Poreklo porodice, privatne svojine i drave-Fridrih Engels

Guerin, D. (1980) Anarhizam, od doktrine do akcije, Zagreb: Naprjed.

Mrevi, Zorica (urednica), 1999: Renik osnovnih feministikih pojmova, Beograd: IP arko
Albulj.

ANARHIZAM ZA TA SE STVARNO ZALAE?


Istorija ljudskog rasta i razvoja je istovremeno i istorija oajnike borbe svake nove ideje
koja nagovetava dolazak nove zore. U svom istrajnom dranju za tradiciju, Staro se nikad
nije ustruavalo da koristi najprljavije i najokrutnije metode da zaustavi dolazak Novog, u
kom god obliku ili periodu ono pokuavalo da se afirmie. Ne treba ni da idemo u daleku
prolost da bismo shvatili/e enormnost otpora i tekoa koje su se nalazile na putu svake
napredne ideje. Sprave za muenje su jo uvek oko nas, kao i osuenika odea i drutveni
gnev, svi zajedno u zaveri protiv duha koji dostojanstveno marira napred.
Anarhizam nije mogao da se nada da e izbei sudbinu svih ostalih inovativnih ideja.
Zaista, kao najrevolucionarniji i najbeskompromisniji inovator, anarhizam mora i treba da se
suoi sa kombinacijom neznanja i zlobe sveta koji eli da rekonstruie.
Da bismo samo povrno obratili/e panju na sve to je reeno i uinjeno protiv
anarhizma, bilo bi potrebno napisati celu knjigu. Zato u se ja osvrnuti samo na dve glavne
primedbe. Kroz taj osvrt, pokuau i da osvetlim za ta se anarhizam stvarno zalae.
udan fenomen kod suprotstavljanja anarhizmu jeste taj, to se osvetljava veza izmeu
takozvane inteligencije i neznanja. Ipak, to nije toliko udno ako uzmemo u obzir relativnost
svih stvari. Karakteristika neuke mase jeste da ona ne zahteva znanje ili toleranciju.
Voena, kao i uvek, pukim nagonom, njeni razlozi su kao kod deteta. Zato? Zato. Ipak,
suprotstavljanje neobrazovanog/e anarhizmu zasluuje isti tretman kao i suprotstavljanje
inteligentne osobe.
Koje su, dakle, primedbe? Prvo, anarhizam je nepraktian, iako lep ideal. Drugo,
anarhizam se zalae za nasilje i unitavanje i zato mora biti odbaen kao lo i opasan. Ni
inteligentna osoba ni neuke mase ne sude na osnovu temeljnog poznavanja teme nego ili po
glasinama ili po pogrenoj interpretaciji.
Praktina ema, kae Oskar Vajld, jeste ili ona koja ve postoji ili ona koja bi mogla da se
ostvari u postojeim uslovima, ali upravo su postojei uslovi za prigovor i svaka ema koja
bi mogla prihvatiti takve uslove jeste pogrena i glupa. Prema tome, pravi kriterijum
praktinog nije u tome da li je ona praktina ili glupa; on je pre u tome da li ema ima
dovoljno vitalnosti da napusti stagnirajue vode starog i izgradi i odri novi ivot. U svetlu
ovog koncepta, anarhizam je zaista praktian. Vie nego bilo koja druga ideja, on pomae
da se ukloni pogreno i glupo; vie nego bilo koja druga ideja, on gradi i odrava novi ivot.
Emocije neuke osobe konstantno se dre u napetosti najkrvavijim priama o anarhizmu.
Nita nije preterano sramotno da bi bilo upotrebljeno protiv ove filozofije i njenih
predstavnica/ka. Zbog toga anarhizam nepromiljenima predstavlja isto to i poslovino loa
osoba detetu crno udovite koje guta sve pred sobom; ukratko, destrukciju i nasilje.
Destrukcija i nasilje! Kako da obina osoba zna da je neznanje najnasilniji element u
drutvu, da je njegova mo destrukcije upravo ono protiv ega se anarhizam bori? Niti je
svesna da anarhizam, iji su koreni deo prirodnih sila, ne unitava zdravo tkivo nego
parazitske izrasline koje se hrane ivotnom esencijom drutva. On samo isti zemlju od
korova tako da ona konano moe da d zdrave plodove.
Neko je jednom rekao da je potrebno manje mentalnog napora za osuivanje nego za
miljenje. Rairena mentalna ravnodunost, toliko dominantna u drutvu, dokazuje da je
ovo zaista istina. Umesto da zaroni u dubinu bilo koje ideje, da istrai njenu sutinu i
znaenje, veina ljudi e ih ili osuivati ili e se pouzdati u neke povrne ili jednostrane
definicije nebitnog.
Anarhizam i feminizam-Ema Goldman
Guerin, D. (1980) Anarhizam, od doktrine do akcije, Zagreb: Naprjed.
Mrevi, Zorica (urednica), 1999: Renik osnovnih feministikih pojmova, Beograd: IP arko
Albulj.

ANARHIZAM ZA TA SE STVARNO ZALAE?


