UNIVERZITET U NIU Fakultet zatite na radu

Predmet: Tehniki materijali

SEMINARSKI RAD
Tema: elik i njegove legure

Mentor:

Student:

Ni, 2009.

SADRA

Uvo!................................................................................................................................3 . 2. 3. !. ". #. $. %. "#o$ine %elika.........................................................................................................! &roi'vo!nja %elika.................................................................................................." Vr#(e %elika.............................................................................................................." &o!ela %elika u gru)e.............................................................................................# &o!ela %elika )rema o$la#(ima )rimene..............................................................9 *egiraju+i elemen(i i nji,ov u(i-aj na o#o$ine %elika........................................ 0 Zaklju%ak..............................................................................................................22 *ITERATURA.....................................................................................................23

UV"D

&elik je meta'ta(ilno kri'talizo)ana Fe*+ ,Fe*Fe3+- le.ura 'a 'adr/ajem u.ljenika manjim od 2,0#0. 1oda)anjem )ol2rama, hroma, moli(dena, )anadijuma, man.ana, nikla, ko(alta i dru.ih metala, 3ojedinano ili u kom(ina4ijama, do(ijaju 'e le.irani eli4i za '3e4ijalne ')rhe, izuzetno mehaniki, hemij'ki ili to3lotno 3o'tojani. 5ko je ma'eni udeo le.iraju6ih elemenata )e6i od ma'eno. udela .)o/7a, ili 'e .)o/7e nalazi 'amo u tra.o)ima, onda ne .o)orimo o eliku )e6 o no)im ti3o)ima le.ura. Ne)ero)atan ra'3on i 2lek'i(ilno't o'o(ina ,uz 3omo6 le.iranja, termike o(rade i 3la'tine 3rerade- kao i relati)no ni'ka 4ena 3roiz)odnje ine .a i dalje najra'3ro'tranjenije kori6enim metalnim materijalom.

"#o$ine %elika
8ao to 'mo )e6 rekli, elik ima ne)ero)atan ra'3on i 2lek'i(ilno't o'o(ina. Mo/e (iti )rlo mek i kao taka) izuzetno 3o.odan za du(oko iz)laenje ,3ra)ljenje limenki, konzer)i i td.-. Na'u3rot tome elik mo/e (iti )rlo t)rd i krt kao na 3rimer kod martenzitnih elika koji 'e kori'te za 'ei)a. Pred modernu 3roiz)odnju elika 3o'ta)ljaju 'e )rlo )i'oki zahte)i, koji naje6e ukljuuju o3timalnu kom(ina4iju o'o(ina kao to 'u zatezna )r'to6a 'a jedne i duktilno't odno'no de2orma(ilitet 'a dru.e. Pored to.a mora 'e 'talno )oditi rauna o i'3lati)o'ti 3roiz)odnje to je 3o'ledi4a ne3re'tane 3romene 4ena le.iraju6ih elemenata. Naj)a/niji le.iraju6i element u eliku je u.ljenik. 9n 'e u eliku nalazi u o(liku jedinjenja 3od imenom 4ementit, Fe3+. Po)ieni ma'eni udeo u.ljenika ini elik )r6im, ali u i'to )reme krtim materijaliom. : za)i'no'ti od udela u.ljenika i tem3erature na kojoj 'e uzorak elika nalazi na 2aznom dija.ramu 'e mo.u uoiti 'lede6i mikrokon'tituenti: 5u'tenit, Ferit, Primarni*, Sekundarni*, 4ementit kao i mikro'trukture ,mea)ine 2aza-: Perlit, ;ede(urit. 5ko 'e elik na.lo ohladi, tako da 'e di2uzioni 3ro4e'i ,na 3r)om me'tu di2uzija u.ljenika- ne od)iju do kraja, onda 'e u 'trukturi elika 3oja)ljuju no)e mikro'trukture koje 'u )e6inom 3re'i6ene u.ljenikom. 5ko 'e u(rzano hla7ene od)ija iz au'tenitne o(la'ti mo.u 'e ja)iti 2inolamelirane mikro'trukture Sor(it ili Tro'it- kao i i.liati<zrna'ti =einit ili i.lia'ti Martenzit. S3e4i2ina te/ina elika je 'koro i'ta kao '3e4i2ina te/ina i'to. .)o/7a i izno'i oko $.%"0 k.<m>. 9'o(ine elika kao to 'u t)rdo6a, duktilno't, zatezna )r'to6a... mo.u 'e kreirati i kontroli'ati u )eoma irokom '3ektru, to elik ini o'no)nim metalnim kon'truk4ionim materijalom. Tri o'no)ne metode, koje 'e nara)no mo.u me7u'o(no kom(ino)ati, u 4ilju 3o'tizanja /eljenih o'o(ina elika 'u: * le.iranje * termika o(rada ,/arenje, kaljenje, 3o(oljanje, Tem34ore*metoda, itd.* 3la'tina 3rerada ,)aljanje, iz)aenje, itd.-

&roi'vo!nja %elika
Proiz)odnja elika ima za 4ilj do(ijanje le.ure ,.)o/7a i u.ljenika- /eljeno. hemij'ko. 'a'ta)a i mehanikih o'o(ina. Po'tizanje /eljenih mehanikih o'o(ina za)i'i od tri me7u'o(no 3o)ezana 2aktora: * hemij'ko. 'a'ta)a ,kom(ina4ija le.iraju6ih elementata-, * 3la'tine 3rerade i * termike o(rade. Proiz)odnja elika 'e od)ija u elianama, koje 'u deo ire. 3o'trojenja 3od imenom /elezara. To 3o'trojenje 'e naje6e 'a'toji od: 3o.ona )i'oke 3e6i, eliane i )aljaoni4e ,to3le i hladne-. Po.on )i'oke 3e6i nije neo3hodan u 'luaju ako 'e elik do(ija iz elino. ot3ada 3omo6u elektro lunih 3e6i. Po'toje .eneralno d)a ti3a /elezara: * inte.ralna /elezara, ona koja 3o'eduje 3o'trojenje )i'oke 3e6i, kon)ertor'ke eliane i to3le i hladne )aljaoni4e, * o'tali ti3o)i /elezara koje nemaju 3roiz)odnju .)o/7a ,nemaju )i'oku 3e6-.

