NEUJNA MUZIKA POSTOJANJA

LJUBAVNO-NAUNI ROMAN

NEBOJA JOVANOVI

UMESTO PREDGOVORA

Postoje glasovi i u kamenu, i u zemlji, i u bilj i, i u ka!i vo"e, i u

atomu vaz"u#a, isto tako kao $to !ostoje glasovi i u sun ima, zvez"ama, !lanetama, mese ima, kao telima% U &emu go" ima unut'a$njeg !ok'eta, ima i glasa% (ino u#o moglo bi &uti st'uju sokova u bilj i) jo$ *inije moglo bi &uti glasove u kamenu, zemlji, ka!i vo"e, atomu vaz"u#a% +o na$e u#o nije s!osobno "a &uje sve glasove, kao $to ni na$e oko nije s!osobno "a vi"i sve stva'i% ,zvesno !ak- vi$e je glasova u ovome svetu koje ne &ujemo, nego !'e"meta koje ne vi"imo% A to zna&i- vasiona je !unija glasova nego slika, boja i oblika% .e' nema ni$ta bezglasno, za onoga ko &uje% Sve je is!unjeno glasovima, sve je is!unjeno 'e&ju% Sva vasiona je je"na t'e$te/a muzika, i ne!'estani govo', i ne!'estani 'azgovo'%%% %%%Glavno je- k'oz sva &ula ulazi kazivanje, iz'az, govo', !'i&a, 'e& svi# stva'i o sebi, o svom !'isustvu, o svom stanju, o svojim osobinama%%% je' svi utis i su 'e&i% +ema mutavi# stva'i, je' ona stva', koja ne mo0e sebe "a !'ojavi u#u, !ojavljuje sebe oku, ili ko0i, ili nosu, ili ustima% +ema m'tvi# i bezglasni# stva'i, je' "okle nam stva'i ne$to kazuju, ma k'oz koje &ulo na$e, "otle su one iz'azite, a "okle su iz'azite, "otle su !ostoje/e, a "okle su !ostoje/e u o!$toj muzi i stva'i, "otle su 0ive% +o, za' ste je"nom &uli g"e se ka0e "a je muzika naj!'ivla&nija mo/ u svetu1%%% , ka" je 'azumljiva, i ka" je !olu'azumljiva, i ka" je sasvim ne'azumljiva, !esma i muzika su uvek je"na miste'iozna i neo"oljiva sila% 2a$to to, ako ne zato $to nas one "ovo"e "oma, !o"se/aju na !'vobitnu, "a na bitnu "omovinu na$u1 +a !'vi glas) na !'vu 'e&) na !'vu !esmu1%%% Samobitnu bo0ansku Re&, i "a je o" +je i k'oz +ju !ostao sav svet, kao +jen o"jek%%%

V3AD,4A +,4O3A. VE3,M,ROV,5+OVE 6ESEDE POD GOROM

POLNOST KAO MUZIKA Do -"Sve bilo je muzika u ljubavi s' njom...." s!a"i #ob"i A"sen. -T"eba $a s%va!i!i bukvalno. To nije samo me!a&o"a. -Kako !o misli' bukvalno( -Pa le)o o#nosi izme*u )olova jesu muzika. To je &izi+ka "ealnos! a ne samo me!a&o"a. ,"a$a moja i ovo '!o mi sa#a +inimo ovaj na' "az$ovo" na'e )"ija!eljs!vo... sve je !o muzika. -Ne'!o si mi "oman!i+no - li"ski "as)olo.en( -/as)olo.en sam e$zak!no nau+ni+ki... -Ma nemoj0 -Ako si voljna #a slu'a' objasni1u !i za'!o !ako mislim. -P"e!vo"ila sam se u u%o0 -O#li+no. S)"emnos! #a se slu'a i )"imi #"u$i u sebe .enski je )"in2i). Lo$os lo$i+nos! o#"e*enos! )"obojnos! #u%a )o!"eba #a se u*e u #"u$o$ #u%ovno a i !elesno mu'ki je )"in2i). -3a %a. Is)a#a #a 1emo !ime '!o ja slu'am i )"imam i#eje !vo$a #u%a koje 1e u1i u mene i is)uni!i me mi za)"avo ima!i )olni o#nos0 -U)"avo !ako. Polni o#nos a ne seksualni. Polnos! je u svemu. U svakoj komunika2iji. Svaki o#nos #va bi1a je )olan. -,a nisi !i neki )anseksualis!a( Ne bi bilo +u#o #a jesi. 4avi' se )si%oanalizom a njeno$ !vo"2a 5"oj#a o)!u.ivali su #a vi#i seks u svemu. -6a ne $ovo"im o seksualnos!i ve1 o )olnos!i. A !o je "azli+i!o. Ako sam ne'!o ")an" on#a sam )an)olis!a sve)olis!a. Takav iz"az ne )os!oji. Za!o 1u $a sa#a uves!i. -Pa u +emu je "azlika( -Polnos! je me!a&izi+ka. 4e"*ajev je #oku+io me!a&izi+ku su'!inu )olnos!i. Polovi su )os!ojali i )"e nas .ivi% biolo'ki% bi1a. Seksualnos! je samo je#na o# biolo'ki% mani&es!a2ija )olnos!i. Polovi su na+ela ili jo' bolje za+ela kako je le)o "ekao 4ela 3amva'. Seksualnos! je samo je#na o# nji%ovi% !vo"evina. Polnos! je za)"avo osnova )os!ojanja ,u%a. -3o1e' #a ka.e' #a su mu'ki i .enski )"in2i) )os!ojali u ,u%u )"e ne$o '!o su nas!ali mu.ja2i i .enke mu'ka"2i i .ene...( -,a. ,u% je mu'ko-.enski. An#"o$in. Za!o je ,u% ljubav. 4o$ je ljubav. ,u% je nebeska kosmi+ka e"o!ika )"isu!na u svemu '!o )os!oji. P"ivla+nos! izme*u )olova je ono '!o #".i a!om #a se ne "as)a#ne. Sama ma!e"ija je )olna. S)oj )ozi!ivno$ i ne$a!ivno$ naelek!"isanja. -6e#ins!vo su)"o!nos!i(

-Ne. Polovi nisu su)"o!nos!i. Oni su )olovi +vo"ne !a+ke na kojima je za!e$nu!a s!"una )os!ojanja muzi+ki ins!"umen! ,u%a. Za'!o bi )olovi bili su)"o!nos!i( Za'!o bi b"e$ i #olja je#no$ !alasa bili su)"o!ni( Oni su "azli+i!a s!anja 2eline )ok"e!a !"e)!aja... Za'!o bi u muzi2i )auza bila su)"o!nos! !onu koji zvu+i( ,a nema )auza ne bi bilo ni muzike. Ne bi bilo u#a%a #a nema iz#a%a. Polovi su osnova "i!ma a .ivo! je "i!am. Sve '!o )os!oji sa+injeno je o# !alasa "azli+i!i% &"ekven2ija a osnova !alasa je "i!am. Talas je "i!am )ulsi"anja izme*u )olova. -Ako nema' ni'!a )"o!iv )us!ila bi% )onovo A"sena( Mo$u ja is!ov"emeno #a slu'am i !ebe i nje$a a #a ni je#an o# vas #voji2e ne bu#e li'en )une )a.nje... -Na"avno #a nemam ni'!a )"o!iv. To je +es!a .enska &an!azija-vo#i!i ljubav sa #va mu'ka"2a is!ov"emeno. Uos!alom imam i ja .enski )"in2i) u sebi )a 1e !ako A"sen i neznaju1i )os!a!i unive"zalni #u%ovni ljubavnik...kao i svaki #oba" muzi+a". "Sve bilo je muzika !ek za+a"an !"en..." -Malo 1u #a $a u!i'am #a i)ak !i bu#e' u 2en!"u )a.nje mo$ .ensko$ )"in2i)a. -3vala !i iz s"2a mo$ mu'ko$ )"in2i)a. -7!a je !o uo)'!e mu'ki i .enski )"in2i) u nama( -Najbli.e mom #o.ivljaju s!va"nos!i je #a !o objasnim )"eko muzike je" muzika je i )o#s!akla ovaj na' "az$ovo"... -Ima li i u muzi2i mu'ko$ i .ensko$( -Na"avno. Kao i u svemu. -7!a bi !o bilo mu'ko a '!a .ensko u muzi2i( -Melo#ija je mu'ki )"in2i) a %a"monija .enski. -Za'!o(0 -To !i je sli+no o#nosu #u%a i #u'e ili mo.#a )si%e...Melo#ija je o#"e*ena ona nosi u sebi kon2en!"isano zna+enje ona je )"obojna ulazi u slu'ao2a... Melo#ija se )am!i mo.e se o#zvi.#a!i. 3a"monija se ne mo.e o#zvi.#a!i. Ona je "as)linu!a "a'i"ena o!vo"ena kao .ena ok"u.enje a!mos&e"a )oza#ina u kojoj se melo#ija k"e1e. I o#nos &i$u"e i )oza#ine na nekoj sli2i je mu'ko-.enski kao u muzi2i. -,a li %o1e' #a ka.e' #a je .ena samo a!mos&e"a )oza#ina mu'ka"2u kao ono8 "Iza svako$ us)e'no$ mu'ka"2a s!oji us)e'na .ena..." 9ena se ne mo.e "o#zvi.#a!i" kao ni %a"monija je" je "as)linu!a i neo#"e*ena. Za njom se mo.e samo zvi.#a!i... -Ne je#i se ne1u !o #a ka.em. Ne $ovo"im ja o .enama i mu'ka"2ima ve1 o .enskom i mu'kom )"in2i)u. I .ene i mu'ka"2i imaju u sebi oba )"in2i)a. I mu'ki i .enski. 6un$ je $ovo"io o !ome #a svako

+elja#e ima Animusa i Animu u sebi. 6a samo %o1u #a iznesem nji%ove osobine #a bismo )"e)oznali ka#a je On a ka#a Ona ak!ivna u nama. Tu nema mes!a v"e#novanju. :"e#novanje je ono '!o +ini #a se mu'ko i .ensko #o.ivljavaju kao su)"o!nos!i. -,ob"o. Pozna!o je #a smo zbo$ v"e#novanja zbo$ ku'anja )lo#a sa #"ve!a )oznanja #ob"a i zla iz$nani iz "aja. Ka.u i !o #a je ;va #akle .ena )"va za$"izla jabuku...)o na$ovo"u zmije...koja je !ako*e .ensko$ "o#a. A A#am je samo naseo kao '!o mu'ka"2i +es!o nase#aju .enama...Po !ome bi se mo$lo zaklju+i!i #a je A#am bio samo ;vina )oza#ina a #a je ;va vo#ila $lavnu "e+ zaje#no sa zmijom kao )"i)a#ni2om is!o$ .ensko$ lobija. -I !ako #o #ana #ana'nje$a. Kao '!o si i !i )"va )o+ela #a v"e#nuje' i lju!i' se zbo$ ne#os!ojne ulo$e )oza#ine a!mos&e"e ili '!o le)'e zvu+i ali !i iz$le#a samo kao lukavije )akovanje ulo$e %a"monije koju sam #o#elio .eni )onesen svojim )"ik"ivenim mu'kim 'ovinizmom. -A !i u s!va"i !o nisi( -Nisam. <asna "e+. -4a' le)o i )lemeni!o o# !ebe. -Pa e!o !akav sam... -,ob"o. 6a sam k"iva za v"e#novanje i o)!u.ivanje !ebe '!o je ina+e !i)i+no za .ene - zvo2anje i o)!u.ivanje. :alj#a !o izvi"e iz )o!isnu!o$ ose1anja ni.e v"e#nos!i zbo$ ulo$e koju nam je #o#elio sam Lo$os uz$"e# bu#i "e+eno mu'ka"a2 ili )ak )o!i+e iz na'e $o"#os!i i nes)obnos!i #a s%va!imo kako !u nema mes!a v"e#novanju. T"ebalo bi #a se kao u baj2i o Sne.ani i se#am )a!uljaka ok"enemo na$lava+ke i #a nam is)a#ne iz $"la zalo$aj o!"ovne jabuke v"e#novanja kojom nas je )o#valom za!"ovala zla ma1e%a. Zmija je#na. Pa ka# #o*e )"in2 na belom konju a mi o!vo"ene i neza!"ovane je#va #o+ekamo #a mu bu#emo a!mos&e"a. -Zna' !o sa ok"e!anjem nao)a+ke i sa is)a#anjem o!"ovno$ zalo$aja uo)'!e nije lo'a i#eja. P"va .ena i nije bila ;va. Nebeski A#am ka.e s!a"a )"i+a bio je An#"o$in mu'ka #evi2a 2elovi!o bi1e u kojem su mu'ka melo#ija i .enska %a"monija s!va"ale "ajsku muziku bi1a. Taj .enski elemen! al%emije 2elovi!os!i #evi+ans!vo lju#ske #u'e zvala se So&ija. Pa#om +oveka u $"e% An#"o$in se #eli i So&ija uzle1e u nebo. Usamljeni )olovi+ni A#am #obija ;vu i )a#a u njenu vlas! vlas! )"i"o#e je" ;va je )"i"o#a. So&ija je o!i'la iz zaje#ni2e. Ne svojom k"ivi2om. I)ak u ,u%u )os!oji mo$u1nos! #os!izanja #evi+anske mu#"os!i So&ije. I za mu'ka"2a i za .enu !a mo$u1nos! )os!oji k"oz Ljubav. Ali )"vo !"eba is)ljunu!i

o!"ovni zalo$aj. I A#am u !ebi .eli svoju So&iju. Mu'ki #eo !ebe +ezne za izvo"nom .ens!veno'1u za svojom %a"monijom. -Lukav si !i. Sa# si #"amu )"eneo na unu!"a'nji )"os!o" na "as2e) .ene u samoj sebi. -Ono '!o se #e'ava s)olja mu'ko-.enski "a! samo je o#"az unu!"a'nje$ neskla#a mu'ko$ i .ensko$ )"in2i)a unu!a" nas sami%. -Is)a#a !ako #a nema )o!"ebe za )"omenama u )a!"ija"%alnom #"u'!vu u kojem je .ena #ove#ena u )o#"e*enu )ozi2iju. 9ena bi !"ebalo #a )"i%va!i svoju me!a&izi+ki )"e#o#"e*enu ulo$u )oza#ine i #a u.iva u njoj. Ona je u na+elu ili za+elu kako %o1e' osu*ena na sebe na )asivnos! i #"u$o"az"e#nos!. Ako se )"omene #"u'!veni o#nosi )"omeni1e se i #"u'!vena sves! sves! .ena i mu'ka"a2a. -Nisam znao #a si Ma"ksis!a. -Pa i nisam.Samo mislim #a !i )si%olo$izi"a' i sve svo#i' na unu!"a'nji sukob umanjuju1i !ako u!i2aj #"u'!va na &o"mi"anje osobina )ola. Po !ebi .ene nisu )o#"e*ene zbo$ #"u'!veni% uslova ve1 su one !akve )o )"i"o#i )a su s)olja'nji uslovi samo o#"az unu!"a'nji% )"e#o#"e*enos!i. -6a nisam ni "ekao #a su .ene )o#"e*ene ni!i #a je )o#"e*enos! u .enskoj )"i"o#i. -Za" bi!i )oza#ina ne zna+i bi!i )o#"e*en( -U muzi2i-ne. -Ali mi $ovo"imo o .ivo!u. 9ivo! nije muzika. -; u !ome se ne sla.emo. 9ivo! jes!e muzika i u njemu va.e is!a na+ela kao i u muzi2i. -Ne mo.e' !ako #a $ene"alizuje' #a o# analo$ija )"avi' s!va"nos!. -/eko% !i jo' na )o+e!ku #a A"senove "e+i !"eba s%va!i!i bukvalno. Ne kao me!a&o"u ili analo$iju. -Ali nisi me ube#io...ni!i objasnio... -Kako sam i mo$ao ka# si o#ma% zauzela $a"#. -Pa mo"am #a b"anim svoj )ol0 -6a $a nisam na)ao. -Ne !i si samo "ekao svoju "is!inu" u kojoj nema v"e#novanja a ja sam !o #o.ivela kao na)a# je" sam )o+ela #a v"e#nujem. Za'!o je lo'e v"e#nova!i( Za" !o nije su'!inska o#lika +oveka #a v"e#nuje( -Nije lo'e. Svi mi !o +inimo. Ali ako v"e#nujemo na )u!u !"a.enja is!ine mo.emo )ove"ova!i #a je is!ina ono '!o mislimo #a !"eba #a bu#e is!ina ono '!o sma!"amo #a je v"e#no #a bu#e is!ina. A is!ina je is!ina svi#ela nam se ili ne. -Pa '!a )"e#la.e'(

-,a me slu'a' i )oku'a' #a )"imi' moju is!inu. Ka#a je bu#e' #o.ivela kao zaok"u.enu 2elinu on#a su#i o njoj kako %o1e'. P"vo uklju+i svoj .enski )"in2i) )a on#a mu'ki. P"vo unesi %"anu u sebe )a on#a o2enjuj njen ukus. /e+ju bu#i neko v"eme .ensko je" )"imanje i "azumevanje je .enski ma!e"inski )"in2i). Pus!i me #a neko v"eme bu#em mu'ko melo#ija koju 1e' !i ok"u.iva!i. Kasnije mo.emo #a zamenimo ulo$e. -'Aj#e va.i. Izvoli mu'ka"+ino. -P"e neki #an #ok sam )o)"avljao s!onu lam)u '!o je ina+e mu'ki )osao #"mnula me je s!"uja. S)ojio sam &azu i nulu i kao '!o je )ozna!o &aza i nula na $olo s!va"aju s!"ujno kolo. Nisam znao ko$a #a )sujem ili bla$osiljam ka# zasve!li sijali2a. 5azu ili nulu( Ka# u%va!i' samo nulu ni'!a se ne #e'ava. P!i+i2e mo$u #a s!oje na &azi a #a i% ne #"mne s!"uja. Mo$u #a i% )sujem ili slavim samo zaje#no je" su samo zaje#no s!"uja ili .ivo! a o#vojeno-neos!va"ene mo$u1nos!i. Tako je i sa .enama i mu'ka"2ima. -P"e#)os!avljam #a .ene )ovezuje' sa nulom a mu'ka"2e sa &azom. -Ne .ene i mu'ka"2e ve1 .enski i mu'ki )"in2i). Ponovi1u !i8 u svakom lju#skom bi1u )os!oje oba )"in2i)a samo '!o je ili bi !ako !"ebalo #a bu#e ko# mu'ka"a2a #ominan!niji mu'ki a ko# .ena .enski )"in2i). Kao ni ko# s!"uje !u nema mes!a v"e#novanju. -Nula i)ak zvu+i bezv"e#no. -Zvu+i zbo$ v"e#novanja. 4ez nule je &aza bezv"e#na i ob"nu!o. Kako se !u mo.e v"e#nova!i. Uos!alom #a li bi se ne'!o )"omenilo ako bi smo mu'ko nazvali nulom a .ensko &azom. I #alje bi )os!ojala #va )"in2i)a sa zamenjenim imenima a is!im svojs!vima. Nazovi i% kako %o1e' ali oni )os!oje. Plus i minus. 7!a se !u menja. Ob"ni im imena i #alje )os!oje #ve )o!en2ije "azli+i!o$ )ola !ime i osobina. Ako %o1e' mo$u 2elu svoju )"i+u #a izok"enem i #a na#alje ono '!o sma!"am mu'kim )"in2i)om nazivam .enskim. Ako !i !ako le)'e zvu+i. -O #a...mi .ene volimo le)e "e+i )o#"e*ujemo su'!inu &o"mi...3vala nema )o!"ebe. Nas!avi kako si i )o+eo. -;lem ka# me je #"mnula s!"uja os!avio sam lam)u i seo za klavi" #a malo svi"am i o)us!im se. 7!a #a svi"am( Po+eo sam #a )"ebi"am )o #i"kama. Onako bez i#eje... /as)linu!e ako"#e ni'!a o#"e*eno. Samo sam o#"a.avao s!anje u kojem se nalazim. S!va"ao sam a!mos&e"u. P"ijala mi je o)u'!ala me +inila me )omalo se!nim i +eznu!ljivim. O#je#nom u mom #u%u se "o#ila melo#ija .eljna #a is)uni i o#"e#i !aj "as)linu!i %a"monijski )"os!o" #a se kao &i$u"a k"e1e )o njemu. S!va"ao sam ne'!o novo ne'!o '!o jo' nisam +uo. Ta nova melo#ija #o'la nio!ku#a )"obu*ena

a!mos&e"om %a"monije koja je i'+ekivala #a je is)uni )"o#"e u nju i #a joj kvali!e! muzike nu#ila mi je ose1aj 2eline o#$ovo". "To je me!a&izika )ola" sinula mi je misao. 9ivo! je ne'!o slo.enije o# s!"uje. 9ivo! je muzika k"ea2ija )olova. Po+eo sam #a "azmi'ljam )onovo o mu'ko.enskim o#nosima. 7!a bi se #esilo sa muzikom ka#a bi %a"monija )o+ela #a v"e#nuje i )o.elela #a bu#e mu'ko( Ka#a bi joj #osa#ilo #a )"ima melo#iju u sebe #a je uokvi"uje )"ila$o*ava joj se i #aje joj a!mos&e"u( Ili ka#a bi melo#ija )o+ela #a is!i+e svoju va.nos! ili ka#a bi o#ba2ila sva na+ela %a"monije i neobuz#ano se k"e!ala kako joj je 1e&. Nes!ala bi muzika +a"olija s!va"anja skla#. Nisi me )"ekinula. :e"ova!no smo )os!i$li neki skla# #ok si me s!")ljivo slu'ala... -Na#a%nu!o si $ovo"io )a sam svoje misli sklonila u s!"anu i o)u'!eno )"imala !voju bese#u. ,a li je !akvo s!anje ono '!o !i naziva' .enskim )"in2i)om. -,a !o je je#na o# o#lika...s)osobnos! #a se )"ima )asivna ak!ivnos!. -Ali za'!o bi !o bio .enski )"in2i)( ,ob"o )"imanje aso2i"a na .ensku ulo$u u seksualnom +inu...me*u!im ne znam #a li !a aso2ija2ija o)"av#ava )ovezivanje #u%ovne s)osobnos!i )"imanja sa )olom. Znam vi'e mu'ka"a2a ne$o .ena ko# koji% je s)osobnos! )a.ljivo$ slu'anja i s!va"no$ )"imanja u sebe "azvijena. A o)e! )oznajem ve1i b"oj .ena koje imaju )"obojan nas!u) .elju #a bu#u u 2en!"u )a.nje. ,a li su !o i)ak samo analo$ije( -,uboko sam uve"en #a su mu'ki i .enski )"in2i) sama su'!ina s!va"nos!i. Oba )"in2i)a me*u!im imaju nez"elije i z"elije oblike is)oljavanja. P"imi!ivniji oblik is)oljavanja .ensko$ )"in2i)a je "e2e)!ivnos! a z"eliji - s)osobnos! %a"moniza2ije. P"imi!ivniji iz"az mu'ko$ )"in2i)a je .elja )o!"eba a z"eliji oblik je )"obojnos! ,u%a u s!va"ala'!vu. Z"ela .ens!venos! je Psi%a a z"ela mu'kos! je ,u%. -,a beba se "a*a sa oba )"in2i)a. /e2e)!ivna je i zna samo za svoje )o!"ebe...I mu'ka i .enska beba... -;!o vi#i'. Po+injemo #a se sla.emo i na#o)unjujemo. To je ve1 )oli&onija kao u muzi2i smenjivanje ulo$a melo#ije i %a"monije )"e)li!anje #ve melo#ije. Ali #o !akvo$ o#nosa bi !"ebalo #o1i u .ivo!u. Pu! ka )oli&oniji o#nosa je !e.ak. -Kako se "azvijaju !e s)osobnos!i( -Malo+as si s)omenula bebe o#nos majke i bebe. Ima' li s!")ljenja i volje #a )"o+i!a' ne'!o '!o sam na)isao na !u !emu( Nije #u$a+ko. =ovo"i

o muzi2i o !ome kako je na'a )si%a muzika.. kako je o#nos majke i #e!e!a muzika... -/a#o 1u !o )"o+i!a!i. -Za !o v"eme )u'!a1u !i neke )"ija!ne kom)ozi2ije i na)"avi1u kok!el... -4i1e' u is!o v"eme i mu'ko i .ensko. Na)"avi1e' mi a!mos&e"u i )"ivole!i me #a se o!vo"im i )"imim u sebe !voj #u% !voje i#eje( -4a' !ako. -,aj mi on#a !o '!o si na)isao i k"eni #a mi u#ovoljava'. -Izvoli. O)us!i se i +i!aj.

U+UTRA7+.A MU2,4A ovek je ivi muziki instrument, kao i sva druga iva bia. 8ivotna ene'gija, kako go" je zvali, st'uji k'oz nas i !'oizvo"i k'etanje9vib'a ije% 4a"a se to st'ujanje o"vija lagano i 'itmi&no, kao, na !'ime', ko" ma&ke koja !'e"e, "o0ivljavamo za"ovoljstvo% Ose/anja su na$a o!a0anja ti# nevoljni# !ok'eta tela,i nji#ova estetska !'o ena% D'#timo o" st'a#a, t'esemo se o" besa, t'e!e'imo o" s'e/e%%% Nai miii, kao svaka struna koja ima odreeni tonus i kroz koju tee energija,vibriraju i proizvode ton% , ne samo mi$i/i% Sva tkiva vib'i'aju i !'oizvo"e ton% , /elija to &ini% :ujemo li mi te tonove1 Osnovna i"eja ovog 'a"a je "a na$e telo, ivljenjem koje je vibriranje, proizvodi muziku koju uje i onaj koji je stvara, a i druga bia sa kojima je u kontaktu. 4ojim &ulom ;&ujemo; i 'azumemo taj ;nemu$ti; jezik ili unut'a$nju muziku1 Postoji li neko $esto &ulo,;t'e/e oko; ili mo0"a ;t'e/e uvo;1 ,li je, !ak, eo o'ganizam je"no veliko ;uvo; i 'ezonato'ska kutija u isto v'eme1 Da li je ono $to zovemo em!atija, tele!atija, intui ija%%%o"'az toga $to ;&uje; na$e ne!oznato &ulo1 Da li su na$e simboli&ke *unk ije note kojima o'ganizam za!isuje unut'a$nju muziku <i s!olja$nju kao 'eak iju na$e 'ezonato'ske kutije na s!olja$nji svet=1%7ta se "e$ava ka" na$ Ego, koji je i sam stvo'en tim muzi&kim za!isima, !oku$ava "a "i'iguje velikim o'kest'om9telom, $timuje ga !o svom ukusu i !oku$ava "a o"svi'a svoje novokom!onovane melo"ije1 4ako nastaje muzika koju !oznajemo i &ujemo na$im vi"ljivim u$ima1 2a$to nam ona !'ija ili ne !'ija1 ,ma li to veze sa unut'a$njom muzikom iz koje izvi'e1 O"akle nam ose/aj za 3e!o1 Da li je 6og muzi&a', sav'$eni umetnik1 Postojimo li zbog 3e!ote1 6ezb'oj je !itanja koja izvi'u ka"a !oku$amo "a 'azmi$ljamo na ovaj na&in% Poku$a/emo "a "amo o"govo' na neka o" nji#% P'vo !itanje na koje bi t'ebalo "ati !otv'"an o"govo' "a bi sva ostala imala smisla je- "a li je ta&na osnovna !'e"!ostavka "a 0ivi o'ganizam !'oizvo"i tonove ne&ujne na$im vi"ljivim u$ima, i "a se oni mogu 'egist'ovati na neki "'ugi na&in1

10

4ako "okazati ne$to takvo1 4ako bi smo &oveku sle!om o" 'o>enja mogli "okazati "a !ostoji svetlost ili gluvom "a !ostoji zvuk1 Mo0emo ga ube"iti "a nam !ove'uje "a mi vi"imo ili &ujemo, te se zbog toga bolje snalazimo u s'e"ini koja nas ok'u0uje% P'ime' nije ba$ najbolji, je' bi se moglo !omisliti "a je ve/ina lju"i 'o>ena bez &ula o kojem govo'imo, !a ob"a'ena<ili o"ab'ana= manjina t'eba "a ube"i ve/inu "a ono !ostoji% ,stina nam je &esto ;is!'e" nosa;,ali smo ;sle!i; "a je vi"imo ili ;gluvi; "a je &ujemo, iako imamo neo$te/ena &ula kojima bismo to mogli% Poneki s'e/nik <ili nes'e/nik, je' mo0e biti i nes'e/a vi"eti i &uti ne$to $to ve/ina ne 0eli= ;nami'i$e; istinu% Valj"a zato $to je ;is!'e" nosa;% 2na&i li to "a je ve/ina bez nosa1 +e% P'e /e biti "a vla"a neka &u"na v'sta kijavi e koja za&e!ljuje i nos, i u$i, i o&i, a na!a"a samo lju"ska bi/a% Vi'us koji je izaziva 'azmo0ava se, izgle"a, u me"ijumu koji imaju samo lju"i, a zove se svest% .e"ino bi/e koje svesno o!a0a sebe mo0e 0eleti "a ne vi"i ono $to vi"i, "a ne &uje ono $to &uje, i "a ne ose/a ono $to ose/a% Samo #omosa!iens mo0e "a la0e, te /emo tom &u"nom vi'usu "ati ime !o ovoj "i*e'entii s!e i*i i #umane 'ase93a0% Po"eli/emo !'vo !itanje na "va !itanja, je' nam je tako lak$e "a !oku$amo "a "oka0emo ne$to $to svi lju"i ve/ znaju% P'vo !itanje je- Da li lju"sko telo !'oizvo"i unut'a$nju muziku svojim 0ivljenjem1 +e$to o" toga ne t'eba "okazivati% P'islonimo glavu na ne&ije g'u"i, i &u/emo- tika9taka, tika9taka%%% S' e ku a, i u"a'a 'itam% 6ubnja'a smo ,zna&i, i"enti*ikovali% :ika "okto'i, sa svojim slu$ali ama, mogu "a &uju jo$ i vi$e% Plu/a, !o!ut metli a koje se !'evla&e !o &inelama, "o!unjavaju ove 'itmi&ke !ulsa ije% Poslu$ajmo bolje% Usme'imo "isanje malo na glasne 0i e koje /e !oja&ati njegov ton kao ka" #'&emo% Evo i "uva&a koji, zaje"no sa s' em, &ine 'itam sek iju% Da li !'ime/ujete "a je u"isaj, ako ste o!u$teni, za kvintu vi$i o" iz"isaja% P'vo $to nau&imo ka"a !'omolimo glavu na ovaj svet je "isanje% Muzi&ki 'e&eno 9 kvintu% Se/am se "a je !'vo $to sam nau&io ka"a su me !o"u&avali svi'anju gita'e bio kvintni k'ug%?To ti je osnova za !'atnju?, govo'ili su mi?%% ?%Ako k'ene$ iz @9"u'a, sle"e/i ako'" ti je G9 "u'%%) iz D i"e A%%%Samo izb'oji$ !et eli# tonova%%%To ti je !'osto kao "isanje% 4a" nau&i$ kvintni k'ug, zna$ !'atnju za stotinak je"nostavni# kom!ozi ija%%% ?

11

+au&io sam kvintni k'ug, i !'o"isao muzi&ki% Oni koji su me !o"u&ili vezi kvintnog k'uga i "isanja nisu bili teo'eti&a'i muzike% Ta veza im je je"nostavno !ala na !amet% Tek onako% Pa, svi to znaju% Ali, i ne znaju% U teo'ijama muzike nisam !'o&itao ni$ta sli&no%To nam ne "eluje kao izmi$ljotina, je' imamo s!'avu kojom se ja&ina zvuka mo0e !oja&ati na nivo &ujan na$im ve/ otk'ivenim u$ima% Svima nam se "esilo "a, !oneka", ka"a legnemo i !ok'ijemo u$i, !'islonimo i# uz jastuk, &ujemo mnogo jasnije svoju 'itam sek iju je' smo ok'enuti !'ema zvuku iznut'a% O" s!olja$nje buke &esto ne &ujemo svoj o'kesta'% ?Dob'o?, 'e/i /e neki, ?!a $taA1? ?Svi znamo "a se &uje ku anja s' a i "isanje !lu/a% +iste otk'ili 'u!u na saksiji, ni to!lu vo"u%? +a'avno "a nismo% Ve/ smo 'ekli "a /emo "a "okazujemo ne$to $to ve/ svi znaju% Da li se &uje k'v "ok !'olazi k'oz vene1 Da, na'avno% Sve $to !'olazi k'oz ne$to, &uje se% A mi$i/ koji !o"'#tava1 Sve $to t'e!e'i, !'oizvo"i zvuk% +a elekt'i&noj gita'i je is!o" 0i a !ostavljen magnet koji !'enosi im!uls "o !oja&ala, !a "o zvu&nika%%%Tako &ine i na$i ne'vi !'enose/i muziku vib'i'aju/eg tela neg"e u stu"io koji zovemo mozak% 7ta mislite, kako bi zvu&ao &ovek ka"a bi svi zvu i koje !'oizvo"i bili !oja&ani, izmiksovani, i ka"a bi mogli "a se &uju !'eko zvu&nika1 Da li bismo mogli &uti i snimiti kako zvu&imo ka"a smo s'e/ni, ili besni, tu0ni, ili 'a"osni1 8ivo me inte'esuje kako zvu&e s'e/a, ili 'a"ost% Mo0"a je 6etoven to ve/ na&uo, 'ekli bismo slu$aju/i "evetu sim*oniju% E#, "a je 0iv, !a "a ga !itamo% ,ma li svako o" nas svoju melo"iju1 Di$e li svako iz svog tonaliteta1 Da li bi smo se mogli bolje 'azumeti i 'as!oznavati "a smo s!osobni "a i# !'e!oznajemo i 'azlikujemo1 Mo0"a bismo bolje mogli 'azumeti muziku i s#vatiti na$e k'ite'ijume le!ote% Muzika je, ve'ujemo, naj"alje stigla u !oznavanju !'i'o"e &oveka kao vib'i'aju/eg bi/a, je' je njen naj"i'ektniji o"'az% P'ou&avaju/i !'avila muzike, i"u/i, "akle, ob'nutim !utem, mo0emo saznati mnogo o njenim tvo' ima9lju"ima% Da li ste se neka"a za!itali gle"aju/i *ilm, i slu$aju/i *ilmsku muziku,kako to, i za$to, muzika !oja&ava "o0ivljaj o"'e>eni# ose/anja1 2amislite "a 'e0ise' !usti muziku iz neke #o'o' s ene u s enu ljubavne ekstaze% Pa to ne i"eA +e sla0e seA, uzviknuli bismo% Osim ako ljubav ne "o0ivljavamo kao #o'o', a ima i takvi#% 2a$to se ne sla0e1 2a$to neki 'as!o'e" tonova zvu&i ne0no, a "'ugi zast'a$uju/e, ili ag'esivno ve/ini lju"i1

12

2a$to nam, uo!$te, mol zvu&i ne0no, setno, je"nom 'e&ju molski, a "u' sve&ano, mu$ki, "u'ski% Pokla!a li se to sa ne&im u nama1 2a$to nam na!eta muzika, koja i"e uz o!u$tenu s enu u kojoj se "ete 'a"osno ljulja na ljulja$ i u ba$ti, izaziva st'e!nju i o&ekivanje neke nes'e/e1 Mo0"a zato $to u nama bu"i "'ugu kom!ozi iju, onakvu kakvu !'oizvo"e bol i st'a#% Ali, ako znamo "a tako zvu&e bol i st'a#, zna&i "a smo mi ve/ &uli kako oni svi'aju u nama% +isu nas kom!ozito'i muzike za *ilmove nau&ili tome% :uli smo mi svoj o'kesta' onog t'ena ka" smo za!o&eli 0ivot% +a tim unut'a$njim melo"ijama !o&eo je "a se g'a"i na$ !si#i&ki a!a'at, "o0ivljaj sebe, na$a so!stvenost% Nai prvi zapisi i predstave o sebi su tonski%U !o&etku be$e ton% <Re& je tako>e muzi&ki oblik=% 8ivot !o&inje muzikom% ivljenje je muziciranje% Oslu$nite sebe% ,ma/ete $ta "a &ujete% Ako vam ljubavni !a'tne' ka0e "a nemate slu#a za njega, 'azmislite "a li je to samo meta*o'a% U samom jeziku &esto se k'iju istine koje ne &ujemo% Dob'o je, !oneka", jezi&ke iz'aze s#vatiti i bukvalno% 4a"a smo ve/ ko" bukvalnog s#vatanja, mnogo je lju"i s!oznalo ovu istinu u svom iskustvu, ali se o njoj iz'azilo !esni&ki, ili knji0evno, smat'aju/i "a se 'a"i o !'enosnom zna&enju, a ne o *izi&koj 'ealnosti% +ekima koji su se nau&no bavili *unk ionisanjem lju"skog tela i !si#e, kao $to je n!'% Bil#elm Rei #, ova s!oznaja je bila na v'#u jezika% Rei # je &ak i izgovo'io, ali nije "ovoljno ob'atio !a0nju na vlastite 'e&i;Svaka osoba naklonjena muzi i zna za ose/ajna stanja izazvana velikom muzikom% Ali, ako !oku$amo "a !'eve"emo ova ose/anja u 'e&i, muzi&ko se ose/anje tome o!i'e% Muzika je nema, i 0eli "a ostane takva% ,!ak, muzika "aje iz'az unut'a$njem k'etanju 0ivog o'ganizma, i slu$anje muzike izaziva CosetC nekog unut'a$njeg gibanja% +emost muzike se obi&no o!isuje na je"an o" "va na&inaD=kao znak misti&ke "u#ovnosti, ili E=kao naj"ublji iz'az ose/aja, nes!osoban "a se iz'azi 'e&ima% P'i'o"no nau&no gle"i$te tuma&i muziku u smislu "a je ona iz'az !ovezan sa !osle"njim "ubinama 0ivog o'ganizma% U skla"u sa time, ono $to se smat'a C"u#ovno$/uC velike muzike samo je "'ugi na&in "a ka0emo "a je "ubok ose/aj istovetan s "o"i'om sa 0ivim o'ganizmom izvan g'ani e jezika% Do sa"a nauka nije ni$ta 'ekla o !'i'o"i iz'a0ajnog k'etanja muzike% 6ez sumnje, sam umetnik govo'i nam u obliku nemog iz'aza k'etanja iz "ubine 0ivotne *unk ije, ali on bi isto tako kao i mi bio nes!osoban "a 'e&ima iz'azi ono $to iz'a0ava svojom muzikom ili

13

svojim slikama%U stva'i, on se iz'azito o!i'e svakom !oku$aju "a jezik umetni&kog iz'a0avanja !'eve"e u lju"ski govo'ni jezik% On !'i"aje veliku va0nost &isto/i svog iz'a0avanja% 2ato, on !otv'>uje o'gonsko9bio*izi&ku tv'"nju "a 0ivi o'ganizam !ose"uje svoj vlastiti jezik "a se iz'azi !'e, izvan, i nezavisno o" svi# govo'ni# jezika%%%; Razvijaju/i svoju o'gonsku teo'iju i te'a!iju, Rei # je ustanovio "a 0ivotna ene'gija, koju je nazvao o'gon, !'oti&e k'oz na$e telo !a'alelno sa telesnom osom o"'e>enim 'itmom% 4a"a je !'olaz neometan i 'itmi&an, kao ko" 'va, osoba je mentalno z"'ava, i ose/a za"ovoljstvo st'ujanjem 0ivota k'oz sebe% On je takav slobo"an 'itmi&ki !'otok ene'gije k'oz telo nazvao 'e*leksom o'gazma% ,zgle"a "a nije tako lo$e biti 'v% P'otok 0ivotne sile k'oz telo "o0ivljavamo kao ose/anja% 2namo "a je &ovek, za 'azliku o" 0ivotinja, s!osoban "a !otiskuje svoja ose/anja% On to ne &ini samo mentalno, ve/ i *izi&ki% Rei # ka0e "a &ovek, "a bi se za$titio o" bola, g'a"i u svom telu, kao s'e"njevekovni vitez, mi$i/ni oklo!9nesvesne #'oni&ne tenzije o"'e>eni# g'u!a mi$i/a koje s!'e&avaju slobo"an tok ene'gije, i umanjuju snagu ose/anja% Oklo!ljavanje ima segmenta'nu, k'u0nu st'uktu'u, 'as!o'e>enu !o" !'avim uglovima !'ema ki&mi% 4ao !'stenovi% ,ma i# se"am% O&ni, o'alni, v'atni, g'u"ni, "ija*'agmatski, t'bu$ni, i ka'li&ni% Rei #ov u&enik i osniva& bioene'getske analize, AleFan"e' 3oGen, ustanovio je "a !ostoji i osmi segment9noge, koji je *unk ionalno !ovezan sa !'vim9 o&nim%4ao oktava sa !'imom% ,nte'esantno% +e !o"se/a li vas to na muzi&ku skalu% 2amislite 0ivotnu ene'giju koja na nama !oku$ava "a o"svi'a "o, 'e, mi, *a, sol, la, si, "o%%%i naza", a na svakom ko'aku neki nemuzikalni ego "en*uje 0i e% .a"ne li muzike% Malo se toga mo0e kom!onovati sa nekoliko tonova% Mnogima je, stoga, 0ivot &esto "osa"an i !'azan% Svi'aju istu !esmu eloga 0ivota, sve "ok ne ;o"svi'aju svoje;% 2ato bivaju "osa"ni i "'ugima% Sve se &uje, maka' se t'u"ili "a lju"e !'eva'e !otu'aju/i im la0ne note svog imi"0a, i ube>uju/i i#- CCTo sam ja%Tako ja zvu&imACC CCPa zasvi'aj on"a tu melo"iju, a ne ovu "osa"nu i !ateti&nuCC 9 o"gova'aju oni koji nisu gluvi% Ma"a u ovom na$em na' isti&nom svetu ima mnogo gluva/a koji ve'uju "a je zlato sve $to sija, sebe ne mo0emo !'eva'iti% Onu sta'u- koliko !a'a toliko i muzike, mogli bi smo zameniti sa- koliko ose/anja, toliko i muzike% Svoju 0ivotnost mo'amo !latiti s!'emno$/u "a !o"nosimo bol i ne

14

oklo!ljavamo se !'e" njim% Sve se svi'a na istim ;0i ama; i, ako i# !'igu$imo "a ne zasvi'aju melo"ije bola i st'a#a, ne/emo imati na &emu "a zasvi'amo ni melo"ije ljubavi, 'a"osti i za"ovoljstva% +a 0alost, svi smo oklo!ljeni u izvesnoj me'i% Ra"ost i s'e/u ne mo0emo uloviti i t'ajno !'i!itomiti kao "oma/e 0ivotinje% Ta ose/anja t'a0e k'etanje, stalno menjanje i oboga/ivanje 0ivotne sim*onije% , najle!$a melo"ija !ostaje "osa"na ako je stalno slu$amo% Ali, mi 0elimo sigu'nost% Mo'amo stva'ati novu, le!$u, ili "'uga&iju muziku 0ivljenja% ivot je stvaranje voeno nadom da emo zasvirati svoje najraskonije note. Svi se 'a>amo sa s!osobno$/u "a 'azlikujemo za"ovoljstvo o" bola% 7ta se "e$ava sa na$im telom ka"a "o0ivljavamo bol, a $ta ka"a "o0ivljavamo za"ovoljstvo1 4a"a smo na!eti, v'!oljimo se, u bolu se t'zamo, g'&imo, uv'/emo, k'ivimo%%% U agoniji "olazi "o konvulzija% 4ao i ka"a umi'emo% Svi !ok'eti bola su nekoo'"inisani i a'itmi&ni% Sigu'no je "a to 'u0no zvu&i% 4a"a ose/amo za"ovoljstvo !ok'eti su nam koo'"inisani i 'itmi&ni% Ha'moni&ni% U stanjima ve/eg uzbu>enja !ostaju b'0i, ali za"'0avaju 'itmi&nost i koo'"ina iju% O'gazam je, kao i sm't, konvulzija% Ali, 'itmi&na i je"instvena konvulzija% Razlika je "'asti&na% ,ma "osta lju"i koji se !la$e o'gazma zbog ove sli&nosti% U 'eak ijama tela na bol i za"ovoljstvo mo0emo t'a0iti ko'ene na$eg ose/anja za le!o, ko'ene ukusa% Svi se 'a>amo sa ukusom% Ako bi smo ob'nuli 'e" stva'i, mogli bismo se za!itati za$to ose/amo za"ovoljstvo u !ok'etima koji imaju 'itma, a bol u ne'itmi&nim i is!'eki"anim !ok'etima% Mo0"a svaka 0iva /elija nosi neki bo0anski slu# u sebi, !a joj ne !'ijaju "isonantnost i a'itmija% A'itmija s' a izaziva !aniku ko" osobe u kojoj ku a% Da li ukus !'oisti&e iz 'azli&itog 'eagovanja tela na bol i za"ovoljstvo, ili su bol i za"ovoljstvo estetski "o0ivljaji o'ganizma na ;"ob'u; <le!u= i ;lo$u; <'u0nu= unut'a$nju muziku1 U svakom slu&aju, bez obzi'a "a li je !'vo !ostala koko$ka ili jaje, te$ko je 'e/i "a je le!ota !'ete0no "u#ovni !ojam% Mo0"a su k'ite'ijumi ug'a>eni u osnove 0ive mate'ije% Mo0e li se u ovom ug'a>enom ukusu t'a0iti i osnova svesti1 Da li svest nastaje kao st'uktu'a izg'a>ena o" ne!'eki"ni# emotivno9 estetski# !'o ena s!olja$nji# i unut'a$nji# vib'a ija1 +astaje li svest iz ukusa ug'a>enog u mate'iju1 +ismo svesni !ojava koje nas ne "o"i'uju, koje ne v'e"nujemo, !'ema kojima smo 'avno"u$ni% Svest jeste estetsko v'e"novanje%