Istorija ljudskog rasta i razvoja je istovremeno i istorija oajnike borbe svake nove ideje
koja nagovetava dolazak nove zore. U svom istrajnom dranju za tradiciju, Staro se nikad
nije ustruavalo da koristi najprljavije i najokrutnije metode da zaustavi dolazak Novog, u
kom god obliku ili periodu ono pokuavalo da se afirmie. Ne treba ni da idemo u daleku
prolost da bismo shvatili/e enormnost otpora i tekoa koje su se nalazile na putu svake
napredne ideje. Sprave za muenje su jo uvek oko nas, kao i osuenika odea i drutveni
gnev, svi zajedno u zaveri protiv duha koji dostojanstveno marira napred.
Anarhizam nije mogao da se nada da e izbei sudbinu svih ostalih inovativnih ideja.
Zaista, kao najrevolucionarniji i najbeskompromisniji inovator, anarhizam mora i treba da se
suoi sa kombinacijom neznanja i zlobe sveta koji eli da rekonstruie.
Da bismo samo povrno obratili/e panju na sve to je reeno i uinjeno protiv
anarhizma, bilo bi potrebno napisati celu knjigu. Zato u se ja osvrnuti samo na dve glavne
primedbe. Kroz taj osvrt, pokuau i da osvetlim za ta se anarhizam stvarno zalae.
udan fenomen kod suprotstavljanja anarhizmu jeste taj, to se osvetljava veza izmeu
takozvane inteligencije i neznanja. Ipak, to nije toliko udno ako uzmemo u obzir relativnost
svih stvari. Karakteristika neuke mase jeste da ona ne zahteva znanje ili toleranciju.
Voena, kao i uvek, pukim nagonom, njeni razlozi su kao kod deteta. Zato? Zato. Ipak,
suprotstavljanje neobrazovanog/e anarhizmu zasluuje isti tretman kao i suprotstavljanje
inteligentne osobe.
Koje su, dakle, primedbe? Prvo, anarhizam je nepraktian, iako lep ideal. Drugo,
anarhizam se zalae za nasilje i unitavanje i zato mora biti odbaen kao lo i opasan. Ni
inteligentna osoba ni neuke mase ne sude na osnovu temeljnog poznavanja teme nego ili po
glasinama ili po pogrenoj interpretaciji.
Praktina ema, kae Oskar Vajld, jeste ili ona koja ve postoji ili ona koja bi mogla da se
ostvari u postojeim uslovima, ali upravo su postojei uslovi za prigovor i svaka ema koja
bi mogla prihvatiti takve uslove jeste pogrena i glupa. Prema tome, pravi kriterijum
praktinog nije u tome da li je ona praktina ili glupa; on je pre u tome da li ema ima
dovoljno vitalnosti da napusti stagnirajue vode starog i izgradi i odri novi ivot. U svetlu
ovog koncepta, anarhizam je zaista praktian. Vie nego bilo koja druga ideja, on pomae
da se ukloni pogreno i glupo; vie nego bilo koja druga ideja, on gradi i odrava novi ivot.
Emocije neuke osobe konstantno se dre u napetosti najkrvavijim priama o anarhizmu.
Nita nije preterano sramotno da bi bilo upotrebljeno protiv ove filozofije i njenih
predstavnica/ka. Zbog toga anarhizam nepromiljenima predstavlja isto to i poslovino loa
osoba detetu crno udovite koje guta sve pred sobom; ukratko, destrukciju i nasilje.
Destrukcija i nasilje! Kako da obina osoba zna da je neznanje najnasilniji element u
drutvu, da je njegova mo destrukcije upravo ono protiv ega se anarhizam bori? Niti je
svesna da anarhizam, iji su koreni deo prirodnih sila, ne unitava zdravo tkivo nego
parazitske izrasline koje se hrane ivotnom esencijom drutva. On samo isti zemlju od
korova tako da ona konano moe da d zdrave plodove.
Neko je jednom rekao da je potrebno manje mentalnog napora za osuivanje nego za
miljenje. Rairena mentalna ravnodunost, toliko dominantna u drutvu, dokazuje da je
ovo zaista istina. Umesto da zaroni u dubinu bilo koje ideje, da istrai njenu sutinu i
znaenje, veina ljudi e ih ili osuivati ili e se pouzdati u neke povrne ili jednostrane
definicije nebitnog.
Anarhizam zahteva od osobe da misli, da istrauje, da analizira svaki predlog, ali da
kapacitet mozga prosene/og itateljke/itaoca ne bi bio preoptereen, ja u takoe
zapoeti definicijom koju u kasnije elaborirati.
ANARHIZAM: filozofija novog drutvenog ureenja zasnovana na slobodi neogranienoj
zakonima koje su ljudi napravili; teorija da se svaki oblik vladavine zasniva na nasilju i da je
zato ona pogrena i tetna, kao i nepotrebna.
Novo drutveno ureenje se zasniva, naravno, na materijalistikoj osnovi ivota; i dok se
svi/e anarhisti/kinje slau da je osnovno zlo dananjice ono ekonomsko, oni/e dre i do toga
da je reenje tog zla u razmatranju svake sfere ivota individualne, kao i kolektivne;
unutranjih, kao i spoljanjih sfera.
Temeljan pregled istorije ljudskog razvoja dovee dva elementa u otar meusobni
sukob; elemente koje tek poinjemo da razumevamo, ne kao nepoznate jedan drugom,
nego blisko povezane i zaista harmonine, samo ako se stave u odgovarajuu sredinu:
individualni i drutveni instinkt. Individua i drutvo su vodili nemilosrdnu i krvavu bitku
godinama, svako od njih teei superiornosti, jer je svako od njih bilo slepo za vrednost i
znaaj onog drugog. Individualni i drutveni instinkti prvi, najjai faktor za individualno
nastojanje, za rast, aspiraciju, samoostvarenje; drugi, jednako vaan faktor za zajedniku
korist i drutvenu dobrobit.
Objanjenje za olujnu pobunu unutar individue i izmeu nje i njenog okruenja, ne treba
daleko traiti. Primitivna osoba, nesposobna da razume svoje postojanje, a jo manje
jedinstvo celog ivota, osea se potpuno zavisnom od slepih, skrivenih sila uvek spremnih
da je ismevaju i rugaju joj se. Iz tog stava izrastaju religiozni koncepti ljudskog bia kao
zrna praine zavisnog od superiornih sila na vrhu, koje se mogu zadovoljiti samo potpunom
predajom. Sve rane prie se zasnivaju na toj ideji, koja je kasnije i lajt-motiv biblijskih
legendi i koja govori o vezi ljudskog bia sa bogom, dravom, drutvom. Uvek isti motiv,
ljudsko bie je nita, sile su sve. Znai, Jehova e podnositi ljudsko bie samo pod uslovom
potpune predaje. Ljudsko bie moe imati svu slavu na zemlji, ali ne sme postati svesno
sebe. Drava, drutvo i moralni zakoni pevaju isti refren: ljudsko bie moe imati svu slavu
na zemlji, ali ne sme postati svesno sebe.
Anarhizam je jedina filozofija koja ljudskom biu donosi svest o sebi, to podrazumeva da
bog, drava i drutvo ne postoje, da su njihova obeanja nitavna i isprazna, jer ona mogu
biti ispunjena samo potinjavanjem ljudskog bia. Anarhizam je, prema tome, uitelj
ivotnog jedinstva; ne samo u prirodi, nego i u ljudskom biu. Ne postoji konflikt izmeu
individualnog i drutvenog instinkta, nita vie nego izmeu srca i plua: jedno, posuda u
kojoj se nalazi dragocena ivotna esencija; drugo, skladite elemenata koji odravaju
esenciju istom i jakom. Individua je srce drutva koje odrava esenciju drutvenog ivota;
drutvo su plua koja distribuiraju element koji odrava ivotnu esenciju tj. individuu
vrstom i jakom.
Jedina vredna stvar na svetu, kae Emerson, jeste aktivna dua; to svaka osoba ima u
sebi. Aktivna dua vidi apsolutnu istinu i govori istinu i stvara. Drugim reima, individualni
instinkt je jedina vredna stvar na svetu. To je istinska dua koja vidi i oivljava istinu, iz
koje e doi jo vea istina preporoena dua drutva.
Anarhizam je veliki oslobodilac ljudskog bia od fantoma koji su ga drali zarobljenog; on
je sudija i pomiritelj dveju sila za individualnu i drutvenu harmoniju. Da bi dostigao to
jedinstvo, anarhizam je objavio rat opasnim uticajima koji su do sada spreavali harmonino
meanje individualnih i drutvenih instinkata, individue i drutva.
Religija, gospodarica ljudskog uma; Vlasnitvo, gospodar ljudskih potreba; Vlada,
gospodarica ljudskog ponaanja, predstavljaju uporite ljudskog ropstva i svih strahota koje
ono zahteva. Religija! Kako ona dominira ljudskim umom, kako ona poniava i degradira
ljudsku duu. Bog je sve, ovek je nita, kae religija. A iz tog "nita", bog je stvorio
kraljevstvo, tako despotsko, tako tiransko, tako okrutno, tako uasno strogo da nita osim
mraka, suza i krvi nije vladalo svetom od njegovog poetka. Anarhizam die ljudsko bie na
pobunu protiv ovog crnog udovita. Uniti svoje mentalne okove, kae anarhizam ljudskom
biu, jer dok ne misli i ne prosuuje sam/a za sebe, nee se osloboditi dominacije tame,
najvee prepreke svakom napretku.
Vlasnitvo, gospodar ljudskih potreba, onaj koji porie ljudima pravo da zadovolje svoje
potrebe. U prolosti je vlasnitvo zahtevalo boansko pravo, dolazilo ljudskom biu sa istim
refrenom kao i religija, rtvuj! Odreci se! Priloi! Duh anarhizma je podigao ljudsko bie iz
kleeeg poloaja. Ono sada stoji uspravno, licem okrenutim svetlosti. Nauilo je da vidi
neutoljivu, prodrljivu, harajuu prirodu vlasnitva i sprema se da ubije udovite.
Vlasnitvo je pljaka, rekao je veliki francuski anarhista Prudon. Da, ali bez rizika i
opasnosti za pljakaa. Monopolizirajui akumulirane napore ljudskog bia, vlasnitvo mu je
opljakalo njegovo pravo po roenju i uinilo ga siromahom i izgnanikom. Vlasnitvo nema
ak ni istroen izgovor da ljudsko bie ne proizvodi dovoljno da zadovolji sve potrebe.
Svaki/a student/kinja ekonomije zna da produktivnost rada tokom proteklih nekoliko dekada
daleko nadmauje normalne zahteve. Ali ta su normalni zahtevi za nenormalne institucije?
Jedini zahtev koji vlasnitvo prepoznaje jeste njegov vlastiti prodrljivi apetit za veim
bogatstvom, jer bogatstvo znai mo; mo da potini, da uniti, da iskoristi, mo da porobi,
da zlostavlja, da degradira. Amerika se posebno razmee svojom velikom moi, svojim
ogromnim nacionalnim bogatstvom. Jadna Amerika, od kakve je koristi svo njeno bogatstvo
ako su individue koje ine naciju bedno siromane? Ako ive u bedi, prljavtini, kriminalu,
bez nade i radosti; beskunika, bezemljaka vojska sainjena od ljudskih rtava.
Opte je poznato da ukoliko dobit nekog posla ne prelazi trokove, bankrot je neizbean.
Ali oni koji se bave proizvodnjom bogatstva jo nisu nauili ovu lekciju. Svake godine
trokovi proizvodnje u ljudskim ivotima rastu (50 000 ubijenih, 100 000 ranjenih u
Americi, samo prole godine) i zarada za mase koje pomau u stvaranju bogatstva, sve se
vie smanjuje. Ipak, Amerika je i dalje slepa za neizbean bankrot naeg proizvodnog
biznisa. Ali nije ovo jedini zloin u poslednje vreme. Jo je fatalniji zloin pretvaranja
proizvoaa u obian deo maine, sa manje volje i odluke od njegovog gospodara od elika i
gvoa. Ljudskom biu su ukradeni ne samo proizvodi njegovog rada, nego i mo slobodne
inicijative, originalnosti i interes ili strast za stvari koje pravi.
Pravo bogatstvo je u korisnim i lepim stvarima, u stvarima koje pomau da se kreiraju
jaka, lepa tela i okruenja inspiriua za ivot. Ali ako je ljudsko bie osueno da namotava
pamuk na kalem ili da kopa ugalj ili da gradi puteve tokom trideset godina svog ivota, ne
moe da se govori o bogatstvu. Ono to on/a daje svetu samo su sive i grozne stvari koje
reflektuju glupo i grozno postojanje preslab/a da ivi, previe kukavica da umre. udno je
rei, ali ima ljudi koji veliaju ovu umrtvljujuu metodu centralizovane proizvodnje kao
najvelianstvenije dostignue naeg doba. Uopte im ne uspeva da shvate da je, ako
nastavimo da sluimo mainama, nae ropstvo potpunije nego to je bilo ropstvo kralju. Ne
ele da znaju da centralizacija nije samo posmrtno zvono slobodi, nego i zdravlju i lepoti,
umetnosti i nauci, svemu onome to je nemogue u mehanikoj atmosferi.
Anarhizam ne moe a da se ne odrekne ovakve metode proizvodnje; njegov cilj je
najslobodniji mogui izraz svih skrivenih mogunosti individue. Oskar Vajld definie
savrenu linost kao onu koja se razvija u savrenim uslovima, koja nije ranjena,
osakaena ili u opasnosti. Savrena linost, prema tome, mogua je samo u drutvenom
ureenju u kome je ljudsko bie slobodno da odabere nain rada, uslove rada i slobodu da
radi. To je ona/j kome je pravljenje stola, graenje kue ili obraivanje zemlje ono to je
slikanje umetnici/ku i otkrie nauniku/ci rezultat inspiracije, intenzivne enje i dubokog
interesovanja za posao kao kreativne sile. Poto je to ideal anarhizma, njegovi ekonomski
ugovori moraju da se sastoje od volonterskih proizvodnih i distributivnih saveza koji e se
razvijati u slobodarski komunizam, kao najbolji nain proizvodnje sa najmanjim gubitkom
ljudske energije. Anarhizam, ipak, prepoznaje i pravo individue, ili veeg broja individua, da
uvek promene nain rada u skladu sa svojim ukusima i eljama.
Poto je ovakvo ispoljavanje ljudske energije mogue samo u potpunoj individualnoj i
drutvenoj slobodi, anarhizam usmerava svoje snage protiv tree i najvee protivnice svake
drutvene jednakosti Drave, organizovane vlasti ili statutarnog zakona gospodarice
ljudskog ponaanja.
Kao to je religija uprljala ljudski um i kao to je vlasnitvo, ili monopol nad stvarima,
potinilo i uguilo ljudske potrebe, tako je drava zarobila ljudski duh diktirajui pravila u
svakoj sferi ponaanja. Svaka vlada je, u sutini, kae Emerson, tiranija. Nije vano da li
je to vlada po boanskom pravu ili vladavina veine. U svakoj instanci njen cilj je apsolutna
potinjenost individue.
Pozivajui se na ameriku vladu, najvei ameriki anarhista Dejvid Toro je rekao: ta je
vlada nego tradicija, mada skoranja, koja nastoji da se neoteena prenese potomstvu, ali
tako da svaka instanca izgubi svoj integritet; ona nema vitalnost ni mo ni jedne ive osobe.
Zakon nikada nije stvorio osobu koja je pravednija; a potovanjem ovakvog zakona, ak i
oni/e dobronamerni/e svakodnevno postaju slubenici/ice nepravde.
I zaista, kljuna osobina vlade je nepravda. S arogancijom i samodovoljnou kralja koji
ne moe da pogrei, vlada nagrauje, sudi, osuuje i kanjava najbeznaajnije uvrede,
odravajui se pomou najvee od svih uvreda unitenjem individualne slobode. Tako je
Ouida u pravu kada tvrdi da se drava samo trudi da ulije u drutvo one vrednosti po
kojima e se njene zapovesti sluati, a riznice puniti. Njeno najvee postignue jeste
svoenje ljudske vrste na satni mehanizam. U takvoj atmosferi sve one finije i delikatnije
slobode, koje zahtevaju poseban tretman i prostorno irenje, neizbeno presue i izumru.
Drava zahteva maine za plaanje poreza koje imaju neogranien rok trajanja, riznice u
kojima nikada nema deficita, i drutvo monotono, posluno, bezbojno, bezduno, koje se
