Pcelarski Žurnal 3 PDF

SADRAJ
Autorski lanci Prof. dr sc. Zoran Stanimirovi Dr sc. Jevrosima Stevanovi Mr sc. Dragan irkovi 2 Mogui uzroci kolapsa pelinjih zajednica (CCD) I deo Dr Stefan Bogdanov 8 Kvalitet voska Prof. dr Bendamin Oldrojd 14 ta ubija amerike pele? Prof. dr Riard Fel 20 Ocenite svoje matice Reportaa 25 Janko Pislak (Slovenija) Medonosno bilje 28 Glavo 30 eljuga Pelarstvo u svetu 32 Kina Nauna istraivanja 38 Tople pele iz hladnih elija 40 Neobina toplotna odbrana pela od strljenova 42 Gen vitelogenin koordinira socijalni ivot pela Deavanja 44 APIMONDIA 2009 Zanimljivosti 46 U Izraelu pronaene konice stare 3000 godina 46 600 drutava na jednom stablu Iz starih knjiga 47 Lorenc Langstrot Konica i medonosna pela Uradi sam 50 Skuplja cvetnog praha In memoriam 52 Eva Krejn
CIP - , 638.1 PELARSKI urnal : ilustrovani asopis za pelarsku kulturu / glavni i odgovorni urednik Ivan Umelji. - God. 1, br. 1 (2008) - Kragujevac (Ulica ede Dulejanovia 33) : Izdavaka agencija Umelji, 2008 (Lapovo : Kolor Pres). - 24 cm Tromeseno ISSN 1820-9319 = Pelarski urnal COBISS.SR-ID 151515660
Broj 1, godina I oktobar 2008. Adresa redakcije
PELARSKI URNAL
Ignjata Joba 57/7 11050 Beograd, Srbija Tel: 011/393 09 58, 064/242 44 55 pcelarskizurnal@yahoo.com www.umeljic.com Izdava Izdavaka agencija Umelji Ulica ede Dulejanovia 33 34203 Kragujevac Glavni i odgovorni urednik Ivan Umelji Struni saradnik Prof. dr Zoran Stanimirovi Urednik fotograje Veroljub Umelji Prevodioci Ivan Umelji Aleksandar Milankovi Lektorka Bojana Kovaevi Dizajn i priprema Denis Viki tampa Kolor Pres, Lapovo
Nijedan deo ove publikacije (tekst ili fotograje) nije dozvoljeno reproduko vati bez prethodne pismene saglasnosti glavnog urednika. Copyright 2008 Pelarski urnal
50
28
25
20
Pretplata na Pelarski urnal za 2009. godinu (4 broja + prvi broj) iznosi 700 dinara, za inostranstvo 18 . Pretplatu vriti na iro raun Izdavake agencije Umelji: .r. broj 205-134375-95 uz obavezno prethodno javljanje redakciji telefonom ili elektronskom potom.
Potovani pelari, pred Vama se nalazi prvi broj ilustrovanog asopisa za pelarsku kulturu Pelarski urnal. Nama, koji radimo na pokretanju i pripremi asopisa, cilj je da Pelarski urnal doprinese to boljem informisanju pelara i podizanju kulture pelarenja. Trudiemo se da Vas pravovremeno informiemo o no vostima i dostignuima iz pelarske nauke i prakse objavljivanjem originalnih autorskih radova najuglednijih domaih i stranih strunjaka. Posebno emo armisati pelarsku praksu kroz prikazivanje naina pelarenja poznatih i uspenih pelara praktiara. Pelarski urnal e Vas zanimljivim prilozima i kroz stalne i periodine rubrike, obavetavati o naunim istraivanjima, zbivanjima kod nas i u svetu, pelarskoj literaturi, kao i o znaajnim dogaajima i linostima iz istorije pelarstva. Pored toga, redovno emo objavljivati rubrike: Medonosno bilje, Uradi sam, Reportaa, Zanimljivosti i sl. Informisaemo vas o najznaajnijim aktivnostima SPOS-a i razvijati saradnju sa asopisom Pelar, a sve u cilju unapreenja i razvoja pelarstva. U 2009. godini Pelarski urnal e izlaziti tromeseno. Pozivamo Vas da se pretplatite na asopis, ime ete nama olakati njegovo izdavanje, a Vama obezbediti redovno dobijanje Pelarskog urnala. Takoe, pozivamo Vas na punu saradnju, oekujemo Vaa milje nja, predloge i sugestije u cilju stvaranja to koris nijeg asopisa. aljite nam tekstove o Vaim pelarskim iskustvima, kao i fotograje koje ih ilustruju. Sve inte resantne priloge sa zadovoljstvom emo objaviti! Zahvaljujemo se domaim i stranim saradnicima na ustupljenim radovima za objavljivanje u prvom broju Pelarskog urnala.
Urednik Ivan Umelji
Autorski lanak
Prof. dr sc. Zoran Stanimirovi* Dr sc. Jevrosima Stevanovi* Mr sc. Dragan irkovi**
*Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu **Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije, Okrug Novi Pazar
MOGUI UZROCI KOLAPSA PELINJIH ZAJEDNICA (CCD)

I deo
Kratak sadraj: U radu je dat prikaz najverovatnijih uzroka nestajanja pela tj. fenomena poznatog kao Colony Collapse Disorder (CCD), kao i biologija, klinika slika, dijagnostika i mere preveniranja i zatite pelinjih zajednica od uzronika amerike trulei pelinjeg legla, nozemoze, varoze i nekih virusnih infekcija. Posebno je istaknut znaaj odravanja dobre kondicije pelinjih zajednica, snabdevenih adekvatnom hranom, uz forsiranje njihovog higijenskog i negovateljskog ponaanja kao primarnog faktora postizanja vee otpornosti na izazivae navedenih bolesti. Takoe, istaknute su bioloke mere borbe protiv bolesti pela i pelinjeg legla koje doprinose razvoju ekolokog pelarenja i proizvodnji pelinjih proizvoda osloboenih rezidua farmaka koji se primenjuju u klasinom pelarenju. Kljune rei: CCD, amerika trule pelinjeg legla, nozemoza, varoza, virusi pela, bioloke mere borbe, higijensko i negovateljsko ponaanje.
Colony Collapse Disorder (CCD)

Colony Collapse Disorder (CCD) je naziv za fenomen koji se nedavno pojavio kao najozbiljnija bolest uginua pelinjih drutava, pri kome dolazi do iznenadne smrti drutva, uz nestanak odraslih pela u konici i ispred nje. Med i perga su obino prisutni u naputenim konicama, a esto su prisutni i znaci nedavnog odgajanja legla. U nekim sluajevima u gnezdu se mogu nai matica i mali broj preivelih pela. Takoe je karakteristino da se u konicama iz kojih su nestale pele grabe javlja sa zakanjenjem, a uobiajene tetoine (votani moljci i male konike bube) sporije invadiraju te konice. Zbog ega
2
PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
dolazi do kolapsa pelinjih zajednica (CCD)? CCD je multifaktorijalno oboljenje pelinjih zajednica, tj, ne moe se sa sigurnou tvrditi da je uzrokovano samo jednim uzronikom. To je i razlog zato je jako teko preporuiti lek koji bi pokazao najbolju efikasnost. Najei uzroci CCD-a: - Nedostatak kvalitetne hrane (polena i meda), - Bakterijske infekcije (Amerika kuga pelinjeg legla) - Gljivine infekcije (Nosemosis i Ascosphaerosis) - Infestacija pelinjih zajednica parazitima, a pre svih krpeljom Varroa destructor - Meovite virusne infekcije pelinjih zajednica - Ukupni menadment na pelinjaku
NEDOSTATAK KVALITETNE HRANE (MEDA I POLENA)

lobalni klimatski poremeaji, zagaenost ivotne sredine, hemizacija svih oblasti ljudske delatnosti, a naroito poljoprivredne proizvodnje, ima ju za posledicu poremeaje u ekosistemima, sma njenu ili mnogim problemima optereenu biljnu produkciju, a samim tim i poremeaje u produkciji dovoljne koliine kvalitetne prirodne hrane za pelinje zajednice. Naime, s jedne strane, intezivna primena pesticida utie na produkciju nedovoljne koliine kvalitetnog polena, koji je osnova za dobijenje kvalitetne perge, a perga je izvor pro teina za pele. S druge strane, smanjenje stonog fonda (pre svega ovaca i koza), a samim tim i smanjena produkcija pri rodnog ubriva, dovodi do znaajno manje produk cije kvalitetnog nektara i po lena, jer su mnoge biljne vrste zbog slabije pri hrane ili smanjile produkciju ili su nestale sa livada i panjaka. Samo na Peteru i Homolju stoni fond je smanjen 10 puta u odnosu na 1989. godinu, a samim tim i produkcija organskog ubriva po jedinici povr-
ine je isto to liko manja. Ova raunica je jasnija ako se ima na umu da jedno grlo, npr. ovca, dnevno produku je do 500 g fecesa i mokrae zajedno, te ako je bi lo 150 000 slobodno ispanih grla na Peteru i ne to manje na Homolju (oko 100 000 gr la), a sada je 10 puta manje na oba podruja, pot puno je ja sno koliko je manja i produkcija organskog ubriva. Osim toga, u istom periodu je do lo do po ve anja broja pelinjih zajednica, jer su mnogi na ovim prostorima u pelarstvu videli do bru dopunu kunog budeta, tim pre ako se imaju na umu svi dogaaji na podruju bive SFRJ. Pelari u pokuajima da to vie zarade, zaboravlja ju na bioloke potrebe pela. Naime, pelari odu zimaju pelama ne samo viak meda, ve i med iz plodita. Med iz plodita pripada samo pelama i taj med nije samo izvor energije, ve i izvor esenci jalnih aminokiselina, mikro i makroelemenata, vita mina i drugih aktivnih supstanci, jer med u ploditu nije nektar. To je bioloki aktivna supstanca nastala preradom nektara i meanjem istog sa sekretima lezda medonosne pele, i ne samo to, med u ploditu sadri znatne koliine polena, koji stajanjem u medu, pod dejstvom kiselina iz meda, kao i pod dejstvom enzima egzokrinih lezda pe la, puca (pucaju celulozni omotai, egzina i intina,
Med iz plodita zajedno sa propolisom utie na mikroklimu konice, jer regulie vlagu, temperaturu i razmenu gasova u konici. Kada je poveana vlaga u konici, to moe tetno uticati na temperaturni reim konice, prisutni med u ploditu, zbog svojih higroskopskih sposobnosti, upija vlagu i tako potpomae pelama u regulisanju reima vlage i toplote u leglu.
w w w. u m e l j i c . c o m
foto V. Umelji
nici (leti pri visokim dnevnim temperaturama), koji su i za pele nesvariva prepreka kao i za osta- ko le ivotinje), pa se sadraj polenovih zrna mea med iz plodita isputa vodu i potpomae odrava sa medom. Tako med u ploditu predstavlja izuzet nje optimalne vlage i temperature u konici. Tada no kvalitetnu energetsku i proteinsku hranu za su pele poteene lepezanja, donoenja i rasprpele. ivanja vode u konici radi rashlaivanja i mogu Ova hrana je najznaajniji faktor za prezimljavanje se usmeriti na medober, pa je tako i prinos po i brzi proleni pelinjeg drutva, a peleri ga uzima drutvu vei. Poznato je da je poveana vlaga uslov ju pelama. Na taj nain pelari prave viestruke za pojavu gljivica (izazivai krenog legla Ascostete i sebi i pelinjim zajednicama. Uzeti med iz phaera apis, nozematoze-Nosema apis i Nosema plo dita znai uzeti i med sa reziduama raznih pre ceranae). Kasnije, dolaskom prolea, spoljne tem tura u koni parata (amitraza-Mitaka, kumafosa-Perizina, cimi perature su sve vie, a raste i tempera azolhidrohlorida-Apitola, flumetrina-Varoastop, flu ci, te postaje suvlje, a ako je drutvo slabije i nema valinata, dicikloheksilamina-Fumagilina) kojima meda dolazi do drastinog pada vlage u leglu. glo se isuuje, pati zbog nedosta tka vlage i ugije pelar tretirao pele u ploditu, pa je i med u nje Le mu kontaminiran pesticima dospelih direktno (to njava, stvarajui uslove za pojavu bakterijskih in fekcija. Svakako, svoj danak kom jesenjeg i zimsko-prole nog tretmana) ili posredno iz ve Na kvalitet polena i nektara utiu i razni uzima i krpelj Varroa destructor, razit legla ranije kontaminiranog voska. Taj pesticidi. Pored silnih drugih pesticida, ne samo kao ektopa i odraslih pela, ve i kao vektor med nije za ljudsku upotrebu. koji se koriste u povrtarstvu, ratarstvu i meovitih virusnih infekcija. Uz S druge strane, oduzimanjem voarstvu, u zadnje vreme sve se vie kosve navedeno, med sa pro p olisom meda pelama se oduzima najriste i pesticidi na bazi imidakloprida, ima jo i antimikotini i baktekvalitetnija hrana, sto utie na razvojne mogunosti i pre iv (GAUCHO 600-FS, Bayer i IMIDOR, 70 WS, riostatski efekat. ljavanje zajednice, ali i na imu- Stockton za suncokret i kukuruz; PRESTI- Uz propolis i med, imunolokim ni sistem kako svake pojedina- GE 290-FS, Bayer; CONFIDOR 200-SL, Bayer sposobnostima pelinje zajedne pele, tako i zajednice kao za krompir; MONTUR FS 190, Bayer za e- nice doprinosi i polen, a njega je ili manje ili je slabijeg kvalior ganizma u celini. ernu repu) ili preparati na bazi pronila teta. Nije polen istog kvaliteta Zbog oduzimanja ovog meda uma njuje se razvojni potencijal (COSMOS 500 FE, BASF i REGENT 800-WG, tokom cele pane sezone. Najbo pelinjeg drutva, naruava se BASF). Ovi insekticida su otrovni za pele lji je polen ranih polinarica (efe len uzrasna struktura pela, a do- (neonikotinoidi-imidakloprid i pronili), mernih cvetnica), zatim po vadskih datkom eera eerizacijom, deluju kontaktno i digestivno, a usvajaju leske, vrbe, vonih vrsta, li trava, kukuruza, sofore itd. Glokao zamenom za med (jer e se korenom biljke i prenose provodnim balni klimatski poremeaji utier nikako ne moe biti adekvatna zamena za med, nego je sistemom u vie biljne organe: cvet (akumu- cali su i na dinamiku cvetanja, samo nuno zlo) pele se do- liraju se u nektaru i polenu), plod, listove ali i korienja polena pojedinih datno iscrpljuju, pa drutvo nee i seme, gde se veoma dugo zadravaju. polinarica. Na primer, ove godine slabo je bilo polena efemer biti spremno za glavni medober. Zbog naruavanja uzrasne struktu re, smanjen je nih cvetnica, leske i denarike, ili ako ga je bilo, ko ga je bilo iskoristiti zbog loeg vremena. i broj sanitarnih pela (kune pele sta rosti od 12 te do 18 dana), a samim tim i odbram beni potenci- Na kvalitet polena i nektara utiu i razni pesticidi. jal pelinje zajednice na sve poznate i u konici Pored silnih drugih pesticida, koji se koriste u pouvek prisutne uzronike bolesti (Paenibacillus lar- vrtarstvu, ratarstvu i voarstvu, u poslednje vreme vae, Nosema apis, Nosema ceranae, Ascosphaera apis, sve se vie koriste i pesticidi na bazi imidaklopriVarroa destructor i razni virusi). da, (GAUCHO 600-FS, Bayer i IMIDOR, 70 WS, StockMed iz plodita zajedno sa propolisom utie na ton za suncokret i kukuruz; PRESTIGE 290-FS, Bayer; mi kroklimu konice, jer regulie vlagu, temperatu CONFIDOR 200-SL, Bayer za krompir; MONTUR FS ru i razmenu gasova u konici. Kada je poveana 190, Bayer za eernu repu) ili preparati na bazi vla ga u konici, to moe tetno uticati na tempe fipronila (COSMOS 500 FE, BASF i REGENT 800-WG, ra turni reim konice, prisutni med u ploditu, zbog BASF). Ovi insekticidi su otrovni za pele (neonisvojih higroskopskih sposobnosti, upija vlagu i kotinoidi-imidakloprid i fipronili), deluju kontakta ko potpomae pelama u regulisanju reima vla tno i digestivno, a usvajaju se korenom biljke i nose provodnim sistemom u vie biljne orgage i toplote u leglu. Kada je smanjena vlaga u pre
4
ne: cvet (akumuliraju se u nektaru i polenu), plod, lis tove i seme, gde se veoma dugo zadravaju (ovljanski, 2008 a,b). Neonikotinoidi (imidakloprid) deluju na receptore acetilholina (lano se predsta vljajui kao primaoci impulsa), dok fipronil deluje na sporedni kanal hlornih jona, podiui propustljivost membrane nervne elije. Pele u potra zi za hranom sakupljajui nektar pamte miris cve tajuih biljaka, tako formirajui neku vrstu mirisne mape koja e im koristiti za budue letove. Meu tim, navedeni insekticidi oteuju centre u mozgu odgovorne za memoriju i orjentaciju, izazivajui dezorjentaciju pela. Pele ne znaju da se vrate u konicu, lutaju i uginu od gladi. Pele su uznemirene sa nekoordiniranim ponaanjem pri sakupljanju polena i nektara. Viaju se na glavicama suncokreta kako vise, najpre su vrlo aktivne, a zatim postaju apatine sa grevima i klonulou, to se na kraju zavrava uginuem.
foto V. Umelji
AMERIKA TRULE PELINJEG LEGLA

