NISTA NIJE TAKO DOBRO, DA NE MOZE BITI BOLJEl

Izabrane tehhike pcelarenja

Alpska kosnica
Autor: Slobodan Z. Jankovic
Alpska kosnica Roze Delona,
obzirom na sve karakteristike, moze se
uvrstiti u novi tip visespratne kosnice.
Na slici 1. prikazani su sastavni delovi
Alpske kosnice, sa nesto izmenjenim
nekim detaljima konstrukcije.
Konstruktor, Roze Delon, pcelari
sa vise od 600 ovih kosnica, koje je
rasporedio u vise kolonija na Alpima, u
precniku od 120 km. Sam se brine o
kompletnom pcelinjaku.
Po tvrdnji konstruktora, prinos
meda po kosnici nadmasuje prinose koji
se ostvaruju u najzastupljenijim
kosnicama, sto se posebno odnosi na
godine u kojim su uslovi za medobranje
losi. Tako navodi primer, da je jedan
pcelar u Karpatima, 1988 godine, od 50
DB kosnica dobio u proseku po 2 kg, dok
je u Alpskim imao prinos po 22 kg meda
po kosnici. Pored toga, kako navodi, u
Alpskim kosnicama izgradeno je po tri
nastavka saca (24 rama - 1 ram ima povrsinu saca koja je
jednaka povrsine DB satne osnove), dok u DB kosnicama nije
izvucena ni po jedna satna osnova.
Moje iskustvo potvrduje prednosti ove kosnice u
uslovima slabije pase. U uslovima bogate pase potrebno je
neprekidno prisustvo na pcelinjaku, da ne dode do rojevog
nagona, jer se medista brzo pune, a sama kosnica, racunajuci i
postolje, sa 6 nastavaka dostigne dosta znacajnu visinu. U tim
uslovima, potrebno je preduzeti potrebne mere za osiguranje
kosnice od preturanja, posto ima dosta malu oslonu povrsinu.
Osiguranje od pada se moze resiti na razne nacine.
Roze Delon je problem nestabilnosti resio postavljanjem
po 4 kosnice na zajednickoj podnjaci, pod jednim zajednickim
krovom, i fiksiranjem gredica za pricvrscenje kosnica, za dva
betonska bloka dimenzija 200x200x400 mm, koje delimicno
ukopava u zemlju.
Mali gabariti tela ove kosnice su, sa druge strane
znacajna prednost, jer npr. kompletno telo sa medom ima
tezinu od oko 16 kg, od cega je oko 11 kg med. Pcele veoma
brzo grade sace, a takode i velikom brzinom pune nektarom.
Med brzo sazreva. Razmera ramova utice na njihovu cvrstinu,
pa i pri vecim brzinama centrifugiranja ne dolazi do pucanja
saca.
Razmere kosnice pogoduju selidbi u svakom pogledu. U
ovoj kosnici, pcele zaista cudesno dobro zimuju. Uostalom i
razmere kocnice dosta su blizu prirodnom stanistu pcela u
dupljama. Pored svega navedenog, treba navesti da upravo
zbog svojih gabarita, na istoj povrsini se moze razmestiti veci
Alpska kosnica http://pcelarske-majstorije.50webs.com/tehnike-prilog3.html
1 o 6 21.07.2012 16:27
broj Alpskih u odnosu na druge tipove kosnica.
Standardno, sastoji se od:
Krov, (A) spoljnih dimenzija 400x400x80 mm. Dobro je
resenje, da umesto daske, krovna ploca ima "sendvic" od dva
lesonita i sredinom od stiropora debljine 20 mm. Oblozen je
aluminijumskom limom od otpadnih ploca koje se
upotrebljavaju u ofset stampi.
Ventilaciona mreza (B) spoljnih dimenzija tela i visine 20 mm.
Hranilice (C), vidi i sliku 2., koja je istovremeno i poklopna
daska, a sastoji se od tri drvena elementa dimenzija
100x300x25 mm, ugradena u okvir spoljnih dimenzija tela i
preseka letvica 22x22 mm. Na svakom elementu je, sa prednje
strane urezan po jedan zleb sirine 10 i duzine 20 mm, za prolaz
pcela do sirupa, koji se nalazi u kanalima dimenzija 22x240x20
mm, i kojih na svakom elementu ima po tri. U zimskom
periodu, u hranilicu se upresuje medno-secerna pogaca,
prekrije vrlo tankom plasticnom folijom i postavi u
preokrenutom polozaju za 180 stepeni, tako da je pogaca
odmah iznad satonosa. Umesto ovog resenja moguca je
primena klasicne poklopne daske, sa otvorom za hranilicu.
6 tela (D) unutrasnjih dimenzija 298x298 mm ako se
primenjuje originalni ram sa slike 3, odnosno 306 mm, ako se
primenjuje ram sa slike 4.
