1.

0 OSNOVNE DIMENZIJE KONCEPTA REINENJERINGA

1.1 Definicije reinenjering i !en"# r$ing U savremenoj privredi promene su postale sve snanije i sve bre i preduzea moraju da uloe znaajne napore da bi ih adekvatno pratila. Preduzea moraju da prihvate osnovne postulate preduzetnikog menadmenta koji se zasniva na sledeim faktorima: prihvatanje promena, kreiranje inovacija znanja kao osnovnom privrednom resursu. !ovo vreme zahteva i nove teorijske odgovore na pitanja opstanka, rasta, razvoja i upravljanja poslovnim subjektima. U tom smislu, posebno se istiu menadment tehnike koje imaju za cilj poveanje produktivnosti poslovanja i unapre"enje kvaliteta, a koje su se razvile tokom devedesetih pro#log veka: reinenjering $%eengineering& i !en"# r$ing $'enchmarking&. (oncept reinenjering $reengineering& se vezuje za ime )ajkla *amera $)ichael *ammer& koji je prvi upotrebio ovaj termin poetkom devedesetih. %einenjering je nastao kao odgovor na japanski koncept upravljanja kvalitetom i predstavlja pragmatski pristup promenama u skladu sa amerikim nainom poslovnog razmi#ljanja. Prema *ameru, reinenjering predstavlja fundametalno preosmi#ljavanje i radikalno preprojektovanje poslovnih procesa da bi se postigla dramatina pobolj#anja u performansama. %en"# r$ing $benchmarking& jeste koncept kpji predstavlja proces stalnog merenja u upore"ivanja sopstvenih proizvoda i+ili usluga kao celokupnog poslovnog procesa i+ili nekog od njenih delova u odnosu na najznaajnije konkurente i+ili one kompanije koje su priznate kao industrijski lideri u zemlji i inostranstvu. Postoje , tipa benmarkinga: interni - porede se delovi u okviru jednog preduzea, konkurentski preduzee se poredi sa konkurentima u funkciji dobijanja slike kako posluju ostali, funkcionalni - preduzee poredi neku od svojih funkcija sa funkcijama nekonkurentnog preduzea, generiki - pore"enje na nivou razliitih industrija $slika ...&. %einenjering predstavlja koreniti prilaz restruktuiranju preprojektovanju svih poslovnih aktivnosti u preduzeu u cilju inoviranja poslovne aktivnosti i poveanja profita po osnovu unapre"enja konkurentnosti preduzea i unapre"ivanja kvaliteta poslovanja. !ajjednostavnije posmatrano, reinenjering predstavlja novi poetak, poinjanje iznova. /o je i odbacivanje konvencionalnih shvatanja i pretpostavki iz pro#losti. %einenjering je pronalaenje novih pristupa procesnoj strukturi, koja malo, ako uop#te i podsea na one iz pro#lih vremena.

