VANO! Prepis ifarnika aktivirajte iz Nove godine (uite u novu poslovnu godinu)

Da bi korisnik preneo te ifre iz prethodne u tekuu godinu potrebno je uraditi sledei postupak: - da ue u program za tekuu (novu) godinu - da aktivira opciju za prepis ifarnika - da iz ponuene tabele oznai koje ifarnike eli da prepie ( sa CTRL-X ) - sa Okruenja da aktivira opciju za prepis i pojavie se sledei dijalog

Na kome treba odgovoriti sa OK. Da bi ste znali da oznaite eljene ifarnike u gornjoj tabeli naveemo nekoliko najeih koji vam mogu biti potrebni sa svojim oznakama u koloni Ime_dat.

IME_DAT
SIFMAT K_D K_P OBJ SIF_UPL OSN_SRED SEKTOR

Znaenje
ifarnik artikala ifarnik kupaca dobavljaa Kontni plan ifarnik objekata ifarnik vrsta promena ifarnik osnovnih sredstava ifarnik sektora

82

6. OBRAUN KAMATA
Obraun kamata je programski segment koji ima svoje specifine obrade i time ne spada u segment finansijskog knjigovodstva. Kao zasebna programska celina sastoji se od sledeih osnovnih funkcija: 1. Obraun kamate za kupce prema knjigovodstvenim podacima 2. Pregled potencijalnog obrauna i provera postojeeg obrauna kamate od strane dobavljaa. To znai da se moe proveriti tui obraun kamate koristei se obraunom na bazi zadatih podataka. 3. Obraun kamate prema zadatim podacima

6.1. Parametri
Parametri obrauna kamata definiu inicijalna podeavanja kao to se vidi na donjoj slici.

Parametri obrauna su: - metod obrauna (ifra metoda kojim se radi obraun, podrazumevana "02" - komforna metoda, "00" - prosta metoda) - tip obrauna "02" - obraun se radi samo za zatvorene raune tj. na deo rauna koji je izmiren " " - obraun se radi za sve raune bez obzira da li su izmireni ili ne "03" - obraun se ne radi po raunima ve na saldo komitenta - tablica kamatnih stopa (tip tablice kamatnih stopa koja se primenjuje) - tabela pasivnih stopa (ako se obraunata kamata umanjuje za iznos pasivne kamate nastale ranijim izmirenjem obaveza) - period obrauna (period iz koga se uzimaju podaci za obraun) - opseg za obraunatu kamatu da bi se uzela u obzir - broj dana za naplatu (maksimalan broj dana kanjenja koji se tolerie da se ne obraunava kamata) - datum pod kojim se vodi obraun (datum dokumenta) - broj dana za naplatu (rauna se od prethodnog datuma) - model kontrolnog broja prilikom fakturisanja kamate - naslov dokumenta koji se alje kupcima ("Kamatni list" i slino) - podnaslov (eventualni podnaslov u obraunu) - stopa poreza koji se dodaje na obraunati iznos kamate - period za uplate (ima znaaja samo za tip "02") 83

6.2. Kamatne stope

Kamatne stope se auriraju pomou opcije "Kamatne stope". Mogu se voditi razliite tablice kamatnih stopa, kao na primer "stope rasta cena na malo", "stope zatezne kamate", "stope bankarskih kredita", "stope na uloge po vienju" itd. U zaglavlju se unosi tip i naziv kamatne stope. Na relaciji se unose kamatne stope. Tu se evidentira datum poetka primene, stopa i nivo perioda (godina, mesec ili dan) i nivo uveanja stope. Dakle, tipovi su u stvari razliite tablice kamatnih stopa. Indikator G,M,D (Godina, Mesec, Dan) znai da li je stopa propisana za godinu, mesec ili je dnevna (dnevna se propisuje najee u periodima hiperinflacije)

6.3. Obraun kamate

Sledi detaljan opis procedura i postupaka prilikom obrauna kamate po svakoj od navedenih metoda.

6.3.1. Obraun kamate na bazi podataka iz finansijskog knjigovodstva

Obraun kamata na bazi podataka iz finansijskog knjigovodstva podrazumeva da se podaci za obraun (zaduenja, uplate) koriste sa kartica kupaca. Da bi obraun kamate na osnovu knjigovodstvenih podataka bio taan neophodna je tanost ovih podataka. Pod tanou podataka se podrazumeva tanost iznosa i datuma valute plaanja rauna, tanost iznosa i datuma uplata, i tanost u zatvaranju rauna tj. broj dokumenta po zaduenju komitenta mora biti identian broju dokumenta po uplati komitenta. Dakle, mora biti zadovoljen princip povezivanja uplata za raune. Ako se uoi greka u polaznim podacima nakon izvrenog obrauna, otklanjanjem greke u polaznim podacima i ponovnim putanjem obrauna za takve komitente dobija se ispravan obraun kamate. Na poetku obrauna pojavljuje se dijalog na kome treba da izaberemo kupca ili kupce za koje elimo obraunati kamatu. Na upitu Izbor komitenata opredeljujemo se za to. Primetite da na dijalogu postoji upit Izbor konta. Tu se moete opredeliti zavisno od konta kupaca koje elite obraunavati. Na primer, redovni kupci su na kontu 20200, kupci iz Crne Gore su na kontu 20270, itd ... Kada ste sve to zadali na ovom dijalogu klikom na OK prelazimo na sledei dijalog koji prikazuje parametre obrauna. Ti parametri su podmetnuti da biste mogli neposredno pred sam obraun promeniti neku vrednost ili podesiti neto to ste zaboravili. Kada proete parametre pojavie se tabela sa svim unetim podacima zaduenja i uplata.