Alpska kosnica http://pcelarske-majstorije.50webs.com/tehnike-prilog3.html
2 o 6 21.07.2012 16:27
Podnjaca (E), sa skupljacem polenovog praha, koji se aktivira
povlacenjem okvira na kojem je resetka skupljaca ka letvici sa
letom, cime se pcele prinude da u kosnicu ulaze kroz resetku
skupljaca.
Americka poletna daska (F), slika 1.
U prevodu teksta koji sam ja dobio, stoji da je sastavni deo
kocnice i kaseta koja "sluzi za obrazovanje maticnjaka i
skupljanje pcelinjeg mleca". Ne navode se mere i nema slike
(nema ih u opste u pomenutom tekstu), ali pretpostavljam da
je u pitanju prsten visine oko 70-80 mm.
Posebnost ove kosnice su ramovi, koji se mogu raditi u dve
varijante (slika 3 i 4.). Originalna varijanta je na slici 3, a
modifikovana (ako se ne varam, od bugarskog pcelara, Koste
Velceva) na slici 4. U varijanti na slici 4. kompletan ram je od
drveta (originalni ima drvenu satonosu i zicani okvir, od zice
debljine 3-4 mm i duzine u ispravljenom stanju od oko 750
mm), i konstruktivno tako resen, da svodi vertikalno rastojanje
izmedu dva rama na svega 10-11 mm. Ukrstanjem ulica, putem
okretanja svakog drugog tela za 90 stepeni (kako ja radim),
pcele ce, u donjem delu ramova, a naspram svake ulice,
izgraditi satne jezicke i obezbediti da bez ikakvog
meduprostora, prelaze iz tela u telo, iz jedne ulice jednog tela
u bilo koju ulicu drugog tela.
Naseljavanje kosnice sa pcelama
Ako se ne raspolaze rojevima na
ramovima, mogu se naseljavati
prirodnim ili paketnim rojevima.
Druga varijanta je preuzimanje
drustava iz nekog drugog tipa
kosnice. U ovoj varijanti (tako ja
radim, kada nemam rojeva, a zelim
da naselim Alpsku), telo Alpske, sa
ramovima u koje su ugradene satne
osnove, postavi se na lesonit koji
dolazi preko plodista kosnice iz koje
se drustvo preuzima. Lesonit treba
da ima otvor velicine unutrasnjeg
otvora tela Alpske. Na tako
formiranu kosnicu postavi se prazno
telo ili dva (zavisi od tipa kosnice), i
kosnica zatvori. Kada pcele izgrade
sace u dodatom telu, izmedu njega i
plodista donje kosnice se umece
Alpska kosnica http://pcelarske-majstorije.50webs.com/tehnike-prilog3.html
3 o 6 21.07.2012 16:27
drugi, a zatim i treci nastavak. Kada pcele izgrade sace i
prakticno formiraju gnezdo u novoj kosnici, uklanja se kosnica
iz koje je izvrseno preuzimanje drustva, a nova kosnica, u
potpunosti formirana ostavlja na istom mestu.
Ram sa medom
Roj
Tehnologija rada
Kada pocne cvetanje prvih medonosnih biljaka, dodaje se trece telo
(ako je u jesen uklonjeno), koje je ispunjeno izvucenim sacem, i to na
podnjacu ispod gornja dva. Na ovaj nacin stvara se bolji toplotni rezim,
sto omogucava da matica intenzivnije polaze jaja.
Cetvrto telo se stavlja, po pravilu u stabilnoj pasi, izmedu
gornja dva tela. Po izgradnji saca u tom telu, dodaje se peto telo, opet
ispod najviseg, kao cetvrto iznad podnjace. Posle izvlacenja saca i u
ovom telu, dodaje se sesto telo, ali sada izmedu treceg i cetvrtog.
Ovim dodavanjem sestog tela, takode sa satnim osnovama, bez
upotrebe maticne resetke, ogranicava se matica u tri nastavka i
istovremeno sprecava ulazak u rojidbu. Gore je izlozena (bar prema
prevodu koji ja posedujem) originalna tehnologija Roze Delona
i do ovog dela je i ja primenjujem).
U nastavku teksta stoji: U ovako konstruisanoj kosnici
odmah postoji mogucnost da se jedno telo iskoristi kao nukleus. U tom
slucaju tesko je se odreci nacina za smenu matice koji izlaze Roze
Delon. Njega dalje ne interesuje otkrivanje stare matice. Odmah
smanjuje leglo za jedno telo i postavlja ispod donjeg tela kasetu,
dovodi produktivno drustvo u rojevo stanje, tako da ga prinuduje da
izvuce maticnjak. Radi toga, telo sa maticnjacima se dobro zatvori,
odozgo i odozdo, i postavlja na mesto gde ce se izvrsiti oplodnja
matice. Kada mlada matica pocne da polaze jaja, telo se postavlja
ispod najviseg mednog tela kosnice u kojoj smo odlucili da zamenimo
maticu. Izvrsava se tiha zamena, koja je u praksi Roze Delona
Alpska kosnica http://pcelarske-majstorije.50webs.com/tehnike-prilog3.html
4 o 6 21.07.2012 16:27
stoprocentna. Pre glavne pase, osnovno drustvo se pojacava jos
jednim telom sa leglom.
