MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS

UDK: 63 Godina II Novembar 2013. Broj 8 Besplatan primerak ISSN 23346094

BERIETNA JESEN 2013.

Nakon obavljene etve soje, suncokreta, kukuruza i vaenja eerne repe, otkrivamo dragocena iskustva iz proizvodnje savremenih ratara Kako smo ostvarili vee i kvalitetnije prinose?

BRANISLAV RAKI

ALEKSANDAR JOVANOVI

BRANISLAV DUKI

12. SAVETOVANJE O ZATITI BILJA - ZLATIBOR, OD 25. DO 29. NOVEMBRA 2013. GODINE
www.agrovizija.rs


Potovani itaoci, Pred Vama je osmi broj magazina AGROVIZIJA. Novembarsko izdanje magazina AGROVIZIJA posveujemo rezultatima prinosa soje, suncokreta, kukuruza i eerne repe jednog broja kompanija i savremenih ratara u 2013. godini, kako bi Vas uputili u nau osnovnu zamisao: da Vas struno i na vreme informiemo o tome kako da se na savremen nain pripremite za novi ciklus u poljoprivrednoj proizvodnji. U ovom izdanju, pored tabelarnih prikaza rezultata prinosa iz proizvodnje novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kao i kompanija KWS i Limagrain, moete proitati i poune izjave tri savremena ratara: Branislava Rakia iz Velikih Radinaca, Aleksandra Jovanovia iz Martinaca i Branislava Dukia iz Sremske Mitrovice. U okviru poglavlja predvienog za zatitu bilja skreemo Vam panju na tekst Efikasno i ekonomino suzbijanje korova u kukuruzu od kompanije Galenika-Fitofarmacija, kao i na informaciju o 12. Savetovanju o zatiti bilja, koje se odrava od 25-29. novembra 2013. godine na Zlatiboru, u organizaciji Drutva za zatitu bilja Srbije. U delu namenjenom za savremenu poljoprivrednu mehanizaciju donosimo tekst Neophodni za savremene vonjake i vinograde - Namenski traktori Kubota i SAE atomizeri, kompanije Milurovi Komerc. U prostoru predvienom za afirmaciju novih saznanja i savremene edukacije iz oblasti savremenog voarstva ekskluzivno objavljujemo tekst iz novog udbenika Integralna proizvodnja jabuke. Autori ovog najsveobuhvatnijeg i najsadrajnijeg udbenika o novim tehnologijama i saznanjima o savremenoj i odrivoj proizvodnji jabuka kod nas su: Zoran Keserovi, Nenad Magazin, Marko Injac, Fabricio Totis, Biserka Mili, Marko Dori i Jovanka Petrovi. U delu rezervisanom za savremenu proizvodnju povra preporuujemo Vam da proitate tekst dr Anelka Mikovia: Prozvodnja salate u plastenicima. U poglavlju predvienom za nove tehnologije koji se odnose na razne vrste primene u prihrani biljaka donosimo tekst Novo magino oruje - mikoriza, koji govori o prednostima korienja mikoriznih gljiva na jaanje korenovog sistema biljaka, intenzivnijeg porasta, otpornosti prema sui, bolestima, i dr. MI PROMOVIEMO SAVREMENU POLJOPRIVREDU, NAPREDNE FARMERE, TOP AGRO BRENDOVE I LIDERSKE KOMPANIJE U AGROBIZNISU, JER SLEDIMO VIZIJU POLJOPRIVREDNE BUDUNOSTI!

MAGAZIN ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU I AGROBIZNIS
UDK: UDK: 63 63 Godina 2013. Broj Broj 8 6 Besplatan Besplatan primerak primerak Godina II II Septembar Novembar 2013. ISSN 23346094 23346094 ISSN

KAKO SEJEMO, BERIETNA TAKO ANJEMO! JESEN 2013.

Nakon obavljene etve soje, suncokreta, kukuruza i vaenja eernesetvu repe, otkrivamo dragocena Uoi priprema za predstojeu iskustva iz proizvodnje savremenih ratara ozimih strnih ita otkrivamo iskustva savremenih ratara na koja treba obratiti panju Kako smo ostvarili vee i kvalitetnije prinose? Kako smo sa pravilnom primenom agrotehnike ostvarili bolje prinose?

BRANISLAV RAKI

ALEKSANDAR JOVANOVI

BRANISLAV DUKI

PAVLE NENADOVI KRSTONOI BRANISLAV DUKI ALEKSANDAR JOVANOVI 12. SAVETOVANJE O ZATITISTEVAN BILJA - ZLATIBOR, OD 25. DO 29. NOVEMBRA 2013. GODINE

www.agrovizija.rs

Dragan osi, Glavni i odgovorni urednik

S A D R A J
Re savremenog ratara / U etvi sa Branislavom Rakiem iz Velikih Radinaca: Sa NS sortom Sava vie od dve tone soje po jutru...................................................................................4 Rezultati prinosa iz proizvodnje NS SEME sorti soje i hibrida suncokreta i kukuruza 2013..................5 Re savremenog ratara / Aleksandar Jovanovi iz Martinaca postigao zavidne rezultate u proizvodnji eerne repe: Sa sortom Alfonsa 7,6 vagona.......................................................9 Kompanija KWS / Rezultati iz proizvodnje hibrida kukuruza, sirka i suncokreta u regionu Srema.....10 Kompanija Limagrain / TOP prinosi demo ogleda LG hibrida kukuruza i suncokreta 2013.................12 Re savremenog ratara / Branislav Duki iz Sremske Mitrovice veran LG brendu: Poncho dao 7,5 tona po jutru..................................................................................................................13 Galenika-Fitofarmacija / Efikasno i ekonomino suzbijanje korova u kukuruzu...................................14 Drutvo za zatitu bilja Srbije / 12. Savetovanje o zatiti bilja...............................................................16 Savremena poljoprivredna mehanizacija / Neophodni za savremene vonjake i vinograde: Namenski traktori Kubota i SAE atomizeri (Milurovi komerc)......................................17 Savremeno voarstvo - Nove knjige / Integralna proizvodnja jabuke / Autori: Zoran Keserovi, Nenad Magazin, Marko Injac, Fabricio Totis, Biserka Mili, Marko Dori, Jovanka Petrovi .....................................................................................18 Savremeno povrtarstvo / Tehnologija proizvodnje salate u plastenicima / Autor: dr Anelko Mikovi.................................................................................................................24 Nove tehnologije - Ishrana biljaka / Gljivini koren - Novo i magino oruje: Mikoriza (A&S Union)...........................................................................................................................30

RE SAVREMENOG RATARA

VELIKI RADINCI: U ETVI SA BRANISLAVOM RAKIEM

Na etiri katastarska jutra sa NS sortom Sava, Branislav Raki iz Velikih Radinaca ostvario je prinos od preko osam tona izuzetno kvalitetne soje zahvaljujui, sorti, stajskom ubrivu i pravilnoj primeni agrotehnike
Jesenja etva bila je u punom jeku. anje se soja, suncokret, skida se kukuruz... U tom orkestriranom brektanju kombajna i traktora koje se prolamalo sunanim sremskim poljima prvom polovinom septembra, u etvi soje posetili smo Branislava Rakia, poljoprivrednika iz Velikih Radinaca. Koliko anjete soje i kakvi su proseni prinosi? - Od jutros sam poeo sa etvom soje i u toku dana u uraditi oko 10 hektara. Prvi rezultati su govorili da je prosek prinosa jedna tona po katastarskom jutru. Na moju sreu, kako prinosi zavise od sorte, ubriva, hemije, godine i kvaliteta zemljita, pravi prinosi su tek izali na videlo. To govori i ova parcela. Koliki su prinosi na ovoj njivi? - Imam vie od osam tona prinosa izuzetno kvalitetne soje na etiri katastarska jutra sa NS sortom Sava. Ali tu je bacano i stajsko ubrivo tako da je, u odnosu na one na kojima to nije uinjeno, razlika oigledna. Kakvu ste primenili agrotehniku? - Kao prvo, uvek radim analizu zemljita. Ovo zemljite je prva klasa, a bacio sam 150 kilograma AN-a po jutru predsetveno. Posle sam iao jednu prihranu preko lista folijarno, uradio jedno kultiviranje, a i prskao sam dva puta protiv korova. Zatita u soji se uvek radi dva, a nekada i tri puta, to zavisi od njive. Setva je izvrena 1. aprila. Da li ste zadovoljni NS sortama soje i da li ete ih sejati i ubudue? - Izuzetno sam zadovoljan sa sortama koje proizvodi Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Do sada sam sejao najvie sortu Balkan, ali Sava polako preuzima primat u mojoj proizvodnji. Da li prodajete soju ili je koristite za svoje potrebe? - Soju prim sam i hranim svinje jer mi se to vie isplati nego da je predam otkupljivaima, zato to od njih u zamenu dobijem 70 kilograma same, a to mi ne odgovara. istu soju proteram kroz svinje, a jedno 30 odsto prodam da malo pokrijem trokove i amortizaciju. Da li koristite sojinu slamu za grejanje? - Sojinu slamu posle vridbe presujem i kui je koristim za pe na bale. Na sajmu sam video pe. Kada sam izraunao koliko troim na mojih 200 kvadrata koje grejem na drva i ugalj, a loio sam na tri mesta, dok sada loim na jednom, shvatio sam da je uteda fantastina. Potroim od est do deset bala dnevno koje kotaju od 20 do 25 dinara po bali, tako da mene grejanje za 200 kvadrata dnevno izae najvie do 250 dinara. Ranije sam koristio po 15 metara drva, plus okovi, plus dve tone uglja, i opet se nisam ugrejao kao sad rekao je Branislav Raki. D. osi Izvor: Sremska poljoprivreda

VIE OD DVE TONE SOJE PO JUTRU

Branislav Raki na berietnoj prikolici kvalitetne soje

Detalj sa etve

REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

REZULTATI ETVE NS SEME SORTI SOJE I HIBRIDA SUNCOKRETA I KUKURUZA 2013.

SOJA
Ime i prezime/Naziv firme Carnex Pionir AD Milko Vrba Milorad Leti Pionir AD Mladost Boto Milorad Leti Pionir AD Milo Medi Milorad Leti Pionir AD Neboja Radi AD Jaa Tomi Matijevi agrar Milko Vrba PIK Beej Milorad Leti Neboja ivi Pionir AD Mesto Vrbas Srbobran Hajduica enej Srbobran Boto enej Srbobran Aleksandrovo enej Srbobran Baki Brestovac Jaa Tomi Hajduica Beej enej Kikinda Srbobran NS SEME sorta GALINA NS MAXIMUS NS MAXIMUS NS MAXIMUS RUBIN RUBIN RUBIN SAVA SAVA SAVA SAVA SAVA TRIJUMF TRIJUMF VALJEVKA VALJEVKA VENERA VICTORIA Prinos (t/ha) 3,85 4,19 3,90 3,64 4,08 3,75 3,69 4,00 4,00 3,87 3,74 3,65 3,72 3,70 4,30 3,93 3,62 3,87 Povrina parcele (ha) 50,00 20,00 1,90 1,50 23,18 62,00 1,50 22,54 2,00 1,50 72,00 0,50 35,00 0,60 32,00 1,50 2,20 39,55

SUNCOKRET
Ime i prezime PSS Vrbas Jan Garafijan Martin DomonjiLakato Neboja Krudulj Lazar Mirkovi Adankod.o.o. Mesto Bako Dobro Polje Padina Stara Pazova Boto Bresta Ada NS SEME hibrid DUKO DUKO DUKO DUKO DUKO DUKO Prinos (t/ha) 4,33 4,29 4,25 4,21 4,16 4,14 Povrina parcele (ha) 0,07 1,14 0,16 0,25 0,20 0,15

REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

Ime i prezime Svetozar Todi ZZ Vrebalov Agrar Duko Lepedat Adankod.o.o. Neboja Krudulj ore Mili Martin DomonjiLakato PSS Vrbas Lazar Mirkovi ZZ Vrebalov Agrar iva Stajki PSSS Jagodina Neboja Krudulj ZZ Vrebalov Agrar Martin DomonjiLakato Ostoja Jaki Adankod.o.o. Sava ivanovi Sava ivanovi Goran Pavievi Martin DomonjiLakato PSS Vrbas Lazar Mirkovi Livijus Magda Neboja Krudulj PSSS Jagodina Sinia Jovanovi iva Dujin Duko Beli Adankod.o.o. Neboja Krudulj Duko Lepedat Martin DomonjiLakato PSSS Jagodina Sran Kovaevi

Mesto Stajievo Novi Beej Dobrica Ada Boto Tomaevac Stara Pazova Bako Dobro Polje Bresta Novi Beej Perlez Medvea Boto Novi Beej Stara Pazova Banatsko Novo Selo Ada Golubinci Golubinci Lovenac Stara Pazova Bako Dobro Polje Bresta Eka Boto Medvea Belegi Novi Beej Idvor Ada Boto Dobrica Stara Pazova Medvea Golubinci