84

Komandom CTRL-X moete iskljuiti ako neke obraune ne elite da aktivirate. Kada ste to

uradili, komandom ESC izaite iz tih tabela i dobiete rezultat obrauna u tabeli kao na slici

gore. tampa se poziva sa okruenja ili klikom na komandu sa toolbar-a. U tampanoj formi se dobija kamatni list kao na slici dole.

85

Na okruenju obraunate kamate postoje i sledee opcije: 2. Rekapitulacija po komitentima

3. Rekapitulacijapo raunima

Obe ove rekapitulacije na okruenju imaju mogunost automatskog knjienja u finansijsko knjigovodstvo. Samo knjienje se obavlja prema emi koja je takoe data na okruenju pod opcijom Definicija knjienja u finansijsko.

Ako izaberete definicju knjienja dobijate dijalog kao na slici desno. Na njemu treba podesiti knjienje koje vam odgovara. Potom moete koristiti opciju za knjienje kamate koja se nalazi na okruenju pod nazovom Knjienje u finansijsko

86

6.3.2. Obraun kamata na bazi zadatih podataka

Obraun kamata na bazi zadatih podataka podrazumeva da se podaci za obraun (zaduenja, uplate) neposredno zadaju (unesu). Ako se obraun radi na osnovu zadatih podataka za svaki raun po kome se obraunava kamata evidentira se sledee: - ifra komitenta (mora biti u ifarniku poslovnih partnera) - broj dokumenta - datum dokumenta (nastanak duniko-poverilakog odnosa) - datum valute - iznos rauna Takodje se za svaki raun evidentiraju i eventualne uplate po njima na relaciji dokumenta (komanda Rel). Tu se evidentiraju datum i iznos uplate. Na okruenju postoji opcija Inicijalizacija kojom se briu svi ranije uneti podaci za obraun. Tako se baza podataka za obraun kamate na osnovu zadatih podataka prazni. Kada ste uneli zaduenja i uplate, obraun se aktivira sa okruenja. im ste aktivirali obraun dobiete na ekranu ponuene parametre obrauna u formi dijaloga. Ti parametri su podmetnuti da biste mogli neposredno pred sam obraun promeniti neku vrednost ili podesiti neto to ste zaboravili.Kada proete parametre pojavie se tabela sa svim unetim podacima zaduenja i uplata. Komandom CTRL-X moete iskljuiti ako neke obraune ne elite da

aktivirate. Kada ste to uradili, komandom ESC izaite iz tih tabela i dobiete rezultat obrauna u tabeli kao na sledeoj slici.

87

tampa se poziva sa okruenja ili klikom na komandu sa toolbar-a. U tampanoj formi se dobija kamatni list kao na slici dole.

Na okruenju postoje i sledee opcije obrauna:

88

7. DODATAK - PRIMERI
7.1. Povezivanje uplata za raun
Knjienje uplata kupaca ili uplata dobavljaima se vri na osnovu izvoda banke. Izvod je izvetaj iz banke o novanim promenama koje su se desile u jednom danu. Po pravilu izvod se knjii svakog dana, jednom dnevno za prethodni dan. Veoma je vano da se uplate poveu za raune na koje se odnose. U tom smislu vano je istai da kupci ponekad ne navode taan poziv na broj (broj dokumenta-rauna na koji se odnosi uplata). Tada je potrebno da na neki nain sami odredite vezu te uplate za dokument-raun. Tu se mogu prepoznati dva sluaja u praksi: - uplata se odnosi samo na jedan raun - uplata se odnosi na vie rauna

7.1.1. Uplata se odnosi samo na jedan raun

U polje predvidjeno za broj dokumenta ukucava se (kao sto sam naziv kae) broj onog dokumenta koji knjiite. Ukoliko je u pitanju uplata onda se upisuje broj rauna koji tom uplatom zatvarate. Ako sa dokumenta koji knjiite (npr. izvoda) nije mogue videti taj broj koristiete taster F4 fin.kartica.

Tom komandom, na ekranu e se pojaviti kartica, sortorana po raunu, sa koje moete videti potreban podatak i upisati ga u polje "broj dokumenta". Najbolje je da fin. kartica bude sortirana po raunu (broju dokumenta) jer se tada vizuelno vidi kako stoje raun i uplate jedni do drugih ako su pravilno povezivani preko broja dokumenta. Taj upis e se sam obaviti ako se u kartici pozicionirate na eljenu stavku sa odgovarajuim brojem dokumenta i potom izaete iz te tabele (komanda CTRL-ENTER). U opis dokumenta se upisuje kratak opis promene. Svaka stavka ima i svoju vrstu promene. Tasterom F1 moete videti ceo ifarnik vrsta finansijskih promena. Dodali bismo jo da se (ukoliko se kursor nalazi u polju "vrsta promene") njihov ifarnik moe videti pomou tastera F5. U zavisnosti od toga koja se promena knjii odabraete iz ifarnika i odgovarajuu ifru i upisati je.