15

Ve'ujemo "a iz istog izvo'a izvi'e i na$a eti&nost% Detetu je "ob'o ono $to je le!o <!'ijatno9muzikalno=, a lo$e ono $to je 'u0no <ne!'ijatno9nemuzikalno=% Mnogo &e$/e /ete &uti "a 'o"itelji govo'e "etetu <ba'em u s'!skom jeziku= kako neki njegov !ostu!ak nije le!, nego kako nije "oba'% ;To nije le!o%%%Ru0no je to $to 'a"i$%%%;, ob'a/aju mu se estetskim te'minima koji su "etetu bli0i o" mo'alni#% osnovi, etika izrasta iz estetike ugraene u ivu materiju, u njenu strukturu, mada je ljudski rod sklon izvrtanju i estetski!, a time i etiki! doivljavanja. :itaju/i knjigu ;2a"ovoljstvo9k'eativni !'istu! 0ivotu; Aleksan"'a 3ovena, koja govo'i o !ot'ebi usme'avanja na telo i za"ovoljstvo u kultu'i koja je !'ete0no o'ijentisana na ego9 iljeve i ok'enuta !'otiv tela, imali smo "o0ivljaj "a &itamo 'a" iz oblasti teo'ije muzike% 3oven govo'i kao !si#ote'a!eut, !oku$avaju/i "a objasni neke osnove mentalnog i telesnog z"'avlja% Osnove mentalnog z"'avlja su u za"ovoljstvu% 2a"ovoljstvo je ose/anje koje mo0emo "o0iveti samo telom s!osobnim "a na uzbu>enje 9 !'otok 0ivotne ene'gije k'oz njega, o"gova'a nevoljnim koo'"inisanim !ok'etima9 vib'a ijama% 7ta je !ot'ebno "a bi smo "o0iveli za"ovoljstvo1 Postoje li neka !'avila1 Postavimo uz ovo !itanje jo$ je"no% Postoje li !'avila za kom!onovanje "ob'e muzike1 P'atimo "a li se o"govo'i na !'vo !itanje mogu o"nositi i na ovo "'ugo% P'vo !'avilo je "a nema sigu'ni# !'avila za !ostizanje oba ilja%2a"ovoljstvo je s!ontana emo ija koja ne !o"le0e koman"ovanju% Mo0emo ga na/i tamo g"e ga ne o&ekujemo, a ne "obiti ga ka"a smo se "ugo !'i!'emali "a ga "o0ivimo u nekoj situa iji% +iko nije u#vatio za"ovoljstvo ju'e/i ga% To va0i i za muzi&ku ins!i'a iju% Mo0emo biti izuzetno muzi&ki !otkovani, znati sva ;!'avila; muzike, ali "ok ne "o>e ;ono; nema !'ave melo"ije% Da nije tako, mogli bi "a kom!onuju i kom!jute'i% Dob'o, ako nema !'avila, ima li ba'em nekakvi# !'avilnosti, o!$ti# osobenosti, na&ela%%%1 P'va je !'e!o'uka9u!vati ritam. 4oji 'itam1 Svoj 'itam% 3oven je za"ovoljstvo "e*inisao kao svesno o!a0anje 'itmi&ke !ulsato'ne aktivnosti tela%;Ove nevoljne aktivnosti%%%; , ka0e on, ;%%%imaju 'itmi&nost koja se menja zavisno o" ste!ena uzbu>enja u elom o'ganizmu, i u !oje"inim "elovima tela% Razli&iti 'itmovi me>usobno se uskla>uju, a o"vojeni !ok'eti se slivaju u je"an, ob'azuju/i s!ontani !ok'et u elom telu%Tok ose/anja u telu je kao 'eka koja se *o'mi'a sta!anjem mnogi# !otoka, o" koji# svaki

16

nastaje iz b'ojni# mali# !oto&i/a%%%Ali, !'o es *o'mi'anja 'eke je samo "eo !'i'o"nog iklusa koji k'e/e vo"u o" mo'a ka !lanini i naza" o!et "o mo'a% 4o'eni za"ovoljstva za"i'u "uboko u &ovekovu vezu sa !'i'o"om%%% Ose/anje za"ovoljstva koje !'oisti&e iz !'i'o"nog i !'avilnog 'itma 0ivota, !'o0ima sve na$e aktivnosti i o"nose%%%; % Ve'ovatno je i .o#an Sebastijan 6a # to isto #teo "a nam ka0e svojim ;'e&ima;% 6a # zna&i !otok% 4akva ;slu&ajnost;A .e"an slu$ala , "uboko "i'nut njegovom !oli*onijom !otoka melo"ija koje se slivaju u je"nu 'eku, 'ekao je- ;6a # nije !otok, on je 'ekaA; 4om!ozito'i ne izmi$ljaju 'itmove% Muzika je, u stva'i, iz'az 'itma i melo"ija u telu kom!ozito'a koji nalazi o"jek u telu slu$ao a% ;Sve telesne aktivnosti su u'o>eno 'itmi&ne) nisu izuzetak ni voljni !ok'eti, ma"a su !o" svesnom kont'olom% Ali, !o$to su !o" kont'olom ega, mo0emo se k'etati ne'itmi&ki, ako ego igno'i$e telesnu !ot'ebu za za"ovoljstvom, i !ostavlja !'ete'ani ilj%; Muzika, "akle, !obu>uje 'itmove koji su ve/ u nama% ,sto va0i i za ose/anja <unut'a$nju muziku= koja "'ugi lju"i !'enose na nas% Mla>e gene'a ije, kojima je &ulo za ovu muziku otvo'enije, ka0u za nekog- ;7alje mi "ob'e <ili lo$e= vib'a ije;% Ritam je, "akle, osnova za"ovoljstva, mentalnog z"'avlja, a i "ob'e muzike% 6olest je o"stu!anje o" #a'monijski# !'avilnosti% Ritam je 'e"% 4a0u "a je 6og 'e" koji se iz"vojio iz #aosa% Ritam je osobina 6oga% Postoji i u mik'o i u mak'okosmosu% +auka je ve/ us!ela "a vi"i neke !'avilnosti i !e'io"i&nosti u k'etanju nebeski# tela, kao i u samoj st'uktu'i atoma, molekula%%% P'oto!lazma /elije !ulsi'a 'itmi&ki zavisno o" okolni# uslova% Bil#elm Rei # je, ko'iste/i Raj#e'tov misk'osko! sa o!ti&kim uve/anjem o" !et #ilja"a !uta, o!isao !ulsato'nu aktivnost ko" 'veni# k'vni# z'na a &oveka% 3oven u!o'e>uje k'etanje t'e!tasti# /elija sluzoko0e, sitni# vlaknasti# st'uktu'a koje obla0u 'es!i'ato'ni t'akt, sa talasanjem 0itnog !olja koje nastaje zbog vet'a% Sli&an ugo>aj imamo ka"a slu$amo !'ebi'anje !o 0i ama #a'*e% +e'vno tkivo tako>e is!oljava !e'io"i&nost u svom *unk ionisanju, $to se o"'a0ava k'oz 'itmi&nost mo0"ani# talasa ka"a i# 'egist'ujemo elekt'oen e*alog'amom% P'olaze/i k'oz memb'anu ne'va, im!uls je "e!ola'izuje i tako nastaje 'e*'akto'ni !e'io" u toku koga nije"an "'ugi im!uls ne mo0e "a !'o>e k'oz "e!ola'izovanu oblast%

17

:ak i obi&an koma" s'&anog mi$i/a nastavlja s!ontano "a !ulsi'a i ka"a je stavljen u *iziolo$ki 'astvo'% Ritmi&nost na elula'nom nivou, i nivou tkiva, govo'i nam, ka0e 3oven, "a je 'itam u'o>eni kvalitet 0ivota% Seksualna *unk ija je, tako>e, !e'io"i&ni *enomen u &itavom 0ivotinjskom i biljnom svetu% O" vetanja biljaka, "o mese&nog iklusa 0ene <!e'io"e=% Poznata je !ovezanost menst'ualnog iklusa i luna'nog mese a% Veza izme>u ove "ve !ojave je miste'ija kao i mnoge "'uge u vezi 'itmi&ki# aktivnosti 0ivota% Ast'olozi "e enijama !oku$avaju "a otk'iju !ovezanost na$i# 'itmova sa 'itmovima unive'zuma% +eke veze 'itmova !'i'o"e sa 'itmovima na$i# aktivnosti su o&igle"ne% Vi"ljivo je kako se na$i 'itmovi menjaju u o"nosu na "an i no/, leto i zimu, !'ole/e i jesen% U tome smo je vi"ljiva na$a s'o"nost sa biljnim i 0ivotinjskim svetom% ;Ha'monija izme>u unut'a$nji# 'itmova &oveka i s!olja$nji# 'itmova !'i'o"e osnova je za ose/anje i"enti*ika ije sa kosmosom, sa naj"ubljim ko'enima za"ovoljstva i 'a"osti;, zaklju&uje 3oven% Svaki 'ibolova zna "a 'ibe imaju svoje 'itmove% ;Ra"e; 'ano ujut'o i !'e"ve&e% +a'avno, svaka v'sta 'ibe ima svoje 'itmove% Ritam is#'ane soma i $tuke nije isti% Postoje ;in"ivi"ualne; 'azlike me>u 'ibama kao i me>u lju"ima, ali i mnogi 'itmovi koji su zaje"ni&ki za sve je"inke iste v'ste% Mnogi o" nas, za 'azliku o" 'iba, ne !o$tuju svoje 'itmove% Ra"e ka"a je v'eme za o"mo') zgubi"ane ka"a je v'eme za 'a", neozbiljni su u ozbiljnim situa ijama, a uko&eno ozbiljni ka"a je v'eme za zabavu% Mnogi o" nas ne mogu "a bu"u sami, "ok neki ne !o"nose "'u$tvo% Posle samo/e koja nam je !ot'ebna, "'u$tvo !'ija vi$e nego ako smo ne!'eki"no u gomili, i ob'nuto% 2a' je to uo!$te !ot'ebno 'e/i1 4o to ne zna1 3oven nam sk'e/e !a0nju na va0nost "isanja za *izi&ko i mentalno z"'avlje &oveka% 2a' &oveka t'eba o!ominjati na takve stva'i1 4ao "a mi ne znamo kako se "i$e, i za$to je to va0no% Postoji je"an neobi&no glu! vi iz se'ije glu!i# vi eva o glu!osti !lavu$a% ,"e ovako- Do$la !lavu$a ko" *'ize'a sa slu$ali ama o" volkmena na u$ima% ('ize' je !oku$avao "a sazna kako gos!o>a 0eli "a je o$i$a, ali "oti&na !lavu$a nije &ula njegova !itanja, je' je na u$ima imala "oti&ne slu$ali e% Tako je ovaj o"lu&io "a joj skine slu$ali e sa u$iju, "a bi &ula njegova !itanja% Ali, avaj, !lavu$a !o&e "a se gu$i i iz"a#nu% +es'e/ni b'i a, sav us!ani&en, stavi slu$ali e na svoje u$i, ne bi li &uo $ta je to slu$ala !okojni a%

18

CCU"a#ni, iz"a#ni, u"a#ni, iz"a#ni%%% CC, &uo je za!anjeni *'ize'% ,zgle"a "a je mnogo ;!lavu$a; me> lju"skom 'asom% Mo0"a bi nam slu$ali e na u$ima "ob'o "o$le% Disanje obezbe>uje kiseonik za metaboli&ke !'o ese i o"'0ava vat'u 0ivota% U svim o'ijentalnim i misti&nim *ilozo*ijama tajna najvi$eg bla0enstva je u "isanju% Pa za$to se on"a !ona$amo tako glu!o i "i$emo !litko i ne'itmi&no1 U samim jezi&kim iz'azima mo0emo otk'iti !ovezanost izme>u o"lika li&nosti i "isanja% 2a emotivnu, !'istu!a&nu, otvo'eno s'"a&nu osobu bez k'uti# na&ela ka0emo "a je $i'okog'u"a, a za sku&ene, sitne "u$e "a su uskog'u"i% Disanje je, o&ito, vezano za ose/anja% 6ez vaz"u#a nema ni !lamena, ni vat'enosti% +i za"ovoljstva% Utuljivanje 0ivotne vat'e "a nas ne o!e&e ja'a bolni# ose/anja &ini "a su nam i za"ovoljstva mlaka i je"va tinjaju/a% To je ena% Mlitava i neube"ljiva 0ivotna muzika% 4ako !ostajemo tako lo$e ;na$timovani;1 Da li mi to 'a"imo sami sebi, ili neki ;>avo; uba uje "is#a'moni&ne tonove i 'emeti na$e melo"ije1 Ve'ovatno i je"no i "'ugo% Psi#oanaliza je !okazala o" kakve je va0nosti o"nos "eteta sa 'o"iteljima, !osebno 'ani o"nos sa majkom% Ova je tema slo0ena, i za#teva !osebno !oglavlje u kojem /emo se natenane baviti #a'monijom i "is#a'monijom o"nosa izme>u "eteta i oni# koji se o njemu sta'aju% 2a sa"a mo0emo 'e/i "a je 'ani o"nos izme>u majke i "eteta sli&an o"nosu izme>u melo"ije i #a'monije u muzi i% Dete se 'a>a sa svojim melo"ijama i 'itmovima% 4ao i svaki !o&etnik, ono ume "a se 'a$timuje, je' jo$ nije ovla"alo s'e"inom koja nije uvek u #a'moniji sa njegovom unut'a$njom muzikom% 2ato je tu majka% +jena je *unk ija "a o!usti !'enategnute "etinje st'une ne0nim "o"i'om, ljuljanjem, ti#om us!avankom, mlekom%%,ili "a !omogne "a se 'a"osno uzbu'kana st'uja 0ivota is!'azni k'oz ig'u, skakanje, sme#%%, kako bi se "ete v'atilo u svoju osnovnu melo"iju i 'itam 9 ti#o bla0eno za"ovoljstvo% Ako je majka s!osobna "a nas ;na$timuje;, njene ve$tine unosimo, stva'aju/i svoju !si#i&ku o'ganiza iju, g"e se bele0e !'ijatne melo"ije 0ivljenja, i stva'a slika o sebi% P'e bismo 'ekli "a je ono $to zovemo sel* 'e!'ezenta ija, ili !'e"stava o sebi, tonski za!is, svesnost svoji# unut'a$nji# melo"ija% Me>utim, "a bi mogla "a na$timuje "ete, "a oseti *'ek*en ije njegovi# vib'a ija, majka mo'a biti s!osobna "a oseti sebe, o"govo' svog tela na melo"ije koje joj "ete $alje% Da bi

19

osetila tugu u "etetu, mo'a &uti melo"iju tuge u sebi% Mnogim majkama je to nemogu/e zbog gluvo/e za vlastitu melo"iju tuge% Ona mo'a "a zasvi'a u nama "a bi smo mogli biti em!ati&ni, i "a bismo 'azumeli "'ugoga% :ak i ako majka "ob'o &uje tugu "eteta, ona mo'a biti s!osobna "a iza>e na k'aj sa njom% 2amislite majku koja bi !o&ela "a !la&e zaje"no sa svojom bebom% Dve melo"ije bi na"ja&avale je"na "'ugu bez mogu/nosti v'a/anja u stanje skla"a% +a0alost, to se &esto "e$ava% 6iti #a'monija melo"iji "'uge osobe za#teva mnogo $i'i o"govo' o" !'i#vatanja osnovnog tona% Ha'monija !'ima u sebe i obu#vata melo"iju% Ona !ostoji "a bi se melo"ija u njoj slobo"no $i'ila% Ha'monija !'ati melo"iju% Ona je njena !'i'o"na s'e"ina, kao mo'e 'ibi, ili nebo !ti i% Devet mese i majka je bukvalno na$a !'i'o"na s'e"ina% Plivamo i ljulju$kamo se u okeanu njene ut'obe% Ali, *ilogeneza je ub'zani snimak ontogeneze% 7ta se "e$ava ka" !ostanemo suvozemna bi/a1 Postajemo o"vojeni o" svoje !'i'o"ne s'e"ine, i ose/amo se kao 'iba na suvom% Mo'amo "a u"a#nemo so!stvenim !lu/ima i iz'azimo neza"ovoljstvo novonastalom situa ijom% V'emenom /emo s#vatiti "a smo iz"vojene je"inke, i &ak /emo se !onositi svojom in"ivi"ualno$/u i te0iti "a izg'a"imo samostalnost, ma"a /emo uvek !otajno &eznuti za ovim i"ealnim stanjem sto!ljenosti% Pot'ebno je v'eme "a bismo u sebi izg'a"ili #a'moniju koja !'ati na$e melo"ije9vlastitu !si#i&ku o'ganiza iju, s!osobnosti, samo!o$tovanje i "'uge nu0ne kvalitete koji !o"u!i'u, $timuju i obu#vataju na$e !ot'ebe% P'oblem nastaje ako na$a !'i'o"na s'e"ina i #a'monija9majka, nema mogu/nosti, ili neo!#o"ne s!osobnosti u sebi "a nas obu#vati i !'ati% Rekli smo ve/ "a je #a'monija $i'a o" melo"ije% 7ta je to $i'ina li&nosti1 4oji su to kvaliteti !ot'ebni "a bi majka mogla "a o"govo'i !ot'ebama "eteta1 E'ik ('om je "ob'o !'imetio "a se u ko'enu 'e&i o"govo'nost nalazi 'e& o"govo'% O"govo'nost je s!osobnost "a a"ekvatno o"govo'imo na !ot'ebe, tj% unut'a$nju muziku "'ugoga, i situa ije u kojoj se nalazimo% Da bi smo o"govo'ili, i bili o"govo'ni, mo'amo imati slu#a za "'ugoga, ali i za sebe, je' "'ugoga &ujemo k'oz sebe% Majka je ;biolo$ki; !'e"o"'e>ena "a se "ivi melo"ijama "eteta, i "a joj osnovna !ot'eba bu"e "a ga obu#vati i !'ati kao #a'monija melo"iju% Ona je na$a !'va !ublika% P'oblemi nastaju ka"a majka, iz b'ojni# mogu/i# 'azloga, izgubi

20

slu# i ukus, !a !oku$ava "a !'omeni "etetove u'o>ene melo"ije i !'ekom!onuje i# !o nekim svojim ne!'i'o"nim na&elima% Mnoge majke !evaju svoju !esmu i o&ekuju o" "e e "a ona bu"u #a'monija nji#ovim melo"ijama% One, je"nostavno, ulaze u svoju mla"un&a", umesto "a i# ok'u0uju i !'ate% U muzi i to zvu&i 'u0no% A i u 0ivotu% 2a !oli*oniju, u kojoj se "ve, ili vi$e melo"ija !'e!li/u i stva'aju #a'moniju je"na "'ugoj, !ot'ebno je mnogo talenta, znanja, stila%%% in"ivi"ualnosti% Pot'ebno je mnogo st'!ljenja i v'emena "a bi o"nos izme>u 'o"itelja i "eteta "ostigao mogu/nost !oli*onog !'o0imanja% Amate'i ne kom!onuju !oli*onu muziku% +e'ealno je to o&ekivati o" "eteta% T'eba imati !uno st'!ljenja i "ati mu v'emena% ,!ak, 0ivot je najbolji kom!ozito'% Ako se !'ate njegovi 'itmovi, !oli*onija se sama stva'a% Mo0e li i$ta vi$e is!uniti z"'avu 0enu o" njene bebe1 ,s!uniti je !'ava 'e& za "o0ivljaj sebe kao #a'monije% Majka is!unjena "ivljenjem i ljubavlju !'ema 0ivotnim melo"ijama svog "eteta "o0ivljava ose/aj !uno/e zvuka u sebi, koji se $i'i i !'enosi na "ete% To nije je"nosme'an o"nos u kojem je"na osoba "aje, a "'uga !'ima% Majka koja nije s!osobna "a se "ivi unut'a$njoj muzi i svoga "eteta je !'azna, kao $to je i #a'monija bez melo"ije samo neostva'ena mogu/nost% Postoji i je"na te'minolo$ka zb'ka koja zamagljuje 'azumevanje ovog !'o esa% Ra"i se o lo$em "e*inisanju !ojmova "avanje i !'imanje% +aime, obi&no se ka0e "a "ete !'ima, a majka "aje% S!olja, to izgle"a tako% Su$tinski, stva'i stoje ob'nuto% Dete je s!let !ot'eba i 0elja% Pot'ebe su njegove melo"ije koje t'a0e "a i# neko !'imi, o"govo'i na nji#, ok'u0i i# i !o"'e"i im se% Ono t'a0i svoju #a'moniju9maj&in 0enski !'in i!% Majka !'ima "ete u sebe, !oistove/uje se sa njegovim !ot'ebama "a bi i# 'azumela, ali ne biva !'e!lavljena njima% Ona se $i'i i obu#vata i#, uskla>uje% 7timuje% "o je enski princip. Poste!eno "ete usvaja te #a'monizato'ske *unk ije i stva'a so!stvenog #a'monizato'a iznut'a- Psi#u9majku u sebi, 0enski !'in i! u sebi% Naa psi!a preuzima materinske #unkcije- s!osobnost "a 'azumemo svoje !ot'ebe i !ot'ebe "'ugi#, i "a i# !armonizujemo% To je s!osobnost !'imanja u sebe% 8enski !'in i!% $si!a je enski princip. :esto, na 0alost, majke nisu s!osobne "a !'imaju% One bi "a "aju, "a nji#ova !ot'eba o"'e>uje !ot'ebu "eteta, "a u>u u njega, usaglase njegove melo"ije <!ot'ebe= sa svojima% Ako us!eju u tome, "ete je !o!ut silovane 0ene% +jegove melo"ije ostaju sk'ivene

21

u ve&itoj, neutoljivoj !ot'ebi "a na>u svoju #a'moniju, "a !'ivuku !a0nju na sebe, "a u>u u nekoga ko /e im se "iviti, "a "aju% 3ju"ska bi/a ostaju nes!osobna "a !'imaju u sebe, "a 'azumeju i i"enti*ikuju se sa sobom i "'ugima% P'imanje, 0enski !'in i!, osnova je svakog u&enje i i"enti*ika ije% Svi bi "a govo'e, niko "a &uje% Svi bi "a is!une "'ugoga, niko "a bu"e is!unjen "'ugim% To zovemo na' izmom% ,zvito!e'eni mu$ki !'in i! je u ko'enu na' izma% Svi bi "a bu"u mu$ko na izvito!e'eni na&in, je' mu$ki !'in i! koji ima !ot'ebu "a samo !'obija, ulazi u "'ugoga bez s!osobnosti "a tog "'ugog i !'imi u sebe, je kao *aza bez nule9 ni$ta% 3jubav90ivot je st'ujno kolo% +a$a na' isti&ko9mu$ka iviliza ija !ati o" ne"ostatka 0enskog !'in i!a9!'imanja, #a'moniza ije% enski princip je, u osnovi, !armonija. %uki princip je melodija. enski princip je primanje, a muki princip je davanje. enski princip je uenje, upijanje znanja i ideja, muki princip je oploenje znanja, kreacija, stvaranje novi! veza i ideja. 3ju"ski 'o" !ati o" ne"ostatka 0enstvenosti% Oku!i'an je t'a0enjem mo/i, !'obijanjem, ula0enjem u "'uge, vla"anjem, !'imitivnim is!oljavanjem mu$kog !'in i!a% Ve/ina bi #tela "a bu"e mu$ko, i me>u mu$ka' ima, i me>u 0enama% Ako u sebi nemamo i je"no i "'ugo, nema 0ivotne st'uje% +ema muzike% Svaki &ovek ima !ot'ebu "a iz'azi sebe% :esto je ta !ot'eba ja&a o" !ot'ebe za !'e0ivljavanjem% Mo0emo 'e/i "a 0ivimo "a bismo se iz'azili% To nam !'i&injava za"ovoljstvo i !'u0a 'a"ost 0ivljenja% iveti znai& izraziti sebe, odsvirati svoju varijaciju na zadatu temu ivota. 8ivotinje vo>ene instiktima nemaju takvu mogu/nost va'ija ija kao &ovek% +a$a iviliza ija, &ija bi *unk ija t'ebala "a bu"e !'o$i'enje &ovekovi# mogu/nosti iz'a0avanja svoje istinske unut'a$nje muzike, uglavnom se !'etvo'ila u o!onenta stva'ne in"ivi"ualnosti, a time i muzikalnosti% ,n"ivi"ualnost i muzikalnost <ka" govo'imo o unut'a$njoj muzi i= je"no su isto% Sa !ot'ebom za iz'a0avanjem i"e i !ot'eba za "ivljenjem, !'iznavanjem%%%,ako ose/amo, ili &ujemo sebe iznut'a, !ot'eban nam je o"jek k'oz "'uge% Mi vi"imo sebe, i sti&emo !'e"stavu o sebi, k'oz "'uge% 4a"a !ostoji neslaganje izme>u na$e unut'a$nje muzike i 'eak ije ;!ublike;, okoline, 'o"itelja, "'u$tva%%%, zbunjeni smo% +ije nam jasno ko smo mi% Da li v'e"imo1 Ose/anje sebe, ili na$ i"entitet, uz"'man je% 4ao i svaki muzi&a', t'a0imo !otv'"u

22

le!ote na$eg "ela9sebe sami#% Tu !ot'ebu i te0nju &oveka je !si#oanaliza nazvala na' izmom% Otvo'eno iz'a0avanje 0elje "a se !oka0emo, &ujemo, nazvano je egzibi ionizmom% Ovi !ojmovi, uglavnom, imaju negativnu konota iju% Suvi$e je zb'ke u njima, i mnogo 'azli&iti# te0nji koje imaju isti izvo' nazvano je je"nim imenom% Ra$i'eno je mi$ljenje "a su ve/ina muzi&a'a egzibi ionisti i na' isoi"ne osobe% Dugo sam bio !'o*esionalni muzi&a' i, !oznaju/i veliki b'oj muzi&a'a iz bliski# kontakata, ve'ujem "a je to mi$ljenje ta&no% +a'avno, ono $to !o"'azumevam !o" na' izmom i egzibi ionizmom se "osta 'azlikuje o" uobi&ajeni# s#vatanja ti# !ojmova% U osnovi na' izma le0i !ot'eba "a se "aje% To je u su!'otnosti sa ve/inom o!isa na' isti&ni# osoba kao osoba usme'eni# na !'imanje, umesto na "avanje, koje je osnovna o"lika onoga $to !si#oanaliza naziva objektnom ljubavlju <stva'nom ljubavlju !'ema "'ugoj osobi koja se o!a0a kao o"vojena li&nost, za 'azliku o" na' isti&ke ljubavi g"e je "'ugi o!a0en kao !'o"u0etak ega, ili slike sebstva=% +a' is, ka0u, ima !ot'ebu "a mu se "'ugi "ive <a ko je nema1= 4a"a se "ivimo nekome mi smo is!unjeni njime% Samo ose/anje is!unjenosti govo'i o tome "a smo "obili ne$to "'ago eno $to nas je is!unilo% Dobili smo le!otu, je' samo le!ota mo0e "a is!uni &oveka% ,s!unjen &ovek z'a&i, i v'a/a tako le!otu naza", oboga/enu svojim "ivljenjem% ,zvo' na' izma je !ot'eba "a na$a unut'a$nja muzika bu"e "o0ivljena kao bo0iji "a'% Uistinu, ona to i jeste% 4a"a na$a !'va !ublika nije za"ivljena na$im "a'om, ose/amo ne!'i'o"nost situa ije% Ali, s obzi'om "a smo mali, i "ebitanti u !'e"stavi zvanoj 0ivot, ka"a "o>emo na ovaj svet, !ove'ujemo "a ne$to nije u 'e"u sa nama% U !oku$ajima "a se "o"vo'imo !ubli i i ;o"svi'amo; ne$to ;kome' ijalno;, !'i#vatljivo na$im !'vim k'iti&a'ima9'o"iteljima, !o&injemo "a svi'amo tu>e note, i !olako zabo'avljamo na "a' koji smo "oneli na ovaj svet% Da' o" nekoga mnogo ve/eg i muzikalnijeg nego $to je bilo koji k'iti&a' a'stva zemaljskoga% 2a' nije 6og nas stvo'io "a bismo se "ivili njegovom "elu1 Da li je i 6og na' is1 Obuku za !otiskivanje u'o>eni# nota nazivamo ;vas!itanje;% Ha'moniza ija i $timovanje, o kojima sam 'anije govo'io, nisu isto $to i !otiskivanje% Potiskivanje je zab'ana ink'iminisani# 0ivotni# melo"ija <ose/anja= koje osi'oma$uje na$ 'e!e'toa' "o nivoa !'i#vatljivog% Uz takvu muziku se !ublika mo0e ose/ati

23

lago"nije, ali te$ko "a ona ikoga mo0e is!uniti <ako je i$ta mo0e is!uniti, s obzi'om na o$te/eni slu# za sebe, koji vo"i "o !ot'ebe za !otiskivanjem 'e!e'toa'a emo ija9 muzike ko" vlastitog "eteta%= Ako na$a u'o>ena le!ota nije "ovoljno le!a, mo'amo izmisliti ne$to "'ugo% Ali, o"akle nam ins!i'a ija, ako nije "oba' u"a# kojim smo !o&eli "a egzisti'amo kao lju"ska bi/a% Sve $to je izmi$ljeno, ne!'i'o"no je i nije le!o% To je nemogu/ za"atak% +a' izam, u uobi&ajenom smislu 'e&i, u!'avo je !oku$aj "a se ostva'i taj ne'e$iv za"atak% Poku$aj "a se bu"e us!e$niji bog o" 6oga% Tako !o&inju zam'$ene konst'uk ije nota, misaoni# sistema, stilova 0ivota i 0ivotni# *ilozo*ija% ,mi"0a koji imaju za ilj "a !ostignu nemogu/e9ne!'i'o"nu ;le!otu; koja se zasniva na izmi$ljenim v'e"nostima i k'ite'ijumima% Ukus nije 'elativan% To je la0 izmi$ljena "a bi se ne!'i'o"na ;le!ota; mogla !ojaviti na takmi&enju za "ivljenje% 4ao i svaka la0, i ova stoji na staklenim nogama<,li k'atkim% U la0i su k'atke noge% 4a0u%= ,!ak, ne mo0emo zabo'aviti ilj koji, u su$tini, stoji iza na' izma, a to je !ot'eba za "avanjem i is!unjenjem "'ugoga% Pot'eba za le!otom% +a' is izgle"a kao sebi&na osoba za svoju okolinu% , jeste% On se s!'ema, i !otajno &eka !'avu !ubliku koja /e umeti "a se "ivi i bu"e is!unjena njegovim melo"ijama% Publiku koja /e umeti "a !'ima% %oda je tee primati nego davati% Onaj koji je zaoku!ljen svojom !ot'ebom za iz'a0avanjem nema st'!ljenja i $i'ine "a !'ima i bu"e #a'monija "'ugome% On je k' at svojim neiz'a0enim melo"ijama koje ga na!inju kao balon, !oku$avaju/i "a se !'obiju k'oz oklo! "o ne&ijeg u#a% Danas je te0e na/i osobu koja slu$a, nego osobu koja !'i&a% Malo je !ublike% A i ako je na>e, !la$i se "a je zabo'avio svoje melo"ije zat'!ane neg"e u tamni i ne!ove'enja% Ali, ako je !ublika !'ava, !ok'enu/e ga i isto!iti zi" ne!ove'enja koji je izg'a"io oko sebe% Ako ga na!usti na"a "a /e !'avu !ubliku s'esti u ovom svetu, mo0e se ok'enuti a'stvu nebeskome, ili ot!loviti !utem $izo*'enog e!anja u neki svoj svet% +e znam "a li se tamo "ive lo$im muzi&a'ima i 'a$timovanim inst'umentima% Pla$im se "a je je"ina mogu/nost sku!iti #'ab'osti i, u ovom svetu, !'e" !ublikom koju o"abe'emo, zasvi'ati svoje%%%Pa $ta bu"e% Nema izmiljotine koja je dovoljno velika da ivot uini smisaonim. 'misao ivota je u dobrom sviranju svoje unutranje muzike, na svom telu koje doivljava zadovoljstvo. (elim orkestrom. 've ostalo je, kako ree prorok )saija u *ibliji, tatina, i samo tatina.

24

25

Re -Interesantan ti je ovaj tekst. U.ivala sam +itaju1i. Ti bi !re"!ostavljam rekao "a je bio is!unjen i "a je u .ivao moj .enski !rin#i!. $ sa"a mi se ra *aju brojna !itanja...%esam li to ja o!lo*ena tvojim i"ejama& -'a to je ra(mena i(me*u !olova i(me*u !rin#i!a. Tvoj mu'ki !rin#i! sre*uje i"eje !ostavlja !itanja aktivno tra)a (a o")ovorima. $li to ne bi bilo mo)u 1e "a nisi !rimila i"eje u sebe !ro.ivela i* okusila estetski i emotivno o#enila...+ao 'to reko* .enski !rin#i! je osnova u+enja a mu'ki !rin#i! je osnova o!lo*enja i stvaranja. ,n se ra*a i( .ensko) !rin#i!a i( iskustva. To !re!litanje je (a!ravao beskrajna nit .ivota. --e!o (vu+i. I!ak ti )ovori' o nekoj !o"lo(i osnovi koja stoji i(a komunika#ije. .u(ika mo .e biti "irektan /i(i+ki o"ra( te matri#e tre!erenja ali 'ta je sa je(ikom simbolima& -I )ovor je oblik s!ora(umevanja mu(ikom. <uje' li kako i tvoj i moj )ovor nosi neku melo"iju "ok !ri +amo& 'ok )ovorimo mi i(vo"imo neku (a nas uobi +ajenu melo"iju. 0o tome nas !re!o(naju. Taj na' stil )ovora melo"i+nost visina i boja )lasa...sve to o"ra.ava na'u li+nost. I(vorno (na+enje re+i li+nost-!ersona i jeste mu(i+ko au"itivno. 0er sona (na+i !o (vuku. 1vaki )las koji i()ovaramo !o"se1a na (vuk neko) instrumenta. To nam !ostaje jasno ka" !oku'amo "a imitiramo instrumente. 11 ss ss ss i()ovaramo ka"a imitiramo +inelu. +a"a bubnjari 'timuju svoje bubnjeve mo.emo i* +uti kako sebi u bra"u i()ovaraju 2 mama tata baba "e"a "ok !rela(e sa "obo'a na tim!ane !ore*ane !olukru.no. 3a' sr!ski )ovor je aran.man sastavljen o" suk#esivno) mu(i#iranja tri"eset i "va instrumenta koje (amenjuje na ' )ovorni a!arat !o!ut neko) savr'eno) sintisaj(era. .u(i+ke sekven#e-re+i imaju o"re*ena "o)ovorena (na+enja. 4a svako)a o" nas one imaju i in"ivi"ualna iskustvenoemotivna (na+enja. 5ovor bi se mo)a (a!isati na notnom !a!iru ako bismo o"re"ili instrument koji !o"r.ava svaki

26

)las. 1avr'eno uve.bani orkestar 6ili kom!juter sa o")ovaraju1im !ro)ramom7 mo)ao bi to o"svirati i mi bi smo ra(umeli )ovorno (na+enje tako nastale mu(ike. 8e+i su tako*e tre!erenja koja su !re"stavni#i skra 1eni#e (a mno)o slo.enije obras#e tre!erenja. +ao neki +vor oko koje)a stoji )ro(" (na+enja. +a"a (atre!eri +vor !obu"i i unutra'nja !rika+ena tre!erenja !ove(ana sa njim smislom. 1misao je neka (aje"ni +ka /rek/en#ija ili obra(a# /rek/en#ija. U+e1i "a )ovorimo mi (a!ravo ve(ujemo neke sen(a#ije se1anja na obras#e tre!erenja u nama u( +vor koji o(na+ava nji*ovo (aje"ni'tvo. +ao 'to u mu(i#i ka" +ujemo "eli1 neke kom!o(i#ije evo#iramo #elinu. U je(iku je taj "eli1 re+ "o)ovoreni !re"stavnik. 0ore" (aje"ni+ki* "o)ovoreni* (na+enja svako o" nas ima svoja (na+enja re+i. Iskustvena. 9e(ana (a sva emotivna tre!erenja koja su nam se ka+ila u .ivotu u( taj +vor. - .o."a se (bo) to)a lju"i +esto ne ra(umeju jer ra+unaju "a su nji*ova (na+enja re+i ista i ko" "ru)i*:& 'a re+i imaju samo ona o!'ta (na+enja...& +oliko smo vremena nas "voje utro'ili "a bismo usa)lasili na'a (na+enja re+i2 mu'ko .ensko mu'ki !rin#i! .enski !rin#i! "a bismo ra(umeli ra(liku i(me*u ti* re+i !a on"a ra(liku i(me*u !olnosti i seksualnosti... -'a re+i su nesavr'eno sre"stvo komuni#iranja. ,ne su !re"stavni#i (a ne'to 'to je ko" svako)a ra(li+ito. I!ak u tim ra(li+itim )ro("ovima ima "ovoljno sli+nosti sli+ni* sastojaka obra(a#a "a !ostoji mo)u1nost !re!o(navanja. To sli+no u ra(li+itom osnova je komunika#ije me*u lju"ima a i me*u naukama umetnostima. %e(ik mu(ike i slikarstva je ra(li+it a i!ak mo.emo osetiti "a su neka slika i neka kom!o(i#ija ve(ane istim smislom. 9erujem +ak "a !ostoji mo)u1nost bukvalno) !revo*enja je"no) je(ika na "ru)i jer !ostoji (aje"ni+ka nit. -+ako je to mo)u1e& 4nam "a su neki mu(i+ari kom!onovali ins!irisani slikama ali to je intuitivno !ove(ivanje...+ako bi se to mo)lo !revesti bukvalno&

27

-,bja'njenje je malo kom!likovanije....o."a bi bolje bilo "a ti "am "a !ro+ita' 'ta sam na!isao o tome !a "a nastavimo ra()ovor& -I o tome si !isao& ;la)o meni 'to si mi !ametan. 'aj mi "a vi"im. -<vo i(voli. 'a ti na!ravim ka/u& -$ ume' i "obru ka/u "a na!ravi'. I atmos/eru. Ti si stvarno "vo!olan. .o)ao bi "a bu"e' i "obra .ena. .ene !rivla+e mu'kar#i koji vole i umeju "a kuvaju i "a u)o"e...'a li ja to volim .enske osobine u mu'kar#ima& -I()le"a. .a"a i ja volim .enski !rin#i! ko" sebe. ,n je osnova ljubavi ra(umevanja i *armonije. Tru"io sam se "a )a ra(vijem. Uostalom volim .ene !a volim i .ensko u sebi. 3e)o *o1e' li ka/u& -'a ra"o bi* !o!ila je"nu mu'ku ka/u. -1a mlekom& -'a...malo mleka...4na+i bukvalno !revo*enje sa je(ika mu(ike na je(ik slikarstva... I( au"itivno) u vi(uelno...'a vi"imo i to +u"o.

28

MUZIKA JE OBRAZAC Ako odsviramo jednu melodiju i promenimo joj tonalitet, transponujemo je, prepozna/emo da je to ista melodija, samo $to je u dru om tonalitetu! Melodija nije z"ir delova! U dru om tonalitetu je sa &injavaju dru i tonovi, ali ona, kao #elina, o"raza#, zadr 0ava svoj identitet! Celina je, dakle, vi$e od z"ira delova! Ona je o"raza# rela#ija dinami&ki$ %ormi! Identitet melodije se zasniva na #elini, o"ras#u odnosa, a ne na delovima! &aj identitet se odr0ava i kada se promeni pakovanje u kojem je muzika 'upakovana', ili medijum kroz koji se ispoljava! 7ta je muzika( )a li imamo vi$e prava kada ka0emo da su 'realnost' jedne sim%onije zvu&ni talasi, ili radio talasi koji je prenose do prijemnika, ili elektri&ni talasi kojima putuje od prijemnika do zvu&nika, ili, pak, mo0dani talasi kompozitora, izvo>a&a ili slu$ao#a( *im%onija prolazi kroz niz metamor%oza, ali ona nije ni jedno, ni dru o, ni tre /e!!, a mo0e se ispoljiti u svim tim %ormama! Krajnja realnost sim%onije je o"raza# koji je nematerijalan! On je nepromenljiv pod svim tim trans%orma#ijama! :ak i kada je zamrznut u silikonskim strukturama diska, ili ma netnim poljima ma neto%onske trake, on zadr 0ava svoj identitet! Milioni or anizovani$ atoma na disku ili tra#i odra 0avaju o"raza# koji ne&ujno svira svoje melodije! Realnost le0i u nematerijalnom! U me>uso"nom odnosu delova, u #elini, o"ras#u! Izme >u svi$ o"lika pojavljivanja o"ras#a u materiji postoji izvestan izomor%izam! +epromenljiva pod trans%orma#ija je pojam do"ro poznat i kori$/en u matemati#i i %izi#i! Al e"arske matri#e pokazuju upravo primer takvi$ o"raza#a koji imaju du"lju realnost zasnovanu na matemati&kim zakonima, ne o konkretne koordinate koje se u nji$ u"a#uju! Za sada, na lasimo jo$ jednom to da se identitet muzike zasniva na #elini, a ne na z"iru delova, dakle, na nematerijalnom o"ras#u koji je nepromenljiv pod trans%orma#ijama, kroz koje prolazi menjaju /i medije u kojima se ispoljava! Identitet,#elina, dinami&ki odnos,

29

o"raza#, nematerijalno! Ovo "i tre"alo imati na umu kada se "udemo kretali kroz podru &ja nauka ili umetnosti, koja iz ledaju udaljena od sveta muzike! Muzi&ki o"ras#i se mo u transponovati i u podru&ja %rek%en#ija koja ne &ujemo, mno o oktava nani0e, ili navi$e, izvan spektra zvuka! Oni i tamo odr 0avaju svoj identitet! Zato /emo pojam muzika koristiti u mno o $irem zna&enju ne o $to je to uo"i&ajeno! Muzika /e za nas "iti dinami&ki o"raza# odnosa izme>u vi"ra#ija, ne samo vi"ra#ija koje mo0emo &uti, ve/ i oni$ koje pripadaju spektru ne &ujni$ i nevidljivi$ %rek%en#ija! Ono $to mi mo0emo &uti je daleko manje od milionito dela spektra vi"ra#ija koje su neprekidno oko nas! Zamislite da imamo jednu mno o, mno o du a&ku klavijaturu koja "i pokrivala &itav opse nau&ni#ima poznati$ %rek%en#ija! &o je, naravno, nemo u /e! Ali, u mislima je sve mo u/e! Izvesni ospodin )onald Andre-s, ina&e $emi&ar, imao je nau&no zasnovanu viziju jedno ovakvo klavira! )a 'vidimo' kako iz leda ova nau&no zasnovana ma$tarija doti&no ospodina.