S&i$ 1.1 ' O()*i (ri+*,( (r-je$* %en"# r$ing 1

0a bi se pojasnilo samo znaenje reinenjeringa, nave#e se dve definicije koje su odredili tvorci termina reinenjering, ljudi koji su popularizovali ovo razmi#ljanje i radikalno redizajniran zadatak kritinih poslovnih procesa, ). *ammer i 0. 1hamp2. 3ne bi bile: 1. reinenjering je f,n. #en* &n- r /#i)&j nje i r .i$ &n- re.i/ jnir nje (-+&-0n-g (r-ce+ . !i +e (-+*ig&- 0e1e (-!-&j) nje, $ri*i"n-j2 + 0re#en-j (r-ceni #-g,1n-+*i 3. reinenjering je +$,( $*i0n-+*i $-je ,/i# j, , -!/ir je.n, i&i 0i)e $*i0n-+*i / ,& / i n -+n-0, nji4 $reir j, i/& / $-ji je n #enjen $,(c, 5cen 2 $0 &i*e*2 ,+&,g i !r/in 6. 1.3 Di#en/ije $-nce(* reinenjering %einenjering sve vi#e dobija na znaaju zbog brzine promena koje se de#avaju u poslovnom okruenju i koje se javljaju pod uticajem razvoja tehnologije i procesa globalizacije. !astao je kao odgovor na japanski koncept upravljanja kvalitetom i predstavlja pragmatski pristup promenama u skladu sa amerikim nainom poslovnog razmi#ljanja. 4u#tina ovog pristupa upravljanju preduzeem jeste u napu#tanju koncepta poslovanja koji je funkcionisao u eri masovne industrijske proizvodnje i smi#ljanju efektivnijeg i efikasnijeg naina obavljanja poslovanja, koji mora da uvai sve uslove poslovanja koji opredeljuju postindustrijsko dru#tvo. !aime, amerika preduzea, pritisnuta sve izraenijom konkurencijom $kako na me"unarodnom, tako i na sopstvenom tri#tu& morala su da preduzmu odre"ene brze i radikalne korake, kako bi opstala u trci sa japanskim firmama, kao firmama koje dolaze sa 0alekog stoka $ovo se odnosi kako na velike multinacionalne korporacije, tako i na srednja preduzea koja su lokalnog ili regionalnog znaaja&. 1iljno orjentisano poslovanje u savremenom poslovanju ne daje uvek najbolje rezultate. *amer smatra da preduzea moraju da -rg ni/,j, +0-je (-+&-0 nje -$(r-ce+ 2 a ne oko funkcija, a da savremene zapadne kompanije podseaju na silose organizovane su vertikalno, po funkcijama koje predstavljaju samo delove procesa. !a osnovu navedenih definicija, mogu se uoiti etiri kljune rei koje se izdvajaju i to su: f,n. #en* &n- - potrebno je postaviti fundametalna pitanja kao #to su 56a#to radimo to #to radimo75 ili 56a#to to radimo na taj nain75, da bi se nateralo rukovodstvo da sagleda pravila koja kreiraju njihovo poslovanje8 r .i$ &n- - radikalno preprojektovanje znai zanemarivanje postojeih procedura i uvo"enje potpuno novih smernica poslovanja8 .r # *i1n- - reinenjering podrazumeva dramatine skokove u unapre"ivanju poslovne efikasnosti8 (r-ce+ - veina ljudi nije 5procesno orjentisana5 odnosno usmereni su na svoje zadatke, poslove, strukturu, ljude ali ne i na proces. Proces je skup svih aktivnosti koje preduzimaju razliiti ulazi u cilju ostvarivanja izlaza koji je potreban kupcu.

%einenjering danas predstavlja naj#ire prihvaen termin koji oznaava menadment pristup zasnovan na prihvatanju nunosti promena, koje nastaju po osnovu delovanja tehnolo#kog napretka, gde informacione tehnologije i njihov brzi razvoj predstavljaju osnovni zamajac celokupnog procesa razvoja ljudskog dru#tva. 2

3snovne dimenzije reinenjeringa su entiteti, objekti i aktivnosti. %einenjering se mora primeniti na sve entitete $interorganizacijski procesi, interfunkcionalni procesi, interpersonalni procesi&, objekte $oprema, materijali, informacije& i aktivnosti $izvr#ne, operativne& u procesu poslovanja. 1.7 R /&i$ i/#e8, T9M i Reinenjering %einenjering, /9) $/otal 9ualit2 )anagement - upravljanje totalnim kvalitetom& i /) $totalno odravanje& su temelji neprekidnog upravljanja kvalitetom procesa i proizvoda u savremenom nainu privre"ivanja. %einenjering prua mogunosti poslovnom sistemu da prihvati svetske trendove i standarde proizvodnih sistema, prepoznaje promene i upravlja sa njima. Poslovni sistemi svesni svoje obaveze opstanka na tri#tu koriste reinenjering kao metodu upravljanja i usmeravanja tokova procesa ka zahtevima potro#aa i ostvarenja cilja. %einenjering svoje aktivnosti zapoinje od analize zahteva potro#aa, do analize poslovnog okruenja - konkurenata i okretanju poslovnim procesima, oceni sposobnosti proizvodnog sistema da bi se postigao eljeni cilj. /9) se bazira na kvalitetu proizvoda i usluga a iskljuuje inovativnost i zamenu procesa. Upravljanje kvalitetom je monoton ciklus sa permanentnim unapre"ivanjem kvaliteta, dok reinenjering podrazumeva radikalne promene procesa. !a slici ..: je dat grafiki prikaz razlike izme"u /9) i reinenjeringa.