7.1.2. Uplata se odnosi na vie rauna

est je sluaj da se kupac prilikom uplate ne pozove na broj rauna ili jednom uplatom plati u celosti ili delimino vie rauna. Da bi uplate vaih kupaca zatvorile odgovarajua zaduenja (raune) najbolje je koristiti ovu opciju. Sa izvoda se unese iznos uplate, a polje "broj dokumenta" se ne unosi. Poeljno je 89

meutim u opis knjienja uneti podatak o ukupnom iznosu uplate jer e se on kasnije pojavljivati na pojedinanim razbijenim uplatama. Posle upisa stavke naloga iz okruenja se izabere ova opcija (taster F12). Program e ponuditi spisak svih nezatvorenih rauna. Ukoliko elimo da utiemo na spisak rauna koji se zatvaraju, iskljuivanjem odredjenih rauna iz spiska komandom (CTRL-X), kreiramo eljeni spisak rauna koji se zatvara prema hronolokom redosledu.

Unesena uplata se razbija prema iznosima rauna iz spiska na vie stavki koje zatvaraju zadate raune. Ukoliko je iznos uplate vei od sume rauna iz spiska od "vika" se kreira stavka bez broja dokumenta. Ako odmah potom elimo da vidimo sve novonastale stavke najlake je to postii na opciji ../Okruenje/Nalog u formi tabele.

7.1.3. Naknadno povezivanje preko fin. kartice

To je vrlo korisno kada se eli ui u karticu komitenta (kupca-dobavljaa) da bi se vrilo povezivanje uplata za raum (prekucavanjem broja dokumenta), ako to nije raeno prilikom knjienja izvoda. U argonu se ovaj postupak jo zove i ienje kartica. Kada se nalazite u fin. kartici u reimu modifikacije (F4 iz finansijskog naloga, ili preko fin. kartoteke [FINANSIJSKO/Glavna knjiga/Kartoteka<zadati karticu>/OK/Okruenje/Reim modifikacije])postoji olakan nain da se vri povezivanje uplata za raun opcijama koje su dostupne na okruenju, a koje se nazivaju Uzmi broj dokumenta ALT-2, Spusti broj dokumenta ALT-3. Naime, cilj je da se na stavkama uplata upie broj dokumenta sa istovetnim sadrajem kakav je i na stavci zaduenja. Da bi se izbegle greke u prekucavanju broja dokumenta na stavci uplate omoguene su gore navedene opcije Uzmi Spusti.

Nain njihovog korienja.

1. Pozicioniramo se na stavku zaduenja i aktiviramo opciju uzmi (ALT - 2); nita se primetno nije desilo 2. Pozicioniramo se na stavku uplate i aktiviramo opciju spusti (ALT - 3); primeujemo da se u polju broja dokumenta na toj uplati upisao broj dokumenta koga smo malopre uzeli. 3. Proces se ponavlja za sledei sluaj rauna i uplate kako je to opisano u taki 1. i 2. 90

7.2. Budet *
Budetski korisnici imaju izvesne specifinosti u odnosu na deo funkcionalnosti koja je opisana u ovom tekstu. Naveemo neke od njih: - kontni plan je propisan na nivou vie cifara od 3; najee 6 cifara - u parametrima finansijskog naloga treba uneti listu konta sa analitikama kupaca i dobavljaa sa 6 cifara ako je tako propasano - u parametrima finansijskog naloga treba uneti osnovni konto kupca i dobavljaa sa 6 cifara ako je tako propasano - prihod se knjii kada je kupac platio, dakle na izvodu - troak se knjii kada se dobavljau plati, dakle na izvodu - knjienje izvoda koji se odnosi na uplate se najee vri u PDV segmentu opcijom PDV-dokumenti jer jedna uplata obino povlai potrebu za bar 3 konta: konto iro rauna, konto kupca-dobavljaa, konto pdv-a. - bilansi uspeha i stanja Detaljnije uputstvo kao i konsultacije oko uvoenja sistema budetskog knjigovodstva moete dobiti na va zahtev.

7.3. Praenje samo kupaca-dobavljaa

Korisnik Infosys programa moe imati potrebu da prati stanje svojih kupaca i dobavljaa. To mogu biti posebne slube u firmi kao na primer komercijala, finansijska operativa, likvidatura, sluba plaanja, predstavnitva i/ili distributivni centri u kojima se ne vodi knjigovodstvo. Praenje kupaca-dobavljaa se takoe postie koristei ovaj programski segment finansijsko knjigovodstvo, ali stim to nisu potrebne sve funkcija segmenta. Korisnici programa se mogu usredsrediti samo na programske opcije koje se odnose na kupce-dobavljae. Tako na primer dovoljno je u finansijskom knjigovodstvu da delimino proknjie promene, to jest samo one koje se odnose na kupce-dobavljae. Kada knjie izvod mogu uneti samo uplate. Nalog ne mora da se slae u knjigovodstvenom smislu. Pominjanje pojma konta je njima obino strano, ali mora se prihvatiti samo iz formalnih razloga. Prema tome korisnici treba da naue samo dva konta: konto kupca i konto dobavljaa. Ukoliko nekome smeta termin konto neka to shvati kao ifru evidencije kupaca-dobavljaa. Preduzee Infosys u svojoj ponudi ima programski segment koji se oznaava kao FIN_KD i odnosi se na finansijsko praenje kupaca-dobavljaa. Kada korisnik koristi samo segment FIN_KD to znai da mu na meniju finansijskog knjigovodstva nude sledee opcije: - finansijski nalog - izvetaji (kupci - dobavljai) Opcije koje predstavljaju izvetaje kupaca - finansijska kartica dobavljaa se vide na slici - specifikacije (kupaca i dobavljaa)

