1

OSNOVI TEHNIKE KLIMATIZACIJE

1. UVOD

Klimatizacija je grana tehnike i nauna disciplina koja se bavi ostvarivanjem i
odravanjem pogodnih uslova za boravak oveka u zatvorenom prostoru. Strogo uzevi,
navedena definicija odnosi se na komfornu klimatizaciju gde se uslovi ugodnosti prilagoavaju
prvenstveno ljudima koji tu borave. Za razliku od komforne klimatizacije, osnovni zadatak
industrijske klimatizacije je stvaranje pogodnih uslova za optimalno odvijanje tehnolokog
procesa. Naravno, ti uslovi sredine moraju biti prihvatljivi i za oveka. Na primer, u pojedinim
pogonima tekstilne industrije i pojedinim fazama prerade duvana potrebno je odravati visoku
relativnu vlanost vazduha (i do 90%) to ovek moe da podnese, mada je za njega idealna
vrednost oko 50%.

Za razliku od sistema grejanja koji ostvaruju funkciju zagrevanja prostora i deliminog
provetravanja, sistemi klimatizacije ostvaruju daleko vei broj funkcija u cilju postizanja uslova
ugodnosti tokom cele godine. Osnovne funkcije klimatizacionih postrojenja su:
- zagrevanje prostora u zimskom periodu;
- hlaenje prostora u letnjem periodu;
- ventilacija;
- odravanje relativne vlanosti vazduha: vlaenje vazduha u zimskom periodu i
suenje (odvlaivanje) u letnjem;
- odravanje istoe vazduha;
- odravanje pritiska u cilju kontrolisanog strujanja vazduha izmeu prostorija.


RAZVOJ TEHNIKE KLIMATIZACIJE

Poetak klimatizacije vezuje se za 20-te godine prolog veka u Americi. Vremenom su
razvijeni razliiti sistemi klimatizacije tako da se eljeni uslovi ugodnosti praktino mogu postii
u svim sluajevima.

Energetska kriza 70-tih godina prolog veka uticala je na celokupan ivot oveka, pa i na
klimatizaciju. Meutim, primena klimatizacije u skoro svim sferama ivota nije zaustavljena, ali
je dolo do modifikacije i razvoja novih tehnikih reenja klimatizacionih postrojenja. Osnovni
cilj je da se projektuju i izvode energetski efikasni sistemi klimatizacije.

U cilju tednje energije u klimatizacionim sistemima smanjen je broj izmena sveeg
vazduha na sat, ali se tada javio problem loeg kvaliteta vazduha u klimatizovanim prostorijama
(IAQ Indoor Air Quality). Sniena je unutranja temperatura u zimskom, a poviena u letnjem
periodu. Poveane su tolerancije dozvoljene vrednosti relativne vlanosti vazduha u
klimatizovanim prostorima. Nia dozvoljena vlanost vazduha u zimskom, a via u letnjem
periodu dovode do znatnih uteda energije u procesu pripreme vazduha. Korienje otpadne
toplote iz klimatizacionih sistema postalo je standardno tehniko reenje. Sve ove mere su
uticale da se smanji jedinina potronja energije u klimatizacionim postrojenjima uz
zadovoljavanje termikih uslova ugodnosti.

Savremeni nain gradnje, sve gua naseljenost u gradovima, sve vee zagaenje okoline
i sve izraeniji zahtevi za komforom i kvalitetom vazduha u zatvorenom prostoru, uslovili su sve
vie zahteva za uvoenjem klimatizacije u objektima razliite namene. Perspektive primene
2
klimatizacije su sve vee. Sve je vie oblasti gde se ne moe zamisliti boravak bez adekvatne
klimatizacije:
- veliki poslovni objekti i tzv. blokirane prostorije;
- luksuzni objekti (hoteli visoke kategorije, poslovni apartmani,...);
- proizvodni pogoni (farmaceutske, hemijske, prehrambene, elektronske industrije);
- objekti opte i javne namene (kongresni centri, pozorita, bolnice, trgovinsko-
poslovni centri, itd.);
- ivot pod morem, pod zemljom, u svemiru.


ODAVANJE TOPLOTE OVEKA

U ovekovom telu se neprekidno odvijaju fiziko-hemijski procesi koji se nazivaju
metabolizam. Pri tim procesima razvija se toplota koju ovek neprekidno mora da odaje okolini
da bi ostvario stanje termike ravnotee, odnosno da bi odrao stalnu temperaturu tela. Koliina
proizvedene i odate toplote zavisi od: fizike aktivnosti, odevenosti, temperature okoline, pola,
uzrasta, mase tela, psihiko-zdravstvenog stanja, aklimatizovanosti na podneblje, ishrane,
individualnosti, itd.

Kao mera fizike aktivnosti oveka uvedena je jedinica met i ona odgovara odavanju
toplote oveka od 58,2 W/m
2
povrine tela. Prosena povrina koe odraslog oveka iznosi 1,8
m
2
. U tabeli 1 prikazane su prosene vrednosti odavanja toplote odraslog oveka pri razliitim
aktivnostima.

Tabela 1 Odavanje toplote oveka
Aktivnost
Odavanje toplote
met W
spavanje 0,7 75
sedenje 1,0 105
hodanje brzinom 3,2 km/h 2,0 210
hodanje brzinom 6,4 km/h 3,8 400
kancelarijski rad 1,0 1,4 105 150
spremanje kue 2,0 3,4 210 355
plesanje 2,4 4,4 250 460
koarka 5,0 7,6 580 800
maksimalna (kratkotrajna) 11,5 1200

Toplotu stvorenu metabolizmom ovek odaje okolini koristei vie osnovnih
mehanizama prenosa toplote. Suva (osetljiva) toplota predaje se uglavnom preko koe i odee
konvekcijom i zraenjem, a manjim delom kondukcijom i zagrevanjem vazduha u pluima.
Latentna (vlana) toplota predaje se u pluima i preko koe. Pri tome treba razlikovati da li je
koa suva ili okvaena (oznojana).

ema odavanja toplote oveka razliitim mehanizmima prenosa toplote prikazana je na
slici 1. Navedene procentualne vrednosti vae samo za odreene uslove (fizika aktivnost,
odevenost, termiki parametri okoline). Za druge uslove, procentualne vrednosti odavanja
toplote pojedinim mehanizmima prenosa toplote mogu biti sasvim razliite.
3

Slika 1 Odavanje toplote oveka


4
2. USLOVI UGODNOSTI

Na intenzitet odavanja toplote oveka i oseaj ugodnosti utie mnogo faktora koji se
mogu podeliti u dve osnovne grupe:
- termiki uslovi okoline;
- lini uticaji.

Termiki uslovi sredine su:
- temperatura vazduha;
- srednja temperatura okolnih povrina;
- relativna vlanost vazduha;
- brzina strujanja vazduha.

Najznaajniji lini uticaji su stepen fizike aktivnosti i odevenost.


TEMPERATURA VAZDUHA t
v


Temperatura vazduha utie na odavanje toplote konvekcijom. Prenos toplote
konvekcijom proporcionalan je razlici temperature tela (koja je priblino stalna) i temperature
okolnog vazduha. Na slici 2 prikazan je dijagram odavanja toplote ljudi u funkciji temperature
vazduha za razliite fizike aktivnosti.


Slika 2 Odavanje toplote oveka u zavisnosti od temperature vazduha

Odavanje toplote oveka (i ukupno, a posebno suve toplote) opada sa porastom
temperature vazduha. U jednom intervalu temperatura okoline, ukupno odavanje toplote oveka
se ne menja i ta oblast se naziva zona neutralnosti. Unutar zone neutralnosti, i to pomereno ka
5
oblasti niih temperatura okoline gde je odavanje suve toplote vee a latentne umereno, nalazi se
zona ugodnosti. To je oblast koju pokuavamo da ostvarimo radom klimatizacionih ureaja.


TEMPERATURA OKOLNIH POVRINA t
o


Temperatura okolnih povrina (unutranje povrine zidova, prozora, poda i tavanice)
utie na razmenu toplote zraenjem. Toplota razmenjena zraenjem proporcionalna je razlici
etvrtih stepena apsolutne temperature tela i srednje vrednosti temperature okolnih povrina. S
aspekta uslova ugodnosti oveka, najbolje je kada je zraenje to ravnomernije u svim pravcima,
tj. kada temperatura svih okolnih povrina malo odstupa od srednje vrednosti. Meutim, u praksi
je est sluaj da su pojedine povrine u prostoriji razliitih temperatura, pa se moe dogoditi da
ovek jednim delom tela prima toplotu zraenjem, a drugim odaje (tzv. asimetrino zraenje).
Ukoliko se ovek ne kree, asimetrino zraenje je vrlo neugodno. Na primer, kada ovek sedi
jednom stranom okrenut pei na unutranjem zidu, a drugom stranom ka termiki loe
izolovanom prozoru.

Mada temperatura vazduha i temperatura okolnih povrina utiu na razliite mehanizme
odavanja toplote oveka, s obzirom da se radi o istim fizikim veliinama, uvedena je
rezultujua temperatura koja objedinjuje obe ove karakteristine temperature.
o v rez
t B t A t - + - =
Razliiti autori navode razliite vrednosti konstanti A i B. Najee se smatra da su
slinog uticaja pa se usvaja A=B=1/2. Generalni je stav da to je nia srednja temperatura
okolnih povrina, potrebna je via temperatura vazduha (i obrnuto) za isti oseaj ugodnosti.
Najbolje je kada su obe karakteristine temperature priblino jednake.


RELATIVNA VLANOST VAZDUHA



Relativna vlanost vazduha utie, pre svega, na odavanje latentne toplote. Odavanje
latentne toplote oveka proporcionalno je razlici parcijalnog pritiska zasienja za temperaturu
povrine tela i parcijalnog pritiska vodene pare u okolnom vazduhu. Naime, uobiajeno se
smatra da je vazduh u neposrednom dodiru sa povrinom koe, usled znojenja oveka, primio
maksimalno moguu koliinu vodene pare, tj. da je zasien.

Uticaj relativne vlanosti na oseaj ugodnosti oveka treba posmatrati u sadejstvu sa
temperaturom vazduha. Pri visokim temperaturama visoka relativna vlanost nije dobra jer
onemoguava odavanje latentne toplote (znojenjem) to je najvaniji nain hlaenja tela pri
visokom temperaturama okoline (slika 2).

Visoka relativna vlanost vazduha nije dobra ni pri niskim temperaturama, jer izaziva
vlaenje odee ime se smanjuje otpor provoenju toplote i poveava odavanje toplote oveka
to nije ugodno pri niskim temperaturama okoline. Zbog toga se ograniava maksimalno
dozvoljena vrednost relativne vlanosti u funkciji temperature okolnog vazduha (slika 3). Sa
dijagrama se moe uoiti da je mnogo znaajniji uticaj relativne vlanosti pri viim
temperaturama okoline, pa su tada dozvoljene nie vrenosti .

6

Slika 3 Maksimalno dozvoljene vrednosti relativne vlanosti vazduha

Ni preniska vlanost vazduha nije ugodna za oveka jer moe izazvati preterano suenje
(isuivanje) koe i naroito sluzokoe (oiju i disajnih puteva). Zato se propisuje i minimalna
dozvoljena vlanost vazduha (30%, a u poslednje vreme, zbog tednje energije, i 20%). Smatra
se da je u opsegu oubiajenih temperatura vazduha, optimalna vlanost vazduha za oveka 50%.


BRZINA STRUJANJA VAZDUHA w



Brzina strujanja vazduha utie na prenos toplote konvekcijom i odavanje latentne toplote.
Poveanjem brzine kretanja vazduha raste koeficijent prelaza toplote, pa se time poveava i
koliina toplote predata konvekcijom. Takoe, intenzivira se i odavanje latentne toplote jer se pri
veoj brzini vazduha pospeuje isparavanje sa koe time to se zasien vazduh koji je u dodiru s
povrinom koe bre odvodi a na njegovo mesto dolazi okolni suvlji vazduh.

Vee brzine vazduha mogu izazvati neprijatan oseaj naroito kada se radi o struji
hladnog vazduha. Zbog toga se propisuju maksimalne brzine strujanja vazduha u zoni boravka
ljudi (slika 4). Na dijagramu na slici 4 moe se uoiti da su dozvoljene brzine vrlo male, ali treba
napomenuti da se radi o brzinama strujanja vazduha neposredno pored ljudi (u zoni njihovog
boravka). Preporuuje se da u komfornoj klimatizaciji ta brzina ne prelazi 0,25 m/s, dok se u
industrijskoj klimatizaciji i brzina vazduha od 0,35 m/s smatra prihvatljivom. Dalje od zone
boravka ljudi (na primer na mestima ubacivanja vazduha u klimatizovani prostor) brzine
strujanja vazduha mogu imati znatno vee vrednosti.
7

Slika 4 Maksimalne dozvoljene brzine strujanja vazduha u zoni boravka ljudi


UTICAJ ODEE

Odea utie na smanjenje odavanja toplote oveka time to poveava otpor provoenju
toplote od tela ka okolini. Temperatura povrine odee je nia od temperature tela, ali je povrina
razmene toplote (konvekcijom i zraenjem) neto vea.

Vrlo je teko tano odrediti vrednost otpora provoenja toplote odee, jer on zavisi od
mnogo nedovoljno definisanih elemenata (vrsta materijala, gustina tkanja, kroj, itd.). Da bi se
lake odredio uticaj vrste odee na odavanje toplote oveka i uslove ugodnosti, uvedena je mera
za odevenost koja se oznaava sa clo. Odevenost oznaena sa 1 clo odgovara nainu odevanja
tipinog poslovnog oveka, odnosno odei iji je otpor prolazu toplote 0,155 m
2
K/W.

Na slici 5 prikazan je uticaj odevenosti na odavanje toplote oveka i postizanje termike
ravnotee. Oito je da se pri odreenoj fizikoj aktivnosti oveka, stanje termike ravnotee
uspostavlja pri niim temperaturama okoline ukoliko je ovek vie odeven.

8

Slika 5 Odavanje toplote oveka u zavisnosti od odevenosti i temperature vazduha


MERA TERMIKE UGODNOSTI

Kada se govori o termikoj ugodnosti ljudi ne postoji adekvatan nain da se ona
deterministiki odredi, ve se obino procenjuje na osnovu oseaja veeg broja ljudi.
Istraivanja se odvijaju tako to se grupa ljudi izloi dejstvu nekih termikih uslova, i posle
odreenog perioda aklimatizacije belei se njihova reakcija i ocena ugodnosti boravka u tim
uslovima. Kasnije se vri statistika obrada tih podataka i zakljuuje pri kojim uslovima sredine
najvei broj ljudi se ugodno osea. Ovaj metod daje dobre rezultate kada se varira jedan uticajni
parametar (na primer promena temperature: 18, 20, 22, 24
o
C). Meutim, problem je mnogo
sloeniji, jer na oseaj ugodnosti deluje vie parametara pri emu je njihovo dejstvo interaktivno
(meuzavisno).