ponizno kree kao stado ovaca pokraj auto-puta izmeu dva zida.
Ipak, ak bi i stado ovaca pruilo otpor ikaniranju od strane drave ako ne prihvata
korumpirane, tiranske i opresivne metode kojima se ona slui za postizanje svojih ciljeva.
Zbog toga Bakunjin odbacuje dravu kao sinonim kapitulacije slobode individue ili manjina
destrukcije drutvene veze, smanjivanja ili ak potpunog poricanja ivota kao takvog, zarad
vlastitog poveanja. Drava je oltar politike slobode i, kao religiozni oltar, postoji u svrhu
ljudskog rtvovanja.
U stvari, teko da postoji moderan/a mislilac/teljka koja/i se ne slae da je vlada,
organizovana vlast ili drava neophodna samo da odri ili zatiti vlasnitvo i monopol.
Efikasnost je dokazala samo u toj funkciji.
ak i Dord Bernard o, koji se nada udu od drave pod fabijanizmom, ipak priznaje da
je ona trenutno ogromna maina za pljaku i porobljavanje siromanih grubom silom. S
obzirom na to, teko je videti zato pametan uvodniar eli da podri dravu poto
siromatvo prestane da postoji.
Na alost, jo uvek postoji veliki broj ljudi koji su istrajni u fatalnom verovanju da vlada
poiva na prirodnim zakonima, da odrava drutveni red i harmoniju, da smanjuje kriminal i
da spreava lenju osobu da odere svoje drutvo. Trebalo bi zbog toga ispitati ove
argumente.
Prirodni zakon je onaj faktor u ljudskom biu, koji se sam afirmie slobodno i spontano,
bez ikakve spoljanje sile, u harmoniji sa zahtevima prirode. Na primer, zahtev za hranom,
seksualnim zadovoljstvom, za svetlom, vazduhom i vebanjem jeste prirodni zakon. Ali za
njegovo izraavanje nije potrebna mainerija vlade, nije potrebna batina, puka, lisice ili
zatvor. Poslunost ovakvim zakonima, ako se to moe nazvati poslunou, zahteva samo
spontanost i slobodnu mogunost. Da se vlade ne odravaju kroz takve harmonine faktore
dokazano je uasnim poretkom nasilja, sile i prinude koji sve vlade koriste da bi opstale.
Zato je Blekstoun u pravu kada kae: Ljudski zakoni su pogreni jer su u suprotnosti sa
zakonima prirode.
Ako ne govorimo o redu koji je nastao u Varavi posle pokolja nad hiljadama ljudi, teko
je vladama pripisati bilo kakvu sposobnost za red ili drutvenu harmoniju. Red izveden iz
potinjenosti i odravan terorom nije sigurna garancija; ipak, to je jedini red koji su vlade
ikada odrale. Istinska drutvena harmonija prirodno raste iz solidarnosti interesa. U
drutvu u kom oni/e koji/e stalno rade nikad nita nemaju, dok oni/e koji/e nikad ne rade
uivaju u svemu, solidarnost interesa ne postoji; otuda je drutvena harmonija samo mit.
Jedini nain na koji se organizovana vlast suoava sa ovom ozbiljnom situacijom jeste
ukazivanjem jo veih privilegija onima koji ve imaju monopol nad zemljom i daljim
porobljavanjem masa lienih nasledstva. Tako je itav arsenal vlade zakoni, policija,
vojnici, sudovi, zakonodavna tela, zatvori naporno angaovan u harmonizaciji
antagonistikih elemenata u drutvu.
Najapsurdniji izgovor vlasti i zakona jeste da oni slue da bi se smanjio kriminal.
Izuzimajui injenicu da je sama drava najvei kriminalac, jer kri svaki pisani i prirodni
zakon, krade u obliku poreza, ubija u obliku rata i smrtne kazne, dolo je do potpunog
zastoja u borbi protiv kriminala. Potpuno je zakazala u unitavanju ili bar umanjivanju
stranog zla koje je sama stvorila.
Kriminal nije nita drugo nego pogreno usmerena energija. Sve dok svaka institucija
dananjice, ekonomska, politika, drutvena i moralna, kuje zaveru da ljudsku energiju
usmeri prema pogrenim kanalima; sve dok je veina ljudi van sebe jer rade stvari koje
mrze da rade, i ive ivot koga se gnuaju, kriminal e biti neizbean i svi zakoni mogu
samo da poveaju, a nikako da uklone kriminal. ta drutvo, onakvo kakvo danas postoji,
zna o procesu oajanja, siromatva, uasa, zastraujue borbe, koji ljudska dua mora da
proe na putu do kriminala i ponienosti. Kako bi ona/j ko poznaje ovaj uasan proces
mogao/la da ne vidi istinu u ovim reima Pitera Kropotkina:
Oni/e koji/e e odmeriti odnos izmeu prednosti koje se pripisuju zakonu i kazni i
njihovom degradirajuem efektu na oveanstvo; oni/e koji/e e proceniti bujicu
izopaenosti kojom dounici zasipaju ljudsko drutvo a koje ak i sudije favorizuju, a vlade
dobro plaaju pod izgovorom da pomau razotkrivanju kriminala; oni/ koji/e e ui unutar
zatvorskih zidova i tamo videti ta ljudska bia postaju kada su liena slobode, kada su
preputena brizi uvara, psovkama, okrutnim reima, hiljadama probadajuih ponienja,
sloie se s nama da je ceo zatvorski i kazneni aparat uas koji mora biti okonan.
Zastraujui uticaj zakona na lenju osobu je previe apsurdan da bi zasluivao
razmatranje. Kad bi drutvo bilo osloboeno rasipanja i troka odravanja lenje klase i isto
tako skupog linog obezbeenja koje ova lenja klasa zahteva, drutveni sto bi bio obilan za
svakoga, ukljuujui ak i povremeno lenje osobe. Osim toga, dobro je uzeti u obzir da
lenjost proizilazi ili iz posebnih privilegija ili fizikih i mentalnih poremeaja. Na sadanji
ludi sistem proizvodnje podrava oboje i zapanjujui je fenomen da ljudi sada uopte hoe
da rade. Anarhizam eli da oslobodi rad njegovih umrtvljujuih, zaglupljujuih aspekata,
njegovog mraka i prinude. eli da rad uini oruem zadovoljstva, snage, boje, prave
harmonije, tako da i najsiromanija osoba moe u radu da nae rekreaciju i nadu.
Da bi se postiglo ovakvo ureenje ivota, vlada, sa svojim nepravednim, proizvoljnim,
represivnim merama, mora biti uklonjena. U najboljem sluaju, ona namee jedan model
ivota, bez obzira na individualne i drutvene razliitosti i potrebe. Unitavanjem vlade i
uredbi propisanih zakonom, anarhizam predlae spasavanje samopotovanja i nezavisnosti
individue od svih ogranienja i invazija od strane vlasti. Samo u slobodi ljudsko bie moe
da izraste potpuno. Samo u slobodi e nauiti da misli i da se kree i da d najbolje od sebe.
Samo e u slobodi shvatiti stvarnu snagu drutvenih veza koje povezuju ljude i koje su
stvarna osnova normalnog drutvenog ivota.
Ali ta je sa ljudskom prirodom? Da li ona moe da se promeni? I ako ne moe, da li e
ona istrajati pod anarhizmom?
Jadna ljudska prirodo, kakvi strani zloini su poinjeni u tvoje ime! Svaka budala, od
kralja do policajca, od tupog pastora do diletantna u nauci bez vizije, daje sebi za pravo da
autoritativno govori o ljudskoj prirodi. to je vei mentalni arlatan, nedvosmislenije je
njegovo insistiranje na poronosti i slabostima ljudske prirode. Ipak, kako bilo ko moe
danas da govori o tome, dok su sve te due u zatvoru, sva ta srca uprljana, ranjena i
osakaena?
Don Barouz je tvrdio da su eksperimentalna istraivanja na ivotinjama u zarobljenitvu
potpuno beskorisna. Njihov karakter, njihove navike, njihove elje su potpuno promenjene
kada su odvojene od svog stanita u polju ili umi. Kad je ljudska dua zarobljena u tesnom
prostoru, svakodnevno nagonjena na potinjenost, kako moemo govoriti o njenim
potencijalima?
Sloboda, napredak, mogunost i, iznad svega, mir i odmor, sami mogu da nas naue o
stvarno dominantnim faktorima ljudske prirode i svim njenim divnim mogunostima.
Anarhizam se, prema tome, zaista zalae za osloboenje ljudskog uma od dominacije
religije, za osloboenje ljudskog tela od dominacije vlasnitva, za osloboenje od okova i
ogranienja vlade. Anarhizam se zalae za drutveno ureenje zasnovano na slobodnom
udruivanju individua u svrhu proizvodnje stvarnog drutvenog dobra, ureenje koje e
garantovati svakom ljudskom biu slobodan pristup zemlji i puno uivanje ivotnih
potreptina, u skladu sa linim eljama, ukusima i naklonostima.
Ovo nije luda fantazija ili ludilo uma. To je zakljuak do koga su doli/e inteligentni/e
mukarci i ene irom sveta, zakljuak koji je rezultat neposrednog i studioznog
posmatranja tendencija modernog drutva: individualne slobode i ekonomske jednakosti,
nerazdvojnih sila potrebnih za raanje dobrog i istinitog u ljudskom biu.
A sada o metodama. Anarhizam nije, kao to bi neki/e mogli/e pretpostaviti, teorija
budunosti koja bi se ostvarila kroz boansku inspiraciju. To je iva sila u procesima naeg
ivota koja konstantno stvara nove uslove. Metode anarhizma, prema tome, ne ukljuuju
strogi program koji treba da se ostvari pod svim okolnostima. Metode moraju da izrastu iz
ekonomskih potreba svakog mesta i klime i iz zahteva intelekta i temperamenta svake
individue. Tih, miran karakter kakav je bio Tolstojev elee druge metode za drutvenu
rekonstrukciju nego estoka, preplavljujua linost Mihaila Bakunjina ili Pitera Kropotkina.
Isto tako, mora biti oigledno da e ekonomske i politike potrebe Rusije diktirati drastinije
mere nego one u Engleskoj i Americi. Anarhizam se ne zalae za militaristiki dril i
uniformnost; on se, meutim, zalae za duh pobune, u bilo kom obliku, protiv svega to
spreava ljudski rast. Svi/e anarhisti/kinje se slau u ovome, kao to se slau u svom
protivljenju politikoj maineriji kao sredstvu donoenja velike drutvene promene.
Glasanje, kae Toro, je vrsta igranja, kao kockanje ili begemon, igranje sa ispravnim i
pogrenim; njegova obaveza nikada ne prevazilazi njegovu celishodnost. ak i glasanje za
pravu stvar znai ne initi nita za nju. Mudra osoba nee ostaviti ispravu stvar milosti
anse niti eli da ona preovlada putem moi veine. Neposredno ispitivanje politike
mainerije i njenih dostignua potvrdie logiku Toroa.
ta pokazuje istorija parlamentarizma? Nita osim neuspeha i poraza, ni jednu jedinu
reformu koja bi umanjila ekonomski i drutveni stres kod ljudi. Doneti su zakoni za
poboljanje i zatitu rada. Ipak, prole godine je dokazano da je Ilinois, sa najstroim
zakonima za zatitu rudnika, imao najgore nesree u rudnicima. U dravama u kojima
preovlauju zakoni o radu dece, eksploatacija dece je na vrhuncu, iako ovde radnici/e imaju
sve politike mogunosti, kapitalizam je dostigao najbestidniji zenit.
ak i da radnice/i imaju svoje predstavnice/ke, oko ega nai dobri socijalistiki politiari
prave buku, kakve su anse da oni/e budu iskreni/e i da zasluuju poverenje? Treba imati
na umu nain na koji politika funkcionie, da bi se shvatilo da je njena staza poploana
dobrim namerama puna zamki: korienje veza, spletkarenje, laskanje, laganje, varanje; to
je, u stvari, prevara u svakom obliku pomou koga politiki pretendent moe postii uspeh.
Tome treba dodati i potpunu demoralizaciju karaktera i ubeenja, dok ne ostane nita to
bi nekoga navelo da se bilo emu nada od tako oronule osobe. Ljudi su stalno i iznova bili
dovoljno glupi da veruju i podravaju do poslednjeg novia slavoljubive politiare, da bi na
kraju bili izdani i prevareni.
Moe se rei da osoba od integriteta nikada ne bi podlegla korupciji u politikom mlinu.
Moda i ne bi; ali takva osoba bi bila potpuno onemoguena da izvri bilo kakav uticaj u
korist rada, kao to se zaista i pokazalo u brojnim sluajevima. Drava je ekonomska
gospodarica nad svojim slugama. Dobri ljudi, ako takvi postoje, ostali bi ili odani svojim
politikim verovanjima i izgubili ekonomsku podrku, ili bi se drali svog ekonomskog
gospodara i bili potpuno nesposobni da urade i najmanje dobro. Politika arena ne ostavlja
alternativu, osoba mora biti ili glupa ili bitanga.
Politiko sujeverje jo uvek dri prevlast nad srcima i umovima masa, ali istinski/e
zaljubljenici/e u slobodu nee da imaju vie nita s tim. Umesto toga, oni/e veruju Stirneru
koji kae da ljudsko bie ima onoliko slobode koliko eli da uzme. Anarhizam se zato zalae
za direktnu akciju, za otvoren prkos i otpor svim zakonima i ogranienjima, ekonomskim,
drutvenim i moralnim. Ali prkos i otpor su ilegalni. U njima lei spas ljudskog bia. Sve to
je ilegalno zahteva integritet, samopouzdanje i hrabrost. Ukratko, zahteva slobodne,
nezavisne duhove ljudi koji su ljudi i imaju kimu koja se ne da saviti.
Univerzalno pravo glasa, samo po sebi, svoj opstanak duguje direktnoj akciji. Da oevi
amerike revolucije nisu imali duh pobune i prkosa, njihovo potomstvo bi jo uvek nosilo
kraljev kaput. Da nije bilo direktne akcije Dona Brauna i njegovih drugova, Amerika bi jo
uvek trgovala crncima. Istina, trgovina belcima jo uvek traje, ali i to e morati da bude
ukinuto direktnom akcijom. Sindikalizam, ekonomska arena modernih gladijatora, duguje
svoje postojanje direktnoj akciji. Tek su nedavno zakon i vlada pokuali da unite sindikalni
pokret i osudili pobornike/ce ljudskog prava na organizovanje na zatvor zbog zavere. Da su
se boril/e za svoju stvar preklinjanjem, sudskim zastupanjem i kompromisima, sindikalizam
bi danas bio neznatan. U Francuskoj, paniji, Italiji, Rusiji, ak i u Engleskoj (svedoimo o
rastuoj pobuni engleskih radnikih sindikata), direktna, revolucionarna, ekonomska akcija
je postala tako jaka sila u borbi za industrijsku slobodu, da ini da svet shvati izvanrednu
vanost moi rada. Opti trajk, najvii izraz svesti radnika/ca, bio je ismejan u Americi tek
nedavno. Danas svaki veliki trajk, da bi pobedio, mora shvatiti znaaj opteg solidarnog
protesta.
Direktna akcija, koja je svoju efektnost dokazala u ekonomskim redovima, jednako je
delotvorna i u okruenju individue. Stotine sila povreuju njeno bie i jedino e je istrajan
otpor konano osloboditi. Direktna akcija protiv autoriteta u prodavnici, direktna akcija
protiv autoriteta zakona, direktna akcija protiv nadirueg, nametljivog autoriteta moralnog
koda jeste logina, dosledna metoda anarhizma.
Zar to nee voditi revoluciji? Zaista, hoe. Ni jedna stvarna drutvena promena nije
uspostavljena bez revolucije. Ljudi ili nisu upoznati sa svojom istorijom ili jo nisu nauili da
revolucija nije nita drugo nego misao preneta u akciju.
Anarhizam, veliki podstreka misli, danas proima svaku oblast ljudskog delovanja.
Nauka, umetnost, knjievnost, drama, napor za ekonomskim poboljanjem, u stvari svako
individualno i drutveno protivljenje postojeoj neureenosti stvari, osvetljeno je duhovnim
svetlom anarhizma. To je filozofija suvereniteta individue. To je teorija drutvene
harmonije. To je velika, silna, ivea istina koja rekonstruie svet i koja e uvesti Svanue.

