Strukturalni realizam i bezbednost u ucenju Keneta Volca

Kenet Volc je jedan od najznacajnijih zivih teoreticara medjunarodnih odnosa .Bio je profesor na Berkliju( Kalifornija) I na Univezitetu Kolumbija u Njujorku. Nije napisao mnogo knjiga ali je zato napisao knjige simbole kao sto su ovek! drzava i rat "#$#%( njegov doktorat)! gde je uveo nivoe analize u nauku o medjunarodnim odnosima! a "#&'. znacajan tekst u kome je izneo hipotezu koja je sokirala tadasnju strucnu javnost a odnosila se na njegov stav da je nuklearno oruzje bilo veoma korisno! jer je dalo stabilnost medjunarodnim odnosima .Najznacajnija knjiga mu je (eorija medjunarodne politike "#)# .u kojoj je zasnovao neorealisticku teoriju medjunarodnih odnosa ili teoriju strukturalnog realizma. Naime! za razliku od klasi*nog realizma koji smatra da se uzroci svih de+avanja u medjunarodnim odnosima nalaze u ljudskoj prirodi Volc smatra da da se glavni uzroci nalaze u strukturi medjunarodnog sistema. Struktura je pojam koji ,olc uvodi ! da ozna*i ono +to se apstrahovanjem mo-e izvu.i iz medjunarodne politike I ona se sastoji od / % naina organizacije vlasti ( koji je u medjunarodnoj politici anarhija a u unutra+njoj hijerarhija) %raspodele moci u medjunarodnom sistemu koji! u zavisnosti od broja polova! odnosno! najja*ih i najmo.nijih dr-ava u medjunarodnom sistemu! mo-e biti unipolaran! bipolaran( Volc) i multipolaran. 0a razliku od strukture unutra+nje politike ,olc kod strukture me1unarodne politike izostavlja jednu veoma bitnu osobinu politi*kih jedinica! koje cine jedan medjunarodni sistem! a to su razlike me1u njima.U unutranjoj politici postoji razliciti organi vlasti a u me1unarodnoj politici dr-ave da bi opstale moraju da se socijalizuju ( da li*e jedna na drugu I da obavljaju iste funkcije) 0ato su dr-ave po neorealistima bilijarske kugle ( nije bitno ko je na njihovom *elu ! niti da li su demokratske ili autokratske ) ve. se one razlikuju samo u veli*ini i u kapacitetima koje poseduju.% teorija neke oblasti treba da uzme u obzir samo najzna*ajnije karakteristike. Neorealizam! za razliku od njegovog veoma bliskog pravca2 ( neoklasi*nog realizma) koji uzroke de+avanja u 34 ponovo vra.a u ljudsku prirodu ali i u prirodu dr-ava ( otud i naziv neoklasi*ni)2! ne bavi se konkretnim spoljnim politikom dr-ava ve. ishodima interakcija izmedju dr ava u jednom me!unarodnom sistemu .( verovatno.a rata! mogu.nost rata! ravnote-om snaga I stabilnosti me1unarodnog sistema.) ,olc smatra da je jedan od takvih ishoda interakcija izmedju dr-ava a koju one ne moraju da -ele! upravo ravnote a snaga ( koja je automatska). 0a razliku od klasi*nog realizma koji smatra da je glavni cilj dr-ava u 3e1unarodnim odnosima mo.( recimo 34567N(8U 9 defini+e politiku pa I medjunarodnu politiku kao struggle for po:er kod Volca cilj dr ave je opstanak (;urvivaleodnosno bezbednost). 3o. je samo sredstvo I to ne jedino kojom se mo-e dosti.i bezbednost.0ato on ka-e da je cilj dr ava da sa*uvaju njihovu poziciju u sistemu.( zato je Volc de"anzivni neorealista). ;a druge strane! klasi*ni realisti vide ravnote-u snaga kao ishod jedne svesne politike recimo britanska prema evropi! u vremenu pre II svetskog rata. 0a razliku od njih ,olc smatra da se ravnote a snaga pojavljuje kao automatska.! zna*i kao ishod interakcije izmedju dr-ava. <o+to dr-ave -ive u jednom anarhi*nom medjunarodnom sistemu! one su prinu1ene da same sebi pomognu! zna*i u medjunarodnoj politici glavni princip je princip samopomo#i. =r-ave se mogu veoma malo ili gotovo nikako pouzdati u pomo. drugih. 6lavna prepreka za saradnju "

jesu mogu.nost da vas ta dr-ava sa kojom saradjujete prevari. I problem apsolutnih( 6laser) I relativnih dobitaka..( neoralisti). ,olc smatra da se mo. dr-ava mo-e pove.ati na dva na*ina/ % % okrenut ka unutra+njoj politici% I to naoru-avanjem! okrenut ka spolja ! ulaskom u saveze.

4fanzivni realizam u u*enju =-ona 3ir+ajmera

4n je vode.i predstavnik realisti*ke teorije danas. 8utor je vise tekstova ! kao +to su/ Back to the future "##>. I ?alse promise of international institucional "##$. <ored toga autor je I knjige o strategiji @idela Aarta! (britanski vojni strateg). Njegova knjiga iz B>>"! (ragedija politike velikih sila! koja se mo-e smatrati uz ,olcovu teoriju medjunarodne politike ! 3orgentauovu <olitics amoung the nations I Carr%ovu B> Dears crises mo-e se smatrati jednom od najzna*ajnijih knjiga realisti*ke teorije. U tragediji politike velikih sila 3ir+ajmer je do kraja izveo njegovu teoriju o"anzivnog neorealizma .. 4n takodje smatra da struktura medjunarodnog sistema je ta koja je glavni krivac za pona+anje dr-ava u medjunarodnim odnosima. (aj surovi svet i surove okolnosi anarhi*nog me1unarodnog sistema u kojima su dr-ave prinu1ene da -ive! tera dr-ave da se pona+aju vrlo agresivno da bi opstale(a opstanak i bezbednost su kao i kod ,olca osnovni cilj dr ava) . Najbolji na*in je da steknu maksimum mo.i u medjunarodnom sistemu! odnosno da uzmu mo.i koliko god mogu . 0a razliku od njih ,olc koji je defanzivni realista smatra da mo.i treba uzeti onoliko koliko treba.% odnosno! napad je najbolja odbrana. Najbolji na*in da dr-ava ostvari maksimalnu mo.!(a ona garantuje maksimalnu bezbednost) je da dr-ava bude hegemon u sistemu.0bog konfiguracije zemljinog tla (s obzirom na *injenicu da preovla1uju vodene povr+ine! i zbog zaustavljaju.e mo.i voda)! nije mogu.e da jedna zemlja bude hegemon u sistemu. 3aksimum +to ona mo-e ostvariti je da bude regionalni hegemon! kao +to su ;8= u zapadnoj hemisferi. (a tragi*na anarhi*na struktura medjunarodnog sistema primorava dr-ave da non stop tragaju za bezbedno+.u! poku+avaju.i da postanu hegemoni! a zaustavljaju.a mo. voda nikada nam to ne.e dozvoliti tako da se dr-ave poput ;izifa u tragi*noj situaciji. (ako je knjiga dobila naziv. 0a razliku od ,olca! $irajmer smatra da se mo-e baviti i konkretnim spoljnim politikama dr-ava a ne samo ishodima interakcija izmedju dr-ava u jednom me1unarodnom sistemu. 0ato se knjiga i bavi politikom velikih sila od ")#B do B>>>. <o+to se u me1unarodnoj politici kako on ka-e! bog poma-e samo onima koji poma-u sebi! a najbolje se sebi mo-e pomoci tako +to se uzme mo.i koliko god se mo-e. $ogu#nosti saradnje izmedju dr ave su veoma ograniene jer u odnosima izmedju dr-ava vlada strah zbog nepoznavanja namera druge strane. %lavna prepreka za saradnju su neotklonjiva mogu#nost varanja i relativni dobici ! kao i kod ,olca. Iako u1ete u saveze to je samo u slu*aju zajedni*ke opasnosti i na kratke staze. Nikada nikom ne mo-ete apsolutno verovati a ono +to posebno treba da brine dr-ave jesu ofanzivni vojni kapaciteti koje dr-ave poseduju.=akle uvek postoji mogu.nost da budete napadnuti. Kako to cini*no prime.uje 3ir+ajmer! *ak i kad bi ste sve ljude razoru-ali! svaki *ovek ima dve ruke kojima mo-e da davi nekog drugog. =akle medjunarodni odnosi su surov svet u kome je ipak bolje biti 6odzila nego Bambi. Ina*e prema 3ir+ajmeru glavne komponente mo#i su B

vojna 9 zasnovana na ekonomskoj. 4d svih vidova i rodova vojski& kopnene vojne snage imaju primat. 3ir+ajmer smatra da 8merika u B". veku treba da deluje kao umiriva* (pacifDer ) odnosno da zadr-i hegemoniju u zapadnoj hemisferi a da u svim ostalim delovima sveta spre*i pojavu potencijalnog hegemona. Kao i ,olc i 3ir+ajmer smatra da i bipolarna raspodela mo.i najstabilnija od svih konfiguracija mo.i! prvenstveno zbog toga +to je manja mogu.nost varanja i zbog toga +to ne postoji mogucnost da se prebegne na drugu stranu.

K'()(K* '+*,(-$*

Iako je realisti*ka teorija bezbednosti svakako dominantan pristup izu*avanju me1unarodnih odnosa i bezbednosti! postoje mnoge teorije i mnogi teoreti*ari koji su veoma kriti*ni prema ovakvom jednom pogledu na svet. Naime! iako se realizam zaklinje da je teorija koja na najbolji mogu.i na*in opisuje Ekako svet radiE realizam je uvek gubio bitku sa stvarno+.u u *ije se dobro poznavanje tako ponosno zaklinjao. Naime! do sloma klasi*nog realizma do+lo je u ,ijetnamskom ratu i toom naftnog +oka iz sredine sedamdesetih godina pro+log veka. Njega je zamenio neorealizam Keneta ,olca! koji je do1iveo ozbiljan udarac iznenadnim zavr+etkom hladnog rata. Usredsre1enost isklju*ivo na strukturu me1unarodnog sistema! odvukla je panju sa prirode *oveka i prirode dr-ava. (o je dovelo do pojave neoklasi*nog realizma kao jo+ jedne va-ne realiti*ke teorije krajem dvadesetog veka. ;ve ovo gore navedeno dovodi do zbrke i kriti*ari se s pravom pitaju. =a li je onda mogu.e govoriti o realizmu kao o jednoj jedinstvenoj teoriji! i da li je ova teorija zasluila tako jedno visoko mesto ako ima ovoliko razli*itih struja unutar sebe koje slu-e da se poprave mane prethodnih realizama. 7+li/ realizam kao stati*na! konzervativna teorijaF dobar u opisu situacije u me1unarodnim odnosima a veoma lo+ u mogu.nosti da se takva situacija promeni. =-on Barton/ Interakcija izme1u dr-ava je samo jedna od interkacija u svetskom dru+tvu. =r-ave prikazane kao bilijarske kugle! ne odslikavaju pravo stanje stvari. 3edjunarodni odnosi pre kao jedan C4BG7B 34=7@! koji se sastoji od interakcija i spojeva ne samo izme1u dr-ava ve. i izme1u firmi! pojedinaca! grupa itd. =-on ,askez/ =oga.aji iz stvarnog -ivota veoma *esto ostaju izvan realisti*ke teorije. ;tvarnost u *ije se poznavanje zaklinju! nije ba+ tako prijateljski raspolo+ena prema njima. Na primer od preko )>>> hipoteza koje su realisti postavili u podru*ju me1unarodnih odnosa! samo "$) se pokazalo kao ta*no H

5obert Koks. 5ealizam je samo jedna od teorija koje samo re+avaju probleme (problemsolving theories). 6de su tu stvari koje se ti*u emancipacije i mogu.e promene svetskog poretka na bolje.

Kontigentni realizam .arlsa %lasera <rofesor je unirveziteta u ikagu i jedan od vode.ih predstavnika de"anzivnog neorealizma. ,e. smo istakli da defanzivni neorealizam! iako smatra da struktura medjunarodnog sistema utie na ponaanje dr ava u me!unarodnim odnosima! za razliku od 3ir+ajmera koji smatra da se bezbednost mo-e ostvariti maksimiziranjem mo.i! 6laser smatra da takvo maksimiziranje mo.i mo-e dovesti dr-avu u bezbednosnu dilemu tako da .e dr-ava biti manje bezbedna uprkos svim naporima.Njegov realizam se naziva kontigentni 9 zavisi od okolnosti! odn. =r-ave se ne pona+aju isto u svakoj situaciji . /ezbednost se po arlsu 6laseru! +to je nezamislivo za ofanzivne realiste poput 3ir+ajmera! mo e ostvariti putem saradnje a ne isklju*ivo kroz nadmetanje. ;aradnja mo-e da poslu-i kao samopomo.( njegov *uveni tekst). (ako1e dr-ava ponekad mogu i#i na apsolutne dobitke ! a ne isklju*ivo na relativne. Kao prakti*an primer na*ina na koji dr-ave mogu sebe u*initi bezbednijim ako sara1uju! 6laser koristi primer hladnoratovske trke u naoru anju. 4be glavne! sukobljene strane! u hladnom ratu! poku+avale da pove.aju svoju vlastitu bezbednost! tako +to su tro+ile ogromne koli*ine novca za naoru-avanje. 3e1utim! ta maksimizacija mo.i nije sukobljenim stranama donela maksimalnu bezbednost. Najbolji na*in da dr-ave po*nu da se ose.aju bezbednije i da dostignu bezbednost jeste da po*nu da sara1uju.(a saradnja bi.e najbolji na*in samopomo.i i na taj na*in .e se izbe.i bezbednosna dilema. ;porazumi o kontroli nuklearnog naoru-anja iz vremena hladnog rata! najbolji su primer defanzivnog realizma u praksi. 0"anzivni realizam smatra da su mogu.nosti saradnje izme1u dr-ava veoma male. 1e"anzivni realizam % dr-ave mogu pod odre1enim okolnostima i sara1ivaati. '

;porazumi ;8@(F ;(85(F IN?(578(I koji su obele-ili hladni rat! u mnogim dimenzijama! pomogli su da se hladni rat zavr+i na tako miroljubiv na*in! na koji se zavr+io. Iako 6laser smatra da struktura me1unarodnog sistema odre1uje pona+anje dr-ava u me1unarodnim odnosima! za razliku od mnogih strukturalnih realista! on smatra da se iz za*aranog kruga bezbednosne dileme mo-e ponekad iza.i putem saradnje sa drugim dr-avama.

Klasini realizam i bezbednost Iako se realizam po svojim su+tinskim odlikama mo-e deliti na/ % % klasi*ni! strukturalni (neorealizam)! neoklasi*ni. <o vremenskom rasporedu! mo-emo ga podeliti na/ klasi*ni i savremeni Iako se pod klasi*nim realizmom u nekim shvatanjima podrazumeva i shvatanja (ukidida! 3akijavelija! to ne daje sliku pravog stanja stvari.4ni jesu baza iz koje realisti*ka teorija crpi $

zna*ajan deo svojih u*enja. <o+to nauke o 3e1unarodnim odnosima nema pre "#"#. onda ne mo-e ni biti klasi*nog realizma pre pojave same discipline. 3o-e postojati realizam kao pogled na svet! ali ne mo-emo govoriti o teoriji klasi*nog realizma u me1unarodnim odmnosima. <rema 3ir+ajmeru! *ak se ni 7dvard Kar ne mo-e svrstati u klasi*an realizam! jer nema teorije u njegovoj knjizi B> Dears crises. Najva-niji predstavnik klasi*nog realizma u me1unarodnim odnosima je Aans 3orgentau. Njegova knjiga <olitics amoung nations% postala je glavna knjiga realizma.U njoj je 3orgentau definisao me1unarodnu politiku ! kao i svaku politiku! kao borbu za mo.. (a borba za mo. je ve*na i nepromenjiva jer je takva ljudska priroda odnosno! *ovek po prirodi te-i mo.i i zao je. 0ato se klasi*ni realizam jo+ naziva i realizmom ljudske prirode. =akle! uzroci de+avanja u me1unarodnim odnosima nalaze se u ljudskoj prirodi a ne kao +ro tvrdi neorealizam u prirodi i strukturi me1unarodnog sistema. 8ko za primer uzmemo *uvenu 5usoovu pri*u o zecu i jelenu! a koju prenosi Kenet ,olc lovac je prevario zato +to je ljudska priroda zla i sebi*na. Neorealizam bi rekao da je za to kriva situacija koja je tragi*na! da je lovac to uradio zbog okolnosti. <o klasi*nom realizmu glavna stvaar kojoj dr-avnici te-e jeste ostvarenje nacionionalnog interesa definisanog u terminima mo.i.Nacionalni interes je centralna kategorija klasi*nog realizma/3orgentau odre1uje nacionalni interes kao nepromenjivu u vremenu i prostoru i kao zvezdu vodilju dr-avne politike. Nacionalni interes se mo-e shvatiti u subjektivnom smislu( zavisi od onog ko ga odre1uje) i u objektivnom ( nezavisnom). 4va dva shvatanja poku+ava da promeni 8ron kada ka-e da su bezbednost! slava i ideje nacionalni interes svake dr-ave. U svakom slu*aju nesvodivo jezgro nacionalnog interesa je nacionalna bezbednost.(o zna*i da je nacionalni interes uvek konkretan.Klasi*ni realizamkod 3orgentaua tako1e smatra da je glavni cilj dr-ava u me1unarodnim odnosima 9 dostizanje mo.i. 3e1. odnosi se odvijaju pod senkom borbe za mo. i me1unarodno pravo mo-e da postoi samo kad postoji ravnote-a snaga. 5avnote-a snaga kod 3orgentaua smatra se na na na*in da je to politika% dr-avnici joj svesno te-e. Bezbednost se shvata pre svega u vojnom smislu! a mo. je najbolji na*in da imate apsolutnu bezbednost.3nogo toga kod klasi*nih realista poti*e iz evropske istorije od vremena ,vvestvalskog mira! pa na dalje. <ouke! dr-avni+tvo! principi funkcionisanja me1unarodnog odnosa kao jednog surovog! darvinisti*kog sveta. U tom smislu treba shgvatiti H osnovna principa realizma/ %usresre1enost na dr-avu(dr-ava glavni akter u me1unarodnim odnosima)%subjekat i objekat % survival % self%help <o 3ir+ajmerovim re*ima u me1unarodnoj politici! po+to j e:sistem anarhi*an! bog poma-e samo onima koji poma-u saamom sebi.U odgovoru na ona ' (erifova pitaja/ % % % % Ko je ili +ta je objekat bezbednosti% dr-ava Kakva je priroda pretnji% vojna Ko je odgovaran! ko se stara za bezbednost% dr-ava Kojim se postupcima! sredstvima i na*inima *uva! unapre-uje i dosti-e bezbednost. Klasi*ni realizam smatra da treba voditi samo ratove koji su u nacionalnom interesu dr-ava. Savremeni realizam i bezbednost ;avremeni realizam obuhvata neorealizam i neoklasi*ni realizam &