Znaajan problem koji utie na razvoj pelarstva kako kod nas, tako i u svetu jesu zarazne bolesti pela od kojih prvenstveno treba spomenuti opaku trule legla (amerika kuga pelinjeg legla), zatim varozu, nozemozu, virusne bolesti, gljivine infekcije i dr. Gledajui sa zdravstvenog i ekonomskog aspekta, svakako veliki problem predstavlja amerika kuga legla, bolest za koju se smatra da je ve odavno dostigla razmere panzootije (urii i Radoji, 2000). U naoj zemlji prisutna je ve vie desetina godina sa manjim ili veim intenzitetom i smatra se da je trenutno ima skoro u svim optinama i regionima Srbije i Crne Gore (urii i sar., 2001; Lauevi i sar., 2001). Amerika kuga je veoma kontagiozna bolest pelinjeg legla, enzootskog karaktera u poetku, koja kasnije svojom upornou u odravanju i laganim irenjem u pelinjaku i okolini, dostie razmere panzootije (urii i sar., 2001). Razlikujemo dve forme mikroorganizma koji izazivaju ovu bolest pelinjeg legla: vegetativna, pokretna forma-bacil i spore, nepokretna forma. Spore bakterije, Pae nibacillus larvae, su izuzetno otporne kako na faktore spoljanje sredine, tako i na hemijska sredstva. Spore mogu da provedu u starom sau i konicama i do 35 godina, sauvavi infektivnost. Na 110C u autoklavu izdre 30 minuta, u kljualom vosku na 125C izdre 20 minuta, a u suvom tlu ouvaju infektivnost 228 dana. Infekcija je iskljuivo vezana za pelinje leglo (larve) i nastaje
Ropiness-ov test: Ubadanjem akalice ili palidrvca u obolelu larvu izvlae se niti okoladne boje, duge i po 4 do 5 centimetara, to je siguran znak da materijal treba odneti u labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu.
unoenjem spora uzronika, pri emu spore P. larvae u leglo deponuju pele negovateljice. Vegetativni oblici-bacili razvijaju se iz unetih spora posle poklapanja legla. Infekcija obolelog legla je veoma jaka, tako da jedna obolela larva moe da sadri i preko bilion spora P. larvae, to je sa epizootiolokog i zdravstvenog aspekta veoma znaajno (OIE-Manual of standards Diagnostic Test and Vaccines, 2000). Primarni izvori zaraze su bolesne i uginule larve, kraste, med, polen i unutranjost konice obolelog drutva. Takoe, spore ovog mikroorganizma mogu mehaniki prenositi i krpelj Varroa destructor, kao i leptiri voskovog moljca. Sekundarni izvor zaraze je med iz medita zaraene konice, koji daje recidive. Disperziju (irenje) spora unutar konica obavljaju mlade pele negovateljice legla, a zarazu prenosi sam pelar apitehnikim postupcima, seobom pela na pau slabih i zaraenih zajednica, kupoprodajom rojeva, putem grabei, pozajmljivanjem pribora, samostalnom izradom satnih osnova od nesterilisa nog voska itd. Nain infekcije je per-os, uvek spo rama, a nikada vegetativnim oblicima. Kliniku sliku uoavamo na poklopljenom leglu i to u vidu promena boje, konfiguracije i inegriteta po klopaca (slika na sledeoj strani). Vide se promene i u izgledu samog legla koje je nekompaktno, tj. ratrkano. Po skidanju poklopaca uoavaju se promene na larvama, ija se boja menja od belo sedefaste, sivoute, tamnosmee do boje
Promene na poklopiima zatvorenog radilikog legla (promena boje-svetliji poklopii, ulegnue satnih poklopaca i njihova perforacija sa nepravilnim nareckanim ivicama) foto V. Umelji
okolade. Larva, takoe, gubi jasni srpoliki oblik, te se pretvara u bezoblinu gnjecavu masu. Ubadanjem akalice ili palidrvca u takvu larvu izvlae se niti okoladne boje, duge i po e tiri do pet centimetara, to je siguran znak da ma terijal treba odneti u labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu. Sa napredovanjem bolesti na dnu elije se formira krasta veliine glave iode koja se teko pomera sa dna elije. Proces hidrolize (raspadanje uz gubitak vode) lar ve i njeno razlaganje do formiranja kraste traje oko 2 meseca. Obolela zajednica sve vie slabi i na kraju postaje plen najezde voskovog moljca i grabei pela. Sigurna dijagnoza se postavlja u labolatoriji izolovanjem specifinih spora uzroni ka. Materijal za dijagnostiku je ram obolelog le gla upakovan u hartiju. Diferencijalno dijagnostiki
6
moe se otkloniti sumnja na meinasto leglo, kompleks blage trulei i delimino varozu, obzirom na slinosti u klinikoj slici. Naalost, poslednjih go dina svedoci smo sve glasnijeg zagovaranja pri mene alternativnih profilaktinih mera pa i profilaktine primene antibiotika (masne pogae) kod amerike kuge pelinjeg legla, kako od stra ne samih pelara koji samoinicijativno, na slo bodnoj prodaji, kupuju razliiite antibiotike, tako i od strane poznatih strunjaka koji se ve dui niz godina bave zdravstvenom problematikom i ekonomijom u pelarstvu (urii i sar., 2001). Primenu antibiotika u preventivne svrhe aplikovanjem putem mednih pogaa i sl. preporuuju ne samo pojedinci (Radovi publikovani u Zbornicima radova sa Savetovanja o lekovima za upore bu u veterini, Mlaan, Bandov, Kolari i dr.) ve
i poznate prizvodne kue kao to su Zdravlje Leskovac, Hemovet Vrac, Veterinarski zavod Zemun i dr. Takoe, i privatni proizvoai preparata za pele ve uveliko reklamiraju i preporuuju primenu oksitetraciklina u svojim proizvodima u preventivne svrhe. Kao struno obrazloenje za primenu oksitetraciklina u pogaama uzeti su rezultati koje su dobili Vilson i saradnici, kao i Kulinevi i saradnici, a koji pokazuju da eernouljne pogae sa oksiteraciklinom uspeno mogu da se koriste u preveniranju amerike kuge peli njeg legla i evropske trulei ukoliko se zaraza na lazi u svom poetnom stadijumu (Mlaan i iva-
Razlike u klijavosti etiri genotipa bakterije Penibacillus lar vae (izaziva amerike kuge pelinjeg legla) pri temperaturnom tretmanu i tretmanu antibioticima.
nov, 1996). Meutim, danak koji ova bolest pe linjeg legla i dalje uzima govori o zabludi ovakvog milje nja i protivzakonite primene navedenih antibiotika. U prilog injenici o neosnovanosti primene an tibiotika u borbi protiv uzronika amerike trulei pelinjeg legla idu i nalazi istraivanja grupe istraivaa u vedskoj (u timu je bila i dr Jevrosi ma Stevanovi, koautor ovog rada). Navedena istraivanja govore o postojanju etiri soja bakteri je Paenibacillus larvae (ERIC I, ERIC II, ERIC III i ERIC IV), koji se meusobno ne razlikuju samo u pogledu otpornosti na temperaturu, na primenjiva ne antibiotike, ve i u stepenu patogenosti i kli ni koj slici. Treba istai da klijavost, infektivnost (slika) i posledice infekcije, razliitim kombinacijama navedena 4 genotipa, u pelinjim zajednicama su razliite (Forsgren i sar. 2008). Kontrolna ispitivanja pelinjih zajednica na prisustvo uzronika amerike kuge legla obavljaju se u septembru i oktobru. Tamo gde se utvrdi posto janje zaraze, specifino leenje obolelih larvi ne postoji, ve se preduzimaju mere propisane pra vilnikom o nainu suzbijanja ove bolesti, a to su: zatvaranje zara enog pelinjaka; unitavanje svih zaraenih ko nica sa saem i pelama; unitavanje svih do trajalih konica zajedno sa pelama i saem; unitavanje zaraenog saa i pela iz zaraenih konica spaljivanjem i zakopavanjem, dok se pribor i konice dezinfikuju i uvodi zabrana dranja pelinjih zajednica bez matica i spreavanje rojenja u zaraenom pelinjaku; dezinfe kcija pelinjaka i pelarskog pribora koji se ko risti pri izvravanju mera nareenih u pelinjaku odgovarajuim dezinfekcionim sredstvom (20% form aldehid 30 min. ili 6% NaOH); preventivno se dijagnostiko ispitivanje obavlja u svim peli njacima u polupreniku od 3 km od zaraenog pelinjaka; nakon 2 meseca u zaraenom pelinjaku se ponovo radi kontrolono dijagnostiko ispitivanje, pa ako nema zaraze smatra se da je ona nestala. Najbolja mera preveniranja ove bolesti je uzgoj jakih pelinjih zajednica auhtohtonih ekogenotipova medonosne pele, sa izraenim higijenskim i negovateljskim ponaanjem, kao i potovanje biolokih potreba medonosne pele kao ivog bia (Stanimirovi i sar., 2002, 2003). Takoe, orjentacija na bioloke mere borbe (zamena starih matica, zamena starog saa) i potovanje higijensko sanitarnih uslova pelarenja doprinose proizvodnji pelinjih proizvoda bez rezidua i sa svim autohtonim biolokim svojstvima.
(Nastavak u sledeem broju)
Medonosna pela Apis mellifera lui vosak iz svojih specijalnih votanih lezda, koje se nalaze na ventralnoj strani abdomena. Jedna pela ima etiri para lezda. Tean vosak se isputa iz ovih lezda i hladei se odmah formira ne bele ljuspice
foto V. Umelji
Dr Stefan Bogdanov
KVALITET VOSKA
Stefan Bogdanov, Beeswax: quality issues today, Bee World, 2004
vajcarski istraivaki centar za pelarstvo, Bern, vajcarska
Ovaj lanak koncentrie se na glavna pitanja o kvalitetu pelinjeg voska: proizvodnju od strane pela i preradu od strane pelara i proizvoaa satnih osnova, njegov celokupni hemijski sastav, kao i senzorne i fiziko-hemijske karakteristike. Glavni problemi koji se tiu kvaliteta voska danas jesu falsifikovanje i kontaminacija. Kontaminacija iz okoline je relativno mala, glavni zagaivai su sintetiki i perzistentni akaricidi koji se koriste u pelarenju. Raspravlja se o merama prevencije. Pruene su informacije o ekonomskoj vanosti voska kao i o njegovoj upotrebi.
8
Grki filozof Aristotel verovao je da vosak potie od cvea, i ova teorija je bila preovladavajua sve do renesanse. Godine 1744. nemaki naunik Hornobstel saoptio je da pele same proizvode vosak. Ovaj izvetaj bio je ignorisan od strane naune zajednice sve dok Hanter (1792) i Iber (1814) nisu objavili svoja dela. Drejling je 1903. godine detaljno opisao proces sinteze voska.
elama je vosak neophodan kao materijal za izgradnju saa. Proizvode ga pomou svojih votanih lezda koje se u potpunosti razvijaju kod radilica starosti izmeu 12 i 18 dana. Kod starijih pela se smanjuje aktivnost votanih lezda, meutim, u vanrednim okolnostima sinteza voska moe biti ponovo pokrenuta. Najvee koliine voska proizvedu se tokom razvojne faze jedne pelinje zajednice. U umerenim klimatskim uslovima to je obino period od aprila do juna. Glavna sirovina za obrazovanje voska jesu ugljeni hidrati, odnosno eeri koji se nalaze u medu: fru ktoza, glukoza i sukroza. Odnos eera prema vosku moe varirati od 3 do 30:1, odnos koji se kree oko 20:1 tipian je za centralnu Evropu. U snanijim zajednicama odnos je manji, a proizvodnja voska je ekonominija. Jedan Langstrotov ram, koji sadri samo 100 g voska, moe prihvatiti izmeu 2 i 4 kg meda. Luenje voska i aktivnost izgradnje saa u jednoj pelinjoj zajednici odreeni su sledeim faktorima: Unosom meda: to je unos meda vei, vie saa je potrebno za prihvat. Polaganjem jaja: to se vie jaja poloi, vie satnih elija je potrebno. Prisustvom matice: samo pelinje zajednice sa maticom izgrauju sae. Temperaturom: temperature iznad 15 C pospeuju izgradnju saa. ini se da izgradnja saa funkcionie po principu ponude i potranje; nema nepotrebne izgradnje saa. Medonosna pela Apis mellifera lui vosak iz svojih specijalnih votanih lezda, koje se nalaze na ventralnoj strani abdomena. Jedna pela ima etiri para lezda. Tean vosak se isputa iz ovih lezda i hladei se, odmah formira fine bele ljuspice, koje pele prihvataju nogicama i prenose
Proizvodnja voska u pelarstvu
do usta pomou kojih grade sat. Jedna ljuspica je teka oko 1 mg, tako da je potrebno oko milion ljuspica za 1 kg voska. Boja svee izluenog voska je bela, kasnije prelazi u utu. Ova uta boja potie od propolisa i polena. Pelinji vosak ima karakteristian miris koji potie od pela, meda, propolisa i polena. Pelar treba svake godine da odstrani staro sae, kako bi stimulisao pele da grade novo sae. S jedne strane to je higijenska mera, dok s druge strane slui pelaru da povea proizvodnju voska. Tamna boja starog saa potie od izmeta larvi, kouljica lutki i propolisa. Staro sae treba redovno menjati u intervalu od dve do tri godine, i pretopiti ga da bi se dobio ist vosak. Mali topionici voska su dostupni, ali veina pelara daje svoje sae preraivaima voska, koji proizvode i satne osnove. Dobit istog voska zavisi od metoda prizvodnje i od udela starog voska. Obino se dobije od 30 do 50% pretopljene mase, ali moe se dobiti i blizu 100% ako se pretapa svee izgraeno sae. Kvalitet dobijenog istog voska u velikoj meri zavisi od metoda proizvodnje koji se koristi. Postoje dve metode za dobijanje voska: topljenjem najee korien metod i hemijskim putem. Vosak se moe topiti kljualom vodom, parom i elektrinom ili solarnom energijom. Hemijski metod pomou rastvaraa izvodljiv je jedino u labaratoriji, kada je potrebna manja koliina proizvedenog voska. Nakon pretapanja i ienja, vosak obino ima prelepu utu boju. Ako je taman iz bilo kog razloga (npr. zbog pregrevanja ili prisustva metala) moe se posvetliti prostim izlaganjem suncu ili hemijskim sredstvima (v. odeljak Vani faktori za dobijanje visokokvalitetnog voska). Predlagana je i upotreba sloenih sredstava koja vezuju metale, ali ove hemikalije su problematine sa toksikoloke i ekoloke take gledita. Pretopljeni vosak se sui i uva na tamnim i hladnim mestima. Da bi se na najbolji nain ouvala boja i aroma, moe se uvati uvijen u papir, na po licama ili u kontejnerima napravljenim od nerajueg elika, stakla ili plastike.
Sastav voska
Pelinji vosak je krajnje sloen materijal koji sadri peko 300 razliitih supstanci. Veinom se sastoji od estera masnih kiselina i alkohola. Pored estera, vosak sadri male koliine ugljovodonika, ki selina i ostalih supstanci (v. tabelu 1). Dodatno, priblino 50 aromatskih komponenti je identifikova no. Vow w w. u m e l j i c . c o m
VANI INIOCI ZA DOBIJANJE VISOKOKVALITETNOG VOSKA

Predugo i prejako zagrevanje moe potamneti i naruiti kvalitet voska. Vosak ne treba zagrevati u posudama napravljenim od elika, aluminijuma, cinka ili bakra jer ovi metali mogu dovesti do njegovog tamnjenja. Ne koristiti olovno posue zbog kontaminacije. Nerajui elik je najprikladniji. Proistiti vosak pretapanjem u vodenom kupatilu na 70-80 C, najmanje 8 sati. Koristiti samo gornji sloj voska. Sae koje sadri fermentisani med ne bi trebalo koristiti jer ono kvari miris voska. Spore amerike kuge (Paenibacillus larvae larvae) otporne na toplotu ne mogu se unititi kuvanjem voska u vodi. Samo poluasovno zagrevanje pod pritiskom (1.400 kPa) na 120 C ubija sve spore. Emulzija vode i voska moe se javiti ukoliko se koristi tvrda voda. Trebalo bi koristiti meku vodu sa niim mineralnim sadrajem ukoliko se to dogodi. Meutim, u nekim sluajevima, emulzija vode i voska moe se javiti i sa mekom vodom. Veoma je vano da temperatura rastopljenog sirovog voska koji je u kontaktu sa vodom bude ispod 90 C. Upotrebite 2-3 g oksalne kiseline po kilogra mu voska u jedan litar vode kako bi vezali kalcijum, spreili emulziju i posvetleli vosak u isto vreme. Vosak postaje svetliji dodavanjem kiselina: 2 g limunske ili oksalne kiseline, ili 1 ml koncentro vane sumporne kiseline po kilogramu voska i 1 l vode. Vosak se moe izbeleti dodavanjem hidrogena. Jedno od bitnih svojstava svih peroksida jeste da se koriste za izbeljivanje. Suvie peroksida moe prouzrokovati probleme prilikom pravljenja krema i masti. Nakon kljuanja, vosak jo uvek nije dovoljno ist. Za dodatno ienje koriste se sudovi od visokokvalitetnog elika. Vosak treba neko vreme (najbolje itavu no) da ostane u vodenom kupatilu na temperaturi od 75 do 80 C. im postane svetliji od vode, on e isplivati na povrinu. Prljavtina koja se skupila ispod povrine mora se izgrebati nakon hlaenja voska. U industrijskoj preradi tean vosak se isti filtracijom. Vosak se takoe moe proistiti vrelom filtracijom. Ostaviti vosak da se hladi to je due mogue i izbegavati pomeranje posude tokom hlaenja. Upotreba rastvaraa za proienje voska imae za posledicu delimini gubitak mirisa.
10
sak proizveden od razliitih podvrsta Apis mellifera ima isti sastav, ali neke komponente stoje u razliitim odnosima. Sastav voska patuljaste pele Apis florea razlikuje se od voska Apis cerana-e i Apis mellifera-e.
Kontrola kvaliteta
Kriterujum kvaliteta
Pelinji vosak je prirodni proizvod i nikakvi aditivi nisu dozvoljeni. Ispitvanje senzornih karakteristika (npr. mirisa i boje) voska omoguava jednostavnu i brzu proveru kvaliteta. Falsifikovanje vo ska se moe utvrditi putem razliitih metoda. Od reivanje senzornih i fizikohemijskijskih karakteristika prema Farmakopeji (Pharmacopoeia zvanini spisak uputstava za apotekare o spravlja nju, ispitivanju i odravanju lekova koji objavljuje sanitetska vlast neke drave, tabela 2) ne garantuje da vosak nije bio falsifikovan, mada u nekim sluajevima moe dati naznake mogueg falsifiko vanja. Danas se falsifikovanje najee detektuje putem gasne hromatografije ili tene hromatografije kako bi se odredile odreene komponente voska. U posebnom sluaju falsifikovanja sa carnuba voskom, moe se takoe upotrebiti i jednostavan bioloki test. Glavni zagaivai voska su hemikalije koje se koriste u pelarenju, dok se zagaenje koje dolazi iz okoline ini manje bitnim. Tragovi organskih za gaivaa mogu se nai u vosku. Tragovi nekoliko pesticida detektovani su u jednom nedavnom ispitivanju voska u vajcarskoj, gde je ispitano 69 najee korienih pesticida. Vosak je uglavnom zagaen liposolubilnim (rastvorljivim u mastima) akaricidima u rasponu od 0,5 do 10 mg/kg. Dugotrajnim kontrolnim istraivanjem vajcarskog pelinjeg voska, sprovedenim od 1999 do 2002. godine, ispitani su svi glavni organski zagaivai koji potiu iz pelarske prakse. Kroz ovo istraivanje ispitivano je ponaanje sintetikih supstanci koje se koriste u pelarstvu. Period u kome se akaricidi zadravaju u vosku iznosi oko pet godina. Uzmimo na primer bromopropilat; ovaj akaricid nije u upotrebi u vajcarskoj jo od 1991. godine, kada su novi i mnogo efikasniji akaricidi kao to su perizin i tau-fluvalinat stavljeni u promet. Nivo bromopropilata polako opada i verovatno e ispod trenutnog limita koji iznosi 0,1 mg/kg pasti tek nakon 2006. godine. Ukoliko se vosak koristi u kozmetici i farmaciji onda treba da sadri minimalne koliine zagaivaa.
Naalost, ne postoji maksimalno ogranienje prisustva rezidua za zagaivae. Za vosak koji se koristi u organskom pelarenju u zemljama kao to su Italija, Nemaka i vajcarska, maksimalno ogranienje iznosi 0,1-1 mg/kg za svaki akaricid. Ova ogranienja garantuju da se znatne koliine akaricida ne mogu proiriti sa voska na med. Neke supstance koje se koriste protiv voskovog moljca, kao to je p-dihlorobenzen, takoe mogu kontaminirati pelinji vosak. Sledei potencijalni problem za kvalitet pelinjeg voska koji se koristi za pelarenje predstavlja prisusutvo spora amerike trulei Penibacillus larvae larvae. U sutini, samo se poluasovnim zagrevanjem voska na 120 C mogu unititi spore. S druge strane, eksperimenti su pokazali da samo ve-
oma visoko prisustvo spora moe biti uzrok po jave amerike trulei legla.
Preventivne mere protiv kontaminacije

Akaricidi se ne mogu odstraniti iz voska zbog njihove razliite hemijske strukture. Najbolja strategija za poboljanje kvaliteta voska ukljuuje korienje netoksinih prirodnih organskih kiselina za suzbijanje varoe. Smatra se da se koliina rezidua sintetikih akaricida moe znaajno redukovati odreivanjem gornje granice kontaminacije voska prilikom zamene starog saa za satne osnove. Korienje hemijskih zagaivaa za suzbijanje voskovog moljca (p-dihlorobenzen i naftalin) moe se izbei alternativnim merama suzbijanja: - Skladitenjem saa na hladnim osvetljenim mesti ma, sa dobrom ventilacijom, na temperaturi 5-15 C.
foto I. Umelji
Pelinji vosak je prirodni proizvod i nikakvi aditivi nisu dozvoljeni. Nakon pretapanja i ienja obino ima prelepu utu boju. Pretopljeni vosak se sui i uva na tamnim i hladnim mestima.
11
SVOJSTVA I KRITERIJUMI KVALITETA PELINJEG VOSKA