91

7.4. Pogonsko knjigovodstvo naelna diskusija *

- obraun cene kotanja po stvarnim trokovima u pojedinanoj i serijskoj proizvodnji -

I. Nain knjienja trokova na raunima knjigovodstva trokova i uinaka zavisi pre svega od naina odvijanja proizvodnog procesa. Prema nainu odvijanja proizvodnog procesa moemo razlikovati dva osnovna vida proizvodnje: pojedinanu i serijsku proizvodnju i masovnu proizvodnju. Kod pojedinane i serijske proizvodnje stvarni trokovi se mogu pratiti po radnim nalozima. Knjienje radnih naloga se moe vriti direktnim zaduenjem rauna nosilaca trokova, gde svaki nalog poprima ulogu analitikog rauna. Kod ovog vida proizvodnje trokovi se prate po grupama proizvoda, da bi se prilikom utvrivanja cene kotanja proizvoda primenjivala dodatna i diviziona kalkulacija. Dodatna kalkulacija sastoji se u tome to se direktnim trokovima svake serije dodaju, na bazi nekog kljua za raspodelu, opti trokovi. Kada se na ovaj nain utvrde ukupni trokovi serije, odnosno radnog naloga, sprovodi se postupak divizione kalkulacije - njihovim deljenjem sa brojem proizvoda u seriji. Tako se dobija cena kotanja pojedinanog proizvoda. U pojedinacnoj proizvodnji, gde se za svaki proizvod otvara poseban radni nalog, cena kotanja se utvruje samo po dodatnoj kalkulaciji. Kod masovne proizvodnje potrebno je utvrditi ukupne trokove obraunskog perioda za odreeni proizvod ili masu proizvoda, pri emu se trokovi najpre obuhvataju preko rauna mesta trokova a zatim se prenose na raune nosilaca trokova.

II. Isto tako, nain knjienja u knjigovodstvu trokova i uinaka zavisi od toga da li je to knjigovodstvo koncipirano po uoj ili po iroj varijanti

a) Ua varijanta
Postoji obaveza voenja rauna 900 - Raun za preuzimanje zaliha, 902 - Raun za preuzimanje trokova, 95 - Nosioci trokova, 96 - Gotovi proizvodi, 980 - Trokovi prodatih proizvoda i usluga, 982 - Troskovi perioda i 983 - Otpisi, manjkovi i vikovi trokova uinaka. *) (Proizvodna preduzea koja pored svojih proizvoda vre i prodaju robe, vode i raun 912 Proizvodi i roba u prodavnicama proizvoaa). U ovom sluaju se trokovi obuhvaeni na raunima klase 5 posredstvom rauna grupe 90 prenose direktno na nosioce trokova na grupi 95 a sa te grupe na raune grupe 96-Gotovi proizvodi. Ovo je najjednostavnija varijanta voenja knjigovodstva trokova i uinaka. Pored toga preduzea mogu da odlue da u okviru klase 9, na raunu 910 - Materijal, vode evidenciju o stanju, nabavci i troenju zaliha materijala.

92

b) ira varijanta
Druga varujanta sprovodi se tako to se trokovi sa klase 5 preko rauna grupe 90 rasporeuju na raune mesta trokova u okviru grupa 92, 93 i 94, sa rauna mesta trokova na raune nosilaca trokova grupe 95, a sa te grupe na raune grupe 96 - Gotovi proizvodi. Pored toga, preduzea koja odlue da utvruju poslovni rezultat za pojedine proizvode, odnosno za pojedine organizacione delove, knjienja vre na raunima grupe 98 - Poslovni rashodi i prihodi. III. U primeru obrauna cene kotanja uinaka po stvarnim trokovima polazimo od sledeih pretpostavki: - proizvodni proces je serijskog karaktera, odnosno grupe proizvoda se vezuju za pojedinane radne naloge - nabavka i utroak materijala iskazuju se u finansijskom knjigovodstvu - utroak materijala obraunava se po ponderisanoj prosecnoj ceni - magacin gotovih proizvoda se zaduuje po planskim cenama koje su identine u celom obraunskom periodu IV. Prva faza knjienja predstavlja obuhvatanje primarnih trokova za preduzee u celini na raunima klase 5 - Rashodi. Utroeni materijal za reprodukciju direktno se rasporeuje na raune nosilaca trokova na osnovu trebovanja materijala. Postupak knjienja trebovanja direktnog materijala izrade je sledei: 511 D / 101 P 9500 ANAL_RN D / 902 P Trokovi zarada radnika angazovanih na izradi uinaka mogu se kao direktni trokovi na isti nain odmah vezati za odgovarajuu seriju proizvoda (korienjem opcija "definicija rasporeda trokova" i "raspored trokova").Za to su neophodni odgovarajui podaci o angaovanju radnika na izradi pojedinih serija proizvoda. Knjienja: 52 D / 45 P 9501 ANAL_RN D / 902 P Ostali trokovi imaju karakter indirektnih trokova i u toku obraunskog perioda sprovodi se njihovo knjienje samo na raunima finansijskog knjigovodstva. Preko opcije "definicija rasporeda trokova" opredeljuje se na kraju obraunskog perioda njihov prenos na odgovarajue raune mesta trokova. Na taj nain se pojedine vrste indirektnih trokova grupiu na raunima mesta trokova, sa kojih e pomou odgovarajuih kljueva biti rasporeeni na nasioce trokova (ukoliko se mogu ukljuiti u cenu kotanja proizvoda) odnosno na trokove perioda (ukoliko ne ulaze u cenu kotanja). - prenos trokova u pogonsko knjigovodstvo (uz pomo opcije definicija rasporeda trokova) a) Trokovi koji ulaze u cenu kotanja uinaka (opti trokovi proizvodnje, pomone delatnosti, nabavke i tehnike uprave u iznosima neophodnim za izr. uinaka) prenose se na sledee raune mesta trokova: 920 - mesto troka nabavke 921 - mesto troka tehnike uprave 93