Bilo je mnogo pokuaja da se uvede jedna veliina kao pokazatelj termikih uslova
sredine:
- kata broj;
- efektivna temperatura ET;
- standardna efektivna temperatura SET;
- operativna temperatura po vlanom termometru t
oh
;
- indeks okvaenosti koe, itd.,
meutim bez mnogo uspeha, jer makakva bila relacija izmeu pojedinih relevantnih parametara
(temperature vazduha, srednje temperature okolnih povrina, vlanosti i brzine strujanja
vazduha, fizike aktivnosti i odevenosti): linearna, eksponencijalna, stepena, logaritamska,...
uvek se kombinacijom ekstremnih vrednosti pojedinih parametara moe dobiti idealan (umeren)
opti pokazatelj uslova termike ugodnosti.

S obzirom da je teko odrediti jedan pokazatelj nivoa termike ugodnosti, u cilju boljeg
sagledavanja kombinovanog uticaja vie parametara, sprovedena su mnogobrojna istraivanja
koja prouavaju uslove termikog komfora pri promeni (variranju) vie uticajnih parametara. Iz
tih istraivanja proistekli su mnogobrojni nomogrami, od kojih su dva prikazana na slikama 6 i 7.
9

Slika 6 Termiki uslovi ugodnosti u zavisnosti od brzine strujanja vazduha


Slika 7 Termiki uslovi ugodnosti u zavisnosti od fizike aktivnosti

Nomogram na slici 6 pokazuje meuzavisnost temperature vazduha, srednje temperature
okolnih povrina i brzine strujanja vazduha na uslove ugodnosti u klimatizovanom prostoru. Ovo
istraivanje se odnosi na lako odevene ljude (0,5 clo) u sedeem poloaju (aktivnost 1 met) pri
relativnoj vlanosti vazduha 50%.

= 50%
10
Na slici 7 prikazani su uslovi ugodnosti u zavisnosti od temperature i brzine strujanja
vazduha za razliite stepene fizike aktivnosti. Pri ovim eksperimentima ljudi su bili lako
odeveni (odevenost 0,5 clo), relativna vlanost vazduha je bila 50%, a srednja temperatura
okolnih povrina bila je jednaka trenutnoj temperaturi vazduha.

Generalni je stav da pri odreivanju prihvatljivih termikih uslova sredine treba teiti da
svaki parametar bude u razumnim granicama za datu namenu objekta (odreena aktivnost ljudi
i uobiajena odevenost). Pri tome se treba pridravati nekoliko osnovnih principa:
- to je via temperatura vazduha, relativna vlanost vazduha treba da je nia;
- to je nia temperatura vazduha, brzina strujanja vazduha treba da je manja;
- to je srednja temperatura okolnih povrina via u zimskom periodu, temperatura
vazduha treba (moe) da bude nia.

Osnovni zadatak postrojenja za klimatizaciju je da, bez obzira na poremeaje (spoljanje i
unutranje), postigne i odrava u zatvorenom prostoru zadate vrednosti termikih parametara
sredine. To se moe postii razliitim sistemima za klimatizaciju, a zadatak projektanta je da
odabere ono tehniko reenje koje najbolje odgovara zahtevima i mogunostima investitora.

I ovek ima sopstveni mehanizam termoregulacije kojim reaguje na promene termikih
parametara okoline (irenje/skupljanje perifernih krvnih sudova, intenziviranje metabolizma,
pojaano znojenje, drhtanje i dr.), ali su mogunosti samoregulacije relativno ograniene. Tada u
pomo stupa tehnika (u ovom sluaju klimatizacija) koja u potpunosti ili delimino neutralie
te poremeaje i smanjuje opseg variranja termikih parametara sredine, tako da termoregulacija
oveka moe da ih savlada u skladu sa individualnim potrebama.
11
3. DOBICI TOPLOTE I TOPLOTNO OPTEREENJE

UVODNA RAZMATRANJA

Analiza prenosa toplote kroz graevinski omota zgrade ima za cilj da se to realnije
izraunaju potrebe za grejanjem i hlaenjem unutranjeg prostora i da se prema tim potrebama
odrede merodavni grejni i rashladni kapaciteti elemenata opreme termotehnikih instalacija.
U zimskom periodu se u prostorijama u kojima borave ljudi odrava temperatura vazduha
koja je via od spoljne, pa zgrada gubi toplotu. U cilju odravanja konstantne temperature
vazduha u prostoriji na nivou koji odgovara uslovima ugodnosti, potrebno je nadoknaditi toplotu
koja se odaje okolini, tj. nadoknaditi gubitke toplote. Gubici toplote, prema tome, predstavljaju
koliinu toplote u jedinici vremena koju prostorija odaje okolini.
Kada je u pitanju letnji period, temperatura spoljnog vazduha je visoka, dani su preteno
dugi i vedri sa velikim uticajem Sunevog zraenja. U zgradu dospeva znaajna koliina toplote,
koju je potrebno elimisati, kako bi se u prostorijama odravala nia temperatura vazduha od
spoljne. Dobici toplote predstavljaju koliinu toplote u jedinici vremena koju prostorija prima
(bilo od spoljnih ili unutranjih izvora toplote).
Klimatizacija se obino vezuje za letnji period, odnosno za hlaenje vazduha, meutim
sistem za klimatizaciju radi tokom cele godine, to znai da se u naim klimatskin uslovima vri
i zagrevanje vazduha zimi i hlaenje vazduha tokom leta.
U zimskim uslovima izraunata koliina toplote koju prostorija gubi pri projektnim
uslovima (gubici toplote) odgovara koliini toplote koju treba da nadoknadi sistem za grejanje.
Proraun se vri za stacionarne uslove razmene toplote prostorije sa okolinom, jer je razlika
izmeu maksimalne i minimalne temperature spoljnjeg vazduha tokom dana mala, a taj uticaj
variranja spoljne temperature ublaen je efektom akumulacije toplote u omotau prostorije. I
uticaj Sunevog zraenja je jako mali - dani su kratki i esto sa poveanom oblanou.
Za letnji period se takoe definiu projektni uslovi, ali se proraun potrebne koliine
toplote koju je potrebno eliminisati ne moe vriti za stacionarne uslove, pre svega jer je: razlika
ekstremnih dnevnih temperatura znatna i intenzitet Sunevog zraenja je veliki i promenljiv
tokom dana u veoma irokim granicama. Osim toga, zbog izraene nestacionarnosti tokom leta,
pojave razliitih izvora toplote i akumulacione sposobnosti zidova prostorije, dobitak toplote ne
odgovara koliini toplote koju treba eliminisati iz prostorije. Koliina toplote u jedinici vremena,
koju je tokom leta potrebno odvesti iz prostorije naziva se toplotno optereenje. Toplotno
optereenje obuhvata koliinu toplote koja zagreva iskljuivo sobni vazduh, pa na taj nain ima
direktnog uticaja na temperaturu vazduha u prostoriji i na kapacitet rashladnog postrojenja.

Slika 1 Razlika izmeu toplotnog optereenja i dobitaka toplote

12
Promenljivosti spoljne temperature vazduha moe se pratiti tokom letnjeg perioda.
Postavlja se pitanje kako definisati projektne uslove za leto. Za zimski period se usvaja spoljna
projektna tempertura, dok se za letnje definie letnji projektni dan. Letnji projektni dan
sainjavaju asovne vrednosti temperatura spoljnjeg vazduha tokom 24 asa (slika 2). Spoljna
projektna temperatura za leto je maksimalna temperatura koja se javalja u toku letnjeg
projektnog dana. Za Beograd letnja projektna temperatura iznosi 33
o
C.
22
24
26
28
30
32
34
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Vreme (h)
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

(
o
C
)
te, min
te, max
te,(t)
tsm = 28,5
o
C

Slika 2 Letnji projektni dan za Beograd
U Americi se letnji projektni dan dan definie preko spoljne projektne temperature za leto
t
e,max
i razlike izmeu ekstremnih temperatura tokom dana, koja se naziva Daily Range
(DR = t
e,max
- t
e,min
), to je prikazano na slici 3a.

t( C)
o
t
DR
te,max
te,min

a) Nain odreivanja DR
t( C)
o
t
DR1
te,max1
te,min2
te,max2
te,min1
DR2
b) Letnji projektni dan za dva mesta sa istim DR i
razliitim t
e,max

t( C)
o
t
DR1
te,max1
te,min2
te,min1
DR2
c) Letnji projektni dan za dva mesta sa razliitin DR i
istim t
e,max

Slika 3 Letnji projektni dan, spoljna projektna temperatura i Daily Range
13
Definie se funkcija raspodele spoljne temperature u toku jednog dana P(t), koja zapravo
predstavlja procentualno odstupanje trenutne spoljne temperature od maksimalne vrednosti.
Funkcija raspodele temperature je univerzalna funkcija koja se koristi za odreivanje letnjeg
projektnog dana za sve gradove u Americi:
DR
P
t t
e e
=
100
) (
) (
max ,
t
t (1)
Potrebno je poznavati spoljnu projektnu temperaturu za neko mesto i DR i na osnovu
toga je mogue odrediti tok temperature za letnji projektni dan.
Kada je u pitanju odreivanje spoljne projektne temperature za leto (t
e,max
), postoji
nekoliko kriterijuma:
Stari kriterijum je obuhvatao samo letnje mesece - od juna do septembra, ukupno 2928 h
i spoljna projektna temperatura je odreivana kao temperatura koja se odreeni broj asova
dostigne ili prebaci:
1. Kriterijum 1% - t
e
> t
e, proj
- 29 h/god,
2. Kriterijum 2,5% - t
e
> t
e, proj
- 73 h/god,
3. Kriterijum 5% - t
e
> t
e, proj
- 146 h/god.
Novi kriterijum se zasniva na bazi godinjih asovnih vrednosti temperatura spoljnjeg
vazduha i obuhvata 8760 h/god:
1. Kriterijum 0,4% - t
e
> t
e, proj
- 35 h/god,
2. Kriterijum 1% - t
e
> t
e, proj
- 88 h/god,
3. Kriterijum 2% - t
e
> t
e, proj
- 175 h/god.

Dakle, prilikom prorauna toplotnog optereenja, promenljivost temperature spoljnjeg
vazduha se uzima u obzir preko asovnih vrednosti za letnji projektni dan, ali se ne sme
zaboraviti intenzitet Sunevog zraenja koji dospeva na povrinu fasadnog zida, koji je takoe
promenljiv tokom dana i koji utie na temperatursko polje u zidu, a samim tim i na transmisiju
toplote kroz zid. Taj problem se reava uvoenjem sunano-vazdune temperature. Sunano-
vazduna temperatura predstavlja fiktivnu temperaturu koju bi trebalo da ima spoljni vazduh da
bi prouzrokovao toplotni fluks kroz povrinu zida jednak onom toplotnom fluksu koji potie od
zbirnog uticaja Sunevog zraenja i spoljne temperature vazduha. Zatim se uvodi pojam
ekvivalentne temperaturske razlike, pomou koje se izraunava toplotni fluks prilikom prolaza
toplote kroz spoljni zid prostorije. Drugi, optiji model koji slui za proraun toplotnog
optereenja kroz spoljne zidove (prolaz toplote kroz zid pri nestacionarnim uslovima) je Metod
prenosnih funkcija (Transfer Function Method). On polazi od trouglastog delovanja impulsa
temperature na spoljnoj povrini i reakcije (odziva) na unutranjoj povrini. Koriste se Laplasove
transformacije i veoma sloen matematiki aparat. Kada se primenjuju Laplasove transformacije
gubi se fizikalnost problema, pa je prilikom njegove primene potrebno dobro poznavanje
fizikalnosti procesa razmene toplote. Prema nemakim normativima koristi se metod prorauna
preko ekvivalentnih temperaturskih razlika.
Osim to Sunevo zraenje zagreva spoljnu povrinu fasadnih zidova i krova objekta, ono
prodire u prostoriju kroz transparentne povrine (stakla prozora i vrata). Predata toplota od
Sunevog zraenja zagreva masu zidova i poda prostorije i kada temperatura unutranjih
povrina omotaa prostorije poraste iznad temperature vazduha u prostoriji, zidovi i pod predaju
odreenu koliinu toplote vazduhu u prostoriji, i na taj nain poveavaju vrednost toplotnog
14
optereenja. Da bismo mogli da proraunamo toplotno optereenje neophodno je da znamo
koliki se udeo toplote koji u prostoriju prodire Sunevim zraenjem predaje vazduhu u prostoriji,
a koliki udeo se akumulie u masi zidova i poda prostorije. Iz navedenog razloga, u proraun
toplotnog optereenja se uvode koeficijenti akumulacije toplote.
Toplotno optereenje, kao i dobici toplote mogu se podeliti prema izvorima toplote i to
na:
- spoljne: - kroz spoljne zidove (krov) prostorije,
- kroz prozore (transmisijom i od Sunevog zraenja),
- infiltracijom spoljnog vazduha kroz procepe.
- unutranje: - od osvetljenja u prostoriji,
- od elektrinih ureeja, maina i aparata (disipacije)
- od ljudi koji borave u prostoriji,
- od susednih neklimatizovanih prostorija,
- od tehnolokih procesa koji se odvijaju u prostoriji.