PARAMETRI SENZORNE I FIZIKE KARAKTERISTIKE Boja Nakon lomljenja Miris Konzistentnost Taka kljuanja Gustina Refraktivni indeks (na 75 C) FIZIKO-HEMIJSKA SVOJSTVA Broj kiselosti Broj esterfikacije Broj peroksida Autentinost Kontaminacija 18-23 70-80 najmanje 8 nefalsifikovan u skladu sa propisima uta do uta-braon fino zrnast, tup, ne-kristalan slian medu ne treba da se lepi tokom seenja 61-65 C 0.950-0.965 1.440-1.445 ZAHTEVI
- Povremenim odlaganjem u zamrziva, svaki put u trajanju od najmanje 10 sati. - Upotrebom netoksinih hemikalija kao to su sumpor, siretna kiselina ili mravlja kiselina ili primenom Bacilus thuringiensis-a za uspeno suzbijanje voskovog moljca.
govini tokom 1988, 1989, 1990 i 1991. godine iznosila je 23,63, 23,27, 26,08 i 23,35 miliona dolara. Tokom 1992. godine glavne zemlje izvoznice bile su: Kina (14,9%), Tanzanija (11,4%), Nemaka (11,1%), Kanada (7%), Holandija (6,3%), Brazil (6,1%), Japan (5,7%), SAD (4,8%), i Etiopija (3,7%); to ukupno predstavlja 71% svetske trgovine voskovima od inEkonomija sekata. Australija, Francuska, ile, Velika Britanija, Skoro celokupan vosak u komercijalnoj upotrebi Dominikanska Republika i Novi Zeland jesu neki od potie od zapadne medonosne pele Apis melli- manjih izvora pelinjeg voska. fera, od toga najvie od italijanske medonosne pele Apis mellifera ligustica. Teko je pribaviti Pelinji vosak je krajpouzdane podatke o proizvodnji voska, poto se nje sloen materijal najvee koliine upotrebljavaju u pelarstvu za koji sadri peko 300 pravljenje satnih osnova. Od svih pelinjih proirazliitih supstanci. zvoda vosak je na drugom mestu po ekonomskoj Ve inom se sastoji od vanosti, odmah posle meda. Procenjuje se da estera masnih kiselikoliina proizvedenog voska predstavlja 1,5-2,5% na i alkohola. Pored koliine proizvedenog meda. Na osnovu podataestera, vosak sadri ka FAO Comtrade, tokom 1991. godine proizvemale koliine ugljenih deno je 1,19 miliona tona meda, dok je u istom Ljuspica voska hidrata, ki selina i os periodu proizvedeno izmeu 17.850 i 29.750 to ta lih supstanci (v. tabelu desno). Uz to je iden na voska. Isti izvor navodi sledee podatke o trgovini pelinjim voskom: tifikovano pri blino 50 aromatskih komponenti. Vosak proizveden od razliitih podvrsta U statistici svetske trgovine pelinji vosak je grupisan Apis mellifera ima isti sastav, ali neke komposa ostalim voskovima koji potiu od drugih insekanente stoje u razliitim odnosima. ta. Pa ipak, pelinji vosak predstavlja glavni deo voskova insekata, tako da se ti podaci mogu slobodSastav voska patuljaste pele Apis florea rano prihvatiti kao relevantni. Prema informacijama zlikuje se od voska Apis cerana-e i Apis melliizvedenim iz COMTRADE baze podataka, ukupna fera-e. vrednost voskova od insekata u meunarodnoj tr-
12
U kozmetici vosak se upotrebljava kao sastojak u kremama, mastima i losionima. On ima antibakUpotreba voska terijska svojstva i kada se primenjuje na koi poPored toga to se koristi za izradu satnih osnova, boljava njenu elastinost i ini da izgleda svee to je i njegova glavna upotreba, vosak se takoe i mekano. Topao vosak ima izuzetno prijatno dejkoristi u sledee svrhe: kozmetiku (25-30%), farstvo kada se primenjuje protiv upale miia, nemaceutske proizvode (25-30%), svee (20%) i rava i zglobova. Postoji opirna literatura u kojoj ostalo (10-20%). je detaljno opisana upotreba pelinjeg voska u Vosak se esto pronalazi u arheolokim naslagama apiterapiji. Preveo Ivan Umelji to svedoi o tome da je upotrebljavan u davnim
COMETRADE statistika pomeala je podatke o proizvodnji preienog/izbeljenog voska sa podacima o sirovom vosku. U svakom sluaju, ne postoje drugi statistiki podaci koji uzimaju u obzir ovu podelu. Glavni izvoznici sirovog voska su sledee zemlje: Kina, Tanzanija, Kanada, Brazil, Etiopija, Australija, Francuska, ile, Novi Zeland i Centralnoafrika republika. Najvei deo voska koji se izvozi iz Nemake, Holandije, Velike Britanije i SAD-a je preien/izbeljen, i proizveden je od sirovog voska koji potie iz gore pomenutih zemalja. SAD je glavni uvoznik sirovog voska, koji najveim delom koristi za sopstvenu proizvodnju, a takoe je i veliki uvoznik preraenog voska. Prema podacima COMETRADE-a cena jedne tone voska, 1991. godine, kretala se izmeu 3.300 i 3.600 dolara. Nema novijih podataka o trgovini voskom. Kako je trenutno vei deo voska koji je u komercijalnoj upotrebi kontaminiran akaricidima, na tritu je poveana potranja za voskom bez rezidua.
vremenima. Ljudi su od davnina koristili svee od pelinjeg voska u religijskim ceremonijama. Votane figure koje datiraju iz perioda oko 3.400. godine pre nove ere pronaene su u egipatskim kraljevskim grobnicama. Tokom istorije pelinji vosak je upotrebljavan u trgovini i biznisu za igove na dokumentima. Jedna od najvanijih upotreba voska jeste u cire-perdue, ili lost-wax livenju. Ova tehnika je veoma stara i bila je poznata nekim visokim kulturama kao to su bile one u Sumeriji, Indiji, Kini i Egiptu. Mnoge od najpoznatijih svetskih statua izraene su tehnikom lost-wax livenja. Pelinji vosak se koristio u tzv. batik umetnosti. Re batik je indoneanskog porekla, gde je batik umetnost i nastala. Vosak se u manjoj meri koristi za sledee svrhe: kao sastojak za restauraciju slika, u materijalima za poliranje, vakaim gumama, za odravanje muzikih instrumenata i za bojenje hrane i tableta.
GLAVNE I SPOREDNE KOMPONENTE PELINJEG VOSKA

SASTOJCI Monoesteri Diesteri Triesteri OH-monoesteri OH-poliesteri Kiseli esteri Kiseli poliesteri Ukupno estera Ugljeni hidrati Slobodne kiseline Alkoholi Ostalo Ukupno KOLIINA g/100 g 35 14 3 4 8 1 2 67 14 12 1 6 100 BROJ SASTOJAKA glavnih 10 6 5 6 5 7 5 44 10 8 5 7 74 sporednih 10 24 20 20 20 20 20 134 66 10 ? ? najmanje 210
13
Autorski lanak
Prof. dr Bendamin Oldrojd

Univerzitet u Sidneju, Australija
Oldroyd BP (2007) Whats killing American honey bees? PLoS Biol 5(6):
Mnogi Amerikanci su 22. februara 2007. godine sluali kako mediji izvetavaju o tome da je neto krenulo naopako sa njihovim pelama. Veliki broj amerikih pelara alilo se na neobino velike gubitke poto su pele, nakon zime, na pustile svoje konice. Gubitak nekih drutava (recimo oko 10%) u rano prolee je normalna pojava svake godine. Meutim, tokom 2007. godine, gu bici su bili posebno teki i raireni pelari iz 22 savezne drave (ukljuuju i i Havaje) izvestili su da imaju problem. Neki pelari su izgubili skoro sva svoja drutva. Problem se nije pojavio samo u SAD. Mnogi evropski pelari a lili su se na slian problem. Povrh svega, ni pelari ni strunjaci nisu znali ta je uzrok ovim gubicima.
a li gubici u 2007. potpadaju pod normalne okvire, ili predstavljaju novost za pelarsku industriju? Da li se deava neto novo, i ta? Da li je indikativna preoptereenost poljoprivrednih ekosistema otrovima, ili se problem tie samo pelara? Da li pelari treba da se zabrinu? Poljoprivredni komitet SAD se dovoljno zabrinuo i uzeo u razmatranje glasine, u okvirima svojih mo gunosti. Medonosne pele su glavni opraivai; u 2000. godini vrednost useva koje su pele opraivale procenjena je na 14,6 milijardi dolara. Pokuau ovde da doem do sutine nereene misterije CCD-a kako je zvanino nazvan (opisan) sindrom uginua pelinjih zajednica u zimu i prolee 2006/2007.
14
Da li postoji realan problem?
ta je CCD?
Sindrom je misteriozan po tome to je njegov glav ni simptom mali broj odraslih pela u konici. (kao da odete u prethodno prepun kokoarnik i zateknete tek po neku kokoku.) Nema uginulih pe la, i mada su ovde esto prisutni organizmi ko ji izazivaju bolesti, nema nikakvih spoljanjih zna kova njihovog prisustva, tetoina ili parazita. e sto se u konicama mogu pronai hrana i nezre lo leglo. Izgleda kao da je uzrok ovih gubitaka neo ekivano rana smrt velikog broja pela u polju. udno je takoe da uginula drutva ne napadaju dva kleptoparazita koji obino preplave pelinja drutva nakon uginua: votani moljac (Gallaria mellonella) i mala koniina buba (Aethina tumida). Da li sve to moda ima veze sa prisustvom toksi-
foto Keith Delaplane
Drutvo pogoeno CCD-om. Primetno je veliko odsustvo odraslih pela radilica iz drutva u kojem su ramovi puni legla.
nih rezidua u uginulim drutvima? Mogue da je to sluaj, ali je verovatnije da doba godine objanjava odsustvo kleptoparazita njihova masovna pojava je sezonska.
Da li su ovi gubici neto neobino?

Izvesni gubici tokom zime su normalna stvar, i poto broj uginulih pelinjih drutava u velikoj meri varira od godine do godine, teko je rei kada je nastupila kriza, a kada su gubici deo normalnog toka stvari. Ono to je poznato jeste da pelari, jednom u deset godina pretrpe neobino velike gubitke. To je poznato jo od davnina. U Irskoj se 950. godine dogodio veliki pomor pela, zatim 992., i 1443. godine. Jedan od najpoznatijih dogaaja zbio se u prolee 1906. godine, kada je veina pelara sa ostrva Vajt (Velika Britanija) izgubila sva svoja pelinja drutva. Ameriki pelari su, takoe, povremeno trpeli teke gubitke. U dolini Kae (Cache) u Juti 1903. godine uginulo je 2.000 drutava usled misteriozne bolesti nestajanja praene ledenom zimom i hladnim proleem. Znatno skorije, 1995. godine dogodilo se da su u Pensilvaniji tamonji pelari izgubili 53% svojih drutava. Obino se termini kao to su bolest nestajanja ili proleno nestajanje koriste da opiu sindrom
usled kojeg drutva odumiru u prolee zbog nedostaka odraslih pela. Meutim, 2007. godine neki pelari su se suoili sa 80-100% gubitaka. Ovo je u svakom sluaju ekstreman kraj niza nepovoljnih dogaaja, koji se po svoj prilici tie nekih novih faktora.
ta su mogui uzroci CCD-a?

Bolesti i paraziti. Medonosne pele su izloene velikom broju parazita i patogena. Mnogi od njih imaju dobro definisane simptome koji nisu povezani sa CCD-om. Na primer, postoje dva bakterijska oboljenja koja pogaaju leglo pela: evropska trule legla (uzrokovana bakterijom Mellisococcus pluton) i amerika trule legla (uzrokovana bakterijom Paenibacillus larvae). Postoji pored toga i gljivino oboljenje legla Ascosphaera apis. Ovi organizmi nemaju efekta na odrasle pele ali pokazuju razliite simptome kod larvi i lutki. Parazitski krpelj Varroa destructor napada leglo i odrasle pele. Ali velika zaraenost varoom je jasno uoljiva pojava za profesionalne pelare, posebno u stadijumu odumiranja pelinjeg drutva. S obzirom na to, mala je verovatnoa da je varoa uzronik CCD-a. Krpelj Acarapis woodi moe zaraziti traheje odraslih pela, i trenutno je veoma rairen u Severnoj Americi. Neki misle da je krpelj Acarapis uzronik
15
Virus
Hronina paraliza Oblaasta krila Akutna paraliza Crne matine elije Deformisana krila Kamirski pelinji virus Meinasto leglo Spori virus Pelinji virus X Pelinji virus Y Filamentus
Veliina (nm)
20 30 to 60 17 30 30 30 30 30 30 35 35 150 450 Virusi izolovani na odraslim pelama
Poznati uzroci simptoma

Da Da Da (Varroa destructor) Da (Nosema apis) Da (Varroa destructor) Da Ne Da (Varroa destructor) Da Da (Nosema apis) Verovatno Nosema apis
uvene bolesti Ostrva Vajt, koja je imala sline simptome kao CCD. Meutim, eminentni patolog za medonosne pele L. Bejli (Bailey) je vrlo sumnjiav prema miljenju da bolest Ostrva Vajt ima bilo ta sa ovim uzronikom. To ne znai da je bolest Ostrva Vajt isto to i CCD, niti se iskljuuje mogunost da Acarapis ima udela u CCD-u.
Sindrom je misteriozan po tome to je njegov glavni simptom mali broj odraslih pela u konici. Nema nijednog tela, i mada su ovde esto prisutni organizmi koji izazivaju bolesti, nema nikakvih spoljanjih znakova prisustva bolesti, tetoina ili parazita. esto se u konicama mogu pronai hrana i nezrelo leglo. Izgleda kao da je uzrok ovih gubitaka neoekivana rana smrt velikog broja pela u polju.
Protozoa Nosema apis, napada utrobu odraslih pela, i kada je prisutna u velikom broju, uzrokuje dizenteriju i dezorijentisanost odraslih pela. Takoe je malo verovatno da je ona direktan uzrok CCD-a, zato to je dizenterija uoljiva, kao i zbog toga to je veina pelinjih drutava hronino za raena svakog prolea ovim parazitom, ak i kada nema gubitaka drutava. Meutim, interesantan sluaj predstavlja nova vrsta Nosema cerana koja je nedavno identifikovana na azijskoj medonosnoj peli Apis cerana, a skoro je naena i kod medonosne pele Apis mellifera u Evropi. Vea je verovatnoa da, kada je u pitanju CCD, veliku ulogu imaju brojni virusi koji napadaju od
16
rasle pele (v. tabelu). Veina odraslih pela nosi u sebi virusne infekcije koje ne pokazuju nikakve simptome. U uslovima stresa i loe ishrane, surovih vremenskih prilika ili parazitizma Varroa destructor i Nosema apis, populacija virusa moe se poveati i prouzrokovati simptome kod odraslih pela. Virus paralize uzrokuje kod pela drhtanje, usporeno kretanje i nesposobnost za letenje. Paraliza dramatino skrauje ivotni vek radilica, i moe biti uzrok prolenog nestajanja pela. Ali u vreme pojave CCD sindroma 2007. godine, nisu primeene pele koje pate od drhtanja. Stoga, virus paralize nije snaan kandidat za uzronika CCD-a. Hemijske supstance u konici. Kao i ostali poljoprivrednici, mnogi komercijalni pelari su zbog ekonomskih razloga prinueni da tretiraju svoja pelinja drutva sa koktelom lekova i pesticida kako bi ih ouvali zdravim. Kada je u pitanju CCD, od posebnog znaaja su pesticidi koji se upotrebljavaju za suzbijanje gorepomenutog parazita legla Varroa destructor, kleptoparazita male koniine bube Aethina tumida i parazita saa, votanog moljca Gallaria mellonella. Varroa destructor je introdukovana u SAD kasnih 1980-ih. Ona je danas praktino prisutna u svakom pelinjem dru tvu u zemlji i bila je odgovorna za unitenje pelinjih drutava u divljini (ova pelinja drutva se sada vraaju, jer su afrikanizovane pele rezistentne na varou). Meutim, u okolnostima komercijalnog pelarenja, krpelj se najee mora suzbijati hemijskim sredstvima.
Foto B. P. Oldroyd
Odsustvo divljih pelinjih zajednica kao to je ova moe smanjiti nivo genetske raznovrsnosti u zajednicama na komercijalnim pelinjacima.
Oskudna genetska baza? Neki istraivai se pitaju da li komercijalna pelinja drutva imaju suvie oskudnu genetsku bazu i da li ih to ini ranjivim. Pelinje zajednice obuhvataju veliki broj povezanih jedinki koje ive na gusto naseljenim mestima i razmenjuju hranu preko usta; ovo je idealna situacija za razvitak zaraza. Pele imaju razne odbrambene mehanizme protiv bolesti, ukljuujui tu uroeni imuni sistem i higijensko ponaanje nekih radilica koje pronalaze obolelo leglo i izbacuju ga iz kolonije. Preduslov efikasnog odbrambenog ponaanja jeste visok nivo genetske raznolikosti unutar pelinjih zajednica. To im omoguava da odgovore na razne patogene i ostale izazove sa kojima se suoavaju. Ako su sve radilice iste, mogu reiti jedan problem briljantno, ali e biti veoma ranjive za neki drugi problem. Matice se sparuju u letu sa 10-30 trutova, i odatle se generie genetska raznovrsnost radilica. Neki naunici su posebno naglaavali da su komercijalne pele, zbog toga to je Varoa desetkovala broj divljih pelinjih zajednica, mnogo vie sklonije parenju u bliskom srodstvu nego ranije, to potencijalno vodi smanjenju genetske raznovrsnosti unutar pelinjih zajednica. tavie, vrlo je verovatno da pele, koje se iz drugih delova sveta uvoze u SAD, ne mogu dobro da se prilagode na lokalne patogene i uslove. Apistan sadri sintetiki piretroid fluvalinat, koji vie nije efikasan u suzbijanju varoe, poto je ona postala rezistentna na njega. On je zamenjen plastinim trakama koje sadre perizin. Meutim, varoa je razvila rezistentnost i na njega, pa je pokuano i sa Amitraz-om. Pelari lako mogu predozirati ove smee i koktele. Neke hemikalije, naroito fluvalinat, mogu se dugo zadrati u vosku, ime se pele izloene visokom nivou rezidua, a to utie na duinu njihovog ivota. Neki pelari su pokuali sa organskim pristupom pelarenju, koristei mravlju i oksalnu kiselinu, kao i eterina ulja. Mada na taj nain insekticidi ne ostaju u konici, efekat ovih supstanci na suzbijanje parazita moe biti manji, ali i direktno toksian za pele. Poljoprivredni insekticidi. Ameriki poljoprivredni sistem poiva na korienju pesticida. Meutim
17
ako se misli samo na zatitu biljaka, gubici pela Da li moemo odbaciti mogunost da nikotoidni su neminovni. Ali poto su pele neophodne za insekticidi doprinose CCD-u? Ne u potpunosti. opraivanje, zahteva se paljiviji pristup ovom Kada je pela izloena opasnim dozama Imidakloprida, dolazi do poremeaja sposobnosti za problemu kako bi gubici pela minimalizovali. Da bi se poboljala njihova efikasnost insekticida, primanje informacija i pamenje. Moda je izloradi se na njihovom usavravanju. Povremeno se enost izletnica nikotoidnim insekticidima u izverazvijaju potpuno nove formulacije. Pre upotrebe, snoj meri doprinela njihovoj dezorjentisanosti i one prolaze kroz rigorozan proces registracije koji nestanku. ukljuuje i procenu rizika za organizme koji nisu Genetski modifikovane kulture. Farmerima su ciljna grupa koju treba suzbiti, ukljuujui i me- sada dostupni varijeteti kultura kao to su kukuruz, donosne pele. Insekticidi moraju biti primenjeni pamuk i soja, gde je genom tako modifikovan da na nain koji je bezopasan za pele i ostale korisne naglasi bakterijski podstaknut protein sa snanim organizme. Ipak, i pored svih procena rizika, teko insekticidnim svojstvima. Biljke su takoe bile modifikovane da naglase gene je predvideti sve mogue posledice ire upotrebe odreenog Ono to je poznato jeste da pelari, odgovorne na herbicide. Genetsredstva za zatitu bilja. Moda jednom u deset godina pretrpe ne- ski modifikovane kulture su su neki novi insekticidi poveza- obino velike gubitke. To je poznato veoma korisne po okolinu jer iziskuju znatno manju upotrebu ni sa fenomenom koji se sada jo od davnina. U Irskoj se 950. dogo- pesticida. Ali da li prisustvo inmanifestuje kao CCD. Mala je verovatnoa trovanja dio veliki pomor pela, zatim 992. i sekticida u svakoj eliji genetski pela rano u prolee u severnim 1443. Jedan od najpoznatijih doga- modifikovane biljke ugroava delovima SAD, gde je CCD naj- aja zbio se u prolee 1906. kada je pele. Do sada nije bilo snanih vie prisutan. tavie, simptom veina pelara sa ostrva Vajt (Velika dokaza koji bi potvrdili da su ge netski modifikovane biljke akutnog trovanja insekticidima veliki broj mrtvih i oamue- Britanija) izgubila sva svoja pelinja uzrok akutne toksikoze medono nih pela ispred ulaza u konicu drutva. Ameriki pelari su, takoe, snih pela. tavie, doprinos ge netski modifikovanih biljaka lako je uoiti. Bez obzira na povremeno trpeli teke gubitke. CCD-u ini se malo verovatnim to, pelari i neki strunjaci i dakada uzmemo u obzir da u dravi kao to je Ilinois, lje sumnjaju da su neka sredstva bezopasne za gde su ogromne povrine zasaene genetski modi pele. Na primer, kao uzronik velikih gubitaka fikovanim biljkama, nema problema sa CCD-om. pelinjih drutava u Francuskoj zadnjih godina oznaen je nikotoidni insekticid Imidakloprid. Promena pelarske prakse. U poslednje vreme Imidakloprid utie na odreene receptore mnogih cena meda je u padu. Urbanizacija i sve intezivnibeskimenjaka. Zbog niske toksinosti po sisare, ji razvoj poljoprivrede uticali su na smanjenje velike efikasnosti, kao i visoke pokretljivosti u tki- prinosa meda irom zemlje. Kad se zajedno uzmu vima biljaka i sisara, esto se upotrebljava kao u obzir, svi ovi faktori su naveli mnoge pelare da sistemski insekticid za suzbijanje insekata koji potrae alternativne izvore prihoda, to je uticalo sisaju sokove iz biljaka i krv iz domaih ivotinja. na smanjenje proizvodnje meda. Oni se najee Tu lei mogui problem za medonosne pele: kada odluuju na iznajmljivanje svojih drtava za oprase primeni na biljke, ovaj insekticid moe zavriti ivanje, posebno badema kuture ije opraivau nektaru ili polenu. Razvila se znaajna debata o nje u potpunosti zavisi od pela. Mnoge kulture tome u kojoj meri on moe ugroziti pele. Neka uzrokuju nutritivni stres kod pela. Transport i istraivanja (uglavnom iz Francuske) izvetavaju istovar konica takoe mogu izazvati stres. Kada o reziduima Imidakloprida u nektaru i polenu u se pele odsele sa pojedinih kultura moraju se stepenu koji je potencijalno opasan po pele, dok dodatno prihranjivati visokokvalitetnim polenom druga (preteno iz Severne Amerike) nisu detek- kako bi povratile nivo proteina u telu. To se moe tovala rezidue. tavie, kada se drutva prihrane postii seobom konica na dobre cvetne pae ili eernim sirupom pomeanim sa Imidoklopridom prihranom. Po svoj prilici, pelari to ba i ne rade u koliini koja se moe pronai u usevima, razvoj uvek. Postoji evidencija o tome da se CCD ee i opstanak takve pelinje zajednice podjednako javlja u drutvima koja su transportovana na udaje uspean kao u onim drutvima koja nisu treti- ljene lokacije ili rentirana za opraivanje. rana. Kontakt sa polenom tretiranih kultura nije Drutvima je u jesen potreban visokokvalitetan polen kako bi se odgojile dugovene pele koje uticao na duinu ivotnog veka pela.
18
mogu opstati preko zime. Veoma vana biljka u tom smisli, a koja raste u SAD, jeste Zlatoipka (Solidago virgauera). Ona je jako slabo cvetala tokom 2006. na severoistoku zemlje, pa je i to moda doprinelo pojavi CCD-a u prolee 2007. Hladno leglo. Veoma je znaajna injenica da pe le u zoni legla odravaju temperaturu oko 34,5C, bez obzira na spoljanje vremenske prilike. Ako se leglo razvija van ovih temperaturnih okvira, budua odrasla pela moe biti fiziki normalna, ali e svakako pokazati nedostake kod primanja informacija i pamenja. Radilice odgojene na temperaturama ispod optimalne, pokazuju tendenciju da se uzgube u polju, a ni komunikacione plesove nisu u stanju da efikasno izvedu. Sve u svemu, ukoliko drutva nisu u stanju da odravaju optimalnu temperaturu u zoni legla, pokazae se simptomi slini CCD-u.
Sumiranje
Konstatovali smo da brojni faktori mogu proizvesti simptome sline CCD-u. Takoe smo naglasili da CCD nije neto u potpunosti novo; simptomi slini CCD-u poznati su pelarima vie od sto godina, ali se pojavljuju veoma retko, tako da kada se to i desi pelari pomisle da je neto sasvim novo ojadilo njihove pele. U svakom sluaju, CCD je veoma kompleksan sindrom. Neki naunici su sugerisali da pele pate od pada imuniteta. Izvesno, imuno geni su veoma izraeni kod pela, i ukoliko je neto kod njih izazvalo stres, one e biti manje sposobne da pokrenu reakciju imuno sistema na patogene. Ova ideja je sada veoma proverljiva, jer je genom medonosne pele nedavno mapiran, to istraivaima prua novo sredstvo za hvatanje u kotac sa problemima kao to je CCD. Naglaavam da je jedan od moguih uzroka CCDa neodgovarajui uslovi za inkubaciju legla. Dakle,
Zlatoipka (Solidago virgauera). Drutvima je u jesen potreban visokokvalitetan polen kako bi se odgojile dugovene pele koje mogu opstati preko zime. Veoma vana biljka u tom smisli, a koja raste u SAD, jeste Zlatoipka (Solidago virgauera). Ona je jako slabo cvetala tokom 2006. na severoistoku zemlje, pa je i to moda doprinelo pojavi CCD-a u prolee 2007.
Veoma je znaajna injenica da pele u zoni legla odravaju temperaturu 34,5C, bez obzira na spoljanje vremenske prilike. Ako se leglo razvija van ovih temperaturnih okvira, budua odrasla pela e biti fiziki normalna, ali e pokazati nedostake kod primanja informacija i pamenja. Radilice odgojene na temperaturama ispod optimalne, pokazuju tendenciju da se izgube u polju, a ni komunikacione plesove nisu u stanju da efikasno izvedu. Sve u svemu, ukoliko drutva nisu u stanju da odravaju optimalnu temperaturu u zoni legla, pokazae se simptomi slini CCD-u.
bilo koji od ovih faktora: infekcije, hronina izloenost insekticidima, neodgovarajua ishrana, seoba konica ili neodgovarajua regulacija temperature legla, moe proizvesti simptome sline CCD-u. Moja hipoteza veoma se lako moe testirati, ako se premesti leglo iz nekoliko drutava i ostavi da se razvija na optimalnim ili na temperaturama ne to niim od optimalnih. Leglo bi onda bilo upotrebljeno za formiranje novih drutava od ko jih bi se jedna sastojala od radilica odgajanih na optimalnim temperaturama, a druga od onih radilica koje su odgajane na niim temperaturama. Predviam da e drutva sastavljena od radilica odgojenih na niim temperaturama od optimalne pokazati znake CCD-a. tavie, ne bih se iznenadio ukoliko se pokae visoka zaraenost virusima prouzrokovana stresom. Ovi efekti mogu delovati sinergijski vie virusa vodi kraem ivotu, manje efikasnim radilicama, to opet vodi neodgovarajuoj regulaciji temperature u zoni legla, i jo kraem ivotu pela.
Preveo Ivan Umelji w w w. u m e l j i c . c o m
19
Autorski lanak
20
Prof. dr Riard Fel
Univerzitet Virdinija Teh, Bleksburg, SAD
OCENITE SVOJE MATICE