S&i$ 1.3 ' T9M2 Reinenjering i TM , f,n$ciji ,(r 0&j nj $0 &i*e*-# %einenjering je radikalan zahvat u poslovnom sistemu koji obuhvata sve funkcije praen poslovnim rizikom i angaovanjem svih uposlenih sa trendom velikih investicija, za razliku od /9) koji svoje zahteve defini#e u postojeoj organizacionoj strukturi sa manjim rizikom na neuspeh. 1.: Z )*- je (-*re! n reinenjering !ovo vreme stavlja nas pred nove izazove, koji trae da se i problemi organizacije re#avaju na nov nain. 3tuda i potreba za reinenjeringom, upravo danas i sada. 'rojni su razlozi koji uslovljavaju potrebu za primenom reinenjeringa poslovnih procesa. )e"u najvanije razloge mogli bismo navesti: sve bre (r-#ene koje se doga"aju u svetu, $,(ce2 odnosno potro#ae koji postaju sve zahtevniji, $-n$,rencij, koja postaje sve o#trija. 3

0inamian razvoj informatike tehnologije i telekomunikacija, koji su informatike ekonomije, toliko snano utiu na promene u preduzeu, da se govori o potrebi uspostavljanja / - oblika organizacije odnosno tehnolo#ki organizacije. (onaan cilj takve nove organizacije nakon reinenjeringa procesa, trebao bi rezultirati smanjivanjem tro#kova.

doveli do s pravom uslovljene poslovnih

0odamo li tome i sve -)*rij, $-n$,rencij,2 koja se javlja na tri#tu koje se sve vi#e globalizuje, pa svaka ona kompanija koja eli ostati u takvim uslovima, da bi smanjila *ri)n, ne+ig,rn-+*2 mora vr#iti stalne promene. %einenjeringu poslovnih procesa, u tim promenama, pripada istaknuto mesto, uz istovremenu orijentaciju preduzea na svoje su#tinske, odnosno kljune aktivnosti i eksternalizaciju svih ostalnih aktivnosti. ;i#e nego nikada do sada, u istoriji biznisa, $,( c postaje sredi#te oko kojeg se sve vrti. /o je i razumljivo, budui da je globalizacija poslovanja, gotovo za svaki proizvod, stvorila svetsku konkurenciju. 6a prodaju proizvoda putem interneta npr., sasvim je svejedno gde se ta proizvodnja nalazi, bitno je da je taj proizvod dostupan bilo kom kupcu, na bilo kom delu na#e planete. 4vaka ona kompanija $preduzee& koja eli spremno da odgovori na poslovne izazove na#eg vremena, mora se stalno menjati, restrukturirati, redizajnirati i reorganizovati. U tome joj najbolje pomae filozofija reinenjeringa poslovnih procesa, koja se zasniva na traenju nekog drugog, boljeg, drugaijeg naina, dosad nepoznatog, u re#avanju problema. 1.; Vir*,e&n (re.,/e1 1.O()*e %azvoj informacione tehnologije u razvijenim dravama rezultiralo je ulaskom u novo doba punih radikalnih promena i iznena"enja. %ezultanta ovih promena je nastanak informatikog dru#tva u kojem se ne menja samo tehnologija ve i samo dru#tvo, snage koje dru#tvo karakteri#u i njihov odnos. 0a bi preduzea odolevala svim promenama koje nastaju u dru#tvu, odnosno u svom okruenju neophodno je da isprate te promene i da se prilagode novonastaloj situaciji. Primenjuju se novi pristupi u poslovanju, novi modeli organizacija i njihovih poslovnih procesa u kome kljunu ulogu igra primena raunara. 4vrha prilago"avanja preduzea je opstanak na tri#tu, a za to je potrebno da ona budu konkurentna. straivanja u oblasti preoblikovanja poslovanja i promene procesa omoguile su bolje shvatanje kljunih elemenata konkurentnosti. stovremeno vodee kompanije koje se mere perfomansama svetskih klasa unapre"uju svoju konkurentnost kroz neprekidni razvoj poslovnih procesa kreirajui odgovarajue okruenje preduzeima $kompanijama& koja su sposobna da se odmah prilagode trenutno nastalim promenama tri#ta. !ekada je tri#te bilo lokalnog, nacionalnog i me"unarodnog karaktera ali u dana#nje vreme ono je globalno koje kontroli#e kupac a ne proizvo"a. <lobalno tri#te stvara novu poslovnu paradigmu. 3va paradigma transformi#e preduzee orijentisano na kupca. 1ilj ove paradigme je postizanje konkurentnosti preduzea na globalnom tri#tu putem poveanja produktivnosti pri emu se vodi rauna da kupac bude zadovoljan proizvodom i to po njegovoj dostupnoj ceni. %einenjering poslovnih procesa je jedan od naina preoblikovanja preduzea koji menja njegovu strukturu prema ovoj paradigmi. =ra reinenjeringa tek dolazi iako se u razvijenim zemljama ve naveliko prouava i primenjuje.