PRORAUN TOPLOTNOG OPTEREENJA

TOPLOTNO OPTEREENJE TRANAMISIJOM KROZ ZIDOVE

Koliina toplote koja prolazi kroz spoljni zid prostorije je promenljiva veliina, jer
odavanje toplote spoljanjih izvora varira u toku dana. Spoljna temperatura je stohastika
veliina, ali se za letnji projektni dan ona moe predstaviti odgovarajuom trigonometrijskom
funkcijom. Posmatrajmo njen uticaj na prolaz toplote kroz spoljni zid debljine o (slika 4):
1. Usled akumulacije toplote u zidu javlja se:
- fazno zakanjenje toka koliine toplote,
- smanjenje amplitude oscilacije temperature na unutranjoj povrini zida u odnosu
na spoljnu povrinu zida.
Vremensko kanjenje At javlja se na unutranjoj strani zida u odnosu na spoljnu stranu.
Faktor smanjenja amplitude oscilacije temperature je Af. U dva vremenska trenutka obeleeni su
tokovi temperaturskih promena (rafirane povrine) kako bi se videla promena temperaturskog
gradijenta
x
t
c
c
:
t
1
- toplotni fluks sa spoljne strane je usmeren ka unutranjoj i
t
2
- toplotni fluks sa unutranje strane je usmeren ka spoljanjoj strani.
Odnos amplituda temperatura krivih na spoljnoj i unutranjoj strani zida As/Au zove se
faktor priguenja amplitude:
f A
A
u
s
A
=
1


15

Slika 4 Transport toplote kroz spoljni zid

Na osnovu toplotne provodljivosti i debljine zida moe se izraunati vremensko kanjenje
temperaturske oscilacije na unutranjoj strani zida u odnosu na spoljnu. Prolaz toplote je
nestacionaran, ali periodino promenljiv proces. Moe se napisati izraz za toplotni fluks kroz zid
jedinine povrine (specifini toplotni fluks):
( ) ( ) ( ) | |
i zm zm zi i i zi i
t t t t t t q + = = ) ( ) ( ) ( t o t o t |W/m
2
| (1)
gde je:
i
o - koeficijent prelaza toplote sa unutranje strane zida,
t
zi
- trenutna temperatura unutranje strane zida,
t
zm
- srednja temperatura unutranje povrine zida,
t
i
- temperatura vazduha u prostoriji.
S obzirom na periodinost promene temperature, ceo nestacionaran sluaj posmatra se
kao kombinacija stacionarnog i nestacionarnog prenosa toplote. Stacionaran prenos je posledica
razlike srednje temperature spoljnjeg vazduha i unutranje strane zida. Temperaturske oscilacije
spoljnjeg vazduha u odnosu na srednju dnevnu temperaturu predstavljaju se trigonometrijskom
funkcijom:
| | ) ( cos ) ) ( (
0 0
t t e t = T t t
em e
(2)
gde je:
) (t
e
t - trenutna spoljna temperatura,
em
t - srednja dnevna spoljna temperatura,
T
0
- amplituda spoljne temperature,
t - vreme za koje se rauna toplotno optereenje,
16
t
0
- vreme javljanja maksimuma spoljne temperautre,
e - ugaona brzina temperaturskih oscilacija.
Oscilacije temperature na unutranjoj strani zida prema srednjoj temperaturi zida tokom
24h:
| |
i i zm zi
f T t t et t t e t = ) ( cos ) ) ( (
0 0
(3)
gde je:
i
f - faktor smanjenja amplitude usled akumulacione sposobnosti zida,
t
i
- vremensko kanjenje na unutranjoj strani zida.
Iz jednaina (2) i (3) dobija se veza izmeu spoljne temperature i temperature unutranje
strane zida:
) ) ( ( ) ) ( (
em i e i zm zi
t t f t t = t t t (4)
Iz jednaina (1) i (4) dobija se toplotni fluks u trenutku t :

( ) ( ) | |
i zm em i e i i
t t t t f q + = ) ( ) ( t t o t (5)
Da bi se eliminisala nepoznata temperatura t
zm
posmatra se stacionaran prenos toplote:
) ( ) (
i em i zm i stac
t t k t t q = =o (6)
gde je:
k - koeficijent prolaza tolote kroz zid.
Iz jednaina (5) i (6) eliminie se nepoznata t
zm
:
( ) ( )
i em em i e i i
t t k t t f q + = ) ( ) ( t t o t (7)
Ako se uvede korigovani koeficijent
k
f
f
i i

=
o
, onda je konaan izraz za nestacionaran
prenos toplote:
( ) ( ) | |
i em em i e
t t t t f k q + = ) ( ) ( t t t (8)

SUNANO-VAZDUNA TEMPERATURA
Ve je ranije bilo rei o sunano-vazdunoj temperaturi. Po definiciji, sunano-vazduna
temperatura predstavlja fiktivnu temperaturu koju bi trebalo da ima spoljni vazduh da bi se
prouzrokovao toplotni fluks kroz povrinu zida jednak toplotnom fluksu koji potie od zbirnog
uticaja Sunevog zraenja i spoljne temperature vazduha.
17
10
20
30
40
50
60
70
80
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
vreme (h)
t

(
o
C
)
ISTOK
ZAPAD
JUG
HORIZONTALNA
SEVER
TEMP. SPOLJ. VAZDUHA

Slika 5 Tok sunano- vazdunih temperatura za juli mesec i 45
o
SG

Jednaina toplotnog bilansa za spoljnu povrini zida glasi:
I a t t t t
ze e e ze s e
+ = ) ( ) ( o o (9)
gde je:
e e
e s
R e I a
t t
o o
A
+

+ = - sunano-vazduna temperatura,
e
o - koeficijent prelaza toplote sa spoljnjeg vazduha na spoljnu povrinu zida,
e
t - temperatura spoljnjeg vazduha,
ze
t - temperatura spoljne povrine zida,
a - apsorptivnost Sunevog zraenja sa spoljne strane zida,
I - intenzitet Sunevog zraenja,
e - emisivnost povrine,
R A - razlika izmeu dozraenog dugotalasnog zraenja na povrinu i emitovanog
zraenja apsolutno crnog tela na temperaturi povrine zida.
Maksimalne vrednosti intenziteta Sunevog zraenja i spoljne temperature ne javljaju se
istovremeno. Sunano-vazduna temperatura nije maksimalno zabeleena temperatura (kao to
ni spoljna projektna nije maksimalna temperatura spoljnog vazduha), ve su to one asovne
vrednosti koje mogu biti prevaziene samo u odreenom procentu sluajeva, u periodu od vie
godina za koje je vreeno posmatranje i proraun. Na slici 5 prikazan je tok sunano-vazdunih
temperatura za juli mesec, 45
o
SG i razliite orijentacije zidova.

18
EKVIVALENTNA TEMPERATURSKA RAZLIKA

Kada u jednainu (8) uvedemo umesto trenutne spoljne temperature sunano-vazdunu
temperaturu, dobija se izraz:
( ) ( ) | |
i sm sm i s
t t t t f k q + = ) ( ) ( t t t (10)
Kako bi bilo mogue da se nestacionaran prolaz toplote rauna kao stacionaran, uvodi se
fiktivna temperatura:
sm sm i s f
t t t f t + = ) ) ( ( t t
t
(11)
Sada se moe definisati ekvivalentna temperaturska razlika, koja se koristi pri proraunu
toplotnog optereenja kroz zidove i krovove:
i sm sm i s ekv
t t t t f t + = A ) ) ( ( ) ( t t t (12)

Ekvivalentna temperaturska razlika je fiktivna razlika temperatura koja obuhvata:
- fizika svojstva zidova ( ... , , , , c o
p
c )
- sve posledice osobina zidova (akumulaciju toplote, vremensko kanjenje
transporta toplote, smanjenje amplitude temperaturske oscilacije)
- spoljne izvore toplote (spoljnu temperaturu i Sunevo zraenje, koje zavisi od
orijentacije zida),
- unutranje uslove (eljenu temperaturu vazduha u prostoriji.

Toplotno optereenje koje nastaje prilikom nestacionarnog prolaza toplote kroz zid
rauna se za svaki sat preko asovnih vrednosti ekvivalentne temperaturske razlike:
) ( ) ( t t
ekv z
t k A Q A = (13)
asovne vrednosti ekvivalentnih temperaturskih razlika daju se tabelarno za razliite
vrste i razliite orijentacije zidova.
Ukoliko se tabline vrednosti koriste pri drugaijim uslovima (razliita temperatura
vazduha u prostoriji, drugaija zamuenost atmosfere, razliita srednja dnevna temperatura
spoljnjeg vazduha ili neki drugi mesec u godini), neophodna je korekcija tablinih vrednosti:
| |
juli
T i em T ekv ekv
I
I
a t t t t
max,
max
,
) 26 ( ) 5 , 28 ( + + + A = A (14)
19
4 SUNEVO ZRAENJE

Sa aspekta klimatizacije prostorija, Sunevo zraenje u letnjem periodu je tetno, zato to
prouzrokuje prekomerno zagrevanje prostorija, tako da je potreban utroak energije za hlaenje
kako bi se eliminisala toplota koja potie od Sunevog zraenja. Svako korienje energije, osim
trokova koji su neizbeni, izaziva i odreene ekoloke probleme.
Sunce je zvezda patuljak - velika uarena gasovita lopta prenika priblino 1,4 miliona
km. Zemlja se obre oko Sunca po eliptinoj putanji sa vrlo malim ekscentricitetom (e = 0,017)
tako da se udaljenost Zemlje i Sunca menja vrlo malo tokom godine. Srednja udaljenost Zemlje i
Sunca je oko 150 miliona km. U perihelu (taka eliptine putanje najblia fokusu), poetkom
januara, Zemlja je 1,67% blia, a u afelu (taka eliptike putanje najudaljenija od fokusa),
poetkom jula, Zemlja je 1,67 % udaljenija od Sunca od prosene vrednosti. Meutim, na
intenzitet Sunevog zraenja na Zemljinoj povrini utiu i deklinacija Zemlje (nagnutost ose
Zemlje u odnosu na putanju), kao i stanje u atmosferi.
Sunce se sastoji se uglavnom od vodonika (80%) i helijuma (19%). U unutranjosti
Sunca vodonik se nuklearnim reakcijama fuzije pretvara u helijum, to rezultira oslobaanjem
velikih koliina energije. Usled tih reakcija temperatura u unutranjosti Sunca premauje 20
miliona K. Meutim, to nije temperatura koja odreuje elektromagnetska svojstva Sunevog
zraenja, jer zraenje iz unutranjosti u velikom delu apsorbuje sloj negativnih vodonikovih jona
blizu povrine. Opte je prihvaena teorija po kojoj je temperatura povrine Sunca oko 6000
o
C, a
spektar Sunevog zraenja priblino odgovara spektru crnog tela na temperaturi od 5760 K.
Prema tome, temperatura od 5760 K se moe uzeti kao efektivna temperatura Suneve povrine,
a primenom Plankovog zakona mogue je odrediti energijski spektar Sunevog zraenja. Snaga
kojom Sunce zrai sa svoje povrine iznosi oko 9510
24
W i to zraenje sastoji se od razliitih
talasnih duina. Veina Sunevog zraenja (99%) nalazi se u spektru od 0,275 do 4,6 m.
Maksimum Sunevog zraenja je na talasnoj duini od 0,48 m. Spektar Sunevog zraenja deli
se na 3 karakteristina dela: ultraljubiasto zraenje (0,12 0,38 m), vidljivo (0,38 0,76 m) i
infracrveno (> 0,76 m). Ultraljubiasti deo iznosi oko 9%, vidljivi oko 41,5% i infracrveni oko
49,5% ukupne energije Sunevog zraenja (slika 6).
Sunevo zraenje na ulazu u Zemljinu atmosferu nazivamo ekstraterestrijskim zraenjem.
Kako se udaljenost Zemlje od Sunca menja tokom godine i ekstraterestrijsko zraenje
(iradijansa) se menja od najmanje vrijednosti 1321 W/m
2
do najvee 1412 W/m
2
.
Zraenje na granici Zemljine atmosfere upravno na Suneve zrake za srednju udaljenost
Zemlje od Sunca naziva se Solarna konstanta. Na osnovu satelitskih merenja, utvreno je da
Solarna konstanta nije konstanta, ve se menja kako se i Suneva aktivnost menja. Suneva
aktivnost ima u proseku 11-godinji ciklus (tzv. Schwabe-ov ciklus), a na zraenje utiu i drugi
fenomeni, kao to je 27-dnevna rotacija Sunca oko svoje ose, Suneve pege i erupcije. Svetska
meteoroloka organizacija je 1981. godine standardizovala Solarnu konstantu ija vrednost
iznosi I
o
=1367 W/m
2
.
Pri prolasku kroz Zemljinu atmosferu Sunevo zraenje slabi u zavisnosti od duine puta
zraka do povrine Zemlje (to je funkcija geografske irine, doba godine, doba dana, nadmorske
visine i zamuenosti atmosfere). Intnzitet Sunevog zraenja na povrini Zemlje kree se u
granicama od 100 - 1000 W/m
2
. Na slici 7 prikazano je slabljenje Sunevog zraenja pri prolasku
kroz atmosferu.

20
Najvei intenzitet Sunevog zraenja javlja se u delu
talasne duine zraenja koja odgovara vidljivom zraenju u
oblasti zelene boje - 0,48 m.

Slika 6 Spektar Sunevog zraenja



Slika 7 Slabljenje Sunevog
zraenja pri prolasku kroz
atmosferu

SOLARNA GEOMETRIJA
Intenzitet Sunevog zraenja koji dospeva na povrinu Zemlje zavisi od mesta, odnosno
poloaja posmatrane lokacije. Osa oko koje Zemlja rotira nagnuta je prema ravni njene ekliptike
(putanje oko Sunca) za 23,5
o
. Zbog nagiba ose rotacije, Zemlja ima 5 klimatskih pojaseva.
Poloaj nekog mesta na Zemljinoj povrini odreen je geografskom irinom, asovnim uglom i
deklinacijom (slika 8). Deklinacija Zemlje o predstavlja ugao izmeu linije koja povezuje centar
Sunca i Zemlje i njene projekcije na ekvatorijalnu ravan. asovni ugao H predstavlja ugao koji
se meri u ekvatorijalnoj ravni izmeu projekcije linije koja spaja centar Zemlje sa takom P
(posmatrane lokacije) na ekvatorijalnu ravan i projekcije na ekvatorijalnu ravan linije koja
povezuje centar Sunca i Zemlje. Geografska irina L je ugao izmeu linije koja povezuje centar
Zemlje i taku P i njene projekcije na ekvatorijalnu ravan.

U tabeli 1 prikazana je deklinacija Zemlje tokom godine.

Tabela 1 Deklinacija Zemlje u pojedinim mesecima tokom godine.
mesec 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
o || -20.0 -10.8 0.0 11.6 20.0 23.4 20.6 12.3 0.0 -10.5 -19.8 -23.4


21
O
P
Sunevi zraci
Ekvator
L
H
o

Slika 8 Deklinacija Sunca, asovni ugao i geografska irina

UGLOVI POLOAJA SUNCA
Trenutni poloaj Sunca prema nekoj taki na Zemlji odreuje se pomou dva ugla: ugla
visine Sunca h i azimuta Sunca o (slika 9).
Z
S
I
J
n
u
h
o
| o n =
-
|

Slika 9 Uglovi poloaja Sunca : upadni ugao u, azimut Sunca o, ugao visine Sunca h i azimut
povrine|
Ugao visine Sunca je ugao izmeu direktnog Sunevog zraka i njegove horizontalne
projekcije. Meri se u vertikalnoj ravni. Azimut Sunca je ugao izmeu pravca severa i
horizontalne projekcije Sunevog zraka i meri se u horizontalnoj ravni. Upadni gao je ugao koji
direktan Sunev zrak zaklapa sa normalom na posmatranu vertikalnu povrinu. Azimut povrine
je ugao izmeu pravca severa i normale na posmatranu vetrikalnu povrinu - meri se u
horizontalnoj ravni, kao i azimut Sunca.
Za razliite proraune, kao i za proraun toplotnog optereenja koje potie od prodora
direktnog Sunevog zraenja kroz staklo, koristi se dijagram putanje Sunca, koji se konstruie za
odreenu geografsku irinu. Na slici 10 prikazan je dijagram putanje Sunca (na kome se mogu
oitati uglovi poloaja Sunca) se severnu geografsku irinu od 45
o
.
22