Richard Fell, Evaluating Your Queens, Bee Culture, 2004
Savremeno pelarenje zahteva stalnu procenu kvaliteta matica kao i reenost da se loe blagovremeno zamenjuju. U svakom sluaju, korist od dobrih matica u konicama nagradie vas za utroeno vreme i trud. Takva pelinja drutva ne samo da su produktivnija, ve je i pravo zadovoljstvo raditi sa njima. Izgled matice nije vaan za procenu njenog kvaliteta, osim ako niste usmereni na uzgoj matica karateristine boje. Pelari esto istiu kako ele da vide velike matice zlatne boje u svojim konicama, meutim pitanje je u kojoj meri boja i veliina utiu na produktivnost? Veliina jajnika matice povezana je sa veliinom njenog tela, ali njena sposobnost da polae oploena jaja predstavlja kljuni faktor. Pokuaj da se oceni neka matica samo na osnovu veliine moe biti promaen. Probajte da procenite ponaanje vaih matica, pre svega s obzirom na leglo, zdravlje i temperament pelinje zajednice.
21
foto V. Umelji
koliko bi mogao da se izdvoji jedan osnovni princip dobrog pelarenja, on bi mogao glasiti: ima ti dobre i mlade matice u vaim konicama. Ma tica je najvanija jedinka u drutvu ije normalno funkcionisanje zavisi od njenog prisustva. Bioloki, njena uloga je dvostruka; proizvoenje jaja i proizvoenje feromona. Ona je odgovorna za polaganje jaja koje za rezultat ima jaku populaciju radilica. Takoe, ona proizvodi hemijske signale koji reguliu socijalni poredak i omoguavaju normalne aktivnosti zajednice. Zbog razlike u kvalitetu ne vre sve matice ove funkcije onako kako bismo mi to eleli. Razlike mogu biti prouzrokovane brojnim faktorima, od genetskih do uslova pod kojima je matica uzgajana. Ukoliko je matica uzgajana pod optimalnim uslovima, u do brom odgajivakom drutvu, i oploena sa do voljnim brojem trutova, trebalo bi da svoje funk-
cije obavlja dobro. S druge strane, matice izve dene iz starije radiline larve (starije od 1 do 2 dana), imae generalno manje jajnike i bie manje produktivne. Preveliki broj matinjaka u odgajivakim drutvima moe dovesti do neadekvatne ishrane i nege, do ega moe doi i zbog isuvie malog broj radilica koje ih hrane. Nepovoljni spoljni uslovi tokom oplodnje takoe mogu uticati na kvalitet matice. Loije oploena matica e ranije prestati da polae oploena jaja, i postati trutua. Naalost, veoma retko znamo neto vie o uslovi ma pod kojima su matice koje smo kupili bile uz gajane, ili o tome kakvi su vremenski uslovi bili u periodu oplodnje. Putem interneta to se moe sa znati veoma lako. Ali i dalje je neophodno da pra timo ponaanje svojih matica u pelinjim dru tvima i bez obzira to su mlade, zamenimo one koje ne zadovoljavaju kriterijume.
foto V. Umelji
Preveliki matinjaci u odgajivakim drutvima mogu dovesti do neadekvatne ishrane i nege, a mali, do loijih matica. 22
foto V. Umelji
Leglo dobre matice je kompaktno. Sat treba da bude dobro popunjen sa eventualno nekoliko proputenih ili praznih elija. Pored toga, leglo treba da bude sline starosti. elije sa medom, odnosno polenom ne treba da budu pomeane sa elijama sa leglom.
Jedan pokazatelj temperamenta pelinje zajednice moe se utvrditi im se otvori konica. Da li pele dobro reaguju na dim i da li se brzo smiruju, ili su agresivne? Sa drutvima blage naravi mnogo je lake i zabavnije raditi, i bolja su za ga jenje u urbanim sredinama. Iz navedenog razloga, ja volim pele koje su mirne na sau, i ne odleu sa ramova tokom pregledanja konice. Dva faktora na koja obraam posebnu panju to kom pregleda konica jesu oblik legla i stanje gne zda. Leglo dobrih matica je kompaktno. Sat treba da bude dobro popunjen sa eventualno nekoliko proputenih ili praznih elija. Pored toga, leglo treba da bude sline starosti. elije sa medom, odnosno polenom ne treba da budu pomeane sa elijama sa leglom. Tokom perioda kada je polaganje jaja na vrhuncu, dobre matice mogu popuniti ramove skoro do ivica, meutim izgled le gla je bitniji od toga da li je ram kompletno popu njen. Pored toga, stepen popunjenosti rama leglom zavisie od njegove pozicije u gnezdu kao i od do ba godine. Loe matice, s druge strane, stvorie oblike koji sadre prazne ili proputene elije koje leglu daju aren izgled. elije mogu ostati nezaleene jer sadre med ili polen. Takoe, eli-
je mogu biti nezaleene, i ako nisu zauzete medom i polenom, zbog sledeih razloga: smrtnosti legla uzrokovanom bolestima, kao i zbog starosti ili ozleenosti matice. Prisustvo trutovskog legla pomeanog sa radilinim leglom siguran je znak problematine matice. Moe se desiti da loa matica nema dovoljno sperme za oplodnju jaja koja polae u radiline elije to e za posledicu imati leglo koje sadri elije sa ispupenim poklopcima i razvitak trutovskih larvi. Jedna ili dve trutovske elije u radilinom
Meunarodni sistem boja za obeleavanje matica

Godina koja se zavrava brojem Odgovarajua boja
1 ili 6 2 ili 7 3 ili 8 4 ili 9 5 ili 0
l l l l l l l l l l l l l l l l
bela uta
l l l l l l l l crvena l l l l l l l l zelena l l l l l l l l
plava
23
le glu mogu predstavljati sluajan dogaaj, ali nostavan nain je da se prati odravanje legla uestalije prisustvo trutovskog legla ukazuje da nakon zavretka glavnog unosa. Da li drutvo njuje intezitet nege legla, ili odrava visok nivo imamo problem i da je maticu potrebno zameni- sma ti. Polaganje trutovskih jaja moe imati brojne njegovog produkovanja, to zahteva upotrebu uzroke kao to su loa oplodnja, degeneracija le uskladitenog meda? U idealnom sluaju drutvo zda spermateke, bolesti, ili povrede. Ponekad e ograniiti produkovanje legla kada unos nektara pone da opada, ali ne uvek, i ne kod svih uop te ne znamo zato se to deava. Poslednja od karakteristika povezanih sa leglom rasa matica. koja e biti od pomoi pri proceni kvaliteta mati- Nije sporno da su neka drutva bolja od drugih, ce jesu bolesti. Prisustvo bolesti legla kao to su da proizvode vie meda, izlaze iz zime u boljoj evropska trule ili kreno leglo ukazuju na neop- kondiciji, ili da nisu sklona rojenju ak i ako su hodnost zamene matice. Nekoliko elija zaraenih veoma jaka. Ove osobine povezane su sa kvaliteevropskom kugom legla ili krenim leglom u pro- tom i vrstom matice i voenje evidencije moe lee, kada je stres u pelinjim drutvima veoma vam pomoi da odluite da li je odreena matica visok, nisu nuno indikator problema, ali visok ba ona kakvu biste eleli da imate. Evidencija nivo prisustva ovih bolesti govori da je potrebno vam moe pruiti informacije o kvalitetu programa nekog uzgajivaa mazameniti maticu. U ekstremnim sluajevima i polovina legla Prisustvo trutovskog legla pomeanog sa tica. Poznavanje faktora koji moe biti zaraena. Sve iznad radilinim leglom siguran je znak problema- su bitni za ponaanje jednog 10-15% predstavlja znaajan tine matice. Moe se desiti da loa matica pelinjeg drutva pomoi stepen zaraenosti. Neke me- nema dovoljno sperme za oplodnju jaja koja e vam da odluite da li donosne pele su mnogo polae u radiline elije to e za posledicu elite da nastavite da kupo dlonije bolestima kao to imati leglo koje sadri elije sa ispupenim pujete matice od istog je evropska trule legla, zato poklopcima i razvitak trutovskih larvi. Jed- uzgajivaa ili da moda po kuate sa drugim. to loije odravaju higijenu na ili dve trutovske elije u radilinom le g lu Naravno, da biste ocenili u zajednici. Zamena matice mogu predstavljati sluajan dogaaj, ali kvalitet matica nekog uzga u takvom drutvu, pored toga to predstavlja prome nu za uestalije prisustvo trutovskog legla ukazu- jivaa, moraete da testitu zajednicu, dovodi i do odre- je da imamo problem i da je maticu potreb- rate vie od jedne ili dve tice. Pravilna procena enog prekida u negovanju no zameniti. Polaganje trutovskih jaja moe ma legla, to ne predstavlja samo imati brojne uzroke kao to su loa oplodnja, bi zahtevala testiranje bapro menu za drutvo, ve i degeneracija lezda spermateke, bolesti, ili rem etiri ili pet matica, jo bolje 10, a najbolje 100. ostavlja mogunost pe lama povrede. Ponekad uopte neznamo zato se Svakako, to nije uvek moda oiste elije sa obo lelim gue. larvama. Nabavka pe linjih to deava. zajednica sa dobrim higijenskim osobinama od Poslednji znaajan faktor pri proceni matica jeste proverenih uzgajivaa rojeva i matica prua sjajnu njena starost. U principu, drutva koja imaju mlapriliku da smanjite probleme vezane za bolesti u e matice produktivnija su i imae manje izraen nagon za rojenjem u od nosu na drutva sa starivaem pelinjaku. jim maticama. Uobiajena je praksa da se matica Ocena kvaliteta matica ne zavrava se pregledom raksu pre uvoenja drutava, ve treba i dalje pratiti njegovo ponaa obelei malom takom na to u neku konicu, kako bi se oz n aila njena starost, nje. Treba obratiti panju i na produktivnost, usi da bi se to jasno videlo prilikom svakog preglepenost prezimljavanja, sklonost rojenju, uskladanja konice. Treba prati t i meunarodni sistem enost nege legla i unosa nektara kao i agresivnost za obeleavanje matica; be l a boja se koristi za pelinjeg drutva. Neto od ovoga je lako proceni godine koje se zavravaju brojevima 1 ili 6, uta ti, ali neto i ne. sa 2 ili 7, crvena sa 3 ili 8, ze lena sa 4 ili 9, i plava Na primer, procena prilagodjenosti gajenja legla sa 5 ili 0. Oznaavanje vam ta koe omoguava drutva, s obzirom na unos nektara, iziskuje pre- da utvrdite da li je neka matica zamenjena usled cizno znanje o stupnju odgoja legla u tekuim rojenja, tihe smene ili prinu dno. Opte pravilo uslovima. Pelarska vaga nam moe pruiti infor- glasi, u drutvima treba menjati matice svake drumaciju o tome da li drutvo donosi nektar ili tro- ge godine, tako da ni u jed nom drutvu matica ne i uskladiten med, ali ova informacija mora biti bude starija od dve go dine, a esto se preporupovezana sa promenama u polaganju jaja. Jed- uje da se to ini svake godine.
24
PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008. Preveo Ivan Umelji
R E P O R T A A
JANKO PISLAK
APAE, SLOVENIJA
Danas Janko Pislak ima 23 prevozna i 10 stacionarnih pelinjaka. U svakom pelinjaku nalaze se po 72 konice tako da ukupan broj prelazi 2.400 konica. Poto u Dravskom polju nema dovoljno odgovarajue pelinje pae pelinjaci su rasuti irom Slovenije od oblasti Haloz blizu granice sa Hrvatskom, do podnoja Pohorja.
25
ospodin Janko Pislak roen je 1934. godine u mestu Doklece u Ptujskoj Gori (Slovenija). Izuio je stolarski zanat i dostigao zvanje stolarskog majstora. Prvi susret sa pelama imao je u svojoj desetoj godini. U leto 1946. godine kupio je prvi pelinji roj od pelara Rinca. Roj je dobro prezimio i sledee godine od njega je dobio jo etiri roja koje je naselio u konice koje je sam napravio. Tokom 1952. godine napravio je prvu A konicu da bi est godina kasnije imao dva pelinjaka sa ukupno 72 A konice. U poetku, med je prodavao lokalnim poljoprivrednim zadrugama, a 1960. godine zapoeo je saradnju sa Medex-om. Uporedo sa praktinim iskustvima Janko Pislak je prikupljao i teorijsko znanje, najpre od lokalnih pelara koji su mu nesebino prenosili svoje znanje, a kasnije i iz brojnih pelarskih knjiga i asopisa. Ulanjenjem u Pelarsko drutvo Lovrenc na Dravskom polju 1952. godine, poeo je da dobija prvi struni slovenaki pelarski asopis Slovenski ebelar. Usledile su posete brojnim predavanjima, gde je stekao dragocena znanja o biologiji pela, prepoznavanju i leenju pelinjih bolesti i sl. U tom periodu upoznaje Dr Joea Rihara koji ga je uputio u tehnologiju dobijanja pelinjih proizvoda. Eminentni strunjak ga je upoznao sa tehnikom dobijanja matinog mlea i cvetnog praha. Ta saznanja kao i iskustva koja su mu preneli pelari koji su se u to vreme kolovali u Francuskoj navela su ga da 1963. godine pone sa prikupljanjem cvetnog praha a naredne godine i matinog mlea. U to vreme njegov pelinjak je brojao 250 konica.
Sedamdesetih godina prolog veka, nakon kolovanja kod akademika Ive Tomaca na katedri za biologiju i patologiju pela na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu, i tesne saradnje sa Dr. Joeom Riharom, poeo da sa uzgojem matica kranjske sivke Apis mellifera carnica. U poetku mu je pomagala samo supruga gospoa Milena Pislak, ali kako se obim posla brzo irio morao je da potrai nekoliko pomonika. Danas u okviru Pelarstva Pislak rade tri pelarska majstora, ali i jedan doktor veterniraske medicine (Pelarski savez Slovenije je 1998. godine, u saradnji sa pelarskim kolskim centrom iz Graca u Austriji (Imkerschule Graz) pod rukovodstvom Jozefa Ulca (Josef Ulz) organizovao i obavio kolovanje 23 pelarska majstora. Uslov za upis u kolu jeste da kandidat ima zavrenu srednju kolu, i da uspeno pelari ne manje od 10 godina sa 30 ili vie konica). Poslednjih godina u okviru Pelarstva Pislak aktivno sudeluju Jankov neak Peter i zet Robert. S obzirom da je svakodnevno u kontaktu sa pela ma, uesnik brojnih predavanja i teajeva, redovni uesnik kongresa APIMONDIA, Janko Pislak je stekao neprocenjivo teorijsko i praktino znanje koje godinama nesebino prenosi mlaim pelarima. Njegov aktivni doprinos slovenakom pelarstvu ogleda se kroz brojne inovacije i poboljanja iz oblasti tehnike pelarenja. Zbog velikog doprinosa razvoju pelarstva Janko Pislak je dobio veliki broj priznanja i nagrada: priznanje pelarskih organizacija Francuske i Austrije, brojna priznanja pelarskih saveza iz bive SFRJ, priznanja lokalnih pelarskih udruenja, priznanje
Pislakov oplodnjak za matice 26