Izvornik:
http://www.pitzer.edu/~dward/Anarchist_Archives/archivehome.htm

Prevela:
Bosa Janjuevi










ENSKO PRAVO GLASA


Hvalimo se da je ovo doba napretka nauke i progresa. Zar nije onda udno to jo uvek
oboavamo fetie? Dananji fetii imaju drugi oblik i sutinu, ali mo koju imaju nad
ljudskim umom je isto toliko pogubna kao i mo koju su imali i stari fetii.
Univerzalno pravo glasa je na moderni feti. Oni koji jo nisu ostvarili to pravo, vode
krvave revolucije da bi ga dobili, a oni koji uivaju u njemu, na oltar ovog svemonog
boanstva prinose krupne rtve. Teko onom jeretiku koji se usudi da posumnja u to
boanstvo!
ena je ta koja oboava fetie vie od mukarca i mada se njeni idoli mogu menjati, ona
je uvek na kolenima, uvek sa podignutim rukama koje preklinju i uvek slepa na injenicu da
njen bog stoji na staklenim nogama. Moe se slobodno rei da je, od pamtiveka, ena bila
najvei pristalica svih boanstava. Naravno, morala je i da plati cenu koju samo bogovi
mogu da zahtevaju morala je da plati svojom slobodom, krvlju svoga srca i svojim
ivotom.
Poznata Nieova izreka, Kada ide eni, ponesi korba sa sobom, smatra se veoma
brutalnom, ali on je tom reenicom dobro definisao stav koji ena ima prema svojim
bogovima.
Religija, a naroito hrianska religija, osudila je enu na ivot inferiornog bia, na roba.
Ona je ometala njenu prirodu i zarobila njenu duu, a ipak, hrianska vera nema veeg
pobornika i veeg privrenika od ene. ta vie, moe se slobodno rei da bi religija davno
prestala da bude faktor u ivotu ljudi da je ene ne podravaju. Najpriljenije crkvene
radnice, najneumornije misionarke irom sveta su ene i one uvek prinose rtve na oltar
onih bogova koji su lancima sputali njen duh i zarobili njeno telo.
Rat, to nezasito udovite, krade eni sve to joj je drago i dragoceno. Rat uzima njenu
brau, ljubavnike i sinove, a za uzvrat joj daje ivot pun usamljenosti i oajanja. Pa ipak
ena je najvei pristalica i oboavalac rata. Ona je ta koja svojoj deci usauje elju za
osvajanjem i moi; ona je ta koja deci puni ui priama o sjaju rata i uspavljuje svoju bebu
pesmama sa zvucima truba i pucnjave. ena je ta koja krunie pobednika kada se on vraa
sa bojnog polja. Da, ena je ta koja plaa najveu cenu ratu, tom nezasitom udovitu.
A tu je i dom. Kakav je to straan feti savremeni zatvor sa zlatnim reetkama! Kako
on crpi svu ivotnu energiju ene. Njegov blistavi deo ini svaku enu slepom za cenu koju
e morati kao supruga, majka i domaica da plati. Pa ipak, ene se uporno dre doma, sile
koja ih dri u okovima.
Moglo bi se rei da upravo zato to je svesna strane cene koju mora da plati Crkvi,
Dravi i Domu, ena eli pravo glasa da bi se pomou njega oslobodila. To je moda istina,
ali samo za manjinu; veina sifraetkinja potpuno odbacuje takvo svetogre. Naprotiv, one
insistiraju da e pravo glasa uiniti da ene postanu bolje hrianke i domaice, lojalne
graanke drave. Pravo glasa je samo sredstvo za uvrivanje svemoi onih Bogova kojima
ene odvajkada slue.
I zbog toga nije ni udo to e ona biti isto toliko privrena, isto toliko revnosna, to e
se isto toliko prostirati pred svojim novim idolom, pred enskim pravom na glas. Ona, sa
osmehom na licu, od pamtiveka trpi proganjanje, zatvaranje, muenje i sve vrste osuda.
Kao u starim vremenima, ak i najprosveenije ene oekuju udo od boanstva dvadesetog
veka od prava na glas. ivot, srea, radost, sloboda, nezavisnost sve to i jo vie od
toga proizai e iz prava na glas. U svojoj slepoj odanosti ena ne vidi ono to su pametni
ljudi shvatili jo pre pedeset godina: da je pravo na glas zlo; da je ono samo doprinelo da se
ljudi pretvore u robove; da ih je upravo to zaslepilo i onemoguilo da vide kako su, na lukav
nain, naterani da se potine.
Zahtev ena za jednakim pravom glasa je zasnovan na pretpostavci da ene moraju imati
jednaka prava u svim oblastima drutva. Da je zahtev za pravom glasa ispravan, niko tome
ne bi mogao da se suprostavi. Teko ljudskom umu koji u svom neznanju moe da prepozna
ispravnu stvar u neemu to mu se namee. Ili, zar to ne predstavlja najbrutalnije
nametanje kada jedna grupa ljudi donosi zakone koje druga grupa, strahom naterana, mora
da potuje? Pa ipak, ene diu veliku buku zahtevajui tu zlatnu mogunost koja je
oveanstvu donela mnogo nevolja i oduzela oveku njegov integritet i sposobnost
oslanjanja na sopstvene mogunosti; nametanje koje je potpuno korumpiralo narod i uinilo
da postane potpuna rtva u rukama beskrupoloznih politiara.
Jadan, glupi, slobodan ameriki graanin! On je slobodan da umre od gladi, slobodan da
kao kloar skita po autoputevima ove velike zemlje, on ima pravo na glas i zahvaljui tom
pravu on je sebi iskovao okove. Nagrada koju dobija je zakon o radnim odnosima, zakon
koji zabranjuje pravo na bojkot, na trajk, u stvari zakon koji zabranjuje sve osim neijeg
prava da opljaka plodove njegovog rada. Pa ipak, ene nisu izvukle nikakve pouke iz
katastrofalnih posledica ovog fetia dvadesetog veka. A stalno nas ubeuju da e ene biti
te koje e uiniti politiku istom.
Nepotrebno je naglaavati da moje protivljenje zahtevu da ena dobije pravo glasa nije
bazirano na rasprostranjenom miljenju da ena nije tome dorasla. I ja ne vidim fizike,
psiholoke ili mentalne razloge zbog kojih ena ne bi trebala da ima ista prava na glas kao i
mukarci. Ali takav stav me ne moe uiniti slepom na apsurdno miljenje da e ene uspeti
tamo gde mukarci nisu uspeli. Ako ona ne moe da uini stanje gorim, ona ga svakako ne
moe uiniti ni boljim. Pretpostaviti da e ona uspeti da oisti neto to ne podlee ienju
znai pripisivati joj natprirodne mogunosti. Poto je enina najvea nesrea u tome da se
na nju gleda ili kao na anela ili kao na avola, njen stvarni spas lei u tome da se ona
postavi na zemlju: da bude smatrana ljudskim biem koje podlee svim ljudskim manama i
grekama. Da li mi treba da verujemo da e se dve greke meusobno ponititi i dati
ispravno reenje? Da li mi treba da pretpostavimo da e otrov koji inherentno postoji u
politici postati manje otrovan ako ene uu u politiku arenu? Teko da bi i najvatrenija
pobornica prava na glas tvrdila takvu glupost.
injenica je da su ak i najnapredniji meu onima koji prouavaju opte pravo glasa
shvatili da su svi postojei sistemi politike moi apsurdni i sasvim nepodesni da ree gorue
ivotne probleme. Ovaj stav iznosi i Dr. Helen L. Sumner, osoba koja je i sama vatreni
pobornik enskog prava na glas. U knjizi Jednaka prava na glas, ona kae: U Koloradu
vidimo da jednako pravo na glas slui samo da bi na najoigledniji nain pokazalo sutinsku
trule i poniavajui karakter postojeeg sistema. Naravno, Dr. Sumner ima u vidu
odreeni sistem glasanja, ali to se isto tako moe primeniti i na celu maineriju
predstavnikog sistema. Sa takvom osnovom, teko je razumeti kakvu bi korist enski rod ili
oveanstvo imali od toga da ene postanu politiki faktor.
Ali, kau ljudi koji zagovaraju opte pravo glasa, pogledajte zemlje i drave gde ena ima
pravo glasa. Pogledajte ta su sve one postigle u Australiji, na Novom Zelandu, u Finskoj,
Skandinavskim zemljama i u naim dravama Ajdaho, Kolorado, Vajoming i Juta. Udaljenost
oarava ili da citiram poljsku izreku bolje je tamo gde mi nismo. Moglo bi se zakljuiti da
te zemlje i drave nisu kao druge drave i zemlje, da u njima ima vie slobode i ekonomske
jednakosti, da te zemlje vie cene ljudski ivot i da tamo ima vie razumevanja za velike
drutvene bitke zajedno sa svim kljunim pitanjima ljudske rase.
ene u Australiji i na Novom Zelandu imaju pravo glasa i time uestvuju u donoenju
zakona. Jesu li uslovi rada radnike klase bolji nego u Engleskoj, gde se sifraetkinje tako
herojski bore? Da li su tamo uslovi za materinstvo bolji, da li su deca tamo srenija i
slobodnija nego u Engleskoj? Da li se ena tamo vie ne smatra seksualnom robom? Da li se
ona emancipovala od puritanskog duplog standarda morala nejednakog za ene i mukarce?
Sigurno je da niko osim priglupih ena politiara ne bi dao pozitivan odgovor na ova pitanja.
Ako je tako, onda je besmisleno ukazati na Australiju i Novi Zeland kao na Meku koja
odslikava uspehe jednakih prava na glas.
Onima koji su upoznati sa stvarnim politikim stanjem u Australiji, poznata je injenica
da su tamo upravo politiari sputali radniku klasu usvojivi najotrije zakone, odredivi da
trajk bez odobrenja arbritanog komiteta postane krivino delo koje je jednako izdaji.
Ja ni jednog trenutka ne elim da impliciram da je pravo ena na glas krivo za ovakvo
stanje stvari. Ja samo elim da istaknem da ne postoji razlog da se ukazuje na Australiju
kao mesto gde su ene postigle udo, jer ni tamo njihov uticaj nije uspeo da oslobodi
radnitvo od ropstva politikih efova.
Finska je dala enama pravo glasa; ak i pravo da sede u Parlamentu. Da li je to pomoglo
da se razvije vei heroizam i intezivniji entuzijazam nego onaj to ga imaju ene u Rusiji?
Finska, kao i Rusija, trpi pod stranim korbaem krvavog Cara. Gde su Finske Perovskaje,
Spiridonove, Fingerove, Brekovskavaje? Gde su bezbrojne mlade Finkinje koje veselo
odlaze u Sibir zbog svojih uverenja? Finskoj su veoma potrebni herojski oslobodioci. Zato
ih pravo glasa nije proizvelo? Jedini osvetnik finskog naroda nije bila ena nego mukarac, a
on je koristio efikasnije oruje od glasakog listia.
to se tie onih naih drava u kojima ene imaju pravo glasa i na koje se stalno ukazuje
kao na primere uda, pitam se ta je to tamo postignuto zahvaljujui pravu na glas a to
ene u drugim Dravama ve nemaju; ili to one nisu mogle da ostvare kroz energine
napore i bez prava na glas?
Istina je da su, u dravama u kojima ene imaju pravo glasa, enama garantovana
jednaka prava na imovinu; ali od kakve koristi je to pravo masi ena koje ne poseduju
imovinu, hiljadama radnica koji rade za nadnicu, koje ive od danas do sutra? Da jednaka
prava glasa nisu i ne mogu uticati na njihovu situaciju, priznala je ak i Dr.Sumner koja je
svakako u poziciji da to zna. Poto je nju, kao vatrenu sifraetkinju, Liga za ednako pravo
glasa drave Nju Jork poslala u Kolorado da prikupi materijal koji bi govorio u prilog
jednakom pravu na glas, ona je poslednja osoba koja bi o tome rekla neto nepovoljno. Pa
ipak, ona nas informie: da je jednako pravo na glas vrlo malo uticalo na ekonomski
poloaj ena. ene za isti rad ne dobijaju jednaku nadnicu i mada u Koloradu imaju jednaka
prava na obrazovanje jo od 1876, ene uiteljice su plaene manje nego u Kaliforniji.
Istovremeno, gospoica Sumner ne objanjava injenicu da je pored jednakog prava na
obrazovanje, koje ene imaju ve etrdeset pet godina i prava glasa od 1894, popis izvren
pre nekoliko meseci samo u Denveru, otkrio injenicu da postoji petnaest hiljada
hendikepirane dece kolskog uzrasta. I sve to uglavnom pored ena koje rade u Odeljenju
za obrazovanje, a imajui u vidu da su ene u Koloradu usvojile najotrije zakone koji tite
decu i ivotinje. ene Kolorada su pokazale veliko zanimanje za dravne institucije koje
brinu o hendikepiranoj, delikventnoj i naputenoj deci.
Kakva strana optuba protiv enske brige i panje ako jedan grad ima petnaest hiljada
hendikepirane dece. Gde je tu slava enskog prava na glas ako je potpuni neuspeh
postignut na najvanijem socijalnom pitanju: na deci? A gde je onaj superiorni oseaj za
pravdu koji je trebalo da ene uvedu u politiku? Gde je taj oseaj bio 1903. kada su vlasnici
rudnika pokrenuli gerilski rat protiv Zapadnog Rudarskog Sindikata; kada je general Bel
uspostavio vladavinu terora; kada su ljudi izvlaeni iz kreveta nou, odvoeni preko granice,
bacani u tale sa bikovima, kada je on izjavio do avola sa ustavom, motka je ustav? Gde
su tada bile ene politiarke i zato nisu tada iskoristile svoje pravo glasa? U stvari, one su
ga iskoristile. One su pomogle da izbore izgubi najliberalniji kandidat, guverner Vejt. On je
morao da se skloni sa puta guverneru Pibodiju, oveku koji je bio samo orue u rukama
vlasnika rudnika, koji je bio neprijatelj radnika, car Kolorada. Sigurno ni muko pravo
glasa nije moglo da uini nita gore To je tano. Pa gde je onda korist koju bi drutvo i
same ene imali od enskog prava glasa? esto pominjana tvrdnja da e ene biti te koje e
oistiti politiku, je samo mit. To mogu potvrditi ljudi koji poznaju politiku situaciju u
Ajdahu, Koloradu, Vajomingu i Juti.
ena, koja je sutinski istunac po svojoj prirodi, puna je predrasuda i nepopustljiva u
svom naporu da druge uini onoliko dobrima, koliko ona misli da treba da budu. Tako je ona
u Ajdahu oduzela pravo glasa svojim sestrama koje rade na ulici i proglasila sve ene
razvratnog karaktera nepodobne da glasaju. Pod terminom razvratan one naravno ne
podrazumevaju prostituciju koja se odigrava u braku. Ne treba ni rei da su nelegalna
prostitucija i kockanje zabranjeni zakonom. Po tom pitanju, za zakon se mora smatrati da je
enskog roda: on uvek zabranjuje. Shodno tome, svi zakoni su odlini. Oni ne idu dalje od
toga, ali same zakonske tendencije otvaraju sva vrata paklu. Prostitucija i kockanje nisu
nikad tako cvetali kao od trenutka kada su postali protivzakoniti.
U Koloradu je istunstvo ene dolo do izraaja u jo drastinijem obliku. Od kako ene
imaju pravo glasa, mukarci notorno neistog ivota kao i oni za koje se utvrdi da poseuju
barove, prognani su iz politke. Da li bi brat Komstok uradio vie? Da li bi svi puritanski oci
mogli da urade vie od toga? Pitam se koliko ena shvata ozbiljnost ovog nazovi poduhvata?
Pitam se da li one shvataju da je to ba ono to je, umesto da uzdigne enu, nju uinilo
politikim pijunom, stvorom koji je zasluio da bude prezren, osobom koja eprka po tuim
privatnim ivotima, i to ne toliko za dobrobit pravedne stvari, ve zato to, kako je rekla
jedna ena iz Kolorada, one vole da se uvuku u kue u koje nisu nikada ule i da saznaju
sve to mogu u politikom i svakom drugom smislu*. Da, i da se uvuku u ljudsku duu i
njene najskrivenije kutove i pukotine. Nita ne zadovoljava udnju veine ena kao to to
ini skandal. I kada e ona ikada imati toliko prilike za to ako ne kao politiarka?
Notorno neisti ivoti i mukarci koji poseuju barove. U svakom sluaju, oni koji
raunaju na glasove ena ne mogu biti optueni da imaju mnogo oseaja za meru. ak i
kada bi te ene, koje se meaju u tue ivote, mogle da odluuju iji su ivoti dovoljno isti
za jednu tako istu sredinu kao to je politika, da li iz toga sledi da i vlasnici barova spadaju
u istu kategoriju? Ili to moda samo amerika hipokrizija i netrpeljivost, koja se toliko
manifestovala kroz prohibiciju koja sankcionie irenje alkoholizma meu mukarcima i
enama bogate klase, a sa druge strane budno motri nad jedinim mestom koji je preostalo
siromanom oveku. Ako ni zbog kojeg drugog razloga, enin uzak i istunstvom proet stav
prema ivotu ini je veom opasnou za slobodu tamo gde ona ima politiku mo.
Mukarac je davno prevaziao predrasude koje ene jo uvek imaju. Na polju ekonomske
konkurencije mukarac je bio primoran da bude efikasan, da donosi odluke, da pokazuje
sposobnost i kompetenciju. Zbog toga on nije imao ni vremena niti naklonosti da meri
svaiju moralnost puritanskim merilima. On ni u svojim politikim aktivnostima nije iao
okolo sa povezom na oima. On zna da je kvantitet, a ne kvalitet, ona materija koja se troi
u politikom mlinu i, osim ako nije sentimentalni reformator ili stari fosil, on zna da politika
nikada ne moe biti nita drugo nego movara.
ene koje su u potpunosti upuene u politike tokove, poznaju prirodu zveri, ali u svojoj
samozadovoljnosti i egoizmu one same sebe prisiljavaju da veruju da treba da maze zver i
da e ona tako postati pitoma kao jagnje, slatka i ista. Kao da ene nisu prodavale svoje
glasove, kao da ene politiarke ne mogu biti kupljene! Ako njeno telo moe biti kupljeno za
materijalnu nadoknadu, zato to ne bi moglo biti i sa njenim glasom? To to je uinjeno u
Koloradu i u drugim dravama nisu poricali ni oni koji su bili naklonjeni enskom pravu
glasa. Kao to sam malopre istakla, ta suena vizura koju ene imaju u odnosu na ljudske
poslove nije samo argument protiv nje kao politiki superiorne u odnosu na mukarca.
Postoje i drugi argumenti. Njen doivotni ekonomski parazitizam je potpuno zamaglio njenu
koncepciju znaaja jednakosti. Ona galami traei jednaka prava sa mukarcima, a eto, mi
saznajemo da malo ena hoe da agituje u nezgodnim delovima grada. Kako malo ta
jednakost za njih znai u poreenju s Ruskinjama koja se suoavaju sa samim paklom
borei se za svoje ideale?
ena zahteva da ima ista prava kao i mukarac, a uvreena je to ga njeno prisustvo ne
obara s nogu: on pui, ne skida eir i ne skae sa stolice kao lakej. To mogu biti trivijalne
stvari ali ipak, one predstavljaju klju za poimanje prirode amerikih sifraetkinja. Budite
sigurni, njihove engleske sestre su prerasle ova glupa stanovita. One su pokazale da su
dorasle svemu to se od njihovog karaktera i snage izdrljivosti trai. Svaka ast heroizmu i
otpornosti engleskih sifraetkinja. Zahvaljujui njihovim energinim, agresivnim metodama
one su inspirisale neke nae beivotne beskimene dame. Ali, posle svega, i sifraetkinjama
nedostaje sposobnost razluivanja stvarne jednakosti. Kako drugaije da se rauna na
ogroman, gigantski napor da se pokrenu hrabri borci za bedan mali zakonski predlog koji
treba da koristi aica imunih dama bez ikakve vajde za ogromnu masu ena koje rade?
Istina, kao politiarke one moraju biti oportunisti, moraju preduzimati polumere ako ve ne
mogu dobiti sve. Ali kao inteligentne i liberalne ene trebalo bi da shvate da, ako je glasaki
listi oruje, onima koje su razbatinjene treba vie nego ekonomski superiornoj klasi i da
ove potonje ve uivaju previe moi zahvaljujui svojoj ekonomskoj superiornosti.
Brilijantna predvodnica engleskih sifraetkinja, gospoa Emelin Pankhurst je i sama
priznala, na jednom od svojih putovanja po Americi na kojima je drala predavanja, da ne
postoji jednakost izmeu politiki superiornih i inferiornih. Ako je tako, kako e engleske
radnice koje su ve inferiorne u odnosu na dame koje su beneficirane ekltonovim
predlogom zakona* biti kadre da rade zajedno sa onima koje su im politiki superiorne, ako
taj predlog bude prihvaen? Malo je verovatno da e klasa kojoj pripada Eni Keni i koja je
tako puna oduevljenja, odanosti i muenitva, dovesti sebe u situaciju da mora da nosi na
svojim leima i svoje enske politike gazde, kao to nosi svoje ekonomske gazde. One bi to
ipak morale da ine ako bi jednaka prava glasa za ene i mukarce bila ustanovljena u
Engleskoj. Bez obzira ta radnici inili, oni su uvek prisiljeni da plate ceh. Tako da oni koji
veruju da pravo na glas donosi mo, pokazuju veoma malo oseaja za pravdu, jer pokazuju
najmanju brigu za one kojima e, kao to oni to tvrde, to pravo navodno najvie koristiti.
Ameriki sifraetski pokret je do nedavno bio stvar drutvene igre, apsolutno odvojen od
ekonomskih potreba naroda. Tako Suzana B. Antoni, bez sumnje jedna izuzetna ena, nije
bila samo ravnoduna nego i neprijateljski raspoloena prema radnitvu; nije oklevala da
manifestuje svoj antagonizam kada je 1869. savetovala ene da preuzmu poslove
tamparskih radnika koji su u Nju Jorku trajkovali*. Nije mi poznato da li je do smrti taj
svoj odnos promenila.
Naravno postoje neke sifraetkinje koje su se pridruile radnicama enska sindikalna
liga (The Womens Trade Union League) na primer; ali one ine manjinu i njihove aktivnosti
su u biti ekonomske prirode. Ostatak gleda na teak rad kao na volju Provienja. ta bi se
desilo sa bogatima da nema siromanih? ta bi bilo sa ovim lenjim, parazitskim damama
koje za jednu nedelju strae vie nego to njihove rtve zarade za godinu dana, ta bi bilo
da nema osamdeset miliona radnika nadniara? Jednakost, da li je iko ikada uo za takvu
stvar?
Malo je zemalja u kojima su arogancija i snobizam toliko razvijeni kao u Americi. To je
naroito tako sa amerikim enama koje pripadaju srednjoj klasi. One ne samo to smatraju
da su jednake sa mukarcima nego i sebe smatraju superiornim, naroito se smatraju
superiornim po svojim vrlinama: dobroti i moralnosti. Pravo je udo da amerika
sifraetkinja zahteva svoje glasako pravo, tu najudesniju mo. U svojoj egzaltiranoj
uobrazilji ona ne vidi koliko je zapravo podjarmljena, ne toliko od strane mukaraca koliko
zbog svojih glupih pogleda i tradicije. Pravo glasa ne moe poboljati ovu tunu injenicu;
ono moe samo da je istakne, da je naglasi, kao to uistinu i ini.
Poznata amerika aktivistkinja u borbi za enska prava tvrdi da bi ena trebalo da ima
pravo na jednaku platu kao i mukarci, pa ak i zakonsko pravo na platu svog supruga. U
sluaju da je mu ne izdrava, treba ga osuditi da nosi prugasto osueniko odelo, a ono to
u zatvoru zaradi, dobijala bi njegova, po pravima jednaka supruga. Zar ne tvrdi druga
poznata predvodnica pokreta za enska prava da e njihov glas ukinuti socijane nevolje
protiv kojih su se zajednikim naporima uzaludno borili najsjajniji umovi celog sveta? Zaista
treba aliti to nam se navodni stvoritelj univerzuma ve prikazao sa svojom divnom emom
stvari, inae bi ene kad dobiju pravo glasa bile u situaciji da ga sasvim prevaziu.
Veoma je opasno prihvatiti se posla dekonstrukcije fetia. Doba kada su takve jeresi
kanjavane spaljivanjem je prolo, mada jo uvek nije prevazien ogranieni duh onih koji
izriu osude drugima samo zato to imaju hrabrosti da se suprostave opte prihvaenim
pojmovima. Zbog toga u i ja verovatno biti svrstana u one koji su protiv ena, ali me to ne
moe pokolebati da razmotrim sutinu problema. Ponavljam ono to sam na poetku rekla:
ja ne verujem da ena moe da uini politiku gorom; ali ne verujem ni da je moe uiniti
boljom. I onda, ako ve ne moe da pobolja greke mukaraca, zato da ih ponavlja?
Istorija moe biti sastavljena od lai; ipak, ona sadri nekoliko istina i one su nam jedini
vodi za budunost. Istorija politikih aktivnosti mukaraca dokazuje da im nije dato nita
to nisu mogli da postignu na direktniji, manje skup i dugotrajniji nain. injenica je da je
svaki napredak koji je postignut, steen konstantnom borbom, neprestanom borbom za
samopotvrivanjem, a ne pomou prava glasa. I nema razloga za bilo kakvu pretpostavku
da su ene, ili da e ene, u svom usponu ka emancipaciji, biti potpomognute pravom na
glas.
U najmranijoj od svih zemalja, Rusiji, u kojoj vlada apsolutni despotizam, ena je
postala jednaka mukarcu ali ne uz pomo prava na glas nego zahvaljujui njenom
nastojanju da bude i da dela. Ona ne samo to je osvojila sve oblasti nauke i zanimanja,
ona je stekla potovanje mukaraca, njihov repekt i drugarstvo; ak i vie od toga: osvojila
je divljenje i potovanje celog sveta. I to takoe, ne pomou prava na glas nego
zahvaljujui svom divnom heroizmu, duhovnoj snazi, sposobnosti, snazi volje i izdrljivosti u
bici za slobodu. Gde su ene iz bilo koje zemlje ili drave koje se mogu podiiti takvom
pobedom? Ako razmislimo o onom to su ene u Americi postigle, zakljuiemo da im je na
njihovom putu, za emancipaciju pomoglo neto dublje i snanije od prava glasa.
Tano pre ezdeset i dve godine aica ena je na konvenciji ena odranoj u Seneka
Fols, postavila zahtev da se ene izjednae sa mukarcima u obrazovanju i pristupu raznim
profesijama i zanatima. Kakva sjajna dostignua, kakvi izvanredni trijumfi! Ko bi, sem
najveih ignoranata, mogao rei da je ena obian rob? Ko bi se usudio da sugerie da ovo
ili ono zanimanje ne bi trebalo da joj bude pristupano? Ona je preko ezdeset godina
oblikovala novu atmosferu i gradila sebi novi ivot. Postala je svetska sila u svakoj oblasti
ljudske misli i delatnosti. I sve je to postigla bez prava na glas, bez prava da pie zakone,
bez privilegije da postane sudija, apsandija ili delat.
Da, mene mogu smatrati neprijateljem ene; ali ako joj pomognem da sagleda istinu,
neu aliti.
Nevolja ene nije u tome to ona nije u stanju da radi muki posao, nego u tome to ona
trai svoju ivotnu snagu u nastojanju da prevazie mukarca i to radi optereena
tradicijom koja ju je uinila nesposobnom da dri korak s njim. O, ja znam da su neke ene
uspele, ali po koju cenu, po kakvu uasnu cenu! Nije bitna vrsta posla koju ena radi,
vaniji je kvalitet posla kojim se ona bavi. ena ne moe pravu na glas ili glasanju dati novi
kvalitet, niti od toga prava moe da dobije bilo ta to bi poboljalo njene kvalitete. Njen
razvoj, njena sloboda, njena nezavisnost moraju da budu njeno lino delo koje e proizii iz
nje same. Pre svega, time to e se ona potvrditi kao linost, a ne kao seksualni objekat.
Zatim, to e odbiti da bilo ko polae pravo na njeno telo; to e odbiti da raa protiv svoje
volje; odbiti da slui Bogu, dravi, drutvu, muu, porodici itd; tako e postii da joj ivot
bude jednostavniji, dublji i bogatiji. Znai, pokuae da spozna smisao i sutinu ivota u
svim njegovim sloenostima, oslobodivi se straha od javnog mnjenja i javnih osuda. Samo
takav stav, a ne samo pravo na glas, oslobodie enu, uinie da stekne mo, do sada svetu
nepoznatu, mo za stvarnu ljubav, mo koja zastupa mir i harmoniju; mo boanskog
plamena koji daje ivot; ena e postati tvorac slobodnih ljudi i ena.