NS SEME hibrid DUKO DUKO GIGANT GIGANT GIGANT GIGANT GIGANT GIGANT GIGANT GIGANT GIGANT GIGANT NOVOSAANIN NOVOSAANIN NOVOSAANIN NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS FANTAZIJA NS NOVAK NS NOVAK NS NOVAK NS NOVAK NS NOVAK NS OSKAR

Prinos (t/ha) 4,05 4,03 6,38 5,17 4,88 4,86 4,65 4,65 4,45 4,15 4,15 4,14 4,60 4,21 4,16 5,37 5,28 5,06 4,95 4,80 4,70 4,56 4,54 4,37 4,31 4,19 4,19 4,13 4,11 5,04 4,41 4,10 4,07 4,06 6,41

Povrina parcele (ha) 0,57 0,33 0,14 0,15 0,25 3,62 0,16 0,07 0,20 0,33 0,25 0,15 0,25 0,33 0,16 2,00 0,15 0,85 0,87 2,00 0,16 0,07 0,20 1,00 0,25 0,15 0,21 1,00 1,00 0,15 0,25 0,14 0,16 0,15 1,15

REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

Ime i prezime Adankod.o.o. Ostoja Jaki Mile Buanovanin Dragan Dorakov Lazar Mirkovi PSSS Jagodina Neboja Krudulj Martin DomonjiLakato Livijus Magda Stevica Gaji ZZ Vrebalov Agrar iva Stajki Sinia Jovanovi PSS Vrbas Ljubodrag Popsavin Duko Jankov Neboja Krudulj Martin DomonjiLakato Stevica Gaji Duko Jankov Igor Paunovi Novica Mijatov Itvan Vere

Mesto Ada Banatsko Novo Selo Golubinci Klek Bresta Medvea Boto Stara Pazova Eka Baka Palanka Novi Beej Perlez Belegi Bako Dobro Polje Srbobran Elemir Boto Stara Pazova Baka Palanka Elemir Dubrava (optina Kni) Elemir Neuzina

NS SEME hibrid NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS OSKAR NS SLATKI NS TAURUS ORFEJ ORFEJ ORFEJ PEGAZ RIMI PR RIMI PR SUMO 1 PR

Prinos (t/ha) 5,35 5,16 4,88 4,55 4,38 4,38 4,35 4,29 4,20 4,18 4,18 4,12 4,04 4,01 4,21 4,56 4,39 4,14 4,06 4,05 5,25 4,31 4,12

Povrina parcele (ha) 0,15 2,00 1,00 0,62 0,20 0,15 0,25 0,26 1,00 3,50 2,00 0,25 0,21 0,07 0,57 0,60 0,25 0,16 6,00 1,00 1,00 0,60 0,50

KUKURUZ
Ime i prezime Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin Nikola Dujin Zlatko Peria AntalHusta Boo Maljkovi Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin Nikola Dujin Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin Boo Maljkovi Mesto Lukievo Novi Beej Begejci Mihajlovo Banatsko Karaorevo Lukievo Novi Beej Lukievo Banatsko Karaorevo NS SEME hibrid NS 4015 NS 4023 NS 4023 NS 4023 NS 4023 NS 4023 NS 4030 NS 4030 NS 4030 Sklop (000/ha) 57 60 56 60 62 59 58 58 61 Prinos (t/ha) 6,25 9,31 7,10 6,72 6,48 6,43 9,50 9,28 8,64 Vlaga u berbi (%) 13,00 14,20 14,70 12,30 13,60 13,60 14,50 13,10 13,50

REZULTATI PRINOSA IZ PROIZVODNJE

NS SEME hibrid NS 4030 NS 4030 NS 5010 NS 5010 NS 5010 NS 5010 NS 5043 NS 5043 NS 5043 NS 5043 NS 5051 NS 5051 NS 5051 NS 5051 NS 5051 NS 6010 NS 6030 NS 6030 NS 6030 NS 6043 NS 6043 NS 6043 NS 6083 NS 6102 NS 6102 NS 6102 NS 6102 NS 6102 NS 7020 NS 7020 NS 7020 NS 7020 NS 770 TISA TISA Sklop (000/ha) 55 61 57 57 57 49 55 57 55 56 54 59 56 50 57 50 53 51 49 52 53 54 52 52 52 53 54 51 50 52 50 52 50 51 51 Prinos (t/ha) 7,70 6,71 6,60 6,59 6,50 5,90 9,13 7,50 7,49 7,39 10,11 8,13 7,44 7,30 7,19 8,39 8,06 7,88 7,59 9,19 8,24 8,11 8,08 10,16 8,93 8,73 8,36 8,18 9,10 8,68 8,34 7,05 6,79 8,21 6,62 Vlaga u berbi (%) 14,40 12,30 15,40 15,30 13,20 14,70 14,90 14,00 13,00 15,50 14,60 13,70 14,30 15,00 12,40 14,30 14,80 14,30 14,60 14,90 15,20 18,00 13,30 14,20 13,10 13,50 14,70 15,10 14,60 13,60 15,40 14,50 16,20 14,60 17,1

Ime i prezime Zlatko Peria AntalHusta Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin Boo Maljkovi AntalHusta Zlatko Peria Nikola Dujin Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin AntalHusta Boo Maljkovi Nikola Dujin Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin Boo Maljkovi Zlatko Peria AntalHusta Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin Boo Maljkovi AntalHusta Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin AntalHusta Boo Maljkovi AntalHusta Nikola Dujin Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin AntalHusta Boo Maljkovi Zlatko Peria Nikola Dujin AntalHusta Zlatko Peria Boo Maljkovi Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin Srednja poljoprivredna kola Zrenjanin Boo Maljkovi

Mesto Begejci Mihajlovo Lukievo Banatsko Karaorevo Mihajlovo Begejci Novi Beej Lukievo Mihajlovo Banatsko Karaorevo Novi Beej Lukievo Banatsko Karaorevo Begejci Mihajlovo Lukievo Banatsko Karaorevo Mihajlovo Lukievo Lukievo Mihajlovo Banatsko Karaorevo Mihajlovo Novi Beej Lukievo Mihajlovo Banatsko Karaorevo Begejci Novi Beej Mihajlovo Begejci Banatsko Karaorevo Lukievo Lukievo Banatsko Karaorevo

RE SAVREMENOG RATARA

MARTINCI: ALEKSANDAR JOVANOVI POSTIGAO ZAVIDNE PRINOSE NA EERNOJ REPI

SA SORTOM ALFONSA 7,6 VAGONA

I ove godine, Aleksandar Jovanovi iz Martinaca izvadio je eernu repu sa 70 katastarskih jutara Vadio je slatki koren tri KWS-ove sorte: Begonia, Alfonsa i Serenada - Alfonsa je bila najprinosnija i sa dobrom digestijom
Uspeni mladi poljoprivrednik iz Martinaca, Aleksandar Jovanovi, i ove godine izvadio je eernu repu sa 70 katastarskih jutara. Vadio je slatki koren tri KWS-ove sorte. eleli smo da saznamo kakve je prinose ostvario, kakvu je agrotehniku primenio, koliko je zadovoljan brendom koji koristi, ali i o isplativosti prskao sam i tri puta protiv cerskospore. Veina hemije je bila od kompanije Syngenta. Koristili smo i folijarno ubrivo BOR dva puta radi boljeg eera, odnosno digestije. Da li ste imali problema sa trulei korena? - Na jednoj parceli pojavila se i trule korena. Zato smo tu imali dosta manji prinos, gotovo prepolovljen, od samo 3,5 vagona po hektaru. Kome ste predali repu i da li ste zadovoljni otkupljivaem? - Repu sam predao Sunoku u Peincima. U sutini i nisam neto zadovoljan, jer neto ba ne verujem u te njihove digestije i veliki odbitak. Da li ete i ubudue sejati KWS sorte? - Zadovoljan sam KWS sortama eerne repe i, naravno, sejau ih i na prolee. U cilju to ranijeg vaenja korena, moda u jo samo malo proiriti asortiman sa drugim semenskim kuama, ali uglavnom veinom e biti zastupljene KWS sorte. I sledee godine planiram da posejem eernu repu isto na 70 jutara, odnosno 40 hektara. Kako gledate na trenutnu cenu eerne repe? - Ove godine je cena dobra, a ve za sledeu godinu imamo ugovor u kojem je cena 20% nia, to je ve na granici isplativosti. A jedino dobar rod moe da nam pokrije trokove i da ostvarimo profit. Cena eerne repe ove godine je 420 evra, plus PDV, plus 100 evra koje smo dobili po hektaru bespovratno od eerane. U svom gazdinstvu imate svu neophodnu mehanizaciju. Koliko je to vano u proizvodnji slatkog korena? - Dobri prinosi koje sam imao na dve-tri parcele se ne mogu ostvariti bez dobre mehanizacije. Imam svu mehanizaciju, a jedino plaam vaenje repe, a vaenje se plaa 180 evra po hektaru - rekao je Aleksandar Jovanovi. D. osi

Aleksandar Jovanovi

ove proizvodnje. Koliko ste eerne repe ukupno izvadili, kojih sorata, i kakve ste prinose ostvarili? - Ukupno sam, u vie parcela, imao oko 40 hektara eerne repe. Sejao sam samo KWS sorte: Begonia, Alfonsa i Serenada. Prinos kod Begonie je bio oko 6,5 vagona, na Serenadi 7 i na Alfonsi 7,6. To je prinos sveden na JUS, jer je, inae, bilo mnogo vie. Alfonsa je imala manju digestiju od 14,80. Kakva je agrotehnika primenjena? - Sejano je na strnite i na kukuruz. Primenio sam duboko oranje i osnovno ubrenje meanim ubrivom, a zatim zatvaranje brazde u jesen. Pred setvu sam proao germinatorom. ubrenje je obavljeno u dva puta pod setvosprema i kasnije pred kultiviranje. Setva je obavljena ranije. Vie od pola povrina je posejano 8. i 9. marta, a ostalo oko 20. marta zbog vremenskih uslova. Do vaenja imali smo dosta prskanja protiv korova. Zatita biljaka od korova je raena tri puta, pa kultiviranjem, odnosno partanjem. Za odbranu od sipe prskao sam od dva do etiri puta na svakoj parceli. Takoe,

Rezultati proizvodnje u Sremu

Kada je proizvodnja kukuruza u Sremu u pitanju pred proizvoae se ak i u redovnim godinama postavljaju pravi izazovi. Sa druge strane kukuruz i suncokret se u ovom regionu proizvode na zaista znaajnim povrinama. U Sremu su uobiajena teka zemljita sa izrazito visokim sadrajem frakcije gline, pa je zbog zadravanja povrinskih voda est sluaj da se kasni sa setvom. A obino posle toga slede leta koja su esto suna, bez ili sa jako malo padavina. Ne kae se bez razloga da je ovo podruje jedno od najizazovnijih za ratarsku proizvodnju a posebno za proizvodnju kukuruza. Upravo zato samo setva hibrida tolerantnih na suu i na raziite uslove proizvodnje mogu doneti ono to se trai, a to je prinos. Sa porastom znaaja kombajniranja i skladitenja kukuruza u zrnu poraslo je i interesovanje proizvoaa za setvu ranih grupa zrenja kukuruza. Ipak mora se konstatovati da nisu svi odmah spremni da preu na izrazito rane hibride, na primer tree grupe zrenja, ve kao jednu vrstu solomonskog reenja trae hibride etvrte i pete grupe zrenja, koji su raniji, bre otputaju vlagu a daju visoke prinose. Region Srema u svim svojim specifinostima izazov je za svakog proizvoaa. U pojedinim godinama uslovi za proizvodnju kukuruza su zaista teki i upravo kao u godini koja je na izmaku predstavljau pravi izazov, kome mogu da odgovore samo vrhunske selekcije kukruza, koje su dobro adaptirane na uslove prozivodnje u naoj zemlji. Kraa vegetacija ali i habitus koji je prilagoen arkim letima sa manjim koliinama padavina neki su od uslova koje savremene selekcije kukurza moraju da ispune.