Umesto navedenog u gornjem stavu, ja postupam na dole
navedeni nacin.
Na dan pocetka glavne pase, sav med uklonim i izvrcam.
Matici ostavim dva nastavka sa zatvorenim leglom, izgradenim sacem
i po jednom satnom osnovom u sredini svakog tela. Sav visak,
uglavnom otvorenog legla, sa pcelama koje se nalaze na tim
ramovima, postavljam u posebne kosnice "akumulatore, (kako to
inace radi Vladimir Hunjadi iz Novog Sada - objavljeno vise puta u
casopisu "Pcelar), radi dobijanja vrlo kvalitetnih maticnjaka, u za to
najpogodnijem trenutku - bagremovoj pasi. Sve matice, u svim
drustvima koja trenutno imam, su prosle godine dobijene primenom
navedenog metoda, i sudeci po dosadasnjem razvoju i vrlo uspesnom
prezimljavanju su zaista kvalitetne. Kao treci, postavljam nastavak sa
satnim osnovama, a zatim jos dva, sa izgradenim i izvrcanim
nezaleganim sacem. Novi nastavak, podbacujem u zahtevanom
trenutku, ispod tela u kojem je nektar. Ako se ovako formirana kosnica
ispuni medom i nektarom, oduzima se i centrifugira zatvoreni med i
kasnije na isti nacin vraca prazan nastavak. Po zavrsetku pasne
sezone, kosnicu svodim na tri nastavka. U tako formiranoj kosnici, u
gornjem telu se dopunjuju zalihe hrane, u srednjem stvara i izvodi
leglo, a u donjem pcele uglavnom deponuju cvetni prah. Kasno u jesen
kada se izvede i poslednje leglo, i formira klube u srednjem telu,
zavisno od jacine formiranog drustva, donji nastavak uklanjam ili
ostavljam.
Jos neke napomene
Alpske kosnice (upravo zbog svoje velicine), pored navedenog,
mogu se koristiti i za proizvodnju matica, na nacin kako to radi Rajko
Pejanovic iz Sapca - kako to on kaze "sopstvenom metodom
kontrolisanog rojenja - videti "Beogradski pcelar, 6-7/2003, str. 152.
Navedeni autor u te svrhe upotrebljava nesto manje kosnice sa 6
ramova, u kojim povrsina saca jednog rama odgovara priblizno LR
rama.
Ja ove kosnice koristim i za cuvanje - prezimljavanje mladih
matica, tako sto u jednoj kosnici sa 4 nastavka, pored osnovnog
drustva, koje je u dva tela, u preostala dva tela cuvam jos po jednu
maticu u svakom posebno. Po upotrebi matica, ako su potrebne u rano
prolece, spajaju se sve preostale pcele, u jedno drustvo, sa tri
nastavka, a visak ramova sa medom, (veoma pogodni zbog svoje
velicine), umesto eventualno potrebnih pogaca, dodajem u prostor
izmedu krova i poklopne daske, a na otvor velicine male plasticne
hranilice, drustvima u Farar kosnicama.
Zakljucicu sa ocenom da se ovim simpaticnim kosnicama, moze
uspesno pcelariti, posebno u brdsko-planinskom podrucju, ali i svim
ostalim - nizim predelima, gde i ja pcelarim, posebno u uslovima
stacionarnog pcelarenja, kada u letnjem periodu i nema neke
znacajnije pase. Uostalom i pcelar, Lazic Miroslav iz Sapca, koji i
proizvodi ove kosnice, pcelari sa oko 200 Alpskih kosnica.
________________________________
Napomena: U vezi sa Alpskom kosnicom predlazem da posetite i
sledece sajtove: http://ruche-warre.levillage.org/ruche-
warre.levillage.org/roger_delon/index.html,
www.beeinbg.narod.ru/alp.htm http://www.bee17.newmail.ru.
______________
Napomena: Ovaj clanak prethodno je objavljen na
www.pcela.co.yu, a zahvaljujuci Predragu Cvetkovicu
(profesionalnom pcelaru i uredniku navedenog sajta), i
u engleskom pcelarskom casopisu "The Beekeepers
Quartely"
Alpska kosnica http://pcelarske-majstorije.50webs.com/tehnike-prilog3.html
5 o 6 21.07.2012 16:27
Copyright 2005. Slobodan Z. Jankovic; Urednik i webmaster
Alpska kosnica http://pcelarske-majstorije.50webs.com/tehnike-prilog3.html
6 o 6 21.07.2012 16:27