Uvo"enjem nove strukture preduzea koja se zasniva na fleksibilnom nainu proizvodnje pojavljuju se novi tipovi preduzea - 0ir*,e&ne $-r(-r cije 50ir*,e&n (re.,/e1 6. /o su stare firme sa novim nainom poslovanja #to se postie putem reinenjeringa. /ermin virtuelno ovde oznaava da preduzee nije samo ono #to se vidi, ve ne#to vi#e $slika ..>&.

S&i$ 1.7 ' Pr-ce+ (r-#ene (re.,/e1 Pojam 5ponovo otkrivanje preduzea5 $%e-inventing the 1orporation& je uveo 0on !ajzbit .?@? godine iako su se koristili termini kao #to je: preoblikovanje, prestrukturiranje, tranzicija, rekonstrukcija i redefinisanje organizacije. (rajem devedesetih godina preovladava pojam reinenjering. 3. K r $*eri+*i$e n-0i4 -rg ni/ ci-ni4 +*r,$*,r zrade proizvoda ili pruanja usluga tokom vremena su se menjale od zanatskog naina proizvodnje preko industrijske tehnologije pa do dana#nje informatike tehnologije. 3ve nove tehnologije omoguile su da se proizvodi proizvedu na bilo kom mestu u bilo koje vreme po elji kupca. 0a bi se ovakva proizvodnja ostvarila potrebno je da zaposleni budu adekvatno obueni i obrazovani. 3ni moraju da poseduju osobinu brzog prilago"avanja promenama, da koriste nove informacije i sposobnosti rada u timovima. /o znai da poseduju sposobnost da neprestano ue i razvijaju se. 3beleje virtuelnih organizacija $preduzea& je konkurentno inenjerstvo. 3vo je veoma znaajno jer se preduzee fokusira na potrebe kupca. 6aposleni u preduzeu zajedno sa kupcima rade na razvoju novog proizvoda. /ime se strvara agilna, fleksibilna i ofanzivna proizvodnja $fleksibilna proizvodnja i 1 ) sistem proizvodnje&. 7. K-nce(cije 0ir*,e&ni4 (re.,/e1 4vako preduzee ima svoj ivotni ciklus, faze nastanka, razvoja odumiranja, prema tome svaka koncepcija preduzea ima svoj vek. (arakteristike ovih koncepcija su: spontano stvaranje elemenata koncepcije, iskristalisanje koncepcije, intenzivan razvoj koncepcije, delotvornost koncepcije, #abioniziranje koncepcije, neprilagodljivost koncepcije, odumiranje koncepcije.

!a slici .., prikazani su uporedni ivotni ciklusi na relativnoj skali u kome je potencijal okruenja .AAB od ega koncepcije iskori#avaju jedan odre"en deo. !a ovoj slici .., vidimo gde se zapravo konkretna koncepcija preduzea nalazi. !a vek jedne koncepcije utiu eksterni i interni faktori. =ksterni faktori su nere#eni postojei problemi i problemi koji nastaju usled promene dru#tva. nterni faktori koji utiu na stvaranje koncepcije su: n ,$ 2 *e4n-&-gij 2 ni0- .r,)*0eni4 (-*re! 2 &j,.+$i re+,r+i 5ni0- /n nj 2 0e)*in 2 r .n +(-+-!n-+*2 $re *i0n-+*2 #-!i&n-+* i*.6.