Zamislimo da na$ klavir ima providne dirke kroz koje mo 0e da zra&i svetlost! /rek%en#ija svetlosti je 0na$timovana0 sa tonom koji do"ijamo pritiskom na odre >enu dirku! Kako( 1ropor#ionalno! 2idljiva svetlost se kre /e od tamno #rvene do du"oko lju"i &aste! 3ju"i&asta "oja ima duplo ve /u %rek%en#iju od tamno #rvene! Muzi&kim terminima izra 0eno. raspon vidljive svetlosti od du"oko #rvene do du"oko lju"i &aste je jedna oktava! Klavir je na $timovan tako da nota srednje C zra &i du"oko tamno #rvenom "ojom! U C dur skali 4do, re, mi, %a, sol, la, si, do! 5 tamno #rvena "oja je ton do! 1rate/i propor#ije odnosa %rek%en#ija tonova ove skale do"ijamo. re6 svetlo #rvena, mi6narand 0asta, %a60uta, sol6zelena, la6plava, si6 lju"i&asta, do6du"oka lju"i&asto6purpurna! Kod svetlosti va 0i isti prin#ip kao kod alikvotni$ tonova 0i#e! +pr! nota sol ima 789 "r 0u %rek%en#iju od osnovno do, kao $to po njoj na$timovana zelena "oja ima 789 vi$u %rek%en#iju od du"oke tamno6#rvene "oje! Boje se ne 'u$timavaju' opisno, ve / prema %rek%en#ijama6dakle pre#izno! U muzi#i ton do za oktavu vi $i od osnovno do do 0ivljavamo kao da je isti, ali ipak dru i ton! Kao naj"li 0i rod! &ako je i kod "oja! )u"oka lju"i&asto purpurna je naj"li 0i ro>ak tamno #rvenoj! Mi vidimo samo jednu svetlosnu oktavu! Ali, svetlosna klavijatura ima vi $e dirki! Ako "ismo pritisnuli dirku iznad visoko do &uli "ismo ton visoko re ali ne "ismo videli "oju koja je propor#ionalno

30

'u$timovana' po njemu! U$li smo u spektar ultravioletne svetlosti nevidljive na $em oku! +e "ismo je videli, ali "ismo zato po#rneli, jer nam upravo te %rek%en#ije sun &evo spektra daju "oju dok se sun&amo! 7to ne vidi oko ose/a ko0a! Ispod srednje C tako >e ne "ismo videli ni $ta! &o je nevidljivi in%ra#rveni deo spektra! )a mo 0emo da a vidimo, kao i onaj ultravioletni, s$vatili "ismo da su "oje pore >ane u istom $armonskom odnosu kao kod zvuka i vidljive svetlosne oktave! Kao $to se u s%eri vizuelno tri "oje me $aju i daju utisak jedne "oje, a opet, vidi se da postoje sve tri "oje, tako i u s%eri auditivno &ujemo trozvuk kao jednu #elinu, mada razaznajemo pojedina &ne tonove u njemu! )ok sviramo C6dur na na $em ma i&nom klaviru, vidimo osnovni akord "oja6#rvenu,narand 0astu i zelenu! 1ritiskaju/i najvi$e dirke ma i&no klavira, do"ili "ismo 0tonove0 tako visoke da prolaze kroz telo! &o podru &je visoko soprana od ovara u domenu svetlosti : zra#ima! )o $li smo do poslednji$ dirki o"i&no klavira! Ali, jo$ smo daleko od najvi $i$ %rek%en#ija zra&enja koje su opa 0ene u nau&nim eksperimentima! )a "ismo dospeli do nji$ "ilo "i potre"no da na $ klavir produ 0imo toliko da ima dvadeset pet oktava iznad srednje C! 1ritiskaju /i te dirke, do"ili "ismo du u za du om neo"i &ni$ "oja :6 zraka! &o su nevidljive 0"oje0 zra&enja koja se koriste kod le &enja raka! +a$e u$o mo0e da &uje jo$ dve oktave iznad najvi $e dirke o"i &no klavira! 8ivotinje i insekti mo u &uti i ne$to vi$e %rek%en#ije! +e de oko dvadesete oktave iznad opse a vidljive svetlosti dolazimo u o"last 0 ama zraka0! Oni se emituju prilikom neki$ 0eksplozivni$0 trans%orma#ija u jez ru atoma! +ajzad, oko dvadeset pet oktava iznad opse a vidljive svetlosti, upoznali "ismo zra &enja koja poti &u ne de daleko iz svemira i prolaze kroz sve na $ta nai>u zarivaju /i se du"oko u zemlju! *re/om, nisu opasni! +azivaju i$ 0kosmi&ki zra#i0! *pustimo se u podru &je "aritona ispod srednje C na klaviru! Zvuk "ismo &uli, ali svetlost vi$e ne vidimo! Umesto svetlosti osetili "ismo toplotu! U podru &ju in%ra#rveno zra &enja oko ponovo ustupa mesto ko0i! Kada "i na$e o&i "ile osetljive i na ovo podru &je svetlosni$ %rek%en#ija, videli "ismo da svaki predmet neprekidno svetli i u mraku! 2ideli "ismo i to da se i ovde ponavlja $armonski odnos du ini$ "oja, samo du"lji$ i tamniji$! *vako a od nas okru0uje ljudima nevidljiva aura sa $iljadama "oja! Kada sti nemo do podru &ja "asa, dve oktave ispod srednje C, du a se ponavlja u jo$ du"ljim nijansama! Isto je i u najdu"ljem podru &ju su"6"asa, najni0oj oktavi o"i&no klavira! +o, da "ismo predstavili #elo podru&je nisko %rek%entno zra&enja, morali "ismo da na $ klavir pro$irimo ulevo za pedeset oktava ispod srednje C! Radi jednostavnije sporazumevanja nazva /emo oktavu vidljive svetlosti primarnom, opse "aritona6sekundarnom, "asa6

31

ter#ijarnom, su""asa6kvartarnom itd! U podru &ju pete6kvintarne oktave imamo zra &enje koje otpu $ta i na$e telo pri normalnoj telesnoj temperaturi! /izi&ari tu vrstu zra&enja zovu 0radija#ija #rno tela0! 1ostoji i in%ra#rvena televizija pomo /u koje se ova zra &enja mo u preneti na ekran i u&initi vidljivima! +eki$ petnaest oktava ispod srednje C na $ klavir /e oda$iljati radarske talase! *pu $taju/i se jo$ ni0e, do"ijamo talase koji se koriste u prenosu &2 si nala! Oko dvadeset pete oktave mo 0emo da uklju&imo radio prijemnik, dok oko pedesete oktave do"ijamo %rek%en#ije talasa 4;8 <z5 koje se koriste za prenos elektri &ne ener ije! Eletri#itet se mo0e prenositi i na ni0im %rek%en#ijama!!!

Zamislite kako "i nam iz ledao ovaj svet kada "ismo mo li da vidimo i &ujemo &itav ovaj opse vi"ra#ija= *ve $to postoji vi"rira6kre/e se! U stvari, postoji samo ono $to se kre/e6vi"rira! A sve $to vi"rira zvu&i, &uli mi to, ili ne! 2ideli smo da kod "oja va0e isti odnosi kao kod tonova! *edam osnovni$ du ini$ "oja, sa osmom kao oktavom, imaju svoj ekvivalent u muzi&koj skali! Matemati&ki odnosi, propor#ije izme>u %rek%en#ija "oja du e, od ovaraju propor#ijama izme>u %rek%en#ija muzi&ke skale! O"ras#i se prenose iz auditivno u vizuelno podru &je 4i "ilo koje dru o podru&je5! Zna&i li to da "ismo, ako napravimo od ovaraju/e prevodio#a, mo li videti Ba$ovu %u u( )a, mo li "ismo! +aravno, ton nema samo visinu, kao $to slika nema samo "oju! +apravili smo vezu izme >u visine tona i nje ove "oje u s%eri vizuelno ! A $ta je sa o"likom( Ima li svaki ton svoj o"lik koji "i se mo ao videti, ako "ismo nje ovu %rek%en#iju transponovali u s%eru vidljivo ( )a, svaki ton ima i o"lik! *vaki o"lik ima svoj spe#i%i&ni zvu&ni o"raza# 4ili ta&nije talasni o"raza#5! 2a0i i o"ratno. svaki zvu&ni 4talasni5 o"raza# ima svoj o"lik! Jedan od prvi$ istra0iva&a akustike dvodimenzionalni$ povr$i vi"riraju/i$ metalni$ plo&a, koje se u su$tini pona$aju isto kao i mem"rana "u"nja, je nema &ki %izi&ar Ernst C$ladni! On je svoje eksperimente izvodio tako $to je %ini pra$ posipao po olovnoj plo&i ili zate nutoj mem"rani, a zatim izazivao vi"ra#ije tonovima violine, koju "i primakao ivi#i plo&e! 1rilikom prevla&enja udala preko 0i#e, u pra$u

32

su nastajale predivne $are! Ove $are, danas poznate kao Kladnijeve %i ure, nastaju zato $to se pra$ zadr0ava na onim mestima na kojima nema vi"ra#ija! +a ovaj na &in, kom"inuju/i pra$ razli&ite ustine, i note $iroko raspona %rek%en#ija , mo u/e je do"iti o"ras#e otovo "ilo ko o"lika! *vaki ton do"io je svoj o"lik! 1ose"no je interesantno to da Kladnijeve %i ure naj&e$/e poprimaju poznate or anske o"like, poput kon#entri&ni$ prstenova kakve imaju odovi na drvetu> $estou aone mre0e kao kod p&elinje sa/a> poput zamiru/i$ spirala kao kod ku/i#e pu0a! O uti#aju talasni$ kretanja na %ormiranje o"lika materije ovori /emo vi$e kada se "udemo na$li na podru&ju "iolo ije! Za sada da ka0emo da postoji nauka koja se zove kimatika, i koja prou&ava upravo uti#aj talasa na materiju! Osnovna ideja kimatike je da se uti#aji sredine odra 0avaju kroz talasne o"ras#e na koje materija od ovara poprimaju /i o"like koji zavise od u&estalosti talasa! Zvuk i o"lik su u direktno zavisnom odnosu! &o nas navodi da se zapitamo da li su re&i jevan>eliste Jovana. '+a po&etku "e$e re&' 4ili zvu&anje re&i5 samo meta%ora! <ans Jenn? je uspeo da poka 0e, razra>uju/i Kladnijeve %i ure, da je o"lik %unk#ija %rek%en#ije i u trodimenzionalnom prostoru! 1omo/u svo izuma koji je nazvao 'tonoskop', uspevao je da pretvara tonove u vidljive, trodimenzionalne %i ure u inertnom materijalu! Blisko je pameti da "i se, imaju/i ovo u vidu, mo ao napraviti so%tver koji "i prevodio ton u re%erentni o"lik i "oju, ili o"ratno, prevodio sliku u ton, vizuelni o"raza# u zvu&ni! &ako "ismo mo li da vidimo Ba$ove %u e transponovane u vi$e oktave svetlosti, ili da &ujemo Monalizu transponovanu u ni0e oktave zvuka! *lika je 'zamrznuta' muzika! Mo0da to sada zvu&i kao nau&na %antastika, ali verujemo da nije nemo u/e! Brojni su umetni#i koji to poku$avaju da urade intuitivnim putem! Mo0da mi prevodio#a ve/ nosimo u se"i! I ovaj rad je, zapravo, poku$aj prevo>enja, prepoznavanja o"raza#a i na&ela koja se na dru a&iji na&in ispoljavaju u razli&itim

33

o"lastima, ali pri tome, u su$tini ostaju isti, zadr0avaju/i svoj nematerijalni identitet! Ako je mo u/e prevo>enje izme>u o"lasti koje su po %rek%en#ijama "liske, kao $to su to zvuk i svetlost, da li je mo u/e i prevo>enje izme>u udaljeni$ o"lasti! +a primer izme>u zvuka i &vrste materije( Zar i materija nije samo jedan spektar %rek%en#ija( 2a0e li zakoni muzike i me>u atomima( Zar nisu zakoni talasno kretanja isti "ez o"zira na opse %rek%en#ija talasa( )a li i svaki $emijski element, mo0da, ima od ovaraju/i ton( Ako spektar du ini$ "oja prati muzi&ku skalu, za$to je ne "i pratio i Mendeljejev periodni sistem elemenata( Ili odnosi i o"ras#i u "ilo kojem opse u %rek%en#ija i "ilo kojem modusu postojanja( 7ta ako je "a$ tako( Ako je &itavo postojanje jedna nezamislivo velika sim%onija( Ako na &ela metamuzike va0e u svim oktavama postojanja( Ako se o"ras#i iz "ilo koje o"lasti postojanja 4opse a %rek%en#ija5 mo u prevesti u "ilo koju dru u o"last postojanja( Ako je univerzum ure>en po analo ijama! Ako je Bo metamuzi&ar(!!! 7ta ako!!!Razmi$lja/emo, ili mo0da ma$tati, i dalje u tom prav#u! Za$to da ne( Ko nam to mo0e za"raniti( Mo0da nije istinito, ali je za"avno! Barem je nama za"avno! A znamo da ima jo$ sli&ni$ o"e$enjaka! U svakom slu&aju 6 ne $kodi! Iz veliki$ izmi$ljotina i ma$tarija ponekada su se ra>ale velike istine! Ovo $to smo do sada rekli nije "a$ "ez osnova! +ije nelo i&no! Ima smisla razmi$ljati, ili makar ma$tati, na taj na&in i u tom prav#u! U naj orem slu&aju, iz u"i/emo vreme 4koje je, ka0u, nova#5, ali /emo se ipak o"o atiti novim mo u/nostima vi>enja! Uvek se mora ne$to iz u"iti da "i se ne$to dru o do"ilo!

34

Mi -Ti !i'e' na je"an (avo"ljiv na+in. +a"a te +ovek slu'a (vu+i kao "a je +itav Univer(um mu(ika umetnost beskrajna i)ra stvaranja... I"eje ti jesu romanti +ne u(bu"ljive le!e umetni+ke...u stvari seksi. 'a tvoja !ri +a je eroti+na. -7ta 1u.&. Takav sam i "u*om i telom. -$li "a li je istinita& -To je te'ko re1i (a bilo koju i"eju ili teoriju. %a !oku'avam "a ne !o"valjujem namerno "a sle"im neke !rin#i!e nauke meto"olo)ije lo)ike mu(ike...ali "a se !ri tome malo i)ram ma'tam...'a ra(mi'ljam i o onome 'to je (amislivo a verovatno nije "oka(ivo...Uostalom "a li je "oka(ivo koliki je re(ultat mno.enja biliona i !e"eset i "va triliona. .i to mo.emo "a i(ra+unamo ali ko bi to mo)ao "a !rebroji "a !roveri i "oka.e "a li je re(ultat ta +an& ,staje nam "a verujemo matemati#i na re +. 3ije nas !revarila na brojevima koje mo.emo "a !rebrojimo !a 'to joj ne bismo verovali na velikim brojevima. .a"a mo ."a !o+ne "a la.e ka" (na "a je ne mo.emo kontrolisati. 3auka koja bi !ot!uno i(ba#ila !otrebu (a verovanjem bila bi sterilna. -$ ti ne .eli' "a bu"e' sterilan. 3a!rotiv .eli' "a bu"e' !lo"an i seksi. 'u*ovno mislim. .i kao "a se i)ramo "vosmisli#a. +ro( je"no se !rovla+i "ru)o... -0a reko* ti "a je !olnost u svemu. 1terilno (nanje nije (nanje. 'osa"no je i ne mo.e niko)a "a o!lo"i. .oje iskustvo sa ra(nora(nim autorima i( ra(ni* oblasti )ovori mi "a su naj+e'1e le!e teorije i istinite. -I* kakve ve(e mo.e "a ima le!ota neke teorije u /i(i#i sa njenom istinito'1u& -.o.e. U to veruju i neki veliki /i(i+ari. -+oji& -<vo i(va"i1u knji)u i( biblioteke "a ti !ro+itam o"lomak je"no) /i(i+ara nobelov#a =einber)a u!ravo o le!oti kao kriterijumu istinitosti teorija u /i(i#i. 1lu'aj2
>0ostoje i "o"atni ra(lo(i (a o!timi(am koji !roisti +u i( neobi+ne +injeni#e "a "o na!retka u /i(i#i +esto "ola(imo rukovo"e 1i

35

se i(vesnim o#enama (a koje je"ino mo .emo re1i "a su estetske. ,vo je veoma +u"novato. 4a'to bi /i(i+arevo ose1anje "a je je"na teorija le!'a o" "ru)e vo"ilo ka us!e*u u istra .ivanjima&...> >...?i(i+are je i(nova i i(nova usmeravalo nji*ovo ose 1anje (a le!otu ne samo !rilikom ra(vijanja novi* teorija ne)o u o"meravanju koliko vre"e one ve 1 ra(vijene. <ini se "a mi tek u+imo kako "a !re"vi"imo le!otu !riro"e na je"nom najtemeljnijem nivou. $ 'ta 1ete bolju !otvru "a se (aista kre 1emo ka otkri 1u kona+ni* (akona !riro"e.> >Treba "a se na"amo ne "a 1emo imati neku nauku o vo *enju nauke niti /ormula#iju ta +ni* !ravila kako se nau +ni#i !ona'aju ili kako bi trebali "a se !ona 'aju ne)o "a 1emo o!isati je"nu vrstu !ona'anja koje je tokom istorije vo"ilo ka nau +nom na!retkuumetnost nauke.>

-...Ili slu'aj ovo2

- Ili jo' neobi+nije ono 'to se o"nosi na nauku uo!'te2

-1ve to le!o (vu+i ali mi i "alje nije jasno 'ta je to 'to "aje le!otu je"noj /i(i+koj teoriji& -=einber "aje nekoliko o"lika2
Jednostavnost 2 >%e"nostavnost jeste "eo ono)a 'to ja !o"ra(umevam !o" !ojmom le!ote ali je"nostavnost i"eja a ne me*ani+ka vrsta je"nostavnosti koja bi se mo)la ustanoviti !rebrojavanjem je"na +ina ili simbola...> Neizbenost2 >0ostoji osim je"nostavnosti jo' je"na osobina koja mo.e u+initi /i(i+ku teoriju le!om - a to je ose 1anje nei(be.nosti u njoj. +a" slu'ate neku mu(i+ku kom!o(i#iju ili neko) ko re#ituje sonet !oneka" osetite veliko estetsko (a"ovoljstvo !roisteklo i( ose1anja "a u tom "elu ni 'ta ne bi mo)lo biti i(menjeno "a nema nije"ne note ili nije"ne re +i (a koju biste .eleli "a bu"e "ru)a +ija. ,vo isto va.i "elimi+no i (a o!'tu teoriju relativnosti...6ako se (a samo je"an o" njeni* (aklju +aka is!ostavi "a je !o)re 'an ona mora biti na!u'tena...$n'tajnove re+i7 ,tu" $n'tajnovi* +etrnaest je"na+ina imaju u sebi je"nu nei(be .nost "akle i le!otu koja 3jutnovim trima je"na +inama ne"ostaje.> Naela simetrije2 >0ostoji je"na (aje"ni +ka o"lika koja i o! 'toj teoriji relativnosti i ovom stan"ar"nom mo"elu "aje )lavninu nji*ovo) svojstva nei(be .nosti i je"nostavnosti2 oni !o 'tuju na+ela simetrije. 3a+elo simetrije jeste na!rosto i(java "a ne 'to i()le"a isto ka" se )le"a sa o"re *eni* ra(li+iti* ta+aka )le"anja...1imetrije koje su u !riro"i (aista va .ne jesu simetrije ne stvari ne)o (akona. 0o" simetrijom u (akonima !riro"e !o"ra(umevamo to "a se on"a ka"a i(vr'imo o"re *ene !romene u)la !o" kojim !osmatramo neke !riro"ne !ojave (akoni !riro"e koje otkrivamo ne menjaju. 4a takve simetrije +esto se ka.e "a !re"stavljaju na +ela

36

invarijantnosti...1vako na+elo simetrije u isti ma* je i na +elo je"nostavnosti.>

-Ta simetrija invarijantnost isto u ra(li +itom...me !o"se1a na onaj "eo tvo) teksta u kojem )ovori' o obras#ima i na+elima koja se mo)u trans!onovati u "ru)e s/ere !ostojanja a "a i "alje va.e i "a (a"r.avaju svoju in"ivi"ualnost kao melo"ija koja se trans!onuje i( tonaliteta u tonalitet. To je ono 'to omo)u1ava !revo*enje au"itivno) u vi(uelno ili u bilo 'ta "ru)o..:& -'a to je to. I(omor/nost ne!romenljivost !o" trans/orma#ijama simetri+nost !revo"ljivost... 1ve su to ra(li+iti na+ini "a se ka.e ista stvar. Univer(um je ure*en analo)ijama. -$li !o tome bi se bilo 'ta mo)lo !revesti u bilo 'ta. ;a*ova /u)a bi se mo)la materijali(ovati a .iloska 9enera slu'ati:& 1amo ka"a bismo imali nekakvu s!ravu koja bi !revo"ila obras#e vibriranja /u)e u /rek/en#ije materije ili obras#e vibriranja .iloske 9enere u s/eru vibra#ija koju mo.emo +uti. To mi (vu+i skro( otka+eno: -7ta je u tome otka+eno& 0a (ar nije na )ramo/onskoj !lo+i mu(ika !retvorena u materiju u obra(a# ras!ore"a atoma nekakvu atomsku sliku:& $ on"a se ta slika !retvara u obra(a# elektri+ni* im!ulsa !a u (vu+ni obra(a# ili obra(a# ra"io talasa...Te trans/orma#ije se ve 1 "e'avaju ali i* ne "o.ivljavamo kao +u"o jer !ostoje s!rave (a !revo*enje. 5ramo/oni ma)neto/oni ra"io a!arati televi(ori...I lju"ski or)ani(am mo(ak +ula...1ve su to !revo"io#i. 4a'to je ne(amislivo ako se ve1 mo.e snimiti i !reneti slika s!olja'njosti neko) !re"meta "a 1e taj !re"met je"no) le!o) "ana biti mo)u 1e snimiti skro( i tele!ortovati )a ili !reba#iti u "ru)i oblik !ostojanja. $ko se mo.e snimiti obra(a# s!olja'njosti (a'to se ne bi mo)ao snimiti i totalni obra(a# ne +e)a i to ne'to re!ro"ukovati ili )a trans!onovati i( materije u re#imo mu(iku...To 'to ne !ostoje s!rave !omo1u koji* se mo)u i(vesti takva snimanja i trans/orma#ije to ne (na +i "a je nemo)u1e ili "a je makar (amislivo. 8a(lo.no (amislivo. -$li on"a bi +ovek !ostao ;o): .o)ao bi u svom "u*u stvarati obras#e koje bi materijali(ovao...:&

37

-5os!o" ;o) re+e2 <to +ovek !osta kao je"an o" nas s !o(nanja "obra i (la@ ali sa" "a ne !ru .i ruke svoje i ubere i s "rveta .ivota i okusi !a "a "o veka .ivi. 9i"i' i ve+ni .ivot je (abranjen ali (amisliv uslovno mo)u 1 ako ;o) !romeni mi'ljenje !a "o(voli +oveku "a ra(vijanjem svoje) (nanja !obe"i smrt. 3e (nam "a li bi to bilo "obro ali je (amislivo uslovno mo)u1e. 5enetika i"e u tom !rav#u. I +ovek je je"an neverovatno slo.en obra(a#. I na'a !rava realnost kao i realnost mu(ike nije materijalna. -<j ti sa" ska+e' i( nauke i umetnosti u reli)iju... -3e ne...ne )ovorim sa"a u reli)io(nim terminima. Ti (na' "a se atomi u na'em telu stalno menjaju. %e"ni o"la(e "ru)i "ola(e...+a"a se ti i ja ne bismo vi"eli 'est mese#i o" "ana'nje) "ana ni je"an atom u na 'im telima vi'e ne bi bio onaj koji je sa"a u nama. $ mi bi se !re!o(nali. 1ve #i)le o" koji* smo sa(i"ani bi se !romenile a mi bismo ostali mi. 4a"r.ali bismo svoj i"entitet. 3a' i"entitet je "akle nematerijalan. To je obra(a# struktura koja oku!lja atome u o"re*enu /ormu. Ai)le se menjaju ali ()ra"a ostaje. 0rava realnost ()ra"e je "akle kao i ko" mu(ike obra(a# nematerijalno. To nije reli)ijsko obja'njenje. -Ti si o+ito i"ealista. 3e bi me i(nena"ilo "a !orekne ' i materiju... -$ko bu"e' imala str!ljenja "a me slu'a' "o1i 1emo i "o to)a "a se univer(um sastoji o" mu(ike a ne o" materije...'to uostalom i nije nova i"eja... -1tari "obri 0ita)ora... -9i"i' kako se i"eje kako se ra(vija (nanje vra 1aju u mo"u kao i )ar"eroba... -;o.e )"e sti)osmo nas "voje u ra()ovoru: $ !o+elo je naivno o" mu(ike !olova mu'ko-.ensko)... -0a ka" je sve is!re!letano... -I kako 1e' me uveriti2 "a je materija mu(ika@ "a atomi sviraju..@ "a su *emija i /i(ika vrste umetnosti..@ a "a ne mislim "a su sve to meta/ore ma 'tarije umetni+ke slobo"e mi'ljenja& -1tvarno si voljna "a se u!u'ta' u to&

38

-'a ali ako na*e' na+in "a utoli' moju )la". .islim i na /i(i+ku )la" ne samo na )la" (a (nanjem. -0a ti si mi o)la"nela o" ovolike !ri+e. -$ko ti je ovo bio intelektualni seks moram !ri(nati "a sam o" to)a o)la"nela. -+a" bi (nala 'ta te tek +eka. ,vo "o sa"a je bio samo uvo" !re"i)ra... -3emoj "a !reti' ne)o mi s!remi neku ukusnu *ranu i "aj mi "a +itam to 'to je tvoj mu'ki !rin#i! smislio o /i(i+arskoj i *emijskoj mu(i#i. -<vo i(voli !rvo tekst "a (a"ovolji' "u*ovnu )la" a "ok ti +ita' ja 1u (asukati rukave "a bi* (a"ovoljio i tvoje !re*rambene !otrebe. -%o' 1u !omisliti "a si savr'eni mu'kara#. -0a to i *o1u "a !osti)nem. -3a+in s!remanja *rane je veoma bitan na tom testu. -4nam. I"em "a se "oka(ujem. -I"i.

39

/IZIKA6MUZIKA A&OMA @r&ki %ilozo%i su delili materiju na sve sitnije i sitnije deli/e, sve dok jedno dana )emokrit nije lupio $akom o sto i rekao. ')osta, "re, vi$e= 4+e "a$ tako, ali je to "io smisao!5 *ve ima svoje rani#e! 1ostoji rani#a posle koje &esti#e postaju nevidljive ili nedeljive, odnosno atomi &ne'! A6tom i zna&i nedeljiv! )u o, du o vremena je )emokritova "ila poslednja! +eki$ dve $iljade odina posle nje a je Jo$n )alton pokazao kako je sva materija u univerzumu sa&injena od osnovni$ radivni$ elemenata6 atoma! &o uverenje se nije, me >utim, odr0alo tako du o u nau&nim kru ovima! +iko, jo$ uvek, nije direktno video atom kroz nekakav mikroskop, jer je nje ov dijametar mno o manji od talasne du0ine vidljive svetlosti! Iako nisu mo li da vide atom, nau &ni#i su dru im metodama indirektne opserva#ije konstruisali nje ovu sliku! &a slika je pokazala da je )emokrit prerano rekao dosta! 3upanje $akom o sto je imalo e%ekta, ali ne zanavek! 1rvo je ustanovljeno da su atomi slo0ene ra>evine sastavljene iz pozitvni$ i ne atvni$ &esti#a, ali se i dalje verovalo da oni predstavljaju $omo eno s%eri&no telo! Zatim je Rader%ord otkrio atomsko jez ro, a Bor dao model atoma po kome se u #entru nalazi pozitivno naelektrisano jez ro sastavljeno od protona oko koje kru0e ne ativno naelektrisani elektroni! 1otom je )0ejms :edvik otkrio neutrone! &u, naravno, nije "io kraj! Otkriveno je vi$e od A88 neo"i&ni$ i za onetni$ &esti#a &udni$ imena i svojstava. mioni, pioni, neutrini, kaoni!!! *ve se one rupi$u u odre>ene porodi#e, daju/i eometrijske slike koje odi$u skladom i simetrijom! Marej @el6Man je, u o ledima u kojima su se, pri velikim "rzinama, protoni sudarali sa dru im protonima ili elektronima, otkrio da se i oni sastoje od jo$ manji$ &esti#a! +azvane su kvarkovi! *tiven <okin 4Kratka povest vremena5 ovori o tome da postoji vi$e varijeteta kvarkova! '*matra se da ima najmanje $est ukusa koje nazivamo. ore, dole, &udno, $armantno, dno i vr$! *vaki ukus javlja se u tri "oje6#rvenoj, zelenoj i plavoj!!! Jedan

40

proton ili neutron sastoje se od tri kvarka razli&ite "oje! 1roton sadr0i dva kvarka ore i jedan kvark dole, dok neutron sadr0i dva dole i jedan ore!!! ' On smatra da su ovi termini samo puke oznake ma $toviti$ %izi&ara! )a li je kori$/enje ovi$ 'umetni&ki$' termina od strane %izi&ara koji ulaze sve du"lje u mikrokosmos samo ma $ta, ili predose/aj estetsko poretka sveta, ostaje nam da prosudimo sami! )a li /e se, ipak, jedno dana prona/i najmanja nedeljiva &esti#a koja "i zaslu0ivala ime atom, ne znamo! 1ostavlja se pitanje da li /e to najmanje nedeljivo uop$te "iti &esti#a, ili mo0da talas! Zaista je &udno, ledaju/i sliku atoma koju su nam dali Rut$er%ord i Bo$r, na $e &vrsto uverenje da je svet oko nas materijalan! Kada "i pove/ali atom do dimenzija olimpijsko stadiona, nje ovo jez ro "i "ilo veli&ine zrna ra$ka, dok "i se elektroni kretali po svojim or"itama oko ornji$ tri"ina! *ve ostalo je prazan prostor, kao $to su i u svemiru, izme>u ne"eski$ tela, o romna prostranstva prazno prostora! Kada "i nas, ljude, neki supermen stisnuo tako jako da istisne sav taj prazan prostor, od nas "i ostalo toliko materije koliko je ima u %leki od komar#a pri nje&eno na zidu! 1itanje je da li "i "ilo i toliko materije! )eo"a na sitnije deli /e jo$ nije zavr$ena, te ne znamo da li /e ono najmanje uop$te "iti materijalno! Astronomi imaju teoriju po kojoj je &itava vasiona u po&etku "ila sa"ijena u 'materiju' "eskona &ne ustine, dakle u ta&ku! Ovaj &vrsti, materijalni svet, mno o je $upljikaviji, ne o $to nam se to &ini kada a dodirujemo! +eko vreme su %izi&ari verovali da je atom sli&an malom planetarnom sistemu, i da u njemu vladaju zakoni me$anike koje je postavio Isaa# +e-ton! &ada je svet %izike iz ledao si uran i razumljiv, samo pomalo dosadan i me$ani&ki! 2erovalo se da /e, jedno dana, sve mo/i da se o"jasni zakonima me$anike, i zakonom uzroka i posledi#e! 1okazalo se da su ti zakoni "ili do"ra osnova za predvi>anje u makrosvetu, i da su in 0injerima omo u/avali da stvaraju ma$ine, te$nolo iju, novu #iviliza#iju uz koju je i$la i materijalisti&ka %ilozo%ija! *vet je iz ledao kao "ilijarski sto na kome se sudaraju atomske ku li#e! Ako "i smo znali

41

u ao, silu, "rzinu!!! mo li "ismo predvideti "udu/i do a>aj! I sam 0ivot je iz ledao kao me$ani&ka pojava! Zakon uzroka i posledi#e je "io kamen temelja# takve slike sveta! Celina je samo z"ir delova! Ako je atom ma $ina, za$to i &ovek ne "i "io samo superma $ina( +u0an je "io i zaklju&ak da je sve odre>eno po&etnim stanjem! Kad se pokrenula prva "ilijarska lopta, is$od svi$ do a>anja je, jednom sveznaju/em super me$ani&aru, apsolutno predvidljiv! +ema mesta za slo"odnu volju, du$u, du$!!!ili "ilo $ta dru o do zakona nu0nosti 6 zakona me$anike! Mno i nau &ni#i i danas veruju u to! +a nji$ovu 0alost, predvidljivi svet me$anike se sru$io! 1ojavili su se 'neki novi klin#i' kao $to je MaB 1lan#k, 3ouis )e Bro lie, Cerner <eisen"er !!! sa nekim &udnim idejama koje prete da promene ne samo %iziku, ve/ i sliku sveta! 2elika pukotina u doktrini nau&no determinizma otvorila se kada su dva "ritanska nau &nika 4Rejli i )0ins5 prora&unala da neki topli o"jekt ili telo kakva je zvezda, mora da zra&i ener iju u "eskona&nom o"imu! 1rema zakonima koji su tada "ili pri$va/eni, jedno toplo telo tre"alo je da oda$ilje elektroma netne talase 4radio talase, vidljivu svetlost, ili rend enske talase5 ravnomerno na svim %rek%en#ijama! &o "i zna&ilo da je ukupna ener ija zra&enja neo rani&ena! &aj o&i ledno "esmisleni is$od naveo je 1lanka na zamisao da svetlost, ren enski i ostali talasi, ne "ivaju emitovani proizvoljno, ve/ u odre>enim paketima koje je nazvao kvantima! Elektron koji se kre /e oko jez ra ne emituje radija#iju kontinuirano! )a je tako 4a tre"alo "i da je tako po starim zakonima me$anike5, istro$io "i ener iju i, privu&en pozitivnim naelektrisanjem jez ra, stopio "i se sa njim! Ali, to se ne de $ava! Elektron nastavlja da se kre/e oko jez ra, kao mala planeta, "ez ikakakvo u"ljenja ener ije, sve do trenutka kada odjednom, nepredvidljivo iz"a#i paketi / 6 "ljesak svetlosti, i spusti se da kru0i po or"iti sa ni0om ener ijom! Zato se za nje ove or"ite ka0e da su kvantizovane! Elektron mo0e da ima samo odre>ene, diskretne vrednosti ener ije, i

42

nekoliko or"ita! Iz neki$ nepoznati$ razlo a, dru e or"ite, koji$ ima neo rani&eno, za"ranjene su mu! Rekli smo ve/ da su, jedno vreme, %izi&ari verovali da je atom or anizovan prema planetarnom modelu, sa elektronima koji se kre/u po or"itama oko jez ra! Ali, i to se promenilo kada je %ran#uski %izi&ar 3ouis )e Bro lie ustanovio da se elektroni pona$aju kao talasi, da, poput o"laka elektri#iteta, vi"riraju kao talasna %orma! 1rema novoj sli#i atom sada iz leda kao lopta svetle/e ma le! Evo jedno neo"i&no opisa atoma kal#ijuma koji daje )! Anre-s. ')a imate neke ma i&ne nao&are kojima "i ste ledali unutra$njost atoma, videli "i ste!!! da je ta svetle /a izma li#a ispunjena talasima poput oni$ koje vidimo kada "a#imo kamen&i/ u vodu! Kada "i ste imali i neke ma i &ne u$i 4da &uju izuzetno visoke %rek%en#ije5 &uli "i ste neo"i&nu muziku kako odzvanja oko vas! Iz du"oke unutra $njosti atoma dolaze o$tri tonovi za desetine oktava vi$i od najvi$e tona violine! &o je muzika atomsko jez ra!!! Ako pri>ete "li0e, primeti/ete da je taj #entar okru 0en slojevima de je ma la u$/a, sli&nim onima u kon#entri&nim slojevima lavi#e luka! Iz ti$ kon#entri&ni$ slojeva razaznajete izvesne muzi&ke note koje %ormiraju poznate durske i molske trozvuke, poput oni$ koje &ujete kada se $imna svira na #rkvenim or uljama! Ali, ako "olje poslu$ate, posta/ete svesni da je ta muzika atoma mno o kompleksnija od poznate #rkvene muzike! Ima tu mno o disonantni$ akorada kakve koriste komozitori moderne muzike! :u/ete %inije $armonske intervale, &etvrttonove, osmine tonova, $esnaestine kakve nalazimo u muzi#i Orijenta! :ak i iznad to a, ima jo$ &udniji$ intervala za koje "i eksperti iz akustike znali da predstavljaju ira#ionalne "rojeve u matemati#i! Kada "iste prostudirali o"like talasa u toj ma li, videli "iste da ima mno o talasni$ o"raza#a koji nisu jednostavno s%eri&ni, ve/ imaju dizajn kompleksne simetri&nosti! Imamo jedan upadljiv o"raza# "a $ iznad dru e s%eri&ne ljuske, koji iz leda kao kru $kaste ruke koje

43

se pru0aju levo, desno, ore i dole, prema vama i od vas, pa tako %ormiraju trodimenzionalni krst sa jez rom u #entru!!!' 2alidnost eksperimenata koji pokazuju talasni karakter elektrona se danas ne dovodi u sumnju! Iz to a su, me>utim, proistekla dru a '&uda' u savremenoj %izi#i koja menjaju sta"ilnu sliku sveta! Jedno od nji$ je delokaliza#ija elektrona! Ako je elektron talas, kako mo0emo od ovoriti na pitanje de se on nalazi( Ako je elektron &esti#a koja se okre/e oko jez ra, mo li "i smo re/i da se on u odre>enom momentu nalazi na tom i tom rastojanju od jez ra, u tom i tom prav#u! Ali, ako je elektron serija talasa koji se $ire od jez ra i ,smanjuju /i amplitudu, prostiru se u "eskona&nost, kako mo0emo re/i de je stvarno elektron! *a talasnom slikom elektrona nema ni smisla ovoriti o loka#iji! 1rostorne kordinate su neprikladne! Ono $to nas mo0e interesovati je simetrija talasno o"ras#a, nje ov o"lik! )elokaliza#ija postoji i u vremenu! Ako ne mo0emo da ka0emo de je talas 4elektron5, na "re u ili dolji, na po&etku ili kraju!!!ne mo0emo re/i ni kada je! Ako posmatramo papirni "rodi / kako se di0e i spu$ta dok talasi prolaze ispod nje a, da li mo0emo odrediti vreme kada je talas pro$ao ispod "roda( 7ta je talas( Bre , ili dolja, prvi ili dru i ili tre /i!!! prolaz( Ono $to nema mesto, nema ni vreme! Mo0e li se atom, ovako vi>en, smatrati malom ma$inom koja se povinuje zakonima me$anike po kojima je svaka posledi#a odre>ena uzrokom, i mo0e se predvideti u prostorno vremenskim koordinatama( &e$ko! +ovi udara# za klasi&nu me$aniku, i na njoj zasnovanu sliku sveta, do$ao je sa 'prin#ipom neodre>enosti' koji je dao nema&ki %izi&ar Carner <eisen"er ! )a "i smo predvideli "udu /i polo0aj i "rzinu neke &esti#e potre"no je da znamo njen sada $nji polo0aj i "rzinu! Kod talasa je to, kao $to smo videli, nemo u/e, jer je elektron delokalizovan! +ije mo u/e ni kod &esti#a! 1otre"no je osvetliti &esti#u da "i se video njen polo0aj! Ali, polo0aj &esti#e ne/e se mo/i ta&nije odrediti ne o $to iznosi

44

razmak izme>u dva "re a svetlosno talasa, pa je potre"no koristiti svetlost kratki$ talasni$ du 0ina da "i merenje "ilo pre#iznije! 1rema 1lankovoj kvantnoj $ipotezi, ne mo0e se upotre"iti proizvoljno mala koli&ina svetlosti! +ajmanja jedini#a je jedan kvant! Ali, time /e "rzina &esti#e "iti poreme/ena! *amo merenje uti&e na is$od do a>aja! +eodre>enost merenja ne mo0e "iti manja od odre>ene veli&ine poznate kao 1lankova konstanta! Kada je jedan elektronski talas u interak#iji sa dru im, ne mo 0emo sa si urno$/u tvrditi kakav /e "iti is$od! Mo0emo samo re/i da postoji izvesna verovatno/a da /e se desiti ovaj ili onaj is$od! +a na&elu neodre>enosti temelji se nova me$anika6 kvantna me$anika! Ona uvodi neiz"e 0ni element nepredviljivosti i nasumi&nosti u nauku! Umesto striktno determinizma sada va0e zakoni verovatno/e! Malo po malo, i teorije %izike sve vi$e li&e na teorije akustike i muzike! Jedna od noviji$ teorija u %izi#i nosi naziv. &eorija struna! 1o mi$ljenju *!Cein"er a, ona je prvi u"edljivi kandidat za 'kona&nu teoriju', veliki san %izi&ara! 1rvo je ustanovljeno da je elektron talas 4pona$a se i kao talas i kao &esti#a5, zatim da je, kao talas, delokalizovan, ra$iren! Mo0emo ovoriti o loka#iji &esti#e, ali ne i o loka#iji talasa koji uzimamo kao #elinu! Iz akustike strune znamo da o"raza# talasa odre>uju ' rani&ni uslovi', ta&ke u kojima je struna pri&vr$/ena i de nema kretanja! Za $ta je pri&vr$/en talas elektrona( @de mu je dru a ta &ka koja je neop$ona da "i struna vi"rirala( Za vi"riranje strune potre"ne su dve ta&ke. al%a i ome a! 4Oni koji imaju aso#ija#iju na @ospoda koji je al%a i ome a, po &etak i kraj, izvor i u$/e, verovatno su na do"rom putu5! 1o teoriji struna, osnova sveta nisu &esti#e koje zauzimaju pojedina&ne ta&ke prostora, ve/ veli&ine koje imaju samo jednu dimenziju 6 du0inu, "eskrajno tanke strune! Cein"er ka0e. 'O"i&ne strune 4kanapi, kon#i, 0i#e!!!5 sazdane su od &esti#a kao $to su protoni, neutroni i elektroni, ali ove nove strune nisu takve, jer su od nji$, mo 0da, sa ra>eni i protoni, neutroni i elektroni'! Ono $to je neo"i&no je da ova

45

teorija nije nastala tako $to je nekome palo na pamet da "i materija mo la "iti sastavljena od 'kanap &i/a', pa onda od to a skrpio teoriju! +astala je matemati&kim prora&unima i tra0enjem %ormule koja "i dala verovatno/e za rasejanje dvaju &esti#a koje se sudaraju pri raznim ener ijama i pod raznim u lovima! @a"riel 2eneziano na&inio je zapanjuju/e jednostavnu %ormulu koja je mno ima iz ledala lepo 4 ovorili smo o lepim teorijama u %izi#i, i lepoti simetrije5' , i, primenjena u dru oj o"lasti, dovela je do teorije struna! *vet se, po ovoj teoriji, sastoji iz isprepletani$ superstruna, kao neverovatno slo0eni muzi&ki instrument! Jedna struna zauzima jednu du0 u prostoru u svakom trenutku vremena! Ono $to se nekada smatralo &esti#ama, po teoriji struna su talasi koji se kre /u niz strunu! *trune se mo u preplitati i spajati 4inter%erirati kao i svi talasi5! Emitovanje ili apsor"ovanje jedne &esti#e od strane dru e od ovara deljenju, ili spajanju strune! +e mo 0emo ovde detaljnije ulaziti u zamr$enu teoriju struna! Za dalje razumevanje veze izme>u akustike, %izike i $emije, "i/e nam korisna predpostavka muzikolo a Ro"ina Ma#onea 4&$e s#ien#e o% musi#5 da kvarkovi predstavljaju razli &ite moduse vi"riranja strune! Iz akustike znamo da su razli &iti modusi 6 o"ras#i vi"riranja strune, vezani za alikvotne tonove! Ma#oneovu pretpostavku potvr>uje i %izi&ar *!Cein"er . '&e strune mo0emo slikovito zamisliti kao maju $ne jednodimenzione ras#epe u latkom tkivu prostora! *trune mo u "iti otvorene, dakle, sa dva slo"odna kraja, ili zatvorene, odnosno savijene u prsten kao kru0ne 0 umi#e0! )ok lete kroz prostor, strune vi"riraju! *vaka struna mo 0e "iti prona>ena u "ilo kom od "ez"rojni$ mo u /i$ stanja 4ili modusa5 vi"riranja, otprilike onako kao $to zvu&na vilju$ka, ili violinska struna, proizvode, dok vi"riraju, razne uz redne 4alikvotne5 tonove! 2i"ra#ije o"i&ne violinske strune vremenom zamiru zato $to se ener ija nji$ovo vi"riranja postepeno rasipa u nasumi &no kretanje atoma od koji$ je 0i#a napravljena 6 dakle, u jedno kretanje koje

46

mi opa0amo kao toplotu! +asuprot tome, strune koje nas ovde zanimaju zaista su temeljne, i nastavljaju treperiti zauvek> one nisu sa&injene od atoma niti od ma &e a dru o , a nji$ova ener ija vi"riranja naprosto nema kuda da ode! 1redpostavlja se da su strune veoma malene!!!te iz ledaju kao ta&ka, odnosno kao &esti#a koja je ta&ka! A po$to se struna mo0e nalaziti u "ilo kom modu vi"riranja 4a ti$ modova ima "eskona&no mno o5 onda struna iz leda kao neka &esti#a, ova ili ona, ve/ prema tome u kom modusu vi"rira!' Za sada toliko o teoriji struna! /izi&ari vole da ka0u kako se "ave %undamentalnom naukom! O&ekivali su da /e u mikrosvetu, svetu najmanji$ veli&ina, nai/i na elementarne i uni%ormne zakone! Ba$ u tom svetu nai$li su na o rani&enja zakona! )o&ekala i$ je teorija verovatno/e! Klasi&na me$anika, koja va0i za 'realni' svet, poklekla je pred talasnom me$anikom! Iznenja>enje i$ je &ekalo i u svetu veli&ina koje prevazilaze na$ planetarni sistem! &amo je u zasedi vre"ala teorija relativnosti! +i prostor, ni vreme, nisu vi$e ono $to su nekada "ili! Kakva nam onda 'realnost' preostaje( )ok smo atome posmatrali kao "ilijarske ku le koje se sudaraju, realnost je iz ledala jednostavnija! +a primer. dva i ra&a stoje sa $tapovima na suprotnim stranama stola, i sa po jednom ku lom na istom rastojanju ispred nji$! *vaki udari svoju ku lu, one se sudare, i svako do"ije svoju ku lu nazad! Identitet ku le se ne dovodi u pitanje! Ako se dva talasa sudare, ne mo 0emo "iti si urni da li su se oni od"ili jedan od dru o i vratili 'vlasni#ima', ili su u $li jedan u dru o i zamenili 'vlasnike'! Ba $ to pitanje identiteta "i/e od velike va0nosti kada se "udemo "avili slo0enim 0ivim or anizmima! Atomi u na$em telu se stalno menjaju, a mi zadr0avamo svoj identitet! Kako( Ako je #elina isto $to i z"ir delova, onda smo mi svako sekunda neko dru o "i/e! Me>utim, ako se identitet zasniva na o"ras#u, 4a o"raza# je nematerijalan> o"raza# je ona 'nepromenljiva pod trans%orma#ijama'5 onda je #elina vi $e od z"ira delova, i identitet po&iva na #elini! Ba$ kao $to

47

identitet jedne melodije prepoznajemo i kada se ona transponuje u dru i tonalitet, i kada je sa &injavaju dru i delovi 6 tonovi i pauze! *a ovakvim po ledom postaje nam va0nije da prou&avamo me>uso"ne odnose delova, ne o same delove! +a lasak je na rela#ijama unutar, i izme >u dinami&ki$ %ormi, koje su u mno o &emu sli&ne $armonijskim rela#ijama u muzi#i! 1osle svi$ otkri/a koja su zadala udara# si urnom me$ani&kom svetu %izi&ara, nije veliko &udo $to su mno i od nji$, poput no"elov#a *tevena Cein"er a, po&eli da se izra0avaju i razmi$ljaju kao umetni#i! Za$to "i jedno %izi&ara zanimala lepota neke %izi&ke ili matemati&ke teorije( /izi&ari dana$nji#e sanjaju o nekakvoj 'kona&noj' teoriji za koju ose/aju da im je nadomak ruke 4da ne ka0emo na domak moz a ili mo0da sr#a5! &o nije neo"i&no! +au&ni#i iz razni$ o"lasti uvek su &eznuli za kona&nim znanjem! +eo"i&na je, me>utim, ideja o tome $ta /e im "iti vodilja na tom putu! Estetika!