Priprema kaveza sa maticama
Jedan od pelinjaka Janka Pislaka
Medex-a, orden Antona jane I, II i III stepena, jugoslovenski orden rada sa srebrnim vencem, orden za zasluge Republike Slovenije. Danas Pelarstvo Pislak ima 23 prevozna i 10 stacionarnih pelinjaka. U svakom pelinjaku nalaze se po 72 konice tako da ukupan broj prelazi 2.400 konica. Poto u Dravskom polju nema dovoljno odgovarajue pelinje pae pelinjaci su rasuti irom Slovenije od oblasti Haloz blizu granice sa Hrvatskom, do podnoja Pohorja. Tokom zime konice su stacionirane na oko 250300 m nadmorske visine, zbog toplije klime koja pogoduje uspenom prezimljavanju. Nakon to tu iskoriste ranu cvetnu pau, konice se, tokom maja, sele u oblast Haloz blizu granice sa Hrvatskom na bagremovu pau a nakon toga dalje na kestenovu pau. Konice se sele i na umsku pau, u oblast Roglo koja se nalazi na preko 1.000 m nadmorske visine. Koristei oko 2.000 malih oplodnjaka, u vie turnusa u sezoni, uzgaja godinje oko 10.000 matica. Pored zadovoljavanja sopstvenih potreba i plasmana na domae trite, matice izvozi u Hrvatsku, Austriju, Nemaku, Francusku, Jemen, Japan, SAD i druge drave. Pislakovo domainstvo bavi se i pelarskim turizmom, i poseuje ga veliki broj turista iz Slovenije i inostranstva. Pored pelarskog proizvodnog programa, oni mogu da se upoznaju i sa osnovama tehnike pelarenja, da razgledaju pelinjake, kao i radne prostorije i kompletnu opremu neophodnu za opsluivanje velikog broja konica. Pelarstvo Pislak je opremljeno savremenom laboratorijom za kontrolu kvaliteta pelinjih proizvoda, kao i kontrolu morfolokih karakteristika matica.
I.U.
Janko Pislak (slika gore) Prostor za ceenje meda u A paviljonu (slika u sredini) 12.000 satnih osnova pripremljenih za poetak nove pelarske sezone (slika dole)
27
Medonosno bilje
Glavo (Echinops sphaerocephalus L.)

Fam. Asteraceae
iegodinja zeljasta biljka, visoka do 150 cm. Stabljika uspravna i razgranata, ug lasta, izbrazdana i dlakava. Li stovi duboko perasto izrezani, tro uglasti, po obodu bodljasto nazubljeni, sa lica zeleni, a sa nalija maljavi i beliasti. Cvetovi su sitni, sivkasti, sabrani u loptaste cvasti, prenika do 5 cm, koje su smetene na vrhu stabla i granica. Cveta od juna do avgusta. Cvetovi lue dosta nektara, te ih pele rado i masovno poseuju. Na jednoj gla vici se moe nai i po 5-6 pela istovremeno. Spada u
odline medonosne biljke. Prinos meda moe dostii i 500 kg po jednom hektaru. Pored nektara, glavo daje i cvetni prah. Med je svetlo ut i vrlo nog ukusa. Med od gla voa se ubraja u najnije vrste meda. Raste na mnogim zaputenim me stima, pored eleznikih pruga, u ibljacima i umarcima, po red reka i potoka. Ima snano razvijen korenov sistem, tako da dobro podnosi suu, ne smanjujui pritom luelje nektara. Razmnoava se semenom.
28
Tekst i fotografije V. Umelji w w w. u m e l j i c . c o m
29
Medonosno bilje
eljuga (Dipsacus sylvester Huds.)

Fam. Dipsacaceae
vogodinja zeljasta biljka, visoka do 2 m. Stabljika uspravna, uglasta, du uglova pokrivena bodljama, u gornjem delu granata. Listovi na stabljici naspramni, srasli svojom osnovom, po obliku su izdu eno lancetasti i sa donje stra ne na srednjem nervu sa bod ljama. Pri osnovi listovi su izdu eni, obrnuto jajasti, grubo nazubljeni, obrazuju rozetu. Cvetovi su ljubiaste boje, sakupljeni u glaviaste cvasti jajastog oblika,
duge 5-9 cm, a prenika 3-4 cm i nalaze se pojedinano na vrhu glavnog stabla i bonih granica. Spoljanja aica je sa bodljama. Cveta u julu i avgustu. Interesantno je neravnomerno iscvetavanje cvetova na cvasti; to se deava u paralelnim prstenovima. Pele ih masovno i veoma rado poseuju, sakupljajui 200 kg meda sa 1 ha. esto se na jednoj cvasti moe nai 4-5 pa i vie pela, koje se na njoj zadravaju i do 5 minuta. Za to vreme
one zaprae beliastim cvetnim prahom celu donju stranu tela, pa izgledaju kao da su upale u brano. Raste svuda na vlanim mestima, pored reka, puteva i eleznikih nasipa, na livadama i iskopinama, i slinim mestima. Razmnoava se semenom. Lekovita je biljka. Upotrebljava se za izazivanje znojenja, jaa mokrenje, protiv konih bolesti, proliva i u druge svrhe.
30
Tekst i fotografije V. Umelji w w w. u m e l j i c . c o m
31
Pelarstvo u svetu
Godine 1983. godine otkriveni su fosili medonosne pele u Belsozi u evongu u andong provinciji. Ovo otkrie je pokazalo da medonosne pele nastanjuju temperaturnu zonu istone Kine vie od 20 miliona godina. Kineski ideogram za med pojavljuje se u spisima iz vremena dinastije ang (16-11. vek p.n.e.), to ukazuje da Kina ima pelarsku tradiciju dugu 3.000 godina. Era modernog pelarstva poinje, sredinom 19. veka, nakon uvoenja zapadne medonosne pele i konica sa pokretnim ramom u Kinu. Posle osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine, stanje u pelarstvu drastino se promenilo. Ove promene su postavile dobru osnovu za razvoj i modernizaciju pelarske industrije u budunosti.
privukle zajednice divljih pela. Tokom Jin dinastije (215-282.), hroniar Huang Puming je opisao pionira kineskog pelarstva Jianga koji je vie od 300 ljudi poduavao pelarskoj vetini to je imaina ima pelarsku tradiciju dugu vie od tri lo za posledicu da nekoliko stotina porodica zahiljade godina. U poetku, ljudi su na primi- pone da pelari. Jiangov pelarski kurs je verotivan nain prikupljali pelinje proizvode, vatno prvi te vrste u Kini. Iz ovog perioda ostala sve dok nisu nauili da rade sa pelom Apis cera- su zabeleena i zapaanja starih Kineza o izgradna (Apis cerana cerana) i tako na jednostavniji nji saa, rojenju i podeli rada meu pelama. U nain dou do pelinjih proizvoda. Neto kasnije jednom spisu iz drugog veka pre nae ere kae utvreno je da bolni pelinji ubodi mogu biti se da med, leglo i vosak mogu biti pretvoreni u upotrebljeni za leenje odreenih bolesti, pa je visokokavalitetni lek. Takoe, zna se i da je med tako nastala drevna apiterapija. Prerada pelinjih korien kao neka vrsta anti-septika kako bi se proizvoda i apiterapija razvijali su se bre od same sauvalo voe. Upotreba voska bila je veoma rapelarske tehnologije. irena, na prvom mestu za oslikavanje drvenih cipela i za izradu peata. U vreme dinastije Han nastala je tehnika votanog tampanja na svili. ak Od kroenja divljih pelinjih je i danas ova vetina veoma popularna u nekim zajednica do uzgoja pela delovima Kine. Motivi na freskama iz grobnice Postoje pisani tragovi da su, u periodu dinastije dinastije Tang prikazuju ljude koji prave svee. U Han (25-225), seena stabla u kojima se nalazilo poemama iz tog perioda esto se spominju svee, sae sa pelama. U jednom tekstu iz petog veka a u nekima je ak opisan proces pravljenja svea spominje se da su med i vosak mazani po drvenim od voska. Ovom vrstom proizvoda snabdevane kutijama koje su drane pod strehama kako bi se su samo carske porodice. Vosak se koristio za za-
(16. vek p.n.e. - 1840. godine)
Pelarstvo u Kini
32
titu knjiga, slika i medicinskih proizvoda. Postoje svedoanstva iz estog veka da je u to vreme spravljano vino od meda. Sun Simiao (581-682), uveni kineski lekar, ostavio je iza sebe spis o pripremanju medovine. Plemstvo je koristilo polen u ishrani i kozmetici, kao i za uvanje voa. Nekoliko vekova kasnije, u vreme dinastije Ming, medicinski strunjaci su detaljno opisali nutritivnu i lekovitu vrednost meda, legla, voska i polena.
Pojava pelinjaka
Tokom dinastija Song i Juan (960-1368), gajenje istone medonosne pele Apis cerana podiglo se na vii nivo. Poelo se sa primenom novih pelarskih tehnika: dimljenja, postavljanja medenih mamaca, kao i nekih drugih metoda za hvatanje divljih pelinjih drutava; da bi se zatitili od uboda, pelari su utrljavali nanu po rukama i licu i oblaili slamnate ogrtae. Poetkom 19. veka svaki pelar je u proseku imao po 10 konica, a ukupan broj konica u Kini se kretao oko 200.000. Svako drutvo je u proseku godinje davalo oko 5 kg meda i 300-500 g voska. Prirodnjak i naunik Hao Jiksing je 1819. godine opisao bioloke karakteristike pela, pelarsku tehniku, kao i iskustva sakupljena od pelara tog vremena. Ova knjiga se smatra prvom pelarskom raspravom objavljenom u Kini. Ksu Guanghi je prouavao vezu izmeu kinih padavina, biljaka i proizvodnje meda i na osnovu toga sastavio pravila za predvianje medenja u toku godine. Neto kasnije, opisana je upotreba primitivnih nastavaka u Kini.
Kineski ideogram za med pojavljuje se u spisima iz vremena dinastije ang (16-11. vek p.n.e.), to ukazuje da Kina ima pelarsku tradiciju dugu 3.000 godina
sever Kine. Meutim, ova rasa pela nije uspela da se proiri van severa zemlje. Kineski zvaninici su iz SAD doneli pet drutava sa italijanskom medonosnom pelom. Meutim, zbog slabog poznavanja pelarske vetine od toga nije bilo neke vee koristi. Najvee zasluge za uvoenje zapadne medonosne pele Apis mellifera i konica sa pokretnim ramom u Kinu, ima nekolicina pelara entuzijasta; Zang Pinan iz provincije Fujiang, Hua Jizhi i Feng Huanven iz provincije Jiangsu, Huan Zigu iz Pekinga, i Wang Boya iz provincije Hebei. Oni su pruili su ogroman doprinos razvoju peUvoenje zapadne kulture i novih tehnologija u larstva u Kini i osnovali prve komercijalne peliKinu tokom 19. veka dovelo je do introdukovanja njake. Zang Pinan je 1911. godine u kooperaciji zapadne medonosne pele Apis mellifera i koni- sa jo nekim pelarima osnovao San Ying pelinjace sa pokretnim ramom. ke u provinciji Fujian. Naredne godine otiao je u Japan da bi se usavrio u tehnici pelarenja sa konicama sa pokretnim ramom. Godine 1913., 1. Introdukovanje Apis mellifera-e i konica uvezao nekoliko drutava sa italijanskim pelama, sa pokretnim ramovima Tokom vekova kineski pelari gajili su pele rase satne osnove, centrifuge i pelarsku literaturu. Apis cerana. Meutim, 1896. godine, ljudi sa seve- Zahvaljujui ovim pionirskim poduhvatima u Kinu roistoka Kine poeli su da prihvataju rusku crnu je krajem tridesetih godina XX veka uvezeno oko pelu i konice sa pokretnim ramom. Nakon to 300.000 drutava italijanske rase pela, pored toga, je putena u saobraaj prva pruga u ovom delu u severne oblasti Kine uvezeno je dodatnih 110.000 zemlje, mnogi Rusi su doneli svoje pele u oblast pelinjih drutava. Veina pelinjaka u tom periHarbin. Nakon ruske invazije 1900. godine sled- odu sluila je za uzgoj matica i poboljanje karakbenici pravoslavne crkve doneli su crne pele na teristika pela.
(1840-1949)
Moderno pelarstvo
33
2. Moderna pelarska istraivanja i edukacija, I Pelarstvo (1950-1960) i pojava pelarskih udruenja U ovom periodu snanih socijalistikih reformi Introdukovanje zapadne pele Apis mellifera i pri- vlasnitvo nad pelinjacima bilo je organizovano mena tehnologije pelarenja sa pokretnim ramom, na tri naina. U Kini je, prema podacima iz 1956. pospeili su porast istraivanja, edukaciju i formi- godine, bilo oko 350.000 pelinjih drutava, od ranje pelarskih udruenja. Godine 1926. osno- toga, 150.000 (42,9 %) u privatnom vlasnitvu vano je prvo preduzee za proizvodnju pelarske pelara, 160.000 (45,7 %) pripadalo je zadrunim opreme koje je uspeno proizvelo prvu kinesku pelinjacima, a 40 000 u vlasnitvu drave. Svaki satnu osnovu za italijansku medonosnu pelu. dravni pelinjak brojao je vie od 1.000 konica, Krajem 1920-tih godina brojne visokoobrazovne a najvei meu njima 9200 konica. Veina koinstitucije su uvele predavanja iz pelarstva. U nica sa zadrunih i dravnih pelinjaka transporprovinciji endong je, 1931. tovana je na udaljene destigodine, oformljena je kola U Kini je 1972. godine bilo 4 miliona konica, nacije u potrazi za paom, pa pelarstva za ene. Mnoge a prinos meda iznosio je 50200 tona. U odno- je proseni godinji prinos dravne i lokalne organizapo konici prelazio 50 kg. Na cije, kao i veliki pelinjaci su na rane 1960-e broj konica se uveao za malim pelinjacima (koji su organizovali su pelarsku 36% a prinosi meda za 500%. Tokom 1978. brojali do 30 konica) proobuku. Ranih 1930-ih, irom seni godinji prinos po kozemlje su osnivana pelarska godine bilo je 3,9 miliona konica, a prinos nici bio je znatno manji, 10udruenja: Pelarka acocija- meda 97.100 tona. Ve naredne godine broj 15 kg po konici. cija Severne Kine u Pekingu konica dostigao je 5,3 miliona, a prinos U tom periodu med se uglav(1929), Pelarska asocijacija nom koristio kao lek, i bilo provincije Jinan (1931), Pe- meda 109.900 tona, za 36% (broj konica) ga je veoma teko pronai larsko udruenje endong odnosno 13,2% (prinos meda) vie nego u slobodnoj prodaji. Godine (1932), Napredno kinesko prethodne godine. Izvoz meda je bio sve 1958. proizvodnja meda je pelarsko drutvo, itd. Veina prvi put premaila 10.000 ovih organizacija pruila je vei; 1965. godine izveeno je 900 t, dok je tona; ukupan prinos je iznoznaajan doprinos moder- 1979. godine ta koliina bila 22,7 puta vea, sio 12.300 tona. Kina je 1956. nizovanju kineskog pelargodine poela da izvozi med, stva popularizacijom tehni- kada je Kina po prvi put prestigla Meksiko i i tada je izvezeno 4.000 tona ke pelarenja sa pokretnim Argentinu po koliini izvezenog meda. U isto meda. U ovom periodu, drramom, kroz razne vidove vreme dobijeno je 150 tona matinog mlea, ava i neke lokalne uprave podrke, povezivanje pepokrenule su brojne pelarlara i organa uprave, izda- od ega je u izvoz otilo preko 50 tona. ske kole i kurseve. vanjem periodinih publikacija i sl. U ovom periodu objavljene su i dve II Pelarstvo (1960-1980) znaajne knjige. Ku Ksiupu je 1917. godine napisao knjigu Crtice iz pelarstva, a Niu Ksianzou 1929. Tokom 1960-ih 1970-ih prirodne katastrofe kao i godine priredio Nauku o pelarstvu, prvo izdanje neki socijalni faktori doveli su do usporavanja o tehnici pelarenja sa konicom sa pokretnim razvoja kineskog pelarstva. Broj pelinjih drutava kao i prinosi pelinjih proizvoda varirali su od ramom u zemlji. godine do godine. Ranih ezdesetih istraivaki instituti kao to je Pelarski istraivaki institut (CAAS) poeli su da razvijaju tehnologiju vetake oplodnje matica. U periodu 1973-1974. godine, Kina je uvezla vie od 1.000 matica razliitog geRazvoj savremenog pelarstva u Kini moe se ografskog porekla italijanske (Apis mellifera liguistica), kranjske (Apis mellifera carnica) i kiparske grubo podeliti na tri stadijuma: ( Apis mellifera cypria) rase radi uzgajanja finih Period obnove (tokom 1950-ih) hibridnih sojeva. Kineski farmeri su sve vie kori Period znaajnog napretka tokom 1960-ih stili pele za opraivanje voa. Na jednu farmu je, i 1970-ih) tokom 1976. godine, dopremljeno vie od 10.000 Period ubrzanog razvoja od poetka 1980-ih konica iz raznih delova zemlje zbog opraivanja do danas milion stabala jabuka. Na isti nain, u mnogim
(1949-1991)
Moderno pelarstvo
34
Drava Azija Evropa Francuska Nemaka Italija Japan Sev. Amerika panija V. Britanija SAD Svet
Koliina uveenog meda (t) 1980. god. 28.741 142.312 6.870 65.797 8.648 20.104 22.539 4.095 17.222 22.263 196.472 1990. god. 81.168 172.283 7.210 79.012 11.108 69.435 35.537 1.224 26.464 34.993 293.958 2000. god. 66.355 208.980 14.724 95.016 12.487 40.077 92.714 13.625 22.748 89.890 372.451
Vrednost uveenog meda (1.000 $) 1980. god. 38.019 181.905 9.439 79.875 13.137 20.435 21.549 4.415 19.948 21.095 244.693 1990. god. 82.365 206.149 11.363 87.317 15.387 63.882 34.573 1.640 25.773 33.455 331.538 2000. god. 85.333 249.811 21.735 104.894 15.021 38.747 99.212 13.347 23.790 96.018 440.955
Drave koje uvoze najvee koliine meda iz Kine (izvor FAO)
oblastima su poveani prinosi jabuka, pomorandi, pamuka i suncokreta u rasponu od 23% do 70%. Postignut je napredak u proizvodnji pelarske opreme i maina. Intezivirana je proizvodnja elektrinih skupljaa pelinjeg otrova, skupljaa polena, plastinih elija, specijalnih transportnih kamiona za prevoz konica, itd. Sredinom 1960-ih, u nekim provincijama je zapoela masovna proizvodnja matinog mlea. Kasnih sedamdesetih tehnologija se rairila po skoro svim delovima zemlje a mle postao pelinji proizvod kojem je posveivana najvea panja. Ubrzo zatim, u Kini se poelo sa masovnom proizvodnjom polena, propolisa i pelinjeg otrova. U Kini je 1972. godine bilo 4 miliona konica, a prinos meda iznosio je 50.200 tona. U odnosu na rane 1960-e broj konica se uveao za 36% a prinosi meda za 500%. Tokom 1978. g. bilo je 3,9 miliona konica, a prinos meda 97.100 tona. Ve naredne godine broj konica dostigao je 5,3 miliona, a prinos meda 109.900 tona, za 36% (broj konica) odnosno 13,2% (prinos meda) vie nego prethodne godine. Izvoz meda je bio sve vei; 1965. godine izvezeno je 900 t, dok je 1979. godine ta koliina bila 22,7 puta vea, kada je Kina po prvi put prestigla Meksiko i Argentinu po koliini izve-
zenog meda. U isto vreme dobijeno je 150 tona matinog mlea, od ega je u izvoz otilo preko 50 tona. U junu 1979. godine osnovan je Kineski pelarski savez u Pekingu. Od tada su mnoge provincije i regioni formirali svoja pelarska udruenja, asocijacije i klubove.
III Pelarstvo (1980-1990)