Prevod iz knjige:
Red Emma Speaks, An Emma Goldman Reader, Third Edition, Compiled and Edited by
Alix Kates Shulman, Humanity Books, Amherst, New York, 1966.

lanak orginalno izaao u knjizi: Anarhism and Other Essays, Mother Earth Publications,
1910.

Preveli:
Vanda Perovi i Aleksandar Ajzinberg

LJUBAV I BRAK


Uvreeno je miljenje da su brak i ljubav sinonimi, da proizilaze iz istih motiva i da
pokrivaju iste ljudske potrebe. I ovo, kao veina takvih miljenja, ne poiva na stvarnosti i
injenicama nego na praznoverju.
Brak i ljubav nemaju nita zajedniko, udaljeni su jedno od drugoga kao severni i juni
pol, u stvari, oni su suta suprotnost. Nema sumnje da neki brakovi mogu biti rezultat
ljubavi. Ne zbog toga to se ljubav moe ostvariti jedino u braku, pre e biti da je zato to
je vrlo malo onih koji su u stanju da prevaziu konvenciju. Danas postoji veliki broj
mukaraca i ena za koje brak nije nita drugo nego farsa, ali koji ga prihvataju zbog
javnog mnjenja. U svakom sluaju, istina je da su neki brakovi zasnovani na ljubavi i takoe
je istina da u nekim sluajevima ljubav nastavlja da postoji u branom ivotu, ali ja tvrdim
da je to uprkos branom ivotu, a ne zahvaljujui njemu.
Istovremeno, apsolutno je netano da ljubav proizlazi iz braka. Moemo ponekad uti za
udesne sluajeve kada su se suprunici zaljubili jedno u drugo nakon sklapanja braka, ali
ako se stvar bolje ispita, utvrdie se da je to pre stvar navikavanja na neizbeno. Sigurno
da je to meusobno navikavanje daleko od spontanosti, intenziteta i lepote ljubavi, a bez
toga intimnost braka postaje degradirajua i za enu i za mukarca.
Brak je prvenstveno ekonomski aranman, ugovor o osiguranju. On se razlikuje od
obinog ivotnog osiguranja samo u tome to vie obavezuje i vie iziskuje. Korist od njega
neizmerno je mala u poreenju sa uloenim. Kada uplatimo polisu za ivotno osiguranje mi
plaamo u dolarima i centima i uvek smo u mogunosti da prestanemo sa uplatama. Ako je,
pak, suprug enina premija, ona to plaa svojim imenom, privatnou, svojim
samopotovanjem, samim ivotom sve dok ih smrt ne razdvoji. ta vie, brano
osiguranje nju osuuje na doivotnu zavisnost, na parazitizam, potpunu beskorisnost,
individualnu i drutvenu. Mukarac, takoe, plaa svoj deo ali, kako su njegove sfere ire,
brak ga ne ograniava toliko kao enu. On svoje okove osea vie u ekonomskom smislu.
Zato ono to je Dante napisao na ulazu u pakao, moe u punoj meri da se odnosi i na
brak: Ko ovamo ue, neka izgubi svaku nadu.
Da je brak greka niko pametan nee porei. Potrebno je samo ovla pogledati statistike
razvoda pa da se shvati koliko je brak strahovita greka. Nee ni stereotipni filistinski
argumenti o nedovoljno strogim zakonima u vezi sa razvodom i rastuoj usamljenosti ena
opravdati injenicu da: prvo, svaki dvanaesti brak se zavrava razvodom; drugo, da je, od
1870. godine, broj razvoda porastao sa 28 na 73 na svakih sto hiljada stanovnika; tree, da
je preljuba, od 1867, kao uzrok za razvod braka porasla za 270,8 odsto; etvrto, da je broj
mukaraca koji su napustili svoje porodice porastao za 369,8 odsto.
Ovim zaprepaujuim ciframa se moe dodati veliki broj dramskih i literarnih dela koja
se bave ovom temom. Robert Herik (Robert Herrick) u delu Zajedno (Together); Pintero
(Pintero) u Mid-Chanel; Eugen Valter (Eugene Walter) u Potpuno isplaeno (Paid in Full) i
desetine drugih pisaca raspravljaju o jalovosti, monotoniji, jadu i neadekvatnosti braka kao
faktoru za harmoniju i razumevanje.
Onaj ko prouava drutvo i ko razmilja nee se zadovoljiti uobiajenim povrnim
opravdanjem za ovaj fenomen. Morae da kopa dublje u sam ivot polova da bi shvatio zbog
ega se brak pokazao tako nesrenom institucijom.
Edvard Karpenter kae da su obe strane u braku obeleene sredinom iz koje su potekle,
svaka je toliko razliita da mukarac i ena moraju ostati stranci. Odvojeni nepremostivim
zidom sujeverja i navika, ljudi u braku nemaju priliku da upoznaju jedno drugo i da se
potuju, a bez toga je svaka zajednica osuena na propast.
Henrik Ibsen, koji mrzi drutvene obmane, bio je verovatno prvi koji je shvatio ovu veliku
istinu. Nora naputa svog supruga ne kako glupa kritika to eli da prikae zbog toga to
je umorna od odgovornosti ili osea potrebu za enskim pravima, nego zato to je shvatila
da je punih osam godina ivela sa strancem i sa njim izrodila decu. Moe li postojati neto
to je vie poniavajue i degradirajue od doivotne bliskosti dva stranca? Nema potrebe
da ena zna bilo ta o mukarcu, izuzev koliki su njegovi prihodi. A ta da se zna o eni
ta je potrebno znati osim da je prijatne spoljanosti. Mi jo nismo prerasli teoloki mit koji
smatra da ena nema duu, da je neka vrsta dodatka mukarcu, nainjena od njegovog
rebra samo da bi ugodila gospodinu koji je bio tako snaan da se plaio ak i svoje senke.
Moda je lo materijal od koga je ena nainjena kriv za njenu inferiornost. U svakom
sluaju, ena nema duu i ta je jo potrebno da o njoj znamo? Pored toga, to manje
due ima, to vie vredi kao supruga, bie spremnija da se stopi sa svojim suprugom.
Zahvaljujui toj robovskoj popustljivosti mukoj superiornosti, institucija braka je tako dugo
ostala netaknuta. Sada, kada ena staje na svoje noge, sada kada je postala svesna sebe
kao stvora koji ne zavisi od gospodareve milosti, sveta institucija braka postepeno slabi, i
nikakva koliina sentimentalnog kukanja ne moe da ga odri.
Prosenoj devojci se od detinjstva govori da je udaja njen krajnji cilj i zbog toga njena
obuka i obrazovanje moraju biti usmereni u tom pravcu. Kao to se beslovesna stoka goji
da bi bila zaklana, tako se i ona priprema za brak. A ipak, neobino je to rei, njoj je
doputeno da zna mnogo manje o funkciji supruge i majke, nego to obian zanatlija zna o
svom zanatu. Bilo bi nedolino i runo da pristojna devojka bilo ta zna o branim
odnosima.
Ali ta rei o nedoslednosti potenja, kome je potrebna brana zakletva da bi neto to je
prljavo pretvorila u najistiju i najsvetiju zajednicu, koju onda niko ne sme da dovodi u
pitanje ili kritikuje. Pa ipak, to je upravo stav prosenih branilaca braka. Budua supruga i
majka dri se u totalnom neznanju o onome to predstavlja njen jedini imetak u jakoj
trinoj konkurenciji u seksu. I tako ona ulazi u doivotan odnos sa mukarcem samo da
bi se nala zbunjena, sa oseanjem odbojnosti i bezmerno izbezumljena neim to
predstavlja najprirodniji zdrav instinkt, a to je seks. Moemo slobodno rei da je veliki
postotak njene nesree, jada, oaja i fizikih patnji u braku izazvan kriminalnim
nepoznavanjem osnovnih injenica polnih odnosa, a to nepoznavanje se smatra velikom
vrlinom. I uopte nije preterivanje kada kaem da je mnogo brakova rastureno zbog ove
alosne injenice.
Ako je, meutim, ena slobodna i dovoljno zrela da tajne seksa spozna bez blagoslova
Drave ili Crkve, bie joj izreena presuda da je potpuno nepodobna da postane supruga
dobrog oveka, ije se dobro sastoji od prazne glave i mnogo novaca. Moe li postojati
ita sramotnije od ideje da odrasla i zdrava ena, puna ivota i strasti mora da suzbija
zahteve prirode, da potini svoje najintenzivnije udnje, narui svoje zdravlje i slama svoj
duh, da mora da obuzda svoju matu, da se odrie veliine i radosti seksualnog iskustva sve
dok se ne pojavi dobar ovek da je uzme za svoju suprugu? To je prava slika braka. Kako
bi se onda takav aranman mogao zavriti sem neuspehom? Ovo je jedan, mada ne malo
znaajan faktor koji brak razlikuje od ljubavi.
Mi ivimo u pragmatinom vremenu. Prolo je doba kada su, zbog ljubavi, Romeo i Julija
rizikovali da se izloe gnevu svojih roditelja, kada se zbog ljubavi Green izloila ogovaranju
suseda. Ako, u retkim sluajevima, mladi ljudi i dozvole sebi luksuz romanse, njima se
pozabave stariji, driluju ih i tucaju u glavu sve dok ne postanu razumni.
Moralna pouka ugraena u devojinu svest nije o tome da li je mukarac u njoj pobudio
ljubav nego koliko novaca on ima? Vano i jedino boanstvo praktinog amerikog
ivota je: Moe li on zaraditi koliko treba? Moe li izdravati suprugu? To je jedina stvar koja
opravdava brak. Postepeno, ovo proima svaku misao devojke, ona vie ne sanja meseinu
i poljupce, smeh i suze, ona sanja oping-ture i prodavnice jeftine robe. Ovo siromatvo
duha i gadost su elementi nerazluivo vezani sa institucijom braka. Drava i Crkva ne
priznaju ni jedan drugi ideal jer je kontrola mukaraca i ena jedna od potreba Drave i
Crkve.
Bez sumnje je da postoje ljudi koji i dalje smatraju da je ljubav iznad dolara i centi. To je
naroito istina za onu klasu ljudi koji, iz ekonomskih razloga, moraju sami sebe da
izdravaju. Taj moni faktor je zaista doveo do ogromne promene poloaja ene u drutvu i
ako imamo u vidu da je ena relativno skoro poela da se zapoljava u industriji, zaista je
neverovatno kako se to brzo dogodilo. est miliona ena zarauje, est miliona ena je
izjednaeno sa mukarcima u svom pravu da budu eksploatisane, da budu opljakane, da
trajkuju, tavie, imaju pravo da umru od gladi. elite li jo neto, moj Gospodine? Da,
est miliona zaposlenih ena u svim oblastima privreivanja, od najvieg intelektualnog
posla do najteeg fizikog rada u rudnicima i na eleznici; da, ene ak rade kao detektivi i
policajci. To sigurno pokazuje da je emancipacija kompletna.
Pa ipak, bez obzira na sve to, od te velike armije ena radnica, mali je broj onih koje
prihvataju svoj rad kao trajno stanje, na isti nain kao to to prihvata mukarac. Bez obzira
koliko mukarac bio slab, on je nauen da bude nezavisan, da sam sebe izdrava. Ja znam
da niko u naoj ekonomiji nije potpuno nezavisan; pa ipak, i najbedniji primerak mukog
roda mrzi da bude parazit, ili barem ne voli da se zna da je on to.
ena gleda na svoj poloaj radnice kao na neto prolazno, to se odbacuje im se pojavi
neko ko e dati vie. Zato je beskrajno tee organizovati ene nego mukarce. Zato da
postanem lan sindikata? Ja u se udati i imau svoj dom. Zar ona od detinjstva nije uena
da je to njen konani cilj? Ne treba da proe mnogo vremena pa da ona shvati da dom,
mada prostorno ne tako velik zatvor kao to je fabrika, ima ipke na prozorima i mnogo
solidnija vrata. Da ima uvara tako lojalnog da niko ne moe pobei iz tog zatvora.
Najtraginije je da dom, zapravo, ne oslobaa radnicu od potrebe da zaradi van kue, on
samo uveava posao koji ona treba da uradi.
Prema najnovijim statistikama podnetim Komitetu za rad i nadnice i prenaseljenost
populacije, deset odsto nadniarki u Nju Jorku su udate, pa ipak moraju da nastave da
rade na najmanje plaenim poslovima na svetu. I kada se ovoj injenici doda argatovanje
oko kunih poslova, ta onda ostaje od zatite i slave koju sebi pripisuje dom? U stvari, ak
ni ena koja potie iz srednje klase, u braku ne moe da govori o svom domu, poto je
mukarac taj koji stvara njenu sferu. Nije vano da li je mukarac nasilnik ili dobar ovek.
Ono to ja elim da dokaem je da brak garantuje eni dom samo zahvaljujui milosti
njenog mua. Tada se ona kree po njegovom domu, godinu za godinom, sve dok njen
pogled na svet i ljudsku delatnost ne postane nezanimljiv, suen i otrcan isto kao to je
njeno okruenje. Nije ni udo to ona postaje gnjavator, to se svaa oko sitnica, to voli da
ogovara, to postaje nepodnoljiva i tako tera mukarca od kue. Ona ne moe da ode i
kada bi htela nema gde. Pored toga, kratak period branog ivota dovodi do toga da ona
die ruke od svih svojih potencijala, to prosenoj eni potpuno oduzima sposobnost da se
snae u spoljnom svetu. Ona zanemaruje svoj spoljni izgled, postaje nespretna u
pokretima, nesposobna da sama donosi odluke, kukavica da proceni situaciju, postaje
optreenje i dosadna svom muu, a to je ono to veina mukaraca poinje da mrzi i
prezire. Ba je to divna atmosfera za raanje novog ivota, zar ne?
Ali kako zatititi prava deteta, ako ne u braku? Pa zar to nije ono najvanije? Sve je to
la i hipokrizija! Brak titi dete, a hiljade dece su naputena i bez doma. Brak titi dete, a
sirotita i ustanove za zbrinjavanje dece su prepuna, Drutvo za borbu protiv okrutnosti
prema deci ima pune ruke posla spasavajui male rtve od roditelja koji ih vole da bi ih
stavili pod okrilje brine ljubavi Geri drutva. Kakvo je to samo izvrgavanje braka ruglu.
Brak moda ima mo da dovede konja do reke, ali da li moe da ga natera da pije
vodu? Zakon e uhapsiti oca i obui ga u robijako odelo, ali da li je to ikada nahranilo
gladno dete? Ako je roditelj nezaposlen, ili krije svoj identitet, ta tu brak moe da
pomogne? On se poziva na zakon da bi se mukarac doveo pred pravdu i stavio iza
reetaka, na sigurno mesto, a plodovi njegovog rada ne idu detetu, ve Dravi. Detetu
ostaju samo izbledela seanja na oca u robijakom odelu.
A to se tie zatite ena, tu lei prokletstvo braka. Brak joj zaista ne moe pruiti
zatititu, ali sama ideja je toliko odvratna, sramotna i uvreda samog ivota, tako
poniavajua za ljudsko dostojanstvo, da takva parazitska institucija zasluuje da se zauvek
osudi.
To je isto kao i drugi patrijarhalni ugovor kapitalizam. On oveku oduzima prava koja
stie roenjem, onemoguava mu razvoj, truje njegovo telo, dri ga u neznanju, bedi i
zavisnosti, a onda osniva humanitarne institucije koje se hrane poslednjim ostacima
ovekovog samopotovanja.
Institucija braka od ene ini parazita nekog ko je potpuno zavisan. Onesposobljuje je
za ivotnu borbu, brie njenu drutvenu svest, paralie joj matu i tako namee svoju
velikodunu zatitu, koja je u realnom ivotu zamka i karikatura ljudskog karaktera.
Ako majinstvo predstavlja najviu realizaciju enske prirode, koja druga zatita je tome
potrebna osim ljubavi i slobode? Brak osujeuje, izbezumljuje i korumpira enina
oekivanja. Zar poruka koju brak daje eni nije: samo kada sledi moje zakone, rodie
dete? Zar ena nije osuena na smrt, zar nije osramoena i poniena ako odbije da kupi
svoje pravo na majinstvo tako to e prodati svoje telo? Zar nije brak ona institucija koja
jedino sankcionie majinstvo, mada je dete zaeto u mrnji i prisili? Pa ipak, ako se
majinstvo ostvari slobodnom voljom, iz ljubavi, iz ekstaze ili prkosne strasti, zar se onda
ne stavlja kruna od trnja na nevinu glavu deteta i krvavim slovima ne upisuje straan
epitaf Kopile? Da brak zaista ima sve one vrline za koje se tvrdi da ima, njegov kriminalni
odnos prema majinstvu bi bio dovoljan da zauvek bude iskljuen iz carstva ljubavi.
Ljubav, najjai i najdublji element u ivotu, ono to donosi nadu, sreu, ekstazu, ljubav
koja se protivi svim zakonima, svim konvencijama, ljubav - najslobodniji i najjai kova
ljudske sudbine, kako tako snano sveobuhvatno oseanje moe da bude izjednaeno sa
jadnim malim, od Drave i Crkve sankcionisanim, brakom?
Slobodna ljubav? Kao da ljubav moe biti ita drugo osim slobodna! Mukarac moe da
kupi pamet, ali svi milioni na svetu nisu uspeli da kupe ljubav. Mukarac je potinio sebi
tela, ali sva mo ovog sveta ne moe da potini ljubav. Mukarac je potinio cele narode, ali
sve njegove vojske ne mogu da potine ljubav. Mukarac moe da okuje i ogranii duh, ali
je potpuno nemoan pred ljubavlju. Visoko na svom prestolu, sa svim svojim sjajem i
pompom koja se zlatom moe kupiti, mukarac je ipak samo siromaan i oajan, ako ga
mimoie ljubav. Ali, ako ljubav postoji, i najsiromanija kua sija toplinom, puna je ivota i
boja. Tako ljubav poseduje arobnu mo da od prosjaka napravi kralja. Da, ljubav je
slobodna i ne moe da egzistira u nekoj drugoj atmosferi. Kada je slobodna, ona se daje
bezrezervno, u velikim koliinama i potpuno. Svi zakoni zasnovani na statutima, sve sudnice
ovog sveta, ne mogu da je iupaju iz korena. Ali, ako je tlo sterilno, kako brak moe da d
plodove? To je kao poslednja velika i oajnika bitka prolaznog ivota protiv smrti.
Ljubavi nije potrebna zatita: ona je sama sebi zatita. Dokle god je ljubav to to
proizvodi decu, ni jedno dete nee biti naputeno, gladno ili oajno zbog nedostatka ljubavi.
Ja znam da je ovo istina. Ja znam za ene koje su postale majke u slobodi sa mukarcima
koje su volele. Malo je dece u braku koja uivaju takvu panju, zatitu i privrenost svojih
majki kao to je uivaju ona deca koja su roena van braka.
Oni koji brane autoritet, plae se naleta slobodnog majinstva, jer e ih to liiti njihovih
rtava. Ko e se boriti u ratovima? Ko e stvarati bogatstvo? Ko e biti policajac, tamniar,
ako ene odbiju da nasumice raaju decu? Ali rasa, rasa, ta e biti sa rasom, viu kralj,
predsednik, kapitalista, svetenik. Rasa treba da bude sauvana, a ene treba tako
degradirati da postanu samo maine institucija braka je naa jedina sigurnost protiv
opasnog buenja seksualnosti u eni.
Ali uzaludni su ovi izbezumljeni napori da se odri stanje ropstva. Uzaludni su takoe i svi
crkveni edikti, suludi su napadi vladara, ak je uzaludna i ruka zakona. ena vie ne eli da
uestvuje u proizvodnji rase boleljivih, slabih, oronulih i jadnih ljudskih bia, koja nemaju
ni snage ni hrabrosti da zbace jaram siromatva i ropstva. Umesto toga, ena eli manje
dece, ali decu koja bi bila bolja, zaeta i odgajena u ljubavi i kroz slobodan izbor, a ne kroz
obavezu koju nalae brak. Nai lani moralisti tek treba da steknu ozbiljan oseaj
odgovornosti prema detetu koje je u nedrima ena probudilo ljubav prema slobodi. Radije bi
se takva ena zauvek odrekla sjaja i ponosa materinstva, nego to bi na svet donela novi
ivot u atmosferi koja je puna samodestrukcije i smrti. I ako ona postane majka, to je da bi
detetu dala najdublje i najbolje to u sebi ima. Da sazreva zajedno sa detetom njen je
moto, ona zna da samo na taj nain moe da doprinese izgradnji istinske mukosti i
enskosti.
Ibzen mora da je imao viziju slobodne majke kada je, vetinom majstora, napravio lik
Gospoe Alving. Ona je bila idealna majka zato to je prerasla brak i sve njegove strahote,
jer se oslobodila svojih okova i pustila svoj duh da se razvija sve dok nije postala
obnovljena i jaka linost. Na alost, bilo je prekasno da se spase njen Osvald, srea njenog
ivota, ali ne suvie kasno da shvati da je ljubav u slobodi jedini uslov za lep ivot. Oni koji
su kao Gospoa Alving, krvlju i suzama platili svoje duhovno buenje, odbacuju brak kao
neto to se namee, kao plitku, praznu alu. Oni znaju da je ljubav jedina osnova koja je
kreativni, inspirativni i uzvieni temelj za novu rasu, za novi svet, bez obzira da li traje neko
kratko vreme ili venost.
U sadanjem, malom svetu, ljubav je za veinu ljudi stranac. Poto je ljudi ne razumeju i
klone je se, ona se retko zane, ili ako se to i desi, ona brzo uvene i umre. Njeno neno
tkanje ne moe da podnese stresove i napor svakodnevnog ivota. Njena dua je suvie
kompleksna da se prilagodi ljigavoj potki nae drutvene strukture. Ona kuka, ali i trpi
zajedno sa onima koji imaju potrebu za njom, mada im nedostaje sposobnost da se uzdignu
na vrh ljubavi. Koja vizija, koja mata, koji genije poezije, ak i delimino, moe da predvidi
potencijal takve snage u ivotu mukarca i ene. Ako se ikada ostvari istinsko drugarstvo i
postigne jednakost meu polovima, onda e ljubav, a ne brak biti ona snaga koja je dovela
to toga.