S&i$ 1.: ' i0-*ni ci$&,+i $-nce(cij (re.,/e1 !ove koncepcije preduzea nastaju na osnovu novih ideja: "-0e$ $-ji (re.+* 0&j cen* r (r-i/0-.nje i ,je.n- $,(c *-g (r-i/0-. 2 0re.n-+* $ $- # *erij &ne * $- i ni/ .r,gi4 0re.n-+*i (r-i/0-. 2 f,n$cij $ - +(-n i/#e8, (-*re! i (r-i/0-. 2 (r-ce+i $ - $-n$re*n .e) 0 nj 2 (re.,/e*ni)*0-2 0i)e.i#en/i-n &n- ,#re 0 nje2 *i#+$i r ..

Proces reinenjeringa je fundamentalni faktor aktiviranja ideje za stvaranje koncepcije novih prduzea. Postavlja se pitanje: 5(ako bi izgledalo novo preduzee koje stvaramo u sada#njim okolnostima75 Prva i osnovna stvar u samom polasku kreiranja preduzea je njegova svrha. 3no mora imati svrhu postojanja koja se reflektuje u proizvodnji vrednosti za svoje okruenje. Preduzee stvara vrednosti svojim pona#anjem tj. svojim procesima. Primenom principa reinenjeringa nastaje savremeno, kreativno i svrsishodno procesno preduzee sa najsavremenijom informatikom tehnologijom. Principi koje postavlja reinenjering su sledei: #i+ij (re.,/e1 2 6

0re.n-+*i $-je +e +*0 r j, , (r-ce+i# (re.,/e1 2 (re.,/e1e #-e -+*0 ri*i ,+(e4 + #- +,(eri-rni# (r-ce+i# 2 +,(eri-rn- i/0-8enje +e (-+*ie (,*e# .-!r-g .i/ jn (r-ce+ 2 + (r 0i# &j,.i# , (r 0-# -$r,enj, i + (r 0-# &-gi+*i"$-# (-.r)$-#.

:. S*r,$*,r 0ir*,e&n-g (re.,/e1 U klasinoj vertikalnoj organizaciji $preduzeu& grupe su organizovane po funkcijama. U njima postoje odeljenja, sektori itd. U horizontalnoj strukturi organizacije timovi su organizovani po procesima, gde se javljaju 0& +nici (r-ce+ . 6a kvalitetno izvo"enje procesa angauju se profesionalci. 3d njih se stvaraju *i#-0i za izvo"enje novih procesa, a nakon zavr#etka postaju izvr#ioci. 3 njima brinu *reneri. Uloga trenera je da pripremi profesionalce za timski rad da bi njihova performansa bila maksimalna kako u timu reinenjera tako i u timu za izvo"enje procesa. 6adatak trenera je da ljudi u timovima izvode poslove po najnovijim znanjima i ve#tinama kao i da budu psihofiziki sposobni za naporan kreativni rad. Pored vlasnika procesa, trenera i timova javljaju se jo# i pojmovi lider i car za reinenjering. <i.er je lan top menadmenta $vrhunskog rukovodstva& koji je pokreta poduhvata reinenjeringa. /o je osoba koja koristi svoj autoritet i mo za pokretanje svih vitalnih resursa koji su potrebni za poduhvat u kojem se vr#i transformacija preduzea. Pored lidera, najznaajniju ulogu ima c r / reinenjering koji razvija metode i tehnike reinenjeringa i brine da svi lanovi organizacije na vreme upoznaju ove tehnike i metode. !a slici ..C prikazana je samo vizuelizacija poslovanja novog preduzea. (lasinog #ematskog hijerarhijskog prikaza vi#e nema, jer se gube te klasifikacije autoriteta i moi. (lasini koncept #efa isezava. !a vrhu se nalaze procesi sa svojim vlasnicima i timovima. U timovima su angaovani profesionalci ija se obuka vr#i u centrima za obuku. 4efovi u ovakvoj organizaciji su vlasnici procesa, trener ili sam profesionalac kada izvodi autonomno neki proces i naravno kupac. (upac u ovakvoj strukturi predstavlja najveeg #efa. 3n diktira smernice proizvodnje i formiranje proizvoda. ako u prosenoj organizaciji nastaje kruta upravljaka struktura potrebna je spona koja integri#e komponente labave konstrukcije ove organizacije. 4nagu i sposobnost da uspe#no usmerava zaposlene poseduje lider organizacije.