Vr#(e %elika
Po 1?N @N 0020 3o'toje 'amo d)e Ala)ne kla'e elika: * 8)alitetni eli4i ,BS* S3e4ijalni ,3lemeniti- eli4i ,SS1ana' je re.i'tro)ano ne.de oko 2"00 razliitih )r'ta elika. 1alje .ru3iranje na 3od.ru3e )ri 'e 3rema le.uraju6im elementima, mikro'trukturi, ili mehanikim o'o(inama. Prema 'adr/aju le.iraju6ih elemenate eli4i 'e dele na: * Nele.irani eli4i * Nele.irani eli4i 'e dele na one koji 'u 3red)i7eni za termiku o(radu i one koji to ni'u. * Ni'kole.irani eli4i * 8ao ni'kole.irani eli4i tretiraju 'e oni eli4i 'a uku3nim ma'enim udelom le.iraju6ih elemenata ne manjim od 0, ali ne )e6im od "0. 9)i eli4i 3o'duju 3o(oljane mehanike o'o(ine u odno'u na nele.irane elike. * Ci'okole.irani eli4i * 8ao )i'oko le.irani elik tretira 'e elik koji 'adr/i )ie od "0 le.iraju6ih elemenata. 9)i eli4i 3o'eduju izuzetne o'o(ine u za)i'no'ti koja kom(ina4ija le.iraju6ih elemenata je 3rimenjena. Ti3ian 3rimer je ner7aji6i elik, koji ')oju o3t3orno't na koroziju du.uje u 3r)om redu Dromu. "

&o!ela %elika u gru)e

Eaz)r'ta)anje elika 3o 'rodnim .ru3ama mo.u6e je iz)e'ti na )ie naina. To 'u: nain 3roiz)odnje, hemij'ki 'a'ta), k)alitet, mikro'truktura, namena itd. Prema nainu 3roiz)odnje eli4i 'e dele na: =e''emero) elik Thoma'o) elik Simen'*Martino) elik @lektro elik &elik iz ki'iko)ih kon)ertora elik 3roiz)eden 'ekundarnom metalurkom o(radom, kontroli'anom

metalur.ijom. Prema nainu dezok'ida4ije: nemirene 3oluumirene i umirene '3e4ijalno umireni eli4i

Prema hemij'kom 'a'ta)u eli4i 'e dele na: nele.irane le.irane ,ni'kole.irani, )i'okole.irani-

Prema k)alitetu: o'no)ne ili komer4ijalne ,ma'o)nek)alitetne 3lemenite

Prema nameni: kon'truk4ione alatne 3o'e(nim o'o(inama ,antikorozioni, )atroot3orni, (rzorezni, itd.-

Prema nainu 3rerade: to3lo )aljani hladno )aljani ko)ani #

)ueni li)eni

Prema o(liku 3roiz)oda: i3ke /i4e 4e)i 3ro2ili limo)i itd.

A)o/7e iji 'adr/aj u.ljenika ne 3relazi 2 0 mo/e 'e de2ini'ati i de2inie 'e kao elik. Sa )e6im 3ro4entom u.ljenika 3re'taje mo.u6no't de2orma4ije, 3a 'e tak)o tehniko /eljezo 'a 3reko 2 0 'adr/aja u.ljenika nazi)a .)o/7em. &eli4i 'e razlikuju i 3o nainu do(ijanja. Tako 'e elik do(ijen u tenom 'tanju zo)e to3ljeni elik, a ako je do(ijen u te'ta'tom 'tanju, tj. ako 3ri do(ijanju nije 3rekoraena taka to3ljenja elika, zo)e 'e )areni elik. Na 'li4i . dat je emat'ki 3rikaz o3te 3odele .)o/7a i nje.o)ih le.ura.
E* EZ"

.EMI SK" IST" E* EZ" /0e1

TE.NIK" E* EZ" /#a!r2i 31

# manje o! 4 5 3 E*IK

# vi6e o! 4 5 3 7V"8E

Vareni %elik !o$iven na (em)9 i#)o! (em)9 (o)ljenja %elika

To)ljeni %elik !o$iven na (em)9 i'na! (em)9 (o)ljenja %elika

:ijelo liveno gvo2;e

Sivo liveno gvo2;e

K"NSTRUK3I"NI E*IK o$i%ni kvali(e(ni )lemeni(i

A*ATNI E*IK )lemeni(i

< ugljeni%ni

< ugljeni%ni < ni#kolegirani

< ugljeni%ni < ni#kolegirani < vi#okolegirani

< ugljeni%ni < ni#kolegirani < vi#okolegirani

Kon#(ruk-ionim %eli-ima 'e nazi)aju oni eli4i koji 'e 3rimenjuju za izradu delo)a maina, no'e6e kon'truk4ije i .ra7e)ina. 8on'truk4ioni eli4i mo.u (iti kako u.ljenini tako i le.irani eli4i. Sadr/aj u.ljenika u o)oj .ru3i elika o(ino ne 3relazi 0," * 0,# 0. 8on'truk4ioni elik tre(a da ima 3o)ienu )r'to6u, 3la'tino't i /ila)o't, zajedno 'a do(rim tehnolokim ')oj't)ima. Tre(a da 'e lako 3rera7uje 3riti'kom ,)aljanjem, ko)anjem, 3re'o)anjem, itd.- i rezanjem, da 'e do(ro za)aruje, malu 'klono't ka de2orma4ijama i o(razo)anju 3ukotina 3ri kaljenju. "$i%ni ugljeni%ni kon#(ruk-ioni %eli-i . : o)u .ru3u '3adaju eli4i koji 'adr/e do 0,# 0 + i 3ri ijoj 3roiz)odnji 'e o(ino ne 'ta)ljaju )eliki zahte)i u 3o.ledu 3o'tu3aka to3ljenja i li)enja. Kvali(e(ni ugljeni%ni kon#(ruk-ioni %eli-i9 9)i eli4i imaju 'tro/ije u'lo)e 3rilikom do(ijanja u odno'u na o(ine u.ljenine kon'truk4ione elike. Po'ta)lja 'e )e6i zahte) u 3o.ledu 'a'ta)a ,manji je 'adr/aj S, F, 3ojedinano do 0,0!" 0-, koliine nemetalnih dodataka, makro i mikro 'trukture. &lemeni(i ugljeni%ni kon#(ruk-ioni %eli-i9 9d o)ih elika 'e zahte)aju '3e4ijalna ')oj't)a 3a 'e njiho)a 3roiz)odnja mora od)ijati 3od 'tro.im re/imom. Sadr/aj 'um3ora i 2o'2ora 3ojedinano je i'3od 0,03" 0, a kod nekih )r'ta 'e o.rania)a i ni/im )rijedno'tima, n3r. 0,020 0.