Tokom 1980-ih pelarstvo u Kini doivljava nagli razvoj. U januaru 1983. godine, Grupa za nauku i tehnologiju u okviru Centralnog komiteta komunistike partije Kine sastavila je dokument pod nazivom Predlozi za razvoj pelarstva i podrku modernizaciji. U ovom dokumentu ukazano je na potencijalne i postojee probleme pelarstva u Kini i potrebu za modernizacijom, kroz inteziviranje istraivanja, vea ulaganja u obrazovanje i zatitu prirodnih resursa.
Stvaranje celovitog sistema proizvodnje, isporuke i marketinga

Da bi se prodali pelinji proizvodi, neophodno je povezati proizvodnju, snabdevanje i marketing u jedinstven sistem. Od sredine 1980-ih ulau se velika sredstva za organizovanje izvoza meda i
35
kontrolu kvaliteta pelinjih proizvoda. Ministarstvo poljoprivrede je organizovalo je brojna savetovanja s ciljem promovisanja integracije proizvodnje i marketinga. U mnogim regijama organizovani su veliki pelarski departmani. Velike kompanije kao to su Pekinka pelarska kompanija i Kompanija Jangce u provinciji Hubej imale su sopstvene fabrike za preradu pelinjih proizvoda. Kompanija Jangce je 1991. godine otkupila, preradila i izvezla oko 80% matinog mlea iz provincije Hubej.
Standardizovanje kontrole kvaliteta pelinjih proizvoda

Ministarsvo trgovine propisalo je standarde za kvalitet meda, voska, polena i matinog mlea. Ministarsvo za spoljanju trgovinu i izvoz postavilo je kriterijume za kontrolu meda i mlea namenjenih izvozu. Poljoprivredni pelarski kombinati irom zemlje zaposlili su veliki broj stru njaka koji su radili na kontroli kvaliteta.
Podizanje pelarske nauke i tehnologije na vii stadijum

Do sredine 1980-ih, na Odseku za pelarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Fujianu diplomiralo je vie od 200 stu denata. Kako bi se unapredilo poslovanje, Ministarstvo poljoprivrede je u mnogim oblastima Kine organizovalo kurseve iz tehnike pelarenja, prerade i plasmana pelinjih proizvoda. Danas postoji oko 1000 strunjaka koji su osposobljeni za dranje niih, srednjih ili viih kurseva iz pelarstva.
Apiterapija
Sve vea potronja pelinjih proizvoda i razvoj pelarske tehnologije imali su za posledicu osnivanje velikog broja preduzea. Krajem 1980-ih u Kini je bilo oko 1.000 pelarskih kompanija koje su primenjivale savremene tehnologije u preradi pelinjih proizvoda. Matini mle, polen, propolis i pelinji otrov korieni su za spravljanje medicin skih i kozmetikih preparata. Pakovanja ovih proizvoda bila su sve privlanija i zadovaljavala su svetske standarde. U to vreme su i mnoge bolnice i klinike poele da uvode apiterapiju u leenje. Jedan istraivaki centar za apiterapiju, razvio se u tolikoj meri da je pretvoren u bolnicu za apiterapiju, prvu te vrste u svetu, kada je primena apiterapije i leenja pelinjim otrovom u pitanju.
36
Milijardu i trista miliona Kineza predstavlja ogromno trite za pelinje proizvode. Uporedo sa rastom ivotnog standarda kinesko stanovnitvo e, prema nekim procenama, troiti 650.000 t meda ukoliko svaki stanovnik u proseku bude troio 0,5 kg godinje. Trenutno se troi 10 puta manje meda. Ako jedno drutvo proseno daje 26 kg meda godinje, to znai da je Kini neophodno 25 miliona konica da bi zadovoljila domae potrebe. Ako se uzme u obzir koliine meda potrebna za izvoz i medicinske preparate, bilo bi neophodno 27 miliona konica ili 3,3 puta vie nego 1991. godine. Kina ima dovoljno prirodnih resursa za gajenje 27 miliona pelinjih zajednica ime bi se obezbedilo i kontinuirano opraivanje poljoprivrednih kultura.
Razvoj novih pelarskih tehnologija

Kineski naunici Vang Jin i Zou Lianguan proveli su vie od 10 godina na uzgajanju nove rase italijanske medonosne pele. Jedno drutvo ove nove rase dalo je 1989. godine u proseku oko 3 kg matinog mlea. Tada je nova vrsta, nazvana Pinnghu mlena pela, introdukovana i u druge delove zemlje. Godinji prihod od svakog pe linjeg drutva iznosio je 1.200 dolara. Od 1984. godine Ministarstvo poljoprivrede je poelo da ulae velika sredstva kako bi pomoglo razvoj tehnike pelarenja sa pokretnim ramom sa pelama Apis cerana. Od prosenog prinosa po konici koji je 1970. godine iznosio 5-6 kg, krajem 1980-ih do lo se do koliine od 30 kg.
Unapreenje sistema za uzgoj matica i prevenciju bolesti
Tokom 1980-ih, istaraivai iz Instituta CAAS razvili su dve vrste finih hibrida pela. Eksperimenti vreni u Hunan provinciji pokazali su da novi hibridi mogu mogu dati i do 50% vie meda. Takoe, u 10 kineskih provincija introdukovana je crna karpatska pela. U saradnji sa lokalnim institutima, CAAS je obrazovao sistem prevencije pelinjih bolesti.
Meunarodna saradnja
Poetkom 1980-ih kineski pelari su poveali saradnju sa kolegama iz prekomorskih zemalja. Vie
od 200 strunjaka iz sveta posetilo je Kinu, a sve vie kineskih pelara poelo je da poseuje znaajne svetske konferencije i simpozijume. Od 1985. godine Kineski pelarski savez je lan APIMON DIA-e. U Kini je 1991. godine bilo 7.541.000 pelinjih drutava, 42,3 % vie nego 1979. godine, to ini 13 % ukupnog broja konica u svetu. Iste godine Kina je izvezla 208.000 tona meda, 90% vie nego 1979. godine., to predstavlja 20% ukupne svetske trgovine. Kina je izvezla i 1.000 t matinog mlea, 800 t polena i 3.000 t voska. Sve ovo ini Kinu svetskim brojem jedan kada je u pitanju izvoz pelinjih proizvoda. U provincijama Seuan i Zejiang pelarstvo je najviem nivou, pa proseni godinji prinosi meda po konici iznose u proseku preko 100 kg, a matinog mlea 2,5-4 kg. Svake godine Kina proizvede oko 25% ukupne koliine meda u svetu. Med se izvozi u preko 40 zemalja. Glavni uvoznici kineskog meda su Japan, SAD i Nemaka. Svake godine se izveze i 300-400 t mlea, to predstavlja 90% koliine ovog pelinjeg proizvoda u svetskoj trgovini.
Budue perspektive pelarstva u Kini

Razvoj pelarstva u Kini traje hiljadama godina, od, u poetku, primitivnog naina pelarenja, preko introdukovanja zapadne medonosne pele i uvoenja novih tehnika pelarenja, pa sve do perioda ubrzanog razvoja. Pre svega, velike reforme u Kini i inteziviranje trgovine sa svetom, stvorile su preduslove za tehnoloki napredak u pelarstvu. S druge strane, 1,3 milijarde Kineza predstavlja ogromno trite za pelinje proizvode. Uporedo sa rastom ivotnog standarda kinesko stanovnitvo e, prema nekim procenama, troiti 650.000 t meda ukoliko svaki stanovnik u proseku bude troio 0,5 kg godinje. Trenutno se troi 10 puta manje meda. Ako jedno drutvo proseno daje 26 kg meda godinje, to znai da je Kini neophodno 25 miliona konica da bi zadovoljila domae potrebe. Ako se uzme u obzir koliine meda potrebna za izvoz i medicinske preparate, bilo bi neophodno 27 miliona konica ili 3,3 puta vie nego 1991. godine. Kina ima dovoljno prirodnih resursa za gajenje 27 miliona pelinjih zajednica ime bi se obezbedilo i kontinuirano opraivanje poljoprivrednih kultura.
Priredio Ivan Umelji w w w. u m e l j i c . c o m
37
Nauna istraivanja
Tople pele iz hladnih elija

rganizmi su izloeni neizvesnim uticajima svog okruenja. Vodozemci pa te od suvoe, ptice, recimo, od nedostatka hrane, leptiri od hladnoe. Sloboda kretanja prua mnogim ivotinjama mogunost da izbegnu nepovoljne situacije, i potrae bolje uslove. Vodozemci se zakopavaju u zemlju; ptice menjaju svoj lokalitet, a u ekstrem nim sluajevima i kontinent, kao ptice selice; leptiri biraju sunana mesta. Okruenje prua mogunosti od kojih ivotinje biraju najbolje reenje. Selekcija obezbeuje da vrste koje pronau prikladno reenje opstanu, dok one koje to ne uine u potpunosti nestanu. Okruenje nije samo paleta iz koje organizmi biraju dobro ili loe. Okruenje se takoe moe i izgraditi. Tokom 30 miliona godina svoje evolucije, pele su postigle ono to ovek tek treba da dostigne one mogu oblikovati svoje okruenje sebi u korist. Temperatura gnezda u zoni legla je od velike vanosti za itavu biologiju medonosnih pela. Zona legla u pelinjem gnezdu je izuzetno vaan i osetljiv deo nji hovog stanita kojeg one kontroliu sa udesnom preciznou, a tepmeratura u oblasti koja sadri elije sa zatvorenim leglom se odrava sa posebnom pa njom. Pelarima je dugo poznato da se toplota razvija u gnezdu u zoni legla, to se moe osetiti (detektovati) golom rukom. Neko vre-
me se verovalo da leglo samo od sebe produkuje visoku temperaturu, a da se pele okupljaju oko njega kako bi se zagrejale. Ovo miljenje pokazalo se kao neispravno, i zamenio ga je mnogo uzbudljiviji uvid u bioloki znaaj klime u pelinjem gnezdu. Primena kamera senzibilnih na toplotu, strpljivo posmatranje ponaanja pela i paljiva manipulacija pelama i pelinjom za jednicom, pruili su potpuno nove rezultate koji nisu bili ranije poznati. ivotinje su sposobne da proizvedu toplotu metabolizirajui energetske supstance kao to su masti i ugljeni hidrati, ili preko miinih kontrakcija, to i mi inimo kada nam je hladno. Medo nosne pele zagrevaju sebe po
drhtavanjem miia za letenje. Bez obzira na spoljanje vremenske prilike, pelinjem gnezdu se ne menja temperatura; budunost naredne generacije zavisi od toga. Ukoliko bi temperatura u gnezdu opala za nekoliko stepeni ispod 35 C, razvoj legla bi ozbiljno bio doveden u pitanje. Marko Klejnhenc (Marco Kleinhenz) objanjava da veliki deo toplote u gnezdu potie od optih aktivnosti u konici, ali i da radilice pomau odravanju temperature tako to se okupljaju na leglu, vibrirajui miiima toraksa (grudi) kako bi zagrejale mlade larve. Meutim nije bilo jasno kako sva ka pojedinana radilica dopri nosi ukupnom zagrevanju ko nice. Brigit Bujok (Brigitte Bujok) je primetila da se neke radilice po-
Zona legla u pelinjem gnezdu je izuzetno vaan i osetljiv deo njihovog stanita kojeg one kontroliu sa udesnom preciznou, a temperatura u oblasti koja sadri elije sa zatvorenim leglom se odrava sa posebnom panjom.
38
37.9 37.3 36.6 36.1 35.5 34.8 34.3 33.7 33.0

Telesna temperatura pela zabeleena termokamerom (C)
stavljaju preko elija sa leglom prislanjai torakse preko poklopaca elija odravajui tako temperaturu. Pa ipak, sve dok Klejhenc i Bujokova zajedno sa Stefanom Fusom (Stefan Fuschs) i Jirgenom Tacom (Jurgen Tautz) nisu detaljnije razmotrili ovu aktivnost pela vrlo malo se znalo o ovoj strategiji zagrevanja. Pele poinju pripremu elija za polaganje jaja iz centra saa, a kako matica nastavlja da polae jaja, zonu legla ire na sve strane zatvarajui elije poklopcima u finalnom larvenom stadijumu. Priblino, oko 5-10% elija u zoni legla ostaje prazno. Interesantno je da su ove prazne elije u stvari retko u potpunosti prazne. Naprotiv, njih esto okupiraju pele naglavake zaronjene u njih. Ovo ponaanje je ranije opisivano kaoienje e lija, ili odmaranje, jer nije bilo mogue utvrditi ta pele rade. Sve to se moe videti spolja jesu abdomeni pela koji se rapidno saimaju u eliju i izlaze iz nje. Ovo je uobiajena aktivnost u zoni legla.
Klajhenc i kolege postavili su ne koliko konica da bi mogli da posmatraju kako pele zagrevaju leglo. Pomou infracrvene ka mere zabeleili su telesnu temperaturu svake pele ponaosob i posmatrali njihovo ponaanje. Neke pele su, i po nekoliko minuta, ostajale potpuno mirne na poklopcima legla, pritiskajui to raksom votani poklopac kako bi zagrejale larve. Meutim, mnoge pele vole da nau prazne elije izmeu onih sa poklopljenim leglom, i da tu provedu ponekad i vie od jednog sata. Klej nhenc objanjava da je ovakvo lenjo ponaanje primeeno jo ranije, pa je pretpostavio da su pele jednostavno uzele predah, sve dok nije izmerio njihovu temperaturu. One bi se zagrevale pre ulaska u eliju, a neke pele bi izlazile jo toplije nego pre ulaska. Da li su pele stvarno odmarale, ili su boravile u praznoj eliji kako bi zagrejale susedne larve? Tim strunjaka napravio je konicu za posmatranje kako bi mogli da kontroliu temperaturu toraksa pela nakon ulaska u
prazne elije. Ovog puta bilo je sve jasno. Ne da pele nisu odmarale, ve su vibrirale miiima toraksa. Pele nisu besposliile, ve su zagrevale leglo. Termokamera je pokazala da telesna temperatura ovih pela moe dostii 41C, dok je kod nekih pela telesna temperatura identina temperaturi okruenja. Stara teorija po kojoj pele odmaraju tana je samo za mali broj ovih pela, dok sve ostale aktivno vre zagrevanje. Pele koje vre zagrevanje nisu, kao u sluaju mnogih drugih aktivnosti, iste starosne dobi, one najmlae stare su 3, a najstarije 27 dana. Energiju za zagrevanje legla pele dobijaju iz meda. Jaka pelinja zajednica moe proizvesti i do 300 kg meda u toku leta, premda se, zbog velike potronje, samo mali deo ove koliine moe u nekom trenutku pronai u gnezdu. Med nije hrana u obinom smislu rei, za odranje telesnih funkcija kod pela, ve ga one koriste kako bi zagrejale zonu legla tokom leta, i sauvale pelinje klube u konici od smrzava nja tokom zime. Veliki deo rezervi meda u pelinjoj zajednici nije dakle hrana, ve gorivo. Interesantno je da pele ne razbacuju svoj dragoceni resurs kada su okruene medom ili praznim elijama kojima nije neophodno zagrevanje. Klejnhenc je takoe primetio da pele paljivo vode rauna da ne pregreju leglo. One detektuju tem peraturu u elijama sa leglom i obe zbeuju prijatnu klimu za sve, ali nikad ne dozvoljavaju da tem peratura u gnezdu pree 35,9 C. n
Izvor: Kleinhenz, M., Bujok, B., Fuchs, S. and Tautz, J. (2003). Hot bees in empty broodnest cells: heating from within. J. Exp. Biol. 206, 4217 -4231.
39
Nauna istraivanja
Neobina toplotna odbrana pela od strljenova

inovski strljen Vespa mandarina japonica poz nat je po tome to masovno napada medonosne pele. Grupu strljenova privlae feromoni koje iz van der Vecht lezda lui strljen izvia. Kada se izvia vrati u gnezdo ostali strljenovi kreu ka pelinjem stanitu i masovno napadaju oznaeno mesto. Japanske medonosne pele Apis cerana japonica mogu detektovati ovaj feromon, i reaguju na njega poveanjem broja straarica na ulazu u gnezdo. Kada strljena napadaa registru-
je pela straarica, ubrzo zatim okupi se vie od 500 pela koje oko njega formiraju loptu. Temperatura u centru lopte je veoma visoka (47C), i smrtonosna je za strljena ali ne i za pele. Pele braniteljice koje patroliraju ispred ulaza u gnezdo takoe stvaraju visoku temperaturu. Ovi nalazi sugeriu da se interakcija izmeu dinovskih strljenova i japanske medonosne pele meusobno razvila na specifian nain. Japanski dinovski strljen je glavni predator socijalnih pela i osa. Za razliku od japanskih
medonosnih pela, zajednice introdukovanih evropskih medonosnih pela (Apis mellifera) bivaju brzo unitene masovnim napadima strljenova, jer nisu razvile efikasnu odbranu. Potraga dinovskih strljenova za hranom odvija se u nekoliko odvojenih faza. Prvo, jedan strljen u potrazi za hranom pronalazi pelinje gnezdo, ubija nekoliko pela koje odnosi u svoje gnezdo gde e ih pojesti (lovaka faza). Nakon nekoliko povratnih poseta, strljen oznaava lokaciju iz luujui feromon iz van der Vecht
Kada strljena napadaa registruje pela straarica, ubrzo zatim okupi se vie od 500 pela koje oko njega formiraju loptu 40
lezde u blizini pelinjeg dru tva (faza regrutovanja). Ubrzo nakon oznaavanja, ostali strljenovi okupie se oko oznaenog mesta i zapoeti individualni lov. Njihovo ponaanje tokom lova iznenada se menja kada ih se okupi tri ili vie, tada poinju da napadaju masovno. Jedan strljen moe ubiti i do 40 evropskih medonosnih pela u minutu, a 20 do 30 strljenova, za oko tri sata, itavo drutvo od 30.000 pela. Nakon toga zauzimaju konicu. Tokom peroda okupacije, koji traje oko 10 dana, strljenovi prenose pelinje larve i lutke do svoga gnezda kako bi nahranili larve. Za razliku od evropskih, japanske pele imaju efikasan nain odbrane od napada dinovskih strljenova. Umesto da napadnu nekog strljena pojedinano, vie od 100 radilica krui oko ulaza u gnezdo. Kada se strljen priblii one istovremeno uzleu i tresu svojim abdomenima i sklanjaju se u stanite. To je signal za vie od 1.000 radilica da napusti sae i eka u blizini ulaza u stanite. Ukoliko strljen pokua da ue, vie od 500 radilica e ga prekriti i formirati loptu u kojoj e temperatura ubrzo dostii 47C to je smrtonosno za strljena ali ne i za pele. U laboratoriji je utvreno da se smrtonosna temperatura za japansku pelu kree od 48C do 50C, dok je za strljena to temperatura u rasponu od 44C do 46C. Proseno trajanje uklubljavanja sa unutranjom temperaturom koja ima smrtni ishod za dinovskog strljena jeste oko 20 minuta. n
Izvor: Masato Ono, Takeheshi Igarashi, Elshi Ohao & Masami Sasaki, Unusual thermal defense by a honeybee against mass attack by hornets, Nature (vol. 377), 1995.
Snimak termokamerom lopte koju formiraju japanske medonosne pele
Strljen izvia lui feromon iz van der Vecht lezde u blizini pelinjeg stanita
41
Nauna istraivanja
Gen vitelogenin koordinira socijalni ivot pela