Slika 10 Dijagram putanje Sunca za 45
o
SG

SUNEVO ZRAENJE I FIZIKA SVOJSTVA ATMOSFERE
Propustljivost atmosfere za Sunevo zraenje zavisi od njene zamuenosti, usled ega
dolazi do gubitka u energiji direktnog Sunevog zraenja. Gubici nastaju usled:
- sudara Sunevih zraka sa molekulima O
2
, N
2
, vodene pare i esticama praine
(kada najvie oslabe zraci manjih talasnih duina - ultraljubiasto zraenje),
- selektivne apsorpcije Sunevih zraka od strane troatomnih gasova (najvie CO
2
i
vodene pare H
2
O) kada slabe ili se potpuno gube zraci iz crvenog dela sprektra
vidljivog zraenja i infracrvenog dela spektra.
Ovi gubici su utoliko vei ukoliko zraci prolaze dui put kroz atmosferu (npr. kada je
Sunce blie horizontu). Deo energije Sunca koji je apsorbovan u atmosferi dolazi opet do Zemlje
u vidu difuznog zraenja neba. Difuzno zraenje varira u toku dana i zavisi od:
- visine Sunca,
- vremenskih prilika,
23
- intenziteta oblanosti,
- zagaenosti vazduha esticama neistoa.
Globalnim zraenjem se naziva zbir direktnog i difuznog Sunevog zraenja koje
dospeva na Zemljinu povrinu na horizontalnu ravan.
ematski prikaz prolaza Sunevog zraenja kroz atmosferu prikazan je na slici 11.
Refleksija Sunevih zraka na povrini Zemlje nastaje od ukupnog zraenja koje dospe na
Zemljinu povrinu. Jedan deo se apsorbuje, a jedan deo se reflektuje. Odnos zraenja koji se
reflektuje i energije koja dospeva na zemlju nazova se albedo. Najvee vrednosti albeda imaju
povrina snega i mirna vodena povrina.
Sunce
Praina
O , H O,CO
2 2 2
D
D
N
E
R
I
I=D+Ddif=
D+R+N+E


Oznake:
D - direktno zraenje
D
dif
- difuzno zraenje
N - zraenje neba
R - reflektovano zraenje
E - emisija Zemljine
povrine
I - energija zraenja
koju prima neka
povrina
Slika 11 ematski prikaz prolaza Sunevog zraenja kroz atmosferu
Linke uvodi faktor zamuenosti atmosfere i koristi pojam vazdune mase. Pod jedinicom
vazduene mase podrazumeva se debljina vazdunog sloja koja odgovara zenitalnom poloaju
Sunca u mestu na nivou morske povrine. Odreena vrednost vazdune mase oznaava duinu
puta koji treba da preu Sunevi zraci kroz atmosferu, u odnosu na jedininu masu, koja
odgovara najkraem moguem putu. Vrednost vazdune mase na nivou morske povrine zavisi
od:
- ugla visine Sunca,
- geografske irine i
- doba dana.
Meutim, vrednost vazdune mase zavisi i od nadmorske visine mesta, pa tako planinski
predeli imaju manje vrednosti vazdune mase.
Po Linkeu, faktor zamuenosti atmosfere pokazuje koliko puta treba uveati duinu puta
koju Sunevi zraci treba da preu kroz sasvim istu i suvu atmosferu, da bi oslabili onoliko
koliko oslabe pri prolasku kroz stvarnu, zamuenu atmosferu. Zamuenost atmosfere se menja
tokom godine. Leti je najvea, jer je vee isparavanje vode sa Zemljine povrine, ima vie
praine u vazduhu i izraenija su verzikalna strujanja vazduha, koja prainu podiu u vie slojeve
24
atmosfere. Faktor zamuenosti daje se po mesecima u godini za neko mesto. Za Beograd se
vrednosti kreu od 4,5 u julu mesecu do 3 u decembru (srednje mesene vrednosti).
PRODOR SUNEVIH ZRAKA KROZ STAKLO
Sunev zrak koji dospeva na spoljnu povrinu stakla delimino se reflektuje, apsorbuje i
proputa:
1 = + + d a r
Odnos energija zraenja koje se reflektuje, apsobuje i propusti zavisi od:
1. Upadnog ugla Sunevih zraka i
2. Vrste stakla.

u
Spoljanje zraenje
i prelaz toplote
Unutranje zraenje
i prelaz toplote
Proputeno
zraenje
Upadni
ugao
Reflektovano
zraenje
Direktno
zraenje
a
p
s
o
r
p
c
i
j
a
a
p
s
o
r
p
c
i
j
a
Slika 12 Bilans toplote Sunevog
zraenja za prozorsko staklo

0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Upadni ugao (
o
)
R
,
A
,
D

(
%
)
D
R
A
Slika 13 Odnos propustljivosti D, apsorpcije A i
refleksije R direktnog Sunevog zraenja za obino
staklo debljine 3 mm

Upadni ugao se menja za odreenu geografsku irinu i zavisi od:
- doba godine,
- doba dana i
- orijentacije prozora.
Za upadne uglova koji su manji od 40
o
, propustljivost D je skoro konstantna i iznosi 87%.
apsorbovani deo energije skoro i da ne zavisi od upadnog ugla i iznosi oko 6%. U unutranjost
prostorije se konvekcijom i zraenjem prenosi priblino 1/3 apsorbovane energije.
Za difuzno zraenje propustljivost, apsorpcija i refleksija su konstantne veliine koje ne
zavise od upadnog ugla (difuzno zraenje je raspreno zraenje i prostire se u svim pravcima) i
iznose: D = 0,79, A = 0,06 i R = 0,15.
Za specijalna ostakljenja (apsorpciono, refleksiono staklo) oblik krivih na slici 13 moe
biti potpuno drugaiji. Poznatiji proizvoai stakla imaju ove dijagrame za svoja stakla.

25
5 AKUMULACIJA TOPLOTE U ZIDOVIMA
Sunevi zraci koji prodru u prostoriju kroz staklo prozora i dospeju na zidove se
delimino apsorbuju (aI) a delimino reflektuju (rI). Apsorbovani deo energije zagreva povrinu
zida, tako da dolazi do:
- konvektivnog prelaza toplote na sobni vazduh
- provoenje toplote u unutranjost zida.
Deo energije Sunevog zraenja koji se provodi ka unutranjosti zida nazivamo
akumulisanom toplotom, dok deo koji se preda vazduhu prostorije usled konvekcije predstavlja
toplotno optereenje od Sunevog zraenja koje je potrebno eliminisati iz prostorije.
Na slici 14 prikazana je raspodela Sunevog zraenja koja dospe kroz prozor na
unutranje zidove prostorije.

Slika 14 Raspodela Sunevog zraenja koja dospe kroz prozor na unutranje zidove prostorije
Ako bi se u obzir uzeo dobitak od Sunevog zraenja kroz prozor, a ne toplotno
optereenje, onda bi hladnjak u klimatizacionom postrojenju bio predimenzionisan.
Matematiki model prenosa toplote od Sunevog zraenja kroz prozor uvodi sledee
pretpostavke:
1. Klimatizovane prostorije koje razdvaja unutranji zid imaju jednaku i konstantnu
temperaturu;
2. Obe strane zida apsorbuju jednake koliine Sunevog zraenja;
3. Unutranji zid je homogen;
4. Sunevo zraenje koje apsorbuje svaka strana zida dato je trigonometrijskom
funkcijom:
| | ) ( sin ) ( sin ) (
D D D d d d
I I f F t t e t t e t + = (15)
gde su:
I
d
, I
D
- maksimalno difuzno, odnosno direktno zraenje Sunca,
t - vreme u toku dana,
t
d
, t
D
- vreme poetka difuznog, odnosno direktnog zraenja,
f - deo ukupnog zraenja koji apsorbuje jedinica povrine posmatranog zida.
5. Provoenje toplote se odvija u pravcu normale na zid;
6. Debljina zida je o 2 .
26
Slika 15 Susedne klimatizovane prostorije

Slika 16 Bilans na povrinama unutranjeg zida

Slika 17 Raspodela Sunevog zraenja koje dospeva na obe povrine unutranjeg zida
Polazi se od Furijeove jednaine prostiranja toplote:
2
2
x
t
a
t
c
c
=
c
c
t
(16)
Granini uslovi se dobijaju iz toplotnog bilansa i uslova simetrinosti:
) ( ) (
0
t o F t t
x
t
x i
= +
c
c

=
(17)
0 =
c
c

=o

x
x
t
(18)
Poetni uslov je: temperatura unutranjeg zida pre poetka Sunevog zraenja jednaka je
temperaturi unutranjeg vazduha klimatizovanih prostorija:
const t x t
i d
= = ) , ( t (19)
Reenje jednaine (16) dobija se u vidu beskonanog reda. Reenje se trai za svaku
stranu sveta posebno i za svaki period Sunevog zraenja (od prvog do etvrtog perioda).
27
Na slici 18 prikazana je temperatura zida na povrini (x=0) i u unutranjim slojevima, a
na slici 19 temperatura povrina zidova razliitih debljina.

Slika 18 Temperatura zida na povrini (x=0) i u unutranjim slojevima

Slika 19 Temperatura povrina zidova razliitih debljina
Za unutranje slojeve zida je karakteristino:
1. Maksimalna temperatura se javlja kasnije - fazni pomeraj i
2. Maksimum temperature u unutranjosti je manji - smanjenje amplitude.
to je unutranji zid deblji temperatura na povrini zida je nia jer je izraenija
akumulacija toplote, odnosno vie se toplote provodi ka unutranjosti zida. S obzirom da
toplotno optereenje obuhvata samo onu koliinu toplote koja zagreva sobni vazduh, potrebno je
reenja Furijeove jednaine nai na povrini zida, pa je onda toplotno optereenje prostorije od
proputenog Sunevog zraenja:
) ( ) (
0 i x
t t q =
=
o t (20)
Reenje Furijeove jednaine daje tane vrednosti temperatura zida u toku dana, ali je
potrebno znati:
1. Koliinu Suneve energije koja dospeva na zid
2. Tano odreen koeficijent apsorpcije zida
3. Termo-fizike karakteristike zida.
28
KOEFICIJENTI AKUMULACIJE TOPLOTE
Kada su u pitanju dobici toplote, njih je relativno lako odrediti (izraunati), ali je mnogo
tee odrediti toplotno optereenje prema kome se dimenzionie postrojenje za klimatizaciju.
Dobici toplote, koji predstavljaju polazni podatak za raunanje toplotnog optereenja, zavise od
mnogo veliina u samoj prostoriji (mase zidova i poda, materijala zidova, geometrije prostorije,
itd.) S obzirom da je preraunavanje dobitaka toplote u toplotno optereenje prilino
matematiki sloeno i obimno, nije pogodno da se vri za svaki konkretan sluaj prorauna. Zato
se problem reava uvoenjem koeficijenata akumulacije toplote.
Po definiciji koeficijent akumulacije toplote je odnos izmeu trenutnog toplotnog
optereenja i maksimalne vrednosti dobitaka toplote:
max ,
) (
) (
dob
opt
Q
Q
s
t
t =
Za odreene, karakteristine tipove prostorija odreene su sloenim detaljnim
matematikim modelom krive toplotnog optereenja za zadatu krivu dobitaka toplote i na osnovu
tih prorauna su odreeni koeficijenti akumulacije toplote za odreene tipine sluajeve.
Strogo uzevi, naziv koeficijent akumulacije toplote je potpuno pogrean, jer on ne
pokazuje akumulisanu toplotu, ve sasvim suprotno - deo toplotnog dobitka koji predstavlja
trenutno toplotno optereenje. Naziv potie od striktnog prevoda sa nemakog i engleskog jezika
(wrmespeicher, heat storage factor), mada se u novijoj amerikoj literaturi koristi naziv faktor
toplotnog optereenja (cooling load factor) to i jeste njegova fizikalna sutina.
Domen promene koeficijenta akumulacije toplote za referentni sluaj najvie zavisi od
tipa gradnje; tako se vrednosti koeficijenta akumulacije uzimaju iz tablica za najpribliniji sluaj
i rauna se toplotno optereenje:
) ( ) (
max ,
t t s Q Q
dob opt
=
Ovaj koncept koriste skoro sve u svetu poznate metode prorauna toplotnog optereenja
klimatizovanih prostorija, izuzev TFM (Transfer Function Method), ali ga koriste ak i metode
koje su izvedene iz TFM, kao i najnovije metode bazirane na bilansu toplote za svaku povrinu u
prostoriji.
TOPLOTNO OPTEREENJE OD SUNEVOG ZRAENJA KROZ PROZOR
rauna se prema jednaini:
| | ) ( ) ( ) ( ) (
max , max max ,
t t t s b I F F a I F s Q Q
dif os os dob
+ = = (21)
gde je:
os
F - osunana povrina stakla prozora,
F - ukupna povrina stakla prozora,
max
I - ukupni intenzitet Sunevog zraenja za posmatranu orijentaciju proputen kroz
jednostruko obino staklo debljine 3 mm,
max , dif
I - intenzitet difuznog Sunevog zraenja proputen kroz jednostruko obino staklo
debljine 3 mm,
a - korekcija za zamuenost atmosfere,
b - koeficijent propustljivosti stakla prozora i zastora za Sunevo zraenje u odnosu
na jednostruko obino staklo,
) (t s - koeficijent akumulacije toplote od Sunevog zraenja.
29
Koeficijent akumulacije toplote od Sunevog zraenja bira se u zavisnosti od:
- vrste gradnje (akumulacione sposobnosti graevinskog omotaa prostorije),
- orijentacije prozora,
- doba godine i
- doba dana.
Na slici 20 prikazani su koeficijenti akumulacije toplote od Sunevog zraenja za
razliite tipove gradnje i dve orijentacije prostorije.
Juna orijentacija
0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
02468
1
0
1
2
1
4
1
6
1
8
2
0
2
2
2
4
vreme (h)
K
o
e
f
.

a
k
u
m
u
l
a
c
i
j
e

(
-
)
Laki
Srednji
Teki
Severna orijentacija
0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
02468
1
0
1
2
1
4
1
6
1
8
2
0
2
2
2
4
vreme (h)
K
o
e
f
.

a
k
u
m
u
l
a
c
i
j
e

(
-
)
Laki
Srednji
Teki

Slika 20 Uticaj tipa gradnje na koeficijente akumulacije toplote od Sunevog zraenja

Tip gradnje odreuje se prema masi graevinskog omotaa prostorije koja se rauna
prema jednaini:
A
G G
G
i s
+
=
2
1
(22)
gde je:
s
G - masa spoljnih zidova, poda i tavanice (za prostorije na poslednjem spratu)
i
G - masa unutranjih zidova i meuspratnih konstrukcija,
A - povrina poda prostorije.