Ala(ni %eli-i
5latnim eli4ima nazi)aju 'e u.ljenini i le.irani eli4i koji 'adr/e iznad 0,$ 0 +, imaju )i'oku t)rdo6u, )r'to6u i ot3orno't 3rema ha(anju i 3rimenjuju 'e za izradu razliitih alata. Podela alatnih elika nije jednoo(razna, niti 'e za'ni)a na nekoj e.zaktnoj metodolo.iji. 9na je )ie*manje i'ku't)ena i ima za 4ilj da to )ie olaka iz(or od.o)araju6e. materijala u odre7enim 'luaje)ima. 9'no)na 3odela ')ih alatnih elika mo/e 'e iz)riti d)ojako: )rema ,emij#kom #a#(avu )rema nameni

Prema ,emij#kom #a#(avu dele 'e na: ugljeni%ne %

legirane

:.ljenini eli4i 'e mo.u kori'titi 'amo za rezanje malom (rzinom, jer 'e njiho)a )i'oka t)rdo6a jako 'ni/a)a 3ri za.re)anju iznad 90*200 o+. ;e.irani alatni eli4i, do3utaju kaljenje u ulju i to3lim ku3kama, to 'manjuje de2ormi'anje i )ito3erenje alata. Naje6i le.irani elementi u o)im eli4ima 'u: +r, Mn, C, Mo, Ni, +o, itd. S o(zirom na hemij'ki 'a'ta), razlikuju 'e .la)ne .ru3e elika kao n3r. +r*alatni eli4i, +r*Mo* C* alatni eli4i F*alatni eli4i itd. &o!ela ala(ni, %elika )rema nameni Gedna od o'no)nih 3odela alatnih elika 3rema nameni (ila (i 'lede6a: ala(ni %eli-i 'a ra! u ,la!nom #(anju ala(ni %eli-i 'a ra! u (o)lom #(anju $r'ore'ni ala(ni %eli-i

5latni eli4i za rad u hladnom 'tanju u3otre(lja)aju 'e za izradu alata kojima 'e o(ra7uju u hladnom 'tanju razliiti materijali, kao n3r.: elik, o(ojeni metali, dr)o, 3la'tine ma'e, 3a3ir, itd. 5latni eli4i za rad u to3lom 'tanju 'e u3otre(lja)aju za izradu alata za o(radu razliitih materijala na )i'okim tem3eraturama ,ko)anjem, 3re'o)anjem, li)enjem-. =rzorezni eli4i 'e kori'te za razne alate z(o. to.a to zadr/a)aju do)oljno )i'oku t)rdo6u 3ri rezanju metala )elikom (rzinom koja 3rouzrokuje )i'oke tem3erature ,"!0 *#00
o

+- na reznom 'ei)u alata.

&o!ela %elika )rema o$la#(ima )rimene

&eli4i za automate =eton'ki eli4i &eli4i za 4ementa4iju &elik za o3ru.e TE?P eli4i ,en.l. TE?P Steel', TE?P * tran'2ormation*indu4ed 3la'ti4itH9

DS;5 eli4i ,en.l. DS;5 Steel' * Di.h Stren.th ;oI 5lloH 'teel'Ner7aju6i eli4i * Po'toji kao Feritni ,minimalno 00 +r- i 5u'tenitni ,+rJNi-.

5u'tenitni eli4i 'u nema.netini na 'o(noj tem3eraturi. &eli4i za nitriranje &eli4i ot3otni na uti4aj ki'elina &eli4i za du(oko iz)aene &eli4i za 3o(oljanje 5latni eli4i =rzorezni eli4i &eli4i za izradu 'ei)a

*egiraju+i elemen(i i nji,ov u(i-aj na o#o$ine %elika

;e.iraju6i elementi u eliku 'e rezlikuju 3o tome da li 'ta(ilizuju 't)aranje kar(ida, au'tenita ili 2erita, odno'no 'a kojim 4iljem 'u le.irani. S)aki element daje eliku odre7eni niz karakteri'tika '3e42inih 'amo njemu. Po'toje )r'te elika .de 'amo karakteri'tina kom(ina4ija K'u3ro'ta)ljenoK deliju6ih le.iraju6ih elemenata daje /eljenu mikro'trukturu. ;e.iranje elika daje 'amo o'no)u za 3o'tizanje /eljenih o'o(ina u toku termike o(rade i 3la'tine 3rerade. ;e.iraju6i elementi u eliku 'e dele u 3rin4i3u u d)e .ru3e: * al2a.eni elementi ,'ta(ilizuju 2erit-: Mo, Si, C, N(, Ti, 5l, F, i * .ama.eni elementi ,'ta(ilizuju au'tenit-: Ni, Mn, +, N, +u.

5luminijum ,5lT. To3ljenja L #"%M+. Su/a)a 'na/no N*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+ OLP Fa)orizuje 't)aranje 2erita. 5luminijum je najjae i naje6e 3rimenji)ano dozok'idati)no 'red't)o. Pored to.a aluminijum 'na/no utie na kon4entra4iju ra't)oreno. azota u eliku i kao taka) utie na o'etlji)o't le.ure na 3ro4e' 'tarenja. Ce6 u malim kon4etnra4ijama 2a)orizuje u'itnja)anje zrna to ka'nije znaajno utie na mehanike o'o(ine. 8ako aluminijum zajedno 'a azotom 0

.radi nitride )i'oke tr)do6e, )eoma je iroko kori6en kao le.iraju6i element u eli4ima za nitriranje. 5luminijum 3o)e6a)a )atro'talno't ,)atroot3orno't- elika i kao taka) je e'to kori6en kod le.iranja 2erit'kih )atro'talnih elika. 8roz 3ro4e'u KaliranjaK ,nanoenje aluminijuma u 3o)rin'kom 'loju- mo/e 'e ak i kod )i'oko u.ljenini elika 3o(oljati )atro'talno't. Q(o. )rlo 'na/no. uti4aja na 3o)e6anje koer4iti)ne 'ile aluminijum 'e kori'ti u /elezo*ko(alt* aluminijum eliku od ko.a 'e 3ra)e 3ermanentni ,'talni- ma.neti.