48

/a -.mmm: Brana je o"li+na. I vi(uelno i !o ukusu i !o mirisu. -Bvala *vala...$ (na' li "a je i miris stvar oblika& -+ako& -<ak je i ose1anje mirisa re(ultat "elovanja oblika2 okru)li molekuli miri'u kao kam/or oni u obliku "iska kao #ve1e a klinasti miri'u na !e!ermint. 0rema tome s!osobnost "a se ra(likuju nai()le" sli+ni mirisi mo.e se je"nostavno objasniti time "a nji*ovi nosio#i verovatno imaju !ot!uno ra(li+ite oblike. 3a' mo(ak je i ov"e !revo"ila#...'a se !risetimo "a i (vuk ima svoj oblik. .o)li bismo re1i i "a +ulo mirisa !o+iva na obliku (vuka ili "a (vuk !o+iva tako*e na obliku...I tako bismo se vrteli u kru)u 'to !ostojanje i jeste. $li ako se sa"a uvu +emo u biolo)iju i trans!onovanje obra(a#a u .ivim or)ani(mima...nika" kraja... -Is!a"a "a je sve je"no "a je +itav svet !ove(an nekim osnovnim na+elima analo)ijama i "a se sve mo.e !revesti je"no u "ru)o...i "a se sve !o(iva je"no na "ru)o. Tako "a u ovom na'em ra()ovoru sve ima ve(e sa temom. 1vi !utevi vo"e u mu(iku...Ili je i mu(ika tebi bliska i !reko nje mo.e' lak'e "a !ove.e' "ru)e oblasti s)oznaje( -U !ravu si. .eni je mu(ika naj()o"nija ali isto bismo "obili "a krenemo i( bilo koje "ru)e oblasti. I( vi(uelno) matematike... -3e)"e sam !ro+itala "a ima lju"i koji mo)u "a osete boje rukama ili "a je"nim +ulom ras!o(naju ne'to i( oblasti "ru)o) +ula... - To se (ove sineste(ija. +o" neki* lju"i se !ore" ose1aja +ula koje je na"ra.eno s!ontano javljaju ose1aji neko) "ru)o) +ula. 3a !rimer o"re*eni (vuk i(a(iva o"re*enu boju ili miris. 3eki lju"i sa i(u(etnim !am1enjem...ej"etskim slikama...ali i mno)i sa neubi+ajeno "obrim !ri(ivanjem u se1anje koriste neku vrstu sineste(ije ili !ribe)avaju me 'anju +ula !ove(uju1i brojeve i imena sa jasnim slikama ili mu(i +kim tonovima. <ini se "a ovo me'anje sni.ava !ra) (a sva +ula i su.ene ventile

49

!ro'iruje "ovoljno "a "u* i(lo.i kri!nijim (a"a#ima....To nu"i )otovo neverovatne na)ove'taje nivoa na kojima takve stvari mo."a imaju u(rok i (na+enje. .o."a !otvr*uje te(u o kontinuumu +ula. .o."a mi imamo skrivenu s!osobnost "a !reve"emo sve u sve...o +emu smo malo+as )ovorili. -Ti se tru"i' "a ra(umom !ove.e' stvari koje su ve1 !ove(ane u na'im +ulima i mo()u ali je ta ve(a i( neki* ra(lo)a skrivena. 4a'to !ostoji "iskontinuitet !roblemi sa !revo*enjem je"no)a u "ru)o& -<injeni#a "a se sve in/orma#ije koje !utuju kro( nerve trans!ortuju istom vrstom >vo(ila> mo .e se "oka(ati !reusmeravanjem >saobra1aja>. $ko se nervno vlakno i( je(ika !ove.e sa "ru)im nervom koji vo"i o" u*a "o mo()a ka! sir1eta u ustima ose1a se kao i(nena*uju1a sna.na eks!lo(ija. 3a ovaj na +in "ola(i i "o *alu#ina#ija "ro)om ili stresom i(a(vani* kratki* s!ojeva u +ulnom sistemu 'to (a !osle"i#u ima na !rimer "a mu(ika "o!ire "o mo()a kao o")ovaraju1i svetlosni obra(a#. 1to)a ono 'to obi+no (ovemo !oje"inom vrstom sen(a#ije u !ot!unosti (avisi o" to)a koji je "eo mo()a stimulisan u o"re*enom trenutku. -4na+i ra(li+iti "elovi mo()a ra(li+ito tuma+e isti obra(a#. 3e)"e u mo()u !ostoji brana& 9avilonska kula koja sen(a#ije !retvara u ra(li+ite je(ike. -'a. 9erovatno se tako 'titimo o" bombar"ovanja ra(nim talasima. -1' ima s!osobnost "a skine blinkere sa na'i* o+iju i "o(voli nam "a stvari vi"imo i(nova onako kako su i()le"ale !rvi !ut. U takvom stanju mo .emo !o+eti "a !onovo ose1amo (vu+anje boja mirise mu(ike i tkivo ras!olo.enja. 7to ne (na+i "a ne1emo !latiti #enu ski"anja (abrane. 0+ele sle!i mi'evi i "ubokomorske si!e li'eni na'e) bremena sukobljeni* interesovanja i osetljivosti +ine ovo stalno...;arijera u mo()u koju !o"i.e retikularna /orma#ija li'ava nas mno)o +e)a 'to je !uno ma)ije i na"a*nu1a...$li je i o!asno.

50

-0itam se "a li su 9an 5o) ;o"ler...;lejk... !rela(ili ovu barijeru i u'li u tu s/eru stanje trans#en"entalne svesti u stvaranju... i te'ko se vra1ali u stanje normalnosti...:& -.o)u1e. I(u(etan "ar s!osobnost koja "ru)ima nije "ostu!na mo.e biti i !rokletstvo. $ko i* imamo je"ino nam !reostaje "a i* koristimo mu"ro. +oliko je to uo! 'te mo)u1e. -4na' u svemu o +emu smo !ri+ali ima !uno na)ove'taja koji u!u1uju na (aklju+ak o mu(i+koj strukturi univer(uma ali mi sve to jo' uvek (vu+i kao ma'tovito !ove(ivanje kao le!a /iloso/ija...$tomi (vu+e i sviraju *emijski elementi su akor"i...'obro /i(i+ari su mo."a skloni "a se (anose !o)otovo oni teoretski /i(i+ari ali 'ta je sa *emi+arima& 3isu se valj"a i oni (aneli umetno '1u stvaranja sveta i nekakvom *emijskom mu(ikom& -<ee ima i takvi*. I to nisu samo meta/ore. -Ima' li i o tome ne'to na!isano& -Imam. 0o'to si se le!o naru+kila sa"a malo !rile)ni i s!remi se (a ve1i intelektualni na!or. 'a bismo (a'li u *emiju moramo !rvo "a ra(umemo neke !rin#i!e akustike o" koji* je mo."a trebalo "a krenemo. U!o(oravam te "a ti o"re*eni "elovi mo)u biti i "osa"ni jer su obja'njenja ve(ana (a (vu+anja atoma veoma !ostu!na. -3i)"e ne .urim. 1!remna sam (a !rimanje makar i(iskivalo i na!or. -'vosmislena si. -%a sam "vosmislena ili si to ti& Tebi su sve stvari !ove(ane a time i vi'esmislene. Ili sve ima je"an smisao. 3e)o !usti ti meni !onovo $rsena "a mi lak 'e !a"ne na!or. -1ve bilo je mu(ika...u ljubavi s njom...

51

AKU*&IKA 1ita orina nauka "ila je nauka o muzi &koj akusti#i! Ovaj veliki %ilozo% je poku$ao da svet i zakone prirode o"jasni akusti&kim terminima, prou&avaju/i vi"ratorne oso"ine 0i#e i instrumenata poznati$ u to vreme! )anas $iroko kori$/eni termini u raznim o"lastima 0ivota i nauke, kao $to su $armonija, temperament, razre $enje, or aniza#ija i sl!, izvorno su muzi&ki termini! Anti&ki %ilozo%i su poku$avali da otkriju zakonite povezanosti izme >u stvari koje se mo u videti, i ono a $to se mo0e &uti! 1latonov idealni svet ideja "aziran je na kon#eptima muzi&ke estetike proiza$lim iz 1ita oreanske nauke! 1laton je uporedio prolazno telo i neprolaznu du$u sa $ar%om, posmatraju/i telo kao instrument, a du $u kao rezonantnu trepere/u 0i#u instrumenta koja zvu&i $armoniju! Ose/anje je amplituda ti$ sa6treperenja, mera du $evne rezonan#e! )o A;88 odine muzika je "ila vodilja intelektualno 0ivota, da "i se posle renesanse razdvojila od %ilozo%ije! &o je u tesnoj vezi sa razvojem nauke i te$nolo ije! Civiliza#ija prelazi iz akusti&ko u vizuelni stadijum! )o &e a to dovodi vide/emo kasnije! 2ratimo se sada 1ita ori i akusti#i 0i#e!

AKU*&IKA *&RU+E 1rva muzi&ka teorija, koliko nam je poznato, zasnovana je na eksperimentima koje je 1ita ora izvodio na struni! On je sistematski istra0ivao odnos izme>u du0ine strune i visine tona koju ona proizvodi! 2i"riranje strune je najednostavniji o"lik ritmi&ko kretanja6vi"riranja! Kada se upoznamo sa zakonitostima vi"riranja strune, "i/e nam lak$e da razumemo vi"ratorne o"ras#e i zakonitosti u vi"riranju dvodimenzionalni$ i trodimenzionalni$ %ormi! Ovo /e "iti pose"no va0no kada se na>emo na terenu %izike

52

i $emije, i poku$amo da s$vatimo oz"iljne istra0iva&e poput $emi&ara )onalda Andre-sa, kada ovore o muzi &koj skali u periodnom sistemu $emijski$ elemenata, ili o 'pesmi' atoma! 1rou&avaju/i, dakle, odnos du0ine strune i visine tona, 1ita ora je otkrio prve zakone muzike, koji, kao $to /emo kasnije videti, stoje i kao osnova zakona talasno kretanja! Zakoni kretanja talasa stoje u osnovi savremeni$ %undamentalni$ nauka6%izike i $emije! Ako uzmemo jednu zate nutu strunu sa konstantnom tenzijom, i pipnemo je ta &no na sredini, &u/emo ton koji je u po&etku lasniji, a zatim sve sla"iji! &aj ton ima konstantnu visinu za oktavu vi$u od osnovno tona koji "ismo do"ili okidanjem zate nute strune "ez skra /ivanja njene du0ine dodirom! &o je ono $to &ujemo! 1ostoje ure>aji koji nam mo u omo u/iti i da vidimo $ta se de$ava prilikom vi"riranja na$e strune! &akvi ure>aji 4stro"oskopi5 u zamra&enoj so"i osvetljavaju strunu svetlom lampe koja "rzo trep/e, sa stalnim ritmom koji je elektronski kontrolisan, i samo je malo "r 0i od vi"ra#ija posmatrane strune! E%ekat je da vidimo vi"riraju /e kretanje strune kao na usporenom snimku! 1osmatraju/i tako vi"riraju/u strunu, primeti/emo da se uzdi0e i spu$ta u sta"ilnom ritmu, prave/i pri tome luk ore, zatim dole, pa opet ore!!! smanjuju/i postepeno amplitudu dok se ne vrati u po &etnu nepokretnu $orizontalnu pozi#iju!4sl! A5

53

Ako "i na$a struna "ila na$timovana na srednje C 4nau&na visina5, na$li "ismo da ona vi"rira ore6dole ta &no D7; puta u sekundi! 1redpostavimo da je struna koju smo posmatrali du a&ka A metar! Ukoliko "ismo na &inili dru u strunu koja "i imala pre#izno istu te0inu po jedini#i du0ine, i zate li je da ima potpuno istu tenziju kao prva, samo $to "i "ila du a&ka D metra, okidaju/i je, &uli "ismo ton za oktavu ni0i od tona prve strune! Broj vi"ra#ija u sekundi dru e strune "i "io upola manji od "roja vi"ra#ija prve! &reperila "i %rek%en#ijom od ADE $er#a! Zaklju &ak je 41ita orin5 da dupliranjem du0ine strune smanjujemo %rek%en#iju vi"ra#ija za pola! Ako "ismo dalje ekserimentisali, pa pravili strune od tri, &etri, pet !!!metara, videli "ismo da odnos o"rnute propor#ionalnosti du 0ine i %rek%en#ije i dalje va0i! *manjivanje du0ine na AFD, AFG, AFH!!! povi$ava vrek%en#iju D, G, H!!! puta! *kra /ivanjem, ili uve/avanjem strune u odnosu parni$ "rojeva ili razlomaka do"ijamo tonove koji su od osnovno vi$i ili ni0i za A, D, G!!!oktave! Ovakvim eksperimentom do"ijamo tonove muzi&ke skale koji nam zvu&e kao da su u naj"li0em 'srodstvu' 6 '"ratskom' sa osnovnim tonom srednje C! *vi ovi tonovi nose oznaku C> prostiru se od najni 0e "asa do

54

najvi$e soprana, i nalaze se u 'ro>a&kom' odnosu nazvanom oktava! Ako skra/ujemo ili produ0avamo strunu redom. AFD, AFG, AFH, AF7!!! ili ABD, ABG, ABH, AB7!!!, do"i/emo i ostale tonove muzi&ke skale! 4slika D!5 &a skala nije, dakle, izmi$ljena! Ona je zasnovana na nekom prirodnom zakonu, i o tome /emo ovoriti malo kasnije!

Kada "i ledao sliku D , nekome "i mo lo pasti na pamet da ispro"a kako "i zvu&alo kada "i spustio ton visoko @ 4AFG5 za oktavu, i visoko visoko E 4AF75 za dve oktave, i tako i$ pri"li0io srednjem C! Onaj kome je to prvo palo na pamet, prvi je osetio ljuskom u$u prijatno zvu&anje veliko trozvuka! 4sl!G5 &a tri tona 4C6E6@ ili )o6Mi6*ol5 &ine najednostvniju i naj"li0u $armonsku vezu! E i @ su naj"li 0i ro>a#i srednje C i, kao $to mo0emo &uti, lepo se sla0u!

55

Za$to to isto ne "ismo u&inili i sa tonovima ispod srednje C, i podi li 4sl!H5 / i A za po jednu oktavu! &ako "ismo do"ili slede/i veliki trozvuk /6A6C ili /a63a6)o! / i A su dru i ro>a#i tona C! &ako smo do"ili skalu do6mi6%a6sol6 la6do! Idu/i ovim putem, ostaje jo$ da uzmemo tonove od slede/e veliko trozvuka koji je povezan sa prvim do6mi sol, a to je trozvuk &ija je najni0a nota sol, trozvuk sol6si6re! *ada smo okupili kompletnu %amiliju raspore >enu po ro>a&kim odnosima. do6re6mi6%a6sol6la6si6do 4C dur skalu5 4vidi sl!G5

56

Ro>a#i su, na ovom porodi&nom sta"lu, o&ito u nekakvim matemati&kim rela#ijama! +a sli#i 7! note su zapisane sa odnosom nji$ovi$ %rek%en#ija prema srednjem C! *vi tonovi su do"ijeni, kao $to smo videli, menjanjem du0ine u odnosu prosti$ inte ralni$ "rojeva! +ote ove skale su, dakle, numeri&ki povezana "ra/a i ro>a#i! 1rima, osnovni ton, je lava porodi#e! U njenom tonu ne&ujno vi"riraju njeni alikvotni ro>a#i &ije se %rek%en#ije odnose prema osnovnom tonu kao. A.D.G.H.7.;.I.E!!!U nizu alikvotni$ tonova pose"an zna&aj imaju oktave! +ji$ove %rek%en#ije o"razuju eometrijsku pro resiju &iji je koli&nik D! Oktave su u odnosu A.D.H.E.A;!!!Oktava je %undamentalni muzi&ki interval koji u nama izaziva ose/aj da je oktavni ton isti kao prima, samo vi $i ili ni0i! Kao $to, u s%eri o"lika, prepoznajemo da je neki predmet identi&an ori inalu, samo duplo ve/i ili manji! Mo0emo re/i da tonovi u rela#iji oktava imaju isti o"lik, razli&ite veli&ine, i zato i$ do0ivljavamo kao iste! Kladnijeve %i ure koje proizvodi ton violine u %inom pra$u posutom po olovnoj plo &i, pokazuju da ton ima o"lik! Oktave su osnov analo ije u muzi#i, a mo li "ismo re/i i u svemu ostalom! Ako, jedno a dana, neko napravi skalu o"lika, si urni smo da /e i ona po&ivati na oktavnom prin#ipu! 2ekovima su, od 1ita ore do dana$nji$ dana, matemati&ari, akusti&ari, teoreti&ari muzike!!, intuitivno ose/ali da se oktava nalazi u temeljima postanka sveta, u temeljima nje ove analo i&nosti! Oktava ima reproduktivnu mo/, kao i svako dru o 0ivo "i/e! *vaki oktavni ton je u stanju da izvede, po pravilu eometrijske pro resije, &itav neo rani&eni niz oktava, ili oktavni prostor, novu porodi#u! Kada iza>u iz s%ere zvuka, oktavni tonovi stvaraju nove o"like postojanja! Jer, prvo "e$e re&, ili zvuk!!, prima koja je se"e reprodukovala kroz nove oktave vi"riranja! I ljudski um je tako pode$en, kodiran da razmi$lja i ose/a oktavno! O tome nam ovori i 2e"er6/e$nerov zakon do"ro poznat u psi$olo iji! @ustav &eodor /e$ner je ovorio o psi$o%izi&kom paralelizmu, o svetu u kojem se du$ovni i materijalni pro#esi od po&etka razvijaju uporedo i

57

zajedno! Osnovni psi$o%izi&ki zakon, prema /e$nerovoj %ormuli E,k Jlo R , ovori o tome da je ja &ina oseta propor#ionalna lo oritmu od ovaraju/e podra0aja! &o zna&i da eksponen#ijalnom rastu veli&ine podra0aja od ovara linearni rast veli&ine oseta! Ovaj zakon ima svoju najve/u potvrdu upravo u muzi#i, u oktavnom prostoru! Oktavni niz raste ekponen#ijalno. DK, DL, DM, DN, DO, DP!!!A niz prirodni$ projeva, koje prati rast veli&ine oseta, raste. A,D,G,H,7,;!!!!Ovaj zakon je matemati&ki izraz, povezanost o"jektivno i su"jektivno , %izi&ko i psi$i&ko ! )o ovi$ povezanosti do$li smo kroz &lanak <armonija i matemati&ka teorija muzike6spira mira"ilis, ospodina Milo$a :anka, u &asopisu /lo iston! Interesantna je analo ija koju je predstavio nema &ki $armoni&ar 1eter +oj"eker, a na koju nam ukazuje M! :anak u pomenutom &lanku! +oj"eker je alikvotni niz predstavio u o"liku jedne spirale na kojoj svaka oktava ozna&ava jedan novi #iklus! Ovu spiralu povezao je sa Bi"lijskom knji om postanja. Broj A6osnovni ton, )u$ Bo 0ji koji sve o"u$vata> Be$e tama nad "ezdanom> i du$ Bo 0ji diza$e se nad vodom! Broj D6prva polariza#ija svetlosti i tame, prva alikvota, rastavi Bo svetlost od tame! Broj G6 1ojavljuje se prvo "i/e u o"liku kvinte, i nastaje mo u/nost %ormiranja kvintno kru a! &rojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu, a kvinta sim"olizuje prvo &oveka6 Adama, kome je uda$nut da$ Bo0ji! Adam i danas di$e u kvinti, dok mu sr#e ku#a u kvarti! Kvinta se polarizuje u veliku i malu ter#u, i pojavljuju se dur i mol6 mu$ko i 0ensko! :ovek6kvinta je, u po&etku "io andro ino "i/e, a zatim se polarizovao na mu $ko i 0ensko!!!Kada u muzi#i &ujemo septakord, do0ivljavamo a kao pitanje koje tra0i razre$enje! Upravo sedmi alikvotni ton, sa pred$odnima, o"razuje septakord! Kao da se *tvor o"ra /a *tvarao#u nakon $to je ku$ao plod sa drveta saznanja do"ra i zla! )a li /e &ovek postati Bo , i pro"ati plod sa drveta ve&no a 0ivota( +a&injen po liku i podo"iju Bo0jem, kao oktava, on nastavlja da radi svoj oktavni prostor!!! !!!u znoju li#a svo a! Moja prijatelji#a Olja &omi/ dodala je

58

ovoj pri&i jo$ jedno zna&enje! +apomenula mi je da ljudi koji vide auru ka0u da je "oja aure vode za kr $tenje lju"i&asta, kao nota sol, i da prevodi &oveka u novu oktavu postojanja! +oj"eker je pomenutu spiralu na#rtao intuitivno, ali, mno o pre nje a sli&nu spiralu je na#rtao Ar$imed! Ar$imedova spirala, u muzi&kom smislu, predstavlja krivu %rek%en#ija alikvotni$ tonova! @ramo%onska i la, kre /u/i se po plo&i, opisuje putanju koja ta &no predstavlja Ar$imedovu spiralu! +oj"ekerovoj oktavnoj spirali analo na je i Bernulijeva lo oritamska spirala koja od ovara do"ro temperovanoj skali prema kojoj je Ba$ na$timovao svoje instrumente! Interesantno je da o"like ove matemati&ko6muzi&ke spirale mo0emo otkriti u prirodi6 kod $koljki, sun#okreta, nizova zu"a!!!spiralni$ alaksija!!!i u mno o &emu dru om! &o ne tre"a da nas &udi, jer univerzum je iz ra>en kroz muzi&ke analo ije! +aravno, postoje i dru e skale, kojima se sada ne/emo "aviti! Z"o neki$ pro"lema koji su se javljali kod instrumenata, kao $to su klavir i or ulje, napravljena je skala koja se razlikuje od prve, i koja deli raspon od oktave na AD jednaki$ delova 6'do"ro temperovana skala' , danas naj&e$/e u upotre"i! +i ona nije ve$ta&ki stvorena, ve/ se zasniva na nekim zakonima vi"riranja strune!

59

Razli&ite tonove mo0emo do"iti iz jedne strune i ako ne menjamo njenu du0inu, niti stepen zate nutosti! )ovoljno je da je samo dodirnemo na razli &itim ta&kama, takozvanom %la0oletnom te$nikom! Opisa/emo neke eksperimente koje je )! Andre-s vr$io u zamra&enoj prostoriji, i uz pomo/ stro"oskopa, istra0uju/i o"like talasno kretanja strune, do"o$a, ko#ke i s%ere6zvona! 2ideli smo ranije da, ako uzmemo strunu du a &ku npr! A metar, i ku#nemo je ta&no na sredini, 4sl!;5 &ujemo ton srednje C, i vidimo da se struna kre /e tako $to se izvija u luk ore, a zatim pravi o"rnuti luk6dolju u suprotnom smeru! &o je njen osnovni o"lik vi"riranja! Ako je ne ku#nemo u sredinu, ve/ u ta&ki koja je ta&no na pola puta izme>u #entra i po&etka, de je struna pri&vr$/ena, &u/emo visoko C, kao na klaviru! 1osmatraju /i kretanje strune pod stro"oskopom, vide/emo da postoji dru a&iji o"raza# vi"riranja! &a&ka #entra se ne pomera ve/ ostaje nepokretna! +a levoj strani strune, tamo de smo je ku#nuli, podi0e se luk, a na desnoj se spu $ta! Zatim se leva strana spu$ta, a desna di0e, "a$ kao morski talas! 1rimeti/emo da je leva strana du a&ka pola metra, i da do"ijamo ton visoko C, kao kada smo imali #elu strunu koja je "ila du a&ka AFD metra! *truna, dakle, mo0e da daje razli&ite tonove i kada se ne menja njena du 0ina, zate nutost ili de"ljina, i to tako $to se po"u>uje da vi"rira dru im na&inom vi"riranja! Broj prirodni$ modusa vi"riranja strune je o rani&en! Alikvotne tonove /emo do"iti ako ku#nemo strunu na AFD, AFG, AFH, AF7 metra! &ako do"ijeni tonovi su osnova muzi &ke skale! *truna, u stvari, svira sve te tonove neprekidno, ali su sla"o intenziteta, i ne mo u se &uti! Kada je dodirnemo u odre>enoj ta&ki, mi samo poja&amo neki od ti$ tonova, ali nikada ne mo0emo proizvesti prirodno potpuno &ist ton! Alikvotni tonovi, prisutni uvek u izvesnom intenzitetu, daju osnovnom tonu ore>enu "oju! Z"o termalne ener ije, struna neprekidno svira sve svoje alikvote, ali i$ mi ne &ujemo z"o nisko intenziteta!

60

Ovo nije priru&nik iz akustike, i verujemo da je nekim &itao#ima dosadno raz la"anje o na &inima vi"riranja strune! Molimo za jo$ malo strpljenja! Ovaj deo rasprave &ini most prema %izi#i i razumevanju muzike atoma!

61

)a/emo zajedni&ko ime ispup&enju i udu"ljenju talasa i nazvati i$ zajedni&kim imenom luk! +a sli#i ;! vidimo da modus vi"riranja strune kod tona srednje C ima jedan luk, kod visoko C dva, kod visoko @ tri, itd! Broj lukova naziva se kvantni broj vibracija strune, i on ozna&ava modus vi"riranja! Kada "udemo za$li u polje kvantne %izike, vide/emo da je upravo ovaj kvantni "roj ono $to povezuje moduse vi"riranja strune i njima odre >ene tonove, sa vi"riranjima atoma! Rekli smo ve/ da je "roj modusa prirodno vi"riranja strune o rani&en! /rek%en#ije alikvotni$ tonova &ine o rani&en niz "rojeva! *ve ostale %rek%en#ije vi"riranja strune ne daju mo u/nost produ0eno , sta"ilno , neis%orsirano vi"riranja! Upravo to kada su, u kontinuiranom nizu "rojeva, samo izvesni spe#i%i&ni "rojevi povezani sa pro#esom, nazivamo pro#esom kvantizacije. *truna ne mo0e da vi"rira &ine/i pri tome jedan i po luk! 3uk je najmanja 'nov&ani#a', kvant, paket! +ema kusura! )a "i do"ili A,7 luk, struna "i morala da ima jedan kraj slo"odan! U tom slu&aju ne "ismo mo li da zate nemo strunu, te ona ne "i ni vi"rirala! +e mo0e i jare i pare! &akva stanja de imamo dve nepokretne ta &ke u kojima je struna zate nuta nazivaju se granina stanja, i ona su va0ni sastavni delovi slike dinami&ki$ %ormi kakva je muzika! Iz ovo pro#esa kvantiza#ije proizilazi slede /a karakteristika dinami&ki$ %ormi, a to je ritminost. Kako je savremena %izika do$la do to a da i atom ima odlike talasa u koje spada i ritmi&nost, razumevanje dinami&ki$ %ormi muzike mo0e pomo/i u razumevanju dinami &ki$ %ormi atoma! Ali, pre ne o $to do>emo do atoma, da se malo poza"avimo zakonitostima vi"riranja dvodimenzionalni$ i trodimenzionalni$ %ormi!

62

*ol -.oram !ri(nati "a sam se (amorila. 'o sa"a su na ' ra()ovor i moje u!u'tanje u temu tekli )latko. 1ve "ok smo na nivou i"eja neki* o!'ti* na+ela i"e mi. 1ve "ok mo)u "a !ove.em sa nekim svojim konkretnim iskustvom sa .ivotom... $li ka"a "o*emo "o brojeva a!strak#ija...te.e se snala(im. -To je .enstveno. -7ta si sa"a time *teo "a ka.e'&: 'a su .ene nes!osobne (a a!strak#iju&: -.a ne: Bteo sam "a ka .em samo to "a su sklonije konkretnom !riro"nom emotivnom. 'a i( li+no) iskustva i(vla+e neke )enerali(a#ije. .u'kar#i su skloniji a!stra*ovanju )enerali(a#ijama o!'tem... 1kloniji su "a o!'ta !ravila !rimenjuju na konkretna iskustva. .islim "a i to ima ve(e sa mu'kim i .enskim !rin#i!om. In"uktivno i "e"uktivno mi'ljenje je ve(ano (a !olnost. 3aravno i je"an i "ru)i !ol imaju oba na+ina samo je !itanje 'ta !rete.e... I melo"ija i *armonija nose u sebi sklonosti. .elo"ija je o"re*ena a!stra*ovana i( atmos/ere *armonije kao neko na+elo "ok *armonija koja je okru.uje stvara "o.ivljaj konkretne !esme atmos/ere koju nosi kom!o(i#ija stvarno) emotivno) "o.ivljaja iskustva .ivotnosti. -$a tako. Uvek se i(va"i'. .o."a si u !ravu. .no)o mi je bli.e "a slu'am mu(iku ne)o "a je anali(iram i !ove(ujem sa svim i sva+im "a i(vla+im neka !ravila i )enerali(a#ije. $li interesantan mi je na +in na koji ti to ra"i'. 3a"am se "a anali(iranjem i uo!'tavanjem ne )ubi' s!osobnost u.ivanja u konkretnom u !re!u'tanju mu(i#i. -9enski !rin#i! u meni ne )ubi se uklju +ivanjem mu'ko) kao 'to ni tebe s!osobnost !re!u 'tanja i !rimanja u sebe atmos/ere trenutka i konkretne mu(ike ne s!re+ava "a se otvori' i (a moje )enerali(a#ije i "a i* ve(uje' (a svoja iskustva. .u'ki i .enski !rin#i! se !re!li1u kao mu'kara# i .ena u ljubavi i +ine novu #elinu. U tome nema )uranja i borbe (a "u*ovni !rostor. 3aravno ako +ovek ima *armoniju i(me*u ovi* !rin#i!a u sebi i ako takva skla"nost !ostoji i u o"nosu sa osobom su!rotno)

63

!ola. $likvotni tonovi "aju boju osnovnom tonu ne )u 'e )a... -'oobro a sa" mi se s!ava. .o)u li "a !onesem ove tvoje s!ise sa sobom !a "a i* !ro +itam ka"a bu"em o"mornija& 9i"im "a u nastavku ima !uno brojeva #rte.a...0otrebno mi je vreme i kon#entra#ija "a se u to u"ubim... -0onesi i*. $ko ti ne'to nije ra(umljivo na(ovi me... -I"e viken". Ima1u "ovoljno vremena. .o)li bismo i "a se vi"imo...$ko si slobo"an. -4a tebe...uvek. --e!o je to +uti. I"em. ;a' mi se s!ava. 3a"am se "a ne1u sanjati brojeve /i(i+ke (akone...i tako to. -3e !la'im se ja (a tvoje snove. 9erujem "a 1e ti u san !re "o1i $rsen...ne)o $n'tajn. -.o."a 1u sanjati i tebe. 3e (nam "a li si sli +niji je"nom ili "ru)om...ali u svakom slu+aju "obar si kuvar... -.o."a 1e u tome biti tajna mo) us!e*a:& -+akvo) us!e*a& -Ba *a...Baj"e "a ostavimo neku tajnu i (a "ru)i !ut. -9a.i. 3e treba sve tajne !otro'iti o"je"nom.

64

2I7E)IME+ZIO+A3+A MUZIKA AKU*&IKA BUB+JE2A Akustika "u"njeva se razlikuje od akustike strune zato $to je mem"rana "u"nja dvodimenzionalna, ima du0inu i $irinu i predstavlja povr$! Jedan od prvi$ istra 0iva&a akustike dvoimenzionalni$ povr$i vi"riraju/i$ metalni$ plo&a, koje se u su$tini pona$aju isto kao i mem"rana "u"nja, je nema&ki %izi&ar Ernst C$ladni! On je svoje eksperimente izvodio tako $to je %ini pra$ posipao po olovnoj plo&i, ili zate nutoj mem"rani, a zatim izazivao vi"ra#ije tonovima violine koju "i primakao ivi#i plo&e! 1rilikom prevla&enja udala preko 0i#e, u pra$u su nastajale predivne $are! Ove $are, danas poznate kao Kladnijeve %i ure, nastaju zato $to se pra$ zadr0ava na onim mestima na kojima nema vi"ra#ija! +a ovaj na &in, kom"inuju/i pra$ razli&ite ustine i note $iroko raspona %rek%en#ija, mo u/e je do"iti o"ras#e otovo "ilo ko o"lika! 1ose"no je interesantno to da Kladnijeve %i ure naj&e$/e poprimaju poznate or anske o"like poput kon#entri&ni$ prstenova kakve maju odovi na drvetu, $estou aone mre0e kao kod p&elinje sa/a, zamiru/i$ spirala kao kod ku/i#e pu0a! O uti#aju talasni$ kretanja na %ormiranje o"lika materije ovori/emo vi$e kada se "udemo na$li na podru&ju "iolo ije! Za sada da ka 0emo da postoji nauka koja se zove kimatika i koja prou &ava upravo uti#aj talasa na materiju! Osnovna ideja kimatike je da se uti#aji sredine odra0avaju kroz talasne o"ras#e na koje materija od ovara poprimaju/i o"like koji zavise od u&estalosti talasa! Zvuk i o"lik su u direktno zavisnom odnosu! &o nas navodi da se zapitamo da li su re &i jevan>eliste Sv% Jovana. '+a po&etku "e$e re&'4ili zvu&anje re&i5 samo meta%ora! <ans Jenn? je uspeo da poka 0e, razra>uju/i Kladnijeve %i ure, da je o"lik %unk#ija %rek%en#ije i u trodimenzionalnom prostoru! 1omo/u svo izuma koji je

65

nazvao 'tonoskop', uspevao je da pretvara tonove u vidljive, trodimenzionalne %i ure u inertnom materijalu! +o, vratimo se sada akusti#i mem"rane "u"nja, da ne "i smo iz u"ili nit i do0ivljaj da stvari nu0no proizilaze jedna iz dru e!

'vo"imen(ionalna mu(ika Za razliku od strune, koja mo 0e imati samo jedan o"lik 6 o"lik prave linije, mem"rana "u"njeva mo 0e imati "ez"roj o"lika koji zavise od rama na kojem je zate nuta! O"i&no je to o"lik kru a, ali mo0e "iti i trou aoni, &etvorou aoni, ovalni!!! Kru0ni o"lik je naj&e$/i zato $to omo u/uje najravnomerniju zate nutost mem"rane, i najrezonantniji ton! Kod kvadratni$ "u"njeva pro"lem je sa uni%ormnom tenzijom na u lovima, i zato se retko koristi u orkestrima! &o je $teta, jer su alikvotni tonovi koje proizvodi kvadratni "u"anj u "oljem skladu sa tonovima dru i$ instrumenata u orkestru! 1o ledajmo sada, ukratko, razmatranje akustike kvadratno "u"nja u ekspreimentima )!Anre-sa! Zamislimo da imamo kvadratni "u"anj &ija je mem"rana zate nuta oko rama kutije sa strani#ama od jedno metra! Mem"rana ima uni%ormnu de"ljinu i tenziju, tako da je osnovni ton njeno vi"riranja srednje C 4 sa %rek%en#ijom od D7; vi"ra#ija u sekundi!5 &ako>e imamo i seriju manji$ kutija &ije su strani#e. AFD, AFG, AFH, AF7 metra, kao i seriju ve/i$ sa strani#ama od D, G, H, 7 metara! *ve imaju mem"ranu podjednake de"ljine, i one su zate nute isto kao i osnovna kutija! 1otpuno isto kao kod strune, duplo manja kutija /e dati za oktavu vi$e C, dok /e duplo ve/a dati za oktavu ni0e C! Bu"anj sa strani#om od AFG metra da/e visoko @> sa strani#om AFH metra da/e visoko visoko C> sa strani#om od AF7 metra visoko visoko E! )uplo ve/a kutija zvu&a/e tonom nisko C> trometra$i#a /e odlupati niskim niskim /, a ona od H metra

66

niskim niskim C, i ona sa strani#om 7 metara tonom A! 2idimo da smo do"ili isti odnos tonova kao i kod struna &ije su du0ine "ile u istoj "roj&anoj rela#iji! Me>utim, kada su u pitanju alikvotni tonovi, do"ija se ne$to novo! Alikvote kvadratno "u"nja 1ostupak je isti kao i sa strunom! U zamra &enoj so"i, uz pomo/ trep/u/e svetla stro"oskopa, posmatra se vi"riranje mem"rane "u"nja kao na usporenom %ilmu! Ako se la ano ku#ne ta&no u #entar, mem"rana vi"rira ore dole kao pri osnovnom kretanju strune 4sl!I5! 1ostoji samo jedan 'luk'! Ako je "u"anj na$timovan na srednje C, onda je "roj vi"ra#ija D7; u sekundi! &o je osnovni modus vi"riranja "u"nja! +je ov kvantni broj je A,A! )ve #i%re odre>uju kvantni "roj modusa vi"riranja kod kvadratne mem"rane, i odnose se na dve dimenzije! 1rvi "roj je "roj lukova koji se mo u videti na popre &nom preseku du0 jedne ivi#e6du0ine 4vertikala5, a dru i na popre&nom preseku du0 dru e ivi#e 6 $irine 4$orizontala5*l!I!

67

)a "ismo do"ili alikvotu koja od ovara prvoj alikvoti strune, potre"no je da ku#nemo mem"ranu ta &no na polovini linije koja vodi od #entra do neko u la! )o"i /emo visoko C sa %rek%en#ijom od 7AD vi"ra#ija u sekundi! O"raza# vi"riranja na sli#i E pokazuje da imamo dve krivulje sa po dva luka! Ako na#rtamo krst koji spaja ta &ke na polovinama naspramni$ strani#a, vide/emo da du0 ti$ linija nema pokreta dok mem"rana vi"rira u ovom dru om modusu! Kvantni "roj ovo modusa vi"riranja je D,D! Ako nastavimo i ru, i ku#nemo mem"ranu na tre /ini rastojanja izme>u #entra i /o$ka, do"i/emo tre/i modus vi"riranja 4sl!E6dole5 sa kvantnim "rojem G,G, i &u/emo ton visoko

68

visoko @! 2idimo tri krivulje sa po tri luka, "ez o"zira du 0 koje ivi#e da ledamo! *pajaju/i ta&ke na naspramnim stranama koje i$ dele na tri jednaka dela, do"ijamo linije na kojima nema kretanja! Ku#nemo li na &etvrtini rastojanja izme>u #entra i /o$ka, vide/emo H krivulje sa po H luka! O"raza# vi"riranja je H,H, a daje ton visoko visoko C! +a petini imamo 7 krivulja sa po 7 lukova! Kvantni "roj je 7,7 6 ton je visoko visoko E!

Za$to "ismo ku#kali "u"anj samo po dija onali! 7ta /e se de$avati ako to &inimo du0 linije koja spaja #entar sa

69

sredinom neke strani#e( Kod strune smo imali samo jednu mo u/nost 6 kretanje du0 linije strune, kod "u"nja, pak, imamo "ez"roj mo u/i$ ta&aka! Ako ku#nemo na polovini linije koja spaja #entar sa polovinom leve strani#e, do"i/emo ton koje nismo imali kod strune 4*l!Q5! Zvu&i mal&i#e ra$timovano, i ima %rek%en#iju H8H,IG; vi"ra#ija u sekundi, ne$to ni0e od tona sni0eno A! &o, o&ito, nije #eo "roj! /rek%en#ija ovo sni0eno sni0eno A se u odnosu na osnovni ton srednje C mo 0e iskazati vredno$/u I7 B ID! +a sli#i vidimo sasvim novi o"raza# vi"riranja kojem mo0emo dati kvantni "roj D,A, jer se du0 jedne strani#e na popre&nom preseku vide dva luka, a du0 dru e samo jedan!

70

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

1otpuno isti ton do"i/emo ako ku#nemo "u"anj i na polovini linije koja spaja #entar sa polovinom desne, ornje, ili donje strani#e! Ali, o"ras#i vi"riranja "i/e razli&iti kao i nji$ovi kvantni "rojevi! O"ras#i su isto tipa ali

71

razli&ite orijenta#ije! 4*l! A8a i "5 U prvom slu &aju, linija preseka ide levo6desno, u dru om, ore6dole! &akav par vi"ra#ija naziva se izro>enim! 3inije preseka su pod pravim u lom u odnosu jedna na dru u! Matemati &kim jezikom6 vi"ra#ije su orto onalne! Kada imamo takav par vi"ra#ija, i proizvedemo i$ simultano, do"i/emo nove o"ras#e vi"riranja 4*3!A8# I A8d5 koji /e imati istu %rek%en#iju i davati ton iste visine!

72

+astavimo sa ku#kanjem! 4*misao ovakvo maltretiranja s$vati/ete kasnije, ukoliko ne odustanete pre vremena=5 Ku#nimo na jednoj tre/ini puta izme>u #entra i sredine leve ivi#e! )o"i/emo o"raza# koji podse/a na zastavu /ran#uske 4*l! AAe5 +e znamo da li je to slu &ajnost, ali )!Andre-s prime/uje da se isti o"raza# do"ija kada

73

sopran otpeva poslenju notu Marseljeze! Imamo tri luka u jednom, i jedan luk u dru om preseku! Kvantni "roj je, dakle, G,A! I ovaj o"raza# se mo 0e 'izroditi' na nekoliko na&ina, a da daje isti ton, $to se vidi na sli#i AAF ,%,e! U prvom slu&aju podse/a na zastavu Bel ije, a u dru om na zastavu Japana! /rek%en#ija ovo GFA o"ras#a je ne de ispod visoko ), ali ne$to iznad sni0eno )! &o je neko polusni0eno )!