Proizvoa / Imanje Medi Dragan Mitrosrem Nova Budunost Blagojevi Mile Poznanovi Dragan

Mesto id Sremska Mitrovica arkovci Sremska Mitrovica Laarak

Hibrid KWS 3381 Kitty KWS 3381 Kitty KWS 3381 KWS 3381 Kerbanis

Povrina (ha) 5 25 130 13 1,6 30 10 100 50 10 7 8,5 17 17 6 18 27 25 20 15 4,5

Prinos (kg/ha)

Poljoagrar

Vojka

Kermess Konsens Kalimnos Krebs Karmas Karmas Krabas Karmas Korimbos Kermess KWS 3381 Kermess KWS 3831 KWS 3381

Grujii Dragan Radi Dejan Anti Milenko Selakovi Gojko Danilovi Drako Novoselac Pera Vasi Slobodan iradovi Duan

Ruma Ruma Kraljevci Martinci Kuzmin Divo Aanja Erdevik

9.700 8.700 8.500 10.000 10.600 10.500 12.000 12.500 11.200 11.000 8.750 8.225 8.000 8.000 8.200 14.000 12.250 8.400 9.275 7.875 10.000

Sirak je pogodan kao dopuna, posebno za lokalitete gde je ograniena setva kukuruza. U regionima u kojima nema dovoljno vode, gde zemljita nisu dobrog kvaliteta za uspenu proizvodnju kukuruza, perspektivu nudi kultura sirka. KWS hibridi sirka za proizvodnju biomase pokazali su dobre rezultate u prinose zelene i suve mase i u regionu Srema u protekle dve godine.

Hibrid suncokreta BAROLO se vrlo visoko pozicionirao kao hibrid koji daje siguran i stabilan prinos. Pre svega to je hibrid izuzetno prilagoen za gajenje u naem podruju. Brz i snaan razvoj korenovog sistema omoguava visoku tolerantnost na sune i stresne uslove. Stabljika ovog hibirda je srednje visoka, vrsta i otporna na poleganje. Ima velike i izrazito razvijene listove. Glava je srednje veliine postavljena pod uglom od 45 u odnosu na ravan zemljita, to spreava zadraavanje vlage na samoj glavi i razvoj bolesti.

Proizvoa / Imanje Prosena visina biljaka (cm) 280 240 290 260 290 240 297 Branislav ivanovi Prinos zelene mase (t/ha) Dejan Jovanovi Goran Muik Slobodan Vasi Milenko Kosti Bradaric ZZ Gibarac Boko Milankovi Hric Paja Fito Jan

Mesto Golubinci Vojka Hrtkovci Aanja ainci Buanovci Gibarac S. Pazova S. Pazova

Hibrid Barolo RM Barolo RM Barolo RM Barolo RM Barolo RO Barolo RM Barolo RM Barolo RM Barolo RM

Povrina (ha) 36,00 2,00 49,00 50,00 40,00 2,30 25,50 10,28 8,00

Prinos (kg/ha)

Naziv hibrida KWS Sole KWS Freya KWS Merlin KWS Hannibal KWS Tarzan KWS Zerberus KWS Bulldozer

65 62 77 68 72 73 96

4.560 5.263 4.077 2.500 3.500 5.600 4.103 4.725 4.725

Rezultati ogleda sirka na lokalitetu Zabran-Laarak u saradnji sa P.S.S. Sremska Mitrovica u 2013. godini

10

www.kws.rs | FEBRUAR 2012 |

11

REZULTATI PRINOSA IZ DEMO OGLEDA

TOP PRINOSI DEMO OGLEDA LG HIBRIDA KUKURUZA 2013

LG 37.10 TOP PRINOSI 2013 Vlaga % Prinos JUS 16 11,973 16.3 12,232 21.6 12,067 19.3 12,850 LG 30.681 TOP PRINOSI 2013 Vlaga % Prinos JUS 17 10,168 15.8 10,536 19.2 12,478 28.5 12,319 Antiss TOP PRINOSI 2013 Vlaga % 18 16.3 24 22.8 LG 36.07 TOP PRINOSI 2013 Vlaga % 17.4 15.7 25.5 14.2 Poncho TOP PRINOSI 2013 Vlaga % 15.4 15.4 16.4 17.3

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

LG 30.491 TOP PRINOSI 2013 Vlaga % Prinos JUS 14.1 11,774 14 11,421 14.7 12,478 13.6 10,625 LG 33.95 TOP PRINOSI 2013 Vlaga % Prinos JUS 15.5 11,710 14.9 11,115 13.4 11,544 16.2 10,420

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

TOP PRINOSI DEMO OGLEDA LG HIBRIDA SUNCOKRETA 2013

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija LG 56.65 M TOP PRINOSI 2013 Vlaga % Prinos JUS 8 4,882 10.3 5,099 7.8 5,363 7.2 4,160 LG 56.35 TOP PRINOSI 2013 Vlaga % 7.9 8.6 7.6 6

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

Prinos JUS 12,784 11,683 14,037 12,200

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

Prinos JUS 10,903 12,071 13,342 9,860

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

Prinos JUS 4,732 4,726 4,986 3,830

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

Prinos JUS 12,738 12,114 13,598 12,057

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

LG 56.63 CL TOP PRINOSI 2013 Vlaga % Prinos JUS 7.9 4,565 9.5 5,100 6.4 5,020 9 3,662 LG 56.58 CL TOP PRINOSI 2013 Vlaga % Prinos JUS 9 4,275 10.3 4,761 8.9 4,588

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

LG 35.40 TOP PRINOSI 2013 Vlaga % Prinos JUS 15.3 12,744 15.1 12,524 14.8 13,926 15.5 13,562 Agrister TOP PRINOSI 2013 Vlaga % 15.3 15.2 15.2 16.4 LG 35.35 TOP PRINOSI 2013 Vlaga % 15 14.6 15.5 15.2

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

Prinos JUS 12,875 12,802 13,777 12,163

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

LG 56.33 CL TOP PRINOSI 2013 Vlaga % Prinos JUS 6.6 4,526 7.9 4,645 7.8 4,634 9 4,266 Limagrain d.o.o. Radnika 30a 21000 Novi Sad Tel: 021/4750-788 Fax: 021/4750-789 www.limagrain.rs

Region Srem Banat Baka Cent. Srbija

Prinos JUS 11,737 12,745 13,015 11,057

12

RE SAVREMENOG RATARA

SREMSKA MITROVICA: BRANISLAV DUKI VERAN LG BRENDU

PONCHO DAO 7,5 TONA PO JUTRU

Limagrain-ove hibride kukuruza LG 35.40, Agrister i Poncho, Branislav Duki iz Sremske Mitrovice skinuo je ove jeseni sa povrine od 50 hektara - Najbolji prinos od 7,5 tona po jednom katastarskom jutru JUS kvaliteta ostvario je sa hibridom Poncho - Prosean prinos sva tri LG hibrida kukuruza sa ukupne povrine iznosio je sedam tona po jutru JUS kvaliteta
Poljoprivredni proizvoa iz Sremske Mitrovice, Branislav Duki, ve estu godinu za redom, i ove jeseni, skidao je LG hibride kukuruza, za koje, vidno zadovoljan postignutim prinosima u etvi, kae da e ih sejati i na prolee. Sa koliko hektara ste skinuli kuBranislav Duki kuruz, koje hibride, i kakve ste prinose ostvarili ove godine? - Kukuruz sam sejao na 50 hektara. to se tie sortimenta imao sam hibride LG 35.40, Agrister i Poncho. Najbolji prinos od 7,5 tona po jednom katastarskom jutru JUS kvaliteta imao je Poncho, potom Agrister sa oko 7,2 tone i LG 35.40 sa 6,8 tona po jutru JUS kvaliteta. Tako da mi je na tih 50 hektara ukupan prosean prinos bio sedam tona po jutru. Inae, sve to sam posejao na desetak parcela. Kakva je bila agrotehnika? - Predusev je bila penica, koja je prole godine tanjirana, zatim prskana totalom, a u jesen je naubreno sa 150 kilograma Yara formulacije 7-12-25 po jutru. Takoe, uraeno je zimsko duboko oranje. U prolee, krajem marta, baeno je jo 200 kilograma uree po jutru, dva puta je setvospremirano, jednom odmah posle ubriva i drugi put dandva pred setvu. Sejao sam 4. i 5. aprila, tako da sam ja ugrabio dobro vreme jer nisam imao repu pa sam se posvetio kukuruzu i soji. Uzeo sam semenski LG kukuruz tretiran insekticidom Poncho 0,5 protiv nadzemnih i podzemnih tetoina. Ove godine sam probao neku novu kombinaciju, malo jeftiniju, poto su bile iste strnjike, a i uglavnom su moje njive. Primenio sam GAT MOTION, to je nikosulfuron protiv sirka, i iao sam sa Galenikinim Plamenom koji je za irokolisnate korove. U prvoj kombinaciji iao sam sa 0,6 Plamena i 0,5 GAT MOTION-a. Posle sam iao jo jednu zatitu, isto preventive radi, za irokolisnate i uskolisnate korove: GAT MOTION sa 0,7 po hektaru. Nisam radio nikakvu zatitu protiv insekata jer nisam imao potrebe. Radio sam i folijarnu prihranu dva puta sa Yarom 3030-30 u koliini dva kilograma po hektaru zbog boljeg usvajanja hemije. To je uraeno pred svako prskanje. Da li ste generalno zadovoljni LG hibridima? - Zadovoljan sam LG hibridima i njih u sejati i ubudue. Imao sam ove godine i kvalitetno ito, kao i bogat rod sa LG sortama penice. Kako je isto i sa LG hibridima kukuruza ostau veran LG brendu. Kome ste predali kukuruz? - Jedan deo sam predao na Corn Product, a drugi deo sam predao u zadrugu. Sa zadrugom imam dobru viegodinju saradnju. Meutim, sa ovima na Cornu saradnja i nije ba na zavidnom nivou. Jer, kada sam doneo poslednju turu na Corn, od 11.100 kilograma sve primese su bile u JUS-u, samo je vlaga bila 15, to je 1% vie od dozvoljene, a oni su mi za to uzeli jednu tonu - tako da sam imao za naplatu samo 10 tona! Kakvi su Vam planovi za narednu setvu kukuruza? - Jo nisam napravio strategiju. Uzorao sam njive, sve sam spremio, a na prolee u videti da li u jednim delom ui i u proizvodnju eerne repe. Uglavnom, spremljeno je sve i za kukuruz, i za repu, a kakav e odnos biti, da li e to biti pola-pola, ili u na vie povrina sejati kukuruz jo nisam reio. Ako budem sejao na istim povrinama opet u sejati LG hibride, jer njih sejem ve est godina i imam odlino iskustvo - druge neu ni da probam, da sam sebe ne bacam u nedoumicu i bezrazlono eksperimentiem - kae Branislav Duki. D. osi 13

EFIKASNO I EKONOMINO SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU

Korovska flora koja se pojavljuje u kukuruzu u manjoj ili veoj meri je slina sa korovskom florom ostalih okopavina. Najzastupljeniji su jednogodinji uskolisni i irokolisni korovi. Viegodinji uskolisni i irokolisni korovi su manje zastupljeni, ali oni svojom agresivnou i tetnou mogu predstavljati i najveu konkurenciju gajenom usevu. Samo pravilnom i pravovremenom primenom agrotehnikih i hemijskih mera mogue je obezbediti sigurnu proizvodnju uz postizanje planiranih prinosa. Kompanija Galenika-Fitofarmacija iz svog proizvodnog programa za suzbijanje korova u usevu kukuruza, preporuuje sledee herbicide koji suzbijaju najzastupljenije korove na naim oranicama.

PRIMENA PRE NICANJA

Herbicidi koji se primenjuju posle setve, a pre nicanja kukuruza omoguavaju usevu nesmetan rast i razvoj, dug period zatite i unitavaju irok spektar jednogodinjih uskolisnih i irokolisnih korova (divlji sirak iz semena, proso korovsko, muhari, ambrozija pelenasta, pepeljuga obina, tir, pomonica obina, lipica teofrastova (abutilon), divlja konoplja i dr. Galenika-Fitofarmacija, u ovom periodu predlae upotrebu preparata Acetogal Plus u koliini primene od 2 l/ha. Ovaj preparat obezbeuje ist usev od korova u poetnim fazama razvoja. Zbog proirenja spektra delovanja na irokolisne korove dodaje se herbicid Rezon u dozi od 2 l/ha, posle setve do treeg lista kukuruza.

PRIMENA POSLE NICANJA

U fazi do est listova kukuruza, neophodno je izvriti dopunsko suzbijanje korova. Najefikasnije i najekonominije je izvesti kombinovano suzbijanje irokolisnih i uskolisnih korova. U ovom periodu dolazi do naknadnog nicanja semenskih i poetnog nicanja rizomskih korova, posebno problematinog sirka iz rizoma. Vano je napomenuti da herbicidi primenjeni u ovom periodu svoje herbicidno delovanje najbolje ispoljavaju kada su korovske biljke u poetnoj fazi porasta, od dva do est listova, a sirak iz rizoma visine 15-20 cm. Za uspeno suzbijanje korova u ovoj feno-fazi kukuruza, Galenika-Fitofarmacija, predlae sledee preparate i njihove kombinacije: Talisman, Plamen, Monosan herbi 500, Esteron, Moto ekstra 850, Avalon, Tangenta i Talisman extra.