5r'en ,5'T. To3ljenja L % $M+ ,3od 3riti'kom-. Su/a)a N*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. Sklono't ka 't)aranju 'e.re.a4ija * ?zuzetno tetna 3oja)a 3ri li)enju elika. Ne3o/eljan le.iraju6i element. 1i2iziono /arenje, inae jedini nain uklanjanja 'e.re.a4ija u eliku, je jo te/e u 'luaju ar'ena ne.o to je to 'luaj kod, na 3rimer, 2o'2ora. Pored to.a 3o)e6a)a krto't materijala 3o'le 3ro4e'a ot3utanja, 'ni/a)a dra'tino zateznu )r'to6u i '3o'o(no't za)ari)anja.

=or ,=T. To3ljenja L 2.300M+ =or ima )rlo izra/en uti4aj na a('or34iju neutrona to .a ini )eoma 3o.odnim za le.iranje elika koji 'e kori'ti 3ri iz.radnji nuklearnih reaktora. 5u'tenitni %<% +rNi*eli4i le.irani (orom u 3ro4e'u talo/no. ojaa)anja 3o'ti/u 3o)e6anu .rani4u teenja i zateznu )t'to6u, ' tim to i'to)remeno 'la(i njiho)a 8oroziona 3o'tojano't. Mikrokon'tituenti izd)ojeni u 3ro4e'u talo/no. ojaa)anja 3o)e6a)aju zateznu )r'to6u )i'oko )atro'talnih elika u 3odruju izuzetno )i'okih tem3eratura. 8od elika ne.aranto)ano. 'a'ta)a i kod u.ljeninih elika (or kao le.iraju6i element 3o(olja)a 3rokalji)o't a 'amim tim zateznu )r'to6u. =or kao le.iraju6i element .eneralno 'manjuje '3o'o(no't za)ari)anja elika.

=erilijum ,=e-

T. To3ljenja L .2%0M+. Sna/no iri N*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. =akar*(erilijum*le.ure 'e kori'te za izradu )i'okok)alitetnih o3ru.a za a'o)nike koje ne 3okazuju 'koro nikak)u '3o'o(no't ma.netiza4ije kao i )e6u dinamiku )r'to6u ne.o od.o)araju6e o3ru.e na3ra)ljene od elika. Nikl*(erilijum*le.ure 'u )eoma koroziono 3o'tojane i kori'te 'e za izradu hirukih in'trumenata. : eliku, 3ored to.a to 'na/no iri N* o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+, (erilijum mo/e onemo.u6iti talo/no ojaa)anje to u 3omenutom 'luaju )odi 3adu zatezne )r'to6e. Pored to.a 3o'eduje )eliki a2initet 3rema ki'eoniku ,dezok'idiraju6e ')oj't)o- i 3rema 'um3oru.

:.ljenik ,+T. To3ljenja L 3.!"0M+. Sna/no iri N*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. :.ljenik je naj)a/niji i najuti4ajniji le.iraju6i element u eliku. Pored u.ljenika ')aki nele.irani elik 'adr/i 'ili4ijum, man.an, 2o'2or i 'um3or, ije je 3ri'u't)o 3o'ledi4a 'amo. 3ro4e'a 3roiz)odnje elika. 1oda)anje dru.ih le.iraju6ih elemenata u 4ilju 3o'tizanja odre7enih o'o(ina elika, kao i dole.iranje 'ili4ijuma i man.ana )odi ka do(ijanju le.irano. elika. Sa 3o)e6anjem ma'eno. udela u.ljenika ra'te zatezna )r'to6a i t)rdo6a elika, dok 'e '3o'o(no't iz)laenja, ko)no't, za)arlji)o't i main'ka o(radlji)o't 'manjuju. 8oroziona ot3orno't u odno'u na )odu, ki'eline i )rele .a'o)e 'koro i da ne za)i'i od ma'eno. udela u.ljenika.

8al4ijum ,+aT. To3ljenja L %"0M+ Qajedno 'a 'ili4ijumom u 2ormi 'iliko*kal4ijuma u3otre(lja)a 'e u 3ro4e'u 3roiz)odnje 3ri dezok'ida4iji elika. : 3rin4i3u kal4ijum 3o)e6a)a )atro'talno't.

+er ,+eT. To3ljenja L $$"M+

Sam, ali naje6e u kom(ina4iji 'a lantanom, neodijumom, 3razeodijumom i o'talim elementima koji 3ri3adaju .ru3i metala retke zemlje deluje kao 'na/an dezok'idan'. Q(o. ')o. izuzetno )eliko. akti)iteta 3rema ki'eoniku i 'um3oru 'lu/i kao 'red't)o za 3o'tizanje )i'oke i'to6e elika. Po(olja)a kod )i'okole.iranih elika '3o'o(no't o(rade na 3o)ienim tem3araturama dok kod )atro'talnih elika 3ot3oma/e )atro'talno't. Relezo*4er*le.ura 'a oko $00 4era nazi)a 'e 3iro2or ,)etaki kremen-. 1odaje 'e i kao le.iraju6i element u nodularnom li)u.

8o(alt ,+oT. To3ljenja L .!92M+ Ne 'ta)ra kar(ide OLP Fa)orizuje izd)ajanje .ra2ita. 9te/a)a ra't zrna, 3o(olja)a ot3orno't u odno'u na krto't 3ri 3ro4e'u ot3utanja kao i zateznu )r'to6u na 3o)ienim tem3araturama. Q(o. to.a 'e kori'ti kao le.iraju6i element kod (rzoreznih elika i alatnih elika za rad u to3lom, kao i za 3roiz)odnju dru.ih )atro'talnih i )i'oko )atro'talnih le.ura. Po)e6a)a remanen4iju, koer4iti)nu 'ilu i to3lotnu 3ro)odno't, zato 'e e'to 3rimenjuje kao o'no)ni le.iraju6i element za )i'okok)alitetene 'talne ma.nete ,eline ili od dru.ih le.ura-. Pod uti4ajem neutron'ko. zraenja 't)ara 'e intenzi)no izoto3 #0+o, z(o. to.a je 8o(alt ne3o/eljan kao le.uraju6i element u matrijalima koji 'lu/e za izradu nuklearnih reaktora.