Neorealizam! smatra da se glavni uzroci de+avanja u me1unarodnim odnosima nalazi u strukturi me1unarodnog sistema. Neoklasi*ni realizam! smatra da se uzroci de+avanja u me1unarodnimm odnosima mogu prona.i i na nivou pojedinca! odn. U ljudskoj prirodi i u prirodi dr-ava. Neorealizam! za razliku od klasi*nog realizma smatra da ljudska priroda nije dovoljan na*in na koji se mo-e objasniti pona+anje dr-ava u me1unarodnim odnosima. Najdublji uzrok de+avanja se nalazi u anarhi*noj strukturi me1unarodnog sistema. 0a razliku od klasi*nog realizma kod neorealizma glavni cilj dr-ava nije mo.! nego bezbednost. 3o. je samo jedno od sredstava za dostizanje bezbednosti i to ne jedino. 8narhi*na struktura me1unarodnog sistema primorava dr-ave da same sebi poma-u! odn. 3e1unarodni sistem je selfhelp sistem. Neorea*izam inma dve varijante/ 4?8N0I,NI I =7?8N0I,NI. 4?8N0I,NI% tipi*an predstavnik 3ir+ajmer! koji smatra da je najbolji na*in da dr-ave dostignu maks. Bezbednost% je da steknu maksimalnu mo..=rugim re*ima% napad je najbolja odbrana. =7?8N0I,NI% najbolji na*in da dr-ave dostignu maksimalnu bezbednost da uzmu mo.i ne kolikomogu! nego koliko treba. (j% cilj dr-ava je da sa*uvaju svoju poziciju u sistemu. (ipi*an predstavnik je Kenet ,olc. <o njemu svi poku+aji d ase stekne maksimalna mo. vodili su jo+ od Karla , stvaranju koalicije dr-ava koja je uvodila i vra.ala poreme.enu ravnote-u snaga. Neorealizam 3ir+ajmera i ,olca je vrlo skepti*an prema mogu.nostima saradnje u me1unarodnim odnosima . <rva prepreka saradnji jeste uvek prisutna mogu.nost da neka od dr-ava prevari.,aranje je posledicva toga +to je ljudska priroda takva kakva jeste! lai i *injenice! da nikada ne mo-ete imati kompletne informacije o drugoj strani! =ruga prepreka% problem relativnih dobitaka ( dobitaka u odnosu na druge) 8psolutni dobici 9 Bitno je koliko ja dobijam i do god je meni dobro! ne zanima me ko dobija vi+e! zato .u sara1ivati. 5elativni dobici% <o+to je koli*ina mo.i u me1unarodnim odnosima ograaaaani*ena! va-no je koliko dobijaju drugi. 8ko on svaki put dobija vi+e u jednom trenutku .e ugroziti moj opstanak. N74K@8;I NI 578@I083 <o+to se neorealizam isuvi+e usresredio na strukturu me1unarodnog sistema! doga1ajina nivou politike dr-ava i na nivou ljudske prirode ostali su izvan interesovanja te teorije.Ipak ko mo-e zanemariti prou*avanje li*nosti kao +to su 6orba*ov! ili prou*avanje prirode i funkcionisanja sovjetskog dr-avnog sistema da bi do+ao do prave slike o kraju hladnog rata. ;toga su se neoklasi*ni realisti vratili prou*avanju ljudske prirode i prirode dr-ava da bi do+le do potpunije slike me1unarodnih odnosa! 0a razliku od neorealizma *iji su predmet prou*avanja ishodi interakcija izme1u dr-ava neoklasi*ni realisti se bave pojedina*nim spoljnim politikama dr-ava.I on ima 4?8N0I,NI I =7?8N0I,NI neoklasi*ni realizam. 4?8N0I,NI N74K@8;I NI 578@I083% tipi*ni predstavnici su ?arid 0akarija! 'andal 2veler tvrdi da ,olcova teorija nije dovoljna jer ne obra.a pa-nju na pona+anje dr-ava( bilijarske kugle). =r-ave se naime! po pitanju podele plena u me+unarodnim odnosima! pona+aju pohlepno. Najpohlepnije su revizionistike dr-ave(-ele promenu me1unarodnog sistema)% vukovi i +akali Status3 4uo dr-ave poku+avju da o*uvaju trenutni raspored mo.i% dr-ave lavovi i dr-ave jaganjci.

5arid -akarija obja+njava rast mo.i ;8= i smatra da su se ;8= pona+ale ofanzivno u periodu od "J&$ i kraja gra1anskog rata pa do kona*nog ulaska na svetsku pozornicu velikih sila u ratu sa Kpanijom "J#J. 1+5*N-(VN( N+0K,*S(.N( '+*,(-*$ smatra da dr-ave ne ttreba da te-e maksimilizaciji mo.i jer ih opasnost od imperijalnog 4ver strech dovodi u opasnost da propadnu.(ipi*an predstavnik ove struje! =-ek ;najder govori upravo o tome u njegovoj knjizi 3it o imperijama. Kao +to se Britanija i mnoge druge imperije iz pro+losti borila protiv varvara na svojim granicama i do-ivela poraz tako .e taj poraz do-iveti i danas ;8= u poku+aju da postanu imperija . %,0/*,(-*6(7* ( /+-/+1N0S) 6lobalizacija! po mnogima! predstavlja kontekst u kojem -ivimo u periodu posle kraja hladnog rata. Neki! poput kolumniste Njujork (ajmsa! (omasa @. ?ridmana! idu i dalje i tvrde da globalizacija predstavlja novi me1unarodni sistem koji je nasledio me1unarodni sistem hladnog rata! pa tako se dana+nji svet ne zove poslehladnoratovski (;tenli Aofman pi+e da kada za jednu eru ne znate kakva je! onda je zovete posle neke druge ere) ve. se zove me1unarodni sistem globalizacije. <ostoje mnogobrojne definicije pojma globalizacija! jer je ovo jedan od odnih pojmova (kakvi su ve.ina pojmova u dru+tvenim naukama) u *iju se definiciju mogu uneti sopstvene emocije i interesi koje oni koji defini+u pojam ose.aju prema njemu. Najbolju definiciju globalizacije u literaturi o medjunarodnim odnosima dao je ameri*ki politikolog =-ozef Naj. U vi+e svojih samostalnih radova ili u saradnji sa svojim prijateljem 5obertom Kiohejnom! Naj tvrdi da globalizaciju treba razlikovati od sli*nih pojmova kao +to su globalizam ili medjuzavisnost. Kao +to je )>%ih godina pro+log veka medjuzavisnost bila termin o kome su svi pri*ali! tako je to danas globalizacija. Ipak ova dva termina nisu sinonimi. =a bismo dosli do pravog znacenja termina globalizacija moramo obajasniti termin globalizam. 6lobalizam je stanje a globalizacija je proces. 6lobalizam je stanje sveta koje podrazumeva mre-u medjuzavisnosti medju akterima! i to na multikontinentalnim rastojanjima. (abele na prethodnim stranama .e re.i sve o tome.. 6lobalizacija je dakle proces i to treba zapamtiti! dakle proces uvecanja globalizma. =eglobalizacija je proces smanjenja globalizma. (abele o tome govore same po sebi. 6lobalizacija je u*inila svet u mnogim stvarima nesigurnijim a u nekima samo sigurnijim mestom za -ivot. ;ve u zavisnosti koju od mnogobrojnih dimenzija globalizacije uzmemo u razmatranje. U svakom slu*aju! Da mnoge probleme nacionalna dr-ava je postala pretesan okvir za re+avanje tih problema. 8 opet! buduci da svetska drzava jos nije nastala (i tesko ce nastati u dogledno vreme) i da nacionalne drzave jos drze kljucne poluge moci (prvenstveno vojne) u svojim rukama! medjunarodna bezbednost i dalje se nalazi u jednoj vrsti interregnuma. Ukratko re*eno! svetska bezbednosna agenda postala je mnogo slozenija i zgusnutija zahvaljujuci delovanju procesa globalizacije.

89:;<=8>: ECFGA@H:8<=8> WZMdO

?@A9:BC ") eYbOcVXM]XV EWeYbOUVE VT\ORS M_ZO^M B)

D?:EC? ") UYbXM! O_YXY\W_M! Y_YPVXW_M VZc. \ORSTMUVWXYWZ Y_YPVXW_M VZc. \ORSTMUVWXYWZ VT\ORS

YcXYWV VT\ORS M_ZO^M B) UYbXM! O_YXY\W_M!

NOT YNTV^M XM ^MWZYbMdO

^MTPV_O [PYNMPVTM\ I9=J@9:A@E WZMdO WZMdO

^OaV\Y fgh% M V iMeMXM e^V\O^V VZc. WUOZW_M \^OlM WZMdO [PYNMPVT\M S ") UVjOWZ^S_V WeYbOUV VT\ORS ") WZMdO [PYNMPVT\M S \ORSTMUVWXYWZV YcXYWV\M! XM e^V\O^! VT\ORS M_ZO^M YcXYWV\M VT\ORS fgh%M V iMeMXM ^MTPV]VZVk M_ZO^M B) YcXYWV VT\ORS M_ZO^M XM WPV]XYWZV B) WZMdO [PYNMPVT\M S n^YaOW eYUOmMUMdM YcXYWV\M VT\ORS ^OaV\Y [PYNMPVT\M! S YcXYWV\M! XM fgh V iMeMXM e^V\O^! VT\ORS fgh V iMeMXM ("##>%ZO) n^YaOW W\MdVUMdM [PYNMPVT\M! S YcXYWV\M! XM e^V\O^! fgh V iMeMXM (U^O\O kPMcXY[ ^MZM)

[PYNMPVTMaVbM

UOPV_V\ e^YaOW (SUOmMdM [PYNMPVT\M) WUOZW_M \^OlM (\SPZV_YXZVXOXMZPXV\) \ORSTMUVWXYWZV ^MWZYbMdV\M

cO[PYNMPVTMaVbM

e^YaOW (W\MdOdM [PYNMPVT\M)

WUOZW_M \^OlM \ORSTMUVWXYWZV

LMNOPM ". QORSTMUVWXYWZ V [PYNMPVTM\/ WPV]XYWZV V ^MTPV_O LMNOPM B. `PYNMPVTM\! [PYNMPVTMaVbM V cO[PYNMPVTMaVbM/ WPV]XYWZV V ^MTPV_O

hV\OXTVbO [PYNMPVTMaVbO `PYNMPVTMaVbM lVUYZXO W^OcVXO

`PMUXM YNOPOlbM %XMbWZM^VbV! XMbe^VWSZXVbV V XMboSXcM\OXZMPXVbV YNPV_ [PYNMPVTMaVbO %\^OlM \ORSTMUVWXYWZV XM

`PMUXV e^V\O^V %^MTXO OeVcO\VbO (\MPO NY[VdO! _S[M! fqhg! fgrf...) %_PV\MZW_O V c^S[O MZ\YWoO^W_O e^Y\OXO ([PYNMPXY TM[^OUMdO! YTYXW_O

\SPZV_YXZVXOXZMPXV\ ^MWZYbMdV\M ^SeO) S _YbYb bO e^VWSZMX Z^MXWeY^Z \MZO^VbM %e^OXYjOdO NVpXVk V lVUYZVdW_Vk V eMZY[OXM _YbV SZV]S XM pScW_Y U^WZM VT bOcXY[ _^MbM ePMXOZO S c^S[V Tc^MUpO VPV pScW_Y NPM[YWZMdO sYbXM [PYNMPVTMaVbM %\^OlM \ORSTMUVWXYWZV XM _YbYb bO e^VWSZXM WVPM VPV e^OZdM SeYZ^ONY\ WVPO %kS\MXVZM^XO VXZO^UOXaVbO %Ee^VUMZVTMaVbM ^MZME t_YXY\W_M [PYNMPVTMaVbM %\^OlM \ORSTMUVWXYWZV XM %EeSZ WUVPOE \SPZV_YXZVXOXZMPXV\ ^MWZYbMdV\M S %qTUYT _MeVZMPM V e^O\OjZMdO _YbYb bO e^VWSZXY WPYNYcXY _^OZMdO e^YVTUYcdO S TO\pO S _YbV\M WO ^YNM! _MeVZMPM V SWPS[M! _MY V ePMmMbS XVlO XMcXVaO ^McXVaV\M VXoY^\MaVbM V eO^aOeaVbM _YbO e^MZO % eY^MWZ WUOZW_O Z^[YUVXO Z^lVjXS ^MT\OXS %WVXYXV\ TM aOPY_SeMX e^YaOW [PYNMPVTMaVbO %[PYNMPVTMaVbM oVXMXWVbM %YZUM^MdO (PVNO^MPVTMaVbM)Z^lVjZM TM WPYNYcXY _^OZMdO ^YNM! _MeVZMPM V SWPS[M h^SjZUOXM [PYNMPVTMaVbM %\^OlM \ORSTMUVWXYWZV XM %_^OZMdO VcObM (]OZV^V XMbUOmO \SPZV_YXZVXOXZMPXV\ ^MWZYbMdV\M WUOZW_O S ^OPV[VbO/ qWPM\! uScVTM\! _YbYb bO e^VWSZXY WPYNYcXY _^OZMdO iScMVTM\ V k^VjmMXWZUY) VcObM! VXoY^\MaVbM! e^OcWZMUM V pScV %\V[^MaVbO (_MY XYWVPMaM WUO[M ZY[M) %eYUOmMdO N^YbM cO\Y_^MZVbM S WUOZS %QORSXM^YcXV _^VUV]XV WSc %Yc eYkYcM gPO_WMXc^M sOPV_Y[ cY \SPZV_YXZVXOXZMPXV\ ^MWZYbMdV\M WUOZW_Vk S ^MZYUM V EkPMcXY[ ^MZME %ZO^Y^VTM\

LMNOPM H. hV\OXTVbO [PYNMPVTMaVbO

K?@ I9=J@9:A@L:MC

NOC9:;:<@ 8HC>@N

PCQ<:;B=3>CQ<=9=RB: O?CEC

B@S@

MC

(J:9@)

">

D?CSG89=H: T?H@ HC9:B@ C?@ I9=J@9:A@L:MC3 I9=J@9:A@L:M@ U.V. EUOPV_YE (large) cY UOPV]VXO Z^MXWeY^ZM EW^OcdOE (medium) %eM^YN^Yc! lOPOTXVaM! \YZY^V WM SXSZ^MjdV\ WM[Y^OUMdO\! OPO_Z^V]XM OXO^[VbM W?GI@ HC9:B@ C?@ I9=J@9:A@L:MC3 I9=J@9:A@L:M@ X.V.

D?:8G><@ eYWZMUpMdM Z^MXWMZPMXZW_Y[ ZOPO[^MoW_Y[ _MNPM) cY n^UY[ WUOZW_Y[ ^MZM

WUOZ WO W_SeVY Yc UOPV]VXO %TMWXYUMXM XM eMPV\ aOXM\M Yc "J&&. (Yc U^O\OXM

WUOZ WO W_SeVY Yc UOPV]VXO %TMWXYUMXM XM eMPV\ aOXM\M Yc eMcM uO^PVXW_Y[ TVcM (#. EW^OcdOE (medium) cY UOPV]VXO E\MPYE (small) ZOPO_Y\SXV_MaVbM %WMZOPVZV! \V_^Y]VeYUV! \YNVPXV ZOPOoYXV! pc ^M]SXM^V "". "#J#.) cY B>>>.

P?CY@ HC9:B@ C?@ I9=J@9:A@L:MC3 I9=J@9:A@L:M@ Z.V.

WUOZ WO W_SeVY Yc UOPV]VXO %\MWYUXM VXWZMPMaVbM EWVmSjXYE (tinD) YeZV]_Vk _MNPYUM

Yc B>>>. cY cMXMW. fUOZ WO UOPV_Yb O^V [PYNMPVTMaVbO.

E\MPYE (small) cY UOPV]VXO eYcTO\XVk V eYcUYcXVk Z^OXSZXY XMPMTV S Z^OmYb

%eYUOmMdO N^YbM pScV _YbV eYWOcSbS <C ^M]SXM^O %_YXUO^[OXaVbM WYoZUO^W_Vk MePV_MaVbM (global :ork flo: platforms)

LMNOPM '. L^V UOPV_O O^O [PYNMPVTMaVbO! YXM_Y _M_Y Vk UVcV LY\MW v. w^Vc\MX

&.". n^YZVU^O]XYWZV [PYNMPVTMaVbO lVUYZXO W^OcVXO sOm W\Y ^O_PV cM bO [PYNMPVTMaVbM lVUYZXO W^OcVXO XMboSXcM\OXZMPXVbM! XMbWZM^VbM! V XMbe^VWSZXVbM cV\OXTVbM [PYNMPVTMaVbO. nYWPOcVaO dOXY[ cOPYUMdM WS UVcpVUO XM WUM_Y\ _Y^M_S! NOT YNTV^M cM PV bO S ZY S_pS]OX pScW_V oM_ZY^ VPV XO. n^M_ZV]XY! e^V]M Y S[^YlOXYWZV V \Y[SmV\ XM]VXV\M TMjZVZO V Y]SUMdM lVUYZXO W^OcVXO! eYWZMPM bO WZUM^ WUM_YcXOUXVaO. n^V ZY\O WO XM^MUXY S e^UV ePMX VWZV]S MPM^\MXZXV eYcMaV Y XOYNXYUpVUYWZV eYbOcVXVk e^V^YcXVk NY[MZWZMUM (XM e^V\O^! e^YNPO\ XOcYWZMZ_M eVZ_O UYcO)! eYbMUV YTYXW_Vk ^SeM V VTPYlOXYWZV lVUY[ WUOZM XM TO\pV XO[MZVUXY\ SZVaMbS WSX]OUY[ T^M]OdM! _PV\MZW_V\ e^Y\OXM\M V [PYNMPXY\ TM[^OUMdS! _MY eYWPOcVaV e^OZO^MXY[ O\VZYUMdM S[pOXcVY_WVcM S MZ\YWoO^S Yc WZ^MXO eYbOcVXVk c^lMUM WUOZM. LM_YRO! jV^OdO UV^SWM WVcO! fgrf%M! ^MTXVk c^S[Vk UV^SWM V eMZY[OXM! cMXMW bO TNY[ WUOYejZO VWe^OePOZMXYWZV M_ZO^M S WUOZW_Yb eYPVZVaV! V eYUOTMXYWZV WUVk WM WUV\M! UOmO XO[Y V_McM ^MXVbO. uScSmV cM XM TO\pV cMXMW lVUV e^O_Y jOWZ V eY \VPVbM^cV WZMXYUXV_M! M cM WS NY[MZWZUM _YbV\M ePMXOZM ^MWeYPMlO! cMXMW VWZM _MY V S e^YjPYWZV! _McM bO NVPY TXMZXY \MdO WZMXYUXV_M! \Y[SmO bO Y]O_VUMZV ""