922 - mesto troka pomone delatnosti 930 - mesto troka osnovne delatnosti 9200, 9210, 9220, 9300, 9310 D / 902 P b) Trokovi koji ne ulaze u cenu kotanja uinaka - trokovi perioda (opti trokovi uprave, prodaje i finansiranja) 9400 - opti trokovi uprave i prodaje 9201, 9211, 9221, 9301, 9311 D / 902 P V. Sledea faza knjienja je postupak prenosa trokova koji se mogu ukljuiti u cenu kotanja uinaka, pomou odgovarajuih kljueva, na raune nosilaca trokova. Preostali trokovi se prenose na teret trokova perioda. 9502, 9503 D / 9200, 9210, 9220, 9300, 9310 P Pored toga u ovoj fazi opti trokovi koji ne ulaze u cenu kotanja uinaka prenose se sa konta grupa 92 i 94 na konto 9820 - trokovi perioda. 9820 D / 9201, 9211, 9221, 9301, 9311, 9400 P VI. U toku perioda vri se prijem gotovih proizvoda u magacin po planskim cenama 9600 D / 9509 P VII. U narednoj fazi vri se obraun vrednosti zaliha gotovih proizvoda i nezavrene proizvodnje. Na grupi 95 - proizvodnja u toku sada su sakupljeni svi trokovi koji ulaze u cenu kotanja uinaka, a odatle se dalje preko konta 9509 - prenos trokova, prenose na konto 960 - gotovi proizvodi. Ovaj obraun se po pravilu vri na kraju obraunskog perioda. **) (Na ovaj nain svi trokovi koji ulaze u cenu kotanja uinaka nasli su se na grupi konta 95 - proizvodnja u toku. Neki su tu doli direktno iz finansijskog knjigovodstva-direktni trokovi materijala izrade i zarade radnika u proizvodnji, a ostali preko konta grupe 92 i 93 i raspodelom prema odgovarajuem kljuu na nosioce trokova - trokovi amortizacije i opti trokovi). Sada se vri prenos stvarnih trokova sa grupe 95 - proizvodnja u toku na konto 960 - gotovi proizvodi 9509 D / 9500, 9501, 9502, 9503 P Na taj nain na kontu 9509 je proknjieno: o na dugovnoj strani stvarna cena kotanja uinaka o na potranoj strani planska cena kotanja uinaka Poto je vrednost na kontu 960 - gotovi proizvodi po planskoj ceni potrebno je isknjiiti odstupanje od planske cene na kontu 969 - odstupanje od planske cene uinaka. Taj konto je korektivni kontu 960 i zajedno sa njim daje stvarnu cenu kotanja uinaka.

94

Knjienje odstupanja stvarne cene kotanja od planske stvarna CK > planska CK 969 / 9509 stvarna CK < planska CK 9509 / 969 VIII. U toku perioda knjii se realizacija gotovih proizvoda. Knjienje: U finansisjkom knjigovodstvu 2020 / 612 po prodajnoj vrednosti U pogonskom knjigovodstvu 9800 / 9600 po planskoj vrednosti IX. Prilikom obrauna vri se prenos odstupanja sa rauna 969 na 9800 - trokovi prodatih proizvoda. Sa konta 969 prenosi se deo odstupanja (srazmerno vrednosti realizovanih proizvoda u ukupno proizvedenim) na konto 9800 ime se vri korekcija trokova prodatih proizvoda (proknjienih po planskoj ceni u stavu 9800/9600) stvarna CK > planska CK 9800 / 969 stvarna CK < planska CK 969 / 9800 X. Prethodnim postupkom dolazi se do vrednosti zaliha gotovih proizvoda i proizvodnje u toku na kraju perioda. Porede se te vrednosti ( vrednost nezavrene proizvodnje - saldo konta 95 i vrednost zavrene proizvodnje saldo konta 96 ) sa poetnim stanjem zaliha na kontima 110 i 120 i sprovodimo odgovarajua knjienja: poveanje zaliha - 110, 120 D / 630 P smanjenje zaliha - 631 D / 110, 120 P KONTNI OKVIR
9500 9501 9502 9503 Trokovi direktnog materijala (ulaze u cenu kotanja) Trokovi zarada radnika u proizvodnji (ulaze u cenu kotanja) Trokovi amortizacije (ulaze u cenu kotanja) Opti trokovi proizvodnje (ulaze u cenu kotanja) (analitika po radnim nalozima moze se voditi dodavanjem broja radnog naloga odgovarajuem analitikom raunu) Raun preuzimanja trokova Raun preuzimanja prihoda Mesto troka nabavke Trokovi nabavke (ulaze u cenu kotanja) Trokovi nabavke (ne ulaze u cenu kotanja) Mesto troka tehnike uprave Trokovi tehnike uprave (ulaze u cenu kotanja) Trokovi tehnike uprave (ne ulaze u cenu kotanja) Mesto troka pomone delatnosti Trokovi pomone delatnosti (ulaze u cenu kotanja) Trokovi pomone delatnosti (ne ulaze u cenu kotanja) Mesto troka osnovne delatnosti Trokovi amortizacije (ulaze u cenu kotanja) Trokovi amortizacije (ne ulaze u cenu kotanja) Opti trokovi proizvodnje (ulaze u cenu kotanja) Opti trokovi proizvodnje (ne ulaze u cenu kotanja) Trokovi uprave i prodaje (ne ulaze u cenu kotanja) Zalihe nezavrenih proizvoda (zbirni konto) Raun prenosa trokova Zalihe gotovih proizvoda Odstupanja od cena gotovih proizvoda Trokovi perioda