Drom ,+rT. to3ljenja L .920M+. ?zra/ena te/nja ka 't)aranju kar(ida. Sna/no 'u/a)a N* a iri S*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. Drom kao le.iraju6i element daje eliku '3o'o(no't kaljenja u ulju, odno'no na )azduhu, 3reko uti4aja na kritinu (rzinu kaljenja, to 3o)e6a)a 3rokalji)o't elika i '3o'o(no't 3o(oljanja. Sklono't ka krtom lomu 'e 'manjuje dodatkom hroma, mada je uti4ah na '3o'o(no't iz)laenja relati)no 'la(. S3o'o(no't za)ari)anja ,za)arlji)o't- ra'te 'a 3o)e6anjem ma'eno. udela hroma u le.uri. Qatezna )r'to6a elika ra'te %0* 00 N<mm2 3o ma'enom 3ro4entu hroma. 3

Drom ima izuzetnu 'klono't ka 't)aranju kar(ida koji dalje 3oziti)no utiu na mehanike karakteri'tika elika ,na 3r. ot3orno't na ha(anje-, ali ne.ati)no utie na korozionu 3o'tojano't. ?ako 'na/no 'u/a)a N* a iri S*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+, hrom 'ta(ilizuje au'tenit ,N*o(la't- u hrom*man.an*, odno'no hrom*nikl*ner7aju6im eli4ima. Drom kao le.iraju6i element 'ni/a)a to3lotnu i elektrinu 3ro)odno't elika. 5ko imamo )i'ko 'adr/aj u.ljenika u eliku i i'ti)remeno 'adr/aj hroma do 30 ,ma'ena 03o)e6a)aju 'e i'to)remeno remanen4ija, koer4iti)na 'ila. 8od ner7aju6ih elika 'adr/aj hroma 3reko 20 daje materijalu 3oziti)ni elektrohemij'ki 3oten4ijal, materijal 3o'taje K3lemenitijiK, to .a ini ot3ornim na delo)anje elektrolita, a i'to)remeno 'e 't)ara 3o)rin'ki 'loj +r*ok'ida, koji dodatno titi materijal od korozi)ne 'redine.

=akar ,+uT. To3ljenja L .0%3M+. Ne3o/eljan ,tetan- le.iraju6i element. =akar 'e )rlo retko 4iljno le.ira ,'amo kod nekih 3o'e(nih )r'ta elika-, inae je u 3rin4i3u )rlo ne3o/eljan u eliku. Po'e(an 3ro(lem 3red'ta)lja u elianama koje 3roiz)ode elik u elektrolunim 3e6ima .de 'e nje.o) udeo u le.uri mo/e )rlo teko kontroli'tai, ' o(zirom da metalni ot3ad ima )rlo irok '3ektar udela (akra. 8ada je u 3itanju T'taro .)o/7eU, to je e'to 'inonim za elini ot3ad, u @)ro3'koj uniji 3o'toje 9 kla'a elino. ot3ada 3odeljenih 3rema Ki'to6iK elika. Q(o. )i'oke 4ene elika koji 3ri3adaju )iim kla'ama i'to6e, eliane 'u 3rimorane da 3ra)e tz). Kelini meniK 'a'ta)ljeno od o3timalne kom(ina4ije elino. ot3ada i o3timalne 4ene tone elika. Vtetno dej't)o (akra i'3olja)a 'e naroito 3ri )i'okim tem3eraturama. Najtetnije dej't)o (akra i'3olja)a 'e tokom 3latine 3rerede elika na 3o)ienim tem3araturama ,ko)anje, )aljanje, iz)laenje ...-, i 3o'ledi4a je izd)ajanja (akra 3o .rani4ama zrna. ?zd)ajanje (akra 3o .rani4ama zrna 3o)e6a)a 3o)rin'ku o'etlji)o't materijala u toku ')ih )r'ta 3la'tine 3rerade na3o)ienim tem3araturama. Arani4a teenja i odno' .rani4a teenja<zatezna )r'to6a 'e 3o(olja)aju 'a 3ora'tom ma'eno. udela (akra u eliku. Ma'eni udeo 3reko 0,30 (akra )ode 3o)e6anju t)rdo6e, odno'no 3o)e6ane '3o'o(no'ti kaljenja. !

:ti4aj na '3o'o(no't za)ari)anja nije 3rime6en. 8od nele.iranih i ni'ko le.iranih elika (akar 3o)e6a)a njiho)u ot3orno't na tetene atmo'2erke uti4aje. 8od )i'oko le.iranih elika ma'eni udeo (akra iznad 0 3o)e6a)a njiho)u ot3orno't na dej't)o ki'elina ,3o.oto)o hloro)odonine i 'um3orne ki'eline-.

Codonik ,DT. To3ljenja L *2#2M+. Ne3o/eljan ,tetan- le.iraju6i element. Codonik izazi)a 3o)e6anje krto'ti i 'manjenje '3o'o(no'ti iz)laenja elika a da 3ritom ne 3o(olja)a )redno't .rani4e teenja i zatezne )r'to6e. 8od )e6ine le.iraju6ih elemenata, n3r. '3o'o(no't iz)laenja i zatezna )r'to6a 'u o(rnuto korelirani. Codonik je 3ored o'talo. Tkri)a4U za takoz)ani T3la)i lomU elino. matrijala. :nutar elika Codonik 'e oku3lja u (lizini .reki u materijalu ,di'loka4ije, nemetalni uklju4i, ...- u atmo'2ere. : za)i'no'ti od koliine )odonika u eliku te naku3ine mo.u do'ti6i tak)e razmere da 3o'tanu kon4etrator na3rezanja do)oljno )eliki da na njemu krene ra't 3r'kotine koja 6e ka'nije do)e'ti do loma matarijala.