Prevod iz knjige:
Red Emma Speaks, An Emma Goldman Reader, Third Edition, Compiled and Edited by
Alix Kates Shulman, Humanity Books, Amherst, New York, 1966.

lanak orginalno izaao u knjizi: Anarhism and Other Essays, Mother Earth Publications,
1910.

Preveli:
Vanda Perovi i Aleksandar Ajzinberg



TRAGEDIJA ENSKE EMANCIPACIJE


Poeu sa jednim priznanjem: bez obzira na sve politike i ekonomske teorije koje se
bave fundamentalnim razlikama koje postoje meu raznim grupama unutar ljudske rase,
bez obzira na sve klasne i rasne razlike, bez obzira na sve vetake granice koje razdvajaju
enska prava i muka prava, tvrdim da postoji taka gde se ove razlike mogu ukrstiti i
postati jedna savrena celina.
Ne mislim da ovom tezom predlaem primirje. Opti drutveni antagonizam koji je sada
ovladao naim celokupnim javnim ivotom, izazvan snagom suprostavljenih i
kontradiktornih interesa, doivee potpun slom kada reorganizacija naeg drutvenog ivota
zasnovana na principima ekonomske pravde postane realnost.
Mir ili harmonija meu polovima i individuama ne mora biti zasnovan na plitkom
izjedneavanju svih ljudskih bia; niti se ovde poziva na eliminaciju individualnih
karakteristika i osobina. Problem sa kojim se mi danas suoavamo i kojeg treba u najblioj
budunosti reiti je kako ostati svoj, a ipak biti u harmoniji sa drugima, kako saoseati
duboko sa svim ljudskim biima, a ipak zadrati svoje vlastite karakteristine kvalitete. ini
mi se da ovo moe biti polazna taka oko koje mogu da se sloe, bez antagonizma i
* NENSI FREJZER
U ovom radu elela bih da ire sagledam drugi talas feminizma. Neu se baviti
ovom ili onom aktivistikom strujom, nekim posebnim aspektom feministike
teorije, ni pojedinim socijalnim slojevima ena. Pre bih pokuala da sagledam
drugi talas feminizma kao epohalnu drutvenu pojavu u njenoj celini. Uzimajui
u obzir skoro etrdeset godina feministikog aktivizma, htela bih da dam svo-
ju ocenu tog pokreta, njegove putanje i istorijskog znaaja. Gledajui u prolost
ovog pokreta, nadam se da u uspeti da uvidim i njegovu budunost. Dok anali-
ziram put koji smo prele, nadam se da u osvetliti neke od izazova sa kojima se
danas suoavamo, u doba velike privredne krize, drutvene neizvesnosti i politi-
kih promena.
1
Stoga, ispriau priu o irokim dometima i optem znaaju drugog talasa femi-
nizma. Moja pria, istovremeno istorijski narativ i drutveno-teorijska analiza, fo-
kusira se na tri take u vremenu, od kojih svaka uspostavlja vezu izmeu drugog
talasa feminizma i kapitalizma. Prva taka odnosi se na poetak pokreta u okviru
onoga to u nazvati dravnim kapitalizmom. Pokuau da ocrtam nastanak
drugog talasa feminizma (iz antiimperijalistike Nove levice) kao radikalnog
* Nancy Fraser, profesorka politikih nauka na Novoj koli za drutvena istraivanja (New School) i ko-
urednica asopisa Sazvea. Predavala je na Univerzitetu Nortvestern i Univerzitetu Johan Volfgang Gete
(Frankfurt, Nemaka). Dobitnica je brojnih stipendija i nagrada, kao i gostujua predavaica na univerzite-
tima irom SAD i Evrope.
1 Ovaj esej nastao je iz izlaganja na Cortona Colloquiumu, koji je kao temu imao Gender and Citizenship:
New and Old Dilemmas, Between Equality and Difference, novembra 2008.
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I
LUKAVSTVO ISTORIJE
239
NENSI FREJZER
Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije
-Nensi Frejzer
* NENSI FREJZER
U ovom radu elela bih da ire sagledam drugi talas feminizma. Neu se baviti
ovom ili onom aktivistikom strujom, nekim posebnim aspektom feministike
teorije, ni pojedinim socijalnim slojevima ena. Pre bih pokuala da sagledam
drugi talas feminizma kao epohalnu drutvenu pojavu u njenoj celini. Uzimajui
u obzir skoro etrdeset godina feministikog aktivizma, htela bih da dam svo-
ju ocenu tog pokreta, njegove putanje i istorijskog znaaja. Gledajui u prolost
ovog pokreta, nadam se da u uspeti da uvidim i njegovu budunost. Dok anali-
ziram put koji smo prele, nadam se da u osvetliti neke od izazova sa kojima se
danas suoavamo, u doba velike privredne krize, drutvene neizvesnosti i politi-
kih promena.
1
Stoga, ispriau priu o irokim dometima i optem znaaju drugog talasa femi-
nizma. Moja pria, istovremeno istorijski narativ i drutveno-teorijska analiza, fo-
kusira se na tri take u vremenu, od kojih svaka uspostavlja vezu izmeu drugog
talasa feminizma i kapitalizma. Prva taka odnosi se na poetak pokreta u okviru
onoga to u nazvati dravnim kapitalizmom. Pokuau da ocrtam nastanak
drugog talasa feminizma (iz antiimperijalistike Nove levice) kao radikalnog
* Nancy Fraser, profesorka politikih nauka na Novoj koli za drutvena istraivanja (New School) i ko-
urednica asopisa Sazvea. Predavala je na Univerzitetu Nortvestern i Univerzitetu Johan Volfgang Gete
(Frankfurt, Nemaka). Dobitnica je brojnih stipendija i nagrada, kao i gostujua predavaica na univerzite-
tima irom SAD i Evrope.
1 Ovaj esej nastao je iz izlaganja na Cortona Colloquiumu, koji je kao temu imao Gender and Citizenship:
New and Old Dilemmas, Between Equality and Difference, novembra 2008.
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I
LUKAVSTVO ISTORIJE
239
NENSI FREJZER
izazova preovlaujuem androcentrizmu dravno regulisanih kapitalistikih
drutava nastalih nakon II svetskog rata. Druga taka se odnosi na tok evolucije
feminizma u dramatino izmenjenim drutvenim okolnostima narastajueg neo-
liberalizma. Tu u pokuati da ocrtam ne samo izuzetan uspeh ovog pokreta, ve
i zabrinjavajue pribliavanje nekih njegovih ideala zahtevima novog oblika kapi-
talizma u nastanku postfordistikog, neorganizovanog, meunarodnog kapi-
talizma. Analizirajui ovu fazu, preispitau da li je drugi talas feminizma nena-
merno obezbedio kljuni sadraj novom duhu kapitalizma, kako ga nazivaju Lik
Boltanski (Luc Boltanski) i Eva Kjapelo (ve Chiapello). Trea taka odnosi se na
moguu promenu pravca feminizma u postojeim uslovima, unutar krize kapita-
lizma i politikih promena u SAD, to bi moglo predstavljati poetak udaljavanja
od neoliberalizma i pribliavanje novom obliku drutvene organizacije. Njenom
analizom pokuau da istraim mogunosti ponovnog stavljanja u pogon femi-
nistikog obeanja emancipacije u svetu potresenom dvostrukom krizom kri-
zom finansijskog kapitala i hegemonije SAD koju sada oekuje i izazov pred-
sednikog mandata Baracka Obame.
Uopteno govorei, predloiu kako da pozicioniramo putanju kretanja drugog
talasa feminizma u odnosu prema skoranjoj istoriji kapitalizma. Nadam se da u
tako doprineti oivljavanju neke vrste socijalistiko-feministike teorije, koja me
(pre nekoliko decenija) prvobitno inspirisala, a koja i dalje prua najbolju nadu za
uspostavljanje rodne pravde danas. Meutim, moj cilj nije da preraujem zastare-
le dvosistemske teorije, ve da spojim najbolje u savremenoj feministikoj teoriji sa
najboljim u savremenoj kritikoj teoriji kapitalizma.
Da bih pojasnila logiku na kojoj se zasniva ovaj pristup, dozvolite mi da obja-
snim svoje nezadovoljstvo onim to je moda najire prihvaeno razumevanje
drugog talasa feminizma. esto se kae da je relativni uspeh pokreta u promeni
kulture direktno srazmeran njegovom relativnom neuspehu u promeni institucija.
Ova procena predstavlja ma sa dve otrice: s jedne strane, feministiki ideali rod-
ne ravnopravnosti, toliko sporni tokom prethodnih decenija, sada su deo neupit-
nog drutvenog mainstreama; s druge strane, ti ideali tek treba da budu prakti-
no ostvareni. Stoga, danas iroko prihvaena feministika kritika npr. seksualnog
zlostavljanja, trafikinga (trgovine enama) i nejednakih plata bila je i to ne tako
davno uzrok mnogobrojnih polemika. Ipak, ovakva postepena promena stavo-
va ni u kom sluaju nije uklonila navedene prakse. Zbog toga se esto uje kako je
drugi talas feminizma izvojevao pobedu upravo kao epohalna kulturna revolucija,
ali da velika promena u mentalitetu nije jo uvek rezultovala strukturnom, institu-
cionalnom transformacijom.
240
3. A
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I LUKAVSTVO ISTORIJE
Treba jo neto primetiti u vezi sa ovim stanovitem, koje opravdano tvrdi po-
stojanje iroke prihvaenosti feministikih ideja danas. Meutim, teza kulturnog
uspeha nasuprot institucionalnom neuspehu ne uspeva da u potpunosti osvetli
istorijski znaaj i budue izglede drugog talasa feminizma. Ukoliko pretpostavimo
da institucije zaostaju za kulturom kao da se jedno moe menjati bez prome-
ne drugog onda to navodi na zakljuak da sve to treba uiniti jeste da instituci-
je sustignu kulturu kako bismo ostvarili feministike nade. Ovakva pozicija ini
manje vidljivim sloeniji, uznemirujui uinak feminizma: ire prihvatanje kultur-
nih stavova roenih iz drugog talasa bilo je deo jo jedne drutvene promene, ne-
predviene i neeljene od strane feministikih aktivistkinja promene drutvene
organizacije kapitalizma nakon II svetskog rata.
U ovom radu cilj mi je da istraim ovu neprijatnu mogunost. Stoga, moja hipo-
teza glasi: ono to je bilo zaista novo u vezi sa drugim talasom feminizma jeste
nain na koji je povezao posredstvom kritike androcentrinog dravnog kapita-
lizma tri analitiki razliite dimenzije rodne nepravde: ekonomsku, kulturnu i
politiku. Podrvrgavajui dravni kapitalizam irokom, viestrukom analitikom
istraivanju, u kome su se tri navedene perspektive slobodno spajale, feministki-
nje su stvorile iroko razgranatu, sistematsku kritiku. U decenijama koje su usle-
dile, ove tri dimenzije nepravde se razdvajaju, kako meu sobom, tako i od kritike
kapitalizma. Ovu razdeobu feministike kritike prati izvesno ukljuenje (incor-
poration) i delimino jaanje nekih njenih aspekata. Razdvojene jedna od druge
i od drutvene kritike koja ih je spajala, zamisli drugog talasa feminizma regru-
tovane su da poslue projektu koji je bio u snanom sukobu sa irom, holisti-
kom vizijom pravednog drutva. Kao lep primer lukavstva istorije mogu posluiti
upravo utopijske elje feminizma koje su pronale svoj novi ivot kao stanovita
koja legitimiu prelaz na novi oblik kapitalizma: postfordistiki, meunarodni,
neoliberalni kapitalizam.
U narednim redovima, razradiu ovu hipotezu u tri koraka koji odgovaraju tri-
ma takama u vremenu, pomenutim ranije. U prvom koraku, analizirau kriti-
ku drugog talasa feminizma usmerenu na androentrini dravni kapitalizam,
kritiku oslonjenu na tri pretpostavke drutvene pravde: preraspodelu, priznanje
(recognition) i predstavljanje (representation). U drugom koraku, ponudiu skicu
rastavljanja tog kritikog sklopa i upotrebu nekih njegovih delova za legitimaciju
neoliberalnog kapitalizma. U treem, proceniu izglede za ispunjenje feministi-
kog obeanja emancipacije u sadanjem trenutku, trenutku privredne krize i poli-
tike nestabilnosti.
241
NENSI FREJZER
FEMINIZAM I DRAVNI KAPITALIZAM
Zapoeu pozicioniranjem pojave drugog talasa feminizma u kontekstu dravnog
kapitalizma. Pod dravnim kapitalizmom podrazumevam hegemonu drutve-
nu formaciju nastalu nakon II svetskog rata, formaciju u kojoj drava igra aktivnu
ulogu u upravljanju nacionalnom privredom.
2
Najbolje smo upoznati sa jednim
oblikom dravnog kapitalizma, a to je drava blagostanja tzv. prvog sveta, koja je
koristila kejnzijanska sredstva ne bi li ublaila cikluse uspona i padova svojstvene
kapitalizmu. Uei iz iskustava Velike krize i privrednog planiranja tokom II svet-
skog rata, ove drave primenile su raznovrsne oblike diriizma (strogo dravno
upravljana ekonomija prim. prev.) investicije u infrastrukturu, planska indu-
strijalizacija, progresivno oporezivanje, socijalna davanja, pravna regulacija poslo-
vanja, nacionalizacija nekih kljunih industrija i dekomodifikacija javnih dobara.
Iako su najuspenije u ovakvoj organizaciji bile bogate i mone lanice OECD,
jedan oblik dravnog kapitalizma mogao se nai i u tzv. treem svetu. U osiro-
maenim bivim kolonijama, nove nezavisne zemlje u razvoju pokuale su da
upotrebe svoje daleko oskudnije potencijale kako bi podstakle brz rast nacionalne
privrede, podravajui kupovinu domaih proizvoda, investicije u infrastrukturu,
nacionalizaciju kljunih industrija i tzv. besplatno kolstvo.
3
Dakle, opte uzev, koristiu izraz prvi svet da bih oznaila drave blagostanja,
lanice OECD i bive kolonije, zemlje u razvoju nakon II svetskog rata. Napokon, u
tim zemljama je drugi talas feminizma doiveo erupciju tokom ranih 70-ih godina.
Da bih tano objasnila ta je izazvalo takav nagli uspon, elim da istaknem etiri
kljuna svojstva politike kulture dravnog kapitalizma.
Ekonomizam. Po definiciji, dravni kapitalizam ukljuuje upotrebu javne politike
moi za regulaciju (u nekim sluajevima i za ukidanje) ekonomskih trita. U pita-
nju je, u velikoj meri, zapravo stiavanje krize u interesu kapitala. Ipak, ove drave
stekle su dobar deo svog politikog legitimiteta navodno se zalaui za inkluziju,
drutvenu jednakost i solidarnost meu klasama. Pa ipak, ovi ideali tumaeni su
ekonomistiki i klasnocentriki (class-centric). U politikoj kulturi dravnog kapi-
talizma socijalna problematika stavljena je u kontekst raspodele, kao pitanje pra-
vine podele dobara, posebno prihoda i radnih mesta, dok je socijalna raslojenost
2 Za dalje razmatranje ovog pojma, vidi Friedrich Pollock, State Capitalism: Its Possibilities and Limita-
tions, u: Andrew Arato i Eike Gebhardt, ur, The Essential Frankfurt School Reader, London, 1982, str. 7194.
3 Takoe, privredni ivot u komunistikom bloku bio je ozloglaen po pitanju dravnog uplitanja, a ima
i onih koji bi ga i dalje nazivali dravnim kapitalizmom. Iako u tome ima neke istine, ja u slediti konvenci-
onalni pristup, te u iz prvog dela svog izlaganja iskljuiti ovaj region, delom zbog toga to se tek posle 1989.
godine javlja drugi talas feminizma kao politika sila u bivim komunistikim zemljama.
242
3. A
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I LUKAVSTVO ISTORIJE
posmatrana kroz prizmu klase. Dakle, sutina drutvene nepravde bila je nepra-
vedna ekonomska raspodela, a njen tipian primer bila je klasna nejednakost. Ui-
nak ove klasnocentrike, ekonomistike vizije bio je da marginalizuje, ako ne i da u
potpunosti uini nevidljivim druge aspekte i mesta geneze nepravde.
Androcentrizam. Zatim, odigrao se sledei scenario: politika kultura dravnog
kapitalizma uzela je mukog radnika kao prototip idealnog graanina, pripadnika
etnike veine hranioca i porodinog oveka. iroko je bilo prihvaeno, tako-
e, da je njegova plata glavni, ako ne i jedini, ekonomski oslonac porodice, dok
je svaki prihod koji ostvari njegova ena trebalo da bude puki dodatak. Duboko
rodno ukorenjen, ovaj konstrukt porodine plate koristio je i kao drutveni ideal
moderan i osposobljujui vertikalnu drutvenu pokretljivost i kao osnova
za dravnu politiku u vezi sa zapoljavanjem, socijalnom pomoi i razvojem. Iako
je navodno bio zagarantovan, ovaj ideal nije ostvarila veina porodica, jer je plata
mukarca retko bila sama po sebi dovoljna da podmiri decu i nezaposlene ene.
Takoe, fordistika industrija za koju je ovaj ideal vezivan uskoro je smanjena u
odnosu na narastajui, usluni sektor sa niskim platama. Meutim, tokom 1950-ih
i 1960-ih, ideal porodine plate i dalje je sluio da odredi rodne norme i da zauz-
da one koji im se opiru, osnaujui mo mukarca u domainstvu i usmeravajui
socijalne tenje u oblast privatne potronje. Jednako vano, visoko vrednujui pla-
eni posao, politika kultura dravnog kapitalizma uinila je nevidljivim drutve-
ni znaaj neplaenog starateljstva i kunih poslova. Institucionalizujui androcen-
trino razumevanje porodice i rada, ta kultura je naturalizovala rodne nepravde i
uklonila ih iz politike arene.
Etatizam. Dravni kapitalizam je takoe bio etatistiki, proet tehnokratskim,
menaderskim duhom. Oslanjajui se na strunjake za projektovanje raznovrsnih
pravila i procedura, i na birokratske strukture koje su ih primenjivale, drave bla-
gostanja i one u razvoju odnosile su se prema onima, kojima su navodno sluile
(tzv. servis graana prim. prev), vie kao prema klijentima, potroaima i po-
reskim obveznicima nego kao prema aktivnim graanima. Rezultat je bila depoli-
tizovana kultura, koja se pitanjima pravde bavila kao tehnikim problemom koji
treba reiti pod nadzorom strunjaka ili korporativistikim pregovorima. Daleko
do toga da su osnaivani da tumae svoje potrebe na demokratski nain posred-
stvom politike rasprave i borbe obini graani stavljeni su, u najboljem sluaju,
u poziciju pasivnih primalaca zadovoljenja svojih potreba, nametnutih odozgo.
Vestfalijanizam. Konano, dravni kapitalizam bio je po definiciji nacionalna
formacija, s ciljem mobilizacije kapaciteta drava-nacija, ne bi li podrao nacio-
nalni privredni razvoj u ime ako ne uvek u interesu sopstvenog graanstva.
243
NENSI FREJZER
Zahvaljujui regulacionom okviru Breton Vudsa (Bretton Woods), ova formacija
zasnivala se na cepanju politikog prostora na manje, teritorijalno razgraniene