+a sli#i AA prikazani su o"ras#i vi"riranja osnovno , i prva tri alikvotna tona kvadratno "u"nja, sa nji$ovim %rek%en#ijama i notama na skali kojima od ovaraju! 2idimo da se, kada pre>emo u dvodimenzionalni medijum kakva

74

je mem"rana "u"nja, pojavljuju dodatni alikvotni tonovi odma$ iznad sol u prvoj oktavi srednje C, i u oktavi ispod visoko C! Ako "ismo se dr 0ali isti$ prin#ipa ra>enja skale kao kod strune, tre"alo "i da dodamo ove dve note i do"ijemo pravu 'kvadratnu' skalu sa kojom "i se mo la svirati 'kvadratna' muzika! )!Andre-s je dao tim notama imena %ra 4zato $to o"raza# vi"riranja podse/a na zastavu /ran#uske5 i sRa 4sRuare,kvadrat5! Kako iz leda 'kvadratna' skala vidite na sl!AD! Umesto veliko trozvuka do6mi6sol, u kvadratnoj muzi#i stajao "i veliki &etvorozvuk do6mi6sol6sRa! *kala se mo0e napraviti po istim prin#ipima i za trou ao ili kru ! 1itanje je da li /e, jedno dana, neko imati volje i znanja da prepravlja muzi&ke instrumente i pi$e muzike razli&iti$ o"lika! Jako "ismo voleli da &ujemo kako to zvu&i!

Zanimljivo je re/i jo$ i to da je visina do"ijeno tona odre>ena jedna&inom analo nom onoj &uvenoj 1ita orinoj

75

koja ka0e. 'Kvadrat nad $ipotenuzom, to zna svako dete, daje z"ir kvadrata nad o"e katete'! &ako je i odnos izme >u %rek%en#ije alikvote i %rek%en#ije osnovno tona, u stvari, kvadratni koren odnosa suma "roja lukova du 0 svake ivi#e rama kvadratno "u"nja! Za notu %ra to iz leda ovako.

)a li je "a$ slu&ajnost da matemati&ka %ormula, koju je dao izumitelj prve analiti&ke teorije muzi&ko tona, u sasvim dru om kontekstu, od ovara i za izra&unavanje visine tona u 'kvadratnoj' muzi&koj skali( Akustika kru a Za razliku od kvadratno "u"nja, alikvote okru lo "u"nja nisu u odnosu #eli$ "rojeva, te nam z"o to a nji$ov zvuk iz leda vi$e kao "uka, ne o kao muzika! Ako, pak, izo$trimo u$o za nijanse simultani$ %rek%en#ija koje od ovaraju ira#ionalnim "rojevima u matemati#i, mo 0e nam se &initi da su tonovi okru lo "u"nja interesantniji i prijatniji od oni$ jednostavni$ koje nam daju 0i&ani, ili duva&ki instrumenti! Me>utim, nije to razlo za istra 0ivanje akustike kru a! 1ravi razlo je slede/i. Alikvote kru a su u mno o te$njoj vezi sa alikvotama atoma! Alikvote atoma su najtesnije povezane sa alikvotama vi"riraju /e s%ere, te je, s o"zirom da je s%era o"la, potre"no da prvo ukratko upoznamo alikvote okru lo "u"nja! *lika AG! pokazuje tesnu povezanost alikvotni$ o"raza#a vi"riranja kvadratno i okru lo "u"nja! Ali, %rek%en#ije imaju dru a&ije o"ras#e! Kako odrediti kvantne "rojeve za kru ( Osnovna vi"ra#ija se ozna&ava sa 8,A! 8 ozna&ava da nema unutra$nje linije preseka, a A ozna&ava &vorni kru koji je, u stvari, ram "u"nja! Za modus vi"riranja koji je tri mesta iznad osnovno , kru sa velikom #rnom ta&kom u #entru, koristimo kvantni "roj 8,D! +ula zato $to nema linija koje prese#aju kru , a D zato $to imamo dve &vorne kru0ne linije 6 ram "u"nja i ram ta&ke!

76

Kru0ni "u"anj, upro$/eno, predstavlja atom sveden na dve dimenzije, i prikaz modusa vi"riranja kru a sa sl! AG! /e nam kasnije slu0iti za analo ije izme>u vi"riranja kru0no "u"nja i vi"riranja atoma! 1re>imo, najzad, na vi"ra#ije trodimenzionalni$ o"jekata, kao $to je zvono, ili umena lopta, jer su one najtesnije povezane sa atomom!

77

Akustika zvona

78

Atom je trodimenzionalan i, u svom najjednostavnijem o"liku vi"rira veoma sli&no s%eri&nom zvonu! 1ostoje izvesni aspekti atoma koji su eri$u da postoji "ar jo$ jedna, '&etvrta' dimenzija, ali da, za sada, ne komlikujemo suvi$e! *vi realni o"jekti su trodimenzionalni, tako da mo0emo, s o"zirom na "roj dimenzija, sve &vrste o"like uslovno svrstati u klasu 'zvona', klasu trodimenzionalni$ vi"ratora! Bez o"zira da li imaju o"lik kupe, ko#ke, s%ere ili pravo zvona! 2i"riraju /a metalna ko#ka ima najvi$e sli&nosti sa vi"riraju/om strunom! 1o&nimo zato od ko#ke, na isti na&in kako smo to &inili sa strunom i kvadratnim "u"njem! Akustika ko#ke Kada &eki/em ku#nemo metalnu ko#ku, ne/emo &uti ton kao kod violine, ve/ ne$to $to zvu&i kao visoko 'pin '! Ako zvuk ko#ke snimimo i analiziramo, vide /emo da i ona proizvodi svoj osnovni ton sa serijom alikvota! Ko#ka proizvodi svoj osnovni ton totalnom ekspanzijom i kontrak#ijom! Kako se kod ko#ke odre>uje kvantni "roj( )a se podsetimo! Kod strune je osnovni ton imao kvantni "roj A, jer se video samo jedan luk du 0 strune! Kod kvaratno "u"nja je osnovni modus vi"riranja imao kvantni "roj A,A jer se, ledano spreda ili sa strane, video samo jedan luk! Kod ko#ke je kvantni "roj osnovno modusa vi"riranja A,A,A jer se vidi samo jedan luk ledano "ilo du 0 $irine, du0ine ili visine! Ako "i smo napravili ko#ku od materijala iste ustine i tenzije takvu da vi"rira osnovnim tonom srednje C, kao i u pred$odnim eksperimentima, sa %rek%en#ijom od D7; vi"ra#ija u sekundi, mo li "ismo da nastavimo istu i ru ku#kanja na razli&itim mestima, i proizvo>enja alikvota! +aravno, ne "ismo mo li da vidimo $ta se de$ava iznutra! Ipak, kao i kod strune i kvadratno "u"nja, ko#ka, sa svoje tri dimenzije, ima &vorne povr$ine sa dimenzijama du0ine i $irine 4*etimo se da su to kod strune ta &ke u kojima nema kretanja> kod kvadrata linije du0 koji$ nema kretanja5! &e povr$i dele unutra$njost ko#ke na manje ko#ki#e, u okviru

79

koji$ vi"riraju atomi! Kada ko#ka vi"rira u modusu za oktavu vi$em od osnovno , de$ava se isto kao i kod strune, ili kvadratno "u"nja! Kod strune smo imali dva luka i kvantni "roj D> kod kvadrata D puta po dva luka po du 0ini i $irini i kvantnu oznaku D,D, a kod ko#ke G puta po dva luka po $irini , du0ini i visini, i kvantni "roj D,D,D! Ko#ka je tako podeljena na E manji$ vi"riraju/i$ ko#ki#a! Kod ko#ke nalazimo tri nova alikvotna tona u prvoj oktavi skale! 1rvi se otovo poklapa sa povi $enim /, i ima kvantni "roj A,A,D! 4jedan luk du 0 ose du0ine, jedan du0 ose du"ine, i dva luka du0 ose du"ine5! )ru i alikvotni ton ima modus vi"riranja A,D,D, a tre/i A,A,G! Anre-s i$ naziva cu, lu i su! Cu se nalazi izme>u %a i sol 4 otovo iste %rek%en#ije kao povi$eno /5! 3u je odma$ iznad la, ali ne tako visoko kao povi$eno A, dok se tu nalazi ne de napola izme >u si i do! +a$a 'ko#kasta' skala iz leda sada ovako. do, re, mi, %a, #u, sol, la, lu, si, tu, do! 2isina ovi$ novi$ ko#kasti$ tonova se do"ija ekstenzijom 1ita orine %ormule! +a primer za ton #u 4 A,A,G5 iz leda ovako.

Akustika s%ere 2ideli smo da ko#ka ima veoma sli&ne alikvotne tonove struni i kvadratu! *%eri&no zvono, pak, ima alikvotne tonove jo$ te$nje povezane sa onima strune, ili kvadratno "u"nja, $to je jedna od iznena>uju/i$ misterija matematike! Za$to "i kru0ni "u"anj imao alikvote koje se ne poklapaju direktno sa alikvotama strune, a nje ova ekstenzija u tre/oj dimenziji 6 s%era, imala alikvotne tonove koji se preklapaju sa onima kod strune(= +a sli#i AH vidimo #rte0e koje je dao Calter Kanzmann u svojoj knjizi 'Kvantna <emija'! Crte 0i predstavljaju vi"riranje naduvano "alona! 1ovr$ina "alona prikazana je spolja$njim kru om! Osnovna vi"ra#ija je ekspanzija i kontrak#ija vazdu$a unutar "alona! Znak S u sredini

80

"alona zna&i da mem"rana pulsira kao jedna #elina! +e/emo se upu$tati u to kako se izazivaju alikvotni tonovi, ve/ /emo poku$ati da o"jasnimo ove $ematske prikaze! *li&no vi"ra#iji strune, kod prvo alikvotno tona 6 oktave iznad osnovno tona, vidimo da na #rte 0u 4Ds5 postoje dva kon#entri&na kru a! *polja$nja polovina se skuplja, 4znak 6 5 dok se unutra $nja polovina $iri 4znak S5! 2idimo da moduse vi"riranja na sli#i AH, u tri razli &ita reda, ozna&avaju razli&ita slova iza "rojeva. s, p i d! Ona imaju sli&nu ulo u kao "roj lukova u kvantiza#iji kod strune! 3opta nema ivi#e du0 koji$ "ismo "rojali lukove! Ali, mo0emo vr$iti kvanti%ika#iju na dru i na&in! 1ostoje s%eri&ne &vorne povr$ine 4na kojima se vazdu$ ne kre /e5, koje razdvajaju delove u kojima se vazdu$ $iri, od oni$ u kojima se vazdu$ skuplja! &o je, naravno, stilizovani opis ono a $to se de$ava u "alonu, radi jednostavnosti i lak $e razumevanja!

81

Kada proizvedemo ton sol 4Gs5 sa %rek%en#ijom tri puta ve/om od osnovne, imamo tri takve ekspanziono 6 kontrak#ione zone, dok kod visoko visoko do, dve oktave iznad osnovno tona, imamo &etiri takve zone! 2idimo da su ovi alikvotni tonovi identi&ni kao kod strune! +aravno, postoje i alikvote koje se nalaze izme >u nji$! )alje opisivanje alikvota s%ere je daleko komplikovanije ne o

82

kod ko#ke! Koristi/emo iste oznake kao kod ozna&avanja alikvotni$ tonova atoma! 1o$to je atom tako>e trodimenzionalno 'zvono', postoji velika sli&nost izme>u alikvotni$ tonova s%reri&no 'zvona' i atomsko 'zvona'! *lede/i alikvotni ton je ton nazvan spha! 4sl!AH6Dp5 Kod ovo modusa vi"riranja vazdu$ se $iri u zadnjoj strani lopte, a u prednjoj skuplja! &on sp$a je malo iznad povi$eno /! +aredni alikvotni ton je sphi! On ima dve &vorne povr$ine pod pravim u lom! On je ne de izme>u povi$eno A i B 4ako je osnovni ton srednje C5! &ako smo do"ili slede/u s%ernu skalu. do, re, mi, %a, sp$a, sol, la, sp$i, si, do! )a jo$ malo pojasnimo oznake 4kvantne "rojeve5 koje su dodeljene modusima vi"riranja! 7ta zna&i As, Ds, Gs, Hs ( Modus As je osnovni modus u kojem postoji jedna ekspanziono6kontrak#iona zona, Ds ima dve, Gs ima tri, a Hs ima &etri takve zone! &akve oznake se koriste i u $emiji i %izi#i! +aime, kada se atom kre /e izme>u svoji$ modusa kretanja 4or"ita5 on otpu$ta vidljivu svetlost i na spektro ra%u daje o$tre linije! &ako da s slu0i da ozna&i o$tro 4s$arp5! * ozna&ava i s%eru, jer, pri tom modusu kretanja, &vorne povr$ine koje razdvajaju ekspanziono kontrak#ione zone imaju s%eri&nu simetriju! Kasnije /emo videti da to va0i i za talasnu sliku atoma! 7ta zna&i Dp, Gp, Hp, 7p ( U dru om redu slike AH vidimo moduse vi"riranja, de postoje &vorne povr$ine koje se mo u nazvati ekvatorijlne, jer su na popre&nom preseku predstavljene linijom koja okru0uje s%eru, kao ekvator Zemlju! One su ozna&ene sa p! U %izi#i se u studiji spektra slovo p koristi da ozna&i re& prin#ipal, jer se linije povezane sa tim modusom kretanja smatraju linijama vodiljama! Za$to po&injemo "rojem D kada ozna&avamo p rupu, a "rojim G kada ozna&avamo d rupu( Kod D p imamo dve &vorne povr$ine. prva je sama povr$ina "alona, a dru a je ekvatorijalna povr$ koja deli S i 6 zonu, i ra%i &ki je na sli#i predstavljena linijom! Kod modusa Gp imamo dva kru a i liniju 4to su tri povr$i5 itd! I, najzad, u rupi ozna&enoj sa d ,

83

kod modusa G d imamo dve linije i kru 4tri povr$ine5> kod H d imamo dve linije i dva kru a 4&etiri povr$ine5!!! 2ideli smo, u ovim eksperimentima sa ku#kanjem i lupkanjem, da se mo0e %ormirati muzi&ka skala za svaki o"lik! Mo0da, jedno lepo dana, i za neki &etvorodimenzionalni! +e/e "iti lako napraviti nove muzi&ke instrumente za kvadratnu, kru 0nu, ko#kastu, ili s%ernu muziku, ali, u svakom slu&aju, oni koji "rinu o tome da je u muzi#i ve/ sve re&eno, i da nema ni&e a stvarno novo , nemaju razlo za "ri u! Muzika je tek po &ela da nastaje! 1a, tek smo kod strune= A da i ne pomi $ljamo o tome da "ismo, ku#kaju /i po Miloskoj 2eneri, ili Rodenovom Mislio#u, mo li da napravimo unikatne skale koje va0e samo za nji$, za muziku i $armoniju Miloske 2enere, ili Rodenovo Mislio#a! I mi smo tela koja vi"riraju! &e$ko da "i smo svoju skalu i $armoniju mo li da otkrijemo ku#kanjem, ali, mo0da /e se na/i neki dru i na&in! 7ta mislite, kako "i "ilo uz"udljivo kada "iste komponovali muziku od tonova i skala koje su spe#i%i &no va$e! Mo0da ni to nije nemo u/e otkriti! Kada pre>emo na polje psi$olo ije, vide/ete da ima neki$ na ove$taja da "i se to mo lo posti/i! Za sada, molimo strpljenje! +ismo sti li jo$ ni do atoma!

84

3a
-Balo ja sam...

-,..."ra)o mi je "a te +ujem... -U!ravo sam (avr'ila +itanje !o)lavlja o akusti#i i be(broj !itanja mi se mota !o )lavi. -1a+ekaj. 0re ne)o 'to !o+ne' "a !ri+a' "a uklju+im ma)neto/on... -4a'to& -4na' ka"a si !re neki "an bila ko" mene ma)neto/on mi je slu+ajno ostao uklju+en jer sam ne'to snimao !re ne)o 'to si "o'la... -I ostao ti je snimak na'e) ra()ovora&: -'a !alo mi je na !amet "a bi o" to)a mo)la "a se na!ravi knji)a. 3aravno ako ti nema' ni'ta !rotiv& -3emam. 4a'to bi*& $li ja sam mislila "a o" ovi* tekstova koje si mi "avao "a +itam ti *o1e' "a na!ravi' knji)u. -'a je"no) "ana....e*utim na'i ra()ovori imaju neku svoju !ri+u neke "ru)e !uteve kojima smo se kretali s!ontano. 0reslu'avaju1i i* "obio sam nove i"eje !ojavile su se neke "ru)a+ije ve(e...<ini mi se "a bi to mo)la biti je"na interesantna knji)a manje obave(uju1a o" one nau+ne koju !ri!remam. Ins!irativna. -0a "obro. ,n"a uklju+i ma)neto/on. 3e)o kako si mi ti +ove+e& -3isam ra(mi'ljao o tome. -4ar o tome treba ra(mi'ljati& 9alj"a (na' kako si& -0a ka" se usmerim na sebe (nam. $li ka"a se u"ubim u ne'to ja ne !rimetim "a sam )la"an ili .e"an. 1a"a ka"a sam +uo tvoj )las ose1am "a mi ne'to ne"ostaje. -7ta ti to ne"ostaje (alu*enko& -0a tvoje "ru'tvo. -Taj !roblem nije te'ko re'iti. 'a li je to tvoj !o(iv& -, "a. -3a!olju je ki'no. Tele!orta#iju jo' nisu i(mislili... -$li i(mislili su automobil. 'a "o*em !o tebe&

85

-.o.e. 4a je"an sat "ok se malo sre"im sko#kam... -$* .ene...+oliko samo vremena !rove"ete u tome...& -0a (ar nisi rekao "a su .ene atmos/era& 3e1e' valj"a (aro(anu atmos/eru& 3emoj mi re1i "a ti ne !rija ka"a se .ena .eli #a ti bu"e le!a& -3aravno "a mi !rija: -0a 'to se on"a buni'& -.a ne bunim se. 1amo se 'alim. 3e)o to (na+i "a ti .eli' "a meni bu"e' le!a& -9i"i )a kako se *vata (a svaku re+... -0a re+i valj"a (na+e ono 'to se njima o(na+ava...:& -'a. $li rekao si "a svako ima i neko svoje in"ivi"ualno (na+enje....o."a ja u !rin#i!u .elim "a bu"em le!a...0re sve)a (bo) sebe !a on"a (bo) neko) "ru)o)a... -.o."a. $ mo."a se i malo i)ra' sa mnom 'to mi je sim!ati+no. -0a rekli smo "a ne treba sve tajne !otro 'iti o"je"nom... -8ekli smo. 3eka tako i bu"e. 'ola(im !o tebe (a je"an sat. -9a.i...

86

-0romenio si ne'to u stanu. 8as!ore" je "ru)a+iji. <ini mi se "a ima vi'e !rostora... -'a i(ba#io sam neke suvi'ne stvari. 5u'ile su me. Imam !otrebu "a !oje"nostavim svoj .ivot i "a i(ba#im i( nje)a suvi'no. 1uvi'ne lju"e suvi'ne susrete suvi'ne aktivnosti suvi'ne stvari... 0o+eo sam o" stana. U mu(i#i svaki vi'ak smeta. .u(i+ari amateri vole "a kite aran.mane suvi'nim /i)urama trilerima !asa.ima...0ravi majstori na*u !ravu meru. U .ivotu je kao i u mu(i#i. 4ato imam .elju "a malo !rearan.iram so!stveni .ivot. 'a i(ba#im vi'ak i na!ravim mesto (a ne'to novo va.nije le!'e... -U "ana'nje vreme je to te'ko. 9ivot je sve slo.eniji i br.i. .o."a su lju"i (bo) to)a sve !ovr'niji. -'a !revi'e je in/orma#ija kojima smo bombar"ovani i koje nemamo vremena "a obra"imo svarimo. 4a!ravo nemamo vremena "a i* !ro.ivimo !ustimo "a o"(vu+e u nama "a osetimo "a li su u skla"u sa na'im unutra'njim vibra#ijama ose1anjima. ,no 'to ne !ro!ustimo kro( sebe i ne !ro.ivimo (a!ravo i nije iskustvo niti (nanje. To je im!otentni sterilni intelektuali(am !ovr'nost. 4ato bi se trebalo (a'tititi o" !ovr'nosti. -3a koji na+in& -+ao 'to si !rimetila ja svoje orijentire tra.im u mu(i#i. 'obar mu(i+ar +ak i ka"a im!rovi(uje ima u )lavi osnovnu temu *armonske okvire. Unutar to)a ima "ovoljno !rostora (a slobo"u. $li ne i (a i.ivljavanje. I to nam je "o!u 'teno kao i u .ivotu ali nam nije sve na korist...3a+ela stvaranja le!o) va.e u svemu. %e"nostavnost nei(be.nost simetrija... -$li 'ta je u .ivotu osnovna tema koje se treba "r .ati& U mu(i#i je to jasno. 9ivot nije je"na kom!o(i#ija u kojoj bismo se mo)li "r.ati teme. -4avisi o" to)a 'ta na!ravimo o" nje)a. 9i"i' !ri+ali smo o svemu i sva+emu a i!ak nema' li utisak "a je sve to je"na tema u varija#ijama trans!onovana u ra(ne oblasti. Ima' li "o.ivljaj "a !ostoji ne'to

87

ne!romenljivo neka (latna nit koja se !rovla+i kro( sve te ra(li+itosti o kojima smo ra()ovarali& -'a. ,se1am "a je sve !ove(ano nekom osnovnom temom. 3ekim na+elima koja va.e u svim !ojavnostima. 'ok smo bese"ili imala sam ose 1aj kao "a otvaramo one ruske ;abu'ke. 4na' one sme'ne /i)uri#e .ena )"e se u ve1oj krije manja u manjoj jo' manja...$ sve su iste...'a. Ti bi rekao "a su one samo (a oktavu vi'e) tona je"na o" "ru)e...$ko sam "obro s*vatila onu !ri+u i( akustike... -'a ako je je"na "u!lo ve 1a o" "ru)e. ,n"a bi svi tonovi koje bismo "obili ka"a bi i* ku#kali ko" one manje /i)uri#e bili vi'i (a oktavu ne)o ko" one ve1e. -$li 'ta bi to bila osnovna tema .ivota koje bismo trebali "a se "r.imo i ka"a smo u najslobo"nijim im!rovi(a#ijama& --jubav u svim svojim varija#ijama. 1ve ostale vrline i stanja i( nje !roi(ila(e. 9era 3a"a...to su alikvotni tonovi osnovno) tona (vano) -jubav. 4ato se i ka .e "a je ;o) -jubav. U sa(vu+ju ovi tonovi "aju *armoniju .ivota. 1veti Tro(vuk koji (vu+i kao Istina. -e!ota je Istina. 9ivotna /ilo(o/ija kao nekakva !artitura i .ivot kao njeno i(vo*enje treba "a bu"u u sa)lasju sa osnovnim na+elima ove *armonije i "a !rate (a"atu temu +ak i u najslobo"nijim in!rovi(a#ijama. -+ako ti ska+e' sa je"ne oblasti na "ru)u kao "a se tu ne ra"i o nekim sli+nostima mo)u1im analo)ijama ve1 o stvarnoj su'tinskoj istovetnosti. -%a stvarno ose1am tu istovetnost. $nalo)ije su istovetnosti u ra(li+itim oktavama vibriranja i !ostojanja. -I bavi' se !revo*enjem je"no) u "ru)o sa nekom stra'1u ljubavlju...+a" )ovori' o ra(li+itim oblastima (nanja umetnosti nauke...+ini mi se "a se (abavlja'...<ak "a ti je to seksi. -0a jeste. 4nanje je seksi. U stvarnom ra(umevanju s!o(naji sveta ima mno)o erotike misterija tajni

88

le!ote kreativnosti !re!litanja mu 'ko) i .ensko) !rin#i!a i)re ma'te i(a(ova... +ao i u o"nosima i(me*u !olova. 'a s!o(naja je erotska. 3a .alost ta erotika s!o(naje u)lavnom se ubija kro( obra(ovanje. 4nanje !ostaje re!ro"uktivno i sterilno ka" mu se i()ubi smisao. 3estaje u(bu*enje otkrivanja is!unjenost smislom tre!erenje ra"o(nalosti... -4vu+i kao "a )ovori' o .eni. -'a nisi ljubomorna& -Ta+no sam (nala 'ta 1e' "a ka.e'. 9e1 !re!o(najem tvoj na+in ra(mi'ljanja i skakutanja sa teme na temu !ove(ivanja sve)a sa sva+im... -I meni je ve1 !o(nat tvoj na+in bla)o) i(be)avanja o")ovora...3o "obro (nam ve1. 1ve tajne ne treba... -...0otro'iti o"je"nom. -Tako je. 'a li ti se svi*a ovo vino& 'a ti si!am jo' malo& -,"li+no je. .o.e jo' malo...3isam mo)la "a (amislim "a nekome *emija mo.e biti eroti+na. 4nam "a se ka.e "a i(me*u mu'kar#a i .ene mo.e "a !ostoji *emija ka"a !rivla+e je"no "ru)o. 'a *emija stoji i(a erotike. $li "a sama s!o(naja *emije mo.e "a bu"e e"o!i+na to mi nije !a"alo na!amet. .islila sam "a su *emi+ari u)lavnom "osa"ni lju"i koji se bave nekom suvo!arnom e)(aktnom naukom. 7ta ima u(bu"ljivo u *emiji& -< sa"a 1u "a te malo bolje u!o(nam sa je"nim "u*ovnoC seksi +ikom-*emi+arem. 9i"e1e' koliko kreativnosti i ma'tovitosti je !rotkao kro( *emiju taj )enijalnoC1aknuti )os!o"in ser 'onal" <n"rju(. 'a li te mr(i "a +ita' mu(i+ko-erotsku *emiju& -1a takvom reklamom& 3e mr(i me. 3a!rotiv "aj "a vi"im i to +u"o. -$ ja 1u (a to vreme "a ti s!remim jo' je"no !re*rambeno i(nena*enje.

89

<EMIJ*KA MUZIKA I3I MUZI:KA <EMIJA Cela pri&a o akusti#i strune, "u"nja 4kvadratno , kru0no 5 i s%ere 4ko#ke, lopte, zvona5 mo 0e se preneti i na podru&je $emije i , s$odno na &elima simetrije, o kojima smo ovorili, 'po ledati' iz dru o u la, a da ne iz u"imo do0ivljaj da se radi o istoj su $tini! 2e/ smo na ovestili u tom po lavlju da su tonovi povezani sa $emijskim vezama najsli&niji onima koje daje trodimenzionalna akustika zvona! Uzmimo za primer najpoznatiju kom"ina#iju atoma koja daje molekul vode 4<DO5! Evo kako a opisuje $emi&ar )!Andre-s. 'Ekstenzivna istra0ivanja strukture ovo molekula pokazala su da je atom kiseonika u #entru, dok su dva atoma vodonika sa o"e strane pod odre>enim u lom, tako da korektna slika molekula vode iz leda otprilike ovako.

1l. 15.

Ovaj molekul vode je veoma sli&an vrlo tankom zvon&i/u! )ok voda 0u"ori u vazdu$u koji #irkuli$e oko vas, svaki od nje ovi$ molekula vode zvu&i kao veoma visoko na$timovana zvonjava tri tona! U stvari, ener ija ti$ tonova dolazi ne kao zvuk, ve/ kao zra&enje in%ra#rveno dela spektra!!!' Koje "ismo tonove do"ili na onom ma i &nom klaviru o kojem smo ranije ovorili( )a "ismo reprodukovali $armoniju molekula vode, "ila "i nam potre"na tri os#ilatora na$timovana da daju tonove pre#izno u odnosu A;A7FG;IHFGIQ;! &i "rojevi su 'talasni brojevi' koji su propor#ionalni stvarnoj %rek%en#iji tonova molekula vode!

90

+a ma i&nom klaviru "ismo morali da se spustimo dve oktave ispod srednje C, 4in%ra#rveni spektar5 i onda pritisnemo dirku povi$eno C! &o je najni0i ton koji daje molekul vode 4od ovara du"oko #rvenoj "oji 'in%ra#rvene du e'5! Zatim idemo jednu oktavu vi$e, i pritisnemo sni0eno E 4od ovara plameno #rvenoj "oji5 i E 4narand0astoj5! +a sli#i A; mo0ete videti notne zapise nekoliko jedinjenja!

Ako "ismo odsvirali note vode, &uli "ismo da zvu&i pomalo disonantno, melan$oli&no, pla&no! A kako li to iz leda, kada "i smo tonove vode preveli u o"lik( U trenutku kada sam, dora>uju/i ovaj tekst, "a$ na ovom mestu, postavio pred$odno pitanje, desilo se ne $to meni veoma neo"i&no i lepo! Osetio sam zamor, i odlu&io da se

91

malo odmorim, i po ledam imam li po $te na internetu! Kad tamo6iznena>enje= )o"io sam predivan od ovor na pitanje= 1ro%esor dr! Mi$a +ovakovi/ prosledio mi je E6mail od izvesne dame 2esne, sa naslovom 2oda je &udo! +e/u ni$ta da tuma&im! 1rikaza/u vam E6mail, onako kako sam a i do"io.
Verujem da ce vas ovo zainrtereasovati M.Novakovic (prof) ----- Original Message ----From: vesna To: Sent: Wednesday Novem!er "# "$$% &'$( )M Subject: Voda od Vesne

VODA JE CUDO! O"avno se zna "a vo"a ;!amti;% A kako "eluje na s!oljne *akto'e saznali smo za#valjuju i zanimljivom eks!e'imentu koji je u'a"io !oznati ja!anski nau&nik Masa'u Emoto% )o$ao je na i"eju "a !'ou&i uti aj govo'a, muzike, imena, i"eja na9 molukule vo"e% Sa svojim timom is!itao je i !'ikazao u svojoj knjizi ;Po'uke vo"e; 'eagovanje &iste, zaga"jene vo"e, vo"e iz 'eka i jeze'a iz elog sveta%%% P"e# vama je k"is!al vo#e +is!e izvo"ske vo#e8

Sle#i slika uzo"ka za$a#jene zale#jene vo#e uze!o$ iz jeze"a 5u#jiva"a ,am. Kao '!o vi#i!e s!"uk!u"a vo#e je !amna i amo"&na bez &o"ma2ija k"is!ala. Iz$le#a zais!a s!"a'no0

92

On#a su #oveli sve'tenika Ka!o Nokija koji se 2eo je#an sa! molio )o"e# jeze"a. Nemalo su bili iznena#jeni onim '!o su vi#eli na #obijenim slikama8 )ojavio se jasan 'es!ou$aonik u samom k"is!alu0 >Ob"a!i!e !a.nju na simbol 'es!ou$aonika8 on je ,avi#ova zvez#a koju u "aznim va"ijan!ama +es!o sre1ete. 7es!ou$aonik se obi+no uzima kao a"%e!i) #ob"o$ milosr*a znanja. Ali o !ome u )osebnom !eks!u o simbolima...?

Sve'!enik je objasnio #a je !okom moli!ve )ozivao bo$inju 1re1e. Ob"a!i!e !a.nju na boju8 zla!na je a ne bela0 Muzika U nekim #ok!"inama muzika je "je#na o# se#am k"aljevski% ume!nos!i". Ako je ve"ova!i mno$ob"ojnim eks)e"imen!ima muzika mo.e #a )o#i$ne i s)us!i +ovekovo

93

"as)olo.enje !o znamo@ mo.e #a $a ""azbesni )ove#e u bo"bu izazove +ak nasilje )o#i$ne u zvez#e" $ovo"io je 5"enk Za)a. ;ks)e"imen!i vis)"eno$ ;mo!oa )okazali su ono '!o velika ve1ina lju#i misli8 %evi me!al je s!va"no %eavA. Uos!alom ko vo#i ljubav uz %evi me!al(0 Po$le#aj!e na '!a !o li+i8

;vo kako se !ona'a k"is!al vo#e na =ol#be"$ove va"ija2ije 6o%ana Sebas!ijana 4a%a. ,a +ovek ne )ove"uje0

Ka#a su vo#i ")us!ili" #a slu'a +uvenu )esmu ;lvisa P"islija Hea'tb'eak Hotel k"is!ali su se )o#elili na #va000 Istra.iva+i su os!ali za)anjeni ka#a su vi#eli #a su se k"is!ali vo#e )"ilikom slu'anja Pesme "as!anka 5"e#e"ika 7o)ena "azbili na male #elove0

94

Cv ! Masa"u ;mo!o i nje$ov !im nisu zabo"avili ni 2ve!no ulje. K"is!ali su #obili oblik o"i$inala0 Na sli2i su 2ve!ovi kamili2e.

R i Sve ovo nije bilo #ovoljno !imu istra.iva+a )a su is)i!ali kako iz$le#aju k"is!ali vo#e ka#a slu'aju ne$a!ivne "e+i ili i#eje. Na ime "A#ol& 3i!le"" "ezul!a! je bio zais!a ru.an8

95

Na bo2e sa vo#om ;mo!o i !im nale)ili su "e+ 4u#alo0 i os!avili #a "!rele.e" no1. ,obili su '!a su !"azili >li+i na sliku %evi me!ala0?8

Posle !o$a nale)ili su "e+ "%vala" i #obili8

96

Za!im je eki)a #ala nekoliko na"e#bi8 Na "e+i8 "3aj#e #a !o u"a#imo0" k"is!ali su se )"e!vo"ili u )"e#ivne k"is!ale )a%ulji2a. Na na"e#bu "U"a#i !o0" nisu ni m"#nuli. Nisu o#$ovo"ili. Os!ali su m"!vi %la#ni0 S"a #$% &aui'i Poneka# mislimo #a na'e moli!ve na'e )ozi!vine "e+i i #ela nisu usli'eni. Ovaj eks)e"imen! Masa"u ;mo!oa )okazao je #a mo.emo #a "a+unamo #a sve '!o mislimo i ka.emo #obija i !akav oblik. To je )ozna!a maksima %isao je akcija+

Pozdrav,
Vesna

Dragi profesore Novakoviu, Zahvalan sam vam na ovom E mailu koji sam dobio upravo u trenutku kada sam doradjivao tekst o muzici koji imate, i to na poglavlju o (vu+anju atoma vode, i ulozi vode, od koje je +ovek !rete.no sastavljen, u rezonanciji! ,+i)le"no je da postoji rezonancija misli i ideja medju ljudima. .o)u 1e je da rezonancija po smislu stoji iza onoga 'to mi zovemo koincidencija, i da voda igra zna+ajnu ulogu u tome. dlu+io sam da prenesem E mail u knjigu, zajedno sa opisom kako i kada sam ga dobio. Nadam se da nemate ni'ta protiv da spomenem va'e ime i kontekst. Ne znam ko je !esna, osoba koja vam je poslala slike ovih prelepih kristala, ali voleo bih da se i njoj zahvalim preko E maila, ako vi nemate ni'ta protiv. "video mi se oblik re+i hvala koji daju kristali vode, pa sada vi'e volim da se zahvaljujem. !idimo se u "ubotu. #ozdrav 3eboj 'a

Eto tako je to "ilo! 2oda je stvarno &udo! Ona sa&injava oko dve tre/ine tela svako 0ivo "i/a! )a li "a$ voda omo u/ava rezonan#iju izme>u 0ivi$ "i/a( Jedan od preduslova rezonan#ije i jeste upravo podudarnost, ili "ar sli&nost, u strukturi po$iljao#a i primao#a, tako da mo0e do/i do su6vi"riranja! +a$ mozak sadr0i oko E8 pro#enata vode, $to a &ini jo$ te&nijim, i mo0da podesnijim za vodenu rezonan#iju! U ovom trenutku mi postaje jasnije za$to od po&etka ovu knji u pi$em u prvom li#u mno0ine! 1a, pi$emo je mi!!!*a mnom su, tu ne de, u mom vi"ratornom prostoru, neki ljudi koje poznajem, a i neki

97

koje ne poznajem! 1i$emo je zajedno, mo0da i ne znaju/i za to, uz pomo/ rezonan#ije i, iz leda, vode! +o, da se vratimo muzi&koj $emiji, i ospodinu Andre-su koji je imao strpljenja za ovu na$u malu di resiju! *lede/i isti prin#ip odnosa izme>u %rek%en#ija zra&enja, dati su i notni zapisi jo$ nekoliko jedinjenja. '!!!Akord "enzena je moderno d0ezerski> metil alko$ola je ekstremno neprijatan, dok akord etil alko$ola podse/a na neke akorde )e"isijeve muzike', prime/uje Andre-s! Zanev$i se ovom $emijskom muzikom, pomenuti ospodin je odlu&io da napravi "hemijski balet" zasnovan na muzi#i nekoliko najpoznatiji$ $emijski$ jedinjenja! Komponovao je dvanaest "aletski$ ta &aka "azirani$ na vi"ra#ijama poznati$ molekula i, uz sim%onijski orkestar i "alerine, prikazao a u pauzi jedno simpozijuma $emi&ara! +a $ta je to li&ilo(= <emijski "alet 'Imali smo devojke, o"u&ene u #rveno, koje su predstavljale atome vodonika, devojke u plavom za kiseonik, u #rnom za u ljenik, i devojke u metalik kostimima za metale! U svakoj i ri "alerine su izvodile pokrete koji se stvarno de$avaju u molekulima dok vi"riraju! +a primer, u i ri vode, devojke su "ile u rupama po tri! U svakoj rupi "ila je u sredini devojka 'kiseonik' u plavom, dok su je dve 'vodonik' devojke u #rvenom sa strane dr0ale za ruke! I ra&i#e su se kretale napred 6 nazad, ka spolja i ka unutra, dok je svirala muzika "azirana na stvarnom akordu molekula vode! 1u"lika je videla kretnje atoma, &ula $armoniju koju atomi emituju!!! *vaka devojka je imala $emijski sim"ol svo atoma na le >ima na transparentnom #elo%anu napravljenom od %luores#entno materijala koji daje ultralju"i &astu svetlost! +a kraju svako plesa, devojke "i okrenule le>a pu"li#i, o"i&no svetlo "i se u asilo, i pozorni#a "i "ila osvetljena ultralju"i&astom svetlo$/u! Iz ledalo je kao da $emijski sim"oli svetle u mraku!'

98

+ema $ta! Multimedijalna $emija! 2erovatno "i $emiju mno o vi$e >aka volelo kada "i se ovako predavala! Muzika 0ivota6$emijski karilon4zvona na kojima se svira5 Od devedeset dva $emijska elementa koji se mo u na/i u prirodi, samo mala, oda"rana rupa, od koji$ su dvanaest najva0niji, sa&injava osnovu &itave 0ive materije! Za$to je priroda tako $tedljiva( Iz ono a $to smo do sada nau&ili o muzi&koj strukturi atoma, mo0emo ovi$ dvanaest najzna&ajniji$ atoma posmatrati kao note muzi&ke skale kojima priroda pi$e sim%oniju 0ivota! Za$to "a$ ti$ dvanaest atoma( Odnosi izme>u ti$ elemenata su potpuno analo ni odnosima koje smo ve/ uo&ili kod skale strune, "u"nja i s%eri&no zvona! Iz podru&ja akustike videli smo da je serija kvantni$ "rojeva ono $to ozna&ava ton, i odvaja a od dru i$! 1oku$a/emo da poka0emo prin#ipe 4muzi&ke =(5 na osnovu koji$ priroda vr$i selek#iju elemenata koji rade 0ivu materiju! Za$to, na primer, prvi element periodno sistema 6 vodonik 4<5 u&estvuje u skali 0ivota, a $elijum 4<e5 ne u&estvuje( 2odonik je najjednostavnija vrsta atoma, i po 'karakteru' je, iz leda, veoma 'dru0elju"iv'! +je ov jedan jedini elektron, kao neki usamljenik, ima 'potre"u' da se spaja i udru0uje sa dru ima! Kada se takvi usamljeni#i u jez ru te$ko vodonika spoje 4%uzija5 oslo"a>a se o romna koli&ina ener ije! Zato vodonik i ra zna &ajnu ulo u u termonuklearnim, ili $idro enskim "om"ama! +a$e telo se ve/inom sastoji od vode, a ona, pak, ima dva atoma vodonika! :uli smo ve/ da voda zvu&i melan$oli&no! +ije ni &udo $to su ljudi uvek pomalo melan$oli&na, dru$tvena "i/a, sa stalnim pratio#em 6 izvesnim ose/anjem usamljenosti! Ovo je, naravno, mala $ala i psi$olo iziranje $emije! Mada, u svakoj $ali ima i istine! +e za"oravimo i to da u telu svako od nas ima toliko vodonikovi$ atoma sa 'ener i&no usamljenim' elektronima da, kada "i se oslo"odila nji$ova ener ija, eksplozija "i imala sna u ve /u od stotinu "om"i "a&eni$ na <iro$imu! 1otre"a za spajanjem nije "ezazlena! I $emi&ari i lju"avni#i to znaju!