Ma.nezijum ,M.T. To3ljenja L #"$M+ Ma.nezijum 'e kori'ti kao dezok'idan' a kao 'red't)o za uklanjanje ne/eljeno. 'um3ora iz elika. 8ao le.iraju6i element u do(ijanju le.ure .)o/7a 3o'3euje 't)aranje .lo(ularno. ,'2erno.- .ra2ita.

Man.an ,MnT. To3ljenja L .22 M+. Sna/no iri N*o(l't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. Man.an u eliku na 3r)om me'tu 'lu/i kao dezok'ida4ionao 'red't)o. 8ao 'red't)o za reduko)anje koliine 'lo(odno. 'um3ora man.an deluje tako to 't)ara man.an'ukl2id ,MnS't)aranje tetno. /elezo'ul2ida ,FeS-. 1u.o je )remena 3ro(lem 't)aranja /elezo'ul2ida to uzrokuje takoz)anu 3oja)u loma u 4r)enom ,ili 4r)eni lom- (io nerei). Pro(lem je (io u "

tome to /elezo'ul2id ima )eoma ni'ku taku to3ljenja tako da o'taje u tenoj 2azi 3ri o)r6a)anju elika. To do)odi do to.a da kao 3o'lednja tena 2aza /elezo'ul2id o)r'ne 3o .rani4ama zrna. 8ako je Relezo'ul2id )rlo krt to do)odi do loma materijala )e6 3ri 3la'tinoj 3reradi u o(la'ti tem3aratura 4r)eno. u'ijanja. 9datle )odi nazi) * T4r)eni lomU ili lom u 4r)enom. Su3rotno /elezo'ul2idu, man.an'ukl2id je teko to3i)o jedinjenje, tako da 'e u )idu nemetalnih ukljuaka izd)aha unutar zrna, to 3o)oljno utie na mehanike o'o(ine materijala. Ta o'o(ina je 3o'e(o )eoma kori'na kod elika za automate koji inae imaju 3o)e6an 'adr/aj 'um3ora. Po)e6an 'adr/aj 'um3ora kod elika za automate kori'tan je 'a a'3ekta 3o(oljanja '3o'o(no'ti main'ke o(rade materijala. Man.an 'na/no 'ni/a)a kritinu (rzinu hla7enja to 3o)e6a)a '3o'o(no't kaljenja elika. Arani4a teenja i zatezna )t'ti6a 'e 3o)e6a)aju 3' 3o)ienjem ma'eno. udela man.ana. Man.an tako7e 3o)oljno utie na ko)no't, '3o'o(no't za)ari)anja kao u 3o)e6anje du(une 3rokalji)o'ti. Ma'eni udeli 3reko !0 )ode, 3ri '3orijem hla7enju, 't)aranju krte martenzitne 'trukture tako da 'e ta o(la't le.iranja iz(e.a)a. &eli4i 'a 3reko 20 ma'enih udela man.ana o'taju au'tenitni i 3ri i'ti)remeno )i'okom 'adr/aju u.ljenika, jer Man.an 'na/no deluje na irenje N*o(la'ti u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. Tak)i eli4i 'e mo.u na 3r. de2orma4iono 3latino 3o)zin'ki ojaati uz i'to)remeno ou)anje duktilne 4entralne zone 3ro2ila, to o)u 'ortu elika ini izuzetno ot3ornu na ha(anje. Taka) ra'3ored, meka ,duktilna- 4entralna zona i t)rd 3o)rin'ki 'loj, daju o)om materijalu izuzetne ek'3lota4ione mehanike o'o(ine. &eli4i 'a 3reko %0 ma'enih udela man.ana o'taju ak i 3o'le relati)no )i'oko. 'te3ena 3la'tine de2orma4ije nema.netini. 9)a 'orta elika 'e e'to 3od nazi)om '3e4ijalni eli4i kori'ti za izradu od.o)ornih delo)a koji rade u u'lo)ima ni'kih tem3aratura. Mana.n 3o)e6a)a to3lotni koe2i4ijent irenja, a 3ri tom 'manjuje to3lotnu i elektrinu 3ro)odno't elika.

Moli(den ,MoT. To3ljenja L 2.#22M+. ?zra/ena te/nja ka 't)aranju kar(ida. Sna/no 'u/a)a N*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. Moli(den 'e )e6inom le.ira u kom(ina4iji 'a dru.im le.iraju6im elementima. Moli(den 'na/no 'ni/a)a kritinu (rzinu hla7enja to 3o)e6a)a '3o'o(no't kaljenja elika. : kom(ina4iji 'a hromom niklom i man.anom, moli(den 'manjuje 'klono't ka krto'ti 3o'le #

ot3utanja, 3o'3euje 't)aranje 2inije. ,'itnije.- zrna, 3oziti)no deluje na '3o'o(no't za)ari)anja. Arani4a teenja i zatezna )t'to6a 'e 3o)e6a)aju 3' 3o)ienjem ma'eno. udela man.ana. Arani4a teenja i zatezna )r'to6a 'e 3o)e6a)aju 'a 3o)ienjem ma'eno. udela moli(dena. Pri )e6im ma'enim udelima moli(dena dolazi do 'manjenja '3o'o(no'ti main'ke o(rade. Q(o. izra/ene te/nje ka 't)aranju kar(ida 3o(olja)a o'o(ine (rzore/u6ih alatnih elika. Primenjen kod )i'okole.iranih elika le.irenih hromom ili kod hrom*nikl*au'tenitnih elika, moli(den 3oma/e daljem 3o)e6anju korozione 3o'tojano'ti. 1odatak moli(dena kao le.iraju6e. elementa ne.ati)no deluje na )atro'talno't elika.