S&i$ 1.; ' Pre.,/e1e n-0-g -!&i$ Dider ima itav spektar uloga. Eedna od uloga je integracija delova preduzea u celinu. Pored ove, on poseduje jo# jednu znaajnu ulogu, a to je motivacija zaposlenih. 3n utie na stvaranje stavova ljudi, nain mi#ljenja da bi njihov doprinos u proizvodnji bio maksimalan, pri emu on mora biti verodostojan i konzekventan. /rea uloga lidera se ogleda u svrsishodnoj alokaciji resursa. Fto znai da je on trener: za vlasnike procesa, za trenere vlasnik je menaderskih procesa. 3sobine koje lider poseduje se razlikuju od osobina klasinog top $vrhunskog& menadera. 3n nije samo naredbodavac ije elje ispunjava preduzee. 3sobine koje on poseduje su mudrost, entuzijazam. Prihvata kritike i slu#a zaposlene i po potrebi daje kritiku. !e uliva strah ve poverenje. Eednostavno, on je posveen preduzeu i predstavlja arhitektu pona#anja preduzea.

3.0 CI<JEVI REINENJERINGA

3.1 S(ecifi"ni ci&je0i reinenjering 4pecifini ciljevi reinenjeringa mogu se svrstati u vi#e grupa. 3vde se navode: 1. K-n+-&i.-0 nje 5,+ 0r) 0 nje6 (onsolidovanje $usavr#avanje& svih funkcija u preduzeu $funkcije proizvodnje, odravanja, kontrole kvaliteta, finansija, raunovodstva, marketinga, energetike, saobraaja i transporta, investicija, istraivanja, planiranja i dr.&. 3vo podrazumeva stvaranje preduzea sa najpogodnijom organizacionom #emom rasporeda iz jedinih funkcija, #to u veini sluajeva nije sluaj u na#oj praksi. /reba raditi na eliminisanju nepotrebnih organizacionih nivoa i poslova, odnosno, na boljem postavljanju hijerarhije svih aktivnosti u preduzeu. 3vde sebi treba postaviti vi#e pitanja, od kojih izdvajamo: Z )*- (re.,/e1e * $- r .i i / )*- *- nije !-&je= K $- !i (re.,/e1e #-g&- !-&je . r .i i )* *re! (r-#eni*i= K-je in-0 cije *re! -+*0 ri*i= S0 $i r .ni$ .ne0n- (re.& e (- je.n, in-0 cij,> K-je +, +(-+-!n-+*i2 $-ji +, *- (-je.inci $-ji #-g, (r-#en*i*i +*0 ri n !-&je i .r.=

ovde treba rei da pod reinenjeringom treba podrazumevati stalne promene u planiranju, upravljanju i praenju performansi preduzea. Pri ovome treba dati odgovore da li postoji dobra metodologija za izvo"enje reinenjeringa i postoje li smernice ka uspehu $odrednice uspeha&. 3. P-0e1 nje (r-.,$*i0n-+*i (re.,/e1 Produktivnost se moe poveati stvaranjem inovativnih procesa koji imaju neprekidni tok i re#avaju se prirodnim redosledom i brzinom $;. 'enis&. U nekim sluajevima se produktivnost moe poveati od nekoliko do .AAB. Uvek kao cilj postavljamo maksimalno poveanje produktivnosti. 7. P-+*i/ nje !-&ji4 re/,&* * (re.,/e1 8

4ve aktivnosti su zapoete da se postignu bolji rezultati u svim oblastima, a naroito u: (-0e1 nj, (r-.,$*i0n-+*i2 +# njenj, / &i4 g-*-0i4 (r-i/0-. 2 +# njenj, / &i4 re/er0ni4 .e&-0 / -.r 0 nje2 +# njenj, *r-)$-0 n +0i# ni0-i# i , +0i# f,n$cij # 5.ire$*ni4 i in.ire$*ni462 +# njenj, 0re#en (r-i/0-.nje2 +# njenj, 0re#en , / +*-j, (-+*r-jenj i # )in 5!-&je (re0en*i0n-.r 0 nje62 (-0i)enj, ni0- (-,/. n-+*i i r +(-&-i0-+*i (-+*r-jenj i # )in 5(ri#en #-.e& -.r 0 nj + $-n*r-&-# ( r #e* r i ni0- (-,/. n-+*i62 +nienj, in.ire$*ni4 *r-)$-0 , (r-i/0-.nji i .r.