99

+o, manimo se to a! *ada se "avimo $emijom! )a vidimo kako iz leda taj mali, mo/ni, usamljeni vodonik sa nadimkom <! 2eoma je jednostavne strukture! Rut$er%ord i Bo$r su a opisali kao '!!!mali solarni sistem sa jednim planetarnim elektronom! *un#e u jez ru se sastoji od samo jedno protona koji je ekstremno masivna &esti#a, i nosi pojedina&no elementarno punjenje pozitivno elektri#iteta! Oko to protonsko sun#a kru0i jedan elektron, sa jednim punjenjem ne ativno elektri#iteteta!' &alasno s$vatanje atoma daje nam dru a&iju sliku! Umesto elektrona6planete koji kru0i oko protonsko jez ra6sun#a, imamo ma lenu loptu talasa koja okru0uje sun#e, i raspr$uje se do "eskona&nosti u svemir! &a ma lena lopta ima s%eri &nu simetriju! 1risetimo se akustike s%ere! )!Andre-s ovde pravi analo iju koja vodi ka muzi&koj skali $emijski$ elemenata. 'Ona se pona$a 4ma lena lopta5 kao da vi"rira na sli&an na&in kao $to to &ini s%eri&no zvono 4 umena lopta5 kada se $iri i skuplja kao #elina!!! *etimo se da je s%eri &no zvono, kada je vi"riralo u tom modusu skupljanja i $irenja kao #elina, zvu&alo osnovnim tonom do! Mo0emo misliti o atomu vodonika kao zvon&i/u na na$em muzi&kom instrumentu koje daje ton do!' Kada smo ovorili o akusti#i strune videli smo da moramo imati #eli "roj 'lukova'! *truna ne mo 0e da vi"rira sa jednim i po lukom 4luk je jedan "re , ili jedna dolja talasa5! &ako je i u svetu atoma. 'Ako krenemo dalje od najednostavnije atoma vodonika ka kompleksnijem zvon&i/u na$e instrumenta, moramo i/i koriste/i #ele "rojeve! &ako, posle vodonika, nailazimo na slede/i element6$elijum, sa dva pozitivna punjenja u svom jez ru, i dva elektrona sa ne ativnim na"ojem!' Unutar 'usamljeno ' atoma vodonika vlada prin#ip monizma koji se odra0ava na nje ove $emijske karakteristike! Atomi vodonika su dru$tveni, i rado se kom"inuju sa dru im atomima! Ima i$ puno u prirodi, vi $e

100

od "ilo koji$ dru i$ atoma! U atomu $elijuma vlada dualizam! Oni su retki, i retko se nalaze kao sastojak jedinjenja! @otovo nikad se atom $elijuma ne kom"inuje sa dru im atomima, pa &ak ni sa onima sopstvene 'rase'! Kao da ' sre/no zalju"ljenom' paru elektrona niko dru i nije potre"an! Oni iz"e avaju 'dru$tvo'! I ovo je, naravno, $ala! Kome oz"iljnom "i jo$ palo na pamet da elektroni imaju pol! Oni samo imaju, kako ka 0u %izi&ari, pozitivan i ne ativan spin! &o je ne$to sli&no jinu i jan u kod isto&ni$ %ilozo%a! Me>utim, nama ljudima je "li0e razumavanje kada takve oso"ine posmatramo kao %eminine i maskuline! 1si$ijatar Adolp$ Me?er je jednom prilikom, mo 0da u $ali, rekao da "ismo svi "ili An$tajni kada "i se polnost uvela u matematiku 4koju ina&e, ve/ina de#e ne voli5! 2erovatno "i se ne$to sli&no desilo i sa ostalim prirodnim naukama, kada "i postale 'seksi'! Mo0da seksa 4u stvari, polnosti5 ima u svemu, u samoj strukturi univerzuma, a mo0da smo mi opsednuti njime, pa a in%iltriramo i tamo de a nema, i tako personalizujemo neutralne stvari! Ko zna( &ek, &injeni#a jeste da se par elektrona u atomu $elijuma pona$a kao zalju"ljeni par 'autonoma $a', 'separatista', 'ne"eski narod', i ne/e 'da se i ra' sa dru ima! Oni se, jednostavno, uzdi nu u '#arstvo ne"esko', kao "alon, nadmeno napunjen $elijumom! Imamo 'mu $ki' elektron koji o ovara ispup&enju6"re u talasa, i '0enski' koji od ovara udu"ljenju 4dru i modus vi"riranja kod akustike strune6oktava5! Iz navedeni$ razlo a , tj! oso"ina sre /no para, $elijum#i se isklju&uju iz dru$tva, i ne i raju ulo u u kreiranju 0ive materije! Muzi&kim re&nikom re&eno 9 nji$ovi tonovi ne sviraju u sim%oniji 0ivota! +astavljaju/i dalje, dolazimo do litijuma sa tri pozitivna punjenja! Kako /e on vi"rirati( Istro$ene su mo u/nosti razli&ito spina i 'seksualne razlike' sa 'mu$kim' i '0enskim' elektronima $elijuma! +emamo vi$e mo u/nost vi"riranja sa jednim 'lukom'! )!Andre-s ka 0e. '&aj o"raza# mora imati dva luka vi"riranja, ako se sledi prin#ip maksimalne jednostavnosti! *etimo se, kod strune taj ton ima o"raza# pri kome se leva strana strune

101

kre/e ore, a desna dole, zamenjuju/i prav#e kretanja kao kod morsko talasa! Kod s%eri&no zvona je to o"raza# vi"riranja koji podse/a na lju$ture luka, pri &emu se unutra$nja zona skuplja, a spolja$nja $iri! 2erujemo da se ne$to sli&no de$ava i u atomu litijuma! &ako se dva unutra$nja elektrona pona$aju kao nedru$tveni par elektrona $elijuma, dok spolja$nji elektron vi"rira o"ras#em sa dva luka, i ekstremno je aktivan u dru 0enju sa elektronima dru i$ atoma!!!' Kod "erilijuma. '!!!&etvrti elektron se uparuje sa slo"odnim tre/im u narednoj pozitivno6ne ativno6spin kom"ina#iji, ili mu$ko60enskoj kom"ina#iji, tako da o"a elektrona imaju dinami&ku %ormu vi"riranja sa dva luka!!! Za razliku od sim"ioti&ne veze kod elektrona $elijuma, parovi kod "erilijuma pokazuju tenden#iju ka 0ivotu u komuni!!!' Kod "ora. ' Kada se doda peti elektron, prvi put do"ijamo asimetri&ni tip vi"ratorni$ talasa! *etimo se da je na$ prvi par elektrona iskoristio sve mo u/nosti vi"riranja sa jednim lukom! 1ostoje dve mo u /nosti pozitivno i ne ativno spina, ili mu$ko i 0ensko kako smo i$ nazvali! *lede/i par elektrona iskoristio je isti par mo u /nosti talasa sa dve petlje! 3o i&no "i "ilo predpostaviti da /e peti elektron vi"rirati sa tri luka! Ali, setimo se $ta se de$avalo kod vi"riranja "u"nja! Kao $to ste mo li videti na sli#i I, postoji i mo u/nost da do"ijemo kon#entri&ne lukove, de je jedan luk unutar dru o , kao i mo u/nost da se do"iju dva luka od jedne do dru e strane, jedan na levo, a dru i na desno! &o je jedna asimetri&na vi"ra#ija u tom smislu da linija koja razdvaja dva luka ide u razli&itim prav#ima! Mo0emo je usmeriti dole ili u stranu!!! Kod s%eri &no zvona je sli&na situa#ija! Mo0emo imati dva kon#entri&na luka, jedan unutar dru o , kao kod elektrona litijuma i "erilijuma, ali tako>e imamo mo u/nost da se ornja polovina zvona $iri, dok se donja polovina skulja! A to je upravo ono $to se de$ava u slu&aju peto elektrona "ora!' 1retpostavljamo da je ovaj deo mno im &itao#ima zamoran! Ovo nije knji a iz o"lasti $emije! 1oku $avamo

102

samo da uspostavimo $to jasniju vezu izme>u na&ina, tj! mo u/nosti vi"riranja strune, "u"nja i zvona, sa mo u/nostima i modusima vi"riranja atoma, kako tvrdnja da je univerzum sa&injen po muzi&kim prin#ipima 4ili da muzika odra0ava prin#ipe univerzuma5 ne "i iz ledala kao puka meta%ora! 1oku$a/emo da iz"e nemo zapetljavanja i slo0enija o"ja$njenja koliko je to mo u/e! 1otre"no je povezati ove talasne o"ras#e ma le sa onim $to se u $emiji zove orbitale! )o sada pomenuti elementi 4osim vodonika5 ne i raju zna &ajnu ulo u u 0ivotnom pro#esu! Ali, kada dodamo $esti elektron, do"ijamo element koji je najzna &ajniji u kreiranju 0ivota6 u ljenik! U ljeniku /emo posvetiti vi$e pa0nje, da "ismo razumeli kako je priroda iza"rala dru i ton u skali 0ivota! +a sli#i AI! mo0emo videti ra%i&ke prikaze o"raza#a elektronske ma le kod prvi$ deset elemenata periodno sistema, me>u kojima je i u ljenik, pod "rojem $est! 1rime/ujemo interak#iju izme>u razli&iti$ o"raza#a vi"riranja u samom atomu, koja odre>uje nje ovo pona$anje! +e/emo sada ulaziti u dalje o"ja$njavanje e%ekata te interak#ije, ve/ /emo poku$ati da pove0emo ove razli&ite tipove dinami&ki$ %ormi sa notama s%eri&ne skale! *kala do"ijena iz vi"ra#ija strune je. do ,re, mi, %a, sol, la, si, do! 2ideli smo, me>utim, da kod s%ere imamo ton koji nastaje asimetri&nim vi"riranjem, kada se ornja polovina s%ere $iri, dok se donja skuplja! &aj ton je )! Anre-s nazvao sp$a,i ukazao nam na slede/e. 'Kako $esti elektron, dodat da "i nastao u ljenik, ima "a$ taj tip asimetri&no vi"riranja, i kako sam su erisao da se kre/e u vertikalnom prav#u koji se o"i&no u matemati#i ozna&ava sim"olom ?, predla0em da ton koji u ljenik nosi u na$em $emijskom instrumentu 4karilionu5 do"ije ime sp$a?! &o ime ukazuje na vezu sa vi"ra#ijama s%eri &no zvona, na &injeni#u da ton le0i "lizu la na skali strune, i da poslednji pridodati elektron ima orijenta#iju ka ? prav#u ' 4B, ?, z, ozna&avaju tri nezavisne prostorne orijenta#ije u matemati#i. du0inu, $irinu i visinu5!

103

+a sli&an na&in pomenuti ospodin povezuje o"ras#e vi"riranja dru a &etiri elementa koja su osnova 0ive materije sa notama skale s%ere! &o su. azot 4+5, kiseonik 4O5, %os%or 415, i sumpor 4*5! Ako po ledamo ta"li#u periodno sistema elemenata, mo0emo videti da ova &etiri elementa sa u ljenikom &ine kompaktnu rupu "lizu #entra prva dva reda! 'Jez ro sa sedam pozitivni$ punjenja je osnova atoma azota! &o je jedna ekstremno aktivna vrsta atoma, i nje ovo povezivanje sa dru im atomima i ra veoma va 0nu ulo u u strukturi 0ive materije! Ima tri para 'kru $kasti$ ruku' koji %ormiraju trostruki krst u prostoru! Kada do>emo do osam pozitivni$ punjenja u jez ru, vidimo da dodatni elektroni moraju imati jedan od tri asimetri&na na&ina vi"riranja, i zato moraju imati spin suprotan elektronu koji ve/ zauzima tu pozi#iju! &o ostavlja atom kiseonika sa samo dva elektrona koji nemaju partnere! Zato se atom kiseonika u tako mno o jedinjenja jedini sa samo dva dru a atoma! Ako sledimo istu lo iku, mo0ete pretpostaviti da /e se, kada do>emo do devet pozitivni$ punjenja u jez ru, dodatni elektron upariti sa jednim od elektrona koji ve / vi"rira asimetri&nim talasnim o"ras#em, ostavljaju/i tako samo jedan neupareni elektron! Zato atom %luora te 0i da %ormira jedinjenja u kojima se jedini sa samo jednim dru a&ijim atomom!!! Kona&no, kada do>emo do deset pozitivni$ punjenja, i dodamo jo$ jedan elektron, tada imamo uparene sve elektrone koji vi"riraju asimetri&nim tipom vi"ra#ija! Zvali mi to pozitivnim i ne ativnim spinovima, ili mu $kim i 0enskim, taj atom6neon, kod koje a su svi mo u /i jednolu&ni 4sa jednim lukom!5 i dvolu&ni modusi vi"riranja zauzeti parovima atoma, ima tako sta"ilnu strukturu da je as kao $elijum! Ovde imamo jedan primer periodi &nosti koju sre/emo ako se penjemo tonovima kariliona sve vi$e i vi$e!'

104

)ovode/i u vezu mo u/e moduse vi"riranja s%ere i atoma, i izvode/i iz to a valentnost atoma, Andre-s zaklju&uje da struktura realnosti odslikava strukturu matematike 4mo li "ismo dodati i akustike5! 2ideli smo iz po lavlja o akusti#i s%ere da imamo deset mo u /i$ %ormi sa jednolu&nim i dvolu&nim vi"ra#ijama 4sl AH!5! &ako nam je priroda, kom"inuju/i "azi&ni dualizam, Tan i Jin, sa osnovnim %ormama jednolu&ni$ i dvolu&ni$ vi"ra#ija, dala o"ras#e dinami&ki$ %ormi koji odre>uju prvi$ deset $emijski$ elemenata! Kada je is#rpela ove kom"ina#ije, pre$la je na mo u/nosti koje daju trolu&ne vi"ra#ije, i sa&inila slede/i$ osam elemenata od koji$ je svaki povezan po svojim $emijskim svojstvima sa onim iznad nje a. '!!!o"raza# dinami&ki$ %ormi koji smo videli kod dvolu&ni$ vi"ra#ija s%eri&no zvona 4sl!AH5 ponavlja se kod atoma, de dodatni elektron ima trolu&ne vi"ra#ije! &a vrsta ponavljanja opravdava naziv periodni sistem elemenata!' &rolu&ne vi"ra#ije daju jo$ kompleksnije o"ras#e simetrije koji se mo u izvesti direktno iz talasne matematike! Oni pre#izno odre>uju i o"ja$njavaju pojavljivanje naredni$ $emijski$ elemenata iznad ar ona. '&ako do"ijamo slede/e %amilije. prva mala %amilija $idro ena i $elijuma4D5, slede/a %amilija de imamo

105

"rojeve DSDBG, zatim %amilija "rojeva DSDBGSDB7, i na kraju %amilija "rojeva ASDBGSDB7SDBI! *e/ate se da smo pri prora>ivanju jednostavne skale strune koristili osnovne "rojeve D,G i 7! Iako iz leda lo i&no da nastavimo i uklju&imo ton %ormiran uz pomo/ "roja I, takav ton nije pri$va/en u konven#ionalnoj muzi#i! 1riroda, i raju /i se tonovima trodimenzionalni$ dinami&ki$ %ormi, konstrui$e atomske zvon&i/e da sviraju tonove $emijske skale na sli&an na&in. koriste/i D,G i 7, ali tako>e dodaju/i i takve te$ke vrste atoma koji uklju&uju i "roj I! Me>utim, interesantno je da , u ra >enju strukture 0ivota, priroda "ira zvon&i/e za svoj karilion koji su povezani samo sa ni0im osnovnim "rojevima D, G i 7, kao i note konven#ionalne muzi&ke skale!' Za$to( Od devedeset i dva elementa koji se pojavljuju u prirodi, samo jedno tu#e sa &injava 0ivot! Kakvi su to elementi, i ima li nji$ov iz"or ikakve veze sa muzikom(

106

@ledano u pro#entima, oko $ezdeset i tri posto na$e tela sa&injavaju atomi vodonika! Re&eno je ve/ da atom vodonika predstavlja prin#ip monizma, i da u skali 0ivota od ovara tonu do, sa svojim jednolu&nim modusom vi"riranja! Oko dvadeset $est pro#enata zauzimaju atomi kiseonika! 4*l!AE!5 1risetimo se da atom kiseonika ima &etri od $est mo u/i$ trolu&ni$ modusa vi"riranja! *lede/i je u ljenik, koji je zastupljen sa devet pro#enata, i ima dve vrste trolu&ni$ o"lika vi"ra#ija! Azot je prisutan sa jednim pro#entom! Ovaj atom ima tri od $est mo u/i$ trolu&ni$ modusa vi"ra#ija! *vi ostali elementi, koji ulaze u sastav 0ivota, &ine zajedno oko jedan pro#enat ukupno "roja atoma na$e tela! &o su Kalijum, *umpor, +atrijum, <lor,

107

Ma nezijum, Jod, Kal#ijum, @vo0>e! Iako zastupljeni u malom pro#entu, ovi elementi mo u "iti su$tinski va0ni za 0ivot! Ovakav odnos z"unjuje jo$ vi$e! Za$to priroda svira devedeset osam posto nota u kompleksnoj sim%oniji 0ivota koriste/i samo tri vrste atomski$ zvon&i/a( )a "ismo to razumeli, moramo imati na umu da se tonovi koje proizvode ovi zvon&i/i menjaju kada se oni udru0uju, dele/i svoje elektrone! )!Andre-s ka0e. 'Ako posmatramo te rozdove atoma, molekule, kao instrumente u orkestru koji svira sim%oniju 0ivota, onda /emo otkriti da priroda koristi "roj instrumenata koji se mo0e uporediti sa onim u sim%onijskom orkestru, sa retkim i spe#ijalnim tipovima $orni, %lauta, ili "u"njeva, koji se uvode samo kada tre"a da se odsvira neki te 0ak ili dramati&an pasa0!' Koji su to tipi&ni instrumenti orkestra 0ivota(

I+*&RUME+&I ORKE*&RA 8I2O&A Molekul vode i ra sli&nu ulo u osnovno instrumenta u orkestru 0ivota kao violina u sim%onijskom orkestru! 1riroda je iza"rala svoju violinu prema uslovima koji vladaju na planeti Zemlji! 2oda se lako jedini sa dru im jedinjenjima za$valjuju/i pojavi koju nazivaju $idro ensko vezivanje! +a sli#i AQ! prikazana je struktura molekula vode, i priroda takvo povezivanja!

108

Mo0ete videti da je atom kiseonika u sredini, a atomi vodonika sa strane, pod u lom od oko Q8 stepeni! Razlo za takav raspored le0i u strukturi atoma vodonika! Andre-s nas podse/a da imamo slo0eni talasni o"raza#

109

koji sadr0i jednolu&ne 4%undamentalni ton6do5, dvolu&ne 4oktava, visoko do5 , i trolu&ne moduse vi"riranja! +e ulaze/i u slo0ena o"ja$njenja $emijski$ oso"ina koje proizilaze iz ovakvo o"ras#a, pre/i /emo na jednu klasu molekula koji i raju najva0niju ulo u u 0ivotnom pro#esu! &o su amino kiseline! 2e/ je "ilo re&i o tu#etu atoma koji sa&injavaju dvanaest nota skale 0ivota! Ove pose"ne kom"ina#ije ti$ atoma u rozdove, molekule, Andre-s smatra akordima koji su kljuni u harmoniji ivota! Molekul vode se mo0e smatrati velikim trozvukom te skale! Dva tuceta molekula amino kiselina, po njemu, sainjavaju akorde koji, pored vode, imaju najvaniju ulogu u komponovanju harmonije ivota! Ovi molekuli su, po strukturi, kompleksniji od vode! Kre /u se u rasponu od najjednostavnije li#ina, sa deset atoma, do najkompleksnije tiroksina, sa trideset atoma! 1ovezuju se u lan#e, u lavnom pomo/u atoma u ljenika, i %ormiraju triplete sa ne ativnim, i kvadriplete sa pozitivnim punjenjem! Za$valjuju/i ovakvom or anizovanju, lako se povezuju u vodi, 4$idro enske veze5 i lako se prenose telesnim te&nostima! Mo u se or anizovati u du a &ke lan#e, ili ranaste strukture! Andre-s ovako izvla &i analo iju sa muzikom. '!!!O atomima se moe razmiljati kao o tonovima, grupama atoma-molekulima, kao o akordima, a o sekvencama akorada kao o simfoniji.!! Mo0ete videti da analo iju izme>u tonova skale i akorada sa jedne strane, i vi"riraju/i$ atoma i molekula sa dru e, tre"a ledati iz veoma $iroke perspektive! +a primer, dok se taj dupli lana# kre/e kroz telesne te&nosti, sekven#a akorda amino kiseline je stalno prisutna! Ona se ne odvija u sekven#ama kao $to se to z"iva kada orkestar svira sim%oniju! +aj"li0e stvarnom odvijanju sim%onije je stanje kada se ti lan#i amino kiselinski$ akorada sintetizuju! &ada se note razli&iti$ atomski$ zvon&i/a re>aju u sekven#e, i akordi su odsvirani onim redom kakav /e "iti u krajnjem izvo>enju! Kad je jednom sintetizovanje izvr$eno, onda se vi"ra#ije stope zajedno u veoma slo0enu #elinu koja, u

110

izvesnom smislu, podse/a na o"raza# vi"ra#ija snimljen na plasti&nom disku sa koje a reprodukujemo muziku!!! *nimak sim%onije, u stvari, vi"rira i 'svira' sim%oniju &ak i kada ti$o stoji u svojoj kutiji! Zato $to je taj plasti&ni disk sa&injen od atoma, zato $to su ti atomi rupisani u o"ras#e koji u su$tini sadr0e dinami&ku %ormu sim%onije, zato $to su ti atomi i sami dinami&ki o"ras#i termalne ener ije i elektronski$ talasa, sim%onija uistinu zvu &i neprekidno vi"riraju/i unutar supstan#e plasti&ne plo&e! *amo kada stavimo zapis ispod i le ramo%ona, ili lasersko zraka #d plejera, trans%ormi$emo ti$u sim%oniju, preko zvu&nika, u &ujnu sim%oniju koja se odvija u vremenskim sekven#ama!' 7ta u 0ivotu i ra ulo u ramo%onske i le koja aktivira odvijanje sim%onije 0ivota u vremenskom sledu( @de je po&etak i de kraj( )a li je svaka od ovi$ sim%onija mo 0da nastavak neke dru e, ili po&etak tre/e( 7ta je sa 0ivotom kao #elinom( I on ima svoje sekven#e, ritmove, kre $enda i dekre$enda!!!

111

*i -Bej "evojko ose1a' li mirise&.. -.mm...$ko je ukus tako "obar kao '!o je miris jesti ovu *ranu bi1e !ravi erotski "o.ivljaj. -0a "a se on"a !reba#imo na !re*rambenu oblast erotike& -1a osobitim (a"ovoljstvom. <j ima li mu(ike i u mirisima i ukusu *rane& Trebalo bi "a je ima u svemu (ar ne& -3aravno. -4a'to mi on"a ne o"svira' kako ta *rana (vu+i& 3eka mu(ika *rane bu"e kao !re"jelo. -<* ka"a bismo stvarno mo)li "a +ujemo tu mu(iku...ili "a je na' mo(ak !reve"e i( oblasti ukusa u (vuke... -4ar (a"ovoljstvo u.ivanje nije neka vrsta !revo"a& -0a jeste... -$ "a ti meni i!ak o"svira' kako ti to (ami'lja'& Baj"e malo kuvaj (a klavirom. -<vo ovako nekako (ami'ljam "a bi to (vu+alo...

-0omalo orijentalno... -To je (bo) (a+ina orijentalna skala... -Ima i na'e) melosa malo etno... -.alo trilera malo ritma...7D8 !a estam... -I sve to ".e(irano... -9inom... --e!o (vu+i. 'a !robamo ukus& -I(volite. -.mm: 'a (na' "a li+i na ono 'to si o"svirao: -'a ali to je samo intuitivno. $ko bismo mo)li "a snimimo obras#e termalne ener)ije koju svako telo

112

emituje mo)li bismo i* !revesti u (vuk. <* ka" bi se mo)la snimiti mu(ika *rane... -7ta bi on"a bilo& -4na' verujem "a obras#i koji su nam !rijatni i "obro uti+u na nas u je"noj oblasti isto tako "obro uti +u i u "ru)oj. -+ako to misli'& -0a re#imo mislim "a bi (vu+anje neko) je"injenja koje je (a nas otrovno imalo sli+an e/ekat i ka"a bismo )a slu'ali ili )le"ali nje)ov !revo" u oblast vi(uelno).. ili bilo koju "ru)u oblast vibriranja. 9erujem "a "obri obras#i oni koji o")ovaraju +oveku kao obras#u "eluju "obro i ako su mu(ika ili slika ili *emijsko je"injenje ili misaoni obra(a#...<ovek se truje ili le+i obras#ima ne samo materijom. .aterija je samo je"an o" me"ijuma reali(a#ije obras#a. -$ko je tako on"a bi nauka !re sve)a trebalo "a se bavi obras#ima i nji*ovim uti#ajem na +oveka. -.islim "a je to bu"u1nost nauke. .islim "a je vreme "a nastane je"na nova nauka !revo"ila +ka nauka nauka o analo)ijama. %a se (a!ravo tom naukom i bavim iako nema ime. 3a(vao bi* je re#imo analogika. +a"a bismo !riku!ili (nanje o analo)ijama ra'trkano !o ra(nim naukama !rou +ili 'i/re ko"ove !revo*enja sa je"no) je(ika !riro"e na "ru)i mo)li bismo i "a na!ravimo ba(u "obri* i lo 'i* obr(a#a ne(avisno o" me"ijuma u kojem vibriraju. -Tako bi mo)lo "a se s!re+i ne samo materijalno (a)a*enje ve1 i (vu+no mu(i+ko vi(uelno mirisno "u*ovno..:& -.o."a. $ko je ovo 'to sam rekao istina i ako bi lju"i *teli "a +ine ono 'to je "obro. 4a mno)e materije (namo "a su 'tetne i "a (a)a*uju !lanetu ali i* i "alje !roi(vo"imo i trujemo svet u kojem .ivimo. I!ak ako (namo on"a biramo svesno. $ko ne (namo ne mo.emo biti ni o")ovorni (a ono 'to +inimo. U savremenoj mu(i#i ima mno)o to)a otrovno). %a to "obro ose1am ali ne mo)u i "a "oka.em. +a"a bi*

113

mo)ao "a mu(iku !retvorim u *emijsko je"injenje !a "a je !roba neko o" oni* koji je !ro!a)ira neki mu(i+ki ure"nik ili i("ava+ verujem "a bi mu se .elu"a# !revrnuo. Uostalom vi"eli smo kako kristali vo"e rea)uju na o"re*ene vrste mu(ike kakve oblike stvaraju. To verovarno +ine i u na'em telu. -,naj 1aknuti *emi+ar <n"rju( misli "a se mo)u je"injenja !revesti u mu(iku. 4ar se ne mo .e to o"svirati i !roveriti kako uti+e na +oveka& -;ravo: 0o+inje' "a ra(mi'lja' 1aknuto kao i on. -Ili kao ti. -U* on"a ti ne bi bilo leka. 4na ' i njemu je to !alo na !amet. -I 'ta je ura"io& -+oliko ja (nam !lanirao je "a i()ra"i s!e#ijalne or)ulje ili sintisaj(er koji bi os#ilatorima !roi(vo"io ta+ne /rek/en#ije tonova. 3e (nam "a li je to i u +inio ali je i on !ret!ostavio "a je na !rimer mu(ika alko*ola veoma toksi+na. -+o (na mo."a takav s!let tonova mi i +ujemo ne)"e slu+ajno a ne (namo koliko je 'tetan. -4na' !ri+ao sam ti ranije kako mislim "a je mo)u 1e snimiti lju"ska ose1anja. -'a se1am se. To je le!a i"eja ali bi mo)lo biti i o!asno. -< vi"i' je"an !rijatelj ovo) )os!o"ina sa +ijim se i"ejama "ru.imo ura"io je ne'to sli+no. 0o'to je ra"io (a neku !o(ori'nu !re"stavu o" nje)a je tra.eno "a na!ravi mu(iku koja bi !oja+ala e/ekat u.asa ka"a u je"noj s#eni le' is!a"a i( ormara. ,n je +uo "a veoma niski tonovi or)ulja !oneka" i(a(ivaju !si*olo'ku reak#iju stra*a. 4ato je konstruisao "ve velike or)ulja'ke #evi sa tonovima toliko "ubokim "a su vi'e (vu+ali kao "uboka tutnjava ne)o kao !ravi mu(i +ki tonovi. 3a'timovao i* je tako "a se visina tona je"ne #evi ne(natno ra(likuje o" visine "ru)e !a su ka"a sviraju (aje"no !roi(vo"ile u"ara#. To je e/ekat ka"a ton je"ne #evi nai(meni+no na"ja+a ton i(

114

"ru)e i ne)ira )a !a se "obija la)ano !o"r*tavanje kombinovani* tonova. +ao "a se tresu o" stra*a. 0re"!ostavio je "a 1e lju"i te tonove ose1ati vi'e )ru"nim ko'em ne)o u'ima i "a 1e to !o"r*tavanje )ru"i i(a(vati ose1anje stra*a. 4bo) ka 'njenja u i(ra"i takvo) instrumenta nisu )a is!robali sve "o same )eneralne !robe uo+i !re"stave. +a"a je na !robi o"sviran e/ekat nekoliko )luma#a se onesvestilo. ,"lu+ili su "a to ne is!robaju i !re" !ublikom. -3e (na se "a li je to bilo (bo) "ubine tona ili (bo) nji*ovo) o"nosa& -.o)u1e "a je "ubina !ove1ala re(onan#u sa )ru"nim ko'em ali je e/ekat tre'enja ve(an (a o"nos. 1uvi'e mala ra(lika i(me*u visina tonova i(a(iva "isonan#u (vu+i /al' kao borba "va "iva a ne kao !rijatna !rijateljska rela#ija !o"no'ljivo o"stojanje. 8ela#ija tonova sirena (a u(bunu je +esto sekun"a...9erovatno "a u stra*u ne'to u nama svira tu sekun"u ili jo' manji interval...7ta li bi tek bilo ka"a bi se stra* snimio !ot!uno& 7ta bi i(a(valo (vu+anje ti* nota& -Ti misli' "a je to mo)u1e& -'a. 0a (ar mi !omo1u ultra (vuka ne "obijamo sliku u me"i#ini& 4a'to je nemo)u1e na taj na+in "obiti i (vuk& .o."a bi se tako mo)la snimiti i sre 1a i ljubav...a ne samo stra*. 3eki amer 'ejvi" Tom!son je na!ravio o"a'ilja+ koji !roi(vo"i talase stra*a. Ti talasi o")ovaraju elektroma)netnom !olju sile koje oko sebe stvara +ovek u velikom stra*u. -ju"i se instiktivno !ovla+e sa mesta na kojem osete talase stra*a. 3aravno taj obra(a# talasa stra*a se mo .e !revesti i u o!se) /rek/en#ija (vuka i mo)li bismo +uti stra*. 3ije "aleko o" !ameti "a se takav obra(a# nala(i i u *emijskim je"injenjima koja i(a(ivaju stra*. -4vu+i o+aravaju1e "a se mo.e snimiti ljubav ili sre1a ali i (astra'uju1e. -'a. %e"an %a!ana# i(vesni Ba 'imoto us!eo je "a snimi mu(iku koja "ola(i i( lista kaktusa i tvr"i "a je ve(ana (a emo#ije kaktusa.

115

-+ako&: -1!ojio je list kaktusa u( !omo1 i)ala (a aku!unkturu sa !oli)ra/om. ,n je bio stalni sara"nik ja!anske !oli#ije (a kori'1enje "etektora la.i. U te svr*e konstruisao je ure*aj koji re)istruje mo"ula#ije )lasa i on"a i* elektronski trans!onuje u !oli)ram. 0alo mu je na !amet "a bi ako bi !rimenio sistem u su!rotnom smeru mo)ao "a !oli)ram koji "obija re)istrovanjem !romena elektri+no) !oten#ijala sa !ovr'ine lista kaktusa kao 'to se to +ini u( !omo1 "etektora la.i )alvanometra merenjem !si*o)alvansko) re/leksa 6!romena elektri+no) !oten#ijala na ko.i +oveka7 trans/ormi'e u zvuk. 0romene nastaju !o" uti#ajem misli i emo#ija na taj naboj. -I 'ta je time "obio& <mo#ije kaktusa koje su !retvorene u mu(iku&: -Tako nekako. +aktus je rea)ovao ka"a bi mu Ba'imotova su!ru)a te!ala i )ovorila mu "a )a voli. -0a normalno...I& -3je)ove reak#ije *vatali su trans/ormisali i !oja+avali elektronski ure*aji. 3astajao je (vuk nalik na neku melo"iju u kojoj se ritam i visina tonova ne!reki"no menjaju. ;io je to veoma u)o"an (vuk. 0oneka" +ak to!ao i )otovo ra"ostan. +ao "a je kaktus ljuba(noj "ami u(vra1ao mu(ikom svoji* emo#ija. -;a' se !itam kako bi ti (vu+ao ka"a bi te neko sa"a !rika+io (a te skalamerije& -0a ako bi mi ti te!ala kao )os!o*a Ba'imoto kaktusu... -'a si kaktus mo."a i bi*. -.a koliko se tru"io te'ko "a bi* mo)ao "a is!unim taj uslov. -$ nemamo ni s!rave (a snimanje. -$li ra"o(nalost ostaje. -'a a verovatno !ostoji i neki "ru)i na +in "a se o")ovori na isto !itanje.

116

-8a(mi'ljao sam o tome 'ta bi se "obilo ka"a bi se (a!isi elektroen#e/alo)rama na sli+an na+in kao 'to je to ura"io Ba'imoto !reveli u mu(iku. 1amo ka"a bi se na'ao !ravi ko" koji bi !revo"io obras#e mo ."ani* talasa u o")ovaraju1e tonove... $li 'ta ako bismo tako mo)li "a +itamo i misli& 1ve 'to +ovek sa(na mo.e se u!otrebiti (a nje)ovo "obro ali i (a (lo. .o)u1nost ekstra*ovanja +isti* obra(a#a mu(ike ose1anja kori'1enje ti* obra(a#a kro( ra(li+ite me"ijume vibriranja mo)lo bi "a "onese +ove+anstvu mno)o "obra ali i (la. 4amisli terori(am !omo 1u obra(a#a. .a"a neka vrsta terori(ma obras#ima /iloso/ijama ve1 !ostoji. -+a"a se !re*e na ra(mi'ljanja o .ivoj !riro"i o +oveku sve !ostaje slo.enije... -'a ali verujem "a ista na+ela !rin#i!i...i "alje va.e. 1amo i* treba !re!o(nati i !ove(ati... -'a li si i o tome ne'to ve1 !isao& -%esam ali to su jo' uvek nesre*eni tekstovi ne!ove(ani "ovoljno u #elinu...Tako je ka"a se u*e u !olje biolo)ije i !si*olo)ije nika" kraja. I!ak mo)u ti "ati neke tekstove "a !ro+ita' !a "a !ri+amo o njima. -8a"o 1u i* !ro+itati. ,va tema mi !ostaje sve (animljivija. -4na' (a sutra su najavili le!o vreme. .o)li bismo o mu(i#i !riro"e .ivota !ri+ati u !riro"i. -'obra i"eja. -9i"imo se sutra !re !o"ne& -'a.

117

RAZMI73JA+JA O MUZICI I 8I2IM BIUIMA )a li su i 0iva "i/a, kao i atomi, i jedinjenja, stvorena po istim osnovnim na&elima, muzi&kim( )a li struktura 0ive materije odre>uje njene reak#ije na stimuluse. prijatno6 neprijatno, lepo6ru0no( )a li je ukus u ra>en u strukturu 0ivo ( 1ostoji li primarna /elijska per#ep#ija, primarni ukus( Za$to, i po kojim kriterijumima, 0iva "i/a , iz kosmosa koji je pun "uke, nepravilno mno$tva razli&iti$ talasni$ du0ina, izdvajaju samo korisne si nale koji imaju pravilnu strukturu( Za$to su &oveku oni lepi, prijatni( Za$to nam nije lep $aos( Kom"ina#ije nasumi &no oda"rani$ muzi&ki$ tonova iritiraju na$ nervni sistem 6 one su nam neprijatne! Me>utim, tonovi koje razdvajaju odre>eni pravilni intervali su $armoni&ni, i u odni su nam! )va tona odsvirana zajedno, od koji$ jedan ima duplo ve/u %rek%en#iju od ono dru o , odnosno za jednu oktavu je vi$i, proizvode vrlo skladan zvuk! &ri tona zajedno do"ro zvu&e kao akord, ako nji$ove %rek%en#ije stoje u odnosu H.7.;! Ovo su &isto matemati&ke rela#ije, ali iz iskustva znamo da na nji$ &ovek rea uje pozitivno!!! 3?al 2otson ka0e da je $aos sveprisutan! O tome ovore zakoni termodinamike! *ve na ovom svetu ima sklonost da pove/ava stepen sopstvene neurednosti, do kona&no i prirodno stanja stvari, pri kome dolazi do potpuno slu&ajno rasporeda materije! *vaka vrsta or aniza#ije de$ava se slu&ajno, slu&ajnim sudarima koji su po svojoj prirodi protivni op$tem trendu! )alja kom"ina#ija molekula u "ilo $ta tako slo0eno kao $to je 0ivi or anizam, otovo je neverovatna! 8ivot je retka i nerazumna pojava!!! 8ivot #rpi svoje sastojke iz okoline! Iz velike mase $aoti &ne verovatno/e koja pluta okolo, on izvla&i samo odre>ene deli/e, one koji predstavljaju red usled op$te z"rke! +eke od nji$ koristi kao izvor ener ije!!!!od dru i$ do"ija in%orma#iije potre"ne da osi ura opstanak! Ovo je i najte 0i deo. izolovati red iz nereda, razlikovati one aspekte sredine koji nose korisne in%orma#ije, od oni$ koji

118

jednostavno doprinose op$tem $aosu! 8ivot u tome uspeva za$valjuju/i izvanrednom ose/aju za +E*K3A)+O! 4ili *K3A)+O5 1itam se, da li je upravo ta estetska sposo"nost, u ra>ena &ak i u osnovnu jedini#u ra >e 0ivo a, u /eliju, "aza ono a $to nazivamo svest( +a &emu po&iva sposo"nost da razdvojimo skladno od neskladno , tj! korisno od nekorisno ( 7ta je to u strukturi 0ive materije iz &e a izvire ova primarna estetika neop$odna za 0ivot( :ovek nije svestan ono a prema &emu je indi%erentan, ako stanje potpune indi%erentnosti uop$te postoji! Mo0da svest po&iva na neprekidnim estetsko6emotivnim pro#enama sve a $to opa0amo, $to u nama stvara emotivne vi"ra#ije, muziku od ovora! Mo u/e je da se od ovori iz razli&iti$ o"lasti opa0anja prepoznaju po sli&nosti zvu&anja4time i o"lika5, i rezonan#ijom od ovaraju jedni na dru e, jedni dru e pozivaju, povezuju se, kao radio talasi iste %rek%en#ije, u #elinu, emo#iju, pojam, misao, o"lik, zajedni&ku ak#iju! Mo0da je svest "a$ ta rezonan#ija6 zajedni&ki muzi&ki smisao! U knjizi )u$ovna inteli en#ija autori upravo ovore o os#ila#ijama moz a kao #eline %rekven#ijom od H8 $z, onda kada se misli o ne&emu du$ovnom, smislenom! Upravo ove os#ila#ije vezuju individualne per#eptivne i ko nitivne do a>aje u moz u u jednu ve/u, zna&enjsku #elinu! *vi zase"ni neuroni pona$aju se kao mno o individualni$ lasova koji se ujedinjuju u $or! 1itanje je. $ta je to $to po"u>uje mozak kao #elinu na zajedni &ko os#iliranje neurona( Kakva je to zvu&na vilju$ka koja po"u>uje sveop$tu rezonan#iju( )a li je mo u /e da postoji jedna dru a vrsta rezonan#ije, koja nije vezana samo za visinu tona, kakva nam je poznata iz akustike( Postoji li rezonancija po smislu? ogu li obrasci dinamikih formi izazvati rezonanciju drugih obrazaca koji u sebi sadre isti smisao? Ako takvo ne$to postoji, ono mora imati i svoju %izi&ku osnovu! +ije mi poznat zakon %izike koji ovori o rezonan#iji izme>u o"raza#a!

119

Uverenje da postoji zajedni&ka nit koja mo0e povezati naiz led nepovezane misli i ose/anja stoji i iza psi$oanaliti&ke metode slo"odni$ aso#ija#ija! Osnovno pravilo, kako a nazivaju psi$oanaliti&ari, je da "i pa#ijent, krenuv$i od neko sadr0aja koji je nejasan, na primer neko dela sna, tre"alo da ka 0e ono $to mu padne na pamet, "ez #enzure, poku$aja tuma&enja!Bukvalno, "ilo $ta $to zavi"rira u nje ovom umu! Ako to nau&i, ako ne ko&i spontane vi"ra#ije koje jedan sadr0aj izaziva, pokazuje se da put vodi ka novim sadr0ajima koji su po"u>eni, kao zvu&ne vilju$ke tonom iste %rek%en#ije, nekim skrivenim zajedni&kim o"ras#em6zna&enjem! Interpreta#ija je, u psi$oanalizi, otkrivanje upravo te zajedni &ke niti koja je izazvala rezonan#iju razli&iti$ misli, naiz led "esmisleni$ i nepovezani$! )a li je ta zajedni &ka nit upravo emotivno iskustvo koje je sakriveno iza razli&iti$, naiz led nepovezani$ sadr0aja( )a li je emo#ija neki zajedni&ki, !ovezuju/i muzi&ki o"raza#( +o, nije jo$ vreme da pre>emo na psi$olo iju i muziku! )a poku$amo, prvo, da razlo0imo koji su to muzi&ki prin#ipi koji upravljaju 0ivotom, na koji na&in, i za$to( RI&AM !poljanji ritmovi-unutranji ritmovi" *ile kosmosa na koje 0ivot rea uje ponavljaju se #ikli&no, u ritmovima! #irkadijalni ritmovi: )elovanje #irkadijalni$ 4dnevni$5 ritmova izazvani$ kretanjem zemlje mo0e se opaziti kod 0ivi$ "i/a na svakom nivou slo0enosti or aniza#ije! +a primer. &ak i jedno/elijska Eu lena, sa svojom jednom jedinom /elijom, prati #irkadijalni ritam! Odmara se na dnevnom svetlu, le$kari i pokre/e se la ano kako se kre/e sun#e! 1ostepeno u"i svoju osetljivost, i pred kraj dana je mno o manje aktivna! +e tro$i nepotre"no ener iju jure/i za svakim zalutalim zrakom sun#a! +au &ila je da se pona$a u skladu sa in%orma#ijama koje sa so"om nosi pravilnost

120

promena sredine! &aj pro#es je uro >en! *tvoren je unutranji ritam. Eu lene se pona$aju na isti na&in &ak i kada i$ neosetljivi istra0iva&i du0e veme dr0e u totalnom mraku! *ve jedinke postaju aktivne i osetljive na svetlost u isto vreme svako dana, u vreme kada *un#e, koje one ne mo u da vide, izlazi! 1ostaju neosetljiva u vreme kada se napolju, izvan la"oratorije, smrkava! <rane se &esti#ama iz svoje okoline, ali samo danju, iako im je $rana dostupna sve vreme! 2inske mu$i#e se, po pravilu, izle0u u zoru, kada je vazdu$ $ladan i pun vla e! Colin 1ittendrajt je izveo nekoliko eksperimenata da "i pokazao koliko do"ro )rozo%ila 4vinska mu$i#a5 rea uje na vrlo oskudne in%orma#ije koje okidaju njene unutra$nje ritmove! On je jaja vinske mu$i#e dr0ao u potpunom mraku, u uslovima stalne temperature i vla0nosti! Mu$i#e su se izle le iz svoji$ &aura izlaze/i potpuno nasumi&no, ne prate/i uop$te #irkadijalni ritam! Me>utim, kada je ponovio #eo eksperiment sa novom rupom jaja, ali je dozvolio larvama da vide svetlost u trajanju od samo jedno $iljadito dela sekunde, izla0u/i i$ jednokratno "ljesku elektronsko "li#a, one su munjevito u$vatile ritam! Iako nikada vi $e nisu videle svetlost, sve mu$i#e su se iz svoji$ &aura izle le istovremeno!Unutra$nji ritmovi insekata su se sin$ronizovali ovim suptilnim si nalom, i nastavili da odr0avaju korak sa vremenom! Kada je 1ittendrajt, u narednom eksperimentu, izlo0io larve svetlu ne$to du0e vreme, mu$i#e iz ove rupe su se izle le zajedno, i to u vreme koje "i prestavljalo svanu/e, ako "i se trenutak kada su "ile izlo0ene svetlu mo ao smatrati izlaskom sun#a! Kao da su po&ele sa od"rojavanjem i taktiranjem &im je ponovo pao mrak! Ovi eksperimenti pokazuju da su navedeni ritmovi kod drozo%ile uro>eni! Kada im se, jednim "leskom svetlosti da takt, pokre/e se nji$ov unutra$nji ritam koji, sto a, mora "iti instinktivan, upisan u memoriju njeni$ /elija, i u i$&ekivanju prilike da se uskladi sa okolinom, da "i

121

pokrenuo seriju savr$eno sin$ronizovani$ o"raza#a pona$anja! Mo u/e je da se ovaj unutra$nji &asovnik nalazi u samim /elijama, ali je )0enet <arker!!!dokazala da se kordina#ija izme>u /elija posti0e posredstvom $emijski$ materija koje nose vremenske si nale!!!Kada je ova, pomalo sadisti&ki nastrojena nau&ni#a, otkinula lavu "u"a$va"i $irur$ki, tako da ova ne iskrvari, re $na "u"a je iz u"ila koordina#iju i po&ela da se kre/e nasumi#e i "ez #ilja! Onda je nau&ni#a na le>a o"ez lavljene "u"a$va"e prika&ila naopa&ke okrenutu "u"a$va"u sa lavom, i #ev&i#om im spojila krvotoke! Ovako spojena "u"a$va"a sa dva tela i jednom lavom, %unk#ionisala je otovo normalno! Opet je pokazivala tipi&no #irkadijalno pona$anje u kojem se aktivnost o rani&ava na period nakon sumraka! +e$to je kroz krv davao#a prenosilo poruku o dnevnom ritmu! <arkerova je ustvrdila da je izvor in%orma#ija su"so%a ealni an lion! *u"so%a ealni an lion se sa lako/om mo0e presaditi sa &lana jedne rupe na o"ez lavljeno pripadnika dru e rupe, name /u/i primao#u sopstveni ritam, ali, ako "i i primala# zadr 0ao sopstveni 'pejsmejker', do$lo "i do velike nevolje! )odatni an lion se pokazao kao smrtonosno oru0je! 1osedovanje dva mera&a vremena 4ritmova5, koji $alju dve suprotne poruke, nesre/no insekta je dovelo do potpune kon%uzije, dezor anizovano pona$anja, mali no tumora utro"e, i smrti! Kon%uzija ritmova kod "u"a$va"e je izazvala smrt insekta! 8ivi svet na neki na&in meri protok vremena, i iz leda da je osnova to a onaj poznati ritam, odre>en, pre sve a, rota#ijom na$e planete, koji pali i asi sun &evu svetlost poput neko d0inovsko prekida&a! Opasno je izgubiti sopstveni ritam ili ga pobrkati sa tuim. #irkanualni ritam je onaj ritam koji traje oko odinu dana! )nevna smena dana i no/i o"ez"e>uje in%orma#iju o zemljinom kretanju oko njene ose! 1romene u relativnom trajanju dana i no/i ovore o polo0aju zemlje u njenom kretanju oko sun#a, razli&itim polo0ajima, i promenama u izlo0enosti sun&evim zra#ima!Osetljivost 0ivi$ "i/a na ove

