Internacionalni- Univerzitet u Novom Pazaru Visokokolska jedinica u Niu smer: Opte pravo

Seminarski rad predmet: KRIVINO PRAVO

tema:

Maloletniko krivino pravo i krivine ankci!e prema maloletnicima "

profesor: Pro#$ %r &ovi' Ra%o avl!evi' Mio%ra(

student: Milan

U Niu, april 2011. godine

Uvod
U drutvu postoje odreene pojave koje imaju karakter ,,Socijalnih problema , ,,Drutvene devijacije, ,,Socijalne patalogije i koje predstavljaju odstupanja od poeljnih i propisanih oblika drutvenog ponaanja !ajblii oblik drutveno neprihvatljivih pojava predstavlja devijantno ponaanje, odstupanje od drutvenih normi i vrednosti, njihovo krenje i naruavanje "rema tome moe se re#i da je devijantno ponaanje: ,,Svako ono ponaanje koje predstavlja krenje normi ponaanja koje propisuje neka drutvena grupa a istovremeno to ponaanje je percipirano i etiketirano kao devijantno, $bog %ega se podnose mere drutvene reakcije i represije & Sociolo$i isti%u da su devijacije deo drutvene stvarnosti Devijantno ponaanje mladih ' problem koji se ne deava nekom drugom, problem koji nije negde daleko od nas, ve# je naa stvarnost, svakodnevnica, $a sada nei$le%iva bolest naeg drutva !a ovaj (enomen niko nije imun ) agresivnosti, devijantnom ponaanju i bolestima $avisnosti adolescenata kolskog u$rasta i mogu#nostima preventivnog rada sa njima * tema je koja $aokuplja mnoge tribine, javne i nau%ne skupove i koji i$a$ivaju veliko interesovanje i brojne odjeke Svako drutvo tei da mlade narataje kao nosioce budu#nosti $atiti od nepovoljnih drutvenih (aktora koji predstavljaju prepreku $a njihov ra$voj i normalnu socijali$aciju, a maloletni%ka delikvencija upravo se nala$i kao primarna u toj $atiti Dete sa poreme#ajima u drutvenom ponaanju je dete koje %ini krivi%na i prekrajna djela, ili beanjem od ku#e, skitnjom ili sli%nim ponaanjem naruava opte prihva#ena drutvena pravila ponaanja

Socioloki leksikon, Savremena administracija,

eograd,1!"2. str.#$

1. Devijantnost. Maloletnika delikvencija

)$ )$ *evi!antno t+ ,ole t %rutva
U svakodnevnom je$iku devijantnost $na%i skretanje sa opte prihva#enog puta, a mnoge socioloke teorije devijantnosti jednostavno ra$rauju to shvatanje Drugim re%ima, devijantnost se sastoji od onih %inova koje ne slede norme i o%ekivanja neke odreene sredine Devijantnost se moe po$itivno sankcionisati* nagraivati, negativno sankcionisati ili jednostavno prihvatiti be$ naknade ili ka$ne "odru%je koje naj%e#e prou%ava sociologija devijantnosti, ograni%ena je na devijantnost koja re$ultira u negativnim sankcijama +meri%ki sociolog %ars&all . 'linard je predloio da se i$ra$ %evi!antno t re$ervie $a ono ponaanje koje je toliko nedopustivo da ga neka $ajednica ne moe tolerisati ,ako, svi sociolo$i ne bi prihvatili ovu de(iniciju, ona ipak najjednostavnije opisuje podru%je istraivanja devijantnosti "rema .linardovoj de(iniciji, $lo%in i delikvencija najo%itiji su oblik devijantnosti -loin obuhvata one aktivnosti koje kre $akone neke $emlje i slubeno se kanjavaju, dok se %elikvenci!a odnosi na $lo%ina%ku aktivnost mladih ljudi Devijantnost i kriminal nisu sinonimni pojmovi, iako su u ve#ini slu%ajeva poklapaju "ojam devijantnosti, mnogo je iri od pojma kriminala, koji se odnosi samo na ono nekon(ormisti%ko ponaanje kojim se kri $akon / ()evijantnost se mo*e definisati kao nepri+navanje datog skupa normi koje pri&vata +natan ,roj ljudi u nekoj +ajednici ili drutvu- .. 0eutim, ni jedno drutvo se ne moe jednostavno podijeliti na one koji odstupaju od normi i na one koji ih se pridravaju )pte prihva#ena pravila ponaanja kri ve#ina nas u nekim situacijama 0oda smo muvali na ispitu, po$ajmljivali mamine i tatine cigarete ili svesno prekora%ili do$voljeno ograni%enje br$ine, tako da se ne moe re#i da smo odmah i postali devijantne li%nosti