S eYbOcVXV\ eYc^S]bV\M WUOZM! eY ^O]V\M rYNO^ZM h. xMePMXM! EcYPMTOmS MXM^kVbS.E yXM XO[cO! _MY jZY bO ZY WPS]Mb WM uPVW_V\ qWZY_Y\! [cO eYWZYbV XOWZMjVaM eVZ_O UYcO! \YlO VTMTUMZV _^UMUO WS_YNO VT\ORS qT^MOPMaM V g^MeM Y_Y _YXZ^YPO XMc ZV\ NY[MZWZUV\M. " fUO S WUO\S! _M_Y VWZV]S zM^PW xO[PV V iS{VX sVZ_Yo! E[PYNMPVTMaVbM V W\MdVUMdO WUOZM cYUOPY bO cY ZY[M cM WO NYPOWZV jV^O N^lO! S]OWZMPVbO V cM Vk bO WUO ZOlO _YXZ^YPVWMZV.EB qeM_! WUOZ! cM SeYZ^ONV\Y bOcXS WZM^S V \XY[Y eSZM _Y^VjmOXS VT^O_S! bYj SUO_ XVbO e^YeMY. n^V]O Y dO[YUYb e^YeMWZV! \Y^MPXYb V TM[MROXYWZV WUM_O c^S[O U^WZO! WZM^O WS [YZYUY _YPV_Y V ]YUO]MXWZUY. q NM^ cYWMc! ]YUO]MXWZUY! bO SUO_ XMjPY XM]VXM cM VTMRO XM _^Mb WM YUV\ VTMTYUV\M. nYTXMZM e^V]M Y W\^ZV |MZMXM rYZjVPcM! XMbNY[MZVbO[ ]YUO_M tU^YeO S e^UV\ cOaOXVbM\M cOUOZXMOWZY[ UO_M XMbNYpO VPSWZ^SbO XM]VX XM _YbV WO \YlO Yc[YUY^VZV VTMTYUV\M [PYNMPVTMaVbO lVUYZXO W^OcVXO. |MV\O! [YWeYcVX rYZjVPc WO e^VPV_Y\ NY^MU_M S w^MX_oS^ZS [cO bO YZVjMY cM NV e^VWSWZUYUMY UOX]MdS WUY[M WVXM ^MTNYPOY V eYjZY WS PO_M^V NVPV NOWeY\YmXV S PO]OdS ZO NYPOWZV! SN^TY S\^Y. }T^Y_ dO[YUO W\^ZV NVPa je NM_ZO^VbW_M VXoO_aVbM (eYc SZVaMbO\ WZMoVPY_Y_M VPV WZ^OeZY_Y_M)! _YbO WO cMXMW UOY\M PM_Y PO]V YNV]XV\ MXZVNVYZVaV\M V _YbO \YlOZO _SeVZV S WUM_Yb MeYZOaV! eY aOXV _YjZMdM TM _YbS XO Z^ONM cM NScOZO NY[MZV _MY rYZjVPc. |Me^YZVU.H yUY bO WM\Y bOcMX Yc e^V\O^M _YbV VPSWZ^SbO XM]VX XM _YbV WO ]YUO]MXWZUY NY^V WM e^YZVU^O]XYWZV\M [PYNMPVTMaVbO lVUYZXO W^OcVXO. LOTM e^YoOWY^M nS^ ubY^X vY\NY^[M' WM }XVUO^TVZOZM y^kSW S hMXW_Yb! S _YbYb bO WZMZVWZV]_V cY_MTMY cM WUOZ cMXMW XVbO XVjZM UVjO TM[MROX cMXMW XO[Y jZY bO ZY SUO_ NVY V cM XO\M XV_M_UVk ^MTPY[M TM eMXV_S ZM_YRO WO \Y^MbS STOZV S YNTV^ _McM WO [YUY^V Y YUYb e^YNPO\MZVaV. ~ScW_M VXUOXZVUXYWZ V ZOkXV]_Y9ZOkXYPYj_V XMe^OcM_! YTNVpMX WS ZM_\Ma XO[MZVUXV\ WZ^MXM\M [PYNMPVTMaVbO lVUYZXO W^OcVXO. g_Y Vk XO \Y[S eYZeSXY YZ_PYXVZV! YXcM Vk TMWV[S^XY \Y[S SNPMlVZV. uM^ TM \MPY. &.B. n^YZVU^O]XYWZV UYbXO [PYNMPVTMaVbO sYbXM [PYNMPVTMaVbM bO ST [PYNMPVTMaVbS lVUYZXO W^OcVXO! XMbe^VWSZXVbM cV\OXTVbM [PYNMPVTMaVbO. LY XVbO XVjZM XOYNV]XY! NScSmV cM WS cYWMcMjdS VWZY^VbS WUOZM YNOPOlVPV \XY[YN^YbXV ^MZYUV VT\ORS eYPVZV]_Vk bOcVXVaM! M V W YNTV^Y\ XM ]VdOXVaS cM WS ^MZYUV V SeYZ^ONM WVPO SYejZO! XMbVT^MTVZVbV e^V\O^ UYbXO [PYNMPVTMaVbO. } eYWPOcdVk cOWOZM_ [YcVXM! Se^_YW ZU^cdM\M XO_Vk ZOY^OZV]M^M cM bO TMU^jOZ_Y\ kPMcXY[ ^MZM cYjPY cY _^MbM VWZY^VbO V cM WO ^MZYUV ZOj_Y \Y[S Y]O_VUMZV S WUOZS S _YbO\ eYWZYbV bOcMX YN^MTMa Y^[MXVTYUMdM eYPVZV]_Y[ V c^SjZUOXY[ lVUYZM! UYcVPY WO cYWZM ^MZYUM. ZMUVjO! e^O\M eYcMaV\M _YbO XMUYcV YTOo |Mb! ^MZYUV WS ]OWZV V cMXMW! _MY V S e^YjPYWZV! W ZV\ jZY UVjO XVWS VW_pS]VUY \ORSc^lMUXV! UOm SXSZM^c^lMUXV WS_YNV. |MV\O! _M_Y VWZV]O e^YoOWY^ |Mb! EUOmVXM ^MZYUM cMXMW WS
"

sVcOZV! (homas @. ?riedman! 5obert =. Kaplan! E;tates of =iscordE! ?oreign <olicD! 3arch 8pril B>>B! pp. &' 9 )>. yUM cUYbVaM! _M_Y W\Y ZY UOm VWZM_PV! XMbeYTXMZVbVk XYUVXM^M cMXMjdVaO! UYcVPV WS bOcMX EcSOPE Y e^YNPO\MZVaV [PYNMPVTMaVbO V dOXV\ eYWPOcVaM\M eY c^lMUO V eYbOcVXaO S WUOZS cMXMW. rMWe^MUM bO Yc^lMXM $. cOaO\N^M B>>". [YcVXO! XM e^OWZVlXYb tPVYZ j_YPV \ORSXM^YcXVk eYWPYUM Y^{ sMjVX[ZYX }XVUO^TVZOZM S sMjVX[ZYXS (7lliot ;chool of International 8ffairs! 6eorge Gashington UniversitD! Gashington =. C.). yUMb cSOP S aOPYWZV bO e^OXOZ S N^YbS VT \M^ZM V Me^VPM B>>B. [YcVXO! e^OWZVlXY[ M\O^V]_Y[ WeYpXYeYPVZV]_Y[ ]MWYeVWM EfeYpXM eYPVZV_ME (?oreign <olicD). B sVcOZV! zM^PW s. xO[PV! i^.! iS{VX sVZ_Yo! fUOZW_M eYPVZV_M 9 Z^OXc V Z^MXWoY^\MaVbM! OXZM^ TM WZScVbO iS[YVWZY]XO tU^YeO! wM_SPZOZ eYPVZV]_Vk XMS_M! hVePY\MZW_M M_McO\VbM! uOY[^Mc! B>>'! WZ^. 'B>. H sVcOZV! =avid ;. @andes! (he Gealth and <overtD of Nations%GhD some are so rich and some so poor! pp. vii%i) ' }NMaVZV VT jOoYUO _dV[O.

"B

[^MRMXW_V VPV OZXV]_V ^MZYUV. qT\ORS _^MbM kPMcXY[ ^MZM "#J#. [YcVXO V _^MbM cUMcOWOZY[ UO_M! cY[YcVPY WO """ Y^SlMXVk WS_YNM XM )' eYc^S]bM jV^Y\ WUOZM. fOcM\ ^MZYUM WS NVPV \ORSc^lMUXV! a cOUOZ ^MZYUM WS NVPV SXSZM^c^lMUXV WM VXZO^UOXaVbY\ WZ^MXVk c^lMUM.E$ zVXV WO cM ]SUOXM ZOTM |Y^\MXM tX{OPM & VT "#">. [YcVXO S _YbYb bO e^Y^O_MY cM cY n^UY[ WUOZW_Y[ ^MZM XOmO cYmV bO^ bO O_YXY\W_V XOVWePMZVU! XO ^McV XV cMXMW! _MY jZY XVbO ^McVPM XV ZMcM. t_YXY\W_M \ORSTMUVWXYWZ ) VT\ORS M_ZO^M S \ORSXM^YcXV\ YcXYWV\M eYXO_Mc VeM_ XVbO cYUYpXM cM NV WO VTNO[PV WS_YNV! eM V ^MZYUV S dVkYUV\ \ORSWYNXV\ YcXYWV\M. qT ZY[ ^MTPY[M WO XV cMXMjdM O^M [PYNMPVTMaVbO XO \YlO TM\VWPVZV NOT dOXO UYbXO cV\OXTVbO. uScSmV cM bO TMkUMpSbSmV ZOkXYPYj_Y\ XMe^OZ_S! V SWMU^jMUMdS ^MTPV]VZVk U^WZM XMY^SlMdM! S WUOZS cMXMW! eY ^O]V\M [PMUXY[ S^OcXV_M M\O^V]_Y[ XOcOpXV_M ESTUV_E (Ne:s:eek) wM^VcM M_M^VbO! cYjPY cY EcO\Y_^MZVTMaVbO XMWVpME J! SeYZ^ONM WVPO V e^OZdM SeYZ^ONY\ WVPO XVWS Vj]OTPV XV S WUOZS E_Y\ePO_WXO \ORSTMUVWXYWZVE # V EXV_Mc cONpO[ [PYNMPVT\M.E
$

<eter Gallensteen and 3argareta ;ollenberg! E8rmed Conflict! "#J# % B>>>E in ;ollenberg (7d.) ;tates in 8rmed Conflict B>>> (Uppsala UniversitD! =epartment of <eace and Conflict 5esearch! 5eport No. &>! B>>") p. ". |MUOcOXY e^O\M/ oseph ;. NDe! r.! Understanding International Conflicts 9 8n Introduction to (heorD and AistorD! ?ifth 7dition! Ye. aVZ. p. B. & |Y^\MX tX{OP bO NVY bOcMX Yc XMbeYTXMZVbVk O_YXY\W_Vk PVNO^MPM WUY[M cYNM V bOcMX Yc eVYXV^M e^YS]MUMdM \ORSXM^YcXVk YcXYWM! S eO^VYcS e^O V eYWPO n^UY[ WUOZW_Y[ ^MZM. O[YUM _dV[M EsOPV_M VPSTVbME ((he 6reat Illusion) VT "#">. [YcVXO! bO bOcMX Yc _PMWV]XVk e^V\O^M _YPV_Y WUOZW_M O_YXY\W_M! eYPVZV]_M V VXZOPO_ZSMPXM OPVZM XVbO UO^YUMPM S \Y[SmXYWZ VTNVbMdM n^UY[ WUOZW_Y[ ^MZM. |MV\O! tX{OP bO WM\S VcObS! cM NV cY ^MZM VT\ORS O_YXY\W_V eYUOTMXVk V \ORSWYNXY TMUVWXVk c^lMUM \Y[PY SYejZO cYmV! W\MZ^MY TM UOPV_S TMNPScS. yX bO! cM NScSmV cM bO ^MZ O_YXY\W_V XOVWePMZVU! M cM bO NPM[YWZMdO c^lMUM [PMUXV aVp _Y\O YXO ZOlO S \ORSWYNXV\ YcXYWV\M! Me^VY^V YcNMaVUMY WUM_S \Y[SmXYWZ ^MZM. fZUM^XYWZ WO XMlMPYWZ eYV[^MPM WM dV\! V S\OWZY cM ZV _YbV WS UO^YUMPV S \Y[SmXYWZ VTNVbMdM ^MZM NScS S TMNPScV! S EUOPS_Yb VPSTVbVE WS NVPV YX V dO\S WPV]XV. sVcOZV! Norman 8ngell! (he 6reat Illusion/ 8 ;tudD of relationship of 3ilitarD <o:er in Nations to (heir 7conomic and ;ocial 8dvantage! Geidenfeld Nicholson! @ondon! "#">! V^O Y YUYb ZOY^VbV \YlO WO UVcOZV S! oseph ;. NDe! r! Understanding International Conflicts! VPV! S! ohn . 3earsheimer! EBack to the ?uture/ InstabilitD in 7urope after the Cold GarE! International ;ecuritD! ,olume "$ No. "! ;ummer "##>! pp. $9$&. ) LY\MW v w^Vc\MX! WPV]XY ZOY^VbV cO\Y_^MZW_Y[ \V^M! _YbM ZU^cV cM cO\Y_^MZVbO XO ^MZSbS bOcXM WM c^S[Y\! VTXYWV bOcXS VXZO^OWMXZXS kVeYZOTS! _YbS XMTVUM E PC=?:M=E A9@><:Q 9GB=H@ 8D?C;@H@[@ 8GB=J@.E |MV\O! ZY_Y\ \XY[YN^YbXVk eSZYUMdM eY WUOZS! M XM^Y]VZY eY dO[YUYb Y\VpOXYb cOWZVXMaVbV! uPVW_Y\ qWZY_S (WM _Y[M bO cS[Y NVY cYeVWXV_ ESbY^_ LMb\WME! V ]VbV bO ^OTSPZMZ NVPM _dV[M Eyc uOb^SZM cY iO^SWMPV\ME VT "#JJ. [YcVXO)! w^Vc\MX bO cYjMY cY WPOcOmO[ TM_pS]_M/ cUO c^lMUO! _YbO YNO XM WUYbYb ZO^VZY^VbV V\MbS ^OWZY^MXO ]SUOXY[ PMXaM N^TO k^MXO EQO_cYXMPcWE (M ]VbV WS TMjZVZXV TXM_ cUM PS_M TPMZXO NYbO! _YbM TMbOcXY cMbS UOPV_Y PMZVXV]XY WPYUY EQE! YZScM V XMTVU TM dO[YUS ZOY^VbS! ZOY^VbM TPMZXVk PS_YUM We^O]MUMdM WS_YNM) XO UYcO ^MZYUO \ORS WYNY\. LM_Y XM eYc^S]bS uPVW_Y[ qWZY_M! S U^O\O _Mc bO w^Vc\MX eVWMY dO[YUS _dV[S! WM\Y Z^V TO\pO XVWS V\MPO WUYb EQO_E/ fV^VbM! q^MX V q^M_. }bOcXY! ZY WS V NVPO TO\pO WM _YbV\M bO \Y[PY cYmV cY ^MZM. } c^S[Y\ VTcMdS dO[YUO _dV[O EvO_WSW V \MWPVXYUY c^UYE ((he @eus and 4live (ree)! Yc[YUM^MbSmV XM _^VZV_O cM dO[YUM ZOY^VbM XVbO E^McVPME S WPS]MbS VXZO^UOXaVbO |gLy%M XM fr iS[YWPMUVbS (NScSmV cM S iS[YWPMUVbV! bYj Yc YWM\cOWOZVk [YcVXM e^YjPY[ UO_M eYWZYbV QO_cYXMPcW)! w^Vc\MX Yc[YUM^M! cM |gLy XVbO c^lMUM! cM WO YUM ZOY^VbM XO \YlO e^V\OXVZV XM [^MRMXW_O ^MZYUO V cM WS_YN fr iS[YWPMUVbO V |gLy%M XVbO NVY ^MZ S e^MUY\ W\VWPS ZO ^O]V. sVcOZV! (homas @. ?riedman! (he @eus and 4live (ree%Understanding 6lobalization! Updated and 7tended 7dition! pp. B'J%B)$. J T=S NSCE=B?@>:A@L:M=E <@8:\@N ]@B@?:@ D=S?@AGECH@ 8:>G@L:MG S@ 8G 8C G 8HC>G D=89C Q9@S<=I ?@>@ D=M@H:9: : <CB: S?GI: @B>C?: B=M: D=DG>& S?^@H@ G D?=R9=8>:& D?C>C<SGMG <@ GD=>?CJG _:A:;B=I <@8:\@. `@:EC& <CB@S 8G :8B\G;:H= S?^@HC :E@9C E=<=D=9 <@ GD=>?CJG _:A:;BC 8:9C& @ S@<@8 8C >= S= >C EC?C ?@R:?:9=& S@ : D=MCS:<C I?GDC (B@= R>= MC ?CL:E= >C?=?:8>:;B@ =?I@<:A@L:M@ a9 b@:S@) :9: D=MCS:<L: (B@= R>= MC c8@E@ d< e@SC<) :E@MG G 8H=M:E ?GB@E@ 8?CS>8H@ _:A:;BC 8:9C _YbV\M eY_SjMUMbS c YWZUM^O eYPVZV]_O aVpOUO. sVcOZV! ?areed 0akaria! (he ?uture of ?reedom9 Illiberal =emocracD at Aome and 8broad! G. G. Norton! Ne: Iork! B>>H! p. "&. # En^OUOcOXY XM bOTV_ [PYNMPVT\M! eYPVZV_M _Y\ePO_WXO \ORSTMUVWXYWZV NVPM NV YXM S _YbYb WS OY_YXY\W_V! c^SjZUOXV V [PYNMPVTM\ lVUYZXO W^OcVXO UVWY_V! M UYbXV [PYNMPVTM\ XVTM_.E LY TXM]V