Moto ekstra 850

14

Esteron

15

NAUNO-STRUNI SKUPOVI

ZLATIBOR: OD 25. DO 29. NOVEMBRA ODRAVA SE

12. SAVETOVANJE O ZATITI BILJA

Od ukupno 100 recenziranih priloga, usmeno e biti prezentovana 33 rada, a 67 u poster sekciji - Programom je predvien i okrugli sto posveen aktuelnim temama iz oblasti evropske i nacionalne regulative u oblasti zatite bilja
Drutvo za zatitu bilja Srbije organizuje 12. Savetovanje o zatiti bilja, koje e se odrati od 25. do 29. novembra na Zlatiboru. Kao to se navodi u pozivu, osnovni cilj Savetovanja je predstavljanje i razmatranje najnovijih strunih i naunoistraivakih rezultata rada domaih i inostranih autora irokom auditorijumu istraivaa, strunjacima za zatitu bilja, studenatima i iroj javnosti. Veoma vaan cilj je uspostavljanje bolje saradnje izmeu istraivaa, naunih institucija, strunjaka iz oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, industrije i regulative sredstava za zatitu bilja, kao i drugih oblasti koje dele zajednika interesovanja u nauci i dobroj proizvoakoj praksi. Na taj nain Skup e doprineti unapreenju prenosa najnovijih naunih saznanja iz svih oblasti zatite bilja u praksu. Od ukupno 100 recenziranih priloga, 33 rada e biti prezentovana usmeno, a 67 radova u poster sekciji. Radovi su grupisani u odgovarajue tematske celine u kojima su zastupljeni usmeni referati po pozivu u trajanju od 30 minuta i odabrani usmeni referati u trajanju od 10 minuta. Veina uesnika izloie rezultate svojih naunih istraivanja u vidu poster prezentacija. Programom su predviena i dva okrugla stola, od kojih e jedan biti posveen aktuelnim temama iz oblasti evropske i nacionalne regulative u oblasti zatite bilja, koje e prezentovati predstavnici Uprave za zatitu bilja Ministarstva poljoprivrede umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, a drugi iz oblasti bezbednog korienja sredstava za zatitu bilja. Takoe, na Savetovanju e biti prostora za diskusije i predstavljanje sponzora koji su pomogli odravanje skupa. Program skupa i rezimei svih prihvaenih radova bie odtampani u Zborniku rezimea. Prema programu koji nam je dostavljen, sigurni smo da e Savetovanje svojim sadrajem ispuniti oekivanja uesnika skupa, te da e svi zajedniki imati mogunost da razmotre najnovija nauna dostignua u oblasti zatite bilja. Dakle, ovo je jedinstvena prilika da se podstakne interes svih uesnika i razmene iskustva sa kolegama iz Srbije, ali i inostranstva. D. .

PREPORUUJEMO SLEDEA PREDAVANJA

SREDA 27.11.2013. godine Stankovi Slavica, Levi Jelena: UTICAJ AGROE900-930 -  KOLOKIH USLOVA NA KONTAMINACIJU ZRNA KUKURUZA AFLATOKSINIMA I MERE ZA SMANJENJE RIZIKA 930-1000 -  Ini Duanka, ovljanski Radmila, Vukovi Slavica, Gvozdenac Sonja: STATUS NEONIKOTINOIDA U SVETU I KOD NAS, MOGUE POSLEDICE PRIMENE S OSVRTOM NA PELE ETVRTAK 28.11.2013. godine Jevremovi Darko, Paunovi Svetlana: SOJEVI 1230-1300 -  VIRUSA ARKE LJIVE U SRBIJI I NJIHOVE EPIDEMIOLOKE KARAKTERISTIKE

16

SAVREMENA POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA

NEOPHODNI ZA SAVREMENE VONJAKE I VINOGRADE

NAMENSKI TRAKTORI KUBOTA I SAE ATOMIZERI

Kubotin program uzanih namenskih traktora (serija M40N) polako osvaja vonjake i vinograde u Srbiji. Individualni proizvoai od Horgoa, Bakih Vinograda, preko Fruke Gore, Sremskih Karlovaca, Slankamena, Surduka, i drugih mesta i krajeva, su prepoznali kvalitet i funkcionalnost ovih traktora. Giganti i lideri u proizvodnji voa i groa poput Rubina, Atos Fructum-a, Rudnapa, Donerr-e, Apple World-a, koji u svojim zasadima imaju veliki broj ovih traktora, dovoljna su referenca i garant da se radi o pouzdanim, okretnim, i energetski efikasnim mainama. garantuju dug radni vek, i izuzetno malu potronju goriva. Na kraju, kako bi stao iza japanskog kvaliteta i tehnologije, proizvoa daje garanciju na kompletan traktor od tri godine, ili 3.000 radnih sati. SAE atomizeri Dobar i pouzdan atomizer je jedna od najvanijih maina u savremenom voarstvu i vinogradarstvu. Kvalitet aplikacije, irok izbor tipa atomizera prema vrsti zasada i uzgojnog oblika, vrsta i robusna asija, dovoljno jaka pumpa i ventilator, veliki izbor razliitih tipova dizni, razliiti tipovi elektro kontrola se podrazumevaju kada su u pitanju SAE atomizeri.

SAE ATOMIZERI KVALITETNI I POUZDANI

U kvalitet i pouzdanost SAE atomizera, koji su prisutni na svim kontinentima, uverili su se kako brojni individualni proizvoai, tako i kompanije koje imaju zasade na velikim povrinama, ak i do 240 hektara. SAE je proizvoa iz Ferare u Italiji, osnovan 1946. godine, koji od tada konstantno razvija nove modele i tehnologije, shodno zahtevima savremenih zasada. Prisutni su na svim kontinentima, a svaku mainu je mogue personalizovati, sa najrazliitijom dodatnom opremom, prema potrebama kupca. U kvalitet i pozdanost ovih atomizera su se uverili kako brojni indvidulalni proizvoai, tako i kompanije koje imaju zasade na velikim povrinama, ak i do 240 hektara.

Kubota traktori osvajaju vonjake i vinograde Srbije

Traktori za najsavremenije zasade Kubota traktori ove serije su dostupni u snagama od 63 KS (bez kabine), 71 KS, i 85 KS (sa kabinom). Ovi traktori su izuzetno okretni, sa sistemom bi-speed turn za dodatno smanjenje radijusa okreta, i svojim gabaritima zadovoljavaju potrebe najsavremenijih zasada. Kabine su klimatizovane, sa zaobljenim toniranim staklima, vazdunim seditima, i karbonskim filterima. Reverzeri za promenu smera kretanja bez kvaila dodatno olakavaju rad. Kubotini Euro III dizel motori

KUBOTA NAMENSKI TRAKTORI OSVOJILI TRITE SRBIJE

Da je Kubotin program uzanih, namenskih traktora (serija M40N) osvojio vonjake i vinograde irom Srbije kazuje i injenica da giganti i lideri u proizvodnji voa i groa poput Rubina, Atos Fructum-a, Rudnapa, Donerr-e, Apple World-a, u svojim zasadima imaju veliki broj ovih traktora. To je, svakako, dovoljna referenca i garant da se radi o pouzdanim, okretnim, i energetski efikasnim mainama.

Primer rada SAE atomizera u vonjaku

Kompletnu prodajnu i postprodajnu podrku SAE atomizera kao i Kubota namenskih traktora obezbeuje i zastupa firma Milurovi Komerc. (S.M. - D..)

17

SAVREMENO VOARSTVO NOVE KNJIGE

INTEGRALNA PROIZVODNJA JABUKE

Zoran Keserovi, Nenad Magazin, Marko Injac, Fabricio Totis, Biserka Mili, Marko Dori, Jovanka Petrovi
U odnosu na ostale vone vrste, najvee promene uvode se u tehnologiju gajenja jabuke. Standard u proizvodnji jabuke jeste podizanje visokointenzivnih zasada u gustom sklopu sa protivgradnim mreama i sistemima za navodnjavanje, uz uvoenje standarda kvaliteta (Global GAP i Integralna proizvodnja). Ovakve zasade prati i savremeni sortiment diktiran od trita. Prinosi po hektaru u ovakvim zasadima se kreu od 50 do 70 tona u proseku, uz visoka ulaganja po jedinici povrine. Prema Direktivi Evropske unije 2009/128/EC, drave lanice treba da podre stvaranje neophodnih preduslova za primenu integralne zatite. Takoe, treba da obezbede da korisnici na raspolaganju imaju informacije i sredstva za monitoring tetoina i donoenje odluka, kao i savetodavni servis za integralnu zatitu. Do 30. juna 2013. godine, drave lanice treba da dostave izvetaje o ispunjenju navedenih obaveza, konkretno da li su uslovi za sprovoenje IPV-a ispunjeni. Drave lanice morae u svojim Nacionalnim akcionim planovima da do 1. januara 2014. godine predstave naine na koje obezbeuju sprovoenje osnovnih principa Integralne zatite. Nijedna druga vona vrsta ne moe da donese toliku zaradu, kao jabuka, pogotovo ako se raspolae savremenim skladinim kapacitetima. To je jedna od najrentabilnijih vonih vrsta, koja viestruko nadmauje rentabilnost drugih poljoprivrednih grana. Jabuka ostvaruje 15-20 puta veu vrednost proizvodnje po hektaru u odnosu na proizvodnju penice i kukuruza. Proizvodnja jabuke zahteva dosta ivog rada, te se u krajevima gde ima dosta radne snage, moe doprineti njenom racionalnom iskoriavanju, a istovremeno i smanjenju nezaposlenosti i zadravanju poljoprivrednog stanovnitva u tim krajevima. Veliko je angaovanje radne snage i u nizu prateih delatnosti, koje su u vezi sa proizvodnjom jabuke. Osim toga, voe je znaajno i za razvoj industrije ambalae, transporta, rashladne tehnike, poljoprivredne mehanizacije i dr. Tabela 1. Proizvodnja jabuke u Republici Srbiji (Republiki zavod za statistiku)
Broj stabala rodnih stabala (000) Godina Sposobno za rod 1981-1985 1986-1990 1991-1995 1996-2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 12.124 12.903 12.985 14.004 14.176 14.445 14.668 14.889 14.805 14.658 15.037 15.224 15.600 15.880 16.042 Proizvodnja Ukupno u tonama (000) 240,8 228,5 175,2 205,2 135,4 95,6 246,1 183,6 198,0 240,3 245,2 235,6 281,9 239,9 265,7 Po stablu (kg) 19,9 17,7 13,5 14,7 9,6 6,6 16,8 12,3 13,4 16,4 16,3 15,5 18,1 15,1 16,6

Integralna proizvodnja jabuka u Maloj Remeti

U Srbiji su jo uvek najzastupljeniji tradicionalni zasadi sa zastarelim sortimentom.Vodea sorta jo uvek je ajdared, s izraenom tendencijom smanjenja zastupljenosti. U poslednjih nekoliko godina kod nas se podiu intenzivni zasadi jabuka gustog sklopa, s inoviranim sortimentom, a tehnologija gajenja se zasniva na Integralnom konceptu i standardu proizvodnje hrane Global GAP. Nove, intenzivne zasade treba podizati iskljuivo sa protivgradnom mreom i sistemom za navodnjavanje. Od uzgojnih oblika preporuuje se severnoholandsko vitko vreteno. Ovakvi zasadi daju velike prinose i visok udeo plodova prve klase, koji su pogodni za izvoz, pre svega, na istono trite. U najrazvijenijim voarskim zemljama koncept Integralne proizvodnje voa primenjen je u praksi na 90% i vie povrina. Jedan od najrazvijenijih u praksi u Evropi je program AGRIOS iz Junog Tirola u Italiji. Danas se u Junom Tirolu 91% zasada jabuke nalazi u sistemu Integralne proizvodnje. Oslanjajui se na AGRIOS model, na plantai ATOS FRUCTUM u Maloj Remeti zapoet je razvoj modela Integralne proizvodnje u Srbiji. U skladu sa osnovnim konceptom IPV propisane su sve agrotehnike mere: zatita, ubrenje, navodnjavanje, proreivanje, odravanje zemljita, berba, uvanje itd. Posebna panja se prema datom programu posveuje izboru sredstava za zatitu od bolesti i tetoina, karencama i nainu primene u skladu sa moguim propratnim dejstvom i biolokim i biotehnikim merama. Ovaj koncept podrazumeva prijavu za ukljuivanje u integralni nain proizvodnje, prihvatanje obaveze, pridravanja propisane tehnologije i njene kontrole od nadlene slube i na kraju marketing koji obezbeuje povoljniji poloaj na tritu. Uvoenje integralnog koncepta proizvodnje jabuke u Vojvodini veoma je vaan faktor, ukoliko se eli da se izvozi jabuka.