2 3

SOCIOLOGIJA-Teme i perspektive, Michael Haralambos, Martin Holborn, Golden Marketing, Zagreb 2002, str. 349 SOCIOLOGIJA, Entoni Gidens, , Ekonomski fakultet, eograd, 200!, str. 2!!. 4 SOCIOLOGIJA, Entoni Gidens, , Ekonomski fakultet, eograd, 200!, str.2!"

)$.$ Po!am maloletnike %elikvenci!e

"ojam delikvencije 1 ita %elin/ue * pogrijeiti, %initi ka$nena djela2 obuhvata tee oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio* patolokog i kriminalnog ponaanja 1sa i$u$etkom ubojstva2, kao to su: kraa, plja%ka, namerno i$a$ivanje teta i poara, prijestupnitvo, devijantno ponaanje, huliganstvo, ra$bojnitvo, vrenje krivi%nih dela, kraa i vonja automobila i motora, itd 3 "ojam kriminalitet 1 lat krimen * krivi%na aktivnost, $lo%in 2 obi%no se koristi kad je rije% o odraslima, a delikvencija kad je rije% o maloletnim u%iniocima krivi%nih djela 4o je protivdrutveni oblik ponaanja, opasna i sloena socijalno*patoloka pojava, vrlo delikatan ne samo kriminoloki, pravni, ekonomski i socioloki, nego, jednako tako, o$biljan porodi%ni, pedagoki, medicinski i teak optedrutveni problem 5asigurno je jedan od najuo%ljivijih segmenata i najteih oblika poreme#aja ponaanja mladih osoba 6 Delikventne aktivnosti mogu biti usmerene protiv imovine i vlasnitva, protiv tela, li%nosti i li%ne slobode, $atim protiv drutvenih obi%aja itd 4o su krivi%na dela, delikti i $lo%ini, koji, osim skitnje i lai, podleu krivi%noj odgovornosti 4akav drutveno neprihvatljiv i devijantan na%in ponaanja i %injenje ka$nenih djela na pravosudni sustav o$na%ava terminom maloletni%ka delikvencija, a osobu koja to %ini maloljetnim delikventom 7ada je u pitanju $akonsko odreenje maloletnike %elinkvenci!e, ra$likuju se ua i ira de(inicija "o uoj de(iniciji, u nekim $emljama 1meu kojima je i Srbija2 pod maloletni%kom delinkvencijom podra$umevaju se sva ona ponaanja $a koja bi punoletna lica krivi%no odgovarala 4o su, dakle, krivi%na ponaanja lica odreenog starosnog doba Starosne granice se ra$likuju u pojedinim $emljama, ali u Srbiji pod maloletnicima se podra$umevaju lica od &8 do &9 godina U okviru ove kategorije, dalje se ra$likuju druge dve kategorije: mlai maloletnici 1od &8 do &6 godina2 i stariji maloletnici 1od &6 do &9 godina2 "onekad tre#u kategoriju mogu da %ine t$v mlai punoletnici, odnosno lica od &9 do -& godine ivota 7ada se radi o iroj de(iniciji, maloletni%ku delinkvenciju ne %ine samo prekrajna dela kanjiva $akonom ve# i ona dela koja kod punoletnih osoba nisu kanjiva 1npr bekstvo od ku#e2 )vim su obuhva#ena najra$novrsnija maloletni%ka ponaanja: autostopiranje, beanje i$ kole, psovanje, :nepristojno ponaanje:, ali i prostitucija, narkomanija i dr