5zot ,NT. To3ljenja L *2 0M+. Sna/no iri N*o(l't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. : za)i'no'ti od )r'te i namene elika azot 'e mo/e 3o'matrati i kao teten i kao kori'tan le.iraju6i element. Vtetna 'u 3oja)e talo/enja koje do)ode do 'ni/enja '3o'o(no'ti iz)alenja a u 3ro4e'u 'tarenja izazi)aju takoz)ani lom u 3la)om ,3ri 3reredi u o(la'ti tem3eratura 3la)o. u'ijanja * 300 do 3"0M+-, ako i mo.u6no't 3oja)e interkri'talne na3on'ke korozije kod nele.iranih ili ni'kole.iranih elika. 8ao le.iraju6i element azot 3roiruje N*o(la't i 'ta(ilizuje au'tenitnu 'trukturu, 3o)e6a)a kod au'tenitnih elika .rani4u teenja, a 3o'e(no zateznu )r'to6u kao i o'tale mehanike o'o(ine na 3o)ienim tem3eraturama. : 3ro4e'u nitriranja 5zot 'e mo/e naneti u tankom 3o)rin'kom 'loju, ime 'e do(ija )rlo )r't i t)rd 3o)rin'ki 'loj, dok unutranjo't o'taje ori.inalno meka i /ila)a, ime 'e 3o'ti/u o3timalne karakteri'tike na 3rimer za delo)e koji 'u izlo/eni 'na/nom dinamikom o3ter6enju.

Nio(ijum i Tantal ,N(*TaT. N( To3ljenja L .9#0M+, T. Ta To3ljenja L 3.030M+ ?zra/ena te/nja ka 't)aranju kar(ida. Sna/no 'u/a)aju N*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+ OLP Fa)orizuju 't)aranje 2erita. Q(o. to.a to u 3rirodi o(ino idu zajedno i uz to 'e )eoma teko razd)ajaju, o)a d)a elementa 'e 3rimenjuju u le.iranju elika ako le.ura nio(ijuma i tantala. Q(o. o'o(ine da $

3o)e6a)aju )atro'talno't kao i ot3orno't na 3uzanje )rlo e'to 'e kori'te kao le.iraju6i elementi za elike koji rade u u'lo)ima )i'oko. 3riti'ka i )i'oke tem3erature. Tantal ima )eoma )i'ok 'te3en a('or34ije neutrona tako da za elike koji 'e 3rimenjuju za izradu nuklearnih reaktora dolazi u o(zir 'amo tantal*nio(ijum*le.ura 'a )rlo ni'kim ma'enim udelom tantala.

Nikl ,NiT. To3ljenja L .!"3M+. Sna/no iri N*o(l't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. Po)e6a)a .rani4u teenja i 'manjuje krto't kod elika ne.aranto)ano. 'a'ta)a. : 4ilju 3o)e6anja /ila)o'ti nikl 'e dodaje kao le.iraju6i element u elika za 4ementa4iju i elike za 3o(oljanje. Q(o. 'na/no iri N*o(l'ti u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+ nikl 'lu/i kao 'ta(ilizator au'tenitne 'trukture u ner7aju6im hrom*nikl*eli4ima. ;e.ura /eleza i nikla 'a 3#0 ma'enih udela nikla 3od komer4ijalnim nazi)om T?n)arU 3o'eduje najmanji koe2i4ijent termiko. irenja i kao tak)a nezamenlji) je matrijal u izradi mno.ih mernih in'trumentata.

5ntimon ,S(T. To3ljenja L #30M+ Su/a)a N*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. Sklono't ka 't)aranju 'e.re.a4ija * ?zuzetno tetna 3oja)a 3ri li)enju elika. Ne3o/eljan le.iraju6i element. Slino ar'enu 3o)e6a)a krto't odno'no 'manjuje /ila)o't materijala.

9lo)o ,P(T. To3ljenja L 32$,!M+ 9lo)o u 3rin4i3u nije i'tin'ki le.iraju6i element u eliku, jer nje.o) uti4aj na mehanike o'o(ine 'koro i da ne 3o'toji. 1odaje 'e u koliini izme7u 0,2 i 0," ma'enih 3ro4enata u 4ilju

3o(oljanja '3o'o(no'ti o(rade main'kom o(radom. Gedna od 3rimena olo)a je u izradi le/aje)a .de dolazi do izra/aja nizak koe2i4ijent 2rik4ije olo)a.

Fo'2or ,PT. To3ljenja L !!M+. Ne3o/eljan ,tetan- le.iraju6i element izuzetno 'na/no. le.iraju6e. uti4aja. Sna/no 'u/a)a N*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. Po'toji 'amo jedna 'orta elika kod koje je doz)oljen relati)no )i'ok 'adr/aj 2o'2ora. To 'u eli4i za automate. Fo'2or i'kazuje jaku tenden4iju 3o'e(no ka 3rimarnoj 'e.re.a4iji, ije 'e tetno 3ri'u't)o u'led relati)no niko. koe2i4ijenta di2uzije 2o'2ora, kako u au'tenitu tako i u 2eritu, )eoma je teko uklanja. Se.re.a4ije deluju kao 'la(a me'ta u 'trukturi materijala na kojima 3o 3ra)ilu kre6e 3ro3a.a4ija 3r'kotine, to za 3o'ledi4u ima lom materijala. Poto je 'koro nemo.u6e '3reiti Se.re.a4iju 2o'2ora, odno'no 3o'3eiti nje.o)u ra)nomernu ra'3odelu unutar )r'to. ra't)ora, o'taje kao jedino reenje mak'imalno 'manjenje ma'eno. udela ,od 0,030*0,0"0-. Fo'2or )e6 u malim koliinama 3o)e6a)a o'etlji)o't na 3oka)u krto'ti materijala 3rilikom ot3utanja. Taj uti4aj 'e 3o)e6a)a 'a 3o)e6anjem ma'eno. udela u.ljenika. Tako7e ra'te tem3eratura kaljenja, )eliina zrna kao i 'manjenje '3o'o(no'ti 3la'ine de2orma4ije. Po'ledi4a ')e.a to.a mo/e da (ude lom u hladnom kao 3o'ledi4a 3ora'ta krto'ti materijala. : ni'kole.iranim eli4ima ne.aranto)ano. k)aliteta koji imaju ma'eni udeo u.ljenika oko 0, 0, 3o)e6an 'adr/aj 2o'2ora 3o)e6a)a korozionu 3o'tojano't u odno'u na atmo'2er'ke uti4aje. Slian uti4aj ima jo jedan takoz)ani ne3o/eljni le.iraju6i element, (akar. 1odatak 2o'2ora mo/e kod au'tenitnih elika ,+rNi*eli4i- 3ored uti4aja na 3ro4e'e talo/no. ojaa)anja mo/e 3o)e6ati i .rani4u teenja.