U poslednjih 10 godina, izvoz jabuke jedina je od svetlijih taaka u spoljno-trgovinskoj razmeni sa svetom. Jabuka je izvozna ansa, a drava odgovarajuim merama agrarne politike treba da stimulie nove koncepte proizvodnje voa. Meunarodno trite e u najskorije vreme postaviti takve barijere pred nae proizvoae voa da e samo oni koji se pridravaju principa Integralne proizvodnje moi da se pojave na

18

SAVREMENO VOARSTVO NOVE KNJIGE

tom tritu. Zato se proizvodnja jabuke brzo i efikasno mora preusmeriti ka proizvodnji zdravstveno bezbednih plodova visokog kvaliteta. Jabuka je po obimu proizvodnje najznaajnija kontinentalna vona vrsta. Poslednjih godina svetska proizvodnja jabuke je u blagom porastu. Prema podacima FAOSTAT-a, rekord je dostignut 2009. godine, kada je proizvodnja premaila 70 miliona tona. Petogodinji prosek za period 2006-2010. iznosi 67,7 miliona tona, obezbeujui tako oko 10 kg jabuka po glavi stanovnika godinje. Kina zauzima prvo mesto po proizvedenim koliinama jabuke (33,3 miliona tona), to ini skoro polovinu ukupne svetske proizvodnje, zatim SAD (4,3 miliona tona), itd. Najvei evropski proizvoai su Poljska (2,6 miliona tona) i Italija (2,2 miliona tona). U Srbiji je u 2010. godini proizvedeno 239.945 tona, dok je prinos 2011. godine bio malo vii, 265.676 tona (tabela 1). Tabela 2. Proizvodnja jabuke u AP Vojvodini (Republiki zavod za statistiku)
Godina 1981-1985 1986-1990 1991-1995 1996-2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 Broj stabala rodnih stabala (000) Sposobnoza rod 3.578 3.987 4.092 4.551 4.538 4.563 4.707 4.766 4.781 4.678 4.726 5.020 5.387 5.518 5.524 Proizvodnja Ukupno u tonama (000) 98,0 92,0 70,0 75,9 54,9 22,8 82,7 73,5 89,0 93,1 83,6 82,7 104,5 104,7 108,0 Po stablu (kg) 27,4 23,1 17,1 16,7 12,1 5,0 17,6 15,4 18,6 19,9 17,7 16,5 19,4 19,0 19,6

Protivgradne mree tite i od grada, i od oegotina

zovanim sistemima proizvodnje i plasmana preko raznih asocijacija, velikih kooperativa i veletrnica to je svakako lake, zbog koncentracije kapitala. Mnoge drave daju svakovrsnu potporu pojedinim granama poljoprivredne proizvodnje i organizovano finansiraju promociju svojih proizvoda na dravnom ili regionalnom nivou. Vrlo lep primer je marketing jabuke iz integralne proizvodnje Junog Tirola, ija privreda i vlada ulau velika sredstva u marketing. Imajui u vidu ovakvo stanje i sve vee interesovanje ruskog trita za nau jabuku, opravdanost investiranja u proizvodnju jabuke je nesumnjiva. Iako se za sada plodovi jabuke izvoze na rusko trite sa sve stroijim standardom kvaliteta, od samog poetka treba teiti ka visokom kvalitetu plodova i primeni standarda u proizvodnji sa ciljem postizanja to vee konkurentnosti i izvoznih mogunosti na trite EU, a takoe i Afrike.

INTEGRALNA PROIZVODNJA VOA

Prof. dr Zoran Keserovi Poljoprivredni fakultet - Novi Sad
Stewart (2004) navodi da je korienje voa odlina preventiva protiv mnogih bolesti, naroito od kardiovaskularnih oboljenja i epitelijalnih malignih oboljenja (izuzev onih povezanih sa hormonima). Jedna od osnovnih komponenati za koji se smatra da prua pomenutu zatitu su antioksidansi. To su jedinjenja koja uklanjaju slobodne radikale stvorene tokom oksidacije i time umanjuju oteenja. Poznato je da je sitno voe poput crne ribizle, maline, jagode, bogato antioksidansima. U poslednjih 10 godina izvoz voa, je jedina svetla taka u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom. Najvei suficit u poljoprivredi u razmeni sa svetom se ostvaruje od izvoza voa i povra. Svi ovi podaci idu u prilog, da je voe naa najvea izvozna ansa i da drava treba odgovarajuim merama agrarne politike da stimulie nove koncepte proizvodnje voa. Meunarodno trite e u najskorije vreme postaviti takve barijere pred nae proizvoae voa da e samo oni koji se pridravaju principa integralne i bioloke proizvodnje moi da se pojave na tom tritu. Zato brzo moramo preusmeriti voarsku proizvodnju u pravcu proizvodnje kvalitetnog i bezbednog voa. Pogotovu naa zemlja ima velike anse u biolokoj proizvodnji voa, iji su proizvodi na zapadu izuzetno cenjeni.

Poveanje broja vonih stabala u odnosu na prosek 19811985. rezultat je veeg korienja srednjih i slabobujnih podloga. Bez obzira na poveanje broja stabala u periodu do 2005. godine, dolo je do smanjenja proizvodnje, a takoe i prinosa po stablu (tabela 2). Takoe, moe se videti da od 2009. godine, proizvodnja jabuke u Vojvodini nadmauje proseke 19811985 i 1986-90. U posledne tri godine visina prinosa jabuke raste i pribliava se vrednostima ovih proseka, to je rezultat podizanja savremenih zasada jabuke u Vojvodini. Brendiranje, zatita imena sorte i robne marke i poslovanje u okviru klubova aktuelan je svetski trend u voarstvu. Marketing sve vie dobija na znaaju u prometu jabuke, a zahtevi trita za plodovima visokokvalitetnih sorti i klonova kao to su klonovi zlatnog i crvenog deliesa, gale, fudija, breburna, krips pinka i dr. sve su vei. Meunarodni promet voa u Evropi, i na drugim razvijenim tritima na obe hemisfere, vezan je za izuzetno visok kvalitet plodova,uglavnom ekstra, u manjoj meri plodova I klase i visoke standarde pakovanja. Kvalitet plodova pojedinih vonih vrsta je definisan direktivama Evropske komisije (EC), pa je tako za jabuku propisana Direktiva No. 1619/2001. Kvalitet plodova je preduslov za uspean marketing. Atraktivnim pakovanjem i uvanjem do konanog plasmana reava se 80-90 % problema marketinga. U organi-

19

SAVREMENO VOARSTVO NOVE KNJIGE

tino doivotno unoenja ostataka pesticida hranom ili vodom, predstavlja moguu opasnost za oteenje genoma oveka, odnosno aktivaciju onkogena i indukciju malignih oboljenja. Posebno su osetljiva deca, trudnice, osobe u reproduktivnom dobu i sa imunodeficijentnim stanjima (Todorovi, 2005.) Sa intenzifikacijom poljoprivrede, u prvom redu zbog hemizacije dolazi i do kontaminacije ivotne sredine, do pogoranja kvaliteta hrane i do ugroavanja zdravlja ivotinja i ljudi. Zbog toga je oveanstvo suoeno sa traenjem novih puteva u cilju proizvodnje dovoljne koliine, kvalitetne hrane bez negativnih efekata na okolinu i ivotnu sredinu. Veliki broj naunih organizacija, naroito u zapadnoj Evropi i severnoj Americi ulau velike napore u cilju identifikacije strategije razvoja poljoprivrede. Slian razvoj u budunosti treba oekivati i u naoj poljoprivredi. Intenzitet razvoja poljoprivrednih sistema budunosti zavisie od priticanja novih znanja, od intenziteta primene naunih rezultata, i od promene svesti da pored proizvodnje dovoljne hrane ona mora ispunjavati i odreene norme i u pogledu kvaliteta, a proizvodni proces ne sme stvoriti tetne efekte na ivotnu sredinu. Razvoj nauke i tehnologije omoguie postepeni prelaz ka kontrolisanoj konvencionalnoj proizvodnji, zatim dalji razvoj integralne proizvodnje i alternativnih sistema, kao i odrive poljoprivrede. U proteklom periodu, naroito posle Drugog svetskog rata, voarstvo je imala dinamian tempo razvoja, s ciljem da se proizvede dovoljno jeftine hrane za za ishranu stanovnitva. Dosta se radilo na stvaranju visokorodnih sorti voaka i na usavravanju tehniko-tehnolokih reenja u voarskoj proizvodnji. Primena pesticida kao mera zatite bilja je uvek predstavljala vaan faktor u voarskoj proizvodnji. Savremeni razvoj voarstva, koji je imao za cilj postizanje sve veih prinosa, doneo je znatne izmene u kvalitetu ivotne sredine, zemljita, vode, vazduha kao i samih plodova. Danas se visoka proizvodnja voa ne moe ostvariti bez primene pesticida i mineralnih ubriva. Upravo zbog toga meu zagaivaima ivotne sredine najznaajnije mesto zauzimaju pesticidi, teki metali, mineralna ubriva, ali i ispusni gasovi, nafta, aerozagaivai i nukleotidi. Iako su pesticidi po koliini najmanje zastupljeni, kao zagaivai ivotne sredine zauzimaju posebno mesto. Pesticidi predstavljaju potencijalnu opasnost za ljudsko zdravlje i korisne organizme. S obzirom da u svetu postoje sve vei zahtevi za proizvodnjom voa sa to manjom upotrebom pesticida, a imajui u vidu da Srbija raspolae povoljnim rejonima za proizvodnju ovakve hrane, trebalo bi iskoristiti ovu ansu na svetskom tritu. Zato je glavni cilj pomologa i selekcionera saznanje o genetskoj otpornosti gajenih vonih vrsta i sorti prema prouzrokovaima vanijih bolesti i tetoina, kao i stvaranje novih otpornih sorti da bi se upotreba pesticida svela na dozvoljenu granicu i time zatitila ivotna sredina i potroai. Imajui u vidu najnovije trendove u vezi zatite ivotne sredine i sve ee zahteve za proizvodnjom hrane sa to manjom upotrebom sintetikih hemijskih proizvoda, sve vie se govori o integralnom i biolokom konceptu proizvodnje voa. Integralni koncept zasnovan je na primeni kombinacije genetskih, agronomskih, biotehnikih i hemijskih metoda u ekonomsko prihvatljivom sistemu proizvodnje, koji obezbeuje kvalitet ploda, ouvanje okoline i ljudskog zdravlja (Gvozdenovi, 1993). Integralna zatita bilja zapravo uzima u obzir 2 faktora (ekoloki prioritet i prioritet spreavanja pojave

Intenziviranjem voarske proizvodnje znaajno su poveani prinosi, ali su stvoreni imnogobrojni problemi. Dolo je do sve vee upotrebe hemijskih sintetikih proizvoda. Njihova velika upoteba, osim to poskupljuje proizvodnju, utie i na izmenu kvaliteta ivotne sredine i poveava koliinu ostatatka pesticida u plodovima. Hrana treba da bude lek a lek hrana, rekao je pre vie od 2.000 godina uveni grki lekar Hipokrat. U dananje vreme to se kao nikad potvruje. ovek se polako ali sigurno vraa prirodi-prirodnoj hrani, jer je uvideo da se udaljavanjem od prirode njegovo zdravlje pogorava. Iz godine u godinu sve smo sigurniji da do mnogih bolesti ne bi dolo, da je ishrana bila pravilnija, prirodnija i da bi se mnogi izleili bre i uspenije uz pomo hrane i lekova iz zelene riznice prirode. I savremena medicina pored propisivanja odgovarajuih sintetikih lekova, preporuuje korienje voa u cilju odravanja zdravlja (kao preventiva.), ali i kao dodatnu terapiju pri leenju. Todorovi (2005) navodi da je pronalazak i primena pesticida donela mnoge koristi oveanstvu i zato predstavljaju veliko dostignue nae civilizacije. Meutim, u isto vreme se nametnuo jedan znaajan problem: njihov tetni efekat na zdravlje ljudi, bilo u toku akutnih i hroninih trovanja, ekspozicije u radnoj sredini ili unoenjem peko hrane i vode. Prema istom autoru, akutna trovanja pesticidima pretstavljaju urgentno stanje u medicini i imaju veliki socijalno-medicinski znaaj zbog visokog morbititeta i mortaliteta. U svetu se godinje registruje oko tri miliona tekih trovanja pesticidima, od toga se oko 220.000 zavri letalno. Oko 95% fatalnih trovanja se desi u zemljama u razvoju. Najei uzrok smrti su trovanja organofosfornim insekticidima i parakvatom. Hronina ekspozicija pesticidima kroz svakodnevno prak-