5 6

VIKIPEDIJA , slobodna enciklo#edi$a VIKIPEDIJA , slobodna enciklo#edi$a

Vr te i vr0a krivini0 ankci!a za maloletnike

Svr&a krivi/ni& sankcija namenjena maloletnim u%iniocima krivi%nog dela, propisana je u samom 7rivi%nom $akoniku, a to je da je prvenstveno njena svrha u su$bijanju, odnosno prevenciji, vrenja krivi%nih dela, ove populacije !a taj na%in se primarno tite vrednosti drutva, koje su $ati#ene u okviru 7rivi%nog $akonika "ored ove svrhe, predvieno je i da se nad$orom, pruanjem $atite i pomo#i, kao , obe$beivanjem opteg , stru%nog osposobljavanja uti%e na ra$voj , ja%anje li%ne odgovornosti, vaspitavanje , pravilan ra$voj li%nosti maloletnog delikventa, kako bi se obe$bedilo njegovo ponovno uklju%ivanje u drutvenu $ajednicu; 4akoe, svrha maloletni%kog $atvora , svrha vrenja poja%anog uticaja na maloletnog u%inioca da ubudu#e ne vri krivi%na dela, ali , na druge maloletnike da ne vre krivi%na dela9 "rema maloletnim u%iniocima krivi%nih dela, imaju#i u vidu speci(i%nosti ove populacije, mogu biti primenjene tri vrste krivi%nih sankcija: va pitne mere+ kazna maloletniko( zatvora i mere ,ez,e%no ti$ "rve dve vrste sankcija primenjuju se prema maloletnim u%iniocima krivi%nih dela, dok su mere be$bednosti opteg karaktera , mogu se primeniti prema svim u%iniocima krivi%nog dela, be$ ob$ira na u$rast, ali pod odreenim okolnostima !ae $akonodavstvo, prema maloletnim u%iniocimna krivi%nih dela po$naje , institucije sudske opomene , uslovne osude, koji se mogu i$re#i od strane suda $ )$ Va pitne mere

7 8

Maloletnika %elinkvenci!a u 1r,i!i o% .222 %o .223 (o%ine

"rema i$vodima i$ <epubli%kog $avoda $a statistiku, od -=== do -==8 godine, u Srbiji je o u4eno ))$256 maloletnih lica, dok je $abeleeno &3 998 krivi%nih prijava protiv maloletnih delinkvenata, a optueno je &3 ;-8 maloletnika )d ukupnog broja maloletnih prestupnika, 863 osoba su enskog pola !aravno, moramo navesti i podatak da je )$)77 prijava povu/eno jer prekrioci nisu imali ni 1. godina. )vo su :teke: %injenice, jer tendencije rasta kriminaliteta meu mladima u naem drutvu vidljive su i $astrauju#e "oraavaju#a %injenica je to u naem drutvu vie ne caruje drugarstvo, kako je to rekao >ranko :7ockica:, ve# kriminal Samo tokom -==8 godine, prijavljeno je / &-= maloletnih lica, optueno - ;-6, dok je osueno & ?9/ lica 1699 mlaih maloletnika i & -?3 starijih maloletnika2 5astrauju#i podatak je to je broj dece koja ubijaju u porastu i to se moe o%ekivati da se ve# koliko sutra i$ te kategorije mladih regrutuju kriminalci )d ukupnog broja prijavljenih, optuenih i osuenih maloletnika $a teka krivi%na dela u koja spadaju: ubistvo i ubistvo na mah, teke telesne povrede, silovanje, teke krae, ra$bojni%ke krae i ra$bojnitvo, prijavljeno je & &=8 lica, optueno je & &&-, a osueno je ;?/ maloletnika 1-3; mlaih maloletnika i 3/6 starijih maloletnika2

Zakljuak

"osebno u $adnjoj deceniji -= veka, stanje maloletni%ke delinkvencije kod nas, postalo je alarmantno 4a ocena je pove$ana i sa nepodeljenom procenom o loem globalnom stanju drutva @iavanje slobode maloletnika koristi se kao poslednje sredstvo vaspitnog uticaja 7riminalna dela sve vie vre mladi, %esto u grupama, a njihovo ponaanje je sve brutalnije ,ako su se ranije po%inioci krivi%nih dela protiv imovine regrutovale i$ socijalno i ekonomski niih slojeva, sve je vie mladih koji ova dela vre a poti%u i$ dobrostoje#ih i imu#nih porodica U mnogim evropskim $emljama, kao posebno e(ikasna poka$ala se speci(i%na vaspitna mera sprovedena kro$ dobrovoljan, drutveno koristan rad maloletnih i$vrilaca krivi%nih dela "otrebno je, i u naoj sredini uraditi vie i konkretnije, to podra$umeva sve oblike prevencije u oblasti maloletni%ke delinkvencije $asnovanu na mnogobrojnim, dragocenim re$ultatima istraivanja sprovedenih na ovoj populaciji