902 903 920 9200 9201 921 9210 9211 922 9220 9221 930 9300 9301 9310 9311 9400 9500 9509 9600 9690 9820

95

7.5. Spajanje evidencija *

[ODRAVANJE/Spajanje evidencija] Ova programska opcija se koristi kada se eli videti neki izvetaj iz vie pozicija baze podataka. Te pojedinane pozicije baze podataka mogu biti namenjene posebnim firmama, ali i posebnim celinama iste firme. Nekada firma ima izuzetno sloenu strukturu ili se radi o grupaciji vie srodnih firmi. Na primer, jedan univerzitet koji ima vie faktulteta jeste sloen sistem koji svaki fakultet prati odvojeno. Meutim potrebni su i zbirni izvetaji ili konsolidovani bilansi. Kada je jednostavnija problematika onda ifra poslovnice moe da zadovolji ovaj zahtev. Ali kada delovi celine predstavljaju izuzetno sloene sisteme koji u raunovodstvenom smislu imaju skoro sve pozicije, pogotovo ako se rade posebni obrauni, onda se najbolje ta problematika reava tako to se za svaki deo odvoji posebna pozicija u bazi podataka kao da se radi o zasebnoj firmi (to ona nekada i jeste). Ako je to tako uraeno onda se lociranje na odreenu firmu vri tasterom F3 koji predstavlja izbor pozicije ili baze podataka. U svakoj od njih na raspolaganju su svi izvetaji i obrade.

Ali kada se eli zbirni izvetaj onda treba postupiti na sledei nain: 1. Pozicioniranje na SP poziciju. Izborom pozicije, sa F3, se izabere posebna, za to namenjena, pozicija, takozvana SP pozicija. Ona je instalirana kod vas samo ukoliko postoji potreba za korienjem ove programske mogunosti i ukoliko imate licencna prava na nju.

2. Aktiviranje programske opcije Spajanje evidencija. [ODRAVANJE/Spajanje evidencija] Tada se na SP poziciji automatski kopiraju podaci iz svih pojedinanih baza podataka (delova, pozicija)

3. Izvetaji. Kada se pozove bilo koji standardni izvetaj (ne samo iz finansijskog) dobija se na bazi spojenih podataka iz svih pozicija. Ovde treba napomenuti da, prilikom eventualnog naknadnog knjienje u neku od baza podataka (delova celine ili pozicija ) neete automatski to isto dobiti i u SP poziciji. Dakle, potrebno e biti da ponovo obavite korak broj 2. Spajanje evidencija; tek tada e SP pozicija sadrati i te podatke. Generalno reeno Pre svakoj zbirnog izvetaja potrebno je da uradite Spajanje evidencija. Spajanje evidencija se ne mora ponavljati ukoliko u meuvremenu nije nigde nita od novih podataka uneto niti je modifikovano neto postojee; samo ako je uinjena bilo kakva promena u bazi podataka. Neke tabele u bazi podataka se ne mogu spajati pa ti eventualni izvetaji nemaju smisla 96

8. BLAGAJNA
Blagajniko poslovanje je poseban programski segment koji se odnosi na ulazno-izlazne promene u blagajni. Blagajna je u tesnoj vezi sa finansijskim knjigovodstvom i zbog toga je nala mesto u ovom uputstvu.

Sutina programskog segmenta Blagajne je knjienje naloga za naplatu i isplatu blagajne, automatsko knjienje u finansijsko knjigovodstvo i blagajniki izvetaj odnosno dnevnik blagajne.