Ako je akumulaciona masa zidova prostorije veoma mala, gotovo zanemarljiva (izuzetno
laka konstrukcija, npr. staklena bata, montana hala...) onda trenutni dobici toplote
predstavljaju toplotno optereenje:
| | b I F F a I F Q Q
dif os uk os dob
+ = = ) ( )) ( ( ) ( ) ( ) ( ) ( t t t t t t (23)

30
6 TOPLOTNO OPTEREENJE SA PRODUENIM EFEKTOM AKUMULACIJE
Za analizu produenog efekta akumulacije toplote posmatraemo neki prosean dan iz
dueg perioda rada klimatizacionog postrojenja. Razlikujemo dva sluaja:
a) Masa zidova prostorije je mala, pa se akumulisana toplota brzo oslobaa i nema
uticaja na toplotno optreenje narednog dana (slika 21).
A - akumulisana koliina toplote
B - osloboena koliina toplote

Slika 21 Tok dnevnih tolotnih optereenja pri malom efektu akumulacije
b) Masa zidova prostorije ima vei stepen akumulacije, pa akumulisana toplota
ostaje dui period vremena u zidovima prostorije i utie na poveanje toplotnog
optereenja narednog dana (slika 22).
A - akumulisana koliina toplote
B - osloboena koliina toplote
C,D - ostaci akumulisane toplote od prethodnog dana

Slika 22 Tok dnevnih tolotnih optereenja pri veem efektu akumulacije
Jo izraeniji uticaj akumulacije javlja se u prostorijama gde klimatizacija radi sa
dnevnim prekidima (kao to su poslovne prostorije - npr. ukljuuje se ujutro u 6 h a iskljuuje u
20 h) to je prikaazano na slici 23.
A - akumulisana koliina toplote
B - osloboena koliina toplote
C - toplota koja ostaje akumulisana u toku prekida rada postrojenja
D - prethodno akumulisana toplota koja se oslobaa narednog dana

31

Slika 23 Tok dnevnih tolotnih optereenja pri radu klimatizacionog postrojenja sa prekidom
Kada se postrojenje iskljui, temperatura vazduha u prostoriji brzo poraste, pa vie ne
postoje uslovi za razmenu toplote pri konvekciji, tako da akumulisana toplota u zidovima tu
ostaje sve do ponovnog ukljuenja postrojenja narednog dana, kada se sniava temperatura
vazduha u prostoriji i ponovo uspostavljaju uslovi za prelaz toplote sa povrine zidova na vazduh
u prostoriji. Narednog dana, prilikom ukljuenja postrojenja za klimatizaciju, osim zaostale
akumulisane toplote javljaju se novi dobici i novo toplotno optereenje. Sve to rezultuje
poveanim toplotnim optereenjem u trenutku ukljuivanja klimatizacionog postrojenja
narednog dana.
Na slici 24. prikazan je tok toplotnog optereenja prostorije orijentisane ka jugu za
razliite reime rada klimatizacije - bez prekida i sa razliitom duinom prekida.
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
08
1
6
2
4
3
2
4
0
4
8
5
6
6
4
7
2
8
0
8
8
9
6
1
0
4
1
1
2
1
2
0
1
2
8
1
3
6
1
4
4
1
5
2
1
6
0
1
6
8
Vreme (h)
T
o
p
l
o
t
n
o

o
p
t
e
r
e

e
n
j
e

(
W
)
8-16h 6-22h 0-24h
JUG

Slika 24 Tok dnevnih tolotnih optereenja pri razliitim reimima rada klimatizacionog
postrojenja

TOPLOTNO OPTEREENJE TRANSMISIJOM TOPLOTE KROZ PROZOR
S obzirom da su prozori sainjeni preteno od tankih staklenih povrina i da imaju mali
otpor provoenju toplote, smatra se da ne postoji akumulacija toplote u prozorima i da je prolaz
toplote kroz prozore takorei trenutan. Zbog toga se toplotno opterenje transmisijom toplote
kroz prozor rauna za posmatrani vremenski trenutak sa trenutnom razlikom temperatura
spoljnjeg i unutranjeg vazduha:
) ) ( ( ) (
i e p
t t F k Q = t t (24)
32
gde je:
p
k - koeficijent prolaza toplote kroz prozor,
F - povrina prozora (graevinskog otvora),
e
t (t) - temperatura spoljnjeg vazduha,
i
t - temperatura vazduha u prostoriji.

INFILTRACIJA SPOLJNJEG VAZDUHA
Infiltracija spoljnjeg vazduha u klimatizovanim prostorijama je, po pravilu, znatno manja
nego u prostorijama koje imaju neki od uobiajenih sistema grejanja. est je sluaj
klimatizovanih zgrada u kojima su prozori fiksni i ne otvaraju se - tada je propustljivost procepa
zanemarljiva.
U sluaju kada dolazi do infiltracije spoljnog vazduha, posebno se rauna latentno i suvo
toplotno optereenje usled infiltracije:
) ) ( (
, i e p s INF
t t c V Q =
-
t (25)
) ) ( (
, i e lat INF
x x r V Q =
-
t (26)

TOPLOTNO OPTEREENJE OD UNUTRANJIH IZVORA
Toplotno optrereenje koje potie od unutranjih izvora toplote esto nadmauje toplotno
optereenje od spoljnih izvora. Unutranji izvori toplote su:
- ljudi,
- osvetljenje,
- maine i aparati,
- susedne neklimatizovane prostorije,
- tehnoloki procesi (u industriji).

TOPLOTA KOJU ODAJU LJUDI
Toplotno optereenje od ljudi je uvek prisutno, s obzirom da se komforna klimatizacija
uvek uvodi zbog prisustva ljudi u prostorijama, da bi se obezbedili uslovi ugodnosti. Toplota
koju odaju ljudi moe biti veoma znaajna kada se radi o prostorijama u kojima boravi veliki
broj ljudi, kao to su: bioskopi, pozorita, sportske dvorane, itd.

=
n
n lj lj
q Q
1
,

ali se razdvaja osetna (suva) i latentna toplota koju ljudi odaju:
s lj s lj
q n Q
, ,
=
lat lj lat lj
q n Q
, ,
= (27)
gde je:
33
n - broj ljudi koji boravi u prostoriji
lj
q - koliina toplote koju odaje jedan ovek pri datim uslovima.
Prema veini metoda za proraun toplotnog optereenja klimatizovanih prostorija ne
uzima se koeficijent akumulacije toplote od ljudi, ve se toplota koju odaje ovek smatra
trenutnim toplotnim optereenjem, odnosno smatra se da se celokupno odata suva toplota predaje
vazduhu prostorije. Po novom ASHRAE standardu usvaja se koeficijent toplotnog optereenja
od ljudi CLF (Cooling Load Factor), to ima smisla kada u prostoriji boravi mali broj ljudi koji
predaju toplotu zraenjem prema okolnim povrinama u prostoriji. Meutim, kada u prostoriji
boravi vei broj ljudi, onda bi trebalo uzeti u obzir meusobno razmenjenu toplotu zraenjem
izmeu ljudi.

TOPLOTNO OPTERENJE OD OSVETLJENJA
Svetiljke odaju toplotu zraenjem i prelazom toplote na vazduh u prostoriji. Usled
predaje toplote zraenjem javlja se efekat akumulacije toplote u podu i zidovima prostorije,
slino kao kod Sunevog zraenja.
Na slici 25 prikazan je tok toplotnog optereenja od osvetljenja za neprekidan rad
klimatizacionog postrojenja.

Slika 25 Tok toplotnog optereenja od osvetljenja za neprekidan rad klimatizacionog postrojenja
Dobici toplote od osvetljenja su konstanti sve vreme rada osvetljenja, od trenutka
ukljuenja t
1
do trenutka iskljuenja t
2
. Povrina A na dijagramu predstavlja akumulisanu
toplotu u zidovima i podu prostorije, a povrina B je naknadno odata toplota, koja se odaje od
trenutka iskljuenja osvetljenja t
2
pa sve do nekog trenutka t
3
. Ukoliko prethodno akumulisana
toplota (povrina A) uspe da se u potpunosti oslobodi pre ponovnog ukljuenja osvetljenja, onda
je naknadno osloboena toplota (povrina B) koja predstavlja toplotno optereenje po iskljuenju
osvetljenja jednaka prethodno akumulisanoj toploti (A = B, iz bilansa toplote).
Ako je osvetljenje neprekidno ukljueno, dobici toplote i toplotno optereenje se
izjednaavaju pa je i toplotno optereenje konstantno, i tada efekat akumulacije toplote ne dolazi
do izraaja.
Kada klimatizaciono postrojenje radi sa prekidom, onda se sva akumulisana toplota ne
prenosi na sobni vazduh, ve deo akumulisane toplote ostaje u zidovima i oslobaa se narednog
dana, kada se toplotno optereenje poveava (slika 26).
34

Slika 26 Tok toplotnog optereenja od osvetljenja u sluaju rada klimatizacionog postrojenja sa
prekidom
Ako se klimatizacija iskljui u trenutku t
4
, onda se akumulisani deo toplote A ne moe
preneti na sobni vazduh, pa dolazi do produenog efekta akumulacije toplote i poveanja
toplotnog optereenja sledeeg dana, kada se klimatizaciono postrojenje ponovo ukljuuje.
Ako se klimatizacija ranije iskljui, npr. u trenutku t
3
, onda vea koliina toplote (A+B)
podlee efektu produene akumulacije toplote.
Praktino raunanje toplotnog optereenja od osvetljenja vri se pomou koeficijenata
akumulacije:
) ( ) (
max ,
t t
B dob B
s Q Q = (28)
odnosno kada se zameni izraz za dobitke toplote od osvetljenje
) ( ) (
2 1
t t
B B
s l l P Q = (29)
gde je:
P - ukupna instalisana snaga svetiljki u prostoriji,
l
1
- koeficijent jednovremenosti ukljuenja osveteljenja (odreuje se u saradnji sa
projektantom elektrinih instalacija)
l
2
- koeficijent ostatka toplote kod provetravanih svetiljki
) (t
B
s - koeficijent akumulacije toplote od osvetljenja.

Koeficijent l
2
pokazuje koji deo instalisane snage svetiljke optereuje vazduh prostorije
pri stalnom ukljuenju osvetljenja. Prema VDI normama, razlikuju se tri osnovna naina
provetravanja svetiljki:
1. Provetravanje kroz svetiljku vazduh opstrujava svetiljku po celoj duini;

35
2. Provetravanje cirkulacijom vazduha oko svetiljke vazduh opstrujava zatvoreno telo
svetiljke. Cev svetiljke se ne hladi direktno vazduhom za provetravanje;

3. Delimino provetravanje kroz svetiljku na gornjoj strani svetiljke se nalazi otvor za
izvlaenje vazduha. Samo deo cevi svetiljke koji se nalazi u blizini otvora bie
prinudno opstrujavan vazduhom za provetravanje.

Osim od naina provetravanja svetiljki, koeficijent l
2
zavisi i od:
- protoka vazduha za provetravanje (m
3
/h)
- naina odvoenja vazduha iz prostorije (kroz plenum, neizolovane ili izolovane
kanale).

Koeficijent akumulacije toplote od osvetljenja uzima u obzir da svetiljke nisu ukljuene
24 h tokom dana. to je vreme ukljuenosti svetla krae efekat akumulacije toplote je izraeniji.
Koeficijenti akumulacije toplote zavise od:
- mase zidova i poda prostorije;
- poloaja svetiljki, koji utie na koliinu toplote koja se preda pri konvekciji
svodi se na dva sluaja: slobodno obeene svetiljke i svetiljke u tavanici ili
ugraene na samoj tavanici;
- vremenskog perioda ukljuenosti osvetljenja; sa porastom duine trajanja
ukljuenosti, vrednosti koeficijenata akumulacije toplote od osvetljenja se
pribliavaju jedinici. Usvaja se s
B
= 1 kada je osvetljenje ukljueno 20 ili vie sati
u toku dana.

TOPLOTNO OPTEREENJE OD MAINA U PROSTORIJI
Obino se u praksi smatra da je disipacija toplote od rada elektrine maine jednaka
instalisanoj snazi maine i da se predaje vazduhu prostorije, tako da ini toplotno optereenje:
el M
P Q = (30)
Ako se u prostoriji nalazi vie maina, onda se toplotno optereenje optereenje rauna
kao:
36
2
1
a
a
N
Q
i
M

|
|
.
|

\
|

q
(31)
gde je:
N
i
- instalisana snaga i-te maine,
q - srednji stepen iskorienja motora,
a
1
- koeficijent optereenja i-te maine u posmatrano vreme,
a
2
- koeficijent jednovremenosti ukljuenosti maina.

TOPLOTNO OPTEREENJE OD SUSEDNIH PROSTORIJA
Toplota koja se transmisijom prenese u prostoriju od susednih neklimatizovanih
prostorija (kroz pod, zidove, tavanicu, vrata...) predstavlja toplotno optereenje od susednih
prostorija:

A =
i i i R
t F k Q (32)
gde je:
k
i
- koeficijent prolaza toplote kroz i-tu pregradu,
F
i
- povrina posmatrane pregrade,
i
t A - razlika temperatura vazduha neklimatizovane prostorije i vazduha klimatizovane
prostorije.

Ukupno toplotno optereenje prostorije je zbir trenutnih toplotnih optereenja od svi
izvora toplote:
G R M B LJ T S Z i e ukup
Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q + + + + + + + = + = (33)
37
7 ODREIVANJE KOLIINE VAZDUHA ZA KLIMATIZACIJU

U vazdunim sistemima klimatizacije, u kojima je vazduh jedini radni fluid, koliina
vazduha koja se koristi za klimatizaciju prostorija odreuje se na osnovu tri kriterijuma:
- gubitaka toplote u zimskom periodu;
- toplotnog optereenja u letnjem periodu;
- potrebne koliine vazduha za provetravanje (ventilaciju).

Provetravanje (ventilacija) obavlja se sveim (spoljnim) vazduhom. Potrebna koliina
sveeg vazduha diktirana je uslovima obezbeivanja kvaliteta vazduha u zatvorenim
prostorijama. U komfornoj klimatizaciji zadatak klimatizacionog postrojenja je da ostvari
povoljne uslove za disanje i eliminie stvorene mirise i neistoe. Koliina sveeg vazduha moe
da se odredi jednim od sledeih naina:
- preko obroka po oveku;
- preko dozvoljene koncentracije zagaivaa;
- preko broja izmena vazduha na sat.

OBROK SVEEG VAZDUHA PO OVEKU

Ovaj metod primenjuje se u komfornoj klimatizaciji gde su ljudi osnovni, a esto i jedini
zagaivai. Zadatak ventilacije je da se obezbede odgovarajui uslovi za disanje, odnosno, u
irem smislu, povoljni uslovi za ugodan boravak ljudi u zatvorenom prostoru. Preporuene
vrednosti sveeg vazduha po oveku iznose:
- 20 do 30 m
3
/h ako se u prostoriji ne pui;
- 30 do 40 m
3
/h ako je u prostoriji dozvoljeno puenje.

Navedene vrednosti obroka sveeg vazduha po oveku su minimalne. Ako se ima u vidu
da je osnovni zadatak klimatizacije da stvori povoljne klimatske uslove u kojima e se ljudi
ugodno oseati, razumljivo je da su prethodno navedene koliine sveeg vazduha esto bile
uveavane. Treba imati na umu da koliina sveeg vazduha direktno utie i na investicione i na
eksploatacione trokove. Posle energetskih kriza 70-tih godina prolog veka, kao jedna od
efikasnih mera za smanjenje potronje energije u klimatizacionim postrojenjima bila je
smanjenje koliine sveeg vazduha. U traganju za minimalno potrebnom koliinom sveeg
vazduha, ponekad se ilo u drugu krajnost, pa je u praksi bilo klimatizovanih objekata sa vrlo
loim kvalitetom vazduha. Nedovoljan kvalitet vazduha izazivao je niz zdravstvenih problema
(glavobolja, munina, alergija, oseaj suvoe u disajnim putevima, crvenilo oiju i dr.). ak je
uveden i poseban termin za stanje ovih zgrada - sindrom bolesnih zgrada (Sick Building
Syndrom). Uraen je i veliki broj istraivakih projekata na temu kvaliteta unutranjeg vazduha
(Indoor Air Quality) tako da se moe konstatovati da je ovaj problem reen.