8i'eonik ,9T. To3ljenja L *2 %,$M+. Ne3o/eljan le.iraju6i element. 8i'eonik 3o.ora)a tehno*mehanike o'o(ine elika kao to 'u /ila)o't '3o'o(no't 'tarenja. 8ao i 'um3or ki'eonik do)odi do Tloma u 4r)enomU ,lom u o(la'ti tem3aratura 4r)eno. u'ijanja-. 9

Sum3or ,ST. To3ljenja L %M+ .

: 3rin4i3u ne3o/eljan le.iraju6i element )eoma 'na/no. le.iraju6e. dej't)a. Sum3or 3o.ora)a tehno*mehanike o'o(ine elika u 3r)om redu .rani4u teenja. Qa'e(no ili kom(ina4iji 'a ki'eonikom ,3ojaano dej't)o- do)odi do Tloma u 4r)enomU ,lom u o(la'ti tem3aratura 4r)eno. u'ijanja-. ?3ak 'um3or 'e dodaje kod elika za automate u ma'enom udelu do mak'imalno 0,30 u 4ilju 3o(oljanja '3o'o(no'ti main'ke o(rade rezanjem.

Sili4ijum ,SiT. To3ljenja L .! !M+. Su/a)a 'na/no N*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+ OLP Fa)orizuje 't)aranje 2erita. Sili4ijum je jako i )rlo e'to 3rimenji)ano dozok'idati)no 'red't)o u 3roiz)odnji elika. 8ao le.iraju6i element 'ili4ijum 3o)e6a)a )r'to6u, .rani4u ele'tino'ti i ot3orno't na ha(anje. S3o'o(no't da 3o)e6a .rani4u ele'tino'ti do)odi do )rlo e'te 3rimene 'ili4ijuma kao le.iraju6e. elementa u 3roiz)odnji elika za o3ru.e. ;e.iran u )e6im ma'enim udelima 'ili4ijum )odi 3o(oljanju )atro'talno'ti i ot3orno'ti na uti4aj ki'elina. Me7utim )i'ok 'adr/aj 'ili4ijuma utie na 'manjenje elektrine 3ro)odno'ti i koer4iti)ne 'ile.

Titan ,TiT. To3ljenja L .$2$M+. ?zra/ena te/nja ka 't)aranju kar(ida. 8ao 'na/no dozok'idati)no 'red't)o u izuzetnu te/nju ka 'ta)ranju kar(ida, titan 'e le.ira kao 'ta(ilizator u kororiono rezi'tentnim eli4ima ,ner7aju6i eli4i-.

Canadijum ,CT. To3ljenja L $2#M+. ?zra/ena te/nja ka 't)aranju kar(ida. 20

8ao i titan 3o'eduje izuzetnu te/nju ka 'ta)ranju kar(ida i nitrida. Canadijum 'na/no deluje na )ezi)anje azota u eliku. 1odatakom )anadijuma 3o'ti/e 'e 2ina 'itnozrna mikro'truktura koja za 3o'ledi4u ima 3o(oljanje mehanikih o'o(ina elinih odli)aka. 1odatak )anadijuma 3oziti)no delije na ot3orno't na ha(anje ,zno. 3ri'u'ta)a t)rdih kar(ida-, do(re mehanike o'o(ine u radu na 3o)ienim tem3araturama, kao i 3o)oljan uti4aj na 3ro4e' ot3utanja. Q(o. ')e.a .ore na(rojano. Canadijum 'e le.ira kod (rzoreznih alatnih elika, alatnih elika za rad u to3lom kao i kio alatnih elika za rad na )i'okim tem3araturama. 1ole.iran u elike za o3ru.e Canadijum )odi 3o)e6anju .rani4e ela'tino'ti.

Col2ram ,FT. To3ljenja L 33%0M+. ?zra/ena te/nja ka 't)aranju kar(ida. Col2ram deluje )rlo 3oziti)no na zateznu )r'to6u, .rani4u teenja kao i na /ila)o't elika. Q(o. to.a to utie na 3o)e6anje )r'to6e elika na 3o)ienim tem3araturama, a uz to 3o)e6a)a i ot3orno't na ha(anje, Col2ram 'e le.ira kod (rzoreznih alatnih elika kao i kod alatnih elika za rad u to3lom.

8alaj ,SnT. To3ljenja L 23 ,%M+. Ne3o/eljan le.iraju6i element )eoma 'na/no. le.iraju6e. dej't)a.

+irkonijum ,QrT. To3ljenja L %#0M+. ?zra/ena te/nja ka 't)aranju kar(ida. +u/a)a N*o(la't u 2aznom dija.ramu Fe*Fe3+. +irkonijum 'e 3onaa kao 'na/no dozok'idati)no 'red't)o, denitri2ika4iono 'red't)o i de'ul2ura4iono 'red't)o. 8od elika za automate, koji inae imaju 3o/eljno u)e6an 'adr/aj 'um3ora, +irkonijum deluje 3oziti)no na 3ro2il i 'a'ta) i'talo/enih 'ul2ida to 'manjuje o3a'no't od 3oja)e loma u 4r)enom.

Zaklju%ak

Po'toji .eneralna te/nja da 'e elik zameni u )e6ini me'ta .de 'e trenutno 3rimenjuje, a razlo. je nje.o)a )elika '3e4i2ina te/ina. Te/nja da 'e u3otre(e metalni materijali kao to 'u 5luminijum, Ma.nezijum, Titan i njiho)e le.ure ili kom3ozitni materijali ,)e6inom na (azi u.ljeninih )lakana- ote/ana je injeni4om da ni jedan ,za 'ada- 3oznati materijal nema tako ne)ero)atan ra'3on i 2lek'i(ilno't o'o(ina ,uz 3omo6 le.iranja, termike o(rade i 3la'tine 3rerade- kao i relati)no ni'ku 4enu 3roiz)odnje kao elik. 5ko je 'uditi 3o trenutnom 'tanju na tr/itu, 'ada i u (li/oj (udu6no'ti, elik je ,i (i6e- 'u3erioran materijal za najiru u3otre(u.

22

*ITERATURA

. III..oo.le.r'

23