20

SAVREMENO VOARSTVO NOVE KNJIGE

rezistentnosti), i klasifikaciju pesticida u takozvne zeleno-utu i crvenu grupu. Upotreba pesticida koji pripadaju zelenoj i utoj grupi je dozvoljena u integralnoj zatiti bilja (IPV)-sistemu koji je bezbedan za ivotnu sredinu. Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje, koji izbegava, ili znatno iskljuuje primenu sintetiko sjedinjenih proizvoda: vetakih ubriva, pesticida, regulatora rasta itd. Cilj i jedne i druge proizvodnje u voarstvu je proizvodnja zdravstveno bezbednog voa i ouvanje ivotne sredine. Integralna proizvodnja se zasniva na sledeim principima: potovanje plodoreda, ubrenje na osnovu kontrole plodnosti zemljita, redovna upotreba organskih ubriva, minimalizacija u obradi zemljita, izbor vonih vrsta i sorti koje su tolerantne ili otporne na vanije prouzrokovae bolesti i tetoina, izbor kvalitetnog-sertifikovanog sadnog materijala, u zatiti od bolesti i tetoina pre svega bioloke i mehanike mere borbe i upotreba pesticida sa zelene i ute liste, potovanje principa berbe, uskladitenja i uvanja plodova. Prekomerna proizvodnja hrane u razvijenim zemljama i hemizacija poljoprivrede praeni su degradarcijom ivotne sredine iz ega je proizaao koncept integralnog naina proizvodnje ije je usvajanje u saglasnosti sa onim u integralnoj zatiti, meutim to je jedan od svih elemenata integralnog naina proizvodnje. Koncepcija integracije je dobro reenje koje namee uputstva, ne samo za zatitu bilja, ve sada za metod tehnologije poljoprivredne proizvodnje. Integracija kao nauni pravac u zatiti bilja osnovan je zvanino 1976. godine na Kongresu u Tokiju. Ona je najvie zastupljena u povrtarstvu, voarstvu i vinogradarstvu. Veoma je znaajna za proizvodnju voa koje se koristi u sveem stanju, ali sve se vea panja poklanja i vou za preradu. Razvoj zatite bilja u poslednje vreme odlikuje se pozitivnim promenama od velikog znaaja: - uvoenje sistema kontrole (registracija proizvoda za zatitu bilja i odreivanje njihovog kvaliteta i rezidua), - promene u izboru proizvoda za zatitu bilja (izbacivanje najtetnijih materija za prirodnu sredinu izamena sa bezbednijim primena koji se koriste u niim dozama) - napredak u tehnici za zatitu bilja i ei periodini pregled maina za primenu pesticida, - razvoj metoda dijagnostike, - razvoj savetodavnog sistema. Prihvaena fundamentalna pravila integralne zatite voa mogu se sumirati u sledea: - tretirati samo u vreme kada postoji potreba za tretmanom (pravi momenat, prognoza) - upotrebiti koliinu koja je potrebna (optimalna doza, tehnika tretiranja). - primeniti pesticide bezbedne za ivotnu sredinu, - da u odnosu na berbu produi karencu preparata due od zakonski propisanog, - da u vonjaku omogui analizu ostataka pesticida, - da se primena ubriva vri na osnovu kontrole plodnosti zemljita i folijarne analize. Princzinger (2005) navodi da razvijene Evropske zemlje

Zalivni sistem u intenzivnoj proizvodnji

imaju velike potrebe za visokokvalitetnom hranom i sirovinama. Primena ubriva i proizvoda za zatitu bilja, izmeu ostalog, zahteva posebnu panju. Sa realnog aspekta, to bi ipak trebalo biti istaknuto da su oba i ubriva i sredstva za zatitu bilja esencijalni za proizvodnju, ako su pravilno izabrana i primenjena, a berba uraena posle isteka karence. Bez obzira, filozofija njihove primene treba da bude promenjena. Sistem industrijske proizvodnjese zamenjuje kontrolisanom proizvodnjom (ISO 14.000) zatim integralnom proizvodnjom. To znai da poljoprivredna proizvodnja u profitabilnom smislu bi trebalo da bude korienje optimalne doze ubriva i pesticida sa maksimalnom zatitom ivotne sredine i proizvoaa. Proboj filozofije ivotne sredine, ukljuuujui i integralnu proizvodnju, nije samo rezultat politike podrke od EU. Strategija velikih meunarodnih hemijskih kompanija bila je da razviju i iznesu na trite jedinjenja povoljna za ivotnu sredinu zato se one na ovaj nain priklanjaju zahtevima EU za autorizaciju. Maarska je kompletno preuzela uniformni sistem EU u svoje nacionalno zakonodavstvo i kompletirala klasifikaciju peparata na osnovu njihove primene u integralnoj zatiti. U sektoru proizvodnje voa i vinove loze grupisanje u zelenu-utu-crvenu kategoriju, u saglasnosti sa principima u drugim zemljama u svetu Prema Andrasu (2005) mnogi radovi koji su napisani o integralnoj zatiti ukazju da je integralna zatita voa mnogo skuplja od tradicionalne. Meutim da bi se moglo suditi o ekonomskom aspektu integralne zatite na pravi nain potrebno je analizirati razliite faktore zatite bilja ponaosob u toku nekoliko godina. Isti autor navodi kalkulaciju rentabilnosti integralne proizvodnje: - u sluaju fungicida nema razlike u trokovima izmeu integralne i tradicionalne zatite bilja, - suzbijanje grinja je mnogo ekonominije u integralnoj nego u tradicionalnoj zatiti bilja, - suzbijanje Lepidoptera je u poetku malo skuplje u sistemu integralne zatite, ali to brzo postaje kompenzovano smanjnjem broja tretmana tokom sledeih godina.

Tekst preuzet iz novog udbenika: INTEGRALNA PROIZVODNJA JABUKE Foto: D. osi 21

22

23

SAVREMENO POVRTARSTVO Dr Anelko Mikovi

PROIZVODNJA SALATE U PLASTENICIMA

Salata spada u grupu povrtarskih vrsta sa relativno kratkom vegetacijom. Zbog velikog broja varijeteta, salata je veoma mnogo zastupljena u ponudi svih veih marketa. Moe se proizvoditi na razliite naine i u svim periodima godine. Poslednjih desetak godina, salata je doivela najveu ekspanziju u potronji. Posebno zbog razvoja specifinog naina prerade (convinience vegetable) tzv. seckane i meane salate, koja se pakuje u PVC vree i dri na niskoj temperaturi. Na tako spremljene salate samo se dodaje preliv (dressing) i u potpunosti su pripremljene za ishranu. Vrsta Lactuca sativa je vrsta salate koja se koristi za ishranu ljudi uz veoma veliku razliitost u obliku, konzistenciji lista, boji i ukusu. U poslednje vreme se jasno izdvaja nekoliko rokova i naina proizvodnje: -rana proizvodnja salate (obino se planira za proizvodnju u plastenicima sa ciljem da se izae to ranije na trite); -letnja proizvodnja salate (koliinski znatno je manji udeo ove proizvodnje u ukupnoj proizvodnji, jer u uslovima Srbije salata nije dominantno povre u ishrani tokom letnjeg perioda); -jesenje-zimska proizvodnja salate (proizvodnja u zatienom prostoru, koja moe biti namenjena za kasno zimski period, ili ak da bude namenjena i za rano proleni period, tako da se upotpuni period do pristizanja prve salate iz rane proizvodnje). TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SALATE U PLASTENICIMA BIOLOKE OSOBINE SALATE Zahtev za temperaturom. Salate spadaju u grupu povrtarskih vrsta sa malim zahtevima za temperaturom. Nekim vrstama salate veliku tetu nanose i ekstremno visoke kao i niske temperature. U fazi klijanja i nicanja biljke optimalna temperatura iznosi 18 C, pri emu se ovaj proces znaajno skrauje. U tim uslovima klijanje traje 48 asova, nakon ega se salata iznosi van klijalita. Odmah zatim, temperatura mora da se snizi na 12 15 C. Nakon toga, salata podnosi i vie i nie temperature, s tim to se uticaj temperature direktno odraava na duinu vegetacije salate. Pri niim temperaturama (5 12 C) vegetacija moe biti i do 90 dana nakon rasaivanja, a pri viim (25 30 24 C) vegetacija se skrauje na 20 dana od rasaivanja. Zahtev za svetlou. Salata je po poreklu biljka dugog dana, pa za formiranje guste rozete, odnosno vrste glavice zahteva dosta svetlosti. Slabo podnosi senku, pa se gaji iskljuivo pri direktnom osvetljenju. Noviji sortiment je namenski selekcionisan za uslove slabijeg osvetljenja i kratkog dana, kakvi su tokom zimskog perioda. Iz tog razloga je neophodno proveriti karakteristike svake sorte salate koja se eli proizvoditi, jer u sluaju da se radi o sorti dugog dana, moe se desiti da pre vremena doe do procvetavanja, pa da izostane mogunost prodaje salate. Zahtev za vodom. Salata je biljna vrsta koja nema velike zahteve za vodom, ali je veoma bitno to da salata zahteva stalnu vlanost. Zbog toga se sistemi za navodnjavanje moraju podesiti tako da daju manju koliinu vode u vie navrata. Poveane zahteve za vodom ima nakon rasaivanja, radi spreavanja zasuivanja supstrata. U momentu kada se formira lisna rozeta, i korenov sistem se bolje i bre razvije, koliina vode moe da se smanji, ali ne i uestalost dodavanja vode. Salata ne voli suvie visoku relativnu vlanost vazduha, ali je to teko spreiti, posebno prilikom navodnjavanja u zimskom periodu. Visoka relativna vlanost vazduha, preko 80% moe izazvati pojavu raznih oboljenja, pa je provetravanje od izuzetnog znaaja. Zahtev za zemljitem. Salata nema velike zahteve za kvalitetom zemljita. Zbog kratke vegetacije, salata koristi jako malo hraniva iz samog zemljita. Najbolja su laka peskovita i ocedna zemljita. Za salatu je od izuzetnog znaaja obezbeenje hraniva u povrinskom sloju zemljita. KARAKTERISTIKE RASTA I RAZVIA SALATE Salata ima relativno kratku vegetaciju koja se deli na rasadniki period (18-38 dana) i proizvodni period (21 90 dana). To znai da od semena do gotove salate u idealnim uslovima moe proi od 39 128 dana. Kroz vegetacioni period salata prolazi kroz nekoliko faza: Klijanje i nicanje. Ova faza traje jako kratko (2 3 dana), ukoliko se obezbede potrebni uslovi (18 C). Seme se seje na dubinu od maksimalno 10 mm i to samo kada se radi o semenu u peleti. Ovakvo seme osigurava ujednaeno klijanje i nicanje. Ve nakon 2 3