"H

qXoY^\MaVYXM ^OUYPSaVbM V XMS]XY9ZOkXYPYj_V XMe^OcM_! _YbV WO! UOm UVjO eSZM W\Y ZY ZY_Y\ VWZ^MlVUMdM XM[PMWVPV! XMPMTO ES W^aSE e^YaOWM [PYNMPVTMaVbO! VeM_ WS E\M] WM cUO YjZ^VaO. fM bOcXO WZ^MXO! ZOkXYPYj_O V c^SjZUOXO e^Y\OXO WS S]VXVPO ^MZ cMPO_Y W_SepV\ TM \YcO^XO cO\Y_^MZVbO. gPV S VWZY U^O\O! ZOkXYPY[VbM bO WZMUVPM XYUM ^MTM^MbSmM W^OcWZUM (ne: means of destruction)"> S ^S_O O_WZ^O\VWZV]_Vk [^SeM V eYbOcVXMaM.E"" hUM oOXY\OXM UYbXO [PYNMPVTMaVbO eYWONXY _M^M_ZO^VjS \ORSXM^YcXO YcXYWO eYWPO "". WOeZO\N^M B>>". [YcVXO. } eVZMdS WS ZO^Y^VTM\ V e^VUMZVTMaVbM ^MZM. "B LO^Y^VTM\! _YbV bO bOcMX EWZM^V oOXY\OX! WM WZM^V\ _Y^OXV\ME "H! a _Y[M |Mb cOoVXVjO _MY EWUOWZMX XMeMc XM XONY^aO WM aVpO\ jV^OdM WZ^MkM V TMWZ^MjVUMdME "'! bO! cM ZM_Y _MlO\Y! Ee^YoVZV^MYE Yc EcO\Y_^MZVTMaVbO ZOkXYPY[VbO! _YbM bO W^OcWZUM TM \MWYUXY SXVjZOdO S]VXVPM \MdV\ V PM_jV\ TM Z^MXWeY^Z! bOoZVXVbV\ V \XY[Y e^VbO\]VUVbV\ jV^Y_Y\ YeWO[S [^SeM V eYbOcVXMaM. xYPV_Y WS XO_McM NY\NO V ZMb\O^V NVPV _MNMWZV V W_SeV! ZYPV_Y WS cMXMW O_WePYTVUV V cV[VZMPXV ZMb\O^V PM_V V bOoZVXV. L^Yj_YUV YZ\VaO bOcXY[ MUVYXM eYXO_Mc WS \MdV XO[Y aOXM bOcXO (MUVYXW_O 9 e^V\. h. .) _M^ZO.E "$ xMcM WO WUO\S ZY\O cYcM V ]VdOXVaM cM WS W^OcWZUM [PYNMPXO _Y\SXV_MaVbO cMXMW cYWZSeXM W_Y^Y WUV\M! V cM YXY jZY bO XO_McM NVPY VW_pS]VUY ^OTO^UVWMXY TM c^lMUO! XMb\YmXVbO \SPZVXMaVYXMPXO _Y\eMXVbO V eYbOcVXaO cMXMW \YlO W_Y^Y NOWePMZXY cM WO WMTXM e^O_Y VXZO^XOZM! bMWXY bO cM bO S YUY\ Z^OXSZ_S PM_jO XO[Y V_McM ^MXVbO S VWZY^VbV SeYZ^ONVZV oVTV]_S WVPS cM NV WO YWZUM^VPV ^MTPV]VZV! XMb]OjmO eYPVZV]_V aVpOUV. rO] bO XMV\O! Y e^VUMZVTMaVbV ^MZM. hM NVWZO cMXMW SeYZ^ONVPV WVPS XVbO UM\ eYZ^ONMX UOPV_V MeM^MZ e^VXScO! _M_MU bO ^OaV\Y S UO_S VTM XMW NVY eYZ^ONMX gcYPoS VZPO^S VPV nYP nYZS. fMcM ZY \YlOZO S^McVZV XM \XY[Y PM_jV V bOcXYWZMUXVbV XM]VX! V ZM_US eYbMUS e^YoOWY^ |Mb XMTVUM Ee^VUMZVTMaVbY\ ^MZM.E"& . |O_V cOPYUV WUOZM WO TMVWZM! NScSmV cM WO XMPMTO S YcXYWV\M _Y\ePO_WXO \ORSTMUVWXYWZV! \Y[S XMTUMZV EYWZ^UV\M \V^ME! cY_ WO TM XO_O c^S[O cOPYUO ZY SYejZO XO \YlO ^OmV.")
cM bO WZOeOX O_YXY\W_O! Y_YPVXW_O V c^SjZUOXO WM^McdO UOY\M UVWY_! M N^Yb ^MZYUM [YZYUY ^MUMX XSPV. sVcOZV! 5obert 4. Keohane! oseph ;. NDe! r.! <o:er and Interdependence! Ye. aVZ. p. B'$. LY TXM]V cM WS ^MZYUV VT\ORS c^lMUM [YZYUY XOTM\VWPVUV! M YWZMPO cV\OXTVbO [PYNMPVT\M XM bM_Y UVWY_Y\ XVUYS. "> |M^MUXY S eVZMdS WS ZM_YTUMXM Y^SlbM TM \MWYUXY SXVjZMUMdO (Geapons of 3ass =estruction). M ^MTPV_S Yc _YXUOXaVYXMPXY[ Y^SlbM! SeYZ^ONY\ Y^SlbM TM \MWYUXY SXVjZMUMdO \YlO WO SNVZV cMPO_Y UOmV N^Yb pScV (YZScM bO NVPY e^OcPY[M! _MY Yc WZ^MXO NVUjO[ WeV_O^M e^OcWZMUXV]_Y[ cY\M M\O^V]_Y[ _YX[^OWM! SZXM `VX[^V]M! cM WO YUM Y^SlbM XO TYUS Y^SlbM TM \MWYUXY SXVjZMUMdO! UOm TM \MWYUXY SNVbMdO. rMTPY[ TM ZY bO jZY WO ^OaV\Y SeYZ^ONY\ kO\VbW_Vk VPV NVYPYj_Vk Y^SlbM XO VTMTVUMbS UOPV_M ^MTM^MdM! MPV WO UOPV_M SNVbMdM VTMTVUMbS WUM_M_Y.)! V e^V ZY\ bO ZY SNVbMdO XOWOPO_ZVUXY! YcXYWXY XV_McM XO TXMZO _Y[M mOZO ZM]XY SNVZV. } Y^SlbM TM \MWYUXY SXVjZMUMdO WeMcMbS/ XS_POM^XY (MZY\W_Y! YcXYWXY oVWVYXY Y^SlbO V ^MTXO U^WZO oSTVYXVk XS_POM^XVk NY\NV)! kO\VbW_Y V NVYPYj_Y Y^SlbO. sVcOZV jV^O Y ZY\O! S! oshua ;. 6oldstein! International 5elations! 8ddison GesleD @ongman! Ne: Iork! B>>'! ?ifth 7dition! pp. B'>%B$#. "" sVcOZV! oseph ;. NDe! r.! ;oft <o:er9(he 3eans to success in Gorld <olitics! <ublic8ffairs! Ne: Iork! B>>'! p. B". "B qWZY! p. B". "H }NMaVZV! 0bignie: Brzezinski! (he Choice96lobal =omination or 6lobal @eadership! Ne: Iork! B>>'! p. "' sVcOZV! oseph ;. NDe! r.! ;oft <o:er 9 (he 3eans to success in Gorld <olitics! Ye. aVZ. p. B". "$ qWZY! Ye. aVZ. p. BB. "& qWZY! p. B'. ") } U^O\O ^MZM S q^M_S! e^O W_Y^Y cUO [YcVXO! WMUOZXV_ nOXZM[YXM V e^YoOWY^ XM \Y^XM^V]_Y\ _YPO{S sYbW_O fbOcVdOXVk g\O^V]_Vk h^lMUM! LY\MW n. uM^XOZ! VTXOY bO bOcXS UOY\M TMXV\pVUS ZOTS. |MV\O! [YWeYcVX uM^XOZ bO S ZO_WZS _YbV bO YNbMUVY \M[MTVX EqW_UMbO^E (7suire) XMeVWMY cM WO WUOZ cMXMW cOPV XM cUM cOPM/ XM E[PYNMPVTYUMXY bOT[^YE V EXO[PYNMPVTYUMXV bMT.E n^MUOmV cOZMpXO [OY[^MoW_O MXMPVTO \OWZM [cO WS VTNVbMPV ^MZYUV S eYWPOcdVk eOMZXMOWZM_ [YcVXM V [cO WS M\O^V]_O UYbXO WXM[O NVPO _Y^VjmOXO! e^YoOWY^ uM^XOZ bO TM_pS]VY cM WS ZY S[PMUXY\ YXM eYc^S]bM WUOZM S _YbV\M e^YaOW [PYNMPVTMaVbO (e^UOXWZUOXY O_YXY\W_O) XVbO NVY XM TMUVcXY\ XVUYS. hM NV WUOZ NVY

"'

&.H. n^YZVU^O]XYWZV O_YXY\W_O [PYNMPVTMaVbO yc[YUY^V WO ^MTPV_SbS V XMbbOcXYWZMUXVbO ^O]OXY eYWZYbO cUO [^SeO \VjpOdM/ bOcXM! _YbM ZU^cV cM O_YXY\W_M [PYNMPVTMaVbM XVjZM XYUY XVbO cYXOPM WUOZS YWV\ cM bO NY[MZO S]VXVPM bYj NY[MZVbV\MF c^S[M! _YbM ZU^cV cM bO WMU^O\OXM O_YXY\W_M [PYNMPVTMaVbM e^SlVPM jMXWS WUV\M! _M_Y NY[MZV\M! ZM_Y V WV^Y\MjXV\M. n^VWZMPVaO e^UO [^SeO \VjpOdM _MlS cM WO ZS XO \Y^M eSXY ^MT\VjpMZV V cM bO _MY V SUO_! [PMUXV cYNVZXV_ EWUOZ NY[MZVkE. xMY [PMUXO M^[S\OXZO TM ZM_MU WZMU! YXV XMUYcO WPOcOmO ]VdOXVaO/ ") UOPV_M XObOcXM_YWZ VT\ORS EYXVk _YbV V\MbSE V EYXVk _YbV XO\MbSE. LM_Y bOcMX Yc UOPV_Vk _^VZV]M^M e^YaOWM [PYNMPVTMaVbO V [PMUXV S^OcXV_ S[POcXY[ o^MXaSW_Y[ \OWO]XV_M Ev QYXc hVePY\MZV_E (@e 3onde =iplomatiue)! qdMWVY rM\YXO! S bOcXY\ cSOPS _YbV UYcVY WM UOm eY\VdMXV\ EeMZ^VbM^kY\E [PYNMPVTMaVbO! LY\MWY\ v. w^Vc\MXY\! VTXYWV WPOcOmO YNOWk^MN^SbSmO eYcMZ_O/ EuY[MZM "$ WUOZM UPMcM WM J> WUOZW_Vk NY[MZWZMUM! cY_ XMbWV^Y\MjXVbM "$ c^lV bOcUM $ e^YaOXMZM. yc Y_Y $! # \VPVbM^cV (eYcMaV WS VT "###. [YcVXO 9 e^V\. h% .) WUOZW_Y[ WZMXYUXVjZUM! bOcUM $>> \VPVYXM lVUV _Y\oY^XY! cY_M e^OYWZMPO ]OZV^V V eY \VPVbM^cO YWZMbS XM XVUYS eYZ^ONM. zM_ S tU^YeW_Yb SXVbV "& \VPVYXM pScV bO XOTMeYWPOXY M $> \VPVYXM pScV lVUV S WV^Y\MjZUS. NV^XY NY[MZWZUY H$J XMbNY[MZVbVk pScV XM ePMXOZV (\VPVbM^cO^V S M\O^V]_V\ cYPM^V\M VW_MTMXY)! UOmM bO XO[Y S_SeXV [YcVjdV e^VkYcV '$ e^YaOXMZM XMbWV^Y\MjXVbVk WZMXYUXV_M WUOZM VPV cUO \VPVbM^cO V jOWZY \VPVYXM pScV. LY bO VT[POcM ZMb k^MN^V WUOZ [PYNMPVTMaVbO.E "J xM_Y WM c^S[O WZ^MXO VWZV]O YTOo |Mb! EW_Y^MjdM O^M [PYNMPVTMaVbO! WPV]XY eYPSUO_YUXY\ eO^VYcS e^O n^UY[ WUOZW_Y[ ^MZM! ZM_YRO WO eYUOTSbO WM eYUOmMdO\ XObOcXM_YWZV VT\ORS V SXSZM^ XO_Vk TO\MpM. rMT\O^M e^VkYcM B> eYWZY pScV S WUOZS _YbV lVUO S XMbNY[MZVbV\ TO\pM\M! SeY^OROXM WM B> e^YaOXMZM _YbV lVUO S XMbWV^Y\MjXVbV\ TO\pM\M eYUOmMPM WO WM H>/ " "#&>.! XM )'/ " "##). [YcVXO. rMcV eY^OROdM! YUM ^MT\O^M WO eYUOmMPM VT\ORS "J)>. V "#"H. [YcVXO! WM )/ " XM ""/ ".E"# B) vVNO^MPVTMaVbM WUOZW_O e^VU^OcO! cYUOPM bO cY XO^MUXYe^MUXO ESZM_\VaOE VT\ORS TO\MpM. |MV\O! WXMlXVbO e^VU^OcO \Y[S TXMZXY PM_jO EYZUY^VZVE WUYbO O_YXY\VbO! XO[Y e^VU^OcO WV^Y\MjXVk TO\MpM. rMTPY[ TM ZY POlV S ]VdOXVaV cM bO cY\MmM! ]OWZY UOY\M XOOoV_MWXM e^VU^OcM WV^Y\MjXVk TO\MpM! S UOPV_Yb \O^V S[^YlOXM S WPS]MbS \MPVk aM^VXM! bO^ ^YNS _YbS YXM e^YVTUYcV V ]VbM bO aOXM _YjZMdM bM_Y UVWY_M! XOmO V\MZV _Y\O cM e^YcM. H) `PYNMPVTMaVbM V cMpO WV^Y\MjXO TO\pO c^lV S eYTVaVbV e^YVTUYRM]M WV^YUVXMF ') `PYNMPVTMaVbM TXM]V Z^VbS\o [V[MXZW_Vk _Y\eMXVbM B> $) `PYNMPVTMaVbM TXM]V lOpS eYWPYcMUMaM cM XMcXVaO ^McXV_M NScS jZY XVlO. yUY WS! XM^MUXY! WM\Y XO_V Yc WZMUYUM YXVk _YbV XMeMcMbS e^YaOW [PYNMPVTMaVbO. M eYZeSXVbV WeVWM_ NVPY NV eYZ^ONXY XM

NOTNOcXVbV! eYZ^ONXY bO eYUOmMZV N^Yb TO\MpM _YbO e^VeMcMbS E[PYNMPVTYUMXY\ bOT[^SE! M W\MdVZV N^Yb YXVk _YbO e^VeMcMbS EXO[PYNMPVTYUMXY\ bMTS.E sVcOZV! (homas <. Barnet! E(he <entagons Ne: 3apE! qTUY^/ qXZO^XOZ! ">>'>H http/:::.n:c.navD.milne:rulesets(he<entagonsNe:3ap.htm "J sVcOZV! E=ueling 6lobalizationE! (homas @. ?riedman vs. Ignacio 5amonet! ?oreign <olicD! pp. (aVZMZ bO WM WZ^MXO ) "# sVcOZV! 5obert Gade! EGinners and @osersE and E4f 5ich and <oorE! (he 7conomist! 8pril BJ! B>>"! pp. )B 9 )'! J>. |MUOcOXY e^O\M/ oseph ;. NDe! r.! Understanding International Conflicts 9 8n Introduction to (heorD and AistorD! Ye. aVZ. p. "#&. B> sVcOZV! ohn 3ichlet:ait! 8drian Gooldridge! E(he 6lobalization BacklashE! ?oreign <olicD! ;eptember 4ctober B>>"! pp.

"$

WZYZVXO WZ^MXVaM ZO_WZM. qeM_! TM eYZ^ONO YUY[ VWZ^MlVUMdM V YUVk eM^ WZMUYUM bO cYUYpXY cM NV WO WVZSMaVbM VPSWZ^YUMPM S eYZeSXYWZV. fM c^S[O WZ^MXO! eYWZYbV [^SeM \VjpOdM eY _YbV\M [PYNMPVTMaVbM XVbO ZM_Y bOcXYWZMUMX e^YaOW! _M_Y WO ZY XM e^UV eY[POc \YlO S]VXVZV. LM_Y XM e^V\OcNS cM bO XOW^MT\O^M S e^V\MdV\M VT\ORS NY[MZVk V WV^Y\MjXVk! UOmM XO[Y V_McM ^MXVbO! e^VWZMPVaO YUO c^S[O [^SeO \VjpOdM XMUYcO eYcMZM_ cM WUOZ XV_McM XVbO NVY \MdO WV^Y\MjMX XO[Y cMXMW. B" } VWZY\ W\VWPS! Z^ONM WkUMZVZV V ]SUOXV E8. (. KerneD VXcO_W [PYNMPVTMaVbOE! _YbV eY]OZ_Y\ WUM_O [YcVXO YNbMUpSbO ]MWYeVW EfeYpXM eYPVZV_ME (?oreign <olicD). |MV\O! eY eYcMaV\M _YbV WO eYbMUpSbS S YUY\ ]MWYeVWS! EjM\eVYXV [PYNMPVTMaVbOE XVWS XMbbM]O V XMbNY[MZVbO TO\pO WUOZM! UOm TO\pO eYeSZ |Y^UOj_O! fVX[MeS^M! UMbaM^W_O VPV q^W_O.BB n^V\O^ UOPV_Vk O_YXY\W_Vk SWeOkM xVXO XM XMbNYpV XM]VX [YUY^V S e^VPY[ bOcXY[ ZM_UY[ WZMUM. ZY WO ZV]O eYTXMZVk e^V\OcNV cM [PYNMPVTMaVbM TXM]V Z^VbS\o UOPV_Vk _Y\eMXVbM! cYeVWXVaV VT sMjVX[ZYXM e^OWZVlXY[ PYXcYXW_Y[ ]MWYeVWM Eq_YXY\VWZE! YX QV_PZUMbZ V tc^VbOX sSPc^V{! ZU^cO cM Y ZM_UY\ bOcXY\ WZMUS Z^ONM VeM_ bYj bOcXY\ ^MT\VWPVZV. uScSmV cM bO [PYNMPVTMaVbM e^SlVPM jMXWS WUV\M! V W YNTV^Y\ XM ]VdOXVaS cM WS XO_O XYUO! V S e^YjPYWZV XOeYTXMZO _Y\eMXVbO! SWeOPO cM e^OST\S PVcO^W_O eYTVaVbO S eYWPYUV\M _YbV\M WO NMUO Yc XO_McM OZMNPV^MXVk _Y\eMXVbM!BH ZM_Y XOjZY WO XV_M_Y XO W\O STOZV _MY WZMU _YbV S eYZeSXYWZV YNbMjdMUM e^MUY WZMdO WZUM^V. fPV]XM WVZSMaVbM bO V WM WPOcOmY\! \XY[Y eSZM XMUYROXY\ _^VZV_Y\ e^YaOWM [PYNMPVTMaVbO M _YbM WO YcXYWV XM XMUYcXS XM\O^S eYWPYcMUMaM cM ^McXV_O ePMZO jZY \MdO! cM NV dV\M YWZMPY jZY UVjO. QV_PZUMbZ V sSPc^V{ V S YUY\ WPS]MbS ZU^cO cM ZY XVbO VWZVXM. nY dV\M! eYWPYcMUaV\M bOWZO aVp cM TM^McO jZY UVjO! MPV eSZ _M UOmYb TM^McV ]OWZY UYcV e^O_Y UOmO \YZVUMaVbO ^McXV_M cY _YbO cYPMTV WM\Y M_Y WO e^V\MdM eYUOmMUMbS M XO W\MdSbS.B' (a_YRO! M_Y WO ST\O S YNTV^ VXcO_W _UMPVZOZM lVUYZM B$ _YbV WUM_O [YcVXO e^MUV n^Y[^M\ TM ^MTUYb }bOcVdOXVk |MaVbM (UN=<)! E|Y^UOj_M! qWPMXc! UOcW_M! gSWZ^MPVbM! YPMXcVbM V uOP[VbM WO XMPMTO VWe^Oc fbOcVdOXVk g\O^V]_Vk h^lMUM _MY TO\pO S _YbV\M WO XMbNYpO (XMb_UMPVZOZXVbO% e^V\. h. .) lVUV.EB&

B" BB

sVcOZV! 3artin Golf! navesti signaturu. |M YWXYUS WZOeOXM O_YXY\W_O VXZO[^MaVbO c^lMUM (jZY eYc^MTS\OUM U^OcXYWZ Z^[YUVXO! WZ^MVk cV^O_ZXVk VXUOWZVaVbM eY^ZoYPVY _^OZMdO _MeVZMPM! V e^VkYcM! WZOeOXM ZOkXYPYj_O eYUOTMXYWZV (jZY eYc^MTS\OUM N^Yb _Y^VWXV_M VXZO^XOZM! V N^Yb WO^UO^M)! WZOeOXM PV]XVk _YXZM_MZM (jZY eYc^MTS\OUM N^Yb \ORSXM^YcXVk eSZYUMdM V ZS^VTM\! \ORSXM^YcXV ZOPOoYXW_V WMc^lMb! U^OcXYWZ XYU]MXVk eYjVp_V) V WZOeOXM eYPVZV]_O S_pS]OXYWZV (engagement) c^lMUM (jZY eYc^MTS\OUM ]PMXWZUY S \ORSXM^YcXV\ Y^[MXVTMaVbM\M! cYe^VXYWO \VWVbM\M fMUOZM NOTNOcXYWZV! ^MZVoV_YUMl \ORSXM^YcXVk S[YUY^M! VZc.)! jM\eVYX [PYNMPVTMaVbO! YcXYWXY XMb[PYNMPVTYUMXVbM TO\p WUOZM S B>>'. [YcVXV bOWZO q^W_M! MZV\ WPOcO! fVX[MeS^! UMbaM^W_M! YPMXcVbM! wVXW_M! xMXMcM! fgh! |YUV OPMXc! VZc. sVcOZV! 3easuring 6lobalization/ 7conomic 5eversals! ?or:ard 3omentum! qTUY^/ qXZO^XOZ >BB)>$ http/:::.foreignpolicD.comstorDcms.phpstorDidB'#Hpage) BH xMY ZVeV]MX e^V\O^ bOcXY[ YUM_UY[ Z^OXcM! QV_PZUMbZ V sSPc^V{ XMUYcO WPS]Mb eYTXMZO M\O^V]_O _Y\eMXVbO EQYZY^YPM.E yUM ]SUOXM ZOPO_Y\SXV_MaVYXV [V[MXZ! ]VbV WS e^YTUYcV NVPV WVXYXV\ TM NOlV]XO ZOPO_Y\VXV_MaVbO! cMXMW WO XV eY ]O\S XO \YlO \O^VZV WM oVXW_Y\ _Y\eMXVbY\ E|Y_VM.E L^OXSZXY XMbUOmV WUOZW_V e^YVTUYRM] \YNVPXVk ZOPOoYXM! e^O WM\Y cUMcOWOZM_ [YcVXM! S U^O\O _McM bO EQYZY^YPME NVPM E_^MpVaME WUOZW_Y[ Z^lVjZM! WXMNcOUMPM bO ZYMPOZ% eMeV^Y\ V [S\M\M WYUbOZW_S UYbW_S. QORSZV\! _UMPVZOZXV ZOPOoYXV! YcPV]MX \OXM{\OXZ V [PYNMPVTMaVbM S YNPMWZV ZOPO_Y\SXV_MaVbM! cYUOPV WS E|Y_VSE S eYPYlMb _YbV cMXMW TMSTV\M. yUY! XM^MUXY XVbO SWM\pOX WPS]Mb. sVcOZV jV^O Y ZY\O! S! ohn 3ichlet:ait! 8drian Gooldridge! E(he 6lobalization BacklashE! pp. B' qWZY! pp. B$ qXcO_W _UMPVZOZM lVUYZM XO STV\M S YNTV^ WM\Y e^VkYcO eY [PMUV WZMXYUXV_M! UOm V XO_O c^S[O UOY\M TXM]MbXO VXcV_MZY^O _MY jZY WS/ YN^MTYUMdO! WZOeOX Tc^MUWZUOXO TMjZVZO! Y]O_VUMXM cSlVXM lVUYZM VZc. B& sVcOZV! oseph ;. NDe! r.! ;oft <o:er%(he 3eans to success in Gorld <olitics! Ye. aVZ. p. H'.