delove. Kao rezultat toga, politika kultura dravnog kapitalizma institucionalizo-
vala je vestfalijansko stanovite po kome obavezujua naela pravde vae iskljuivo
u kontekstu dravljanstva. Generiui lavovski deo socijalnih borbi nakon II svet-
skog rata, ovaj svetonazor preusmerio je zahteve za pravdom na domai politiki
teren pojedinanih drava. Uinak navedenog inei medveu uslugu ljudskim
pravima na meunarodnom nivou i antiimperijalistikoj solidarnosti bio je su-
enje prostora pravde, marginalizacija, ako ne i potpuno izmetanje nepravde van
sopstvenih dravnih granica, daleko od oiju javnosti.
4
Uopte uzev, politika kultura dravnog kapitalizma bila je ekonomistika, andro-
centrina, etatistika i vestfalijanska dakle, sastavljena od svega onoga to je bilo
meta kritike kasnih 1960-ih i 1970-ih. Tokom tog perioda vatrenog radikalizma,
drugi talas feminizma udruio se sa Novom levicom i antiimperijalistikim pokre-
tom, bacajui rukavicu u lice ekonomizmu, etatizmu i (u manjoj meri) vestfalija-
nizmu dravnog kapitalizma, preispitujui i androcentrizam, a sa njim i seksizam
u sopstvenim redovima. Razmotrimo svaku od ovih taaka ponaosob.
Drugi talas feminizma protiv ekonomizma. Odbacujui svoenje nepravde na kla-
sno neravnopravnu raspodelu dobara, feministkinje drugog talasa pridruile su se
ostalim emancipatornim pokretima, ne bi li razbile restriktivnu ekonomsku ideo-
logiju dravnog kapitalizma. Politizujui lino, one su proirile znaenje pravde,
tumaei kao nepravdu previene drutvene nejednakosti, tolerisane ili raciona-
lizovane od pamtiveka. Istovremeno odbacujui marksistiko usredsreivanje is-
kljuivo na politiku ekonomiju i liberalni fokus u potpunosti usmeren na pravni
poredak, feministkinje su otkrile nepravde na drugim mestima u porodici i kul-
turnoj tradiciji, u nedravnom sektoru i svakodnevnom ivotu. Takoe, feminis-
tkinje drugog talasa razotkrile su nova mesta koja bi mogla sadrati nepravdu.
Odbacujui primat klase, socijalistike, crne i antiimperijalne feministkinje takoe
su bile protivne naporima radikalnih feministkinja da uspostave rod kao privile-
govanu kategoriju. Usredsreujui se ne samo na rod, ve i na klasu, rasu, seksu-
alnost i nacionalnost, prve su uvele danas iroko prihvaenu multidisciplinarnu
alternativu partikularnim pristupima. Konano, feministkinje drugog talasa pro-
irile su delokrug pravde i na privatne oblasti kao to su seksualnost, kuni po-
slovi, reprodukcija i nasilje nad enama. Tako su proirile i pojam nepravde, da bi
obuhvatio ne samo ekonomsku nejednakost, ve i statusne hijerarhije i asimetrije
4 Za potpunije razumevanje vestfalijanske politike ideologije vidi Fraser Reframing Justice in a Global-
izing World, NLR 36, novembardecembar 2005.
244
3. A
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I LUKAVSTVO ISTORIJE
u politikoj moi. Gledajui unazad, moemo slobodno rei da su te feministkinje
zamenile monistiki, ekonomistiki svetonazor pravde irim, trodimenzionalnim
poimanjem, ukljuujui u pojam pravednosti i ekonomiju, kulturu i politiku.
Rezultat toga nije bila prosta lista pojedinanih problema. Naprotiv, ono to je
povezivalo mnotvo novootkrivenih nepravdi bila je ideja da je podreenost ena
sistemska, oslonjena na dubinske strukture drutva. Feministkinje drugog talasa
raspravljale su, naravno, o tome kako je najbolje opisati drutveni totalitet da li
kao patrijarhat; dvostruki sistem, spoj kapitalizma i patrijarhata; svetski impe-
rijalistiki sistem; ili kako ja najvie volim da ga zovem kao istorijski pose-
ban, androcentrini oblik sistema dravnog kapitalizma, strukturiranog trima
meusobno isprepletanim reimima potinjavanja: nepravedna raspodela, nepri-
znavanje i nezastupljenost. Meutim, uprkos takvim razlikama, veina feminis-
tkinja drugog talasa izuzev liberalnih feministkinja slagala se oko toga da
prevazilaenje potinjenosti ena zahteva radikalnu promenu dubinskih struktura
drutvenog totaliteta. Ova zajednika posveenost sistemskoj promeni obeleila je
poetke pokreta nastalog u okviru irih emancipatornih previranja tog vremena.
Drugi talas feminizma protiv androcentrizma. Ako je drugi talas feminizma bio deo
sveopte aure radikalizma 1960-ih, ipak je stajao u napetom odnosu prema drugim
emancipatornim pokretima. Njegova glavna meta, na kraju krajeva, bila je rodna ne-
pravda dravnog kapitalizma, to teko da je bio prioritet za nefeministike antiime-
prijaliste i nove leviare (New Leftists). U izvoenju kritike androcentrinog drav-
nog kapitalizma, feministkinje drugog talasa morale su da se suoe i sa seksizmom na
levici. Liberalnim i radikalnim feministkinjama to nije predstavljalo problem one
su se naprosto odvojile i napustile su levicu. Socijalistikim, antiimperijalnim i femi-
nistkinjama koje nisu pripadnice bele rase, naprotiv, tekou je predstavljalo to to su
se sukobile sa seksizmom na levici i dalje ostajui njenim delom.
Bar neko vreme, socijalistike feministkinje uspele su da odre taj teak balans.
Pronale su jezgro androcentrizma u rodnoj podeli rada koja rad, plaeni i ne-
plaeni, koji obavljaju ene ili se sa njim dovode u vezu sistematski obezvreuje.
Primena ove analize na dravni kapitalizam razotkrila je duboku strukturnu vezu
izmeu velike odgovornosti samih ena za neplaeno staranje, potinjavanje u
braku i privatnom ivotu, rodnu segregaciju na tritu rada, dominaciju mukara-
ca u politikom sistemu i androcentrizma socijalnih davanja, industrijskih politi-
ka i razvojnih programa. U stvari, one su razotkrile porodini dohodak kao mesto
gde se sreu (nepravedna) raspodela, (ne)priznavanje i (ne)zastupljenost. Rezultat
je bila kritika koja je ukljuila privredu, kulturu i politiku u sistematian opis en-
ske podreenosti unutar dravnog kapitalizma. Daleko od toga da je pokuao da
245
NENSI FREJZER
naprosto promovie potpuno ukljuenje ena kao plaenih radnica u kapitalistiko
drutvo, drugi talas feminizma teio je da promeni dubinske strukture drutva i
sistem vrednosti delimino tako to e se pozitivno vrednovati i neplaeni rad (a
ne samo plaeni), posebno drutveno neophodno staranje (koje obavljaju ene).
Drugi talas feminizma nasuprot etatizmu. Meutim, feministike primedbe drav-
nom kapitalizmu bile su zainteresovane koliko za njegove forme, toliko i za suti-
nu. Kao i njihovi saveznici na Novoj levici, odbacile su birokratsko-menaderski
duh dravnog kapitalizma. Rairenoj kritici fordizma 1960-ih godina dodale su
rodnu analizu, pokazujui da kultura velikih, piramidalno organizovanih insti-
tucija unutar struno-menaderskog sloja dravnog kapitalizma sadri modernu
verziju mukosti (masculinity). Razvijajui tome suprotan, horizontalni princip
sestrinskih veza, feministkinje drugog talasa stvorile su potpuno novu organi-
zacionu praksu poveanog senzibiliteta. Nastojei da premoste otar etatistiki
rascep izmeu teorije i prakse, prikazivale su sebe kao kontrakulturni demokratski
pokret antihijerarhijski, participativni i narodni (demotic). U vremenu kada
akronim NVO za nevladine organizacije jo nije postojao, feministike akademke,
advokatice i socijalne radnice identifikovale su se vie sa najirim slojevima dru-
tva, a manje sa vladajuim profesionalnim duhom depolitizovanog vetaenja.
Meutim, za razliku od svojih kontrakulturnih saboraca, veina feministkinja nije
olako odbacila dravne institucije. Birajui da radije trae da se u potonje uvedu
feministike vrednosti, one su osmislile participativno-demokratsku dravu koja
osnauje svoje graane. Efektivno razvijajui nove odnose izmeu drave i dru-
tva, nastojale su da promene pasivne primaoce socijalnih davanja i puke objek-
te razvojnih politika u aktivne subjekte, osnaene da uestvuju u demokratskom
procesu razumevanja sopstvenih i tuih potreba. Shodno tome, cilj je bio manje da
se ukinu dravne institucije, a vie da one postanu delotvorne, kako bi unapredile i
zaista podrale rodnu pravdu.
Drugi talas feminizma za i protiv vestfalijanizma. Moda je odnos feminizma pre-
ma vestfalijanizmu dravnog kapitalizma bio vie ambivalentan. Nastajui iz glo-
balnog politikog previranja tog vremena, usmerenog i protiv rata u Vijetnamu,
pokret je, van svake sumnje, imao u vidu prekograninu, meudravnu nepravdu.
Ovo je naroito vailo za feministkinje u zemljama u razvoju, ija je rodna kritika
bila isprepletena sa kritikom imperijalizma. Ali tamo, kao i drugde, veina femi-
nistkinja videla je drave kao prave adresate sopstvenih zahteva. Tako su feminis-
tkinje drugog talasa nastojale da vestfalijanski okvir ostvare na nivou prakse, ak
i kada su ga kritikovale na nivou teorije. Taj okvir, koji je razdelio svet na monad-
ne teritorijalne politike, nastavio je da bude podrazumevani izbor u doba kada je
246
3. A
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I LUKAVSTVO ISTORIJE
jo uvek izgledalo da drave poseduju potrebne potencijale za upravljanje dru-
tvom i kada tehnologija za meunarodno umreavanje u realnom vremenu jo nije
bila dostupna. Stoga, u okviru dravnog kapitalizma, slogan sestrinstvo je glo-
balno (osporavajui sebe, jer je i sam bio imperijalni slogan) bio je vie apstraktan
gest, nego praktino ostvariv postvestfalijanski politiki projekat.
Generalno govorei, drugi talas feminizma ostao je ambivalentan prema vestfali-
janzmu, ak i kada je odbacivao ekonomizam, androcentrizam i etatizam drav-
nog kapitalizma. Meutim, po svim ovim pitanjima on sadri znaajne nijanse
u stavovima. Dok su odbacivale ekonomizam, feministkinje tog vremena nikada
nisu sumnjale u sredinju vanost pravedne preraspodele, kao ni u znaaj kritike
politike ekonomije za projekat enske emancipacije. Daleko od toga da su elele
da minimalizuju ekonomski aspekt rodne nepravde naprotiv, nastojale su da ga
prodube, razjanjavajui vezu te nepravde sa dvema drugim drutvenim dimen-
zijama: kulturom i politikom. Takoe, u odbacivanju androcentrizma porodine
plate, feministkinje drugog talasa nikada nisu nastojale da taj koncept prosto za-
mene porodicom sa dva dohotka. Za njih je prevazilaenje rodne nepravde znailo
okonanje sistemske devalvacije staranja (o drugima) i rodne podele rada, plaenog
i neplaenog. Konano, u odbacivanju etatizma dravnog kapitalizma, feminis-
tkinje drugog talasa nikada nisu dovodile u pitanje neophodnost jakih politikih
institucija sposobnih da organizuju privredni ivot u slubi pravde. Daleko od toga
da su elele da oslobode trita dravne kontrole, nastojale su da demokratizuju dr-
avnu mo, uine to veim (javno) uee graana, osnae odgovornost i poveaju
tokove komunikacije izmeu drave i drutva.
Sve u svemu, drugi talas feminizma doneo je politiki projekat promene zasnova-
ne na proirenom razumevanju nepravde i sistemskoj kritici kapitalistikog dru-
tva. Najnaprednije struje unutar tog pokreta videle su svoju borbu kao vieslojnu,
usmerenu istovremeno protiv ekonomskog izrabljivanja, statusne hijerarhizacije i
politikog podreivanja. tavie, za njih je feminizam bio deo ireg emancipator-
nog projekta, gde je borba protiv rodne nepravde bila nuno povezana sa borbom
protiv rasizma, imperijalizma, homofobije i klasizma, a sve navedeno zahtevalo je
promenu dubinskih struktura kapitalistikog drutva.
FEMINIZAM I NOVI DUH KAPITALIZMA
Kao to se ispostavilo, taj projekat je ostao mrtvoroene, rtva dubljih istorijskih
sila, loe razumevanih u to vreme. Iz dananje vremenske distance, primeuje-
mo da se rast drugog talasa feminizma dogodio istovremeno sa istorijskim poma-
kom ka neoliberalizmu. Obrui geslo dravnog kapitalizma, koji je nastojao da
247
NENSI FREJZER
upotrebi politiku kako bi ukrotio trite, zagovornici novog oblika kapitalizma
predlagali su upotrebu trita za zauzdavanje politike. Rastavljajui na sastavne
delove kljune elemente sistema iz Bretton Woodsa, uklonili su kontrolu kapita-
la koja je omoguila kejnzijansko upravljanje nacionalnim privredama. Umesto
diriizma, zagovarali su privatizaciju i deregulaciju; na mesto socijalnog davanja i
socijalnog dravljanstva postavili su trickle-down (politika smanjenja taksi i pove-
anja pomoi krupnom kapitalu prim. prev.) i linu odgovornost; drave bla-
gostanja i drave u razvoju zamenili su slabim, okrutnim dravama nadmetanja.
Isprobavan u Junoj Americi, ovaj pristup posluio je za rukovoenje tranzicije u
kapitalizam, u istonoj i srednjoj Evropi. Iako su ga javno podrali Margaret Taer
(Margateth Thatcher) i Ronald Regan (Ronald Reagan), primenjen je postepeno i
nejednako u tzv. prvom svetu. Nasuprot tome, u tzv. treem svetu, neoliberalizacija
je uvedena pod pretnjom zaduivanja, kao nametnuti program strukturnog prila-
goavanja koji je preokrenuo sva kljuna naela developmentalizma (teorija koja
tvrdi da je jaanje domaeg trita i visoko oporezivanje uvoza najbolji nain eko-
nomskog razvoja prim. prev.) i prinudio postkolonijalne drave da otue svoju
imovinu, otvore svoja trita i skreu socijalna davanja.
Zanimljivo je primetiti da je drugi talas feminizma cvetao u novim uslovima. Ono
to je poelo kao radikalni kontrakulturni pokret sada je bilo na putu da postane
iroka, masovna drutvena pojava. Privlaei poklonike iz svih klasa, etniciteta,
nacionalnosti i politikih ideologija, ideje feminizma pronale su svoj put do sva-
kog domena drutvenog ivota i promenile samorazumevanje svih onih sa kojima
su dole u dodir. Uinak nije bio puko proirenje aktivistikih redova, ve i preo-
blikovanje zdravorazumskog svetonazora porodice, rada i dostojanstva.
Da li je puka sluajnost to to je drugi talas feminizma napredovao u tandemu sa
neoliberalizmom? Ili postoji nekakva perverzna, skrivena meusobna privlanost?
Druga mogunost jeste jeres, ali ako odbijamo da je istraimo, inimo to na nau
tetu. Svakako da je uspon neoliberalizma dramatino promenio teren na kome je
delovao drugi talas feminizma. Smatram da je uinak bio preoznaavanje (resigni-
fication) feministikih ideala.
5
Tenje koje su imale jasan emancipatorni potisak u
kontekstu dravnog kapitalizma dobile su daleko dvosmislenije znaenje u neolibe-
ralnoj eri. Sa dravama u razvoju i dravama blagostanja pod opsadom zagovor-
nika slobodnog trita, feministika kritika ekonomizma, androcentrizma, etatitz-
ma i vestfalijanizma dobila je novi zamah. Dozvolite mi da razjasnim tu dinamiku
preoznaavanja preispitujui etiri pomenute, kljune take feministike kritike.
5 Pozajmljujem izraz preoznaavanje iz rada Judith Butler Contingent Foundations, u: Seyla Benhabib, Ju-
dith Butler, Drucilla Cornell i Nancy Fraser,Feminist Contentions: A Philosophical Exchange, London, 1994.
248
3. A
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I LUKAVSTVO ISTORIJE
Preoznaavanje feministikog antiekonomizma. Uspon neoliberalizma poklopio se
sa velikim promenama u politikoj kulturi kapitalistikih drutava. U ovom perio-
du, zahtevi za pravdom sve vie su razumevani kao zahtevi za priznavanjem iden-
titeta i razlike.
6
Sa ovim zaokretom iz preraspodele u priznanje doli su i snani
pritisci da se drugi talas feminizma izmeni u neku verziju politike identiteta. Bila
je to, bez sumnje, progresivna varijanta, ali je ipak prenaglasila kritiku kulture,
zanemarivi kritiku politike ekonomije. U praksi, postojala je tenja da se soci-
jalno-ekonomska borba podredi borbi za priznanje (identiteta), dok je u akadem-
skom diskursu feministika teorija kulture zasenila feministiku drutvenu teoriju.
Ono to je poelo kao neophodni korektiv ekonomizma, vremenom se pretvorilo u
podjednako jednostran kulturalizam. Tako, umesto stvaranja iroke, sveobuhvat-
ne paradigme koja bi obuhvatila i preraspodelu i priznanje, drugi talas feminizma
zamenio je de facto jednu ogranienu paradigmu drugom.
tavie, to se dogodilo u trenutku koji nije mogao biti gori. Okretanje ka politici
priznanja spojilo se isuvie lako sa usponom neoliberalizma, koji je iskljuivo eleo
da potisne svako seanje na socijalni egalitarizam. Dakle, feministkinje su prena-
glasile kritiku kulture upravo u trenutku kada su okolnosti nalagale da treba obra-
titi vie panje na kritiku politike ekonomije. tavie, kako je ta kritika naputana,
kulturni element odvojen je ne samo od ekonomskog, ve i od kritike kapitalizma,
kritike koja ih je prethodno objedinjavala. Odeljeni od kritike kapitalizma i stavlje-
ni na raspolaganje alternativnim poimanjima, navedeni elementi mogli su biti uvu-
eni u opasnu vezu sa neoliberalizmom, kako je to Hester Einstein imenovala.
7
Preoznaavanje feministikog antiandrocentrizma. Stoga, bilo je samo pitanje vre-
mena kada e neoliberalizam preoznaiti feministiku kritiku androcentrizma. Da
bih to objasnila, posluiu se unekoliko izmenjenim argumentom koji su osmislili
Lik Boltanski i Iv Kjapelo. U znaajnoj studiji Novi duh kapitalizma, njih dvoje tvr-
de kako kapitalizam u doba istorijskih preloma periodino preobraava sam sebe,
delom i tako to osnauje odreene aspekte kritike koja je uperena protiv njega.
8