U izvesnim sluajevima moe dosta da se odstupa od prethodno navedenih preporuenih
vrednosti za obrok sveeg vazduha po oveku:
- u sklonitima se rauna sa koliinom sveeg vazduha 6 m
3
/h po oveku u normalnom
reimu korienja, a 2,5 m
3
/h po oveku u zatitnom reimu rada;
- kancelarije modernih poslovnih zgrada obino se rade sa 50 m
3
/h sveeg vazduha po
oveku;
- u hotelima visoke kategorije radi se sa 100 i vie m
3
/h sveeg vazduha po oveku.


38
MAKSIMALNA DOZVOLJENA KONCETRACIJA ZAGAIVAA MDK

Ovaj kriterijum za odreivanje koliine sveeg vazduha za ventilaciju obino se
primenjuje u industrijskim objektima u kojima su definisani izvori zagaenja (po vrsti
zagaivaa i intenzitetu zagaivanja). Ventilacijom treba obezbediti onu koncentraciju tetnih
materija u vazduhu koja nee tetno delovati na oveka, tj. nee izazvati trovanje, eksploziju ili
poar. Otpadnim vazduhom izvlae se zagaivai iz prostora, a ubacivanjem sveeg vazduha
koncentracija zagaivaa u vazduhu se smanjuje dok ne bude manja od maksimalno dozvoljene
MDK.

Potrebna koliina vazduha za ventilaciju odreuje se iz bilansa zagaivaa:
max
k V K k V
s
= +
gde je:
V [m
3
/h] potrebna koliina sveeg vazduha za ventilaciju
k
s
[m
3
/m
3
] koncentracija odreenog zagaivaa (zbog koga se vri ventilacija) u sveem
vazduhu
k
max
[m
3
/m
3
] maksimalna dozvoljena koncentracija (MDK) odreenog zagaivaa u
ventilisanoj (klimatizovanoj) prostoriji
K [m
3
/h] asovno zagaenje od izvora u prostoriji

Minimalan asovni protok sveeg vazduha za ventilaciju iznosi:
s
k k
K
V

=
max


Jedinice za merenje i izraavanje koncentracije zagaivaa su mg/m
3
ili ppm (parts per
million = cm
3
/m
3
). Maksimalne dozvoljene koncentracije zagaivaa (MDK) usvajaju se prema
preporukama Instituta za zatitu zdravlja (tabela 1). Navedene vrednosti su podlone
promenama, i pri svakoj promeni, po pravilu, Zakonodavac ih pootrava u cilju bolje zatite
zdravlja radnika.

Tabela 1 MDK vrednosti
Zagaiva ppm mg/m
3

aceton 1000 2400
amonijak 50 35
fluor 0,1 0,2
hlor 0,5 1,5
naftalin 10 50
nikotin 0,07 0,5
ozon 0,1 0,2
sumpordioksid 2 5
ugljendioksid 5000
ugljenmonoksid 50

Vrednosti navedene u tabeli 1 predstavljaju tzv. maksimalno dozvoljene trajne
koncentracije kojima radnici mogu biti izloeni tokom celokupnog radnog vremena. Postoje i
kratkotrajne dozvoljene koncentracije zagaivaa na radnom mestu, ali je njihovo vreme trajanja
ogranieno.

39
BROJ IZMENA VAZDUHA NA SAT

Broj asovnih izmena vazduha u prostoriji predstavlja odnos koliine sveeg vazduha
koja se uvodi u prostoriju u toku jednog sata i zapremine prostorije:
prost
vazd
V
V
n = [1/h]
Preporueni broj izmena vazduha na sat zavisi od:
- namene prostorije;
- vrste zagaivaa;
- veliine (zapremine) prostorije.

Odreivanje koliine sveeg vazduha za klimatizaciju (ventilaciju) prema broju izmena
vazduha na sat koristi se kadgod izvori zagaenja nisu dovoljni definisani. Takoe, koristi se i
kao kontrolni metod kada se koliina sveeg vazduha za ventilaciju odreuje nekim drugim
metodom. Preporuene vrednosti broja izmena vazduha za tipine namene prostorija date su u
tabeli 2.

Tabela 2 Broj izmena vazduha na sat
Namena objekta n [1/h]
toaleti (u stanovima, ustanovama, javni) 4 6 15
kupatila 4 6
biblioteke 3 5
kancelarije 3 6
farbare 5 15
lakirnice (prostorije za prskanje bojom) 20 50
garae 4 5
robne kue 4 6
bolnice (zavisno od odeljenja) 3 20
laboratorije 8 15 (25)
komercijalne kuhinje 15 20
zatvoreni bazeni 3 6

Treba napomenuti da se broj izmena vazduha na sat esto navodi ne prema koliini
sveeg vazduha, nego prema ukupnoj koliini vazduha koja se izvlai ili ubacuje u prostoriju
(sve + recirkulacioni). Broj izmena vazduha u prostoriji definisan na ovaj nain ukazuje na
kvalitet ispiranja prostorije pripremljenim vazduhom. Broj izmena vazduha na sat odreen prema
ukupnoj koliini vazduha koji se dovodi klimatizovanoj prostoriji moe biti viestruko vei od
broja izmena sveeg vazduha. Na primer, u prostorijama sa laminarnom ventilacijom, ukupan
broj izmena vazduha moe biti i do 600 1/h.

ODREIVANJE KOLIINE VAZDUHA PREMA ZIMSKOM REIMU

Potrebna koliina vazduha za zimske projektne uslove:
z p
g
un ub p
g
z
t C
Q
t t C
Q
V
A

=


=

3600
) (
3600

gde je:
V
z
[m
3
/h] koliina vazduha za klimatizaciju
Q
g
[W] toplotni gubici prostorije
C
p
[J/kgK] specifini toplotni kapacitet vazduha
[kg/m
3
] gustina vazduha
40
t
ub
[
o
C] temperatura vazduha koji se ubacuje u klimatizovani prostor
t
un
[
o
C] temperatura u prostoriji
t
z
[
o
C] razlika temperature ubacnog i vazduha u prostoriji

Temperatura vazduha koji se u zimskom periodu ubacuje u klimatizovani prostor zavisi
od:
- namene prostorije;
- visine prostorije;
- predvienog sistema klimatizacije.

U komfornoj klimatizaciji obino se usvaja temperatura vazduha 30 do 40
o
C, dok u
industrijskoj moe da bude i via (do 50
o
C).

ODREIVANJE KOLIINE VAZDUHA PREMA LETNJEM REIMU

Potrebna koliina vazduha za letnje projektne uslove:
L p
opt t
ub un p
opt t
L
t C
Q
t t C
Q
V
A

=


=

. . .
3600
) (
3600

gde je:
V
L
[m
3
/h] koliina vazduha za klimatizaciju
Q
t.opt
[W] toplotno optereenje prostorije
C
p
[J/kgK] specifini toplotni kapacitet vazduha
[kg/m
3
] gustina vazduha
t
ub
[
o
C] temperatura vazduha koji se ubacuje u klimatizovani prostor
t
un
[
o
C] temperatura u prostoriji
t
L
[
o
C] razlika temperature vazduha u prostoriji i ubacnog vazduha

Temperatura klimatizovanih prostorija leti obino se usvaja 22 do 28
o
C, pri emu u
naim klimatskim uslovima najee se projektuje na 26
o
C. Radi postizanja odgovarajuih
uslova ugodnosti, uobiajeno se usvaja da je t
L
= 4 do 12
o
C. Na izbor projektne temperature
ubacnog vazduha leti najvie utie izabrani sistem klimatizacije. to je manja temperaturska
razlika izmeu temperature u prostoriji i temperature vazduha koji se ubacuje u klimatizovani
prostor, termiki uslovi ugodnosti bie bolji, ali se poveava koliina vazduha koja mora da se
dovodi u prostoriju.

USVAJANJE UKUPNE KOLIINE VAZDUHA

Merodavna koliina vazduha za klimatizaciju u vazdunim sistemima je najvea vrednost
koliine vazduha odreena prema zimskim i letnjim projektnim uslovima, kao i za potrebe
ventilacije:
} , , max{
sv L z uk
V V V V =

Ukoliko je od ove tri koliine vazduha najvea koliina sveeg vazduha, onda se usvaja
da je ukupna koliina vazduha za klimatizaciju prostorije jednaka koliini (protoku) sveeg
vazduha. U tom sluaju sistem radi sa 100% sveim vazduhom. Takoe, potrebno je izvriti
korekciju temperature ubacivanja vazduha u letnjem i zimskom reimu rada jer je poveana
koliina vazduha u odnosu na minimalno potrebnu da bi se eliminisalo toplotno optereenje leti,
odnosno nadoknadili gubici toplote zimi (i t
z
i t
L
e se smanjiti u odnosu na prvobitno
usvojene veliine).
41
Ukoliko je najvea koliina vazduha odreena prema letnjem periodu, onda se usvaja da
je V
uk
= V
L
. U ovom sluaju sistem klimatizacije e raditi sa koliinom sveeg vazduha V
sv
dok
e ostatak initi recirkulacioni vazduh jer se tako postie uteda energije tokom eksploatacije
postrojenja, a nii su i investicioni trokovi. Koliina recirkulacionog vazduha jednaka je:
sv uk rec
V V V =
Naravno, i u ovom sluaju potrebno je korigovati temperaturu ubacnog vazduha u
zimskom periodu jer je poveana koliina vazduha, pa e t
z
biti manje od prvobitno usvojenog.
Analogan postupak sprovodi se i u sluaju kada je najvea koliina vazduha odreena
prema zimskim projektnim uslovima.



42
8 ELEMENTI KLIMA KOMORE

Na slici 1 dat je ematski prikaz jedne horizontalne klima komore, koja radi sa meavinom
sveeg i recirkulacionog vazduha. Konstrukcija klima komore i broj i vrsta elemanata koje
komora sadri zavise od namene samog sistema za klimatizaciju (npr. da li se eli rad samo sa
sveim vazduhom, da li se eli samo hlaenje tokom letnjeg perioda, da li je potrebno vlaenje
vazduha, da li se eli korienje otpadne toplote, da li je potrebno priguivanje buke i vibracija,
itd.).
Osnovni elementi klima komore su:
- filterska sekcija (za preiavanje vazduha koji se uvodi u sistem),
- greja (koji moe biti podeljen na predgreja i dogreja to je est sluaj kada se vri
vlaenje vodom);
- hladnjak (koji najee u klimatizaciji koristi hladnu vodu kao radni fluid);
- maglena komora za vlaenje vazduha vodom;
- ventilatorska sekcija (najee su u pitanju centrifugalni ventilatori).

Recirkulacioni
vazduh
Sve
vazduh
Mena
komora
Filter
Greja
Hladnjak
Maglena
komora
Ventilatorska
sekcija
Pripremljen
vazduh

Slika 1 ematski prikaz klima komore

GREJA
Greja slui za zagrevanje vazduha u zimskom i prelaznim periodima (mada se nekad
korisiti i tokom leta). Zagrevanje vazduha se kree u granicama od -20
o
C do +50
o
C maksimalno.
U sistemu klimatizacije moe postojati jedan ili vie grejaa, to zavisi od izbora samog sistema
klimatizacije. Mesto ugradnje grejaa moe biti:
- klima komora (jedan greja ili predgreja i dogreja),
- kanal pripremljenog vazduha (kanalski greja, koji je najee dogreja kod zonskih
sistema),
- ureaj u prostoriji (najee dogreja kod vodenih ili vazduno-vodenih sistema; tada
se u prostoriji nalaze aparati kao to je ventilator-konvektor (fan-coil) ili indukcioni
aparat).
Kao radni fluid najee se koristi topla voda. Mogu se koristiti razliiti temparaturski
reimi (90/70
o
C, 80/60
o
C, 60/45
o
C u kanalskim dogrejaima...). Grejni fludi takoe moe biti i
vodena para niskog pritiska.
Zahtevi koje treba da ispuni greja su:
43
- da bude kompaktan (to vee odavanje toplote po jedinici zapremine grejaa),
- da ima to manji pad pritiska sa vazdune strane (brzina vazduha po fasadnom preseku
se kree u granicama w = 24 m/s),
- da ima to manji pad pritiska sa vodene strane (brzina vode u cevima se kree u
granicama w = 0,51 m/s).
Na slici 2 prikazan je izgled grejaa klima komore.

Slika 2 Spoljni izgled grejaa sa spiralnim rebrima koji se postavlja u klima komoru
Kada je u pitanju konstrukcija grejaa, oni se najee izrauju od orebrenih cevi, kako bi
se poveala razmena toplote pri konvekciji sa strane vazduha. Koeficijent prelaza toplote sa
vodene strane sa tople vode na zid cevi je reda veliine 100 puta vei u odnosu na koeficijent
prelaza toplote sa zida cevi na vazduh (o
un
~ 10
3
W/m
2
K, o
sp
~ 10 W/m
2
K). Zbog toga je
neophodno poveanje povrine za razmenu toplote sa strane vazduha. Na slici 3 prikazane su
konstrukcije grejaa za vazduh i razliita orebrenja cevi.

Slika 3 Vrste orebrenja cevi grejaa za vazduh a) spiralno orebrenje, b) krune lamele, c)
lamelasta rebra sa koridornim rasporedom cevi, d) orebrenje od ice
Odreivanje grejne povrine grejaa:
m s
t F k Q A = (1)
gde je:
44
u
s
u s
F
F
k

(

+ + =
o
o
o
1 1 1
- otpor prolazu toplote sa grejnog fluida na vazduh
iz
ul
iz ul
m
t
t
t t
t
A
A
A A
= A
ln
- srednja temperaturska razlika grejnog i grejanog fluida.
Srednja temperaturska razlika zavisi od tipa strujanja koji moe biti:
1. Istosmerni tok,
2. Suprotnosmerni tok i
3. Unakrsni tok.
Kod grejaa se javlja kombinacija suprotnosmerno-unakrsnog toka grejnog i grejanog
fluida, Tana vrednost koeficijenta prolaza toplote moe se oderediti samo eksperimentalno.
Zbog navedenih razloga projektanti ne vre proraun povrine grejaa, ve taj podatak daje
proizvoa na osnovu sledeih podataka:
- protoka vazduha kroz greja,
- temperature vazduha na ulazu i izlazu iz grejaa
- temperaturskog reima grejnog fluida.
Na bazi datih podataka, odnosno uslova u kojima greja mora da radi, proizvoa
odreuje:
- povrinu grejaa,
- maseni protok grejnog fluida,
- pad pritiska sa vodene i vazdune strane
- brzinu strujanja vazduha kroz greja.