122

promene, i $vatanje ritma sa njima, naziva se #irkanualnim ritmom! Otkrio a je izvesni Kenet /i$er! 2r$e/i eksperimente sa zlatnole>im tekuni#ama, dr0ao je ove male mu&enike u prostoriji "ez prozora, na stalnoj temperaturi od 8VC , sa AD sati svetlosti svako dana! 1rimetio je da su svi zamor&i/i "ili aktivni i zdravi, sa telesnom temperaturom od GIV C, sve do okto"ra! &ada se nji$ova temperatura spustila na AVC , i tekuni#e su pale u uo"i&ajeni zimski san! Zatim su se sve, "ez o"zira $to nije do$lo do "ilo kakve promene u osvetljenju ili spolja$njoj temperaturi, pro"udile u aprilu! Bile su aktivne tokom &itavo leta, i opet su pale u zimski san kada je do$la jesen! Kada im je, u dru om eksperimentu, promenio stalnu temperaturu na G7VC, /i$er je spre&io nji$ov period pospanosti! Ali, one su se i dalje ojile tokom jeseni, a u"ile te 0inu preko zime, kao da, u stvari, spavaju zimski san! 1rimeri ovakvi$ unutra$nji$ odi$nji$ ritmova su "rojni! Oni poma0u or anizmu da predvidi promene u svojoj okolini koje su pod uti#ajem smene odi $nji$ do"a, i da sa njima u$timuje svoje pona$anje! Kao 0iva "i/a, mo0emo "iti uspe$ni samo ako postanemo svesni pulsa planete na kojoj 0ivimo, i nau&imo da uskladimo na$e 0ivote sa ritmom njeno du"oko , spokojno disanja! 8ivot na Zemlji je nau&io da se kre/e i u ritmovima dru i$ ne"eski$ tela! +ajuporniji ritmovi dolaze, naravno, od na$i$ naj"li0i$ suseda! Mese# o"i>e zemlju svaki$ DI,G dana, stalno okrenut zemlji istom stranom, dok se zemlja #ela pokazuje svom pratio#u svaki$ DH,E sati! Ovo zna&i da se vodene povr$ine izdi0u ka mese#u, donose/i kopnu plimu, svako dana za HE minuta kasnije! *vaka kap u okeanu se povinuje toj sili, i svako morsko "i/e ose/a taj ritam! Usa la$enost sa tim ritmom je uslov opstanka za sve koji nastanjuju morske pli/ake! /renk Braun, koji je istra 0ivao ostri e u la"aratoriji $iljadama kilometara daleko od mora, utvrdio je da one prate ritam, otvaraju/i $koljku tokom plime da "i se $ranile, i zatvaraju/i je za vreme oseke, da se za $tite i

123

spre&e isu$ivanje! Kada i$ je preneo u la"aratoriju pored jezera Mi&i en, one su promenile ritam otvaranja i zatvaranja!Ostri e su nekako osetile da su prenete $iljadu $esto kilometara na zapad, i mo le su da izra&unaju i podese svoj novi raspored plime i oseke u la"aratoriji na kopnu, kao kad "i tu "ilo more, a ne veliko jezero na AQ8 m nadmorske visine! 3unarni #iklusi uti&u i na suvozemna "i/a! Uostalom, svi smo mi sa&injeni ve/inom od vode! 1erioda, ili mese&ni#a kod 0ena je jedan od nama naj"li0i$ primera! Kako ritmovi mese#a deluju na takozvane 3unatike, ili lujke, odavno je poznato u psi$ijatriji! +e/emo ovde navoditi "rojne primere uti#aja #ikli&ni$ aktivnosti *un#a, ili dru i$ planeta! *vako ne"esko telo, kre/u/i se kroz svemir, za so"om vu&e rep ma netni$ poreme/aja, koji, poput talasa na povr$ini vode, vremenom umire!!!8ivi svet je uklju&en u otvoreni dijalo sa univerzumom, u slo"odnu razmenu in%orma#ija i uti#aja koja o"jedinjuje sve $to je 0ivo u jedan o roman or anizam, a i on sam je deo jo$ ve/e dinami&ke strukture! +e mo0e se iz"e/i da je veza koja spaja sva 0iva "i/a upravo osnovna sli&nost u nji$ovoj strukturi i %unk#iji, a &ovek je sa svim svojim oso"inama neodvojivi deo te #eline! 6Znamo da in%orma#ija, "ilo da je zvu &ni si nal ili elektroma netnii impuls kao $to je svetlost, putuje u o"liku talasa> danas novo polje kvantne me$anike dokazuje da materija tako>e ima talasnu prirodu, i da or anizam koji prima te in%orma#ije i sam treperi po svojim talasnim o"ras#ima! Ako se dva talasa razli&ite u&estalosti superponiraju, na nji$ovom putu /e se pojaviti nekoliko ta&aka u kojima dolazi do me >uso"ne inter%eren#ije i poklapanja nji$ovi$ amplituda! &a inter%eren#ija zove se takt, i "roj taktova u pravilnim vremenskim intervalima proizvodi odre>eni ritam! *ve u kosmosu i ra po takvim ritmovima! Kosmos je %reneti&an $aos talasni$ o"raza#a, dok su neki od nji$ na zemlji ORKE*&RIRA+I u or anizovan 0ivi

124

sistem! <armonija izme>u zemlje i kosmosa mo0e se u&initi razumljivom jedino uz pomo/ neke 1AR&I&URE! Ideja. *ledi da je 0ivot stvoren pravilnostima 6 intervalima u ra"ljenim od $aosa, i da samo oni za nje a imaju in%orma#ionu vrednost! Ure>ena ener ija stvara ure>ena zvu&anja 6 muziku! 8ivot je stvoren, odr0avan muzikom 4redom5, i rea uje samo na muziku! U tome le0i osnova smisla za sklad 6 uro>eno 'ukusa'! +apomena. 2e/ina primera uzeta je iz knji e 3ajla 2otsona- Su!e'!'i'o"a /REK/E+CIJE6I+&ER2A3I 2ideli smo, u ranijim razmatranjima vi"riranja atoma i povezivanjima sa akustikom s%ere, da se atomi mo u posmatrati kao tonovi muzi&ke skale! )! Andre-s pravi dalja povezivanja sa dvanaest vrsta atoma koji su najva0niji za 0ivotne pro#ese! Mo0emo misliti, ka0e on, o tim atomima kao o muzi&koj skali kojom je pisana sim%onija 0ivota! &ako>e mo0emo predstaviti i pose"ne kom"ina#ije ti$ atoma u rozdove, molekule, kao muzi&ke akorde koji su osnovni raditelji $armonije 0ivota! Molekul vode "i u toj $armoniji "io osnovni veliki trozvuk! 1ored vode, u kompozi#iji $armonije 0ivota pose"nu ulo u i ra rupa od DH molekula zvani$ amino kiseline! *trukturalno su molekuli amino kiselina daleko kompleksniji od vode! 1o&ev od najjednostavnije li#ina sa A8 atoma, do najkompleksnije tiroksina sa G8 atoma! *vi &lanovi ove %amilije imaju strukturu lan#a! Or anizuju se u odre>ene triplete i kvadriplete! U smislu muzi &ke analo ije, mo0emo, dakle, atome smatrati tonovima muzi&ke skale, molekule akordima, a sekven#e akorada kao odvijanje sim%onije 0ivota! Kom"ina#ije ovi$ akorada se pojavljuju u $iljadama razli&iti$ kom"ina#ija, rade/i makromolekule nazvane proteini! Mo0e se napraviti

125

analo ija i sa sim%onijom koja se izvodi u vremenskim sekven#ama, i muzikom koja je zamrznuta, snimljena na disku ili plo&i! )ok se amino kiseline sintetizuju, sim%onija 0ivota svira u vremenskim sekven#ama, kao kad orkestar izvodi muziku! Kada se sintetizovanje zavr$i, sim%onija ostaje snimljena na "iolo$kom disku, &ekaju/i da je neko ili ne$to pusti da se odvija u vremenu! +aravno, ona neprekidno zvu&i kao #elina! Kako "i to zvu&alo kada "ismo imali neke ma i&ne u$i koje "i mo le da &uju ovu ne&ujnu muziku( Za sada, ne znamo, ali mo0emo da zami$ljamo! Kada "ismo mo li da se smanjimo A8!888!888 puta, i da u>emo u unutra$njost jedne ru0e, na primer, u jednu od njeni$ /elija, $ta "ismo &uli( Evo kako to zami$lja do"ropoznati nam ospodin Andre-s. !!!Kao da smo u$li u katedralu! 1o ledamo ore, i vidimo zama ljeno, kroz #itoplazmati&nu te&nost, svodove koji se di0u stotine stopa iznad na$e lave! *a dru e strane, zidovi su i$partani re"rastim stu"ovima, i nji$ova povr$ina je pokrivena rez"arijama koje se uvijaju na ore u senke svodova daleko iznad nas! Ako po ledamo nadole , vide/emo na "rodu katedrale, oko trista stopa nadole, kulaste strukture izuzetne slo0enosti, visoke oko &etrdeset stopa, kako se uzdi0u kao visoki oltar, i svetle svojim sjajem iza vazdu$asto prekriva&a! Cela osnova okupana je ma lovitim svetlom sa $iljadama razli&iti$ du ini$ "oja! +ajsvetlije "oje su kvinarno. #rvena, narand0asta, 0uta, zelena, plava, i lju"i&asta !!!i prepoznajemo i$ kao "oje koje od ovaraju "ojama za pet oktava ispod vidljivi$ du ini$ "oja! +evidljive kvinarne "oje su"vidljive radija#ije koje le0e ispod rani#a vidljivo #rvene "oje! Ali, i to je samo mali deo multi6du ini$ "oja koji izvire iz o"ras#a $romatske kompleksnosti "roda katedrale, njeni$ zidova, tavani#e, oltara, i iz $iljada misteriozni$ %ormi koje le"de kao neo"i&na morska stvorenja kroz %luidna prostranstva ove o romne ra>evine! *ada oslu$kujemo, i postajemo svesni da je velika katedrala ispunjena muzikom, kao da o romne or ulje sviraju melodiju i $armoniju, du"oki tonovi izviru iz zidova,

126

udru0eni sa tonovima $iljada violina, $iljadama svirala i %lauta koje zvu&e iznad oltara slo0eno$/u %u e, i stapaju se sa mno$tvom soprana, altova, tenora, i "asova> vokala koji dolaze iz misteriozni$ svetle/i$ o"lika koji klize u slo0enoj povor#i, kre/u/i se napred6nazad, u ritualnoj koreo ra%iji, kroz #elo prostranstvo koje posmatramo! *vedo#i smo replika#ije /elijske mase! Uz pratnju sim%onije sa &etiri stava, oltar /e skliznuti u #entar ra>evine> podeli/e se> dupli zid /e "iti iz ra>en du0 #ele unutra$njosti ra>evine, i #ela katedrala /e se podeliti na dve "liznakinje! &amo de je "ila jedna, nasta/e dve! U vreme kada smo u$li u /eliju6katedralu, ona je "ila u svojoj prvoj %azi, inter%azi! U tom delu /elijsko #iklusa mno o je manje o&i ledno kretanja! +ema lavni$, veliki$ promena! Ali, daleko od to a da je /elija neaktivna i ti$a! *u$tinski dinamizam je upadljiv samo ako pa0ljivo slu$amo! Ako nastavimo da o"serviramo to lento kretanje, koje pred$odi ale ro i prestissimo pokretima u vr$un#u replika#ije, ista/i /u vam neke osnovne karakteristike ti$o dinamizma koji posmatramo! Z"o /elijske dinamike, zato $to opserviramo ples, a ne stati&nu sliku, mora da postoji konstantni tok ener ije! *kre /em vam pa0nju na du uljaste %luores#entne %orme 4na ovoj skali veli&ina na kojoj zami$ljamo putovanje, du a&ke oko A86D8 stopa, i oko jardu u pre &niku5 koje plove tamo6vamo u prostoru iznad nas! &o su mito$ondrije! One su kontejneri spe#ijalni$ rupa atoma koji uzimaju ener iju iz $rane od /elija koje neprekidno tr&karaju kroz prolaze u zidovima, $emijski trans%ormi$u tu ener iju, i raznose je po svim delovima /elije kojima je potre"na! )ok na$im zami$ljenim rend enskim vidom posmatramo mito$ondriju kako prolazi, mo0emo videti da su njeni zidovi ukra$eni, da je unutra$njost ove neo"i&ne %orme ispunjena sitnim uvijenim prolazima! U njenim zidovima prepoznajemo dvadesetak vrsta rozdova atoma koje nazivamo aminokiselinama! *e/ate se da one sadr 0e dvadeset veliki$ akorada sim%onije koji sa&injavaju "azu $armonije 0ivota! U zidovima mito$ondrije, ovi akordi su u sekven#ama

127

pose"ne vrste koje sa&injavaju makromolekule nazvane proteini! U okviru ovi$ paketa, &ujemo ponovo i ponovo pose"ne tonove nalik zvuku zvon&i/a $to dolaze od atoma %os%ora koji i ra klju&nu ulo u u distri"u#iji /elijske ener ije! Ovi zvonasti tonovi %ormiraju deo od dva spe#ijalna akorda koji se kontinuirano ponavljaju kako se odvija tok ener ije, akorde adenozin di%os%ata 4A)15 i adenozintri%os%ata 4A&15! Ovi akordi odzvanjaju ne samo u /eliji svake ru0e, u /eliji svako #veta, svake vrste drveta na planeti, ve/ i u /eliji "akterije, 0ivotinja, i svako 0ivo "i/a! A)1 i A&1 su klju&ne dirke "liznakinje za ener iju 0ivota, akordi ener ije 0ivota u "ilo kojoj %ormi! 8ivot nije aran0man delova! 8ivot je dinamizam! )a$ 0ivotne ener ije! 8ivot je slo0en, kanalisan tok ener ije! :ak i ako mislimo da je taj tok ener ije kanalisan materijalnim "arijerama, materijom u o"liku zidova i #evi kroz koje ener ija te&e, moramo se prisetiti da su i same te "arijere, u su$tini, ener ija, poten#ijalna ener ija koja usmerava kineti&ku ener iju! U krajnjoj analizi, ono $to pokre/e, i ono $to usmerava kretanje je, u svojoj "iti, &isti RI&AM, &isti talasi! &ako %undamentalni, toliko prvo"itni da ne mo0emo re/i $ta su talasi! Mo0emo samo re/i da talasi jesu! I eto, dok mi tako stojimo i ledamo u unutra $njosti /elije ru0e, ono $to vidimo je, zapravo, melodija i $armonija koja je postala vidljiva! Ono $to &ujemo je kompleksno muzi&ko jedinstvo koja se prote0e od najdu0i$ talasa koji o"u$vataju u svoj ritam #eo or anizam i nje ovu sredinu, preko zvu&ni$ talasa, termalni$ talasa, talasa radija#ije, talasa $emijski$ vi"ra#ija, sve do talasa elektrona i protona koji su %undamentalni aspekti sveukupne stvarnosti! Ako se osvrnemo oko se"e, vide/emo i mno e dru e neo"i&ne o"like kako se kre/u kroz more #itoplazme! &o su @ol ijeva tela$#a! Zatim lizozomi! &u su i plasmodermi &ke niti koje %ormiraju mre0u $to se prote0e daleko izvan /elije! &o su ri"ozomi! 2idimo manje %orme koje sadr 0e rupe atoma sli&no amino kiselinama, ali jo$ vi$e spe#ijalizovane,

128

pet molekularni$ rupa#ija, akorada koji i raju klju &nu ulo u i u replika#iji /elije, i u njenom razvijanju u vi$e spe#ijalizovanu /eliju!! &i$ pet pose"ni$ tvorevina su nazvane adenin, timin, #itozin, uanin i ura#il! 2idimo i$ povezane zajedno u du a&ak niz de su kom"inovane sa atomima %os%ora i kiseonika, i sa jednom vrstom #ikli &no $e/era nazvano ri"oza! &i$ pet o"lika pevaju kvintet stvaranja! 1ostajemo svesni da je ta kvintalna $armonija osnovna komponenta muzike koja dolazi iz one pose"no slo0ene strukture na kraju /elije koju smo nazvali oltar, te$ni&ki nazvane jedro, ili nukleus /elije! )ok smo posmatrali razne o"like kako plove kroz unutra$njost /elije6katedrale, "ilo je mno o aktivnosti i u toj oltarskoj strukturi! Kada smo prvi put u $li tamo, zatekli smo dve pose"no o"likovane rupe atoma koje le"de "a $ ispred oltara! +a na$oj 3iliputanskoj skali, svaka od nji$ je "ila visoka oko $est stopa! U stvari, tre"alo "i nam malo ma$te da i$ zamislimo kao dva sve $tenika koji kle&e ispred oltara! )ok posmatramo, vidimo te dve %orme kako se kre/u od oltara ka #entru katedrale, a i sam oltar po &inje da se kre/e, kao da je vu&en nevidljivom vrp#om koja je u rukama ti$ maleni$ #entriola! Me>utim, nalazimo da je do$lo do promena kod mno i$ o"lika koje promi &u iza zastora oltara, mem"rane koja okru0uje jedro! Iza to zastora, vidimo "rojne du a&ke, uzane o"like, upletene u %antasti&no slo0enu unutra$nju tapiseriju! 1ri>emo li "li0e, vide/emo da su ta vlakna, $romozomi, tako >e satkana od oni$ rupa atoma koje smo nazvali kvintetom stvaranja! :ujemo pose"nu $armoniju &etiri od ti$ akorada koja dolazi od tanani$ struna ovi$ vlakana nazvani$ )+K 4dezoksiri"onukleinska kiselina5! 1reovla>uju>i o"raza# $armonije je ne$to kao kvartet otpevan sa ta &etri molekula! Bas ton daje uanin, koji je najte 0i u rupi! &enor peva adenin! &imin je alt, a #itozin sopran! Ako pa 0ljivo slu$amo tu $armoniju, &u/emo da "as i alt pevaju u pose"no "liskoj rela#iji 4 uanin i #itozin5, dok su tenor i sopran 4adenin i timin5 isto tako tesno povezani!

129

)ok smo posmatrali, te tanke, trakaste %orme, "ile su privu&ene "li0e jedna dru oj, tako da su vrp#e po &ele da "u"re, i sada #eo oltar, #elo jedro, po &inje da klizi ka #entru ra>evine, de su ve/ sti li sve$teni#i #entriole! &empo sim%onije se u"rzava, i &uju se trumpeti kako pozivaju iza zastora oltara! *lede /i pokret, pro%aza, je po&eo! *vaki sve$tenik staje na jednu stranu i, iznenada, zastor se #epa i rastvara u moru #itoplazme! 2idimo da se i $romozomske niti polove! Jedna polovina odlazi na levu, a dru a na desnu stranu! Ceo oltar treperi u novom ritmu! )ve rupe $romozoma dolaze ta&no u sredi$te "roda! )ok jedan sve$tenik klizi prema jednom kraju ra>evine de je pred$odno stajao oltar, dru i je na suprotnoj strani ra>evine, koja do"ija svoj sopstveni oltar! &ada po&inje tre/i pokret, koji se sastoji od dva dela, meta%aze i ana%aze! Za lu$uju/i tonovi dolaze iz zidova! <romozomi se razdvajaju, polovina nji$ se vra /a tamo de je ranije "io oltar, dok dru a polovina kre/e na novu loka#iju oltara koja je na suprotnoj strani! Za to vreme, svaki sve$tenik6#entriola o rnuo se svojim pla$tom i, na vr$un#u deljenja, iznenada je z"a#io pla $t! 1ojavila su se dva sve$tenika, dve #entriole, tamo de je ranije stajao jedan! *vaki par se, zatim, kre/e ka krajevima ra>evine! Jedan par se vra/a na prvo"itnu stranu sa jednim od novo%ormirani$ oltara nad kojim /e "deti! )ru i par ide ka suprotnoj strani katedrale, pra /en dru im novim oltarom! &ada, u sredi$njoj ta&ki "roda katedrale, de se to neo"i&no deljenje i odi ralo, mo0emo videti kako se #itoplazma stvrdnjava i %ormira tanak zid! Mi smo sada u %inalnom stavu, telo%azi sim%onije! Kako se zid u #entru $iri i priklju&uje ori inalnim zidovima /elija, vidimo novi zastor koji se %ormira oko o"a oltara sa nji$ovim slu0"eni#ima sve$teni#ima6 #entriolama, dok se $armonija kre/e kroz %inalnu zavr$nu %u u, $romozomi se odmotavaju i vra/aju u svoje razre>ene, otovo nevidljive strukture kakve smo videli kada smo u $li u katedralu! &o je %inalna $romatska transpozi#ija u $armoniji, i mi, jo$ jednom, raspoznajemo akorde inter%aze kako ne 0no zvu&e

130

iz novo oltara, dok neprekidna ne&ujna muzika toka ener ije koja dolazi iz mito$ondrija ponovo ispunjava ra>evinu! 2i i ja ti$o plovimo nazad ka prolazu kroz koji smo u$li! )ok odje#i melodije i $armonije jo$ uvek dopiru do nas, mi prepoznajemo da, na tom jeziku muzike, &ujemo izjavu. Ja sam ru0a! Ja sam ta pose"na esen#ija lepote koja otvara svoje lati#e, i $iri u odne mirise, ostvarenje nevidljivo o"lika te ne&ujne muzike koja me je stvorila! &o je melodija koja $apu/e pianissimo iz mo korenja! Melodija sta"la i ranja! Melodija li$/a i pupoljaka, ista melodija u svakom delu, tema sa $iljadama varija#ija koje #vetaju u svom zavr$nom, trijum%uju/em %ortissimu kada se moj #vet otvori! !!!2i i ja stojimo na mese&ini, vra/eni u na$u normalnu veli&inu! U stvari, ova sim%onija koju smo upravo &uli, trajala je upravo onoliko koliko "i trajalo njeno izvo>enje da je prava sim%onija koju izvodi orkestar u kon#ertnoj $ali! Ali, setimo se da ona i jeste prava sim%onija! +a $e u$i nisu pode$ene tako da je &uju! +a$e o&i ne mo u da razaznaju "eskrajne detalje pokreta koji je prate! Ali sve nau &ne opserva#ije potvr>uju da se u ru0i&njaku, no/u i danju, neprekidno izvodi sim%onija dinamizma 0ivota! !!.Ova muzika ivota svira se talasima koje ljudsko uho ne moe da uje...$erujem da bi se svi naunici sloili sa time da elektroni, atomi, i grupe atoma funkcioniu prema dinaminim talasnim obrascima koji su harmonini, u najirem smislu rei!!!I moramo imati na umu taj $armoni &ni aspekt 0ivota kada poku$avamo da razumemo nje ovo zna&enje, smisao! oramo stalno podseati sebe da osnova ivota nije materija, ve muzika. 2erujemo da vam je ovo zami$ljeno putovanje prijalo, pa nismo $teli da a osiroma$ujemo skra/ivanjima ili prekidanjem #itata! A nama /e opis ovo neo"i&no kon#erta u izvo>enju /elije ru0e poslu0iti kao $la vort za temu o %rek%en#ijama i intervalima u muzi#i 0ivota! Ako ovakvu sim%oniju svira samo jedna jedina /elija ru0e, kako

131

li tek zvu&i &ovek( +o, pre ne o $to do>emo do &oveka i psi$olo ije, da se jo$ malo poza"avimo jednostavnijim muzi&ko60ivotnim o"li#ima! Ako je svaki stvor, a pose"no 0ivi stvor, jedan izuzetno slo0en muzi&ki o"lik, zar nije lo i&no predpostaviti da ima i svoj osnovni tonalitet( Znate li da i svako od nas di $e u nekom tonalitetu( Oslu $nite svoje tonove dok udi$ete i izdi$ete, tako $to /ete naterati vazdu$ da malo zavi"rira va$e lasne 0i#e! 1roverite da li va$i "li0nji proizvode iste tonove dok di $u! *ve u svemu, sve $to postoji ima svoj osnovni ton, svoju "azi&nu %rek%en#iju koja odre>uje i tonalitet 0ivljenja! I na$i mi$i/i imaju odre>eni tonus, kao svaka struna! Kada "ismo mo li da &ujemo vi"iranje mi$i/a dok dr$timo od stra$a, ili treperimo od sre/e, ili se tresemo od "esa!!!kada vi"riramo u emo#ijama, mo li "ismo i da odredimo u kom tonalitetu sviramo svoje 0ivotne sim%onije, i kako one zvu&e! Mo0da "ismo tada "olje razumeli za $to se neko sa nekim ne uklapa, ne $timuje, 0ivi disonantno i aritmi&no! +eke pesme se te$ko mo u uklopiti jedna sa dru om i dati sklad! &ako je i sa ljudima! U 0ivom svetu se mo0e na/i mno o primera rea ovanja na %rek%en#ije koje se uklapaju, ili ne uklapaju sa osnovnim tonalitetom jedinke, rea ovanja na ne &ujne ili &ujne tonove koji nas podsti&u ili uni$tavaju! 1re ne o se poza"avimo reak#ijama na o"ras#e, intervale!!!da vidimo kako to odre>ene %rek%en#ije, dakle tonovi, mo u delovati na jedinku! Brojna istra0ivanja ovore o uti#aju razli&iti$ %rek%en#ija na 0iva "i/a, od "akterije, do &oveka! Bakterije se, na primer, u"rzano mno0e pod uti#ajem odre>ene %rek%en#ije, dok i$ dru e u"ijaju! @eor es 3ak$ovsk? je izneo tezu da su /elije, zapravo, elektroma netni ure>aji koji mo u, "a$ kao radio ure>aji, emitovati i primati zra&enja visoki$ %rek%en#ija! 8ive /elije su mikroskopski sitni os#iliraju/i strujni kru ovi koji proizvode visoke tonove! On smatra da je "or"a koju /elije vode sa "akterijama ili virusima, zapravo, rat radija#ija, rat zra&enjima i %rek%en#ijama! %olest je ratimovanost!

132

*imoneton je verovao da "iljke imaju vi$e vi"ra#ije, i da nji$ovo lekovito dejstvo po&iva ne samo na $emijskim svojstvima, ve/ na vi"ratornom uti#aju koji povi$ava sni0ene vi"ra#ije kod ljudi! +je ova vizija je "ila da /e, jednom u "udu/nosti, lekari dija nosti%ikovati "olest tako $to /e, uz pomo/ spe#ijalni$ ure>aja, $vatati zra&enja koja emituju nji$ovi or ani! Analizom %rek%en#ija ti$ zra&enja, utvr>iva/e od &e a su or ani o"oleli! 3e&enje /e se zasnivati na $timovanju, emitovanju prema o"olelom or anu spasonosni$, lekoviti$ %rek%en#ija! Al"ert A"rams je uspeo da konstrui $e ure>aj 4re%leBop$on5 koji je mo ao da snima i meri %rek%en#ije o"oleli$ tkiva, i , na osnovu to a, daje dija nozu "olesti i stepena do koje se "olest razvila! Uz pomo / &uveno ameri&ko pronalaza&a *amuela <o%%mana , konstruisao je os#iloklast, raz"ija& talasa! &aj ure>aj je emitovao talase odre>eni$ %rek%en#ija koji su le&ili odre>ene "olesti tako $to su spre&avali, ili poni$tavali zra&enja "olesti, i $timovali zdrave /elije! Ameri&ko lekarsko dru$tvo je pokrenulo ne ativnu kampanju! 4poznato je ve/ da tre"a prodati lekove, da je %arma#ija veliki "iznis, ali ne /emo o tome ovom prilikom5! Odre>ene %rek%en#ije mo u u"iti i &oveka! Izvesni in0enje', pro%esor @avro, primetio je da se u svojoj kan#elariji na poslu stalno ose/ao lo$e! 1retra0io je sve mo u/e uzroke svoje mu&nine, i nije na$ao ni$ta, sve dok se jedno dana nije naslonio na zid! :itava prostorija vi"rirala je vrlo niskom %rek%en#ijom! Ispostavilo se da je uzrok ovi$ vi"rira#ija postrojenje za klimatiza#iju na krovu z rade preko puta, a nje ova kan#elarija je imala od ovaraju/i o"lik i rastojanje tako da je "ila u rezonan#iji sa ovim vi"ra#ijama od sedam $er#a, sedam vi"ra#ija u sekundi! &a %rek%en#ija je izazivala mu &ninu! /as#iniran ovim %enomenom, @avro je konstruisao aparat za proizvodnju in%razvuka! +apravio je poli#ijsku pi$taljku du a&ku skoro dva metra, koja je radila pomo/u komprimovano vazdu$a, i proizvodila in%razvuk %rek%en#ije I <z! &e$ni&ar koji je prvi proizveo zvuk na ovoj

133

d0inovskoj pi$talj#i ostao je na mestu mrtav! O"duk#ija je utvrdila da su svi nje ovi unutra$nji or ani, pod uti#ajem vi"ra#ija, samleveni! <ans Ber er je otkrio da mo0dane struje nisu konstantne, ve/ teku po nekom ritmi&nom o"ras#u! Otkrivena su &etiri osnovna ritmi&na o"ras#a. )elta 4A6G #iklusa u se#! +ajuo&ljiviji su tokom du"oko spavanja5, &eta 4H6I <z, iz leda da je u vezi sa raspolo 0enjem5, Al%a 4E6AD <z, naj&e$/e se javljaju za vreme opu$tene medita#ije5 i Beta 4AG6DD<z! Iz leda da su vezani za %rontalnu o"last moz a u kojoj se odvijaju kompleksni mentalni pro#esi5! @rej 2olter je poku$ao da postoje/im mo0danim talasima, preko &ulni$ or ana, nametne nove ritmove "ljeskanjem svetla u pravilnim vremenskim intervalima! Ustanovio je da pri nekim %rek%en#ijama treptanja svetla dolazi do nasilni$ reak#ija su"jekata 4nalik E1 napadima5! 2olter se zatim okrenuo prou&avanju uo"i&ajeni$ mo0dani$ talasa kod epilepti&ara, za vreme nji$ovo mirovanja, i otkrio da se kod nji$ mo0dani talasi rupi$u oko odre>eni$ %rek%en#ija. 'Iz ledalo je kao da se odre >eni lavni akord javlja na pozadini koju su sa &injavali trileri 4"rzo naizmeni&no zvu&anje dva susedna tona5, i arpe>a 4razla anje akorada na sastavne tonove5 normalne aktivnosti'! Ovo $armonijsko rupisanje navelo a je na zaklju&ak kako je, da "i se ovi ritmovi sin$ronizovali u sna0nu eksploziju, potre"an samo jedan spolja $nji koordinator, diri ent koji je u stanju da udru 0i sve ove pojedina&ne akorde u jednovremenu veliku konvulziju! &reperenje svetla u ritmu Al%a talasa, ne de izme >u E6AD "leskova u se#! , delovalo je na epilepti &are "a$ na taj na&in, izazivaju/i kod nji$ napad "a $ u tom trenutku!!!2olterova istra0ivanja na ljudima koji nisu epilepti&ari davala su sli&ne rezultate! 2e/ina ispitanika na treperenje svetla odre>enim %rek%en#ijama deluje nesvesti#om, ose/ajem plutanja u lavi, trzanjem ekstremiteta u ritmu "ljeskanja svetla!!! Ako "i se uspostavila %eed"a#k veza, pomo/u koje su "les#i svetla

134

okidani samim ritmom mo0dani$ talasa, to "i izazivalo trenutne epilepti&ke napade kod vi$e od polovine ispitivani$ oso"a! Iako mo0e "iti previ$e "rzo da "ismo a videli, treperenje svetla iste %rek%en#ije kao $to je mo0dani ritam izaziva rezonan#u i alarmantne e%ekte! 2ideli smo da odre>eni tonovi, %rek%en#ije, mo u imati izuzetno povoljan ili nepovoljan uti#aj na 0iva "i/a, $to se, u lavnom, mo0e prepisati %enomenu rezonan#ije i pozitivno ili ne ativno uklapanja vi"ra#ija iz spolja $nje sredine sa osnovnim vi"ra#ijama or anizma! Ova uklapanja mo u "iti vezana za poklapanje spolja $nji$ vi"ra#ija sa osnovnim tonom or ana ili &itavo or anizma, dakle sa rezonan#ijom, ili za vi"riranje u prijatnim ili neprijatnim intervalima u odnosu na osnovni ton ili intervale koji odzvanjaju unutar 0ivo "i/a! +apomenu/emo jo$ jednom da se ova uklapanja, pode $enosti, u$timovanosti!!!odnose na sve opse e vi"riranja, a ne samo na na onaj deo skale vi"ra#ija koje prepoznajemo kao zvuk! Kada koristimo re& muzika, koristimo je u naj$irem smislu! Zato mo0emo ovoriti o svetlosnim ili elektroma netnim ritmovima, termalnim intervalima, $emijskim akordima!!! Me>utim, poku$avamo da poka0emo kako osnovna na&ela. lepote, prijatnosti, korisnosti, simetrija, propor#ija, rela#ija!!! va0e u svim opsezima, oktavama vi"riranja, od materije do du$a! Ustanovili smo ve/ da su nam prijatne odre>ene pravilne rela#ije6intervali izme>u tonova, ili %rek%en#ija uop$te! )va tona koja su u odnosu oktave, de jedan ima duplo vi$u %rek%en#iju od dru o , odsvirana zajedno, zvu&e nam $armoni&no! &ri tona zajedno do"ro, $armoni&no zvu&e kao akord ako nji$ove %rekven#ije stoje u odnosu H.7.;! Ovo su &isto matemati&ke rela#ije, ali nam iskustvo ovori da &ovek na nji$ rea uje pozitivno! Brojna istra0ivanja ovore nam da sli&ne e%ekte muzika ima i kod "iljaka i 0ivotinja! Razli&ite vrste, verovatno z"o nji$ove razli&ite ra>e i osetljivosti, i rezonantne %rek%en#ije koja od ra >e zavisi, imaju razli&ite muzi&ke sklonosti! Me>u "iljkama, na primer, utvr>eno je

135

da @eranijum naj"r0e raste uz Ba$ove Brander"ur $ke kon#erte!Ukoliko se "iljkama emituju %rek%en#ije koje preovla>uju u ovom muzi&kom delu, one imaju neko e%ekta! Ali, do zna&ajno rasta dolazi tek onda kada se ovo delo odvija u vremenu i prostoru, "a $ onako kako je to Ba$ i zamislio! U s%eri vizuelno nailazimo na iste pravilnosti! Odre>ene propor#ije su mno o u odnije od dru i$! Ako se ljudima izlo0i veliki "roj &etvorou aoni$ o"lika, ve/ina /e iza"rati o"lik &ija je $irina ne$to preko jedan i po puta ve/a od nje ove visine! Ovaj o"lik koji ve /ina ljudi smatra najprijatnijim zove se Zlatni presek, propor#ija $irine i visine A,;AE! Brojna transkulturalna istra 0ivanja likovno umetni&ko izra&avanja pokazuju da, pored zna&ajni$ razlika u na&inu ispoljavanja, iz leda da estetskim ukusima svi$ upravljaju sli&ni osnovni zakoni! Za$to je to tako( *amo poku$aj od ovora na ovo pitanje "i za$tevao da se napi$e &itava jedna pode"ela knji a! Za sada /emo na ovestiti samo osnovnu ideju! 1odsetimo se pojma nepromenljive pod trans%orma#ijama! Kada smo ovorili o transponovanju u muzi#i, videli smo da kada se, na primer, durski trozvuk, C dur, transponuje u @ dur, mi i dalje imamo veliki, durski trozvuk! 1repoznajemo a kao odre>enu #elinu u kojoj su delovi u odre>enim matemati&kim rela#ijama! Bez o"zira $to je %rek%en#ija svako tona C dura uve/ana %aktorom GFD, i $to su time do"ijeni dru i tonovi kao sastavni delovi trozvuka, mi prepoznajemo rela#ije izme>u delova, prepoznajemo #elinu, ili kako "i rekli psi$olozi6 e$talt! &a realnost, #elina, je realnija od njeni$ pojedina&ni$ pojavni$ o"lika! Celina je nematerijalna realnost du"lja od svoji$ materijalni$ ispoljavanja! Celina je odre>ena matri#a dinami&ki$ %ormi koja, iz leda, ima neko svoje samostalno zna&enje! 1repoznavanje to zna&enja #eline kod nas izaziva emo#iju, reak#iju ukusa! Ali, $ta ta #elina zna&i( Za$to nam je "a$ to zna&enje koje nosi u se"i odre>ene matemati&ke rela#ije prijatno( Opet smo na po&etku, sa istim pitanjem!

136

Mo0e li se, uop$te, zna&enje ti$ najdu"lji$, primarni$ rela#ija, izraziti re&ima( Kako i za$to nastaje emo#ija( Mi ose/amo da se ne$to spolja sla0e sa ne&im u nama! 3judsko telo je iz ra>eno u zlatnom preseku4odnos visine karli#e prema visini tela, nadlakti#a u odnosu na z"ir du0ine podlakti#e i du0ine $ake!5! )elovi ljudsko tela su u propor#ijama koje imaju i muzi&ki intervali! oda smo i mi struna koja vibrira svojim alikvotama, i pored osnovno tona proizvodi alikvotne tonove &ije su %rek%en#ija prema osnovnom D, G, i 7 puta vi$e, dakle u propor#ijama koje rade primarne "rojeve! Mo 0da ne$to u na$im /elijama vi"rira durski ili molski, ili svira sli&nu melodiju kao i vi"ra#ije koje dopiru do nas spolja! oda je emocija rezonancija obrazaca, prepoznavanje dinamikih formi spolja i iznutra, zajednika usklaena igra, utimovanost. )a, mo0e "iti da je "ol muzi&ki nesklad, aritmi&nost, neu$timovanost, a zadovoljstvo prijatna rezonan#ija sli&no sa sli&nim! O"ras#i se okupljaju u rupe, oko #entra6emo#ije! Ono $to izaziva sli&ne emo#ije, u istoj je rupi! &o se zove emotivno6aso#ijativna "liskost! Emo#ija je 0iri, o#ena lepote o"raza#a! Oni o"raz#i koji imaju sli &nu o#enu, vezuju se uz zajedni&ku zvu&nu vilju$ku6emo#iju, koja i$ priziva na rezonan#iju! Mo0da se svest i zasniva na tome, na rezonan#iji sli&no sa sli&nim, radosno javljanje kroz rezonan#iju sli&ni$ dinami&ki$ %ormi jedni$ dru ima! Kao na maskem"alu! )u"oka, nepromenljiva realnost dinami&ke %orme, o"ras#a, maskira se u razne kostime pojavni$ o"lika, i prepoznaje samu se"e uz pomo / rezonan#e! Kao da, u tom prepoznavanju se"e same, skriveni o"raza# ka0e. &u sam= Uja! Evo me u svetlosnoj %ormi, u "ojama= Crvena, narand0asta, zelena! Ej, zdravo, i ja sam tu! *ada se i ram zvuka= Zovu me C dur! )o6Mi6*ol!!!Ba$ mi je dra o $to treperimo zajedno i prepoznajemo se= Ej, ej, i ja sam tu= *krivam se u $emiji ovo &oveka! A meni je za"avno da sur%ujem na nje ovim mo0danim talasima!!= A ja vozim reli na struji nje ovi$ nervni$ vlakana! *ada me

137

sao"ra/aja# pre"a#uje na put ka #entru za miris! Za mikrodeli/ sekunde javi/u vam se kao miris!!!A ja /u se pretvoriti u o"lik!!!Jaooj, vidi ovo ru0no $to nam kvari i ru i sklad! Ovaj nije iz na$e dvori$ta!!!:ujem a! Kako ru0no zvu&i= I odvratno miri$e!!!I otrovan je!!!<ej, &ove&e= Be0i= Za&epi u$i, zatvori nos, ne stavljaj to u usta! Ru 0no je, i nije do"ro za te"e! *kloni se od kvarii re= &aj o"raza# nije za tvoju pesmu, ni za na$u pesmu! +e uklapa se! +e $timuje!!! Mo0da je svest upravo ovakav maskem"al! Rezonan#ija! *amopozivanje! :udna petlja, kako je naziva <o%$tetner, koja sama se"e poziva! Zmaj koji rize svoj rep! Kru , ili "eskrajna spirala6lestvi#a rezoniraju /i$ analo ija! Mo0da je svest u ra>ena u samu materiju, u o"ras#e koji je stvaraju! Ako je tako, a verujemo da jeste, onda je muzika najdu"lji aspekt realnosti, i zato du"oko ose/amo njeno skriveno zna&enje!

138

)o!!! -Balo... -Bej ti si: 0a to je tele!atija. U!ravo sam u*vatio slu'ali#u "a te !o(ovem ka" evo tebe... -.ora "a smo se na'timovali na iste talasne /rek/en#ije... -0a "a...Ili smo ve1 bili na istim /rek/en#ijama.:& +a" su lju"i na istim /rek/en#ijama !rostorna u"aljenost nije bitna. -.o."a se tele!atija i (asniva na tome& -9erovatno "a se mno)o to)a me *u lju"ima (asniva na !o"e'enosti (a me*usobni !rijem i slanje vibra#ija iste talasne "u.ine. .o."a i ljubav. -$ko si na mojoj talasnoj "u.ini misli' li isto 'to i ja& -.islim to jest ose1am "a .elim "a te vi"im. U !riro"i kao 'to smo se "o)ovorili. -'a se na*emo u !arku& -'aa... -4a je"an sat. -,"li+no. -9i"imo se tamo. -9i"imo se. -4"ravo le!oto. 1ija' kao i ovaj "an. -3isi !oneo nao+are (a sun#e )la'im se "a ti ne !ovre"im o+i tim sjajem& -Tvoja svetlost (a mene ne mo.e biti 'tetna. .o."a malo !o#rvenim ali to nije o!asno. -4vu+i' mi ras!olo.eno. 'a imam one ma)i+ne u'i !a "a +ujem 'ta stvarno sviraju tvoje strune. -'o!alo bi ti se na'la bi sebe me*u tim melo"ijama... Uostalom svi mi imamo te ma)i +ne u'i i +ujemo na neki na+in melo"ije i *armoniju "ru)i* lju"i samo +esto ne verujemo svojim u'ima !o)otovo tim ma)i+nim. -4na' "a mi se sve vi'e "o!a"a taj tvoj !o)le" na svet koji se sastoji o" mu(ike a ne o" materije...