"&

|MbbOcXYWZMUXVbO ^O]OXY! O_YXY\W_M [PYNMPVTMaVbM WO XO W\O WkUMZVZV S bOcXYWZMUXV\ ZO^\VXV\M. } _^MbdYb VXWZMXaV! O_YXY\W_M [PYNMPVTMaVbM! XO _Y^VWZV WM\Y bM_V\M ! UOm V WPMNV\M. nVZMdO bO WM\Y XM _YbV mO bO XM]VX V _McM YXV VW_Y^VWZVZV. f07*$ /+-/+1N0SN+ 1(,+$+ g $+hgN*'01N($ 01N0S($* Bezbednosna dilema predstavlja jedan od sredi+njih pojmova u studijama bezbednosti! a naro*ito u realisti*koj teoriji me1unarodnih odnosa. ;matra se da je ovaj termin u teoriju me1unarodnih odnosa uveo poznati ameri*ki teoreti*ar =-on Aerc "#$>. godine. <4 njemu ona predstavlja Estrukturalno zapa-anje u kome nastojanja dr-ava sane sebi pomognu tako +to gledaju posle nu-nih bezbednosnih potreba! ne uzimaju.i pri tome u obzir namere drugih vode rastu.oj nesigurnosti jer svakak od strana tuma*i svoje mere (kojima se pove.ava bezbednost) kao defanzivne a mere koje preduzimaju drugi kao one koje sa sobom nose potencijalnu pretnju.E (o zna*i da u jednom sistemu samopomo.i! kakav me1unarodni sistem zasigurno jeste i po+to tu vlada igra tzv. nekompletnih informacija (nikada niste sigurni u namere druge strane! jer nikada ne mo-ete imati sve informacije o nekom drugom) bezbednosna dilema predtavlja ne+to na +ta morate ra*unati. Budu.i da se po 3ir+ajmerovim re*ima! u me1unarodnoj politici suo*avamo sa situacijom u kojoj su dr-ave naoru-ane i poseduju neke ofanzivne vojne kapacitete kojima vas mogu napasti (*ak i da ljudima oduzmete oru-je. @judima ostaju ruke kojima vas mogu daviti za vrat) bezbednosna dilema postoji jer se strah i nepoverenje u odnosima izme1u dr-ava nikada ne mogu eliminisati. ,rlo pogodna i vrlo popularna definicija bezbednosne dileme mo-e se na.i i kod ameri*kog teoreti*ara 5oberta =-ervisa. 0n ka e da je bezbednosna dilema situacija u kojoj Npostupci pomo#u kojih jedna dr ava pokuava da pove#ava vlastitu bezbednost umanjuju pri tome bezbednost drugih.N 4no +to se strani koja se naoru-ava *ini nu-nim aktom samoodbrane! za nekog mo-e izgledati kao priprema za napad. Aladni rat i trka u naoru-anju kao tipi*an primer. Bez obzira +to su svu sve vi+e naoru-avali! sve su se vi+e nalazili u jednom za*aranom krugu nesigurnosti. ,i+e oru-ja! nuklearnih projektila i balisti*kih raketa nije nu-no dovelo do pove.anja bezbednosti. Bezbednosna dilema se mo-e ubla-iti (ona se veoma te+ko mo-e eliminisati dok god je me1. ;istem anarhi*an%dok u njemu ne bude centralne vlasti i dok god dr-ave poseduju neke ofanz. vojne kapacitete) putem saradnje. ;ara1uju.i sa drugim dr-avama mogu.e je iza.i iz njenog za*aranog kruga. (ako se za*arani krug bezbednosne dileme tokom hladnog rata ubla-avao putem sporazuma o ograni+avanju. 7liminisanju i smanjivanju nukl. Naoru-anja. =obar na*in je tako-e putem formiranja bezbednosnih re-ima! bezbednosnih kompleksa i bezbednosnih zajednica. =akle klju*ne stvari su saradnja! kredibiltet i poverenje. Ipak! nikada se do kraja ne mo-e iskoreniti. )+0'(7* 1+$0K'*)SK0% $('* g g.+N7g $*7K,* 107,* 3ajkl =ojl je profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Ina*e je godinama predavao na <rinstonu u Nju =-erziju. <ostao je poznat sredinom osamdesetih godina kada je objavio tekst ")

(iz dva dela) pod naslovom EKant! liberal legacies and ?oreign 8ffairsE. (aj tekst je mo-e se bez sumnje re.i temeljni tekst teorije demokratskog mira. U njemu je! po re*ima samog =ojla! on poku+ao da poka-e kako *uveni esej E,e*ni mirE Imanuela Kanta iz ")#$. godine mo-e biti kori+.en da bi se objasnile dve veoma va-ne pravilnosti u svetskoj politici/ ") tendencija da su liberalne dr-ave istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim me1usobnim odnosima i B) da su neuobi*ajeno sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim dr-avama. 57<UB@IK8N;K4 =734K58(;K4 <57=;(8,@8N7! 7=N8 ,5;(8 I=74@4KK7 4=8N4;(I <4K(4,8NU 4;N4,NIA @U=;KIA <58,8 I (58N;N8CI4N8@N8 37U08,I;N4;( =8 <858?580I5834 (5I @8N8 ,7 N46 3I58! su tri nu-na i dovoljna uzroka da bi se ove dve pravilnosti pojavile u svetskoj politici. (o naravno ne zna*i da demokratske dr-ave nemaju sukobe uzme1u sebe. Naprotiv. 8li zajedni*ke norme koje po+tuju! neka institucionalna ograni*enja i jedna vrsta ekonomske me1uzavisnosti spre*avaju ih da ti sukobi eskaliraju u rat. <o =ojlu vatra sukoba se gasi uz pomo. pregovora pre nego +to se dozvoli da se rasplamsa u po-ar rata. =ojl je svestan da svet uprkos svemu jo+ uvek ne -ivi u potpuno demokratskim dru+tvima. E0one liberalnog miraE se jo+ nisu pro+irile na ceo svet. =a bi svet bio stabilniji treba imati Epristup dvostrukih trakaE/ ") treba o*uvati libetalnu zajednicu tako +to .e se one udru-iti da sa*uvaju svoje vrednosti ili da se sa*uvaju od napada autoritarnih dr-ava. B) treba pro+iriti liberalnu zajednicu i to tazlil*itim ekonosmkim i diplomatskim sredstvima. (o se mo-e uraditi na jedan od slede.ih na*ina/ a) b) c) IN;<I5I;8N73/ ohrabrivanjem naroda koji -ive u nedemokratskim re-imima da se bore za svoju slobodu <4=;(IC8N7/ restrukturisanje izgradnja i u*vr+.ivanje mira u takvim zemljama i ekonomsko

IN(75,7NCI8/ koja je legitimna ako ve.ina naroda pokazuje nezadovoljstvo u vezi sa radom njihove vlade i ako su njihova osnovna prava sistematski kr+ena (745I8 =734K58(;K46 3I58 I <58K;8/ veoma prisutna u praksi. ;poljna politika Bila KlintonaF U govoru o stanju nacije iz "##'. godine! tada+nji predsednik ;8= Bil Klinton rekao je da je odsustvo rata izme1u demokratija opravdanje za ameri*ku politiku procesa demokratizacije +irom sveta. ,rlo je te+ko na.i primere da deve demokratije ratuju izme1u sebe. edva nekoliko/ ") "J"B%rat izme1u Britanije i ;8=! kada je zapaljena Bela Ku.aF B) ako se Nema*ka uzme da je bila demokratija! onda je to sukob izme1u ,. Britanije i Nema*kog carstva u <rvom svetskom ratu K5I(IK8/ (o +to demokratije ne ratuju izme1u sebe ne zna*i da ne.e ,olc ka-e da bi ova teza bila ta*na kada bi se svi uzroci ratova nalazili samo unutar dr-ava ( a +ta je sa me1unarodnim sistemom i ljudskom prirodom) =emokratije su veoma *esto na ivici rata! a prema nedemokratijama su jako surove. Kako definisati demokratiju Kako definisati rat (ako je i Norman 7nd-el "#">. godine napisao knjigu Evelika iluzijaE u kojoj je rekao da je rat op+tih razmera nezamisliv jer je ekonomski neisplativ i jer su zemlje me1uzavisne. Ipak desio se <rvi svetski rat.

"J

Uprkos svemu! teorija demokratskog mira je po mnogima skoro zakon u teoriji me1unarodnih odnosa. 8 zna se da se u oblasti me1unarodnih odnosa uglavnom mogu utvrditi neke tendencije. ,(/+'*,N( (NS)()g6(0N*,(-*$ ( N/+-/+1N0SN* -*7+1N(6*N g g.+N7g K*',* 107.* @iberalizam je najzna*ajnija alternativa realisti*kim teorijama bezbednosti. Ima dugu tradiciju koja se-e do Konfucija i mnogih drugih. 6eneralno posmatrano! liberalizam nudi alternativu mira! saradnje i optimizma nasuprot realizmu. Neoliberalni institucionalizam varijanti smatra da se me1unarodna anarhija (*ije postojanje oni priznaju! kao i realisti) mo-e ubla iti tako +to se formiraju me1unarodne institucije. 3e1unarodne institucije (otuda i naziv ovoj grani liberalnih teorija)! se mogu definisati kao trajni i povezani skupovi pravila i prakse koja preporu*uje uloge! ograni*ava aktivnosti i oblikuje o*ekivanja aktera u me1unarodnim odnosima. Institucije uklju*uju organizacije! ugovore i sporazume i neku neformalnu praksu koju dr-ave prihvate ako ne+to +to ih spaja. 5ecimo ravnote-a snaga u me1unarodnom sistemu je primer institucije. Ili pak Ujedinjene nacije <o re*ima =-ozefa Naja! institucije su va-ne jer preko njih dolazimo do informacija i okvira koji oblikuju o*ekivanja aktera u me-unarodnim odnosima. 4ne poma1u da se smanji bezbednosna diema i da pove.aju veru ljudi da ne.e do.i do izbijanja rata. Institucije! po njemu! stabilizuju o*ekivanja na slede.a ' na*ina/ ") one obezbe1uju ose.aj kontinuiteta. Npr. veruje se da .e postojati i sutra. (ako mi planiramo svoju budu.nost u nadi da .emo jednog dana postati *lanica 7U! a to se sve zasniva na veri da .e 7U opstati i postojatiF B) institucije nam pru-aju priliku da nekom uzvratimo na recipro*an na*in. Neko .e u na*oj sardnji danas doboto vi+e! ali .u i ja jednog dana doboti vi+e od nekog! pa .e se stvari ipak dr-ati u nekakvoj ravnote-iF H) Institucije obezbe1uju protok informacija izme1u strana. (e+ko se ne+to mo-e sakriti izme1u strana koje su u zajedni*kim institucijama! ili je to bar znatno te-e uraditiF ') Institucije nam pru-aju mogu.nosti da re+imo nekakve sukobe koji postoje izme1u nekih dr-ava. 5ecimo u 7U! postoji 7vropski sud pravde. Najpoznatiji predstavnicii '0/+') K(0j+7N%saradnik i prijatelj =-ozefa Naja! ina*e profesor na =juk univerzitetu u ;evernoj Karolini i ,(S* ,. $*')(N%profesor na Aarvard Univerzitetu u Bostonu! 3asa*usets! ;8= K'()(K*i 1 ord 5rost Kenan% institucije umrtvljuju me1unarodni -ivot. <riroda me1unarodne politike je dinami*na a institucije su stati*ne! +to dovodi do raskoraka! kako vreme prolazi! izme1u vremena kada su institucije stvorene i nekih modernih izazova na koje one ne mogu da odgovore. (ako institucije vremenom postaju samo prazne lju+ture u kojima vi+e ne stanuje prava me1unarodna politika. <rimer Ujedinjenih Nacija i vremena =rugog svetskog rata i danas. <ogledajte stalne *lanice ;aveta bezbednosti. ;ituacija sa velikim svetskim silama se promenila! a struktura stalnih *lanica nije. foredak kao senka mo#i% %eorg 2varcenberger (delo <o:er <olitics)% nema tu mnogo uloge za institucije! jer se u me1unarodnim odnosima sve doga1a u skladu sa voljom najmo.nijih. (ako su i institucije samo senka mo.i 1 on $irajmer% tekst E5alse promise o" (nternational (nstitutionsE iz "##$. godine% razotkrio njihovu pravu ulogu i ka-e da one nemaju nezavisnu volju! ve. da zavise od voje "#

dr-ava koje ih stvaraju. 4ne ipak imaju ograni*en uticaj na oblikovanje svetske politike kao takve. K*', 107. ( /+-/+1N0SN+ -*7+1N(6+ <ristalice liberalnih shvatanja postali su mnogo oprezniji posle =rugog svetskog rata. Bilo je veoma te+ko biti liberal posle 8u+vica (da parafraziramo re*i poznatog filozofa (eodora 8dorna koji se zapitao kako pevati posle 8u+vica). Ipak! dr-ave su bile primorane da sara1uju! +to zahvaljuju.i *injenici da je to bio jedini na*in da pre-ive! +to zahvaljuju.i ameri*koj premo.i i pomo.i u svemu tome. =akle! ne mir za sva vremena i mir za ceo svet ve. mir kroz delove (kako tvrdi funkcionalisti poput 3itranija) i mir u Eostrvima miraE! budu.i da se u nekim delovima sveta o tome ne mo-e *ak ni govoriti. Karl =oj* je tako sa grupom svjih saradnika "#$). godine napisao knjigu pod naslovom E<olitical CommnunitD and Nort 8tlantic 8reaE Na osnovu saznanja dobijenih iz obimnog empirijskog istra-ivanja odnosa naroda i dr-ava ;evernoatlantskog regiona oni su predlo-ili vlastiti model bezbednosne zajednice kao re+enje za odr-avanje stabilne me1unarodne saradnje u odnosima izme1u dr-ava. Uz pomo. bezbednosnih zajednica smanjuje se razmi+ljanje i pona+anje u obrascu bezbednosne dileme. (u se bezbednost ne vidi na tradicionalan na*in (tj. u preseku pretnji i sposobnosti da na njih odgovorite) ve. u saradnji i poverenju kao na*inima da se rat apsolutno isklju*i iz me1usobnih odnosa me1u dr-avama.Bezbednosna zajednica kao zajednica bez rata! ne podrazumeva samo isklju*ivanje rata u stvarnosti me1usobnih odnosa njenih *lanica! nego. Kto je mo-da jo+ zna*ajnije! i konceptualno odbacuje oslanjanje i ra*unanje na vojnu mo. u odnosima unutar zajednice. =7?INICI8 B70B7=N4;N7 087=NIC7/ E/ezbednosna zajednica je skup ljudi koji su se udru ili. fod udru ivanjem ovde mislimo na dostizanje unutar jedne teritorije& duha zajednitva i uspostavljanje sna nih i iroko rasprostranjenih institucija i delatnosti dovoljnih da osiguraju... pouzdanu miroljubivu saradnju izme!u njenog stanovnitva. fod duhom zajednitva mislimo na verovanje... da zajedniki drutveni problemi moraju i mogu biti razreeni kroz procese me!unarodne saradnje koja daje sigurnost da se lanice ne#e me!uasobno "iziki boriti& nego sukobe reavati na neki drugi nain.E Karl =oj* razlikuje tzv amalgamiranu bezbednosnu zajednicu& gde se vi+e dr-ava udru-uje putem stvaranja zajedni*kih ustanova! i kao labaviji oblik odnosa tzv. pluralistiku bezbednosnu zajednicu. ;vaka! razmna dobro integrisana dr-ava po =oj*u je primer amalgamirane bezbednosne zajednice. <luralisti*ka bezbednosna zajednica! za razliku od amalgamirane! podrazumeva stanje odnosa izme1u Eneamalgamiranih dr-avaE ! ali *iji se vrednosni sistemi me1usobno ne isklju*uju a zajedni*ki identitet im omogu.ava visok nivo veza i saradnje! razmene mi+ljenja i bliskosti u odnosima. (o im garantuje najvi+i mogu.i stepen sigurnosti. ;ukobi se uvek mogu izbe.i uprkos politiJ*kim razlikama izme1u njih. 3o-e se imati uvid u dono+enje odluka druge strane! i uz pomo. razmene mi+ljenja. Kto je najva-nije! nac. ;uverenost u pitanjima bezbednosti i odbrane nije prepreka za udru-ivanje i i izgra1ivanje odnosa zajedni+tva. 0a razliku od amalgamirane! tu nije potrebna nikakva me1uvladina ma+inerija sa instistucijama i unapred utvr1enim strukturama. NI7 <4(57BN4 =8 <4;(47 ?4538@NI ;8,70I IU <58(7I IN;(I(UCI4N8@NI 4K,I5I. B@II 4=@IK838 @U=;K7 <5I54=7 I =8 (8K4 K8734 578@NII U 4=N4;U N8 838@683I58N7 B70B7=N4;N7 087=NIC7. B>

57K7N7 U ,IK7 576I4N8@NIA B70B7=N4;NIA 087=NIC8. K48 BI 346@8 =8 <5758;(7 U 6@4B8@NU <@U58@I;(I KU 087=NICU. I<8K! (57B8 BI(I 578@8N. B@I;K4;( ;8 K4NC7<(43 K43<@7K;N7 37U08,I;N4;(I. ,I=7(I KI57 4 (43 K4NC7<(U U =7@U K4I ;7 4=N4;I N8 6@4B8@I08CIU I B70B7=N4;(.