90 C
o
70 C
o
K
o
n
s
t
a
n
t
a
n
p
r
o
t
o
k
P
r
o
m
e
n
l
j
i
v
p
r
o
t
o
k

Slika 4a Regulacija pomou trokrakog menog
ventila
Regulacija odavanja toplote grejaa je
kvalitativna maseni protok grejnog fluida
ostaje konstantan, dok se menja temperatura
tople vode na ulazu u greja:
const mw =
-
, const t
ul w
=
,

Regulacija se vri pomou trokrakog ventila
koji je smeten u razvodnom vodu grejaa i
koji radi kao meni u potrebnom odnosu
mea razvodnu i povratnu toplu vodu i na taj
nain se dobija eljena temperatura vode na
ulazu u greja (slika 4a). Trokraki ventil moe
biti postavljen i u povratnom vodu, spojen
kratkom vezom sa razvodnim (slika 4c).
45
90 C
o
>70 C
o
P
r
o
m
e
n
l
j
i
v
p
r
o
t
o
k

Slika 4b Regulacija pomou menog trokrakog
ventila i kratkom vezom
90 C
o
>70 C
o
P
r
o
m
e
n
l
j
i
v
p
r
o
t
o
k

Slika 4c Regulacija pomou trokrakog ventila u
povratnom vodu (tzv. ajnpric sistem)


HLADNJAK
Hladnjak slui za hlaenje i suenje vazduha u letnjem i prelaznim periodima.
Konstruktivno se ne razlikuje od grejaa. I hladnjaci su, kao i grejai, izraeni od orebrenih cevi.
Mogu se izraivati od bakarnih cevi, to je dobro zbog otpornosti na koroziju. Rebra bakarnih
cevi se izrauju od aluminijuma ili bakra. Takoe se mogu izraivati od elinih cevi sa elinim
orebrenjem. Oblik rebara moe biti pravougaoni, kruni ili spiralni.
Kod hladnjaka se, u odnosu na greja, razlikuju uslovi razmene toplote:
- manja je temperaturska razlika izmeu vazduha i povrine hladnjaka
GR GR sr V sr W HL sr W sr V HL
t t t t t t A = < = A ) ( ) (
, , , ,

~16 ~25 ~9 < ~80 ~10 ~70
to ima za posledicu: F
HL
> F
GR
, tj. povrina hladnjaka je vea od povrine grejaa
za slina toplotna optereenja leti i zimi;
- uz hlaenje se obino vri i suenje vazduha, tj. dolazi do izdvajanja vlage iz
vazduha koji se hladi i stvaranja kondenzata na povrini hladnjaka. To ustvari
znai da se u hladnjaku odvodi i suva i latentna toplota.
Da li e doi do izdvajanja vlage prilikom hlaenja vazduha zavisi od:
- stanja vazduha koji struji preko povrine hladnjaka (temperature take rose t
TR
)
- temperautre povrine hladnjaka t
PH
.
Kada je :
PH TR
t t > doi e do izdvajanja vlage iz vazduha prilikom hlaenja.
Prema vrsti rashladnog fluida hladnjaci se mogu podeliti na:
46
a) Hladnjake sa direktnim isparavanjem, kada je radni fluid neki od rashladnih
fluida (freon, amonijak, CO
2
...) Tada je ispariva rashladne maine hladnjak u
klima komori i tada je povrina hladnjaka na konstantnoj temperaturi koja
odgovara temperaturi isparavanja;
b) Protone hladnjake, kada je radni fluid hladna voda (ili vodeni rastvor antifriza
ako su potrebne nie temperature radnog fluida). U ovom sluaju temperatura
povrine hladnjaka nije konstantna, ve se menja kako se voda zagreva od
temperature na ulazu u hladnjak do temperature na izlazu iz hladnjaka. Danas se u
klima komorama preteno koristi ovaj tip hladnjaka (sa sekundarnim rashladnim
fluidom). Voda potrebna za hlaenje celog objekta se priprema u rashladnoj
maini. Na ovaj nain se izbegava opasnost od curenja freona u klima komori i
obezbeuje centralna priprema hladne vode, ime je smanjena koliina primarnog
rashladnog fluida u sistemu. Meutim, rad sa sekundarnim rashladnim fluidom je
termodinamiki nepovoljniji zbog dodatnog posrednika u predaji toplote.
Prema mestu ugradnje hladnjaci se mogu podeliti na:
a) Hladnjake u klima komori, kada je hladnjak jedna od sekcija klima komore
b) Hladnjake u elementima za doradu ili ubacivanje vazduha u prostoriju; tada se
obino u hladnjacima vri samo odvoenje suve toplote bez izdvajanja vlage.

HLADNJACI KOJI RADE SA VODOM kao rashldnim fluidom obavezno koriste
suprotnosmerno-unakrsno strujanje rashladnog i hlaenog fluida jer je tada vei efekat
razmenjene koliine toplote.
Uobiajene temperature koje se javljaju prilikom procesa hlaenja su:
VAZDUH : C t
o
ul V
35 26
,
= , C t
o
iz V
15 10
,
=
VODA : C t
o
ul W
6 5
,
= , C t
o
iz W
12 11
,
=
to daje uobiajenu vrednost C t
o
W
6 5 = A .
Efekat hlaenja nekog hladnjaka moe tano da se odredi jedino eksperimentalnim
putem. Ipak postoje izrazi za priblian, krajnje uproen proraun, koji pokazuje uticaj pojedinih
parametara na razmenjenu koliinu toplote.
Ukupno odvedena toplota u hladnjaku jednaka je zbiru suve i latentne:
l S
Q Q Q + =
m s S
t F Q A =o
m l
x r F Q A = o
gde su:
47
s
o - koeficijent prelaza suve toplote sa vazduha na povrinu hladnjaka,
F - povrina hladnjaka,
m
t A - srednja temperaturska razlika rashladnog i hlaenog fluida,
p
s
c
o
o = - Luisov broj,
r - toplota promene faze (kondenzacije vlage)
m
x A - razlika apsolutnih vlanosti vazduha koji se hladi i zasienog vazduha na t
PH
,
Korienjem Luisovog zakona dobija se izraz:
p
m s
p
m
m s
c
h F
c
x r
t F Q
A
=
A
+ A =
o
o ) ( ,
gde je:
m
h A - srednja razlika entalpija vazduha koji se hladi i zasienog vazduha na t
PH
.
Ako se uvede neki fiktivni, korigovani koeficijent prelaza toplote
k
o , koji obuhvata
prelaz i suve i latentne toplote, onda se moe napisati:
p
m s
m k
c
h F
t F
A
= A
o
o
odakle sledi:
m p
m
s k
t c
h
A
A
=o o
odnosno da je
s k
o o > .
U projektantskoj praksi potrebnu veliinu hladnjaka odreuje proizvoa na osnovu
sledeih podataka koje dostavlja projektant:
- protoka vazduha kroz hladnjak,
- stanja vazduha na ulazu i izlazu iz hladnjaka (temperature i vlanosti)
- temperaturskog reima hladne vode.
Na bazi datih podataka, odnosno uslova u kojima hladnjak radi, proizvoa odreuje:
- povrinu hladnjaka,
- maseni protok rashladnog fluida (vode),
- pad pritiska sa vodene i vazdune strane i
- brzinu strujanja vazduha kroz hladnjak.

HLADNJACI SA DIREKTNIM ISPARAVANJEM rade sa primarnim rashladnim
fluidom. Toplota potrebna za isparavanje rashladnog fluida oduzima se od vazduha koji struji
kroz hladnjak. Smer strujanja nije bitan kao kod vodenih hladnjaka, jer je temperatura povrine
hladnjaka konstantna. Temperatura isparavanja rashladnog fluida (a samim tim i pritisak
isparavanja) odreuje se iz uslova hlaenja vazduha. Analizom potrebnog hlaenja vazduha u
48
"h-x" dijagramu odreuje se i usvaja temperatura povrine hladnjaka, dok se za temperaturu
isparavanja usvaja vrednost koja je za oko 3
o
C nia.
Temperatura isparavanja mora biti iznad 0
o
C, inae bi dolo do smrzavanja izdvojene
vlage iz vazduha, to prouzrokuje:
- smanjenje poprenog preseka za strujanje vazduha kroz hladnjak,
- smanjenje kapaciteta hladnjaka, jer se poveava otpor provoenju toplote zbog
naslage leda,
- prekid rada postrojenja zbog otapanja leda.

Regulacija rashladnog uinka hladnjaka vri se kvantitativno, promenom protoka
rashladnog fluida, dok temperatura na ulazu u hladnjak ostaje nepromenjena:
const mw =
-
, const t
ul w
=
,
.
Zbog malih razlika temperatura vode na ulazu i izlazu iz hladnjaka kvalitativna regulacija
nije dobra - bila bi jako gruba - povienjem temperature vode u razvodu za samo 1
o
C rezultovalo
bi smanjenjem rashladnog uinka hladnjaka za 17%. Na slici 5 prikazani su naini kvantitativne
regulacije hladnjaka.
6 C
o
<11 C
o
6 C
o
11 C
o

Slika 5a Regulacija pomou troktakog ventila koji
radi kao razdelni
6 C
o
11 C
o
6 C
o
11 C
o

Slika 5b Regulacija pomou prigunog ventila -
poveanje priguenja smanjuje protok

49
9 ELEMENTI ZA VLAENJE VAZDUHA
MAGLENA KOMORA
Maglena komora je deo klima komore u kojoj se vri vlaenje vazduha vodom. Maglena komora
se sastoji od kuita od pocinkovanog lima, nerajueg elika ili nekog vetakog materijala
(plastike). Donji deo maglene komore je kada za skupljanje i dopunu vode. Na jednoj strani
maglene komore nalaze se mlaznice ija je uloga rasprivanje vode u to sitnije kapi. Da bi se
intenzivirao proces razmene materije (ostvarilo bolje vlaenje), potrebno je da rasprene kapi
vode budu jako sitne, u cilju poveanja povrine kontakta izmeu vode i vazduha. ematski
prikaz maglene komore u 3 projekcije (sa strane, frontalno i odozgo) prikazan je na slici 6.

Osnovni elementi:
1 - kada za vodu
2 - korpa na usisnoj cevi
3 - ovod za pranjenje
4 - cevni registar sa
mlaznicama
5 - prelivna cev
6 - odvod vika vode
7 - cirkulaciona pumpa
8 - prikljuak za dolivanje
9 - plovak
10 - eliminator kapi
Slika 6 Maglena komora sa osnovnim elementima
Veina mlaznica za rasprivanje vode je sa unutranje strane obraena u obliku spirale,
pa struja vode dobija rotaciju i postie se bolje rasprivanje. Mlaznica je vezana za cevni registar
(verikalne cevi koje su povezane sa horizontalnim razdelnikom). esto se stavlja zatitna
mreica kako bi se spreio prodor neistoa koje mogu da zapue mlaznicu. Mlaznice se izrauju
od mesinga, bronze, elika, porcelana, plastinih materijala, otvora 15 mm. Veliina rasprenih
kapi vode kree se od 0,011 mm u preniku.
Kadica ima prikljuak za dolivanje vode, sa ventilom koji je povezan sa plovkom za
regulisanje nivo vode u kadi. Kada nivo vode u kadi opadne, otvara se ventil na prikljuku za
dovod svee vode. Na kadi se nalazi i prelivna cev, kao i cev za pranjenje, koja je vezana za
dno kade. U kadu je potopljen usisni deo cevovoda koji je zatien mreom za spreavanje
prodora neistoa. Cirkulaciona pumpa usisava vodu iz kade i alje je u cevni registar.
50

Slika 7 Eliminator kapi
Izlazni presek (a nekada i ulazni) snabdeven je
eliminatorom kapi, ija je uloga da izdvoji iz
stuje vazduha kapi vode koje nisu isparile.
Eliminator kapi je sainjen od paralelnih ploa
u koje udaraju kapljice vode i slivaju se u
kadu, dok struja vazduha prolazi kroz
eliminator (slika 7). Ploe eliminatora mogu
biti izraene od pocinkovanog lima ili od
nekog vetakog materijala. Vano je da je
materijal eliminatora kapi otporan na koroziju.

Duina maglene komore je 12 m, a brzina strujanja vazduha je 23 m/s, tako da je
vreme kontakta izmeu vode i vazduha neto ispod 1s. Voda u maglenoj komori se, po pravilu,
termiki ne obrauje niti se zagreva, niti se hladi.
Regulacija vlaenja se moe vriti na dva naina:
1. Ukljuivanjem i iskljuivanjem pumpe (ON/OFF sistem)
2. Delovanjem na ventil na dovodnoj cevi priguivanjem (pritvaranjem
ventila) smanjuje se protok vode koji dolazi do mlaznica.
Smer strujanja vazduha kroz maglenu komoru moe biti istosmeran ili suprotnosmeran
(slika 8). Pri suprotnosmernom strujanju vazduha, u odnosu na pravac rasprivanja vode,
ostvaruje se bolji efekat vlaenja.

vazduh
mlaznice
eliminator
kapi

a)
vazduh
eliminator
kapi
eliminator
kapi
mlaznice

b)
Slika 8 Smerovi strujanja vazduha kroz maglenu komoru: a)istosmerni, b)suprotnosmerni

Proces vlaenja vodom u maglenoj komori smatra se izentalpskim procesom (h = const)
jer je entalpija vode zanemarljivo mala ( 40 10 19 , 4 ~ = =
W W W
t c h kJ/kg) i ne utie bitno na
pravac promene stanja prilikom vlaenja (slika 9).
51
h
x
1
2
h

=

c
o
n
s
t

=
1
0
0
%
1 - 2 proces vlaenja
vodom
t
1
t
2
2

1

Slika 9 Proces vlaenja u h-x dijagramu
Pored maglene komore postoje i lokalni
ovlaivai vazduha sa vodom, koji se postavljaju
u prostoriji. Oni su veoma jednostavne
konstrukcije: u kuitu, koje je uglavnom lepo
oblikovano, nalazi se posuda sa vodom
(rezervoar) i mali aksijalni ventilator kojim se
ostvaruje cirkulacija vazduha kroz aparat (sl. 10).
kada
ventilator
ubacivanje
vazduha u
prostoriju



u
s
i
s
v
a
z
d
u
h
a
ku te i

Slika 10 Lokalni ovlaiva vazduha

S obzirom da se pri procesu vlaenja vodom vazduh hladi (to se vidi sa dijagrama na
slici 9), esto se deava da proizvoai lokalnih ovlaivaa reklamiraju svoje ureaje kao
ekoloke ureaje za hlaenje leti, koji troe jako malo energije (potrebne za rad ventilatora, koji
je obino jako male instalisane snage), bez kompresora i freona! Njihov efekat i efikasnost su za
diskusiju - tano je da hlade vazduh, ali i poveavaju vlanost; nekada je mnogo ugodnije imati
niu relativnu vlanost pri vioj temperaturi, nego obrnuto.
esto se moe nai u literaturi ili uti u praksi za pojam adijabatsko hlaenje, to nije
nita drugo nego izentalpsko vlaenje vodom.

VLAENJE VAZDUHA VODENOM PAROM
Uporeba vode za vlaenje vazduha povlai zauzimanje znatnog prostora u klima komori,
kao i cirkulisanje vee koliine vode od one koja ispari. Pri tome dolazi do sniavanja
temperature vazduha u procesu vlaenja, pa je porebno imati ukupno veu povrinu grejaa (ili
dva stupnja zagrevanja vazduha - predgreja i dogreja). Ako se tome dodaju i problemi
higijenske prirode - povoljni uslovi za razvoj bakterija i mikroorganizama u toploj i vlanoj
atmosferi maglene komore, onda ima dovoljno razloga da se ovakav nain vlaenja izbegava.
Uvoenje vodene pare direktno u struju vazduha znatno je jeftiniji i jednostavniji nain
vlaenja vazduha, koji prua znatno bolje mogunosti za regulaciju. Zbog toga se u praksi
mnogo ee koriste parni ovlaivai, pogotovo kada su u pitanju objekti u kojima su strogi
zahtevi po pitanju odravanja relativne vlanosti u odreenim granicama, npr. elektronska
industrija, raunski centri, farmacija, bolnice, muzeji, itd.
52

Slika 11 Proces vlaenja u h-x dijagramu
Neophodno je da se proces vlaenja obavlja
suvom parom, poto vlana para i kondenzat
mogu dovesti do pojave neprijatnih mirisa,
kao i do mogunosti razvoja algi i bakterija u
kondenzatu. Uvoenjem suve pare u struju
vazduha dolazi do meanja vlanog vazduha i
pare, pa se iz bilansa meanja dolazi do
izraza:
d
h
x
h
x x
h h
=
A
A
=

1 2
1 2
,
koji odreuje pravac procesa vlaenja parom.
Pravac promene stanja prilikom vlaenja
parom odreen je entalpijom pare kojom se
vri vlaenje, to je prikazano na dijagramu na
slici 11. U zavisnosti od entalpije vodene
pare
d
h , temperatura vazduha nakom vlaenja
moe da poraste.