139

-To nije samo moj !o)le". 3isam ja otkrio ru!u na saksiji....no)i su svet "o.ivljavali tako. %a samo tu !ri+u !re!ri+avam svojim re+ima. 'ajem varija#ije na temu. To je i moj !o)le" (ato 'to sam )a !ri*vatio i im!rovi(ujem "alje... -.a "obro. 3ije bitno ko je autor teme. 1vaka varija#ija na temu je tako*e krea#ija...Takav !o)le" na svet i .ivot otvara ra(na !itanja "ru)a+ije !ers!ektive +oveka !ostojanja smisla materije (a!ravo sve)a. -, "a. .islim "a je !otrebno "a re"e/ini 'emo mno)e klju+ne !ojmove i !o)le"e na stvarnost. -8a(mi'ljala sam "ok sam "ola(ila u!ravo o tim talasnim "u.inama....isli' li ka" ka.emo "a smo na istim talasnim "u.inama "a to nije samo meta/ora& -.islim "a nije samo meta/ora. Is!ri +a1u ti ne'to. 'ok sam !isao o"re*ena !o)lavlja ove bu"u1e knji)e +ije sam ti "elove "avao "a !ro+ita' ose1ao sam "a mi ne"ostaje neka bitna karika. .oje !o(navanje *emije je veoma skromno. Imao sam o"re*ene slutnje "a se isti mu(i+ki !rin#i!i kriju i u *emiji i "a je neko o tome ve 1 ne'to na!isao ali nisam mo)ao "a na*em literaturu. 0rilikom +itanja knji)e 1u!er!riro"a -ajla 9otsona "ok sam ra(mi'ljao u!ravo o mu(i#i u *emiji (a(vonio mi je telo/on i ja sam na trenutak (atvorio knji)u i !rekinuo +itanje. +a"a sam je !onovo u(eo u ruke slu+ajno sam je otvorio na "elu sa re/eren#ama i !rst mi se na 'ao na naslovu je"ne knji)e2 1im/onija .ivota 'onal"a <n"rju(a. 1amo naslov i ime autora. To) trenutka sam u )lavi vi"eo sa"r .aj knji)e. Ta+no sam (nao 'ta je +ovek na!isao i "a je ba' to ono 'to meni treba. 4nao sam naslove svako) !o)lavlja. Is!ri+ao sam to je"nom !rijatelju !si*olo)u koji se bavi mu(ikom i on mi je rekao "a /anta(iram "a mo ."a !o naslovu naslu1ujem o +emu bi knji)a mo)la biti ali "a ba' (nam sa"r.aj "a je to nemo)u1e. %ako sam te'ko "o'ao "o te knji)e tra.e1i je !o ra(nim svetskim bibliotekama. I ka"a sam je kona+no "obio (a"esilo se i)rom slu+aja "a je taj moj !rijatelj bio !risutan. ,tvorili smo knji)u (aje"no i !o)le"ali sa"r.aj. ;io je i"enti+an sa sa"r.ajem koji sam

140

ja vi"eo u )lavi 'est mese#i ranije i (a!isao )a na !ar +etu *artije. ,vo nije usamljen slu +aj. <esto mi se "e'avalo "a ka" inten(ivno ra(mi'ljam o nekoj temi i tra.im o")ovor (alutam u knji.aru !ru.im ruku !rema ra/u sa knji)ama i be( )le"anja i(vu+em nasumi+no knji)u u kojoj se kriju o")ovori na moja !itanja. Takav na+in tra.enja mi je ve1 !ostao !raksa jer verujem "a sa na taj na +in mo.e na1i ono 'to +ovek tra.i. %e"nostavno !itam neko)a ne (nam ko)a u svojoj )lavi i on"a samo !ose)nem nai()le" nasumi+no (a o")ovorima. +ao "a mi je neka o!'telju"ska biblioteka na "o*vat ruke tu ne)"e u va("u*u i "a mi bibliotekar +ita misli i vo"i ruku ka knji(i. -3eobi+no. $li kako bi se to mo)lo objasniti& -3e (nam ali slutim. 0re nekoliko )o"ina sam vo"io seriju emisija na televi(iji i tom !rilikom ra()ovarao sam sa je"nim na'im /i(i+arem !ro/esorom 'ejanom 8akovi1em. ,n smatra "a se na'e mentalne /unk#ije na neki na+in ko!iraju u "ru)i me"ijum >"islo#irane jonske strukture> i(van na'e) tela koje se !ona'aju i kao o!ti+ki sen(or ili >"u*ovno oko>. +ao 'to mu(ika mo.e "a se ko!ira i( je"no) u "ru)i me"ijum. To je ona !ri +a o ne!romenljivoj !o" trans/orma#ijama. Te jonske struktureko!ije su oko na'e) tela. 0osle i(vesno) vremena jonske strukture se ras!linjavaju i 'ire ula(e1i tako u (aje"ni+ku ba(u iskustava +ove+anstva ono)a 'to je %un) na(ivao kolektivno nesvesno. ,vakva ra(mi'ljanja uka(uju na o)roman (na+aj etike i li+no) ra(voja jer svaka misao i ose1anje !oje"in#a a ne samo "ela u!isuju se ne)"e u tu (aje"ni+ku ba(u i uti+u na o!'te stanje kolektivne svesti +ove+anstva. 'a li nas to mo"erna /i(ika !ribli.ava *ri'1anstvu& -.isli' li "a je to ta biblioteka o kojoj si )ovorio& -9erovatno. 0o(nato ti je "a se "e 'avalo "a vi'e nau+nika u isto vreme na ra(li+itim krajevima sveta "o*u "o isti* otkri1a. I snim#i aure +irilijanovom /oto)ra/ijom uka(uju na to "a u svim .ivim bi1ima !ostoji neka vrsta ener)etske matri#e i "a je njen oblik sli+an telesnom ali je ona relativno ne(avisna o" or)ani(ma. 4a 'to se i ta

141

matri#a ne bi mo)la ko!irati u "ru)i me"ijum& 9erovatno je "a !ostoji neka talasna "u.ina koja omo)u1uje !ri!a"ni#ima iste vrste "a komuni#iraju i ra(menjuju (nanja be( /i(i+ko) "o"ira "a i* uskla*uju u (aje"ni+ku biblioteku i koriste. .o)u1e je "a u okviru vrste !ostoje lju"i koji se me*usobno nala(e na istim talasnim "u.inama ili im sli+ni obras#i vibriraju u umu i "a je re(onan#ija obra(a#a ono 'to im omo)u1ava "a se ra(menjuju na na+in koji se ne mo.e objasniti !ostoje1im (akonima /i(ike. -$li +ime bi se !renosila takva komunika#ija& .o)u "a ra(umem tele!atsku komunika#iju kao neko o"a'iljanje i !rimanje mo."ani* si)nala ma"a mi je i to misti +no ka"a se o"vija na o)romnim u"aljenostima...<itala sam o nekim ruskim istra.ivanjima tele!atije u kojima je je"an +ovek slao si)nale i( .oskve a "ru)i i* !rimao u -enjin)ra"u a to je na vi'e o" 600 kilometara u"aljenosti. $li kako se mo.e o"vijati komunika#ija sa mislima i i"ejama lju"i koji vi'e nisu .ivi..& +ako se komuni#ira sa tom bibliotekom o kojoj )ovori'..& +akvi su to talasi& +ro( koji me"ijum se !renose& -3e (nam. 3eki autori kao sto su ;e"/or" i +ensi)ton smatraju "a !ostoji !osebna vrsta ener)ije koju stvaraju lju"i mi'ljenjem. 4ovu je 0siner)ija. 9eruju "a ona !utuje kao in/orma#ija kro( !rostor !retvorena u vreme koje je tako*e ener)ija... -<ekaj +ekaj ovo ni'ta ne ra(umem. +ako je to i vreme oblik ener)ije& 7ta je to !siner)ija& +ako ona mo(e "a !utuje kao in/orma#ija ko"irana u vremenu& -0a evo kako to oni obja'njavaju. 4amisli je"an !ro!eler koji ima samo je"no !ero. 0re"!ostavimo "a je !eru (a svaki obrtaj !otrebna je"na sekun"a. +a" !ove1avamo br(inu smanjujemo vreme koje je !eru !otrebno "a obrne kru). 7to se br.e vrti mi vi'e ne vi"imo !ero ve1 je"an kom!aktan kru). $ko (amislimo "a se !ero okre1e nekom neverovatnom br(inom vreme !otrebno "a se !re*e kru) !ribli.avamo nuli sve "ok kona+no ne !ostane nula. $ko se vreme bli.i nuli br(ina se bli.i beskona+noj. 3a' !ro!eler ne samo "a i()le"a kao kolut

142

on je !ostao kolut jer je vreme (a koje !ro!eler !re *e o" je"ne ta+ke "o "ru)e !ostalo )otovo nula. 9reme se !retvorilo u materiju. I( /i(ike nam je !o(nato "a elektron sa !orastom ubr(anja "obija na masi. <lektron je kao ono !ero !ro!elera. 4na+i vreme se !retvara u materiju. 0o'to (namo "a su materija i ener)ija isto mo .e se (aklju+iti "a vreme mo.e "a !ostane ener)ija. Isti autori smatraju "a !retvaranjem je"no) oblika ener)ije u "ru)i !siner)ije u vreme u( (a"r.avanje !oruke ko"irane u ener)iji misli mo)u "a !utuju kro( !rostor kao vreme. +ako bismo "ru)a+ije mo)li objasniti eks!eriment sa (e+i#om i (e+i1ima& -7ta je bilo sa (e+i#om i (e+i1ima& -3ovoro*ene (e+i1e su stavili u !o"morni#u a majku ostavili na ko!nu u labaratoriji sa elektro"ama "uboko usa*enim u mo(ak. 4atim su (e+i1e u !o"morni#i ubijali u o"re*enim intervalima. Ta+no u trenutku smrti neko) o" mla"una#a u mo."anim talasima majke javljale su se sna.ne !romene. 3e !ostoji u /i(i#i !o(nato obja'njenje (a ovakvu komunika#iju... -%a"ni (e+i1i a i majka. 'a li sa(nanja "o koji* nauka "ola(i na takav na+in imaju o!rav"anje& I (e+evi su .ivotinje koje imaju nekakvu svest ose1anja... -0riro"a je !rili+no surova. $ko ne (bo) eks!erimenta ubijamo "a bi smo jeli. Ubijenim .ivim bi1ima je sveje"no koji je ra(lo). -$ "a !re*emo u ve)etarijan#e& -3e bismo mno)o is!ravili ne!rav"u jer i biljke imaju ose1anja i neki oblik svesti. -'a. <itala sam o tome u knji(i o tajnom .ivotu biljaka. $utor je onaj "asa 'to je !riklju+ivao elektro"e "etektora la.i na listove biljkama. Ustanovio je "a biljke rea)uju +ak i na u)ro.avaju1e misli ka" je !omislio "a (a!ali list 'ibi#om. 1e1am se "a su biljke rea)ovale alarmantno i ka" bi uba#ivao .ive ra+i1e u vrelu vo"u u nji*ovoj bli(ini a "a nisu rea)ovale ka"a bi uba#ivao ve1 mrtve ra+i1e. +ao "a su saose1ale sa .ivim stvorom koji im je ne (na se kako !oslao si)nal o svojoj !atnji. +ao "a sve .ivo rea)uje na

143

!atnju .ivo). 1vaka 1elija. $li (na+i li to "a i mi ne)"e u sebi saose1amo sa !atnjom svake .ive vo1ke koju !oje"emo:& +a"a bismo to !rimali u svest verovatno bismo jeli isklju+ivo ono 'to samo sa(ri: 0a"a mi na !amet "a sam ne)"e !ro+itala kako se monasi sa Tibeta i(vinjavaju biljkama na nanetoj !atnji !re ne)o 'to i* !oje"u. .o."a "o nji*ove svesti "ola(e ti si)nali !atnje. ;o.e kako je sve na ovom svetu neobi+no !ove(ano kako smo svi u stvari je"no. 4na' koja mi mu(ika sa"a svira u )lavi& -+oja& 'a nije 1tivi 9on"er mu(ika sa albuma Tajni .ivot biljaka& -+ako (na':& -I meni to (vu+i u )lavi. 0re"ivne *armonije ra(lo.ene na strunama *ar/e i !esma Arna or*i"eja. 0a ti si mi !oklonila taj album. 1e1a' li se& -'a ta+no. 1tivi je stvarno =an"er ba' "ivno +u"o. 'a je ov"e sa nama verovatno bi imao mno)o to)a "a ka.e o mu(i#i biljaka. ;o.e kako li stvarno (vu+e ove !re"ivne biljke oko nas& +a" tako le!o i()le"aju si)urno jo' le!'e (vu+e. ,vo nji*ovo (elenilo "a li to (na +i "a im je osnovni tonalitet 5 "ur ili 5 mol& 4ar u svetlosnoj skali (eleno ne o")ovara tonu 5& -'a verovatno sa"a biljke sviraju neku sim/oniju u 5 "uru onako ra"osnu i sve+anu a ovaj #rveni #vet svoju A "ursku varijantu. Ili mo."a li'1e #vetu !eva kvintu a ove naran".aste bobi#e "r.e ter#u...<* "a mi je +uti... -$ "a se"nemo na ovu klu!u (atvorimo o +i i (ami'ljamo& -'obra i"eja. Baj"e "a se"nemo i (ami'ljamo. -+ako je bilo& -0re"ivno nika"a nisam +ula ne'to takvo... -'a. ,no 'to je kom!onovao 9eliki .ajstor nema !rem#a.

144

-+ao "a se nala(im u sre" veliko) +u"a. 9ivot je stvarno veliko +u"o. 'osa"u bi trebalo !ro)lasiti (a smrtni )re*. ,se1am neku !osebnu bliskost sa ovom !riro"om oko nas...1a tobom. +ao "a smo i mi i sve oko nas "eo neko) (aje"ni+ko) talasa okeana ili sim/onije. -4vu+i mi kao o!is ljubavi... -.isli' "a sam ti i(javila ljubav& -%a bi* tako o!isao ljubav. +ao ose 1anje bliskosti (aje"ni'tva u talasu koji obu*vata "voje - okean sim/onija !riro"a koja "aje *armoniju ljubavnim melo"ijama. -4ato si me i !o(vao u !riro"u& -< !a "a. .elo"ija koju sviramo ti i ja se ra(vija...i tra.i svoju !riro"nu sre"inu *armoniju !riro"e. -.isli' li "a mi sviramo neku melo"iju svojim ose1anjima "a !riro"a oko nas svira *armoniju& 'a je bliskost u stvari to ukla!anje u ne'to smisleno i le!o u sim/oniju .ivota& 8e(onan#ija sa .ivotom na (aje"ni+kim talasnim "u.inama:& +oin#i"en#ija !okrenuta (aje"ni+kim smislom& Imam ose1aj kao "a je vreme stalo i "a je !rostor i()ubio (na+enje. 3ekako "ru)a+ije "o.ivljavam !rostor. 3e (nam kako bi* to iska(ala. -I ja imam sli+an "o.ivljaj !rostora sa"a. +a"a bi* !oku'ao "a to i(ra(im o!isao bi* )a kao !a"anje u vis ili u("i(anje u "ubinu. +ao "a se ose1am u(vi'eno u "ubini "o.ivljavanja. -+ako je mo)u1e !a"ati u vis ili se i("i(ati u "ubinu& -U ;o)a je sve mo)u1e ka.u. $ ljubav je vele ;o). 0a tako je mo)u1e i ono nemo)u1e. 1misao mo.e "a !ove.e i su!rotnosti u le! o"nos. Uostalom ka"a su talasi u !itanju !rostor stvarno )ubi (na+aj. -+ako to misli'& -Talasi su svu"a oko nas kao neka ta!iserija is!re!letana u !rostoru. 'a imamo tran(istor ov"e i "a )a uklju+imo +uli bismo si)nale ra(nora(ni* ra"io stani#a (avisno o" to)a na koju /rek/en#iju !o"esimo tjuner. -'obro ali kakve to ima ve(e sa "ru)a +ijim s*vatanjem !rostora&

145

-0a !o'to su svi ti talasi is!re!letani mo)lo bi se re 1i "a su oni bli(u je"ni "ru)ima. $li 'ta se "e'ava ka"a !o"esimo tjuner na o"re*enu talasnu "u.inu& <u1emo samo onaj !ro)ram koji je na toj /rek/en#iji. 'ru)i !ro)rami sa "ru)im talasnim "u .inama kao "a ne !ostoje@ kao "a nisu i( isto) sveta@ "aleki su iako su tu. Tako je i sa lju"ima. 3eko nam je "alek iako mo ."a .ivi !ore" nas a neko bli(ak iako je na "ru)om kraju sveta. 8a("aljina je stvar !o"e'enosti u'timovanosti a ne !rostora. 1tvarnu bli(inu ili bliskost o"re*uje ne'to "ru)o sli+nost oblika uklo!ivost mu(ike oblika bliskost u /orma!rostoru mu(i+kom !rostoru. -7ta ti je sa" to /orma-!rostor& .u(i+ki !rostor& -9i"im "a nisi !ro+itala "ru)i "eo ruko!isa koji sam ti "ao. Tamo !i'e o /orma-!rostoru. -'a nisam sti)la ali sam !lanirala "a to u +inim "anas !o!o"ne. 9olela bi* "a !ri+amo o tome ali sa"a moram "a krenem. ,be1ala sam "a 1u "o1i na !oro"i+ni ru+ak. 69eli' li "a se vi"imo ve+eras& -'a "a. 'o1i 1u ko" tebe oko osam. 9a.i& -'a...<eka1u te sa nestr!ljenjem ali str!ljivo. -,!et tvoje (avr(lame. 9i"imo se otka+enko. I ja je"va +ekam nastavak na'e "ana'nje !ri+e. )o vi*enja. -)o vi*enja.

146

O *MI*3U I A3IK2O&AMA *MI*3A

7ta je, zapravo, stvarnost( )ok smo ovorili o muzi#i, videli smo da je stvarnost muzike o"raza# dinami &ki$ %ormi! Ono $to je nepromenjivo pod raznim trans%orma#ijama zavisnim od medijuma kroz koje muzika prolazi 4zvu&ni talasi, elektri&ni talasi, radio talasi, ma netni talasi, mo0dani talasi!!!5! +epromenjiva je %orma i ener ija kojom se %orma kre/e, ili %orma kojom se ener ija kre/e! Ono $to je nepromenjivo nije materijalno! Ener ija u odre>enoj %ormi stvara materiju! Ali, materija je samo jedna od %ormi ener ije! Jedna pojavnost! Krajnje realnosti su ener ija i %orma, o"lik! Za$to smo tako opsednuti iluzijom da ono $to nije materijalno ne postoji( Za$to smo, u stvari, op&injeni iluzijom materije kao osnove stvarnosti( U ovoj pri &i, sve nas vodi ka tome da je materija samo jedan od kostima koje ener ija i %orma o"la&e! *vi putevi vode ka 1latonovoj ideji da je univerzum, i sve u njemu, sastavljeno od muzike, a ne od materije! Idemo ka svetu ideja, &isti$ %ormi, ener ije, ka svetu u kojoj je krajnja realnost #elina, ideja, %orma, a ne delovi! +ije #elina z"ir delova, nije nastala od delova! )elovi su nastali raz"ijanjem #eline! Celina u se"i nosi ne$to vi$e od z"ira delova, nosi zna&enje koje je stvarnost, smisao! *misao je krajnja stvarnost, iako nije materijalna! Materija je samo jedan od o"lika vi"riranja smisla! 1ostojanje je sila, kao $to je rekao 1laton! *ila smisla usmerena sna om %orme! /orma ima svoju poten#iju da usmerava tok ener ije! *misao6ener ija6 %orma, to je sveto trojstvo postojanja, osnova strukture du$a, a i realnosti! Zvu&i misti&no! +ematerijalno o"likuje materijalno! Zvu&i kao reli ija! Ali, zar nismo do takve slike do $li kre/u/i se kroz nauku( Iz savremeni$ saznanja nauke izvire nova slika sveta! U stvari, stara, samo u nekoj novoj oktavi smisla! Mo0da ne "i "ilo lo$e da dodamo jo$ koji deli/ slike

147

iz rizni#e nau&ni$ saznanja! +eke deli/e koji ovore po ne$to o %orma6prostoru, %ormativnoj uzro&nosti, %ormativnom polju! Mo0da nam ideja da nematerijalno o"likuje i stvara materijalno ne/e zvu&ati tako misti&no! 1a, onda!!!ko ima u$i da &uje, &u/e! 7ta je to, uop$te, %orma6prostor( +a &emu se zasniva mo/ %orme da o"likuje i stvara( )a krenemo od matematike, jer ona je naj"li0a &istim %ormama! Matematika se "avi rela#ijama koje su istinite ili neistinite, "ez o"zira da li "rojimo, sa"iramo, delimo, oduzimamo, mno0imo, ili ra&unamo "a"e ili 0a"e! 1ojavni o"lik "roja koji je u rela#iji nije "itan! 2eliki %ran#uski nau&nik /ourier je "io naumio da razvije matemati&ki model za o"ja$njavanje na&ina na koji toplota te&e u razli&itim o"ras#ima! 3eti, kada je sun#e jako, toplota te&e sve du"lje i du"lje u zemlju, dok se zimi, kada sun&eva ener ija dopire sla"ijim intenzitetom, temperatura vra/a iz zemlje na povr$inu! /ourier je poku$ao da izra&una, i tako predvidi, kolika "i tre"alo da "ude prose&na temperatura zemlji$ta deset metara iznad povr$ine prvo Januara! 1okazao je da se tom pro"lemu mo0e pri/i pomo/u matemati&ki# iskaza koji predstavljaju serije talasa koji naviru razli&itim %rek%en#ijama! 1o$to je na taj na&in re$io "rojne pro"leme koji se ti&u toka toplote, krenuo je da dokazuje, i dokazao je, da se prakti &no sve matemati&ke %unk#ije mo u iskazati preko ti$ serija, koje su i nazvane /ourijerove serije! 1ostoji samo mali "roj izuzetaka! @eneralizovani kon#ept /ourierovi$ serija postao je jedan od kamena temelja#a savremeni$ teorija komunika#ije, jer su ovi matemati &ki modeli u stanju da prika0u dinami&ke %orme o kojima sve vreme ovorimo! Brojevi koji se u"a#e kao koe%i#ijenti u /ourierove serije, mo u da karakteri$u dinami&ke %orme! U &inu komunika#ije prenose se, zapravo, dinami &ke %orme, a ne pojedina&ni impulsi! 1renosi se tapiserija talasni$ o"raza#a, ener ija koja te&e, zajedno sa %ormom, komunika#ionom mre0om koja kontroli$e taj tok sopstvenom poten#ijom, poten#ijom matri#e da usmerava razli&ite o"like ener ije!&o je

148

unutra$nja mo/ ono a $to je nepromenljivo pod trans%orma#ijama6mo/ %orme! /orme su, dakle, krajnja realnost, mo/na realnost! Materija je samo iluzija, o"lik projavljivanja! Ako ovo pri$vatimo, "i/e nam lak$e da razumemo izjavu veliko rusko %iloso%a +ikolaja Ber >ajeva da je istorija ljudsko dru$tva, zapravo, istorija ideja! *uko", preplitanje i razvijanje ideja! Konkretni istorijski do a >aji su tek o"li#i projavljivanja ideja u svetu! Ideja je jedan o"raza#, %orma sa zna&enjem, mo/na da usmeri razli&ite o"like ener ije u realizovanju se"e same! A resivna ideja je nosila#, usmeriva& a resivne ener ije koja vodi prst ka o"ara&u pu$ke! *u$tina a resije je u ideji, a ne u materiji od koje je sastavljen metak! *ve $to je &ovek stvorio ili razorio poteklo je iz nje ovi$ ideja! Za $to je misti&no ako mislimo da ideja mo0e da %ormira i samu materiju, da ideja u se"i sadr0i poten#iju kanalisanja ener ije kojom se materija stvara( +erazumno je danas razmi$ljati o stvarnosti kao o ne&emu $to se sastoji od nekakvi$ stvari koje su na nekom odre>enom mestu u odre>eno vreme, ili od maleni$ "ilijarski$ ku li6atoma, koji se sudaraju!!!)! Andre-s ovori o dru a&ijem s$vatanju prostora, o %orma prostoru! Razmatranje to pojma po&eli smo od matematike, jer iz leda da postoji neka zajedni&ka mor%olo ija izme>u %undamentalni$ delova prirode, i %undamentalni$ %ormi matematike! Karakter osnovni$ deli/a, osnovni$ aspekata materije6ener ije, mo0e se naj"olje s$vatiti preko matemati&ki$ pojmova, pose"no takozvani$ al e"arski$ rupa! &ako da, &ak i ako sledimo materijalisti &ku lo iku, zavr$i/emo diskusiju o stvarnosti u pojmovima %ormi i nji$ovim odnosima! 7ta zna&i pojam udaljenosti u klasi&nom s$vatanju prostora i vremena, a $ta u %orma6prostoru( Udaljenost, u uo"i&ajenom, Kartezijanskom s$vatanju prostora je distan#a izme>u tela koja se mo0e prikazati nekom merom razdaljine! )va tela ne mo u "iti u isto vreme na istom mestu! &o nam je instinktivno jasno i vidljivo! Ali, $ta zna&i

149

razdvojenost, ili distan#a u domenu %ormi( Ako uzmemo list papira i na#rtamo dva trou la, jedan u ornjem levom, a dru i u donjem desnom u lu, vide /emo da su oni udaljeni jedan od dru o desetak santimetara! Ako na polovini na#rtate kru , a malo ispod nje a liniju, vide/ete da je kru "li0i ornjem trou lu, a linija donjem! Me>utim, u %orma6prostoru, trou lovi su "li0i jedan dru ome jer imaju vi$e sli&nosti u %ormi! Ako imaju iste u love i du 0inu strani#a, re/i /emo da je to jedan trou ao, u istom prostoru i u isto vreme! Izme>u dva jednaka trou la ne postoji razdvojenost u %orma6prostoru! Ako ne de u sredini na#rtate $estou ao, vide/ete da je on "li0i trou lovima, u smislu povezanosti %ormom, iako postoje zna &ajne razlike, u odnosu na kru , ili linije! +eke %orme su, u %orma6 prostoru, veoma "liske ili udaljene jedna od dru e, nezavisno od distan#e u prostoru kakvo a o"i&no vidimo! Kada se o"li#i o kojima smo ovorili prevedu na jezik matematike i predstave kao matri#e, ili al e"arske rupe, do"ijamo jedan o"raza# rela#ija! U taj o"raza# rela#ija mo0emo, umesto linija koje &ine trou love, staviti ne$to dru o, na primer tonove, i do"i/emo dru a&iji o"lik mani%esta#ije o"ras#a! +e/emo a videti ve/ &uti, ali je o"raza# koji stoji kao osnova nepromenjen pod tim trans%orma#ijama! On je %orma, krajnja realnost, ve &ni entitet! *li&nost %orme ili sli&nost simetrija je ono $to odre>uje "liskost ili udaljenost u %orma6prostoru! Ako se setimo na$e pri&e o o"liku zvuka, o %ormi koju zvuk stvara, i o %rek%en#ijama koje odre>uju visinu tona, "i/e nam jasno da zakoni %orma prostora va0e i za sve vrste talasa! Iz mase radio talasa radio /e pokupiti one talasne du 0ine na koje je pode$en! Mo0emo re/i i da /e pokupiti one o"like na koje je pode$en, jer zvuk, %rek%en#ija, ima i o"lik, iza koje stoji odre>ena matemati&ka matri#a! U pro ram /e u/i ono $to je "lisko u %orma6prostoru, "ez o"zira da li je radio stani#a koja emituje u "lizini, ili stotinama kilometara daleko! O&ito je da sama matri#a ima mo / usmeravanja ener ije i mani%estovanja u ne$to $to na$a &ula opa0aju kao stvarno! Mo0e li se to nazvati %ormativna uzro &nost( Mo/

150

%orme da stvara koin#iden#ije, zajedni &ka vi"riranja %ormi povezana $irim smisliom6%ormom( 7eldrejk, u svojoj knjizi +ova nauka o 0ivotu , tvdri upravo to! *lepo oda"iranje, po njemu, nije u stanju da o"jasni &udnovate puteve nastanka veliko "roja slo0eni$ o"lika 0ivota! On smatra da o"ja$njenje razvoja i or anizovanja materije u &udesne vrste "iljni$ i 0ivotinjski$ o"lika, neminovno za$teva postojanje jedno dodatno uzro&no prin#ipa koji je nazvao %ormativna uzro&nost! Ovaj prin#ip, ka0e on, deluje kroz mor%o enetska polja koja se sama ne sastoje ni od materije, ni od ener ije, i na koja ne uti&u ni prostor ni vreme! U prevodu, mor%o enetska polja su &iste %orme koje imaju nekakvu skrivenu mo/ da o"likuju i stvaraju pojavne o"like u materiji! 7eldrejk tvrdi i to da kada je %orma jednom uzela materijalni o"lik, ona dodatno do"ija na snazi i te 0i da se reprodukuje= )a je lak$e da se uradi ono $to je ve/ ura>eno, &ak i ako ne postoji neposredna %izi&ka veza izme>u dva poku$aja da se to uradi! Bez o"zira da li je u pitanju slu&aj kada supstan#a u pro#esu kristaliza#ije "ira odre>eni %izi&ki o"lik, ili kada pa#ovi, ili de#a, u &e da uspe$no savladaju odre>eni zadatak! <emi&ari znaju da nije uvek lako naterati neku novu te&nu supstan#u da se smesti u njoj od ovaraju /e &vrsto stanje! U la"aratoriji jedne $emijske kompanije, na primer, proizvedena je Etilen6diamintetrasir /etna kiselina kao or anska verzija supstan#e koja je imala korisnu sposo"nost da tra0i i vezuje ne0eljene minerale, kao $to su joni metala u tvrdoj vodi! <emi &ari ove kompanije prona$li su na&in da ovu supstan#u proizvedu u &vrstom o"liku i neko vreme je kompanija zara>ivala puno para prodajom veliki$ i savr$eni$ kristala! Me>utim, u nji$ovim rezervoarima je odjednom po&eo da se razvija novi o"lik, mono$idratna verzija te supstan#e, koja je njima "ila "eskorisna! &a epidemija u rezervoarima se pro $irila i na dru e %a"rike! U nji$ovim izve$tajima pi$e. &okom tro odi$nje istra0ivanja i razvoja, i jo$ odinu dana

151

proizvodnje, ni seme od mono$idrata nije zametnuto! A posle to a, iz ledalo je kao da su rasejani na sve strane! 1ostoje primeri da su se takve $emijske zaraze prenosile na o romnim razdaljinama i dolazile &ak i do zape&a/eni$ uzoraka! 7eldrejk smatra da je kristaliza#ija supstan#e olak$ana samom &injeni#om da je supstan#a ve/ "ila kristalizovana! 7to se &e$/e "ude kristalizovala, taj uti#aj /e "iti ja&i, jer sve ve/i "roj stvoreni$ kristala potpoma0e mor%o enetsko polje koje je od ovorno za stvaranje takvo o"lika! Kristali su o"ras#i, sazvu&ja vi"ra#ija, kao i sve ostalo $to postoji! Oni su u sazvu&ju sa ostalima iz svoje vrste! I, po prin#ipu rezonan#ije o"raza#a, isto ra >a isto, &ak i kada su razdvojeni u vremenu i prostoru! )a "i ispitao delovanje uzajamno sazvu &ja o"lika i me>u ljudima, 7eldrejk je u"edio jedno japansko pesnika da mu pri"avi tri kratke pesme na japanskom jeziku u kojima se sti$ovi rimuju, odnosno imaju sli &nu lasovnu strukturu! Jedna pesma je "ila "esmislena, samo z"rka nepovezani$ re&i, dru a je "ila novonapisana pesma, a tre/a tradi#ionalna japanska pesma poznata enera#ijama japanske de#e! Iako niko od ispitanika nije znao japanski jezik, pokazalo se da su su"jekti eksperimenta, od tri rimovane pesme, najlak$e pamtili onu tradi#ionalnu! +ju je, prema 7eldrejku, "ilo lak$e zapamtiti jer je njeno mor%o enetsko polje, tokom odina ponavljanja, dosti lo visok stepen ra$irenosti! U o"ja$njavanju svoje teorije 7eldrejk je napravio jednu lepu analo iju na$e uo"i&ajeno razumevanja stvarnosti sa razmi$ljanjem marsov#a koji prvi put vidi &2 aparat! Kao i malo dete na $e vrste, marsova# "i, verovatno, prvo pomislio da se u &2u nalaze mala "i /a! Ako "i otvorio kutiju, i video tranzistore, kondenzatore, 0i#e i ostalu skalameriju, pomislio "i da slika nastaje za$valjuju/i slo0enoj vezi vidljivi$ delova u kutiji! I tako "i se marsova# mu&io i zavaravao, sve dok mu ne "i palo napamet, ili dok mu neko ne "i rekao, da slika dolazi od neko udaljeno izvora6oda$ilja&a! I eto, nama je neko

152

rekao, ali smo nepoverljivi marsov#i!!!i jo$ uvek se r&evito dr0imo ideje da je slika proizvod skalamerije iz &2 kutije! :ak je i jedan od tvr>i$ evolu#ionista Ri&ard )okins, poznat po knjizi *e"i&ni en, za$ao u vode idealizma svojim kon#eptom o memama! On smatra da i ideje, teorije, re&i, %raze, maniri, stilovi!!!predstavljaju neku vrstu ne%izi&ki$ ena, neku vrstu &iste )+K! Ideje imaju vlastitu stvarnost! 1renose/i se od moz a do moz a, sazvu&jem sli&ni$, one do"ijaju na snazi razvijaju/i svoje mor%o enetsko polje, i tako postaju evolu#iona sila! Meme, ili ideje, tako>e prolaze kroz "or"u za opstanak kao i "ilo koji %izi&ki entitet! 1rirodno oda"iranje nije neinteli entno i indi%erentno! Kao da postoji neki super plan, i da priroda zvo#a kada jedinka u&ini re$ku! I nastavlja da zvo#a i ovori ne, to nije ono pravo! 1oku $aj dru a&ije!!! sve dok re$enje jednostavno ne sklizne na svoje mesto, dok se ne uklopi, ne na$timuje! &ada dolazi do evolutivni$ skokova! *tvari se u prirodi de $avaju na sli&an na&in kao i u du$u! Iz izjava veliki$ stvarala#a na raznim poljima mo 0emo &uti da su kreativni evolu#ioni skokovi do$li iznenadno! +e kroz "ez"roj poku$aja i po re$aka, ve/ kao otova re$enja koja su, jednostavno, skliznula na svoje mesto sa ose/ajem savr$ene si urnosti da su ispravna! 1roveravanja, dokazivanja, prora>ivanja!!!sve je to dolazilo kasnije, iz potre"e da se ljudima pri"li0i i doka0e ono u $ta je stvarala# "io si uran u trenu nastanka, "ez provere! Re$enja, ideje, kompozi#ije!!!nastale u takvim inspira#ijama imale su odre>enu jednostavnost, simetriju, neiz"e0nost!!!i to im je davalo lepotu, estetiku istine koju su veliki stvarao#i ose/ali i koja im je davala taj do0ivljaj si urnosti u ispravnost, istinitost nji$ovi$ dela! Ovo nas navodi na pomisao da i me>u idejama postoji $ijerar$ije, i da postoji ne $to iznad nji$, ne$to $to odre>uje da li su ideje kompati"ilne, da li izme >u nji$ postoji sklad, da li pripadaju istoj kompozi#iji, da li su "liske u %orma prostoru!!!Ali, to ne$to, "i moralo da ima ukus! Ukus nadre>en svemu! 2erujem da je upravo taj ukus krajnja

153

realnost, o"raza# nad o"ras#ima, %orma nad %ormama, ideja nad idejama, su$tina umetnika6&vor#a!!!po &ijem smo liku i podo"iju stvoreni! Ukus je osnovna odredni#a i &oveka! Osnova svesti! Emo#ije! Jer, $ta je emo#ija( O#ena! Umetni&ki dojam! +e$to nam je prijatno, ili neprijatno, lepo ili ru0no!!!+ismo indi%erentni! Iz ti$ o#ena nastajemo kao li&nosti, du$ovni i %izi&ki entiteti, oso"e!!!ujedinjujemo se u rupe sa sli&nim vi"ratornim o"ras#ima koji poja &avaju na$e mor%o enetsko polje! )elimo iskustva rezonan#ijom izme>u sli&ni$! +a$ ukus ra>a identitet! Odakle nam on( Za$to nismo indi%erentni( &ajna svesti i 0ivota le0i u tom pitanju! Kako nastaje "ol, ili u 0ivanje( 2e$ta&ka inteli en#ija je indi%erentna! Kompjuteri nemaju ukus! A svaka /elija a ima! @de se on krije( )a li je ukus osnovna odredni#a 0ivo , ne ov uslov( I "ol i prijatnost su estetski do0ivljaji! +a "ol rea ujemo aritmi&no, a na prijatnost ritmi&no! Ili o"rnuto, na ritmi &nost, muzikalnost, rea ujemo prijatno$/u, a ne disonan#u i aritmiju "olom! &aj veliki ukus, iz leda, ima svoje odredni#e. simetriju, jednostavnost, istinu, neiz"e0nost!!!koje su, kao alikvote, o"jedinjene osnovnim tonom6*MI*3OM! Mo0da "a$ u tom ukusu, o#enama, snazi do0ivljaja stvarnosti!!!i le0i smisao na$e materijalno postojanja! Ideje, %orme, o"ras#i koje ose/amo, o#enjujemo, dajemo im umetni&ki dojam!!!do"ijaju sna u iz to a, ja &a nji$ovo %ormativno polje, mo/ o"likovanja!!!Ideja koja niko a ne dodiruje je nemo/na! Indi%erentnost u"ija ideje! Bed%ord i Kenstin ton smatraju da mozak postoji zato da pomo/u mi$ljenja iz radi ener etski poten#ijal na$e li&nosti za onaj svet!4Autori nisu teolozi, ve / imuno"iolo i ki"erneti&ar5 Oni veruju da &ovekova li&nost, kodirana u kvadrilionima kvanta psiner ije, napu$ta telo u trenutku smrti kao laserski zrak! Zrak koji u se"i nosi matri#u li&nosti, pe&at sa nezamislivo slo0enom i vi$eslojnom in%orma#ijom, koju /e, poput $olo rama, utisnuti u neku novu nose/u supstan#u6antimateriju! Mo0da zvu&i kao nau&na %antastika, ili reli iozni iskaz, ali, zar se ne $to sli&no ne de$ava svakodnevno, pretvaranjem muzike u razli&ite

154

o"like talasa dok putuje do na $e u$a! O"raza# je neuni$tiv, on samo podle0e trans%orma#ijama medijuma kroz koje prolazi! Za$to neki od nas imaju potre"u da veruju da smo mi, kao o"raza#, uni$tivi( O"raza#, ideju, %ormu, mo0e uni$titi jedino indi%erentnost! Indi%erentnost &ini ideju neaktivnom, "ezuti#ajnom, nemo/nom!!! Mo0da je tako i sa ljudskim du$ama, kao o"li#ima, %ormama, idejama!!!Mo0da nam je 0ivot dat kao $ansa da stvorimo muziku du$e prema kojoj ne/e "iti indi%erentna pu"lika du$ovno sveta!

155

!!!)o 6)obro ve+e +ove+e... -Bej ti si...)obro ve+e. 'o'la si ne'!o ranije. -'a. <itala sam !o!o"ne tvoju !ri+u o smislu i alikvotama a on"a !rile)la "a se malo o"morim...Ta" je navalila buji#a misli i"eja !itanja moju )lavu. 0o .elela sam "a te 'to !re vi"im i "a !ri+amo. I eto me... -+a" )o" "o'la "obro "o'la mi...jer je"no (a "ru)o mi smo stvoreni... -,!a jo' me i !esmom "o+eka'. -7to !evam to i mislim. 3e)o raskomoti se bla)o meni. -Bo1u bla)o tebi. -$ "a ne'to !o!ije'.:& -.o.e ono isto... -4nam. I(voli. I 'ta je to !ravilo !o!lavu u tvojoj )lavi& -4na' ta i"eja "a same i"eje imaju mo 1 ne samo "a !okrenu materiju na'e mi'i1e "a ostvare (amisao ve1 "a imaju mo1 same !o sebi otvara brojna !itanja. ,se1am "a bismo mi lju"i trebali "a !romislimo o svemu 'to (namo i( !o+etka i( "ru)o) u)la....o."a bi nam !ers!ektiva i( to) u)la i()le"ala "ru)a+ije. .o."a bismo novom verom u staru veru stvarno mo)li "a !romenimo svet. -+a"a bi imali makar toliko vere kao 'to je (rno )oru'i#e mo)li bismo i stenje "a !omeramo... -0a "a. 9i"i' i tu Isusovu i(javu vi"im sa"a u "ru)om svetlu. -+o ima u'i "a +uje +u1e... -.a sve je nekako !ove(ano na "ru)a +iji na+in. $ko na'i !ojmovi kao 'to su2 sre1a le!ota slobo"a !rav"a "u'a um "u* ;o) nisu samo na 'e misaone tvorevine ve1 realno !ostoje1i obras#i koji imaju so!stvenu mo1 besmrtne stvarnosti stvarnosti koje stoje i(a !ojavni* oblika one su na"re*ena realnost "ublja realnost o" ono)a 'to na(ivamo realno'1u. $ko smo i mi lju"i slo.eniji obli#i /orme koje u sebi sa"r.e ra(ne "ru)e oblike na je"an

156

!oseban na+in on"a smo i mi besmrti imamo svoje mesto u tom /orma-!rostoru univer(uma. 4a!ravo svojim krea#ijama i"ejama koje su unikatne mi stvaramo nove !rostore. -'a (ato se i ka.e "a stvarao#i otvaraju nove !rostore. 4a!ravo stvaraju i*. -I tako se "u*ovni univer(um 'iri. $ko sam "obro ra(umela tvoju i"eju "a +ovek svojim .ivljenjem stvara mu(iku on"a je i sam .ivot oblik stvarala'tva kom!onovanja...3eko je !la)ijator a neko stvara ne'to novo i tako !ro'iruje obo)a1uje mu(i+ki /orma-!rostor. -,"li+no si u*vatila smisao #eline iako sam ti "ao "a !ro+ita' samo "eli1e. %a sam se tru"io "a !i'em kao "a *o1u "a na!ravim *olo)ram "a se #elina mo .e !re!o(nati i( bilo ko) "ela (a!ravo "a svaki "eo sa"r .i smisao koji stoji i u #elini... -'a to sam osetila. +ao "a !!!svi !utevi vo"e u 8im!!! a tvoj 8im je mu(ika... 0rate1i tvoj tok misli i()le"a kao "a se i nauka !ribli .ava reli)iji a i umetnosti "a se s!o(naja s!aja !o'to je vekovima bila ra("vojena "a mno)i nau+ni#i !ostaju realisti+ni misti#i...I "a se ra*a neko novo sa(vu+je (nanja )"e se "elovi ukla!aju u neku sim/oniju smisla !re" kojom bi +ovek mo)ao "a (atre!eri novom verom i na"om. -'a ako bu"e imao u'i "a +uje i o+i "a vi"i...I!ak slobo"a je na'a. 1lobo"a je ve+na na"re*ena stvarnost i na'a !oten#ija ako je i(aberemo. .i mo.emo menjati i /i(i+ki svet. <u"a su mo)u1a a i nau+no o!rav"ana...$ko na' um mo.e !rema kvantnoj /i(i#i "a uti+e na !ona'anje elektrona ako na'e uverenja "a imamo sre1e mo.e uti#ati na to "a nam se sre1a stvarno i osme*ne "ok nasumi#e ba#amo ko#ki#e 'to su !oka(ali brojni eks!erimenti "akle ako je sre1a stanje "u*a on"a je i slobo"a na 'a stvarna !oten#ija. -$li on"a is!a"a "a smo mi kao materijalna bi 1a robovi nu.nosti samo (ato 'to smo tako i(abrali samo (ato 'to ne verujemo "a "u* vla"a materijom 'to nemamo vere u so!stvene mo1i.

157

-%e"nom re+ju (ato 'to nemamo vere. -I tako "o*osmo "o reli)io(ni* (aklju+aka na nau+noj ba(i ili "o nau+ni* (aklju+aka koji su ve1 !ostojali u reli)iji. +ao "a je (nanje kru.no) oblika kao !laneta kao sun#e... -4a'to ne bi i (nanje o"slikavalo oblik univer(uma& 4a'to ne bi bilo u re(onan#i sa njim& -U* o!et "ola(imo "o to)a "a je sve je"no. 4a 'to me tako )le"a'& -0a !rija mi ova na'a !oli/onija mu'ko) i .ensko) !rin#i!a ovo sa(vu+je sa univer(umom u nama. -.a taj tvoj sme'ak i !o)le"... -+ako te to )le"am& -5le"a' me i sme'ka' se...nekako...!omalo be(obra(no. Baj"e !ri(naj mi 'ta si sa"a !omislio. $li be( #en(ure. 3e'to si (amislio... -'obro tra.ila si be( #en(ure. 0omislio sam "a smo ti i ja atomi kakvo bismo... -4nam: 4nam ve1 tvoj smisao (a *umor. 0omislio si2 kakvo bismo je"injenje "ali:& -0a jeste...I kakva bi nam bila *emijska reak#ija. .islim si)urno bi se oslobo"ilo !uno vo"e i ener)ije. +ako bi to (vu+alo&.. -< lu" si ko struja... -'a. -u" sam (a tobom a lu" sam i onako... --jubav a* ljubav...-jubav kao .u(ika talas obra(a# koji se !rote.e u beskona+nost kao i mi sami. 1inulo mi je "a je #ela ova tvoja !ri +a trebalo "a "ove"e "o je"no) (aklju+ka "a je sve bilo nekakvo u"varanje na nau +noj ba(i.. sa re(imeom "a se i /i(ika i *emija i biolo)ija i !si*olo)ija i #eo univer(um i Tvora# sla .u "a smo ti i ja stvoreni je"no (a "ru)o i "a bi trebalo "a bu"emo je"no je"na #elina u tom mu(i+kom /orma-!rostoru. -U stvari "a. To je smisao sve)a. -4na' li 'ta& Ta i"eja je le!a 'to je +ini i nei(be.nom. $li !re ne)o 'to se materijali(uje mora1e' "a mi is!uni' tri .elje. -+ao (latna ribi#a. Ili kao onaj najmla *i kraljevi1 koji je tra.io (latokosu "evojku !a mu je njen ota# !ostavio tri

158

(a"atka...U svakom slu+aju s!reman sam "a !re*em i se"am mora i se"am )ora ako treba "a bi "oneo .ivu vo"i#u... -3e ne. .oje .elje su je"nostavnije i br.e se mo)u is!uniti jer .elim "a 'to !re obavi' (a"atak... -0a "a i* +ujem !rin#e(o. -0rva je "a mi !onovo !usti ' $rsena !esmu sa kojom smo i !o+eli !ri+u. -<vo *itam. $ "ru)a i tre1a .elja& -Tre1u 1u ti re1i ka" mi is!uni' "ru)u. $ "ru)a je "a isklju+i' ma)neto/on koji snima na'e ra()ovore. 3ije ba' sve (a knji)u...$ neke tajne... -4nam (nam. 9i"i' ova !esma nam je kao oktava !rva i osma. ,vo je na' osmi sastanak o" ka"a smo je !rvi !ut (aje"no slu'ali...I sve je "obilo isti smisao samo (a oktavu vi'i. <vo !u'tam !lo+u i isklju+ujem snimanje. 1ve bilo je mu(ika u ljubavi s njom...

159