%,0/*,(S)(.K* SjV*)*N7* /+-/+1N0S)( 4snova na kojoj je nastalo Enovo mi+ljenje bezbednostiE mo-e se svesti na jednu re*enicu/ B70B7=N4;( 7 N7=7@I,8. 6lobalisti*ka shvatanja bezbednosti upravo crpe svu svoju relevantnost iz ove re*enice. U svetu koji je premre-en mre-ama me1uzavisnosti! i tre.e ere globalizacije! svakog se sve ti*e i nema izolovanih! autarhi*nih politi*kih zajednica u bezbednosnom smislu. Najozbiljniji izazov tradicionalnim pogledima na bezbednost predstavljaju tzv globalisti*ka shvatanja bezbednosti. 6lavna pretpostavka od koje oni polaze u svojim u*enjima ka-e da je sistem suverenih dr-ava ve. ustupio mesto globalnom dru+tvu. 6lobalno dru+tvo kao proizvod globalizacije suo*ava se sa globalnim bezbednosnim izazovima i pretnjama (nekontrolisanim i neravnomernim rastom stanovni+tva! siroma+tvom! terorizmom! +irenjem oru-ja za masovno uni+tavanje! izvesno+.u globalne ekolo+ke hiro+ime! nesta+icom pitke vode i hrane) 5eferentni objekat bezbednosti postaju pojedinci i dru+tvene grupe Kako odgovoriti na te izazove 5azli*ita gledi+ta/ na takve globalne izazove i pretnje se mo-e samo globalno i odgovoriti ne navode jasno ko .e umesto dr-ava obavljati te poslove globani sistem bezbednosti jo+ nije izgra1en Kriza svih starih institucija bezbednosti Unutardr-avni sukobi kao glavna pretnja posle hladnog rata ( 3eri Kaldor (novi ratovi) 9 u njih su uklju*eni oni koji su uklju*eni u tokove globalizacije i oni koji su iz tih tokova isklju*eni N8<7(4;(I I037U ;I;(738 =58,8 I 6@4B8@N46 =5UK(,8 U N8;(88NU 385(IN K4% EK5I08 08<8=N46 CI,I@N46 =5UK(,8E NI ;8 =58,43 NI B70 N7 6@4B8@I08CI8 K84 N7U7=N8 7N I <54(I,57 8N <54C7; ;@43 =58,NIK(,8% 4= ;UK4B8 ,7@IKIA ;I@8 =4 N4,IA 4B@IK8 N7B70B7=N4;(I B"

KK4@8 6@4B8@N46 =5UK(,8 I 385(IN K4 K84 N7N 6@8,NI <57=;(8,NIK% KNI68 E6lobal ;ocietDand International 5elationsE ("##') tvrdi da je mogu.e videti kako se pojavljuje jedna gigantska severna bezbednosna zajednica koja se pru-a od ;everne 8merike i 0apadne 7vrope preko velikih dr-ava Isto*ne 7vrope i biv+eg ;;;5%a do apana ! 8ustralije i azijskih tigrova. Na neki na*in su toj zajednici priklju*ene i zemlje kao +to su Indija! Kina! 7gipat! u-na 8frika . U korenu tako ne*ega se nalaze procesi globalne komunikacije. Ipak! neki kao to le britanski teoreti*ar an Klark smatraju da uprkos svim ovim izazovima dr-ava i dalje ostaje klju*ni subjekt koji se stara za odr-avanje me1unarodne bezbednosti. =r-ava se transformi+e iznutra da bi odgovorila na ove nove bezbednosne izazove! rizike i pretnje. 7N(4NI 6I=7N; i utopijanski realizam 3noge! mnoge stvari ostaju izvan doma+aja dr-ava.

/+-/+1N0S) ( S06(7*,N( K0NS)'gK)(V(-*$ g )+0'(7( *,+KS*N1+'* V+N1* 3o-e se re.i da je najva-niji izazov tzv. tradicionalisti*kim teorijama (i realisti*kim! i liberalnim i marksisti*kim)u poslednjih petnaestak godina do-ao od strane socijalnog konstruktivizma. (ako ;tefan ,olt! =-on 3ir+ajmer! =-ek ;najder ili =-ozef Naj u svojim poznatim ogledima o teorijama me1unarodnih odnosa uz osvrt na realisti*ke i liberalne teorije jedino jo+ stavljaju socijalni konstruktivizam kao tre.u teoriju me1unarodnih odnosa i bezbednosti tako1e. Samo ime konstruktivizam smislio je ameriki teoretiar Nikolas 0nu" Uklk. godine u njegovoj veoma va noj knjizi N)he morld o" our makingNn Najop+tije posmatrano! konstrukticisti isti*u zna*aj koje ideje i kultura igraju u oblikovanju i stvarnosti i diskursa svetske politike. 4ni se fokusiraju na va-na pitanja koja se ti*u identiteta! normi i kulture naj+ire posmatrano. 4ni samtraju da ljudi i dr-avnici u svom delovanju nisu motivisani samo golim materijalnim intersima! ve. i identitetomm moralom ili kulturom kojoj pripadaju. 8 sve te norme mogu se promeniti protekom vremena. Neorealisti i neoleiberali uzimaju stvarnost kao datu! kako takvu kava jeste. ;ocijalni konstruktivisti ka-u da ju je nemogu.e odvpojiti od na*ina na koji mi konstrui+emo svet u svojim glavama. (otuda i naziv konstruktivizam). ;etimo se Kantovog razlikovanja subjekt% objekt odnosno nomen%fenomen. <rimeri/ nekad su ropstvo i aparthejd bili prihva.eni kao naormalni a danas se na to gleda kao na nae+to +to je nespojivo sa -ivotom dostojnim bilo kog *oveka na planeti. 4nda i nacije ne postoje i one su konstruisane u na+im glavama. ;etimo se *uvene kjnige Benedikata 8ndersona o nacijama kao o Eimagined communitiesE. (o bi dakle zna*ilo da ako promenimo na*in na koji razmi+ljamo o bezbednosti! onda .e se i bezbednost pove.ati. <40N8(I <57=;(8,NICI/ Nikolas 0nu"! *leksander Vend! $arta 5ajnmor! fiter Kacenstajn BB

gK'*)K0 '+.+N0 0V* )+0'(7* f'+1S)*V,7* $0S) (-$+hg )'*1(6(0N*,N(j ( *,)+'N*)(VN(j f'(S)gf* (-g.*V*N7g /+-/+1N0S)( %;4CI8@NI K4N;(5UK(I,I083 U (745II 8@7K;8N=758 ,7N=8% 8leksander ,end je vode.i predstavnik teorije socijalnog konstruktivizma u teoriji me1unarodnih odnosa danas. Njegov tekst koji je pod naslovom E8narchD is :hat ;tates make of itE iz "##B. godine i knjiga E;ocial (heorD of International <oliticsE iD "###. godine (naslov je odgovor na *uvenu ,olcovu knjigu E(heorD of International <oliticsE) su dva vode.a teksta ove teorije. Kako samo ime tog *uvenog teksta ka-e! anarhija! koji je sredi+nji koncept neorealisti*ke teorije me1unarodnih odnosa! i koju pristalice ove teorije uzimaju kao datu! po njemu je socijalno konstruisana. <o+to je ova teorija na nekih pola puta izme1u tradicionalnih i alternativnih pristupa izu*avanju bezbednosti! ,end prihvata neke od klju*nih pretpostavki realisti*ke teorije o me1unarodnim odnosima. 4vo su neke od njih/ ") dr-ave su klju*ne akteri u pru*avanju me1. BezbednostiF B) me1unarond apolitika je anarhi*naF H) dr-ave poseduju neke ofanzivne vojne kapaciteteF ') dr-ave ne mogu nikada u potpunosti sigurne u namere druge straneF $) dr-ave -ele pre svega opstanakF &) dr-ave te-e da se pona+aju racionalno (imaju na umu prilikom dono+enja odluka costs%benefits). )) veruju da su interesi dr-ava konstruisani strukturom me1unarodnog sistema Ipak postoje i ogromne razlike izme1u njih. 5ealisti vide strukturu me1unarodnog sistema kao sa*injenu od materijalnih kapaciteta! dok ,end smatra da je ona proizvod dru+tvenih odnosa. ;ociajlna struktura je sastavljena od takvih elemenata kao +to su zajedniko znanje! materijalnih resursi i prakse. (o zna*i da je na primer! bezbednosna dilema socijalna struktura koja je sastavljena od intersubjektivnog razumevanja u kojem su dr-ave tako nepoverljive jedna prema drugoj da konstrui+u najgore pretpostavke o namrema drugih! pa im onda ineteresi moraju biti biti definisani kao selfhelp. <ogledajte bezbednosne zajednice! pa tamo imate sasvim suprotna o*ekivanja i sasvim suprotne rezultate. ;ocijalne strukture dakle! uklju*uju i materijalne *inioce kao +to su tenkovi ili ekonomski resursi ali oni ne+to zna*e tek preko strukture zajedni*kog znanja u koju su ugra1eni. Ideja anarahije dakle ima zna*enje sve dokle to dr-ave prihvate kao bazi*nu ideju me1unarodne politike. Uticaj 6orba*ova i jegovih novih ideja (perestrojka i glasnost) na kraj hladnog rata. Ideje o vladavini prava! ideje o postojanju i nu-nosti formiranja me1unarodnih institucija! ideja ljudskih prava. I<8K I=77 I <57=;(8,7 @U=I! N8 IN N8 K4I 4NI 5803IK@8U N8(77 7 <5437NI(I! 4=N4;N4 08 (4 7 <4(57BN4 N8,IK7 ,5737N8.

*,)+'N*)(VN03K'()(.K( f'(S)gf( /+-/+1N0S)( % % EN8<54;(58NI8 C5K,8E za promi+ljanje bezbednosti krajem veka. ,elike novine! u studije bezbednosti stigle su ba+ iz ovih pristupa BH

<ostoji nekoliko struja u okviru ovog pristupa K5I(I K8 (745I8 0agovornici ovog pristupa smatraju da studije bezbednosti pa-nju treba da usredsrede na pojedince i skrajnute drutvene grupe! kao i da se bave mogu#nostima ljudske emancipacije i prevazila-enja odnosa Estrukturalnog nasiljaE. ;am naziv kriti*ke teorije treba razumeti u kontekstu onoga +to je 5obert Koks ozna*io kao teorije koje reavaju probleme (problemsolving theories) i kritike teorije. <roblemsolving theories uzimaju postoje.e politi*ke i dru+tvene odnose i institucije kao takve i zadatak teorija jeste da probleme koji izrastaju iz takvih odnosa re+e i pobolj+aju. Kriti*ke teorije! nasuprot tome poku+avaju da razumeju kako su se takvi odnsoi i institucije uop+te pojavili i +ta i kako treba da bude ura1eno da bi se oni promenili. =r-ava ne retba da bude u centruz studija bezbednosti jer je ona vrlo *esto glavni uzrok nesigurnosti. =akle referentni objekat bezbednosti treba da bude pojedinac pre nego dr-ave. <rema Kenu Butu (Booth) bezbednost na naak+i nalin mo-e biti osigurana uz pomo. ljudske emancipacije& koja je kljuni koncept ove teorije. ,7g1SK* +$*N6(f*6(7*31+5(N(6(7*i N0S,0/0h+N7+ ,7g1(& K*K0 f07+1(N*6* )*K0 ( %'gf*& 01 S06(7*,N(j& 5(-(.K(j& +K0N0$SK(j f0,()(.K(j ( 1'g%(j f'+f'+K* K07+ (j Sf'+.*V*7g 1* Sf'0V+1g (0S)V*'+) 0N0 2)0 Sg 0N( S,0/01N0$ V0,70$ (-*/'*,( 1* g'*1+. (o bi sve doprinelo da se obezbedi Eteorija progresaE! Epolitika nadeE ili vodi* za politiku otporaE %,*VN( f'+1S)*VN(6(i '0/+') K0KS ( K+N /g) (/00)j) ?73INI;(I KI <5I;(U<I <ristalice ovog pristupa tako1e smatraju da dr-ava ne treba da ima sredi+nju ulogu u studijama bezbednosti! kao +to je ima u tradicionalnim pristupima bezbednosti. <o njima! radovi o me1uanrodnim odnosima i me1unarodnoj bezbednosti uop+teno posmatrano pisani su pre svega sa Emu+keE ta*ke gledi+ta. 7n (ikner! najpoznatiji predtavnik feminizma u me1unarodnim odnosima! smatra da se -ene retko pominju u po obimu zaista velikoj literaturi o me1unarodnim odnosima! uprkos *injenici da dru+tveni sukobi uti*u kako na mu+karce tako i na -ene. <ogledajte samo povre*ene i izbeglice u ratovima (uglavnom -ene i deca). (ako =-il ;tins isti*e da bez izimanja u obzir ove problematike redefinisanje bezbednosti ne mo-e biti potpuno. E5edefinisanje koncepta bezbednosti ... uklju*uje promi+ljanje militarizma i patrijarhalnosti! nezadovoljavaju.i razvoj i uni+tavanje -ivotne okoline. 4n uklju*uje i promi+ljanje odnosa izme1u siroma+tva! dugova i rasta stanovni+tva. 5azmi+ljanje o resursima i kako su oni rasporedjeni.E %,*VN( f'+1S)*VN(6(i +N )(KN+'& 1o(, S)(NS <4;(34=75NI;(I K8 6@7=IK(8

B'

4vaj pristup donosi najve.e novine. <oricanje mogu.nosti bilo kakvog objektivnog saznanja. =ekonstruisanje stvarnosti. =akle postoji samo tuma*enje! nema stalnih zna*enja i stalnih istina. E(mo gde realisti vide u*vr+.en i saznatljiv svet! postmodernisti govore o mogu.nosti beskraknih tuma*enja sveta oko njih...nema stalnosti! nema utvr1enih zna*enja! nema sigurnog tla! nema velikih tajni niti rajnjih struktura niti istorijskih granica...postoji samo tuma*enje.E 4predeljenost postmodernista za tzv. nomadski diskurs! tj. poptuni relativizam u odnosu na istinu. Koliko ljudi! toliko istina. ,a-no je energetsko isijavanje jezika. 6lavni uzrok me1uanrodne nesigurnosti jeste govor (diskurs) realizma! kao govor mo.i. (akav govor je doveo do svega +to nas je zadesilo svet u jegovoj dugotrajnoj istoriji borbe za mo. i prevlast u me1uanarodnim odnosima. =akle! govor mo#i treba zameniti govorom zajednitva. U ledenim pustinjama apstrakcije (8dorno( u kojima -ive postmodernisti! ima mesta i za neke svakodnevne probleme sa kojima se *ove*anstvo suo*ava. N8<40N8(II <57=;(8,NICI/ =75I=8! ?UK4! @I4(85! B4=5I85!

;4CI7(8@N8 B70B7=N4;( U U 7NU B75I8 B808N8 I =5U6IA <57=;(8,NIK8 K4<7NA8KK7 KK4@7

,reme je pokazalo da realisti*ko insistiranje na *injenici da je jedini referentni objekat bezbednosti dr-ava ne samo nedovoljan nego i neta*an. (akozvana Kopenha+ka +kola (nazvana tako po *uvenom Kopenha*kom institutu za istra-ivanje mira C4<5I%Copenhagen <eace 5esearch Institute! sa kojim su sara1ivali ili na kome su radili najve.i broj pristalica ovog shvatanja bezbednosti) predlo1ili su prihvatanje ljudskih grupacija kao mogu.ih referentnih objekata bezbednosti. (o bi bio jedan poseban oblik bezbednosti koji bi bio primenjljiv na takve kolektivne! a ipak nedr-avne referentne objekete! koju je 4le ,iver! jedan od vode.ih predstavnika ove +kole definisao na slede.i na*in/ Esocijetalna bezbednost je mogu.nost dru+tva da opstane i zadr-i svoj su+tinski karakter pod promenjljivim uslovima i mogu.im ili postoje.im pretnjama. (a*nije! radi se o odr-ivosti tradicionalnih vidova jezika! kultura! oblika udru-ivanja! verskih i nacionalnih identiteta i obi*aja! asve to u okviru prihvatljivih uslova za razvoj.E =akle! socijetalna bezbednost se odnosi na identitet. U svom uvenom delu, Ljudi, drave I strah, Beri Bazan istie da su pretnje bezbednosti drave mogue na tri naina: 1) mogua je pretnja ideji drave na!iionalizam), ") #izi$oj osnovi drave njenom stanovni%tvu I njenim resursima) I institui!ionalnom izraaju drave njenom politi$om sistemu)& 'eneralno posmatrano& (od Bazana je u ovoj $njizi re#erentni obje$at jo% uve$ drava& Ipa$, za razil$u od veine neorelaist on je )zavirio) iu prirodu drava i u porirodu pojedin!a, i jo% 1*+,& godine dao ono njegovo uveno proroanstvo o -ovjets$om -avezu& .aime, Bazan razli$uje slabe /ea$) i sna%ne dr%ave&, i male i beli$e sile& -ovjets$i -avez je bio veli$a sila, ali slaba drava& 0o znai da je gra1ani jedne zemlje, naj%ire posmatrano, ne B$

doivljavaju dravu $ao svoju, odnosno ona ima nedostata$ legitimeta& Istorija je potvrdila ovalav njegov stav i to znai da nu$lerane bojeve glave nisu bile dovoljne i da je potrebno mnogo vi%e od toga& 2a$le, i tu postoje pretnje bezbedneoti drava& & 2a$le, su%tins$o pitanje so!ijetalne bezbednosti jeste da li svi pojednin!i, dru%tvene, etni$e ili vers$e grupe doivljavaju $on$retnu dravnu stru$turu $ao svoju i time joj daju legitimitet& U ne$im svojim $asnijim radovima Bazan odre1uje so!ijetalnu bezbednost $ao )odrivost unutar prihvaenih uslova za evolu!iju tradi!ionalnih obraza!a jezi$a, $ulture, udruivanja, te religijs$ih i na!ionalnih identiteta i obiaja&) 3setljivi poloaj drava sa etni$i heterogenim stanovni%tvom& U sav$om sluaju, moe se rei da su pristali!e ove struje na ne$ih pola puta izme1u tradi!ionalnih i alternativnih shvatanja bezbednosti&

$*'KS(S)(.K( f'(S)gf( /+-/+1N0S)(

=ok god je svet u biti svet nejednakih! i dok god su ogromne socijalne razlike izme1u ljudi marksisti*ke teorije ima.e veliku ulogu u razumevanju sveta u kojem -ivimo. Kada se pogledaju indikatori uslova u kojima ljudi -ive sve je jasno na prvi pogled/ ") B) H) ') $) &) edna petina svetskog stanovni+ta -ivi u ekstremnom siroma+tvu <rose*ni prihodi u bogatih B> zemalja su H) puta ve.i nego u dvadeset najsiroma+nijih i taj odnos se skoro duplirao u poslednjih dvadeset godina ;ubvencije za poljoprivredne proizvode u razvijenim zemljama su & puta ve.i od pomo.i za razvoj koja se ukazuje zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama Carine (ne ra*unaju.i tzv. necarinske barijere) za robu iz nerazvijenih zemalja su ' puta ve.e nego na robu iz zemalja 47C=%a ,i+e od H> >>> dece umre svakog dana od zaraza koje se mogu spre*iti veoma lako edna milijarda ljudi nema pristup zdravoj vodi za pi.e

3nogo se +to+ta mo-e svrstati u ovaj pristup. 3i .emo obratiti pa-nju na tri glavne struje/ ") B) H) (eorija svetskog sistema Imanuela ,alerstajna analiza svetskog poretka 5oberta Koksa kriti*ka teorija 0a ,alerstajna klju*na forma organizovanja dru+tva kroz istoriju su svetski sistemi . <ostoje dva tipa svetskog sistema kroz istoriju/ ") svetske imperije B) svetske ekonomije. B&

6lavna razlika izme1u njih se zasniva na tome kako se donose odluke o raspodeli resursa (bogatstava). U svetskim imperijama! centralizovani politi*ki sistem korisit svoju mo. da preraspodeli resurse od perifernih obalsti ka oblasti sredi+njeg jezgra. U svetskim ekonomijama nema takvog centralnog politi*kog sistema ve. pre postoji vi+e me1uasobno kompetitivnih centara mo.i. 5esursi se ne distribuiraju politi*kimm odlukama nego preko tr ita koje postaje posrednik. (*K0 7+ $+j*N(-*$ -* '*Sf01+,g '+Sg'S* '*-,(.()& +5+K*) 7+ (S)(i '+Sg'S( (1g 01 f+'(5+'(7+ K* 6+N)'g $01+'N( SV+)SK( S(S)+$ 7+ f'($+' SV+)SK+ +K0N0$(7+ 3 3 3 3 3 3 3 3 3 (aj sistem se pojavio u 7vropi po*etkom "&.veka! onda se pro+irio na ceo svet. vode.a snaga ovog sistema je kapitalizam sve se dru+tvene isntitucijue menjaju i prilago1avaju vremenom promenjenim okolnostima ,remenom ovaj sistem .e se zavr+iti tri ekonomske zone sveta/ jezgro (centar)! poluperiferija! periferijaF poluperiferije imaju neke od karakteristika i jedne i druge oblasti eksploatatorski odnos koji danas postoji u svetu i koji izvla*i bogatstva iz periferije i prenosi ga u centar 4vo su bili elementi prostorne dimenzije sistema <ostoje i vremenska dimenzija sistema. Njeni elementi su/ cikli*ni ritmovi (boom and bust u svetskoj ekonomiji)F sekularni trendovi (dugoro*ni rast ili smanjenje svetske ekonomije)F protivre*nosti (smanjiti plate! a maksimizirati profite vlasnika)F krize (kad se ova tri elementa pojave na taj na*in da sistem vi+e ne mo-e funkcionisati) ,alerstajnove prognoze o padu ameri*ke mo.i. B) 5obert Co% svetski poredak *uvena re*enica iz jednog njegovog *lanka iz "#JB. godine/ (eorija je uvek za nekoga i u ne*ije svrhe =akle! znanje! teorije i bezbednost uvek slu-e nekome i ne*ijim ciljevima. 4pet pri*a o teorijama koje re+avaju probleme i o kriti*kim teorijama koji treba da promene stanje stvari. <rema Koksu velike sile koje su se smenjivale! da tako ka-emo na *elu sveta! oblikovale su svetski poredak tako da slu-i njihovim interesima. (u se ne radi samo o sredstvima prinude putem kojih su to uradili ve. i o poku+aju da se stvori podr+ka me1u onima kojima takav jedan poredak ne donosi prednosti.