Postoji vie proizvoaa ureaja za vlaenje parom. Jedan od njih je Armstrong, iji je
ureaj prikazan na slici 12. Ureaj se najee postavlja iza klima komore u kanal dovodnog
vazduha koji slui za distribuciju vazduha do klimatizovane prostorije. Ovaj ureaj koristi paru
proizvedenu u centralnom izvoru i povezan je sa cevovodom za dovod pare (1) na kome se
nalazi odvaja neistoa. Para se uvodi u dvostruku cev (2) kroz omota glavne perfororane cevi,
koja je postavljena u kanal kroz koji struji vazduh koji se vlai. Iz cevi-omotaa para ulazi u sud
vee zapremine (4) u kome se izdvaja kondenzat koji se formirao u toku strujanja pare kroz
cevni omora perforirane cevi (9). Da bi izdvajanje kondenzata bilo efikasno, na ulazu u sud
nalazi se ploa u vidu brane (3). Kondenzat zajedno sa neistoama odvodi se kroz odvaja
kondenzata na dnu ureaja. Neistoe odlaze sa kondenzatom ili se taloe u delu cevovoda koji
slui za pranjenje. Iz suda (4) para prolazi kroz regulacioni ventil (6) i kroz cev (7) ulazi u
komoru za naknadno isparavanje (8) u kojoj praktino vlada atmosferski pritisak. U komori
dolazi do snienja pritiska i eventualnog naknadnog isparavanja, dok u sudu oko komore vlada
vii pritisak i via temperatura pare. Na taj nain je obezbeeno da suva para ulazi u perforiranu
cev (9) odakle istie u struju vazduha. Kondenzacija u perfororanoj cevi je takoe spreena,
poto se ona zagreva parom vieg pritiska koja se uvodi u aparat kroz omota (2).
Regulisanje koliine pare koja se ubrizgava u struju vazduha (regulacija relativne
vlanosti vazduha koji se vlai) vri se preko regulacionog ventila (6), koji moe imati
pneumatski ili elektrini pogon. Higrostat koji upravlja radom regulacionog ventila moe biti
postavljen u prostoriju ili u kanal dovodnog vazduha. Za poetni period rada, kada su cevovodi i
sam aparat jo hladni, sigurnosni termostat (10) dri regulacioni ventil (6) u zatvorenom
poloaju.
53

Slika 12 Parni ovlaiva za vazduh
Postoje i ureaji za vlaenje parom koji imaju elektrini greja za proizvodnju vodene
pare (ne koriste paru iz centralnog izvora). Jedan od tih ureaja je i HYGROMATIC, koji se
sastoji od:
- parnog cilindra, u kome se pomou elektrinog grejaa proizvodi vodena para;
cilindar je rastavljiv, tako da moe lako da se isti;
- elektrinog grejaa koji se nalazi u cilindru; ima elektrode od nerajueg elika
velike povrine;
- pumpe za odmuljivanje cilindra, s obzirom da se isparavanjem vode u cilindru
poveava koncentracija soli i neistoa u preostaloj vodi, pa se povremeno izbacuje
jedan deo vode, kako bi se spreilo taloenje kamenca;
- solenoidnog ventila na cevovodu za dovod vode, radi dopunjavanja cilindra.
Ovaj ureaj ima potpuno automatizovan i fleksibilan rad. Izrauju se u vie nivoa
automatske regulacije:
1. "L" regulator, koji se obino koristi kod manjih aparata i koji radi na principu
ON/OFF;
2. "EM" regulator, koji ima proporcionalnu regulaciju proizvodnje pare, tj. vlaenja
vazduha;
3. "MP" regulator, koji u sebi sadri mikroprocesor, standardni interfejs i moe se
povezati sa centralnim sistemom za nadzor i upravljanje.
54
10 FILTRIRANJE VAZDUHA
Pored odravanja termikih uslova sredine, zadatak klimatizacionih postrojenja je i
odravanje istoe vazduha. Ovo je posebno znaajno u dananje vreme sve vee zagaenosti
okoline i sve stroih zahteva za istoom vazduha u mnogim oblastima i granama industrije.
Preiavanje vazduha (eliminisanje vrstih, tenih i gasovitih neistoa) moe se
ostvariti na vie naina:
- filtriranjem;
- apsorpcijom;
- otpraivanjem.
Filtriranjem se iz vazduha odstranjuju vrste (i tene) estice, i to je proces preiavanja
koji se obavezno primenjuje u klimatizacionim postrojenjima. Izdvajanje gasovitih primesa
apsorpcijom vri se u skruberima. Pod otpraivanjem se podrazumeva izdvajanje praine vee
koncentracije. Poslednja dva navedena naina preiavanja vazduha primenjuju se u
industrijskoj klimatizaciji.
Zagaenost vazduha izazivaju estice razliitog porekla, materijala i veliine (biljnog,
ivotinjskog i mineralnog). Na slici 13 prikazane su prosene veliine najeih zagaivaa
vazduha. Podela praine prema veliini:
- gruba praina 50 do 500 m lako se taloi;
- fina praina 0,5 do 50 m lagano se taloe;
- lebdea praina manja od 0,5 m ne taloi se ve lebdi u vazduhu.

Slika 13 Zagaivai vazduha
55
Ne postoji univerzalni filter koji efikasno izdvaja estice praine svih dimenzija. Filteri se
proizvode za odstranjivanje estica odreene veliine, pa je u skladu sa dimenzijama praine i
osnovna podela filtera:
- filter za grubu prainu;
- filter za finu prainu;
- filter visokog uinka za finu prainu;
- apsolutni filter.
Da bi se kvalitet pojedinih filtera mogao realno porediti, bilo je potrebno razviti i
standardizovati metodologiju za ispitivanje efikasnosti tih filtera. Metod ispitivanja filtera zavisi
od veliine estica praine za koju je namenjen.
Filteri za grubu i finu prainu ispituju se pomou vetake probne praine koja se sastoji
od 72% kamenog brana, 25% ai i 3% pamuka. Meri se gravimetrijski stepen izdvajanja
(efikasnosti) definisan na sledei nain:
% 100 ) 1 ( =
ispred
iza
c
c
q
gde je:
c
iza
koncentracija praine iza filtera (posle filtriranja)
c
ispred
koncentracija praine ispred filtera (pre filtriranja)
Za ispitivanje visokouinskih filtera za finu prainu koristi se prirodno zagaeni vazduh.
U struju vazduha, ispred i iza filtera koji se ispituje, postavi se visokokvalitetni filter papir i meri
se vreme za koje se svaki papir zaprlja (dostigne odreenu zacrnjenost). Uporeivanjem ovih
vremena dobija se stepen korisnosti filtera E
m
.
Podela filtera i osnovne karakteristike prikazane su u tabeli 3.
Tabela 3 Klasifikacija filtera za vazduh
Klasa filtera
Efikasnost
filtera
Stepen korisnosti
filtera E
m

Stara
oznaka
Naziv filtera
EU1 < 65 A za grubu prainu
EU2 65 < 80 B
1

za finu prainu EU3 80 < 90 B
2

EU4 90
EU5 40 E
m
< 60 C
1

visokouinski filter
za finu prainu
EU6 60 E
m
< 80 C
2

EU7 80 E
m
< 90
EU8 90 E
m
< 95 C
3

EU9 95 E
m

EU10 85 Q
Apsolutni filter
(filter za lebdeu
prainu
EU11 95 R
EU12 99,5 S
EU13 99,95
EU14 99,995 ST
EU15 99,9995 T
EU16 99,99995 U
EU17 99,999995 V
EU18 99,9999995
56
Apsolutni filteri ispituju se DOP testom. Naziv metode ispitivanja potie od hemijske
supstance koja se koristi di-okti-ftalat. Pri stvaranju aerosola ove supstance dobijaju se estice
priblino istog prenika (0,3 m).

EFEKTI FILTRIRANJA VAZDUHA
U zavisnosti od veliine estica praine, u tehnici klimatizacije primenjuju se razliiti
efekti za odstranjivanje zagaivaa iz vazduha:
- prosejavanje;
- taloenje;
- inercija;
- difuzija;
- intercepcija.
Efekat prosejavanja se koristi za izdvajanje najkrupnijih estica praine. Kada je prenik
estice neistoe vei od otvora filtera, ta estica ne moe da proe i zadrava se na filteru.
Efekat taloenja je takoe karakteristian za estice praine vee mase. Na svaku esticu
koja se kree deluju dve sile. Pored sile koja izaziva kretanje estice u struji vazduha, na esticu
deluje i sila zemljine tee koja uslovljava taloenje pre svega krupnijih estica (slika 14a).
Efekat inercije je takoe karakteristian za estice praine vee mase, ali manje nego u
prethodna dva sluaja. Pri strujanju kroz filtersku masu, zbog prirode materijala od kog je filter
izraen, vazduh mora esto da menja pravac strujanja. estice praine zbog inercije teko mogu
da prate ove este promene pravca strujanja, pa se sudaraju s vlaknima filtera, lepe se i ostaju
na njima (slika 14b).
Efekat difuzije karakteristian je za estice praine vrlo male mase (prenika manjeg od
0,1 m). Nastaje usled Braunovog kretanja molekula. Usled neravnomernog sudara molekula i
submikronskih estica dolazi do haotinog kretanja, nezavisno od smera strujanja vazduha (slika
14c). Kada estica praine dospe blizu filterskog vlakna, ona trpi vei broj udara sa suprotne
strane, pa se usmerava ka vlaknu, sudara s njim i ostaje na njemu.
Efekat intercepcije nastaje kada estica praine prolazi pored filterskog vlakna na
rastojanju manjem od poluprenika estice. Usled dejstva elektrostatikih sila, estica se lepi
za vlakno (slika 14d). Efekat intercepcije naziva se i efekat kaenja.





57
F
w
F
g

a) Taloenje

b) Inercija

c) Difuzija

d) Intercepcija
Slika 14 Efekti filtiranja
Ne koristi svaki filter za vazduh sve navedene efekte izdvajanja estica praine, ali se
esto istovremeno koristi vie efekata filtriranja. Efikasnost filtera zavisi od:
- vrste filterske mase;
- veliine estica;
- brzine strujanja vazduha kroz filter.
Na slici 15a prikazana je efikasnost pojedinih mehanizama izdvajanja praine u
zavisnosti od prenika estice. to je vei ekvivalentni prenik estica praine, efikasnost
izdvajanja efektom inercije i intercepcije raste, a difuzijom opada. Pri poveanju brzine strujanja
vazduha (a time i estica praine koje se nalaze u vazduhu) efikasnost odstranjivanja neistoa
efektom inercije raste, difuzijom opada, a efekat intercepcije praktino ne zavisi od brzine
strujanja kroz filtersku masu (slika 15b).


a) Zavisnost stepena izdvajanja od prenika estica

b) Zavisnost stepena izdvajanja od brzine
Slika 15 Stepen izdvajanja filtera (1 efekat intercepcije, 2 efekat difuzije, 3 efekat inercije)
Pri strujanju vazduha kroz filter dolazi do pada pritiska. Vrednost pada pritiska na filteru
u klimatizacionim postrojenjima moe da se kree u vrlo irokom opsegu: od 20 Pa za grube
filtere do 500 Pa za apsolutne. Tokom rada filter se prlja. estice praine koje se lepe na filterska
vlakna smanjuju svetli presek za strujanje vazduha, pa se pad pritiska u filteru poveava. Na slici
16 prikazane su krive pada pritiska u funkciji protoka (odnosno brzine strujanja vazduha za filter
58
date geometrije) za ist i zaprljan filter. Za nominalni (projektni) protok vazduha kroz ist filter,
pad pritiska je p
N
. Tokom rada, usled izdvajanja estica praine na filterskim vlaknima, pad
pritiska se poveava i kada se dostigne granina vrednost koja odgovara maksimalno zaprljanom
filteru, na kontrolnoj tabli ukljuuje se alarm koji upozorava rukovaoca postrojenja da je potrbno
da zameni ili opere filter.
V
N
V [m /s]
3
Ap [Pa]
zaprljan
filter
ist
filter

Slika 16 Pad pritiska pri stujanju vazduha kroz filter

MATERIJALI ZA FILTERE
Materijali za izradu filera treba da ispune sledee zahteve:
- velika sposobnost akumulacije estica praine u filterskoj masi;
- dobra propustljivost vazduha (to manji pad pritiska pri strujanju)
- dobra fizika svojstva (mehanika vrstoa, otpornost na habanje,
savitljivost, postojanost na visokim temperaturama, itd.);
- da nije higroskopan:
- da zadrava svoje osobine pri obradi.
Materijali od kojih se izrauju filteri:
- prirodni (pamuk, vuna, celuloza,...)
- vetaki (poliamid, poliestar, polipropilen, polietilen, fiber vlakna, teflon,...)

Postoje razliite vrste i konstrukcije filtera koji se koriste u tehnici ventilacije i
klimatizacije:
- iani filter izrauje se od isprepletane ice. Broj otvora po cm
2
moe biti
razliit zavisno od veliine estica koje treba da izdvoji. Ovo su vrlo grubi
filteri i uglavnom imaju zatitnu funkciju.
- Kasetni filter u metalni ram postavlja se filterski materijal (slika 17).
esto se koriste u klimatizaciji. Zauzimaju malo prostora u klima komori.
- Vreasti filter izrauje se od istog materijala kao i kasetni. Za isti popreni
presek ima znatno veu povrinu od kasetnog filtera, tako da moe da
izdvoji mnogo vie praine (dui period izmeu zamene filtera), ali zauzima
vie mesta u klima komori (slika 17). Ovo je danas najee korieni tip
filtera u klima komorama.
59
- Filter sa pokretnom trakom, tzv. rol filter koristi se uglavnom u industriji.
Filterska masa moe biti i nauljena.
- Elektrofilteri imaju vrlo visok stepen izdvajanja praine. Izrauju se u
irokom opsegu veliina: od najmanjih za primenu u kunim klima
ureajima do najveih za preiavanje dimnih gasova u termoelektranama.
- Filer s aktivnim ugljem koristi se za izdvajanje gasovitih zagaivaa iz
vazduha (slika 17).


Vreasti filteri

Vreasti filter sa 4 elije

Kasetni filteri

Filteri sa aktivnim ugljem
Slika 17 Vrste filtera