Blagajniki dnevnik je glavni izvetaj programskog segmenta Blagajna Programski segment Blagajna ima knjigovodstveni aspekt i ne odnosi se na naplatnu blagajnu ili bilo koji vid alterskog poslovanja. Preduzee Infosys ima posebna programska reenja za eltersko poslovanje naplatnih balgajni

Osnovni dokumenti blagajne se automatski knjie u finansijsko knjigovodstvo i po potrebi u poresko knjigovodstvo

97

8.1. ifarnici
8.1.1. ifarnik blagajni
Programski segment Blagajna ima mogunost da se vodi evidencija za vie definisanih blagajni:

Svaka od njih se unosi u ifarniku blagajni. Moete samostalno, u skladu sa vaim potrebama, uneti sve blagajne koje su vam potrebne. Podsetimo da se nova blagajna unosi komandom CTRL-Insert (unos u tabeli). Kolona sif_rj je poslovnica. To znai da e se ta poslovnica upisivati u automatski uknjienim stavovima u finansijskom knjigovodstvu, a potom je mogue pratiti izvetaje po poslovnicama kako je to ve opisano u odeljku o izvetajima iz finansijskog knjigovodstva.

8.1.2. ifarnik osnova

Svaka blagajna ima ulaz i izlaz novca, bonova, Svaki ulaz i izlaz ima svoj osnov. Na primer ulaz novca moe biti po osnovu podizanja gotovine ili predaji pazara, a izlaz moe biti za plaanje dobavljaa to znai za trokove. Drugaije moe da se kae da blagajna vri naplatu i isplatu. Svaka naplata i isplata ima svoj osnov i svi ti osnovi su ifrirani u ifarniku osnova.

ifarnik osnova ima, pored ifre i naziva, i ostale podatke (kolone). Ako se radi o podizanju gotovine u kolonu KONTO_D1 se obino upisuje prelazni konto iro rauna. Ako se radi o isplati za trokove onda se u tu istu kolonu upisuje konto troka. Napomenimo i to da se ovaj isti ifarnik koristi i kao ifarnik osnova u segmentu PDV gde se knjie PDV-dokumenti, to jest oni koji vre promenu u poreskim evidencijama (KPR, KIR). Ova napomena ima za cilj da uputi korisnika na tu injenicu kako ne bi dolo do neeljene nejasnoe u vezi dvostruke uloge ovog ifarnika. 98

8.2. Parametri

8.2.1. Parametri naloga za naplatu

Parametri naloga za naplatu se podeavaju pomou opcije [BLAGAJNA/Nalog za naplatu/Parametri].

Parametri su navedeni na gornjoj slici i dovoljno su oigledni pa ih neemo posebno navoditi znaenje.

8.2.2. Parametri naloga za isplatu

Parametri naloga za isplatu se podeavaju pomou opcije [BLAGAJNA/Nalog za isplatu/Parametri].

Parametri su navedeni na gornjoj slici i dovoljno su oigledni pa ih neemo posebno navoditi znaenje.

99

8.2.3. Parametri naloga razduenja

Parametri naloga razduenja se podeavaju pomou opcije [BLAGAJNA/Nalog razduenja/Parametri].

Parametri su navedeni na gornjoj slici i dovoljno su oigledni pa ih neemo posebno navoditi znaenje.

100

8.3. Evidencije
8.3.1. Nalog za naplatu
Nalog za naplatu je obrazac na kome se knjii ulaz u blagajnu. Taj obrazac se sastoji od zaglavlja i stavki. U zaglavlju treba obratiti panju na unos vrste promene. Vrsta promene odreuje model kontiranja, a on je razliit ako se radi o podizanju gotovine ili o naplati pazara.

Na okruenju dokumenta naloga za naplatu nalaze se sledee opcije:

Poto ste uneli nalog za naplatu potrebno je da ga obradite i to je najvanija opcija sa okruenja. Ostale opcije su manje/vie uslunog karaktera. Ako je nalog za naplatu proknjien u poreske evidencije onda moete videti kako je to uraeno opcijom Pregled knjiga PDV evidencije. 101

8.3.2. Nalog za isplatu

Nalog za isplatu je obrazac na kome se knjii izlaz iz blagajne. Taj obrazac se sastoji od zaglavlja i stavki. U zaglavlju treba obratiti panju na unos vrste promene. Vrsta promene odreuje model kontiranja, a on moe biti razliit u optem sluaju.

Na okruenju dokumenta naloga za isplatu nalaze se sledee opcije:

Poto ste uneli nalog za isplatu potrebno je da ga obradite i to je najvanija opcija sa okruenja. Ostale opcije su manje/vie uslunog karaktera. Ako je nalog za isplatu proknjien u poreske evidencije onda moete videti kako je to uraeno opcijom Pregled knjiga PDV evidencije.

102

8.3.3. Nalog razduenja

esto zaposleni blagajniku, po povratku sa slubenog puta, donosi raune kojima pravda (razduuje se) dobijeni novac a ostatak novca vraa. Nalog razduenja je dokument gde se unose ti rauni. Taj obrazac se sastoji od zaglavlja i stavki. U zaglavlju treba obratiti panju na unos vrste promene. Vrsta promene odreuje model kontiranja, a on moe biti razliit u optem sluaju.

Na okruenju dokumenta naloga razduenja nalaze se sledee opcije:

Poto ste uneli nalog razduenja potrebno je da ga obradite i to je najvanija opcija sa okruenja. Ostale opcije su manje/vie uslunog karaktera. Ako je nalog razduenja proknjien u poreske evidencije onda moete videti kako je to uraeno opcijom Pregled knjiga PDV evidencije.

103

8.4. Dnevnik blagajne

Dnevnik blagajne ili blagajniki izvetaj predstavlja pregled svih promena blagajne u zadatom periodu. Prilikom poziva ove opcije dobijate dijalog gde treba uneti ifru blagajne i period.