edonosna pela Apis mellifera pripada retkoj vrsti insekata koji udruuje resurse, dele poslove, i meusobno komuniciraju u visoko organizovanoj zajednici. Mehanizmi na kojima ova organizacija poiva predstavljaju trajni predmet interesovanja biologa.U novijem istraivanju, koje su spro veli Mindi Nelson, Kejt Ile, Gro Adam, i kolege, izlae se jedan nov pristup problemu funkcionisanja pelinje zajednice, ukazivanjem da jedan gen vitelogenin kontrolie brojne osobine pela vezane za njihovu socijabil nost. Ovaj gen je pronaen kod insekata koji polau jaja, i njihov razvoj zavisi od ovog gena. Mnogo tota u ivotu pela zavisi od starosti, pola ili kaste. Reprodukcija zavisi od matice i trutova, dok u sutini neplodne
enke, radilice, obavljaju sve ostale dunosti koje se zahtevaju kako bi se odrala zajednica. Dok su mlade, pele radilice brinu o larvama i obavljaju odreene poslove u konici. Otprilike nakon tri nedelje one naputaju kune poslove i poinju da izleu, specijalizujui se pritom za sakupljanje polena ili nektara. Naunici su pretpostavili da protein sintetizovan iz gena koji se naziva vitelogenin moe uticati na osobine vezane za socijalni ivot pela, poto je utvreno da ovaj protein podrava mnotvo funkcija koje nisu direktno vezane za polaganje jaja. Na primer, sterilne radilice sintetiu vitelogenin da bi stvorile matini mle kojim hrane larve. On takoe moe produiti ivotni vek radilica i matica smanjujui oksidativni stres.
Pele sa niim nivoom vitelogenina u organizmu ranije poinju da izleu iz konice 42

Poto pele tokom ivota doivljavaju kompleksne promene u ponaanju, promenom posla, menja se i njihova fiziologoja: one imaju vii nivo juvenilnog hormona, a nii nivo vitelogenina. Ovaj hormon takoe igra znaajnu ulogu i u podeli rada meu odraslim radilicama. To ima za rezultat fleksibilnost pela u vezi sa dobom starosti u kojem one obavljaju odreene poslove, to omoguava pelinjoj zajednici da efikasno odgovori na promene u spoljnjem okruenju ili u samoj zajednici. Spekulisalo se da ova dva fizioloka inioca suzbijaju jedan drugi, utiui tako na ponaanje pela. Tako, vitelogenin suzbija juvenilni hormon kod mladih pela spreavajui njihovo izletanje iz konice, dok juvenilni hormon suzbija vitelogenin kod pela koje su se preorijentisale na izletnike aktivnosti da bi nastavile da obavljaju taj posao, a kako se ne bi vratile poslovima u konici. U ranijim studijama, naunici su izneli tezu da promene u genu vitelogeninu koje se deavaju u ranijem ivotnom stadijumu pela mogu potpomoi selektivno ponaanje koje kreira podelu rada meu radilicama na one koje se specijalizuju za sakupljanje polena i one druge koje se specijalizuju za sakupljanje nektara. Kako bi testirali pretpostavljenu ulogu vitelogenina u koordinaciji socijalnog ivota medonosnih pela, Nelson i kolege, su kontrolisanim postupkom spreili
izraenost gena vitelogenina kod odreene grupe pela, dok su drugu (kontrolnu) grupu ostavili da normalno funkcionie, i zatim uporedili ponaanje i duinu ivotnog veka pela iz obe grupe. U poreenju sa kontrolnom grupom tretirane pele su stalno ima le nii nivo proteina viteloge nina. Ovaj vitelogeninski nokdaun naveo je pele da ponu da izleu u ranijem ivotnom dobu nego one u kontrolnoj gru pi potvrujui da vitelogenin utie na radilice tako to spreava prelaz sa kunih na izletnike poslove. Izletnice su pokazivale sklonost ka sakupupljanju nektara, to je potvrdilo tezu da radilice koje su genetski predisponirane za sakupljanje nektara imaju nii nivo vitelogenina pre naputanja gnezda, dok one pre disponirane za sakupljanje polena imaju vii nivo vitelogenina. Preciznije reeno, kako istraivai tvrde, ovi rezultati po kazuju da vitelogenin kontrolie socijalnu izletniku specijalizaciju. tavie, pele koje oskudevaju sa vitelogeninom umiru ranije, to ukazuje koliko ovaj protein utie na dugovenost pela. Zajedno, ovi rezultati pokazuju da vitelogenin regulie organizacionu strukturu pelinje zajednice, utiui na podelu rada meu radilicama, kao i njihove izletnike sklonosti. Vitelogenin, zakljuuju istraivai, ne odreuje samo kada pele poinju da obavljaju izletnike aktivnosti, i koliko dugo e iveti, ve i ta e sakupljati. Vii nivo vitelogenina u ranom stadijumu ivota pele vodi sakupljanju polena, dok nii nivo vodi sakupljanju nektara. Poto se pomou savremenih metoda jo uvek ne mogu razdvojiti efekti vitelogenina od efekata juvenilnog hormona, istraivai sma-
Gen vitelogenin utie na duinu ivotnog veka pele
traju da na ova dva fizioloka inioca treba gledati kao na partnere koji reguliu podelu rada i specijalizaciju poslova kod medonosnih pela. n
Izvor: Nelson CM, Ihle KE, Fondrk MK, Page RE Jr, Amdam GV (2007) The gene vitellogenin has multiple coordinating effects on social organization. doi:10.1371/journal.pbio. 0050062
JUVENILNI HORMON (lat. juvenilis mladiki, mladalaki, gr. hormao podsticati), produkt endokrinih lezda Corpora allata koje se nalaze u glavi. Njegove najvanije funkcije su da kontrolie metamorfoze, seksualno sazrevanje i reprodukciju. Ima pomonu funkciju u telu larve sa determinirajuom ulogom u stvaranju kasti (pela radilica, matica) i dovodi do nastajanja radilice. Odreivanje kaste, diferencijacija matica od radilica, deava se tokom larvenog perioda i poiva na koncentraciji juvenilnog hormona. Visoka koncentracija u tri do pet dana staroj enskoj larvi ima za posledicu razvitak u maticu, dok niska koncentracija rezultira razvitkom u radilicu. Smatra se da je visoka koncentracija posledica pojaanog konzumiranja hrane. Pretpostavlja se da matica za svoj razvoj treba da zahvali funkciji juvenilnog hormona. Ovaj hormon takoe igra glavnu ulogu i u podeli rada meu odraslim radilicama. To ima za rezultat fleksibilnost pela u vezi sa dobom starosti u kojem one obavljaju odreene poslove, to omoguava pelinjoj zajednici da efikasno odgovori na promene u spoljnjem okruenju ili u samoj zajednici.
43
Deavanja
APIMONDIA 2009
odravanja: * Vreme 15-20 septembar 2009. konferencijskih sekcija *8 14 simpozijuma * 7 glavnih tema: biologija, patologija, * opraivanje, tehnologija, ekonomija,
* * * *
apiterapija i ruralni razvoj 200 naunika 200 izlagaa 1. meunarodno takmienje za kvalitet meda Budet od 1.500.000 evra
* * *
zdanje obiluje prostorom i komforom koji odgovara zahtevima velikog dogaaja kao to je kongres APIMONDIA. Smeten u srcu Monpeljea, direktno je povezan sa aerodromom i eleznikom stanicom. Centar Corum se nalazi na: Na korak od tramvajske stanice 5 minuta peice od eleznike stanice 15 minuta vonje kolima od aerodroma Poseduje 500 parking mesta Detaljnije informacije o Monpeljeu i kongresnom centru Corum: E-mail: corum@enjoy-montpellier.com Web site: www.enjoy-montpellier.com
MESTO ODRAVANJA
The Corum * Esplanade Charles De Gaulle BP 2200, 34000 Montpellier APIMONDIA e biti odrana u Korumu, kongresnom centru neobine arhitekture, koju je konstruisao Klod Vaskoni (Claude Vasconi). Ovo ivopisno
POSTANITE IZLAGA
Organizator nudi dve vrste izlagakih tandova: 6 m po ceni od 2.000 Eura 9 m po ceni od 2.800 Eura
* *
www.apimondia2009.com
44
O R G A N I Z A T O R
Apimondiu 2009 organizuje UNAF koja okuplja oko stotinak lokalnih saveza, i vie od 20.000 pelara. UNAF je posveen ouvanju medonosne pele, posebno borbi protiv upotrebe pesticida koji su tetni po pele. U Francuskoj danas ima oko 70.000 pelara koji imaju ukupno oko 1.250.000 konica. Velika veina, oko 90 %, su mali pelari koji poseduju manje od deset konica.
Asger Jorgensen
Predsednik Apimondia-e Svi iz pelarskog sveta nai e se u Monpeljeu, od 15. do 20. septembra, na 41. kongresu Apimondia. Kongres e biti posveen pelarima, istraivaima, distributerima meda i proizvoaima opreme. Nikada u dosadanjoj istoriji Apimodia-e, svetska izloba nije bila masovna i realistina, kao to e biti ova, koja okuplja sve bitne inioce pelarskog sveta. Svi oni e doprineti da 41. kongres bude veoma interesantan skup za svakoga. Region Langudeoc-Roussillon i njegov glavni grad Monpelje spajaju dinamizam sa draima mora i planina. Ovo je jedan od najvanijih vinskih regija sveta sa svojim izuzetnim vinima i retkim, gurmanskim proizvodima. Kongres organizuje Nacionalni pelarski savez Francuske, Pelarska federacija regiona Languedoc-Roussillion i region Languedoc-Roussillion. Oduevljeni smo idejom organizovanja najveeg dosadanjeg kongresa Apimondia. Vidimo se uskoro u Monpeljeu!
Anri Klement
Predsednik organizacionog komiteta Apimondia 2009 Francuski pelari su veoma poastvovani to mogu da poele dobrodolicu svojim kolegama iz itavog sveta u Monpelje na mediteranskoj obali. Uiniemo sve napore da ovaj kongres Apimodia-e bude kongres svih pelara. Nekoliko pitanja od krucijalnog znaaja za budunost pelarstva tiu se svih nas, kao to su uticaj pesticida na pele, pitanja zdravlja, uticaj klimatskih promena i razvoja na pelinje proizvode. Sva ova pitanja bie raspravljana rigorozno i detaljno na 41. kongresu Apimondia-e. Otkriete najnovije tehnike inovacije, i imati priliku da posetite veliku izlobu. Sa uivanjem i zadovoljstvom uestvovanja, slaviemo pelu, straara okoline i pelinje proizvode. Vidimo se uskoro u Francuskoj, Languedoc-Roussillon.
45
U Izraelu pronaene konice stare 3000 godina

rheolozi koji su vrili iskopavanja na severu Izraela pronali su svedoanstva o 3000 godina staroj pelarskoj industriji na ovim prostorima. Pronaeni su, izmeu ostalog ostaci saa, voska i konica. Arheolozi veruju da su ovo najstarije netaknute konice ikad pronaene. Prolog leta u ruevinama grada Rehova pronaeno je 30 netaknutih konica koje datiraju iz perioda oko 900. godine pne. Pelarstvo je u velikoj meri praktikovano u starom svetu, gde je med upotrebljavan za medicinske i religiozne svrhe, kao i za ishranu. Konice, nainjene od slame i nepeene gline, imaju otvor na jednom kraju koji omoguava pelama da ulaze i izlaze i poklopac na drugom kraju koji je omoguavao pelaru pristup sau. U svetom spisu Tora, Izrael se esto opisuje kao zemlja mleka i meda, ali nigde nije bilo pomena o kultivisanom pelarenju. Meutim, ovi novi nalazi pokazuju da je Sveta Zemlja bila sedite veoma razvijene pelarske industrije jo pre 3000 godina. Moe se rei da je to bila organizovana industrija, deo organizovane ekonomije, u veoma organizovanom gradu, kae Ezra Markus ekspert za drevni mediteranski svet i dodaje, Mi smo videli opise pelarstva u teksto46
vima i drevnoj umetnosti sa Bliskog Istoka, ali ovo je prvi put da imamo priliku da stvarno vidimo kako je to izgledalo. Jedinstveno je i mesto na kome su konice pronaene, u centru grada, to je neobina lokacija za jedan pelinjak. Mogue da je razlog tome, kae Markus, to su gradski upravljai hteli da dre ovu granu privrede pod svojom kontrolom, ili moda to to je pelarstvo bilo tesno vezano za religijsku praksu stanovnika grada. n
600 pelinjih drutava na jednom drvetu
matra se da se na Banyan drvetu u blizini grada Nandagudi u Indiji nalazi najvei broj pelinjih drutava na svetu. Nadleni u ovoj oblasti se nadaju da e drvo zvanino biti uvrteno na listu mesta koja pripadaju svetskoj batini. Ono svakako predstavlja neto potpuno drugaije od svega to se nalazi na toj listi.
Ovo drvo predstavlja dom za oko 600 pelinjih drutava. U izjavi za indijski asopis Hindu, Dr. M. Redi sa katedre za zoologiju na univerzitetu Bangalor, kae da su drvo posmatrali pelari vie od deset godina, i da su u novembru 2005. godine izbrojali oko 625 pelinjih zajednica. Istraivanje preduzeto u oktobru 2007. pokazalo je da se na drvetu nalazi 575 drutava. On smatra da napori da se drvo uvrsti na listu svetske batine nee dopreneti samo prosperitetu hortikulture, ve da e i pospeiti zatitu okoline i odravanje ekolokog balansa poto pele, putem opraivanja, pomau poboljanju bio diverziteta. Drvo je okrueno velikim brojem stabala eukaliptusa iji cvetovi predstavljaju glavni izvor nektara za pele. Tokom monsuna, broj pelinjih zajednica se smanjuje poto pele migriraju jer eukaliptus ne cveta u tom periodu. Da bi predupredili seobu pelinjih zajednica metani iz oblinjih mesta zasadili su mnotvo medonosnih biljaka koje bi pele mogle poseivati tokom itave godine. Na taj nain bile bi spreene seobe tokom perioda monsuna. Poslednje tri godine, metani su ak prestali i da cede med, nakon to su saznali da njihov zastareli metod ceenja dovodi do smanjenja broja pelinjih zajednica. n
Zanimljivosti
KONICA I MEDONOSNA PELA

Lorenc Lorejn Langstrot (Lorenzo Lorraine Langstroth, 1810-1895), ameriki pelar, svetenik po zanimanju. Roen je u Filadelfiji 25.12.1810. godine. Obrazovanje je stekao na Univerzitetu Jejl (SAD). Pro uavajui Iberovu knjigu Zapaanja o pelama, a ohrabren injenicom da pri razmicanju satova u Ibe rovoj konici pele ne reaguju burno, poeo je da razmilja o konstrukciji konice koja bi bila naj podesnija za pelarenje, i uspeo je u tome. Prvi je konstruisao konicu nastavljau sa pokretnim ramovima. Meutim, ono to ga je proslavilo jeste otkrie prirodnog prin cipa pelinjeg prostora. Zbog ogromnog doprinosa razvo ju pelarstva smatra se ocem racionalnog pelarstva. Go dine 1853. objavio je knjigu Praktina rasprava o konici i medonosnoj peli (A Practical Treatise on the Hive and Honey Bee), koja je doivela 32 izdanja. Langstrot je sa svojim sinom 1858. godine osnovao veliki pelinjak, na kome su se bavili uzgojem matica. Ali, zbog smrti svog sina i uasne glavobolje, od koje je poeo esto da pati po sle doivljene eleznike saobraajne ne sree, bio je primoran da ceo pelinjak rasproda, ostavivi samo nekoliko konica u vrtu svoga suseda, da bi mogao da se zabavlja i uiva sa svojim pelama u asovima kada mu glavobolja umine. Tako je Langstrot osiromaio i ostao bez sredstava za ivot. Kasnije ga je zadesila jo jedna tragedija, umrla mu je i supruga, koja mu je nesebino pomagala. Skrhan tugom i boleu, kada bi odlazio u vrt na sve vazduh, sedao bi tako da ne vidi svoje pele, jer tako nemo an i alostan nije imao volju da ih gleda. Kako sam u svojoj autobiografiji kae, sav je ivot njegov bio jadan, jer mu je vie od polovine ivota prohujalo u patnji za izgubljenim dragim osobama i pod velikim teretom uasnih fizikih bolova. Meutim, Langstrot je pod starost ozdravio i ponovo poeo da obavlja sveteniku slubu, to je u svim pelarskim novinama ostalo zabeleeno. Umro je 6.10.1895. godine, za vreme slube u crkvi. ivot je zavrio u najveem siromatvu. Sa hranjen je na mesnom groblju u Dejtonu (Ohajo).
Iz starih pelarskih knjiga