B)

5ecimo! za dva skora+nja takva hegemona (Britanija i ;8=) takva vode.a ideja bila je slobodna trgovina. fria se da to donosi dobro svima a ipak neki dobijaju mnogo vie u celoj toj situaciji.

H) kriti*ka teorija 5azvijena na radovima pripadnika tzv. ?rankfurtske +kole. <o*eli u ?rankfurtu "#B>%ih i "#H>% ih. <obegli od Aitlera! stvarala*ku snagu dostigli u ;8=. Neki se vratili u Nema*ku posle rata! a neki ostali u ;8=. ,ode.a imena su 3aks Aorkhajmer! (eodor 8dorno i Aerbert 3arkuze. Na njihovim temeljima do+la slede.a generacija koju je predvodio irgen Aabermas. 3arksisti*ki kazano manje se bave bazom! a vi+e problemima nadgradnje. K4NC7<( 738NCI<8CI7 K84 K@U NI K4NC7<(F 08 <5,U 67N758CIU 4N8 0N8 I <43I57N7 ;8 <5I54=43. 7K4@46I8 08 A8B7538;8 I =5U6U 67N758CIU (4 0N8 I =8 ;U K43UNIK8CI8 I =I8@46 U ;57=IK(U <54C7;8 738NCI<8CI7. <57K4 58=IK8@N7 =734K58(I7 K8 738NCI<8CII. (834 6=7 <4;(4I N8,78 346U8 <85(ICI<8CI8 6588N8 U (I3 <54C7;I38. <58,8 I 4B8,707 6588N8 <57@807 =58,N7 658NIC7. K4NC7<( <4@I(I KIA 087=NIC8 K4= 7N=5U8 @INK@7(758% 37NCI<8CI8 K84 <54C7; U K437 658NIC7 ;U,757NIA =58,8 6UB7 NIA4, 3458@NI 0N8 8. <47=IN8C U C7N(5U I N764,8 <58,8. =58,7 ;U <57 =74 <54B@738 K4I N83 U6548,8 B70B7=N4;( N764 K(4 N83 6858N(U7 B70B7=N4;(. 7=IN4 <57K4 <54C7;8 738NCI<8CI7 B70B7=N4;( 347 BI(I 4;I6U58N8.

S)g1(7+ /+-/+1N0S)( K*0 f01f0,7+ N*gK+ 0 $+hgN*'01N($ 01N0S($* Bezbednost se od samog po*etka nalazi u sredi+tu nauke o me1unarodnim odnosima. Naime! nesvodivo jezgro predmeta nauke o me1unarodnim odnosima jesu pitanja rata i mira. ,remenom! se predmet nauke o me1unarodnim odnosima +irio i na takve oblasti kakve su politi*ka ekonomija ili ekologija i mnoge druge (jer je predmet nauke o me1unarodnim odnosima naj+iri od svih dru+tvenih nauka i doti*e predmete kako dru+tvenih tako i prirodnih nauka)! ali su pitanja rata i mira i dalje u njegovom sredi+tu. =akle! budu.i da se i analiti*ki obuhvat studija bezbednosti kre.e od bavljenja uzrocima rata i uslovima mira! logi*no je da su studije bezbednosti podpolje nauke o me1unarodnim odnosima. U okviru nje su se razvile! pro+irivale se i dostigle autonomnost svog predmeta. BJ

Bave.i se problemima rata i mira! nauka o me1unarodnim odnosima! u svojim po*ecima i tokom tzv. Evelike debateE koja se vodila izme1u pristalica realizma (Childrens of the dark% 5ajnhold Nibur) i idealizma%liberalizma (Childrens of the light%5ejnhold Nibur) shvatila je porblem rata kao sredi+nji. 8ko rata nema! onda je i bezbednost osigurana. Idealisti pak smatraju da bezbednost posledica mira% trajni mir obezbedio bi bezbednost svima. <roblematika kolektivne bezbednsoti i rad @ige naroda tokom me1uratnog perioda bili su u -i-i svih onih koji su se na neki na*in bavili me1unarodnim odnosima. Koncept bezbednosne dileme! koju je =-on Aerc uveo "#$>. godine u nauku o me1unarodni dnosima ostao je i danas jedan od sredi+njih koncepara u studijama bezbednsoti. (ako1e! *uveni *lanak 8rnolda ,olfersa o bezbednosti kao jednom nejasnom i dvosmislenom simbolu (iz njegove *uvene knjige E=iscord and Collaboration in International <olitics iz "#&B. godine) ostao je jedan od temeljnih tekstova studija bezbednosti. Krajem sedamdesetih godina pro+log veka osniva se *uveni *asopis International ;ecuritD! koji je bio i ostao jedan od vode.ih *asopisa nauke o me1unarodnim odnosima a i studija bezbednosti uop+te. 5obert =-ervis pi+e tekst Ecooperation under securitD dilemaE "#)J. godine i uvodi takve pojmove kao +to su bezbednosni re-imi. <ojava neorealizma Keneta ,olca i njegovo okretanje bezbednosti kao glavnog cilja svih dr-ava u me1unarodnim odnosima (umesto mo.i kao +to je to slu*aj kod klasi*nih realista kao +to je 3orgentau) Kraj hladnog rata i pojava novih bezbednosnih izazova i pretnji u me1unarodnim odnosima samo je pove.ala i oja*ala tu vezanost studije bezbednsoti Da nauku o me1unarodnim odnosima. 5e*eno jezikom 8drijana Aajd%<rajsa u sredi+tu nauke o bezbednosti nalaze se pretnje vrednostima i na*inu -ivota politi*kih zajednica! zajedno sa sukobima! posebno nasilnim sukobimaE. ;a ovako odre1enom sadr-inom predmeta istra-ivanja i izu*avanja nauka o bezbednosti je! inter alia! i u samom EsrcuE studija me1unarodnih odnosa. N8;(8N8K! 580,4 I =I@737 ;(U=I8 B70B7=N4;(I <o re*ima Berija Bazana! malo .e ljudi negirati *injenicu da bezbednost! bilo da je u pitanju bezbednost pojedinca! nacionalna ili me1unarodna bezbednost zauzima veoma visoko mesto me1u problemima sa kojima se *ove*anstvo suo*ava. Ipak! u studijama me1unarodnih odnosa ovaj koncept godinama je bio nerazvijen da tako ka-emo. (o se mo-e objasniti na nekoliko slede.ih na*ina/ a) Ideja bezbednosti kao suvi+e kompleksna da bi privukla dovoljnu pa-nju analiti*ara. Naime! sam koncept bezbednosti! uz koncepte kao +to su mo.! pravda! mir! jednakost! ljubav ili sloboda pripada grupi onih koncepata koje je G. B. 6allie nazvao Ekonceptima oko kojih postoje su+tinska sporenjaE. 4ko njih se vode velike debate jer se veoma lako mogu ideologizirati! a i ljudi unose svoj subjektivni do-ivljaj svega toga tako da uop+te nije lako na jedan objektivan na*in do.i do prave definicije takvih pojmova. (o zna*i da svakoa definicija kora da se tuma*i u skladu sa intersima i onih koji su je definisali b) =rugi razlog za nerazvijenost studija bezbednosti le-i u *injenici da je bezbednost do-ivljavana kao derivativ mo.i! prvenstveno vojne mo.i. =akle! ako je mo. su+tina bezbednosti *emu onda istra-ivanje bezbednosti kao posebnog koncepta. Ipak! dva B#

razdoblja detanta jedan iz semadesetih i jedan iz osamdesetih godina pro+log veka! odigrali su zna*ajnu ulogu u okretanju prou*avanju koncepta bezbednosti. c) (re.i razlog le-i u tome +to su se alternative realisti*kim teorijama me1unarodnih odnosa prvo bavile! mirom! pa imate nirovne studije! a onda sedamdesetih godina pro+log veka koncept me1uzavisnosti. d) etvrti razlog za nerazvijenost studija bezbednosti le-i u prirodi strategijskih studija u okviru kojih se nalazi gomila empririjske literature o problemima vojne politike. ;trategijske studije su bile okrenute pre svega kratkoro*nim potrebama hladnog rata 5azvoj tokom "#J>%ih ,eoma buran i veoma zna*ajan za razvoj studija bezbednostiF nova generacija nau*nika kao +to su 4le ,iver i 5ob ,okerF ;8 krajem hladnog rata i uslo-njavanjem bezbednosne agende sveta oko nas studije bezbednosti dobijaju potpuni zamah i postaju veoma popularne svuda u svetu. =akle! tvrdi Bazan! International ;ecuritD ;tudies ne mogu biti inkorporirane unutar strategijskih studija. 5azlog le-i u *injenici da strategijske studije jesu i osta.e to jo+ dugo! studije koje se pre svega bave vojnim aspektima me1unarodnih odnosa.;tudije bezbednosti treba da budu +ire od njih i da obuhvate mnogo +iru problematiku nego +to je vojna. ;tudije bezbednosti! po svemu +to smo mogli videti nisu stare. 4ne su rezultat velikih promena koje su zadesile svet u kojem -ivimo u poslednjih petnaest dvadeset godina. =ileme sa kojima se one suo*avaju su mnogobrojne. (i*u se kako njihovog mesta unutar me1unarodnih studija i njihovog predmeta istra-ivanja. Naime! kre.u.i se od studija orijentisanih ka vojnoj sili ka mnogo sveobuhvatnijim pristupima! uvek postoji opasnost da se da tako ka-emo *ak i Eustajanje na levu noguE razmatra kao bezbednosni problem. ;a druge strane! prou*avanje samo va-nih! vojnih pitanja nije vo+e dovoljno da bi se bezbednost razmotrila na pravi na*in. ;ve u svemu! bezbednost ostaje jedan od su+tinski spornih koncepata u nauci o me1unarodnim odnosima. ;tudije bezbednosti kao Epovezuju.a naukaE i Eosporavani konceptE 4=N4; ;(58(76I7 I ;(U=I8 B70B7=N4;(I ;trategija je jedan od najstarijih na*ina na koji su ljudi razmi+ljali o tome kako voditi rat! odnosno kako pobediti neprijatelja. 4d ;un Cuovog EUme.a ratovanjaE u kojem je najve.a pobeda ona koja se zadobije bez bitke budu.i da je svaka bitka unapred dobijena (ali i izgubljena)! preko (ukididovog <erikla koji pravi strategiju za pobedu 8tine nad ;partom! do modernih stratega kao +to su Klauzevic! Bizmark ili 6edis. ;trategija podrazumeva da se ne+to/ ") planira na du-e staze i B) da je u pitanju upotreba vojne sile. ;trategije! dakle nema bez prisustva ova dva elementa. <rou*avanje razli*itih strategija ima dugu tradiciju! tako da mo-emo govoriti o pomorskim! kopnenim ! a u novije vreme i vazdu+nim i donekle kosmi*kim strategijama (u zavisnosti koji rod vojske je u pitanju). H>

;rtategijske studije imaju svoje mesto kao podpolje nauke o me1unarodnim odnosima. (okom hladnog rata u okviru njih se prou*aval i problematika bezbednosti jer je bezbednost shvatana pre svega u vojnom smilu. 3e1utim! kako se bezbednosna agenda dana+njice veoma uslo-ila i mnoga druga pitanja su postala legitimni predmet bezbednosnih razmatranja! strategijske studije su postale pretesne da bi se u okviru njih i dalje prou*avala bezbednosna pitanja. Beri Bazan tako njegovoj *uvenoj knjizi iz "##". godine (drugo izdanje! prvo je bio "#JH. godine) <74<@7! ;(8(7; 8N= ?785 daje podnaslov 8N 867N=8 ?45 IN(75N8(I4N8@ ;7CU5I(I ;(U=I7; IN (A7 <4;(%C4@= G85 758. Naime! ona smatra da budu.i da danas morate uzeti razli*ite dimenzije bezbenosti u obzir ako ho.ete da na pravi na*in razumete ovu problematiku. (ako pored vojne dimenzije bezbednosti (*ije se prou+avanje nalazi u srcu strategijskih studija)! imate i politi*ku! ekonomsku! socijetalnu ili ekolo+ku bezbednost. (o zna*i da su studije bezbednosti znatno +ire po svom obimu nego strategijske studije! a da su i jedne i druge samo podpolja u okviru nauke o me1unarodnim odnosima. ;trategijske studije nisu u stanju da u svoj predmet istra-ivanja uklju*e ovu pro+irenu bezbednosnu agendu. (o naravno ne zna*i da je strategija kao takva prestala da se koristi. <ogledajte ameri*ku strategiju nacionalne bezbednosti iz septembra B>>B. godine! pogledajte studije tzv. Evelikih strategijaE na el Unverzitetu koje vode takva imena kao +to su <ol Kenedi i =-on @uis 6edis. =akle! u vremenu hladnog rata! dr-ava je bila bezbedna sasmo onda kada ostvari ravnote-u izme1u vojnih pretnji i vlastite vojne sposobnosti da na njih odgovori. (o zna*i da je ovde bilo re*i o strategijskoj nacionalnoj bezbednosti. ;toga je isparvnije kada se govori o bezbednosti u razdoblju hladnog rata upotrebljavati pojam strategija u njegovom klasi*nom zna*enju nego sintagmu studije bezbednosti sa njenim dana+njim zna*enjskim sadr-ajem. <57=37( ;8,5737NIA ;(U=I8 B70B7=N4;(I 3 5ozenau i proces Era*vanja globalne struktureE

3 =va sveta svetske politike koja postoje danas/ ") (state centric :orld) i B) mnogosredi+an svet 3 ?ragmegracija%procesi fragmentacije i intergarcije koji se de+avaju istovremeno 3 Uvo1enje pojedinca kao samostalnog subjekta globalnih odnosa rasedna je linija! differentia specifica novog globalnog bezbednosnog poretka. 3 3 <romene koje je izazvala revolucija u vi*nosti (skill revolution)%5ozenau 3odel tzv. Enovog srednjovekovljaE (umno-ene lojalnosti i preklapaju.i autoriteti)

=a bismo shvatili +ta je predmet savremenih studija bezbednosti najbolje je odgovoriti na *uvena *etiri pitanja koje je postavio (eri (erif! britanski teoreti*ar bezbednosti u njegovoj knjizi E;ecuritD ;tudies (odaDE. (o su slede.a pitanja/ ". B. H. '. Ko je ili +ta je objekat bezbednosti Kakva je priroda pretnje Ko je odgovoran (ko se stara za bezbednost) Kojim se postupcima! sredstvima i na*inima dosti-e! *uva i unapre1uje bezbednost H"

Nekada je odgvor bio veoma jasan na sva *etiri ova pitanja. Na prvo i tre.e pitanje odgovor je bio dr ava a na drugo da je priroda pretnje vojna a na *etvrto da se vojnim sredstvima mo-e unaprediti bezbednost. =anas! odgovori na ova pitanja nisu uop+te tako jednostavni. 5azlog za to le-i po re*ima 6vin <rinsa u *injenici da mi danas nemamo poznatog neprijatelja od koga nam dolazi pretnja. (o zna*i da se realisti*ka (tradicionalna zamisao bezbednosti) pokazala i kao preuska i kao previ+e isklju*iva u svetu posle kraja hladnog rata. <o Ulmanovim re*ima! Eod preterano uske i preterano vojneE nauka o bezbednosti treba da obuhvati znatno ve.i broj pitanja u svetu u kojem danas -ivimo. Kao svojevrsna Epovezuju.a naukaE! koja spaja unutra+nju i spoljnu politiku! zatim ratovodstvo i vojnu strategiju sa politi*kom ekonomijom! politi*kim studijama i Enormativnom dru+tvenom teorijomE! filozofiju sa psihologijom i antropologijom! znanja iz hemije i biologije! nije lako uspoatviti ta*an predmet ove discipline. Izmenjeni su dakle! priroda! zna*aj! zna*enje! epistemologija i ontologija bezbednosti. 8ko se tako pre+iroko shvati bezbednost! postoji opasnost po re*ima =-il ;tins da one pre.u u nekavu disciplinu koje je Esve i ni+taE. 3 3 3 3 0agovornici pro+irenog koncepta bezbednosti Bezobalno +irenje istra-iva*kog polja i njegove opasnosti ;porenja U tom smislu najbolje i najuravnote-enije odre1enje daje 8drijan Aajd%<rajs koji tvrdi da su u sredi+tu nauke o bezbednosti pretnje vrednostima i nainu ivota politikih zajednica& zajedno sa sukobima& posebno nasilnim sukobima. 0n razlikuje tri Ndnevna redaN pitanja savremenih studija bezbednostii U) X) upotreba vojne sile za postizanje politikih ciljeva (kao kod Karla "on Klauzevica) dnevni red koji se odnosi na shvatanja i upravljanje bezbednosnim pretnjama& rizicima i izazovima putem diplomatskih postupaka i dr avnike delatnosti (Knez $eternih) pitanja koja se tiu istra ivanja uslova mira3Kant ili 7ohan %altung

Z)

B70B7=N4;( <47=INC8 K84 I0,45 I U(4K8 ;,8K7 083I;@I I ;I;(738 B70B7=N4;(I 0dgovor na uvena )eri"ova etiri pitanjan 0vde bi pojedinac a ne dr ava bio u glavnoj ulozi 4vo je najve.a promena i najve.i zaokret koji je nastao prelaskom iz tradicionalnih (state% centric and militarD focused) na sveobuhvatne pristupe bezbednosti. 2rava $ao glavni izvor I pretnje I bezbednosti za pojedin!a u isto vreme& HB