Promene blagajne se nalaze u kolonama ulaz i izlaz. Forma dnevnika blagajne je uskladu sa propisanom. Ukoliko se propisana forma promeni preduzee Infosys e je uskladiti i instalirati korisniku na njegov zahtev.

104

8.5. Pregled knjienja blagajne

Pregled knjienja blagajne je univerzalna i vienamenska opcija koja omoguava da se napravi pregled blagajnikih promena iz osnovnih dokumenata blagajnikih evidencija. Moete postaviti sloen upit nad tom evidencijom koji vam omoguava donji dijalog. Primetite osnovne upite tog dijaloga: 1. Period 2. Izbor tipova naloga 3. Izbor iz spiska 1. Period je oigledan. 2. Izbor tipova evidencijama 3. Izbor iz spiska kriterijuma.

vam omoguava da napravite upit nad proizvoljno zadatim koje postoje u blagajnikom poslovanju (naplata, isplata, razduenje).

vam omoguava izbor jednog ili vie inioca svakog ponuenog

Pregled knjienja moe posluiti radi interne kontrole, pregleda naloga naplate-isplaterazduenja pod odreenim filterima, uvida u vrstu naloga naplate, vrstu naloga isplate, Preporuujemo vam da samostalno probate neke mogunosti ovog izvetaja i tako steknete neophodno iskustvo za njihovo korienje.

105

8.6. Primeri
8.6.1. Naplata pazara
Naplata pazara se knjii u opciji Nalog za naplatu. Blagajna prima novac i predaje na tekui raun. Nalog za naplatu pazara se obino knjii u finansijsko knjigovodstvo pomou posebne vrste promene.

Model tog kontiranja je prikazan na slici pod vrstom promene 2002. Primetite da oznaka BLKONTO predstavlja blagajniko konto koje se definie u ifarniku blagajni. Prikazan model se moe prikazati i na sledei nain,

Vrsta promene 2002

Naziv promene Naplata pazara

konto pdvns 47100

konto pdvvs 47000 1 2 3 4 konto

model knjienja formula BRUTO BRUTO PDV PDV

Blagajna-nalog za naplatu-pazar

<<PRIHOD>>P <<BLKONTO>>D <<PRIHOD>>D <<PDV>>P

Komentar: Bruto prihod (sa porezom) se knjii na potranu stranu i time je povezan sa trgovakom knjigom. Konto prihoda se knjii na dugovnu stranu za iznos poreza to izbija porez iz prihoda i time na kontu prihoda ostaje neto vrednost to i jeste prihod. Blagajna se zaduuje za ukupan pazar, a obaveza za porez za iznos poreza u pazaru. Obrada naloga za naplatu se moe automatski knjiiti u KIR To zavisi od toga da li ste ukljuili tu obradu

106

8.6.2. Podizanje gotovine

Podizanje gotovine se knjii u opciji Nalog za naplatu. Blagajna prima novac i predaje na tekui raun. Nalog za naplatu se obino knjii u finansijsko knjigovodstvo pomou posebne vrste promene.

Model tog kontiranja je prikazan na slici pod vrstom promene 2001. Primetite da oznaka BLKONTO predstavlja blagajniko konto koje se definie u ifarniku blagajni. Prikazan model se moe prikazati i na sledei nain,

Vrsta promene 2001

Naziv promene Podizanje gotovine

konto pdvns 47100

konto pdvvs 47000 konto

model knjienja formula BRUTO-PDV BRUTO PDV

Blagajna-nalog za naplatu-gotovina

1 <<KONTO_P1>>P 2 <<BLKONTO>>D 3 <<PDV>>P

Komentar: Prelazni konto tekueg rauna se knjii na potranu stranu za neto iznos (bruto-pdv). Blagajniki konto na dugovnu stranu za bruto iznos. PDV konto na potranu stranu za PDV iznos.

Obrada naloga za naplatu se moe automatski knjiiti u KIR To zavisi od toga da li ste ukljuili tu obradu

107

8.6.3. Isplata za trokove

Isplata trokova se knjii u opciji Nalog za isplatu. Blagajna izdaje novac u svrku plaanja. Nalog za isplatu se obino knjii u finansijsko knjigovodstvo pomou posebne vrste promene.

Model tog kontiranja je prikazan na slici pod vrstom promene 2003. Primetite da oznaka BLKONTO predstavlja blagajniko konto koje se definie u ifarniku blagajni. Prikazan model se moe prikazati i na sledei nain,

Vrsta promene 2003

Naziv promene Nalog za isplatu

konto pdvns 27100

konto pdvvs 27000 konto

model knjienja formula BRUTO-PDV BRUTO PDV

Blagajna-nalog za isplatu

1 <<KONTO_D1>>D 2 <<BLKONTO>>P 3 <<PDV>>D

Komentar: Konto troka se knjii na dugovnu stranu za neto iznos (bruto-pdv). Taj konto (obino klasa 5) je unet u ifarnik osnova u polje KONTO_D1. Blagajniki konto na potranu stranu za bruto iznos. PDV konto na dugocnu stranu za PDV iznos.

Obrada naloga za isplatu se moe automatski knjiiti u KPR To zavisi od toga da li ste ukljuili tu obradu

108