47
Lorenc Lorejn Langstrot
injenice u vezi pronalaska konice sa pokretnim saem

anas je potrebno ne malo poverenja da bi se uvela sledea patentirana konica, i nov nain rada; ali verujui da je dola nova era u pelarstvu, molim Pelare da prostudiraju ovaj Prirunik, verujui da e ih ubediti da postoji bolji nain od bilo kojeg sa kojim su do sada bili upoznati. Tu e pronai jasno objanjenje mnogih do sada nepoznatih stvari u vezi fiziologije medonosne pele, kao i veoma korisne informacije nikad ranije saoptene javnosti. Prolo je vie od dvadeset godina od kada sam se posvetio uzgajanju pela. Zbog zdravstvenog stanja poslednjih godina bio sam prinuen da vie boravim na otvorenom, pa sam veliki deo svog vremena posvetio paljivom istraivanju njihovih navika, ba kao i brojnim paljivo izvedenim eksperimentima vezanim za konstrukciju konice i rad sa njom. Jo na poetku mojih pelarskih istraivanja, napra vio sam konicu prema planu proslavljenog Ibera; i potvrujui neka od njegovih najvrednijih otkria postao sam ubeen da su predrasude koje po stoje prema njemu potpuno neutemeljene. Ve ru jui da su njegova otkria postavile osnovu za profitabilniji sistem pelarenja, poeo sam da eksperimentiem sa konicama razliite konstrukcije. Iako su rezultati ovih istraivanja bili daleko ispod mojih oekivanja, u nekim od tih konica se sada nalaze ivahna drutva stara etrnaest godina, koja su bez prihrane izdrala neke od najgorih zima ikad zapamenih za pele. Iako uveren da moja konica poseduje vredna svojstva, jo uvek sam se oseao nemonim da razreim sloene probleme kojima je pelarstvo podlono; bio sam ubeen da nijedna konica ne moe da ih rei, ukoliko ne prua potpunu kontrolu nad saem, tako da bilo koji ili svi satovi mogu biti sa zadovoljstvom premeteni. Iberova konica me je zadovoljavala, jer su satovi, u odreenoj meri, mogli da se premetaju bez uznemiravanja pela, a ovi insekti mogli ukrotiti u iznenaujuem stepenu. Bez znanja o ovim injenicama, o konici koja doputa premetanje saa mogao sam da mislim kao previe opasnoj za praktinu upotre48
Odlomak iz Langstrotove knjige Practical Treatise on the Hive and Honey Bee
bu. Kao prvo, koristio sam pokretne daice ili letvice okaene na ivice prednje i zadnje strane konice. Pele su zapoinjale sae na ovim letvicama da bi ga onda lepile za zidove konice. Seenjem na me stima gde je bilo zalepljeno (za zidove), sae je moglo da se premesti sa pripadajuom letvicom. Nije bilo nieg novog u korienju takvih letvica izum je verovatno bio star nekoliko vekova i glavna novost u vezi moje
konice bila je lakoa s kojom su one mogle da se premeste bez uznemiravanja pela, i njihova kombinacija sa mojim unapreenim nainom dobijanja vika meda. Sa konicama ove konstrukcije, eksperimentisao sam vie nego ikad, i ubrzo doao do veoma vanih rezultata. Mogao sam u potpunosti da se reim prirodnog rojenja, a opet umnoiti drutva veom brzinom i izvesnou nego to sam to mogao uobiajenim metodama. Sva slaba drutva mogla bi biti jaka, a onima koje su izgubila svoju maticu moe se dodati druga. Ukoliko bi posumnjao da neto nije redu sa nekom konicom, mogao bih brzo da ustanovim njeno pravo stanje, i primenim odgovarajue mere. Ukratko, bio sam zadovoljan time to se pelarstvo moe uiniti veoma profitabilnim. Meutim, falila je jo jedna stvar. Seenje saa na mestima gde je ono spojeno sa zidovima konice, oduzimalo je suvie vremena i meni i pelama. To me je navelo da smislim takav metod gde bi sae bilo privreno sa POKRETNIM RAMOVIMA, okaenim u konicu tako da ne dodiruju ni vrh, ni dno, ni zidove konice. Na ovaj nain sae bi se vadilo sa zadovoljstvom, bez seenja, i bre premetalo u drugu konicu. Nakon obimnog eksperimentisa nja sa konicama takve konstrukcije, naao sam da one potpuno odgovaraju zamiljenim ciljevima. U leto 1851. ustanovio sam da se moe udesiti da pele rade u staklenim konicama, izloene punoj dnevnoj svetlosti. Ovo otkrie pruilo mi je zadovoljstvo da upoznam Dr Berga, tada pastora Reformisane nemake crkve u Filadelfiji. Od njega sam prvi put uo da je pruski svetenik po imenu erzon privukao panju krunisanih glava svojim otkriima vezanim za pele. Pre nego to mi je saoptio pojedinosti o ovim otkriima, objasnio sam Dr Bergu detalje mog sistema i pokazao svo-
LANGSTROTOVA KONICA. Ameriki pelar Langstrot prvi je konstruisao i 5. 10. 1852. godine patentirao konicu nastavljau sa pokretnim ramovima, koji se vade vertikalno, na gore. Konica se otvara odozgo, ima pokretnu podnjau i poklopnu dasku, i omogueno je neogranieno poveanje njene zapremine po visini. Pronalazak je patentiran pod nazivom pokretni ram. U njegovoj konici, u ljebovima na prednjoj i zadnjoj strani, visi po 10 ramova na produecima satonoa, Dimenzije ramova su: duina 17 i 5/8, visina 9 i 1/8 (44,76x23,18 cm). Ramovi nigde ne dodiruju konicu osim na mestima kaenja. Svuda izmeu i oko okvira su rastojanja koja pele nee lepiti ni propolisom niti u njima graditi sae. Prirodne mere ovih razmaka utvrdio je takoe Langstrot, i one se nazivaju prirodni princip pelinjeg prostora. Kasnije je ovoj konici pridodat polunastavak polumedite i plitak nastavak za proizvodnju meda u sau bokses. Ovu konicu e kasnije usavriti Rut i sve nepotrebne delove odbaciti, pa se zato danas i naziva LangstrotRutova (LR) konica.
ju konicu. On je bio zapanjen zbog velike slinosti naih metoda, a da pritom niko od obojice nije bio upoznat sa radom onog drugog. On je naao da se nae konice razlikuju u nekoliko veoma vanih aspekata. U erzonovoj konici satovi nisu privreni za pokretne ramove ve za letvice, i ne mogu se premestiti bez seenja saa. U mojoj konici, svaki sat se moe izvaditi bez pomeranja ostalih; dok je u erzonovoj konici esto nuno isecati i pomerati sae kako bi se dolo do nekog odreenog sata; tako, ako treba premestiti deseti ram od kraja, potrebno je prethodno izvadti devet ramova. Nemaka konica nije opremljena dodacima za med u obliku koji se najvie prodaje u naim trgovinama. Pa ipak, bez obzira na ove nedostatke, ona je postigla veliki uspeh u Nemakoj, i dala nov impuls gajenju pela.
Preveo Ivan Umelji
49
Nastupajui jesenje-zimski period, kada na pelinjaku nemamo mnogo posla, treba iskoristiti za popravku koriene i izradu nove opreme za pelarenje. Pelari mogu, korienjem prirunog alata i u kunim uslovima, pojedine delove opreme i sami da naprave. Pelarski urnal e redovno objavljivati uputstva sa tehnikim crteima, za izradu jednostavnije opreme korisne za pelarenje, po principu uradi sam.
Uradi sam
Veroljub Umelji
SKUPLJA CVETNOG PRAHA
foto V. Umelji
Nain postavljanja skupljaa na konicu
zavisnosti od mesta postavljanja na konici, u praksi se koriste dve osnovne vrste skuplja a cvetnog praha, i to: spoljni i unutranji.
Spoljni skuplja cvetnog praha

Ovi skupljai se postavljaju na poletaljku, tako da poklapaju lto, pa su pele prinuene da u konicu ulaze kroz skuplja. Zbog neto izmenjenog poloaja lta, pele e neko vreme po postavljanju skupljaa lutati oko njega, ali ubrzo e se privii i poeti kroz lto skupljaa da ulaze u konicu. Korienjem spoljnih skupljaa dobijamo ist polen, bez stranih primesa. Pri upotrebi spoljnih skupljaa moramo da vodimo rauna i o vremenskim prilikama, pa ako ima izgleda za kiu, sakupljeni polen treba pokupiti iz fioka da se ne bi ovlaio. Spoljni skuplja cvetnog praha, ima standardnu mreicu skupljaa za prolaz pela, veliine 263x53 mm. Cela povrina skupljaa je pokrivena limom, pa je problem vlaenja polena, zbog iznenadnog poetka kie, neto ublaen. Za izradu drvenih delova ovog skupljaa upotrebljava se suva graa od mekog drveta, bez vorova. Izrauje se prema datom radionikom crteu. Bone strane (10) tela skupljaa izraene su od drvenih daica debljine 8 mm, izrezanih u obliku romboida, ije su due stranice 150 mm, a krae 55 mm. Unutranji uglovi iznose 95, odnosno 85. Na taj nain e, kada
50
se postavi na konicu, skuplja pravilno da nalegne na konusnu poletaljku. Bone strane (10) skupljaa su meusobno spojene sa tri letvice (9, 2 i 6), duine po 265 mm. Prva (9) je poprenog preseka 35x8 mm, i nalazi se na zadnjem gornjem delu skupljaa, do konice. Druga (2) je preseka 15x8 mm i nalazi se sa prednje gornje strane. Na obe ove letvice (9 i 2) i bone strane (10), privruje se na kraju i limeni pokriva (1) skupljaa.Trea letvica (6), poprenog preseka 40x6 mm, ugraena je na prednjoj donjoj strani. Ona ujedno predstavlja i poletaljku skupljaa. etvrta letvica (12), koja spaja bone strane (10), dugaka je 281 mm, poprenog preseka 10x8 mm, i privrena je sa donje strane skupljaa. Na ovu letvicu (12) i poletaljku (6) uvrena je mreica (5), dimenzija 265x80 mm. Mreica (5) je izraena od pocinkovane ice, sa okcima #3x3 mm, kroz koju propada skinuti cvetni prah u fioku skupljaa. Na letvicu (3), preseka 7x5 mm, ukupne duine 300 mm, iji su krajevi zaobljeni, privrena je specijalna plastina mreica (4) skupljaa, ije su dimenzije 263x53 mm. Zaobljeni krajevi letvice (3) se, pre sklapanja skupljaa, provlae kroz rupe prenika 5 mm, izbuene na bonim stranama (10). Ova letvica (3), na jednoj strani viri 15 mm, kako bismo mogli da pomou nje vrimo zaokretanje, odnosno podizanje mreice (4) skupljaa, kada ne elimo da pele prolaze kroz nju. Iza mreice (4), na obe bone strane (10), izbuene su po dve rupe pre-
nika 8 mm, za izlazak trutova. Grudvice cvetnog praha, koje se skidaju sa nogu pela pri prolasku kroz otvore mreice (4), padaju kroz mreicu (5) u fioku skupljaa. Fioka je unutranjih dimenzija 265x74x60 mm. Fioku sa injavaju: prednja daica (7), dimenzija 281x60x8 mm, zadnja daica (13), dimenzija 281x50x8 mm i dve bone daice (8) ije su dimenzije 74x60x8 mm. Dno fioke (14) je plastina ili mreica od pocinkovane ice, sa okcima #1x1 mm. Fioka se za telo skupljaa kai pomou dva savijena lima (15), koji su pravom stranom privreni za bone strane (8) fioke, a savijenom stranom se uvlae u ljebove na bonim stranama (10) sku pljaa. Fioka moe da se kai za telo skupljaa i pomou naroito oblikovane eline ice. Lim (11), debljine 0,5 mm, veliine 281x15 mm, se ukiva za donje povrine bonih strana (10). On slui da pokrije eventualni zazor Radioniki crte spoljanjeg skupljaa cvetnog praha izmeu poletaljke konice i letvice (12). Kompletan skuplja se kai za konicu pomou posebno oblikovanog otvora, izrezanog na zadnjem, povijenom delu limenog krova (1) i malog vijka delimino zavijenog u plo dite, sa prednje strane iznad leta na odgovarajuoj vi sini. Kaenje moe da se vri i pomou odgovarajue oblikovane eline ice, uvrene na zadnjoj letvici (9). Sve drvene povrine skupljaa premazuju se vrelim firnajzom. U sledeem broju Pelarskog urnala prikazaemo izradu unutranjeg skupljaa cvetnog praha koji se ugrauje u podnjau konice.
51
In memoriam
Eva Krejn (1912-2007)

Pelarka, nuklearna fiziarka i spisateljica. Profesorka fizike na Univerzitetu u efildu, direktorka Internacionalne pelarske istraivake asocijacije (IBRA) 1949-1984.
me Eve Krejn irom sveta predstavlja sinonim za pele i pelarstvo. U isto vreme ona je bila autor, urednik, arhivista, naunik istraiva i istoriar, i verovatno osoba koja je vie od bilo koga drugog putovala u potrazi za novim informacijama o pelama i pelarstvu. Pred kraj ivota, 2003. godine, objavila je knjigu u kojoj je opisala svoja pelarska putovanja, tokom kojih je posetila preko ezdeset zemalja. Bila je vodei autoritet iz oblasti istorije i arheologije pelarstva. Osnovala je jednu od najznaajnijih institucija u pelarskom svetu, Internacionalnu pelarsku istraivaku asocijaciju (IBRA). Zanimljivo je da se nije akademski obrazovala za pelarstvo ili biologiju, ve nuklearnu fiziku. Roena je u Londonu 1912. godine kao Eva Vidouson. Njena starija sestra Elzi Vidouson postala je svetski poznati nutricionista. Nakon zavrene srednje kole, dobila je stipendiju za studije matematike na prestinom Kraljevskom koledu u Londonu. Kao briljantan student i jedna od samo dve ene koje su studirale matematiku na Londonskom Univerzitetu u to vreme, diplomirala je nakon dve godine. Doktorat iz nuklearne fizike stekla je 1938. godine. Tokom 1941-1942. predavala je na fiziku na efildskom Univerzitetu. Udala se 1942. kada je kao svadbeni poklon dobila konicu sa pelama. Namera darodavca je bila da brani par snabde medom, poto je za vreme II svetskog rata vladala velika nestaica eera. Sasvim neoekivano, ovaj svadbeni poklon je presudno promenio njen ivot. Pretplatila se na asopis Bee World, i postala aktivan lan lokalnog pelarskog udruenja, da bi ubrzo poela da radi kao sekretar Britanske Pelarske Asocijacije (BBKA). Osnovala je 1949. godine Internacionalnu pelarsku istraivaku asocijaciju (IBRA), kojoj je posvetila ostatak ivota. IBRA
danas predstavlja jednu od najuglednijih pelarskih institucija u svetu. Prvih sedamnaest godina rada sedite asocijacije je bilo smeteno u dnevnoj sobi njene kue. Tek 1985. godine IBRA je dobila zgradu u Kardifu (Vels) gde se i danas nalazi. Od 1949. sve do penzionisanja bila je urednik asopisa Bee World. Pored toga, ureivala je, u periodu od 1962. do 1982. asopis Journal of Apicultural Research. Od 1950. do 1984. je prikupljala, ureivala i objavljivala apstrakte svih relevantnih naunih radova iz oblasti pelarstva u asopisu Apicultural Abstracts. Danas ovaj asopis predstavlja najveu svetsku bazu podataka iz oblasti pelarske nauke. Tokom godina, Eva Krejn je marljivo prikupljala pisane radove o svim aspektima pelarstva. Biblioteka koja je ostala iza nje broji oko 60.000 bibliografskih jedinica. Ovome treba dodati i jedinstvenu kolekciju od 130 asopisa iz itavog sveta. Arhiv je sada toliko veliki, da zahteva profesionalno odravanje, i smeten je u Nacionalnoj Biblioteci Velsa. Uz sve to, pokrenula je fondaciju koja bi pomagala rad pelarskih muzeja i biblioteka irom sveta, kao i izdavanje naunih publikacija sa pelarskom tematikom. Eva Krejn je bila plodan autor. Iza sebe je ostavila preko 180 bibliografskih jedinica. Autor je brojnih knjiga od kojih se neke ubrajaju u najznaajnija dela iz oblasti pelarstva. Njena obimna Svetska istorija pelarstva (The World History of Beekeeping, 1999) (682. str) se smatra najboljom i najiscrpnijom istorijskom pelarskom knjigom ikad napisanom. Priredila je, 1975. godine, zbornik Med: Iscrpno istraivanje (Honey: Comprenhensive Survey) najznaajniju i najcitiraniju knjigu o medu koja se do sada pojavila. Preminula je 6. septembra 2007. u 95. godini.
52
IZALA JE IZ TAMPE NOVA KNJIGA VEROLJUBA UMELJIA
ENCIKLOPEDIJA PELARSTVA
512 stranica, 2.160 pojmova (156 linosti), 910 ilustracija (fotografija i crtea, u boji i crno-belih), 36 tabela i dijagrama Autor ove nae prve svojevrsne pelarske enciklopedije, Veroljub Umelji, uloio je mnogo truda da bi pelarima i na ovaj nain pomogao da se to bolje upoznaju sa pelarskom problematikom kod nas i u svetu Sa ovom Enciklopedijom pelarstva, za koju smatramo da zasluuje pozitivnu ocenu i preporuku, pelarima e veliki deo naunih i strunih saznanja biti dostupan na jednom mestu i po prvi put na srpskom jeziku od domaeg autora.
Recenzenti knjige: prof. dr Jovan Kulinevi i doc. dr Ljubia Stanisavljevi
Knjiga sadri osnove znanja iz svetskog pelarstva i oblasti koje su u vezi sa pelarstvom. Anatomija, biologija i vrste medonosnih pela Konice i druga oprema za pelarstvo Medonosno bilje i pelinji proizvodi Bolesti i neprijatelji pela Dogaaji, izumi, otkria i znaajne linosti Najpoznatije pelarske knjige i asopisi Umetnici kojima je pelarstvo inspiracija
Cena knjige pouzeem je 1.600 dinara.

VEROLJUB UMELJI 34203 Kragujevac, ede Dulejanovia 33 034/462-879, 063-814-80-80 vumeljic@ptt.rs; www.umeljic.com
ivena pelarska oprema, razni modeli i veliine. ZORA Kragujevac tel. 034/313-092, 064/238-81-83, 064/245-07-99 Papirii za dimljenje protiv varoe lino ili pouzeem. Filipovi Uice. tel. 031/513-687, 031/563-882, 031/524-172, 063/639-42-44 Sve za ramove prese za buenje ramova sa automatskim utiskivanjem biksni, biksne, prohrom ica, razmaci. endekovi. Tel. 031/894-331, 031/895-176 Pelarska oprema, pribor, literatura. Pejo. Tel. 011/84-83-120, 063/830-46-46 Pelarske vage za sve tipove konica, kao i po specijalnim porudbinama, izraujemo i nudimo. MIKRON Beograd. Tel. 011/833-2051, 064/2222-948
Reklamni oglasi u asopisu Pelarski urnal

zadnja korica cela strana 15.000 din polovina strane 9.000 din unutranja strana zadnje korice cela strana 10.000 din polovina strane 6.000 din etvrtina strane 4.000 din unutranja stranica cela strana 8.000 din. polovina strane 5.000 din. etvrtina strane 3.000 din. mali oglasi (do 10 rei) 500 din
Popust 25 % za reklamno oglaavanje u vie uzastopnih brojeva.

Pcelarski Žurnal 3 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Pcelarski Žurnal 3 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pcelarski Žurnal 3 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SADRAJ

Broj 1, godina I oktobar 2008. Adresa redakcije

MOGUI UZROCI KOLAPSA PELINJIH ZAJEDNICA (CCD)

Colony Collapse Disorder (CCD)

NEDOSTATAK KVALITETNE HRANE (MEDA I POLENA)

AMERIKA TRULE PELINJEG LEGLA

vajcarski istraivaki centar za pelarstvo, Bern, vajcarska

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

Proizvodnja voska u pelarstvu

VANI INIOCI ZA DOBIJANJE VISOKOKVALITETNOG VOSKA

Preventivne mere protiv kontaminacije

SVOJSTVA I KRITERIJUMI KVALITETA PELINJEG VOSKA

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

GLAVNE I SPOREDNE KOMPONENTE PELINJEG VOSKA

Prof. dr Bendamin Oldrojd

Da li postoji realan problem?

foto Keith Delaplane

Da li su ovi gubici neto neobino?

ta su mogui uzroci CCD-a?

Poznati uzroci simptoma

Prof. dr Riard Fel

Univerzitet Virdinija Teh, Bleksburg, SAD

OCENITE SVOJE MATICE

Meunarodni sistem boja za obeleavanje matica

1 ili 6 2 ili 7 3 ili 8 4 ili 9 5 ili 0

Pislakov oplodnjak za matice 26

Priprema kaveza sa maticama

Jedan od pelinjaka Janka Pislaka

Glavo (Echinops sphaerocephalus L.)

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

Tekst i fotografije V. Umelji w w w. u m e l j i c . c o m

eljuga (Dipsacus sylvester Huds.)

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

Tekst i fotografije V. Umelji w w w. u m e l j i c . c o m

(16. vek p.n.e. - 1840. godine)

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

Drave koje uvoze najvee koliine meda iz Kine (izvor FAO)

III Pelarstvo (1980-1990)

Stvaranje celovitog sistema proizvodnje, isporuke i marketinga

Standardizovanje kontrole kvaliteta pelinjih proizvoda

Podizanje pelarske nauke i tehnologije na vii stadijum

Razvoj novih pelarskih tehnologija

Unapreenje sistema za uzgoj matica i prevenciju bolesti

Budue perspektive pelarstva u Kini

Tople pele iz hladnih elija

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

37.9 37.3 36.6 36.1 35.5 34.8 34.3 33.7 33.0

Neobina toplotna odbrana pela od strljenova

Snimak termokamerom lopte koju formiraju japanske medonosne pele

Gen vitelogenin koordinira socijalni ivot pela

Pele sa niim nivoom vitelogenina u organizmu ranije poinju da izleu iz konice 42

Gen vitelogenin utie na duinu ivotnog veka pele

PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

U Izraelu pronaene konice stare 3000 godina

600 pelinjih drutava na jednom drvetu

KONICA I MEDONOSNA PELA

Iz starih pelarskih knjiga