SAVREMENO POVRTARSTVO dana od tog perioda poinju biti vidljivi i kotiledoni, a istovremeno raste i prvi pravi list. Faza rasada. Ova faza poinje ve nakon iznoenja rasada iz klijalita. U fazi rasada poinje formiranje listova lisne rozete. U ovoj fazi od izuzetnog znaaja je da ona protekne u idealnim uslovima, tj. da salata ne doivljava stresove, jer se to kasnije moe odraziti na prevremeni prelaz u generativnu fazu (cvetanje). Faza formiranja lisne rozete ili glavice. Ovo je faza koja dolazi nakon rasaivanja. Tokom ove faze kod salate dolazi do intenzivnog formiranja listova rozete, a kod glaviastih formi i do formiranja glavice. Ovde treba spomenuti da glaviaste forme, zbog potrebnog vremena za formiranje glavice, imaju duu vegetaciju u odnosu na lisnate forme salata, to je znaajno posebno ukoliko se planira jednovremeno pristizanje. Fizioloki zrela salata moe da provede u ovoj fazi od 1 4 nedelje. To zavisi od temperature, jer se svi procesi ubrzavaju pri viim temperaturama, ali zavisi i od tipa sorte i njene otpornosti na duinu dana. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SALATE U PLASTENICIMA U naim uslovima salata se veoma retko gaji kao glavna kultura. Uglavnom se radi o predkulturi i naknadnoj kulturi. Kao takva, po pravilu joj se obraa znatno manje panje nego glavnoj kulturi. Osnovna obrada. Ova obrada je od izuzetnog znaaja u proizvodnji salate. esto proizvoai, uz vrlo malo obrade, nakon glavne kulture, sade salatu. Ovo je ogromna greka. Salata zahteva duboko osnovno oranje, koje ima za funkciju i potpuno uklanjanje biljnih ostataka. Poto u ovom sluaju nema dovoljno vremena za prirodno izmrzavanje, zemljite se mora mehaniki usitniti. Ukoliko se ove operacije obavljaju mainama, postoje delovi plastenika koji su nepristupani i koji se moraju obraditi runo. Znaaj osnovne obrade se ogleda i kroz meanje povrinskog sloja zemljita, ali i kroz razbijanje sabijenog sloja koji se formirao na stazama u plasteniku. Hranjenjem biljaka sistemom kap po kap zaostaje vea koliina hraniva u zoni gde se biljke gaje, u odnosu na delove gde su staze. Meanjem zemljita i njegovim okretanjem ovi efekti se znaajno smanjuju. Predsetvena priprema zemljita. Ona podrazumeva usitnjavanje setvenog sloja, ali se u praksi esto deava da posle prolaska rotirajueg organa maine povrina zemljita ostaje valovita i ne ravna. Kod kultura kao to je salata zbog manje veliine rasada, jako je bitno pre postavljanja folije zemljite izravnati. Na ovom mestu, nije loe istai da je dobro i poeljno zemljite i delimino sabiti, jer se frezovanjem u zemljite ubacuje dosta vazduha i ono se izdie. Tek na ovako pripremljeno zemljite se postavlja folija. ubrenje salate. Specifinost ubrenja salate se ogleda u tome to salata ima veoma kratku vegetaciju. Za to kratko vreme je neophodno da salata usvoji sve potrebne elemente, kako bi mogla za kratko vreme sve njih ugraditi u organsku materiju. Iz literaturnih podataka se moe videti da zelena salata sa prinosom od 10 t/ha iznosi 30 kgN : 15 kgP : 75 kg/K. Salata spada u izrazito kaliofilne vrste, odnosno zahteva dosta kalijuma u zemljitu. Novija istraivanja pokazuju da je jako bitan i sadraj kalcijuma, jer utie na smanjenje pojave propadanja oboda lista. Pri usklaenom K/Ca odnosu postie se i vea otpornost na bolesti i tetoine i usklaen porast. ubrenju salate treba posvetiti posebnu panju jer se javljaju greke iji su uzroci sledei: -proizvoai skoro nikad ne vre analizu zemljita za prethodnu i naknadnu kulturu, jer su svesni da zaostaje odreena koliina hraniva iza glavne kulture, pa samim tim salatu ubre manjom koliinom hrane; -korienje ne kvalitetnih ubriva stvara sliku o kvalitetno odraenom poslu, s tim to se primenjena ubriva poinju raspadati tek poto vegetacioni period salate ve proe. U proizvodnji salate se ne preporuuje direktno ubrenje sa organskim ubrivima iz razloga to e zbog kratke vegetacije efekat tog ubrenja biti mali ili nikakav. Bolji efekat e biti ukoliko je pod glavnu kulturu korien stajnjak od direktnog ubrenja stajnjakom. Od organskih ubriva se preporuuju granilisana ubriva u peletama u koliinama od 50 150 g/m2 zatienog prostora. Razbacivanje granila treba obaviti runo, a vreme primene je nakon osnovne obrade, a pre predsetvene pripreme. ubrenje mineralnim ubrivima zahteva obaveznu analizu zemljita, na osnovu koje se moe dati preporuka o potrebnoj koliini hraniva.

VREME PRIMENE Osnovno ubrenje I prihranjivanje nakon rasaivanja II prihranjivanje faza formiranja rozete

VRSTA UBRIVA 6:12:24 11:11:21 11:11:21

KOLIINA (g/m2) 30-50 20 20

Poto se u najveem broju sluajeva salata prihranjuje preko sistema kap po kap, ali i preko rasprskivaa, onda se izostavlja prihrana vrstim hranivima, ali se u tom sluaju primenjuje hraniva prikazana u sledeoj tabeli. Navedene koliine hraniva po fazama treba raspodeliti u 2-3 navodnjavanja. 25

SAVREMENO POVRTARSTVO buduem meurednom razmaku biljaka u plasteniku. Ovaj sistem je dobar u uslovima niske temperature, pa ak i onda kada je spoljanja temperatura ispod 0 C. Nedostatak ovog naina navodnjavanja moe da se ispolji u sluajevima kada se naglo povea spoljanja temperatura, pa u plastenicima dolazi do brzog poveanja temperature. Tada proizvoa mora odreagovati brim provetravanjem objekta i smanjenjem temperature vazduha. Poto salata pripada lisnatom povru, po prirodi svog porekla dobro podnosi oroavanje, pa su rezultati sa primenom rasprskivaa jako dobri. Problem predstavljaju niske temperature, kada se na mestima gde su niski protoci voda zamrzne. Tada, bukvalno, imamo navodnjavanje, a kao da ga nemamo. Neke vrste salata (iceberg tip) zahtevaju veu koliinu vode, pa je navodnjavanje rasprskivaima neophodno. Da bi se dobio zadovoljavajui kvalitet navodnjavanja najbolje je kombinovati oba sistema za navodnjavanje. Veoma je komplikovano tano utvrditi koliku koliinu vode je potrebno dodati salati iz razloga to to zavisi od mnogo faktora. Sutina je da se ne sme dozvoliti zasuivanje korena kod salate, jer se zaustavljena biljka salate veoma teko ponovo vrati u normalan rast. Proizvodnja rasada salate. Kod proizvodnje rasada salate postoje dve potpuno razliite tehnologije, koje rezultiraju i razliitim nainom sadnje biljaka. Salata se moe proizvoditi iz obinog (tzv. naturalnog) ili doraenog (piliranog) semena. Piliranje predstavlja poseban oblik dorade semena gde se na seme nanose slojevi omotaa koji sadri odreenu koliinu hraniva za ishranu klice, pesticid, kao i inertan nosa, uz pomo koga se stvara kuglica oko samog semena. Takvo seme bre usvaja vodu i bubri. Bubrenjem omota puca, a klica slobodno izlazi napolje. Korienjem piliranog semena nicanje je ujednaeno, a rasad je jednakog kvaliteta.

FAZA PRIMENE Nakon rasaivanja Poetak porasta listova Intenzivan rast listova Pun razvoj rozete ili glavice

VRSTA UBRIVA 15:30:15 14:11:25 24:8:16 Ca nitrat 10:5:26

DOZA (g/biljci/nedeljno) 0,25 0,50 0,50 0,20 0,50

Folijarna prihrana salate se ree izvodi, a preporuljivo je izvoditi zajedno sa zatitom salate. Folijarna prihrana se izvodi svakih 7 10 dana vodotopivim ubrivima sa pojedinanim ueem kalijuma (10:5:26) u koncentraciji 0,5 0,7%. Sa folijarnom prihranom treba prekinuti minimalno 10 15 dana pred seenje salate, radi smanjenja sadraja nitrata u listovima. Navodnjavanje salate. Dva najea naina navodnjavanja salate su sistemom kap po kap i preko rasprskivaa. Oba sistema imaju i prednosti i nedostatke.

Sistem kap po kap u salati

Navodnjavanje sistemom kap po kap zahteva vei broj laterala, odnosno vei broj kapajuih traka. Kapajue trake se postavljaju na razmak koji odgovara

Izgled ponika salate

Sistem rasprskivaa u salati

Najvei problem za proizvoae predstavlja cena, jer je ovo seme nekoliko puta skuplje od naturalnog. Kod obinog semena nemogue je dobiti ujednaen rasad, klijavost je mala, a energija klijanja je loa. Zbog toga, bitne razlike su vidljive ve u samom startu proizvodnje.

26

SAVREMENO POVRTARSTVO Proizvodnja rasada je mogua u kontejnerima i u hranljivim kockama. Sama tehnika usejavanja i proizvodnje se bitno razlikuje. U pripremljen treset se ubacuje po jedno seme salate na dubinu od 4 8 mm. Seme se prekriva kvarcnim peskom, a zatim mu se dodaje voda, kako bi treset postao vlaan. Usejane kocke ili kontejneri se odnose u sobu za naklijavanje ili klima komoru gde se temperatura dri na 18 C. Na ovoj temperaturi se salata zadrava na 2 3 dana, a nakon toga poinje klijanje. Nakon klijanja rasad se iznosi u proizvodni deo objekta, gde se nastavlja proces rasta. Idealna temperatura je izmeu 12 16 C, ali esto to nije sluaj, pa u zavisnosti od temperature menja se i vremenski period proizvodnje rasada. bukvalno razmeravanje objekta, izvlaenje redova uz pomo kanapa i buenje na odreeni razmak u redu. Markeri su specifini valjci odreenog prenika, na kojima su napravljeni iljci na tano odreenom razmaku. Okretanjem ovog valjka po foliji dolazi do pravljenja tano odreenog razmaka izmeu redova, ali i izmeu biljaka. Za hobi proizvoae postoje folije koje imaju unapred izbuene rupe, ali je u takvim sluajevima bitno obratiti panju na eljeni broj biljaka. Sadnja salate. Kao to je ve i spomenuto, sadnja se moe izvoditi na dva naina. Kontejnerski rasad se mora saditi dublje, odnosno ceo koren koji je rastao unutar elije kontejnera sada mora biti u zemlji.

Rasad salate u hranljivoj kocki - GrowRasad

Kod kontejnerskog rasada, slino kao i kod kupusa, porast korena se ograniava svetlou, tj. izdizanjem kontejnera iznad zemlje. Kod rasada u kockama, veliki znaaj treba pridati meusobnom odvajanju kocki, kako korenov sistem ne bi rastao bono, nego u dubinu. Samim tim e i nakon rasaivanja porast korena biti usmeren na dole. Mere nege u proizvodnji salate. Jedna od najznaajnijih mera nege je malovanje zemljita, odnosno pokrivanje folijom. Kod nas su se do sada koristile dve boje filija i to bela i crna folija. U primeni ovih folija postoje izvesne razlike. Bela folija je skuplja u startu i treba da se koristi u plastenicima sa dodatnim grejanjem. Ova folija reflektuje svetlost, pa se biljka nalazi u uslovima jaeg osvetljenja, ali niske temperature. Zato, uz dodatno zagrevanje daje odline rezultate. Crna folija se koristi u objektima bez grejanja i zastupljena je u vie od 95 % plastenika u Srbiji. Ve je ranije spomenut veliki znaaj poravnatosti podloge pre postavljanja folije. Folija se obino runo postavlja, jer se tako najbolje iskoristi prostor. Buenje folije se moe izvoditi premeravanjem, specifinim markerima ili je mogue da ve postoje rupe za sadnju na samoj foliji. Premeravanje predstavlja

Za razliku od ovog naina gajenja, kod proizvodnje u hranljivoj kocki rasad se ne ukopava. Ovaj nain sadnje je bolji, jer je rozeta vie izdignuta od zemlje, pa je smanjena mogunost pojave trulei. Sadnja se obavlja blagim utiskivanjem kocke, do 1/3 njene visine, ime se poveava i uinak pri sadnji. Vreme proizvodnje u zatienom prostoru poinje od 15.09. pa traje sve do 15.04. sledee godine. U ovom periodu najvie salate se planira za novogodinje praznike, ali se ve poetkom marta planira oslobaanje objekta za potrebe glavne kulture.

Razmaci na kojima se obavlja sadnja su razliiti, tako da se broj biljaka kree od 6 9 kom/m2 (iceberg tip) do 16 25 kom/m2 (glaviaste i lisnate salate). Prilikom odreivanja broja biljaka treba obratiti panju na varijetet i njegove zahteve za vegetacionim prostorom. Zatita od korova, bolesti i tetoina. Zatita kod salate je veoma specifina iz vie razloga. Jedan od najvanijih je kratka vegetacija salate. Upravo iz tog razloga javlja se smanjen broj preparata koji mogu da ispotuju traenu karencu i efikasnost. 27

SAVREMENO POVRTARSTVO Od zatitnih sredstava koja su namenjena zatiti salate od bolesti u Republici Srbiji je registrovano:
AKTIVNA MATERIJA VINKLOZOLIN PROSIMIDON NAZIV PREPARATA Ronilan FL Sumilex 50 FL Kolosul Kvaljivi sumpor Thiovit jet WG Webesan Alliete 80 WP Foliet Bevijet 80 - WP Bravo Folio gold Ortiva opti Pergado C Score Signum Previcur Ridomil gold Consento Infinito Alliete flash Equation pro 0,25-0,37 % 2 lit/ha 2,5-3 lit/ha 2,5 lit/ha 5kg/ha 0,5 lit/ha 0,5 kg/ha 0,15%, 2,5 kg/ha 2lit/ha 1,5lit/ha 0,3% 400gr/ha 14 dana 14 dana 14 dana 14 dana 14 dana 21 dan 7 dana 14 dana 14 dana 14 dana 7 dana 4 dana 3dana KONCENTRACIJA 0,2 % 0,15 % KARENCA 35 dana 35 dana REGISTROVAN SRB SRB