4eina pretnji bezbednosti pojedin!a je posledi!a injeni!e da su ljudi ubaeni u jedno o$ruenje $oje stvara razliite dru%tvene, e$onoms$e I politi$e pritis$e& 5etiri osnovna tipa pretnji $ojima pojedin!i mogu biti izloeni: 1) #izi$e pretnje bol, povrede, smrt)6 e$onoms$e pretnje uzimanje ili uni%tenje imovine, zabrana da se radi ili da se $oriste odre1eni resursi)6 pretnje odre1enim pravima zatvaranje, zabrana ostvarivanja normalnih gra1ans$ih sloboda)6 pretnje pozi!iji ili statusu javno poniavanje)& fovezati sa %altungovim shvatanjem strukturalnog nasilja fotovanje ljudskih prava i njihove zloupotrebe fovezati sa alternativno3kritikim pristupima bezbednosti i liberalnim teorijama fojedinac je nesvodivo jezgro svakog miljenja o bezbednosti. *ko pojedinac nije bezbedna onda nijedan drugi nivo bezbednosti ne mo e postojati <54B@73I I,4(N7 ;57=IN7 K84 <4@7 08 <54U 8,8N7 N8UK7 4 B70B7=N4;(I 3 KI57N7 K4NC7<(8 B70B7=N4;(I! 4= E<57(758N4 U;K7 I <57(758N4 ,4N7E (U@38N)! 4= ;(8(7%C7N(5IC 8N= 3I@I(85I ?4CU;7= K8 C43<57A7N;I,7 8<<548CA7; =I@737 ,708N7 08 B704B8@N4;( ;(U=I8 B70B7=N4;(I Beri Bazan! uprkos svom zalaganju za pro+irenje koncepta bezbednosti smatra da treba utvrditi kriterijume kada jedan ekolo+ki problem predstavlja legitimno polje istra-ivanja za nauku o bezbednosti. <oristalice pro+irenog shvatanja predmeta nauke o beznednosti samtraju da je savki ekolo+ki problem! istovremeno i bezbednosni problem. ;a druge strane! ljudi poput 6vin <rinsa smatraju da samo ona ekolo+ka pitanja koja prete da uzrokuju nasilne sukobe izme1u organizovanih politi*kih zajenica mogu da se kvalifikuju kao bezbednosna pitanja. Neko srednje re+enje zauzima Norman 3ajers sa svojim stavom da iako svaki ekolo+ki problem ne vodi nu-no nasilnom sukobu! mo-e se na.i uzro*na veza na du-i rok izme1u ekolo+kih pitanja i promena u politi*kom delovanju. edan od najboljih poznavalaca ove problematike! ameri*ki teoreti*ar (omas Aomer%=ikson) poku+ao je da re+i ove nedoumice izdvajanjem tri grupe ekolo+kih izazova i pretnji bezbednosti/ ") B) odnosi se na me1udr-avne sukobe koji izbijaju zbog polaganja prava ili iskori+.avanja neobnovljivih i obnovljivih prirodnih izvora odnosi se na pokrete stanovni+tva velikog obima koji su prouzrokovani ekolo+kim udarima a koji mogu da vode sukobima suprotstvaljenih interesa i grupa sa razli*itim etnoreligijskim identitetima odnosi se na uru+avanje dru+tvenih ustanova i na unutra+nju socijetalnu nestabilnost koje imaju veliku izvesnost da prerastu u nasilne sukobe a koje su suzrokovane ugro-avanjem ve.eg broja stanovnika zbog osiroma+avanja pojedinih prirodnih izvora energije i sirovina! zaga1ivanja okoline! klimatskih promena itd. HH

H)

3ark @evi i =enijel =edni pak tvrde da ovakva militarizacija ekolo+kih problema samo unosi zabunu u studije bezbednosti <57(<4;(8,K7 08 <574B@IK4,8N7 083I;@I I ;I;(738 B70B7=N4;(I (E38(75I8@N7E I I=7N7)

zamisao bezbednosti%ideje koje ljudi imaju u svojim glavama o nekom sistemu bezbednosti! ono +to je u ljudskim glavama sistem bezbednosti% ono +to je konkretno! sistem bezbednosti kakav postoji u praksi! tj. neki konkretan sistem bezbednosti % kraj bipolarnog me!unarodnog sistema 3 3 3 3 irenje i produbljivanje integracionih procesa u evropi i u svetu uticaj globalizacije i regionalizacije na preoblikovanje strukturalne dinamike svetskog sistema ravanje globalne strukture i njene bezbednosne posledice slaba drava i jako drutvo 0avr+etak hladnog rata ostavio je velike posledice na me1unarodne odnose i na me1unarodnu bezbednost uop+te. Iako je veliki sukob izme1u velikih sila postao nezamisliv! samo u poslednjoj deceniji pro+log veka! bilo je preko ">>%ak sukoba! i to pre svega unutardr-avnih. Bezbednosna agenda danas postala je mnogo slo-enija! nego +to je to bila tokom hladnog rata. Aladnoratovski me1unarodni sistem bio je stati*an! dok je me1unarodni sistem posle kraja hladnog rata veoma dinami*an! neizvestan i pomalo haoti*an. ;toga! danas nemamo me1unarodne odnose! u smislu da su to pre svega odnosi izme1u dr-ava! ve. svetsku politiku koja podrazumeva i odnose izme1u suverenih dr-ava ali i izme1u drugih aktera u me1unarodnim odnosima. =akle! termin svetska politika je mnogo uklju*iviji nego +to je to termin me1unarodni odnosi. 'avanje globalne strukture% termin koji koristi =-ejms 5ozenau! upravo obja+njava ovaj trend. <5,I ;,7( U ;,7(U% i dalje tvori svet suverenih dr-ava. ;a druge strane! postoji i tzv. mnogosredi+nji svet% u kome postoji desetina hiljada drugih subjekata. (pojedinci! podr-avni! naddr-avni! transnacionalni! multinacionalni! globalni i drugi subjekti) Istovremeno svet postaje jedinstveniji (zahvaljuju.i procesu globalizacije) i sve vi+e podeljen (zahvaljuju.i procesu fragmentacije). <ojedinac kao subjekat globalnih odnosa%rasedna linija! diffrentia specificca novog globalnog bezbednosnog poretka. 'evolucija u vinosti%sticanje novih saznanja zahvaljuju.i naprednom obrazovanju! upotrebi ra*unara i interneta! dostupnosti sredstava masovnog obave+tavanja H'

4 bezbednosti se i misli na potpuno druga*iji na*in. Idejne pretpostavke ti*u se napu+tanja mi+ljenja u obrazcu hladnog rata. Nove ideje i nove teorije bezbednosti ( tzv. novo miljenje bezbednosti) Bezbednost se vi+e ne shvata isklju*ivo u vojnom smislu! nego mnogo +ire i sveobuhvatnije (comprehensive approaches) Bezbednost se tako1e shvata i kao nedeljiva (postoji tesna me1uzavisnost izme1u pojedina*ne! grupne! nacionalne! me1unarodne i globalne bezbednosti). % K43<@7K;N8 37=U08,I;N4;( (37=U08,I;N4;( U K44 7 ;(7<7N ,4N7 37=U08,I;N4;(I NI08K%58( ;7 64(4,4 3407 I;K@U I(I U 4=N4;I38 I037U 8K(758! =4K ;(7<7N =5U6IA =I37N0I8 37U08,I;N4;(I%7K4N43;K7! KU@(U5N7! 7K4@4KK7! <4@I(I K7 I =5U67! ,7438 ,I;4K E(,5=8E I E37K8 34E%=407? N8 (,5=8 34%08;N4,8N8 N8 ,4N4 ;I@I I 7K4N43;K4 ;N80I =58,8 34 ;7 580@I@8 N8 N4,7 I0,457 I =I37N0I7 (U(IC8 U 37UN854=NI3 4568NI08CI838! <5I,@8 N4;( KU@(U5NIA =4B858! 4= EB468(IA U N4,CUE K8 EB468(I3 U IN?4538CI838E). 7(I5I 6@8,N8 <54C7;8 K4I =8N8; <4;(47 8 K4I 4658NI 8,8U U<4(57BU ,4N7 ;I@7 =8N8;/ ") B) 8 8N7 <5I,57=N7 37U08,I;N4;(I I037U =58,8! K(4 ;N8I <4(57BU 08 U;<4;(8,@8N73 =7@4(,45NIA ,708 37U NI38 <54C7; 34=75NI08CI7 I U5B8NI08CI7! K84 I (80,4 K43UNIK8CI8 U 073@838 U 580,4U! K(4 <4=;(I 7 <57N4; 34I I0 =58,N7 U<58,7 N8 <5I,8(N7 ;7K(457 KI57N7 ,4N7 (7AN4@46I7 K443 ;7 <4,78,8 34 I <5I,57=N4 N7580,I7NIA 0738@8 <5437N8 57=4;@7=8 57K8,8N8 8K(U7@NIA <I(8N8 U ;,7(;K4 <4@I(ICI! 75 57K8,8N7 3N46IA <I(8N8 08A(7,8 K4@7K(I,N4 U 7K7 I ;858=NU =58,8).

H) ')

N4,7 =I37N0I7 B70B7=N4;(I ;(8,@8N7 N86@8;K8 N8 (8K40,8N7 EN7,4N7E =I37N0I7 B70B7=N4;(I K43<@7K;N8 37=U08,I;N4;( (37=U08,I;N4;( U K44 7 ;(7<7N ,4N7 37=U08,I;N4;(I NI08K%58( ;7 64(4,4 3407 I;K@U I(I U 4=N4;I38 I037U 8K(758! =4K ;(7<7N =5U6IA =I37N0I8 37U08,I;N4;(I% 7K4N43;K7! KU@(U5N7! 7K4@4KK7! <4@I(I K7 I =5U67! ,7438 ,I;4K E(,5=8E I E37K8 34E%=407? N8 H$

(,5=8 34%08;N4,8N8 N8 ,4N4 ;I@I I 7K4N43;K4 ;N80I =58,8 34 ;7 580@I@8 N8 N4,7 I0,457 I =I37N0I7 (U(IC8 U 37UN854=NI3 4568NI08CI838! <5I,@8 N4;( KU@(U5NIA =4B858! 4= EB468(IA U N4,CUE K8 EB468(I3 U IN?4538CI838E). 4= B70B7=N4;(I K48 7 BI@8 U;3757N8 <57 ;,768 N8 =58,7! K8 B70B7=N4;(I <47=INC8 N4,I B70B7=N4;NI 4B5808C I38 08 ;,47 U684N7 K837N4,7 <4K(4,8N7 @U=;KIA I 38NIN;KIA <58,8! 4 U,8N7 I,4(N7 ;57=IN7! <4@I(I KU =734K58(IU I ;8 N43 <4,708NU ;(8BI@N4;( <4@I(I KIA IN;(I(UCI8. (U ;7 4K N8@807 I 57K8,8N7 ;4CI8@NIA <I(8N8 I 4 U,8N7 ,75;K7 I KU@(U5N7 ;834BI(N4;(I <47=INIA =5UK(,7NIA 087=NIC8 (;4CI7(8@N8 B70B7=N4;() <4,708(I 4,4 <I(8N7 ;8 N73U ;@I NI3

N4,I B70B7=N4;NI I0804,I I <57(N7 Izmenjena stvarnost me1unarodnih odnosa uvela je u igru jedan potpuno novi svet beDbednosnih izazova i prenji koji vi+e nisu isklju*ivo vojne prirode! a na njih se ne mo-e ni odgovoriti upotrebom vojne sile. 4ni su zaista brojni i obuhvataju mnogo stvari/ %problemi koji se ti*u stanovnitva (nekontrolisani i neravnomerni rast! migracije koje su naj*e+.e uzrokovane siroma+tvom) %produbljivanje jaza izme!u bogatih i siromanih (ostrvca prebogatih i okeani siroma+nih% Ignacio 5amone) %ekoloki problemi (zaga1ivanje vazduha! zemlje! velikih vodenih masa i vodotokova! globalno zagrevanje koje stvara efekat staklene ba+te! +irenje ozonskih rupa! nesta+ica pitke vode! pretnje bez neprijatelja u obluku ekolo+ke katastrofe) %me!unarodni i globalni terorizam (sa razli*itim uzrocima) %opasnosti od +irenja i upotrebe oru ja za masovno unitavanje %organizovani me!unarodni kriminal %trgovina drogom %trgovina belim robljem %problem kvaliteta i koliine hrane (ispo+.avanje obradivih povr+ina! posledice po ljudsko zdravlje koje izaziva primena genetskog in-enjeringa u proizvodnji hrane) %iscrpivost postoje#ih izvora energije (nafta! zemni gas! razli*ite rude) %novi vidovi nasilnih sukoba (ratovi tre#e vrste3jolsti! re* je o unutra+njim sukobima koji su naj*e+.e uzrokovani etnoverskim razlozima ili sukobima koji se vode u sklopu borbe za autonomiju! ve.a prava ili odvajanje od neke dr-aveF ratovi etvrte vrste%nedr avni asimetrini nasilni sukobi%sukobi recimo sa jedne strane suverenih dr-ava a sa druge strane nekog aktera koji nije dr-ava! recimo 8l Kaida. (ako1e! ovaj pojam mo-e da ozna*i i sukobe izme1u dr-ava nejednake snage%recimo sukob N8(4%;5 "###.) H&

4 svakoj od ovih crta! treba re.i po ne+to. <ovezujte sa drugim pitanjima. (7545I083%<483 I 4B@ICI I;<4@8,8N8 U ,5737NU 6@4B8@I08CI7 <75I4= <4;@7 08,5K7(K8 A@8=N46 58(8 u me1unarodnim odnosima! po mnogim autorima obele-io je proces globalizacije. <4,7I(7 (4 ;8 4NI3 <I(8N73 4 6@4B8@I08CII <oredd mnogih dobrih stvari koje je ovaj proces doneo *ove*anstvu! postoje i mnoge lo+e stvari. edna od njih je i tzv. demokratizacija nasilja3pojam koji uvodi ameri*ki teoreti*ar ?arid 0akaria (ofanzivni neoklasi*ni realista) da ozna*i situaciju u kojoj dr-ave vi+e nemaju monopol na upotrebu fizi*ke sile (+to je jedna od najpopularnijih definicija dr-ave koju je je u njegovim knjigama dao *uveni nema*ki sociolog politike 3aks ,eber) ve. to danas mogu da imaju i neke naoru-ane teroristi*ke grupe (poput 8l Kaide) ili pojedinci (poput 4same Bin @adena). =akle kraj hladnog rata nije ozna*io i kraj politi*kog nasilja u me1unarodnim odnosima kako smo ve. videli u prethodnom pitanju! bezbednosni izazovi! rizici i pretnje samo su promenili svoj oblik. edan od najve.ih (ako ne i najve.i) bezbednosnih pretnji danas jeste terorizam. =4688I U ;8= 4= "". ;7<(73B58 B>>". 64=IN7 U 3N464 73U ;U <5437NI@I 4K4@N4;(I U K4I38 I,I34. 5e* terorizam vodi poreklo iz sanskrita od re*i tras +to zna*i tresti se! drhtati od straha. U latinskom jeziku re* terror& terroris ozna*ava strah. =8K@7! 08<83(I(7 =8 7 ;(58A 34=8 I N8BI(NI8 K43<4N7N(8 ;,8K46 (7545I;(I K46 IN8. 8375IK8 7 <UN8 ;(58A8. (4;38 BIN @8=7N)F 4,4 ;U 4K4@N4;(I U K4I38 ;7 ;834 BU=8@7 N7 <@8K7 (N7G 57<UB@IC) (8K47! treba zapamtiti da je terorizam jedan stari fenomen sa starim korenima (0bignjev B-e-inski) N8<54B@738(I NI8 ;(,85 ,708N8 08 4,8 ?7N437N 7;(7 <54B73 N764,46 =7?INI;8N8! 4=N4;N4 K8K4 K87 7=8N 4= N8B4@IA <40N8,8@8C8 4,46 ?7N437N8! <7(75 ;7=75B756! <4(57BN4 7 4=57=I(I K(8 7 67NU; <54I3U; (087=NI KI ;8=58@8C) 8 K(8 7 =I?757N(I8 ;<7CI?IC8 (7545I038 K84 (8K,46. %+NgS f'0p($gS% (7545I083 7 7=8N 4= 4B@IK8 <4@I(I K46 N8;I@8 1(55+'+N)(* Sf+6(5(6*%N8;I@7 <54(I, N7B458C8 =8 BI ;7 U<U(I@8 <45UK8 ,@8;(I38 N7K7 =57,7! N8 7K7 ;8 CI@73 =8 ;7 I0804,7 <8NIK8 I ;(58A K4= CI,I@N46 ;(8N4,NIK(,8 (7545I083 N*$+'*V*N0 CI@8 N7B45C8 I N7 BI58 45U8 I ;57=;(,8 1V07N0S) $+)+ ( S($/0,(.K0 -N*.+N7+ K*0 01,(K+ )+'0'(S)(.K0% .(N* -/0% )0%* N+$+ 0f2)+f'(jV*q+N+ 1+5(N(6(7+ )+'0'(-$* (7545I083 <4;@7 "". ;7<(73B58! <4 57 I38 <54?7;458 7 I N4, I 6@4B8@8N. H) 85@;8 K76@I8

08 580@IKU 4= (7545I038 <57(A4=NIA 580=4B@8 4N I38 ;@7=77 K858K(75I;(IK7/ ") B) %,0/*,*N%=58,N7 658NIC7 ,IK7 NI;U <57<57K8 08 N764,4 KI57N7%globalizacija je dr-avne granice u*inila mnogo ranjivijim. S$')0N0SN(7( N+%0 (K*1* f'+%zahvaljuju.i procesu tehni*ko%tehnolo+kog napretka koji se nalazi u srcu procesa globalizacije! nikada nije bilo lak+e i jeftinije do.i do njih i nikada tako razorna sredstva nisu mogla da se naprave u tako malim veli*inama kao danas. K8K4 K87 (438; ?5I=38N. 7=8N 4= N8B4@IA <40N8,8@8C8 6@4B8@I08CI7 (7AN4@46I8 I (7545I083 ;U =,8 4=64,458 N8 6@4B8@I08CIU. <5I375 ;8 34BI@NI3 (7@7?4NI38 K47 ;U 5(,7 (7545I;(I K46 N8<8=8 U 38=5I=U 4= "". 385(8 B>>H. 64=IN7 ,5;(4 =58@7 U 5UK838 N8 (U8N N8 IN 64,45I 4 (437. 6(V(,N0 0/07+N%8K(75I ;U =8N8; <57 ;,768 N7=58,NI! 38=8 (7545I;(I K7 65U<7 346U I38(I I08 ;7B7 (0,. S*N6)g*'r S)*)+S (=58,7 K47 <5U8U U(4 IK(7 (7545I;(I KI3 4568NI08CI838! 1'o*V+ 7*)*6( ! kao +to je recimo bio *vganistan u slu*aju 8l Kaide i doga1aja od "". septembra B>>". godine). (erorizam tako-e mo-e biti i dr-avni kada ga neka dr-ava podsti*e sa ciljem da na+kodi nekoj drugoj dr-avi )+jN0,02K( $01+'N(-0V*N3V(1+)( 01,(Kg /'07 X. +KS)+'$N0 5*N*)(.*N3 <5I@IK43 (7545I;(I K46 (7545I;(I 5(,UU ;4<;(,7N7 I,4(7 fgN $'oN7+3 (7545I;(I 7@7 =8 NIA4,8 5(,8 <8(I N0V ( f'+fgN N+f0-N*)(j (-*-0V*37=IN4 K(4 7 ;I6U5N4 7;(7 N7I0,7;N4;( IN8 3N46I

H)

') $) &) ))

f'0)(V'+.N0S)(i U) X) K0 7+ N+/0'*6 K0,(K0 7+ N+1(SK'($(N*)(VN0 SgV(2+ N+1(SK'($(N*)(VN0 ($* ,( '+2+N7* N)+'0'(-*$ K*0 ( S('0$*2)V0& K'($(N*, ( /0,+S) f'*)+ SV*K0 1'g2)V0.N N)+'0'(-*$ $0o+ f0S)*)( f'0/,+$ K07( 7+ $0%gq+ ,0K*,(-0V*)(& $0o1* $g S+ $0o+ g$*N7()( ( (N)+N-()+)& *,( S+ N(K*1* N+ $0o+ f0f)gN0 (-/'(S*)(N (f+)+' S+1+'/+'%)

HJ

H#