:. P-+*i/ nje -(*i# &ne 0re.n-+*i (r-fi* i .-4-*$ / +0e / (-+&ene i .e-ni" re. %einenjering prua #ansu svim zaposlenim i deoniarima da uestvuju u procesu stvaranja pozitivnih rezultata, da razvijaju oseaj vlasni#tva i pomau preduzeu da postigne dugoroan rast i prednost nad konkurentima. Pri tome mogu nastati sledee koristi: (-0i)enje ni0- + r .nje i/#e8, (-je.ini4 f,n$cij i r .ni$ 2 (-0i)enje ni0- $-n$,rencije i *i#+$-g r . , (re.,/e1,2 / (-+&eni i .e-ni" ri +e +0e 0i)e in*ere+,j, / (re.,/e1e i njeg-0(-+&-0 nje2 / r /0-j n-0i4 (r-i/0-. i ,+&,g 2 (-0i)enje ni0- 0e)*in i -0& )1enje / (-+&eni4 + (r-ce+i# i -.g-0-rn-+*i# . & $)e ,0-8enje CIM +i+*e# 5$-#(j,*er+$i in*egri+ ne (r-i/0-.nje6 i .r. 3.3 De$-#(-/icij $-#(&e$+ni4 +i+*e# in.,+*rije 1. P-+&-0n +*r *egij )nogi kompleksni sistemi industrije u na#oj zemlji moraju da se dekomponuju u periodu njihove tranzicije na izvestan broj malih i srednjih preduzea koja e u budue da posluju u me"usobnim kooperativnim poslovnim odnosima ili samostalno. 6a pomenute industrije koje posmatramo kao 1 ) - preduzea, metodologiju dekomponovanja velikih sistema koja bazira na Osnovama Teorije Sistema, #to predstavlja jedan od izlaznih rezultata u okviru programa za tehnolo#ki razvoj $slika :..&. !e postoji nauka ili teorija koja bi se egzaktno primenila na problem komponovanja i dekomponovanja kompleksnih sistema industrije. /eorija koja se trenutno koristi je jo# uvek empirijska, opisna i formalna, bez precizno definisanih teorijskih modela na kojima bi se primenile odre"ene operacije.

S&i$ 3.1 ' P-+&-0n +*r *egij (ri reinenjering, (-+&-0ni4 (r-ce+ !auke kao #to su Teorija informacija, Nauka o kompjuterima, Teorija sistema, Opta teorija sistema i Teorija upravljanja su samo deo banke nauka za razvoj potpuno nove metodologije za reinenjering poslovnih procesa. 3vo je kompleksan i multidisciplinaran zadatak inenjera i matematiara koji se re#ava zajednikim radom na problemu. )atematiki modeli za .e$-#(-n-0 nje $neinteraktivno, kaskadno, paralelno, sa povratnom vezom& i $-#(-n-0 nje $kaskadno, paralelno, sprezanje sa povratnom vezom& daju formalne opise. /ranslirajui problem na oblast proizvodnih sistema u industriji formalni opis za dekomponovanje kompleksnih sistema i kasnije komponovanje na mala i srednja preduzea moe se definisati kao (artezijev proizvod integracionih pravila 1 ) - preduzea i datog skupa komponenata:

gde su: INTIntegraciona pravila CIM - predu e!a, CIM - "Computer Integrated Manufacturing# - poslovne aktivnosti, $i - Novi konkurentni proi vodi "ili novi proi vodni programi#, Tj - Nove visoke proi vodne te%nologije, lk - Nove visoke informacione te%nologije, Cl - &isoke komunikacione te%nologije "umreieni poslovni svet#, ntegraciona pravila podrazumevaju matrino i fleksibilno povezivanje organizacione jedinice 1 ) - preduzea koje razmenjuju informacije sa visokim nivoom transparentnosti. 1 ) preduzee, kao 1 ) - sistem integri#e sve 1 ) podsisteme i 1 ) module zadovoljavajui kriterijume za 5open5 i 5goal - seeking5 sisteme. Posle reinenjeringa poslovnih procesa, svi finalni proizvodi moraju da zadovolje stroge zahteve svetskog tri#ta $visok kvalitet i mali proizvodni tro#kovi&. 1 ) - preduzee integri#e proizvodne, informacione i komunikacione tehnologije. 3. M-.e& reinenjering (-+&-0ni4 (r-ce+ )etodologija reinenjeringa poslovnih procesa kompleksnih sistema industrije mora da bude specifina i da uzme u obzir neophodne, ali izazovne duboke promene. 4ve metodologije koje su trenutno na raspolaganju moraju se modifikovati prema na#em mentalitetu i u na#oj trenutnoj poziciji u =vropi svetu. Univerzitet i industrija imaju sopstvene probleme, ali re#enja za obe grupacije moraju da budu sa zajednikim i komplementarnim naporima i dobijenim vrednostima. 10

<lavni razlozi za reinenjering poslovnih procesa u normalnim poslovnim uslovima i okruenju su globalna konkurentnost na svetskom tri#tu, brzi razvoj informaciono komunikacionih tehnologija, pobolj#anje poslovnih performansi i smanjenje odziva sa eliminisanjem proizvodnih otkaza i defekata u procesima sa spregnutim funkcijama. Poslovna strategija defini#e G dimenzija $slika :..&: op#te karakteristike, funkcije informacionog sistema, informacione tehnologije, komunikacije, metode i primenu. Postoje razliiti tipovi procesa kao #to su procesi sa visokim stepenom neizvesnosti, procesi sa intenzivnim znanjem, sekvencijalni procesi sa ulazno - izlaznim tokovima, serijski ili paralelni procesi, jednostavni ili kompleksni procesi i drugi. %einenjeringom poslovnih procesa neophodno je da se smanje fizika sprezanja, a da se pro#ire informaciona sprezanja kori#tei zajednike informacione resurse $podaci, znanje, digitalizovane slike, procesiranje glasa, procesiranje signala&, zatim, istovremeni pristup, paralelno procesiranje i multimedijsko okruenje. %einenjering poslovnih procesa zahteva dinamiko prilago"avanje 1 ) preduzea $slika :.:&.

S&i$ 3.3 ' Din #i"$- (ri& g-8 0 nje CIM ? (re.,/e1 Fest osnovnih dimenzija ine tri dimenzije sa dinamikim vrednostima $koordihacija, konfiguracija i korporativna kultura& i tri dimenzije koje se odnose na resurse $informacije, tehnologije i zaposleni&. Promena bilo koje dimenzije zahteva odre"eni rebalans drugih dimenzija. Pobolj#anje menadmenta informacija je kritina aktivnost reinenjeringa procesa. Ukupne aktivnosti 1 ) - preduzea zavise od kreativnosti eksperata. (orporativna kultura se.sastoji od skupa zajednikih vrednosti koje se odnose- na strategiju. razvoja, ciljeve poslovanja i samo pona#anje zaposlenih.

@e&&- !&-g-0ci A6 D-!r-.-)&i n j-) je.n- .r,enje + n )-# *e#-#...Pr-)&i +#- $r-/ -+n-0ne (-j#-0e2 f /e $ $- !i V + ,0e& , +r (r-!&e# 2 + . # &- . +e -$rene#re/,&* *i# 2 -.n-+n- ,+(je4, $-ji je 0r&- 0jer-0 * n $- +e +0e ,r .i -n $- $ $*re! B

'spje% u rein(enjeringu
)noga preduzea koji zaponu s reinenjeringom u njemu ne uspeju. 11

!jihovi poku#aji zavr#avaju upravo tamo gde su zapoeli, ne dolazi do znaajnih promena, nema velikih pobolj#anja u izvo"enju, a cinizam zaposlenika je povean jo# jednim neuspelim programom za pobolj#anje poslovanja. Procena je da ;0 .- C0 D organizacija koje zaponu reinenjering ne postignu dramatine rezultate koje su planirale. 4 reinenjeringom je kao sa #ahom : klju uspjeha je znanje i sposobnost, a ne srea. Hko se znaju pravila i izbjegavaju gre#ke, vrlo je verovatno da e se uspjeti. O!j 0i-E& S ne& , ne.e&j 2 # j 172 3013

12