SUMPOR

SRB

FOSETIL ALUMINIJUM HLOROTALONIL METALAKSIL-M+HLOROTALONIL AZOKSISTROBIN+HLOROTALONIL MANDIPROPAMID+CU HIDROKSID DIFENOKONAZOL BOSKALID+PIRAKLOSTROBIN PROPAMOKARB HIDROHLORID METALAKSIL M+MANKOZEB PROPAMOKARB HIDROHLORID+FENAMIDON PROPAMOKARB HIDROHLORID+FLUOPIKOLID FOSETIL ALUMINIJUM FAMOKSADON+CIMOKSANIL

SRB EU EU EU EU EU EU EU EU EU EU EU EU

Od registrovanih preparata za zatitu od tetoina na raspolaganju su nam sledei:

AKTIVNA MATERIJA NAZIV PREPARATA Bevetox 40 E Dimetoat EC Dimetogal Fosfamid 40 EC Perfekthion Sistemin 40 - EC Force 0,5 G Chess Actara Match Vertimec Affirm Karate zeon Avaunt Coragen Lannate Talstar 15 kg/ha 0,2-0,4 kg/ha 0,4-0,6 kg/ha 1-2 lit/ha 0,75-1 lit/ha 1,5 kg/ha 0,2 lit/ha 0,25l/ha 0,2 lit/ha 0,2kg/ha 0,3lit/ha OVP 3-7 dana 7 dana 14 dana 7 dana 3 dana 21 dan 3 dana 7 dana 14 dana 7 dana KONCENTRACIJA KARENCA REGISTROVAN

DIMETOAT

SRB

TEFLUTRIN PIMETROZIN TIAMETOKSAM LUFENURON ABAMEKTIN EMAMEKTIN LAMBDA-CIHALOTRIN INDOKSAKARB HLORANTRANILIPROL METOMIL BIFENTRIN

SRB EU EU EU EU EU EU EU EU EU EU

28

SAVREMENO POVRTARSTVO Zatita od korova se uglavom ne radi, posebno zato salata je najbolje titi uz pomo lenih atomizera, koji vazduha, ubacuju preparat u zonu to se radi o relativno malim povrinama koje se mogu dodatno, uz pomo MARKETING runo odraditi, ali i zbog toga to ne postoji adekvatan izmeu listova. Berba,organskog pakovanje i uvanje . Berba salate se herbicid koji je primenljiv uu proizvodnji organski porizvoai ulau proizvodnjusalate. uz isticanje Proizvodnja krompira morasalate da o(p)stane injenice da je organski proizveden bez upotrebe Od oboljenja salate krompir najjea su: Plamenjaa sala- obavlja odsecanjem cele glavice ili rozete u osnovi stamineralnih ubriva), Bela i pesticida. organski je da, se eli poboljati trina pozicija se donji te ( Bremia lactucae trule Takoe, (Sclerotinia sclero- bla. Jasno Zatim se ako salata uzima u ruku i odsecaju proizvoai nisu prepoznati niti imaju podrku ni jednog organskog krompira, potrebno je uloiti dosta napora i je spretiorum), Siva trule (Botrytis cinerea), Rizoktonija listovi koji su oteeni ili prestareli. Takva salata inioca u kupoprodajnom lancu. Za veinu trgovaca, truda u svim pravcima. U protivnom moe se oekivati (Rhizoctonia solani). mna za pakovanje. koji reklamiraju svoje proizvode, organski proizvodi nisu smanjenje proizvodnje organskog krompira u plodoredu U najveem broju sluajeva salate se pakuje u karOd najznaajnijih tetoina na salati u uslovima prioritetni, ne daju im prednost niti ih favorizuju, jer ne proizvoaa, pa ak i potpuni izostanak ove kulture, to proizvodnje u Srbiji se javljaju: Lisne vai ( Aphiditonske U svaku kutiju sepored stavlja PVC vrea koja vide velik finansijski interes. Prisutni su zakljuili da je svakako nije kutije. cilj nikome. Jedna od opcija, stvaranja uva sveinu salati. Samo mali deo salate se pakuje u dae ), Trips ( Thrips ), Crvena kupusna stenica ( Eupotrebno osnivanje marketing organizacije koja bi radila sorti otpornih na plamenjau i povenja aktivnosti na rydema ventrale ), Pamukova (Helicovrpa drvene gajbe, ali se tako salata veoma brzo isui. Pri pana promociji organskih proizvoda sovica u supermarketima. marketingu jeste formiranje organizacionog lanca koji Naravno, se i problem kontinuiteta. Kao posledica e raditi na marketingu i koji obrnuto, e dati podsticaj prodaji. armigera ),javlja Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilakovanju se salata slae tako da su u kutiji vidprinos organskog krompira varira vie nego Svakako emo u budunosti videti da li ovaj sektor ljiva mesta preseka stabla salate.Ovakva salata sveinu lis)plamenjae, . prinos u konvencionalnoj proizvodnji. Ovo nekada imamoe dovoljno energije i finansija dajoj se se ova inicijativa i Kod zatite salate, a posebno kod glaviastih formi, zadrati samo ukoliko brzo snizi temperatudovodi do nestaice u radnjama, to ni trgovci, a ni ostvari. veoma je znaajna zatita od insekata, koji grienjem ra i ne dozvoli odavanje vlage. U takvim uslovima uvapotroai ne vole. nanose mehanike povrede na salati. Ove vrste nja salata ne gubi sveinu od 7 do 10 dana. Na skupu rete OD i PROBLEMA DO REENJA Preuzeto iz: Potato World,
mogla su se uti i pitanja vezana za preradu krompira kao i proizvode od organskog krompira. broj 4, 2011. Priredio: Vuk Vujasinovi

PRIRUNIK ZA PROIZVODNJU POVRA U ZATIENOM PROSTORU

Iz tampe je krajem 2012. godine izaao prirunik pod nazivom: PRIRUNIK ZA PROIZVODNJU POVRA U ZATIENOM PROSTORU (kupus, salata, paprika, paradajz, krastavac, tikvice i plavi patlidan), na vie od 170 strana. Prirunik se sastoji iz uvodnog dela, u kojem su opisani tipovi objekata, kao i njihove konstrukcione karakteristike koje su u kombinaciji sa potrebama pojedinih vrsta, zatim detaljno su opisani uslovi za rast biljaka, kao i oprema koja te uslove proizvodi i kontrolie, kao i uslovi kojima su biljke izloene tokom procesa proizvodnje. Drugi deo kljige je konkretan i odnosi se na specifinosti tehnologije proizvodnje pojedinih kultura, s obzirom na to da u Srbiji ne postoji adekvatna knjiga koja obrauje ovu tematiku. Tu se, pre svega, misli na osnovnu obradu, predsetvenu pripremu, navodnjavanje, zatitu biljaka, specifine mere nege, berbu, pakovanje i uvanje, s tim to su osim tradicionalnih mera i naina proizvodnje, u priruniku objanjene i svaremene metode gajenja, koje se koriste u zemljama koje su ekonomski naprednije od nas. Knjiga treba da bude uz svakog agronoma, povrtara, strunjaka, entuzijastu ili ljubitelja povra, jer ukazuje na znaajne promene i napretke u tehnologiji proizvodnje zdravstveno bezbednog povra. Autor, dr Anelko Mikovi se i ovom prilikom zahvaljuje svim ljudima dobre volje koji su pomogli da ovaj Prirunik izae iz tampe, jer smatra da e biti velika pomo agronomskoj praksi u naoj zemlji. Knjiga e biti distribuirana posredstvom kompanije SAVACOOP, odnosno poljoprivrednih apoteka, koje ova kompanija snabdeva. Knjiga moe da se porui i pouzeem na broj 062/471-488. dr Anelko Mikovi Broj 44 2012 Savremeni povrtar 15

29

NOVE TEHNOLOGIJE ISHRANA BILJAKA

NOVO MAGINO ORUJE MIKORIZA

(Komercijalni naziv: RHIZO-VAM BASIC) laurel, orhideje, jele, kestena, robinia i pinus. (te biljke formiraju druguvrstu Mikorize) RHIZO-VAM BASIC koristan je za godinje i viegodinje useve. To je bitno za gotovo sva drvea, grmlje, ukrasno bilje, trave i leguminoze. Nain primene; Granule su pogodne za aplikaciju u zemljite na bilo koji nain, putem sejalica ili rasipaa, pa su inkorporisane u zemljite. Doza-koliina po hektaru Za suncokret, kukuruz, sirak 10 kg/ha, za povrtarske kulture, papriku, paradajz, salatu i dr. 12 kg /ha, za vone vrste u fazi sadnje; jabuka, kruka, ljiva, goji, aronija, sadnice vinove loze, lenika i dr. 10 g/biljka. Kod ve zasnovanih plantaa voa ili vinograda, mogue je injektiranjem uneti granule u zonu korena 10-15 g/biljka u zavisnosti od starosti biljke.Za supstrate na 1m3 3-4kg. Prednosti korienja mikoriznih gljiva Mikro-granulisaniinokulum odmikorizne gljive RHIZO-VAM BASIC SPADA U TIP ENDOMIKORIZE. U sebi sadri spore gljive Glomus Intraradices. Karakterie ga slabo vidljiv omota oko korena za koje je potreban mikroskop. Ovaj tip mikorize je mnogo ei od ektomikorize, pa ga nalazimo u preko 90% biljnih vrsta. Ovo je dakle najrairenija simbioza izmeu biljaka i gljiva na planeti. Zbog tog svojstva, neki je nazivaju gljivinim korenom. 1. Jaanje korenovog sistema i ujednaenost habitusa biljaka 2. Intenzivniji porast i bolje usvajanje mikro i makro elemenata 3. Otpornost prema sui, visokoj temperaturi, netipinim solima u zemljitu, 4. Poveanje otpornost prema biljnim bolestima; Phytophtora spp., Phytium spp., Veticilium spp., Phyrochaeta spp., itd. Primeeno je dejstvo i na smanjenje nematoda kod povrtarskih biljaka 5. Poboljano cvetanje i oplodnja kod biljaka, a time i vei prinos 6. Smanjuje stres kod biljaka na ekst remne uslove

Za koje biljne vrste je namenjen ? Pogodan je za korienje na svim biljnim vrstama, bilo da su poljoprivredne kulture, cvee, plastenici, tereni za golf i lepe bate, rekultivacija terena, livade i panjaci, voarsko vinogradarske ili umsko rastinje izuzev: Zabranjuje se korienje na: rhododendronu, azalea, 30

NOVE TEHNOLOGIJE ISHRANA BILJAKA S kojim preparatima se ne sme meati mikorizna gljiva istovremeno Zabranjeno je koristiti fungicide koji se kod primene koriste istovremeno. Benomyl, Iprodion, Copper i Zineeb. ubriva sa visokim sadrajem vodorastvorljivog fosfora. Sva ova sredstva treba koristiti 7-8 dana posle primene mikorize. Nain uvanja preparata uvati na prohladnom, tamnom i suvom mestu, bez izlaganja sunevom zraenju. Rok upotrebe je 3 godine. Drati dalje od dohvata dece i domaih ivotinja !!! Da li postoje neeljeni efekti kod upotrebe i dali se koristi za organsku proizvodnju ? Ovaj inokulant nema nikakvih neeljenih efekata. Mikorizni inokulumi su osloboeni bilo kakvih tetnih efekata, ni za biljke ni okolinu. Efikasno se koristi u organskoj proizvodnji i nije genetski modifikovan. U Evropskoj uniji je registrovan uredbom / EU Eko-Uredba 889/2008, lan 3 i 4 RHIZO-VAM OSNOVA VAM, NEMAKA, FibL /Forcxyngsinstityt fur boilogichen Landbaj/ ta je vano znati prilikom primene RHIZO-VAM BASICA ? Mychorizne gljivice su ivi organizmi i stoga kod primene zahtevaju uslove kako bi se uspostavila simbioza sa biljkama. Ovaj preparat treba da bude to blie ivom korenu ili klijancu /semenu/ kako bi se koren, seme ili klijanac naao u direktnom dodiru sa inokulom. Zbog toga kod sadnje golim korenom /drvee, lozni kalemovi, jagode i sl. treba da budu umoeni u rastvor sredstva pre sadnje, a istovremeno da se ispod korena stavi dodatna koliina sredstva. Kod semena bi bilo dobro da se nae u neposrednoj blizini istog, pod uslovom da seme nije zapraeno fungicidnim sredstvima. Kod travnjaka, livada ili golf terena, treba ga rasturiti po povrini i posle dobro zaliti kako bi gljiva bila to blie korenu. Mehanizam delovanja OFFERED BY RHIZO-MIC UG, GERMANY

- Slika A pokazuje biljke koje su inokulisane sa mikoriznom gljivom

Slika B kontrola

- Mikro-granulisani inokulum od mikorizne gljive Glomus Intraradices 31

LAKO, A JAKO

Bayer d.o.o. Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, Zelena linija: 011 20 70 258 zelenalinija@bayer.com, www.bayercropscience.rs

32