U takvim trenucima, elementi antikapitalistike kritike bivaju preoznaeni kako
bi legitimisali novi oblik kapitalizma u nastanku, koji tako zadobija vii moral-
ni znaaj, potreban kako bi se nove generacije motivisale da podnose (sutinski)
6 Za ovu promenu u gramatici politikih zahteva, vidi Fraser, From Redistribution to Recognition?,
NLR1/212, jul-avgust 1995.
7 Hester Eisenstein, A Dangerous Liaison? Feminism and Corporate Globalization, Science and Society,
vol. 69, br. 3, 2005.
8 Luc Boltanski i ve Chiapello,The New Spirit of Capitalism, London, 2005 [Paris,1999]. Za razmatranje
psihoanalize kao duha druge industrijske revolucije, koje se zavrava tako to postavlja feminizam kao duh
tree, vidi Eli Zaretsky Psychoanalysis and the Spirit of Capitalism, Constellations, vol. 15, br. 3, 2008.
249
NENSI FREJZER
besmislen posao zarad akumulacije bez kraja i konca. Novi duh, posluivi kao
legitimacija prilagodljivog, neoliberalnog kapitalizma naeg doba, nastao je iz
umetnike kritike dravnog kapitalizma Nove levice, koja je odbacila starinski
konformizam korporativne kulture. U nekim aspektima pobune 1968. neoliberalni
teoretiari menadementa otkrili su paradigmu za novi umreujui, projektni
kapitalizam, gde su vrste organizacione hijerarhije zamenjene horizontalnim
timovima i prilagodljivim mreama, oslobaajui linu kreativnost. Rezultat je bila
nova romansa izmeu kapitalizma i objektivnih promena u svetu, koja je ukljuila
tehnoloki uspon Silikonske Doline i koja danas svoj najistiji izraz nalazi u filo-
zofiji Gugla (Google).
Argument koji iznose Boltanski i Kjapelo je originalan i snaan. Pa ipak, zato to je
rodno slep, on ne uspeva da zahvati svu osobenost duha neoliberalnog kapitaliz-
ma. Bez sumnje, taj duh ukljuuje maskulinu romansu slobodnog, neoptereenog,
samooblikovanog (self-fashioned) pojedinca. Meutim, neoliberalni kapitali-
zam stoji u vezi sa Volmartom (Walmart), makiladorama (fabrike koje brutalno
iskoriavaju jeftinu, obespravljenu radnu snagu prim. prev.) i mikrokreditima
koliko i sa Silikonskom Dolinom i Guglom. Njegovi kljuni radnici su ne samo
mukarci, nego i ene (jo uvek nesrazmerno zastupljene u odnosu na mukar-
ce), ne samo mlade neudate ene, ve i ene u braku i sa decom; ne samo ene koje
nisu bele rase, ve ene svih nacionalnosti i etniciteta. Kao takve, one su se ulile
u trita rada diljem sveta, a uinak toga bio je podrivanje jednom za svagda
ideala dravnog kapitalizma o porodinoj plati. U neorganizovanom liberalnom
kapitalizmu, taj ideal bio je zamenjen novom normom porodice sa dva dohotka,
bez obzira na to to je stvarnost, na kojoj se temelji ovaj novi ideal, stvarnost niskih
primanja, smanjene sigurnosti radnog mesta, opadajueg standarda ivota, naglog
porasta broja radnih sati po domainstvu, pogoranja rada u dve smene sada se
radi u tri ili etiri i uveanja broja domainstava koja vode ene. Neorganizo-
vani kapitalizam uspeo je da ni od ega napravi neto nudei novu, izmatanu
romansu enskog napetka i rodne pravde.
Ma kako to uznemiravajue zvualo, smatram da je drugi talas feminizma novom
duhu neoliberalizma nenamerno obezbedio kljuni sastojak. Naa kritika porodi-
nog dohotka sada tvori dobar deo romanse koja snabdeva fleksibilni kapitalizam
viim smislom i moralom. Dajui njihovim svakodnevnim nastojanjima moral-
nu osobenost, feministika romansa privlai ene sa oba kraja socijalnog spektra:
s jedne strane, to su strunjakinje iz srednje klase odlune da izgrade svoje kari-
jere; s druge, privremeno zaposlene, frilenserke, nisko plaene uslune radnice,
sluavke, seksualne radnice, migrantkinje, radnice u zonama slobodne trgovine i
250
3. A
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I LUKAVSTVO ISTORIJE
mikrokreditne zaduenice, koje ne trae samo izvor prihoda i materijalnu sigur-
nost, ve i dostojanstvo, samousavravanje i oslobaanje od tradicionalne muke
moi. Na oba kraja, san emancipacije ena upregnut je u pogon kapitalistike aku-
mulacije. Stoga je kritika porodinog dohotka, koju je sproveo drugi talas feminiz-
ma, imala perverznu reinkarnaciju. Nekada kljuni deo radikalne analize kapitali-
stikog androcentrizma, ona danas slui da ojaa pozitivno vrednovanje najamnog
rada unutar kapitalizma.
Preoznaavanje feministikog antietatizma. Neoliberalizam je takoe preozna-
io antietatizam prethodnog perioda, inei od njega plan za smanjene dravnog
uplitanja na minimum. U novoj klimi, kritika paternalizma drave blagostanja
koju je izneo drugi talas feminizma bila je tek na korak daleko od kritike drave-
dadilje (tzv. nanny state, drava koja obimno koristi protekcionizam, ekonomski
intervencionizam i razne forme regulacije u ekonomskoj i socijalnoj sferi prim.
prev.), koju je ponudila M. Taer. Bilo je to, zasigurno, iskustvo u SAD, gde su femi-
nistkinje bespomono posmatrale kako Bil Klinton (Bill Clinton) koristi njihovu
detaljnu kritiku seksizma i stigmatizacije unutar sistema (ionako bedne) socijal-
ne pomoi kao podrku planu da okona dravna davanja kakva poznajemo, to
je ukinulo pravo na socijalnu pomo na federalnom nivou. U bivim kolonijama,
kritika androcentrizma developmentalne drave preobrazila se u meuvremenu
u razvojni entuzijazam nevladinih organizacija, koje su se svuda pojavile kako bi
ispunile prazan prostor nastao suavanjem dravnih nadlenosti. Sigurno je da su
najbolje od ovih organizacija donele hitno potrebnu materijalnu pomo stanovni-
tvu lienom javnih slubi. Ipak, uinak je esto bio depolitizacija lokalnih grupa i
prilagoavanje njihovih planova i programa onako kako je najvie odgovaralo fon-
dacijama iz prvog sveta. Zahvaljujui svojoj kratkoronoj prirodi, delatnosti nevla-
dinih organizacija uinile su malo u smislu kako preispitivanja smanjenih drav-
nih davanja tako i izgradnje politike podrke za odgovornu dravnu aktivnost.
9
Rastua popularnost mikrokredita ilustruje ovaj paradoks. Koristei se femini-
stikim vrednostima osnaivanja i horizontalne participacije nasuprot pasivi-
zujuem, birokratskom i vertikalnom etatizmu, arhitekte ovih projekata izgra-
dile su inovativni spoj pojedinane samopomoi i umreavanja unutar zajednice,
nadziranja nevladinih organizacija i trinih mehanizama, s ciljem borbe protiv
siromatva ena i rodnog potinjavanja. Dosadanji rezultati ukljuuju impresiv-
nu arhivu otplaenih kredita i anegdotskih svedoanstava o ivotnim promenama.
9 Sonia Alvarez, Advocating Feminism: The Latin American Feminist NGO Boom, International
Feminist Journal of Politics, vol. 1, br. 2, 1999; Carol Barton Global Womens Movements at a Crossroads,
Socialism and Democracy, vol. 18, br. 1, 2004.
251
NENSI FREJZER
Meutim, u feministikoj halabuci dignutoj oko ovih projekata ostaje skrivena
uznemirujua sluajnost: mikrokreditiranje je procvetalo ba kada su drave na-
pustile makrostrukturne napore u borbi protiv siromatva, napore koje niske po-
zajmice ne mogu da zamene.
10
U ovom sluaju, feministika kritika birokratskog
paternalizma doprinela je razvoju neoliberalizma. Stanovite koje je za cilj prvo-
bitno imalo da promeni dravnu mo u servis graana za osnaivanje i dosezanje
socijalne pravde sada se koristi da legitimie marketizaciju (proces koji omoguava
da se dravna preduzea ponaaju kao firme orijentisane ka marketingu prim.
prev.) i smanjenje dravnih trokova.
Preoznaavanje feminizma za i protiv vestfalijanizma. Konano, neoliberalizam
menja na bolje i na gore ambivalentan odnos drugog talasa feminizma prema
vestfalijanizmu. U novom kontekstu globalizacije, ne moe se vie tvrditi kako
je ograniena teritorija drave jedini legitimni okvir ostvarivanja pravde i obaveza
koje iz nje proistiu. Feministkinje su i ranije osporavale svoenje pravde na nivo
drava-nacija, zajedno sa zatitnicima ivotne sredine, ljudskih prava i kritiari-
ma Svetske trgovinske organizacije. Koristei postvestfalijanske uvide beskorisne
unutar dravnog kapitalizma, one su ciljale prekogranine nepravde, margina-
lizovane ili zapostavljene u prethodnom periodu. Koristei nove komunikacione
tehnologije za uspostavljanje meunarodnih mrea, feministkinje su izumele nove
strategije, kao to je efekat bumeranga (uskraivanje odreenih prava esto moe
izazvati pobunu koja dovodi do jo veih prava prim. prev), mobiliui globalno
javno mnjenje kako bi se uvidele lokalne nepravde i osudile drave koji ih dozvolja-
vaju.
11
Rezultat je bio novi oblik feministikog aktivizma koji obeava meuna-
rodni, vieslojni, postvestfalijanski feminizam.
Meutim, okretanje meunarodnom planu donelo je tekoe. esto sputavane
na nivou drave, mnoge feministkinje usmerile su svoju energiju ka meunarod-
noj areni, posebno ka nizu konferencija Ujedinjenih nacija, od Najrobija preko
Bea do Pekinga... i dalje. Izgradnjom prisustva u globalnom civilnom drutvu,
posredstvom koga se ukljuuju u nove reime globalnog upravljanja, feministki-
nje su uvuene u neke od problema na koje sam ve ukazala. Na primer, uee u
kampanjama za enska ljudska prava, usredsreene preteno na pitanja nasilja i
reprodukcije, zapostavljajui siromatvo. Pristajui na hladnoratovsku podelu na
10 Uma Narayan, Informal Sector Work, Microcredit and Third World Womens Empowerment:
A Critical Perspective, rad predstavljen na skupu XXII World Congress of Philosophy of Law and Social
Philosophy, maj 2005, Granada.
11 Margaret Keck i Kathryn Sikkink, Activists Beyond Borders: Advocacy Networks in International Poli-
tics, Ithaca, NY, 1998.
252
3. A
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I LUKAVSTVO ISTORIJE
graanska i politika prava, s jedne, i socijalna i ekonomska prava, s druge strane,
ovi napori, takoe, dali su prednost priznanju nasuprot preraspodeli. Pored toga,
ove kampanje pojaale su izmetanje feministike politike u nevladin sektor, irei
jaz izmeu strunjaka i lokalnih grupa, dajui nesrazmerno velik uticaj eliti koja
vlada engleskim jezikom. Analogno se zbiva u okviru feministikog angamana
u vezi sa politikim aparatom Evropske unije, posebno imajui u vidu odsustvo
istinski meunarodnih i panevropskih enskih pokreta. Dakle, feministika kri-
tika vestfalijanizma u eri neoliberalizma pokazala se kao ma sa dve otrice. Ono
to je poelo kao spasonosni pokuaj da se izvan drave-nacije proiri obim pravde
zavrilo je u nekim svojim aspektima pripojeno administrativnim potrebama
novog oblika kapitalizma.
Uopte uzev, sudbina feminizma u neoliberalnom dobu predstavlja paradoks. S
jedne strane, relativno mali kontrakulturni pokret prethodnih decenija rastao je
eksponencijalno, uspeno irei svoje ideje irom sveta. S druge strane, femini-
stike ideje prole su suptilne promene i u pogledu svojih uinaka u politiki
izmenjenom kontekstu. Nesumnjivo emancipatorna u eri dravnog kapitalizma,
kritika ekonomizma, androcentrizma, etatizma i vestfalijanizma sada se pojavljuje
optereena dvosmislenostima, podlona legitimaciji potreba novog oblika kapita-
lizma. Na kraju krajeva, ovakav kapitalizam vie bi voleo da se sukobi sa zahtevi-
ma za priznanje, nego sa zahtevima za preraspodelu, jer gradi novi reim akumu-
lacije na temeljima najamnog rada ena, te pokuava da ukine drutvenu kontrolu
trita s ciljem da na globalnom nivou dejstvuje sve vie i vie slobodno.
OTVORENA BUDUNOST?
Meutim, danas se sam kapitalizam nalazi na ozbiljnoj raskrsnici. Bez sumnje, glo-
balna finansijska kriza i odluna postneoliberalna reakcija vodeih kapitalistikih
drava koje su sada po pravilu kejnzijanske oznaava poetak kraja neolibe-
ralizma kao ekonomskog reima. Izbor Baraka Obame moda predstavlja znak od-
lunog odbacivanja neoliberalizma ak i u samoj utrobi zveri kao politikog
projekta. Moda smo svedoci nastanka novog talasa mobilizacije s ciljem osmilja-
vanja alternative (neoliberalizmu). Moda, shodno tome, stojimo na rubu jo jedne
velike promene, temeljne i duboke kao to je ona koju sam upravo opisala.
Ako je tako, onda e oblik drutva koje tek dolazi u narednom periodu biti pred-
met velikih sporova. I feminizam e znaajno uestvovati u toj polemici na dva ra-
zliita nivoa. Prvo, kao socijalni pokret ije sam bogatstvo ovde naznaila, a koji
e nastojati da obezbedi da nadolazei reim institucionalizuje posveenost rodnoj
253
NENSI FREJZER
pravdi. Ali, takoe, i kao opti diskurzivni konstrukt koji feministkinje vie ne po-
seduju i njime ne upravljaju prazan oznaitelj neeg nesumnjivo dobrog (nalik,
moda, demokratiji), koji moe biti zloupotrebljen i koji e biti korien za legi-
timaciju mnotva razliitih scenarija, koji nisu svi redom posveeni rodnoj pravdi.
Izdanak feminizma kao drutvenog pokreta, ovaj drugi, diskurzivni feminizam
otrgao se kontroli. Kako diskurs postaje nezavisan od pokreta, potonji je sve vie
suoen sa svojom tamnom stranom, dvojnikom koji izaziva nelagodnost, a koga
naprosto ne moe ni prihvatiti, niti ga se moe u potpunosti odrei.
12
U ovom eseju, istakla sam zabrinjavajui razvoj ova dva feminizma, razvoj koji
se okree od dravnog kapitalizma i ide ka neoliberalizmu. ta treba zakljuiti iz
toga? Sigurno ne treba misliti da je drugi talas feminizma doiveo neuspeh, niti
da je kriv za trijumf neoliberalizma. Ne treba zakljuiti ni da su feministiki ideali
sami po sebi problematini, niti da su uvek-ve osueni na preoznaavanje zarad
dobrobiti kapitalizma. Naprotiv, ja zakljuujem da mi, za koje feminizam pre svega
predstavlja pokret za rodnu pravdu, treba da postanemo vie istorijski samosvesne
jer radimo na terenu koji je takoe zaposela i naa tamna strana.
S tim ciljem, vratimo se na pitanje: ta objanjava nau opasnu vezu sa neolibe-
ralizmom, ako takvog objanjenja uopte ima? Da li smo rtve nesrenog sticaja
okolnosti koje su nas zadesile na pogrenom mestu i u pogreno vreme, te smo po-
stale lak plen najlukavijeg od svih zavodnika, kapitalizma tako neprobirljivog da
je u stanju da instrumentalizuje bilo koje stanovite, ak i ono koje mu je, kao ta-
kvo, strano? Ili je tu, kao to sam ranije iznela, na delu neka podzemna privlanost
izmeu feminizma i neoliberalizma? Ako takva privlanost postoji, ona se nalazi u
kritici tradicionalne (muke) moi.
13
Ta mo je ve dugo meta feministikog ak-
tivizma, koji je nastojao poevi jo sa Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft)
da oslobodi ene privatnog podreivanja mukarcima, bilo da su u pitanju oe-
vi, braa, svetenici, stareine ili muevi. Ali, ta tradicionalna mo se u nekim pe-
riodima pojavljuje i kao prepreka irenju kapitalizma, kao deo spoljanjeg drutve-
nog tkiva u kome su trita kroz istoriju nalazila svoje mesto i koje je posluilo da
ogranii obim ekonomskog rasta.
14
U ovom trenutku, dve navedene kritike tradici-
onalne moi jedna feministika, druga neoliberalna kao da se pribliavaju.
12 Ova formula feminizma i njegovog dvojnika mogla bi se sjajno razraditi u kontekstu predsednikih
izbora u SAD 2008. godine, gde dvojnice nelagode predstavljaju Hilari Klinton (Hillary Clinton) i Sara
Pejlin (Sarah Palin).
13 Ovaj uvid dugujem Eli Zarecki (Eli Zaretsky) lina prepiska.
14 U nekim periodima, ali ne uvek. U mnogim kontekstima kapitalizam je vie sklon da se prilagodi, nego
da se suprotstavi tradicionalnoj moi. Vidi Karl Polanyi,The Great Transformation, Boston, 2001.
254
3. A
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I LUKAVSTVO ISTORIJE
Nasuprot tome, feminizam i neoliberalizam se razilaze oko posttradicionalnih
oblika rodnog potinjavanja, oko ograniavanja ivota ena koja ne poprimaju
oblik privatnog potinjavanja, ve proizilaze iz strukturnih ili sistemskih tokova
gde su delatnosti mnogih ljudi apstraktno ili bezlino posredovane. Paradigmat-
ski sluaj toga jeste ono to Susan Okin opisuje kao ciklus drutveno uzrokova-
ne i izrazito neravnomerne ranjivosti u braku, u kojoj tradicionalna dunost ena
da odgaja dete potpomae oblikovanje trita rada koje teti enama dovodei do
nejednake moi na ekonomskom tritu, to za uzvrat pojaava i pogorava ionako
nejednake odnose moi unutar porodice.
15
Takvi, tritem posredovani, procesi
potinjavanja predstavljaju same ile-kucavice neoliberalnog kapitalizma. Danas,
prema tome, ti procesi bi trebalo da postanu sredite feministike kritike, jer eli-
mo da se razlikujemo od neoliberalizma i da izbegnemo njime posredovano preo-
znaavanje feminizma. Poenta, naravno, nije da odustanemo od borbe protiv tradi-
cionalne muke moi, koja je i dalje neophodni deo feministike kritike. Naprotiv,
poenta je da se preispita odve lak preobraaj takvih oblika kritike u neoliberal-
nog dvojnika feminizma pre svega ponovnim povezivanjem borbi protiv linog
potinjavanja sa kritikom kapitalistikog sistema koji, dok obeava osloboenje, u
stvari zamenjuje jedan nain potinjavanja drugim.
U nadi da e feministiki program biti unapeen, elela bih jo jednom da razmo-
trim etiri arita feministike kritike:
Postneoliberalni antiekonomizam. Mogue udaljavanje od neoliberalizma pru-
a priliku za obnovu emancipacije koju je obeao drugi talas feminizma. Potpu-
no usvajajui trodimenzionalno stanovite u vezi sa nepravdom, sada moemo na
daleko uravnoteeniji nain napraviti sintezu dimenzija preraspodele, priznanja
i predstavljanja, razdvojenih u prethodnoj eri. Temeljei ove nezamenjive aspekte
feministike kritike na robusnom, savremenom poimanju drutvenog totalite-
ta, treba da ponovo poveemo feministiku kritiku sa kritikom kapitalizma, i time
vratimo feminizam levici.
Postneoliberalni antiandrocentrizam. Isto tako, mogui prelazak na postneolibe-
ralno drutvo nudi priliku za raskid lane veze izmeu nae kritike porodinog
dohotka i prilagodljivosti kapitalizma. Ponavljajui kritiku androcentrizma, femi-
nistkinje bi mogle da podre oblik ivota koji ne stavlja u sredite svog sistema
vrednosti plaeni rad, ve ceni i nekomodifikovane delatnosti, ukljuujui staranje.
Takve delatnosti, koje sada obavljaju uglavnom ene, treba da budu pozitivno vred-
novani aspekti sveopte dobrobiti.
15 Susan Okin, Justice, Gender and the Family, New York, 1989, str. 138.
255
NENSI FREJZER
Postneoliberalni antietatizam. Kriza neoliberalizma takoe prua ansu za prekid
veze izmeu nae kritike etatizma i marketizacije. Zalaui se za participativnu
demokratiju, feministkinje bi sada mogle da podre novu organizaciju politike
moi, koja bi podredila birokratski menadment graanskom osnaivanju. Meu-
tim, cilj je da se ne raspline, ve ojaa, mo javnosti. Tako, participativna demokra-
tija koju danas zahtevamo koristi politiku da ukroti trita i da usmeri drutvo u
pravcu ostvarivanja pravde.
Postneoliberalni antivestfalijanizam. Konano, kriza neoliberalizma prua ansu da
se na produktivan nain razrei naa dugotrajna ambivalencija prema vestfalijaniz-
mu. Uraunavajui meunarodni domet kapitala, danas neophodni resursi javno-
sti ne mogu se nai iskljuivo unutar nacija-drava. Shodno tome , zadatak je da se
pobije identifikacija demokratije sa ogranienim politikim zajednicama. Udru-
ivanjem sa drugim progresivnim snagama, feministkinje bi se mogle zaloiti za
novi, postvestfalski politiki poredak, vieslojni poredak, demokratski na svakom
svom nivou. Spajajanjem supsidijarnosti (princip donoenja odluka to je mogue
blie graanima i na nivou na kome je to najuinkovitije [lokalnom, regionalnom,
nacionalnom ili evropskom] prim. prev.) i participacije, nova raspodela demo-
kratskih snaga trebalo bi da bude u stanju da ispravi sve dimenzije nepravde, ne-
pravde du svake ose i na svakoj skali, ukljuujui i prekogranine nepravde.
Dakle, ini mi se da je ovo trenutak u kome bi feministkinje trebalo da misle na
veliko (think big). Imajui u vidu kako neoliberalna najezda instrumentalizuje
nae najbolje ideje, sada moemo iskoristiti novostvoreni prostor da ih povrati-
mo. Ako odmah delujemo, mogle bismo preusmeriti predstojee promene u pravcu
pravde, i to ne samo po pitanju roda.
Izvornik: Nancy Fraser, Feminism, Capitalism and The Cunning of History u: New Left Review,
martapril 2009.
Preveo sa engleskog: Duan Maljkovi
256
3. A
FEMINIZAM, KAPITALIZAM I LUKAVSTVO ISTORIJE
Feminizam, reprodukcija i ekonomski poloaj ene
-Milo Mili i Sanja Petkovska
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
162
Mi l o Mi l i
Sa n j a Pe t k o v s k a
Feminizam,
reprodukcija i
ekonomski poloaj ene
K
ako biti ckonomski ravnopravna u sistcmu strukturnc
ckonomskc ncjcdnakosti: a li sc borba za ckonomsku
ravnopravnost svodi na borbu za ravnopravno ucc u
cksploatisanju tucg rada, odnosno borbu za jcdnaku ansu da sc
dospc na poziciju cksploatisanih: Kako o poboljanju ili pogoranju
svojc ckonomskc pozicijc govorc gazdarica i radnica: ta onda
lcminizam moc da prcdstavlja za jcdnu, a ta za drugu:
U ovim pitanjima sc nc krijc (ortodoksna) marksistika oskula
o ncmogunosti ravnopravnosti polova bcz istinskc ckonomskc
ravnopravnosti ljudi, vc jcdno sasvim drugo pitanjc: koliko jc i
u kom smislu ckonomski poloaj cnc ekonomska katcgorija:
dgovor na to pitanjc ukazac na mogui uticaj lcminizma na
ckonomski poloaja cnc.
163
Poj am ekonomskog i pol i ti kog
Pojam ckonomija potic od grkc rci oikonomia
upravljanjc domainstvom (oikos kua, domainstvo, i nomos
upravljanjc). naj koji upravlja domainstvom jc oikonomos (a
kako nastavak os ukazujc na muki rod slcdi da jc mukarac taj ko
upravlja domainstvom). imc to mukarac upravlja: Nijc dovoljno
rci da on upravlja lunkcionisanjcm domainstva, pa ak ni da
upravlja ivotom ukuana i ukuanki. Nama jc znaajno da pojam
ckonomija podrazumcva i odnose proizvodnje. ta jc lunkcionisanjc
domainstva ako nc proizvodnja hranc, higijcnskih uslova ivota,
ali i proizvodnja ljudi, u smislu vaspitavanja i obrazovanja dccc da
postanu uzorni graani. rugim rcima, proizvodnja (produkcija)
u domainstvu tic sc reprodukcije drutvcnog sistcma i njcgovc
strukturc kao takvc.
S drugc stranc, starogrko i jo uvck ivo i ilavo shvatanjc
politikc pravi jasnu razliku izmcu doma i politikc, odnosno
privatnc i javnc slcrc: ono to sc dcava u domu jc privatna stvar,
dok izlazak u javnost prcdstavlja izlazak u politiki ivot drutva.
Fcminizam nijc ukazao samo na injcnicu da jc lino istovrcmcno
politiko, vc jc ukazao i na rodni vrcdnosni smisao razlikc izmcu
javnog i privatnog: privatna slcra jc slcra za cnc, a javna za
mukarcc. d starogrkc svakodncvnc ivotnc praksc i lozojc
takoc potic i daljc snano shvatanjc da jc cnama mcsto izvan
politikc.
1
Pa ipak, dobrc duc su ncko vrcmc vcrovalc da bi
cvcntualni ulazak cna u politiku doprinco humanijcm razvoju
drutva. Stvar jc, mcutim, sasvim drugaija: cnc su oduvek u
politici slcra privatnog jc vc hiljadama godina prostor istorijsko
politikih dcavanja,
2
a marginc politikih odluka ukazuju na
1. Interesantno je napomenuti da se kovanica politika ekonomija sastoji od tri
grke rei: polis, oikos i nomos, gde postoji jasno razdvajanje dva nivoa
upravljanja: upravljanje privatnom i upravljanje drutvenom sferom. Iz ta dva nivoa
upravljanja se zapravo vidi da politika, kao proces odluivanja i dogovaranja, jeste
neraskidivo povezana s obe sfere egzistencije. Politiku ekonomiju moemo odrediti
kao nauku koja prouava upravljanje dravnim gazdinstvom, tj. procesima
proizvodnje i finansiranja u nekom drutvu.
2. Smith-Rosenberg, C. (1976) The new woman and the new history,
Feminist Studies, 3, str. 185.
I I p o g l a v l j e : l i n o i p o l i t i k o
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
164
znaajno mcsto cnc u drutvcnoj strukturi, ak i kada nc poscdujc
politika prava. Raznc drutvcnc praksc, poput pracnja porckla
po cnskoj liniji, politikih brakova, ograniavanja izbora suprugc
iskljuivo na cnc iz odrccnc zajcdnicc itd.,
3
ukazuju na poscbnu
ulogu cnc u drutvu kojc lunkcionic po obrascu dominacija
potinjavanjc.
stavljajui za sada pitanjc strukturc dominacijapotinjavanjc
samo u lormi naznakc, poglcdajmo do kakvih jc promcna u
ckonomskom poloaju cna dovco lcminizam i lcminizmom
inspirisanc drutvcnc rclormc. Proccna clckata kojc jc ostavio
lcministiki pokrct po pitanju poloaja cna u svctu rada i
unaprccnja njihovc ckonomskc nczavisnosti od mukaraca svakako
zavisi od tcorijskc paradigmc onoga ko tu proccnu donosi. rugim
rcima, s izlaskom oikonomia u politiku slcru, i paralclnim
izlaskom cna iz privatnc u javnu slcru, svaki komcntar tc politike
promcnc prcdstavlja politiki komcntar. Nc samo da ncma ncvinog
itanja, vc ncma ni ncvinog utanja.
Ekonomski pol oaj ena
Ponimo s utanjcm: pitanjc roda sc najcc izbcgava i
ostajc ncprimctno u zvaninim ckonomskim studijama.
4
Rod jc
drutvcno znacnjc kojc sc pripisujc biolokim razlikama izmcu
polova, odnosi sc na kulturni konstrukt prc ncgo na bioloku
datost,
5
na sistcm drutvcnih rclacija koji proizvodi razlikc izmcu
cna i mukaraca.
6
Autorkc knjigc ene i ekonomija Evropska
3. Vidi uvod u: Alternatives to Athens: Varieties of Political Organization and Community
in Ancient Greece, ur. Roger Brock & Stephen Hodkinson (2000), Oxford University
Press, str. 8. i 11.
4. Dijksrta, Geske; Plantenga, Janneke (1997), Gender and Economics A European
Perspective, London: Routledge, str. 1 i celokupan poetni deo knjige. Napomena:
prilikom donoenja odluka, politike strukture se uglavnom i rukovode zvaninj.im
studijama koje sprovele same dravne institucije za praenje trendova i istraivanje.
5. Ferber, M. A. and Nelson, J.A. (1993), Introduction to the Social Construction of
Economic and Social Construction of Gender, in: Ferber, M. A. and Nelson, J.A.
(eds.), Beyond ecnonomic Man: Feminist Theory and Economics, London: University of
Chicago Press, str. 9-10.
6. Klamer, (1992), Commentary, u N. De Marchi (ed.) Post-Popperian Methodology of
Economics, Boston: Kluwer Academic Publishers, p. 323
165
perspektiva, zakljuuju da jc lcminizam imao pozitivan uticaj na
poloaj cna u radu, kao i da bi osmiljcnc stratcgijc trcbalo daljc
razvijati u skladu s ckonomskom politikom vropskc unijc.
7
S
drugc stranc, takvi stavovi mogu sc protumaiti i kao pragmatini
ustupci kojc lcminizam ini postojcim strukturama dominacijc,
kako bi cnc bilc ukljucnc u lormalnc postupkc odluivanja u
kojima uticaj cna biva ncutralisan razliitim mchanizmima.
Mcutim, pragmatiki lcminizam nijc jcdini pravac u
lcministikom pokrctu, niti on nudi najboljc objanjcnjc odnosa
cnc i rada, kao ni clckata kojc jc lcminizam kao grupa tcorija i
podpokrcta donco cnama u radu. Stoga valja proiriti pitanjc:
kako su lcminizmi uticali na cnc i rad: Na to pitanjc sc moc
odgovoriti slino kao i na pitanjc da li jc bilo koji rclormatorski
pokrct ncto promcnio u drutvu. Pristalicc libcralizma bi
sc vcrovatno pobunilc protiv tc konstatacijc, uz argumcnt da
savrcmcno doba ipak nudi cnama u radu vic od golog ivota
i takozvanih boljih standarda ivota. Kako ncma pouzdanijih
naina da proccnimo da li jc zaista tako ili nc, uglavnom sc
okrccmo statistici. Pozitivistika tradicija jc za sobom ostavila
mctod prcvocnja vrcdnosti u numcrikc pokazatcljc za kojc sc
prctpostavlja da nam pouzdano mogu rci ta jc jcdnako, a ta
nijc. Utoliko kada sc iznosi miljcnjc o clcktima nckih akcija ili
o prcdlozima ta trcba uiniti kako bi sc rodna ravnopravnost
unaprcdila, uglavnom cmo dobiti brojanc pokazatcljc i
numcriki potvrcnc progrcsivnc trcndovc rasta kao garanciju
boljcg ckonomskog poloaja cna.
8
Studija o zaposlcnju cna u
vropi, primcra radi, puna jc statistikih pokazatclja i grakona.
9

No, da li nam brojkc zbilja mogu rci ncto o tomc koliko jc
uznaprcdovala rodna ravnopravnost i u kojoj jc mcri lcminizam
7. Dijkstra, A. Geske and Plantenga, Janneke (1997), Gender and Economics A
European Perspective, London and New York: Routledge
8. Rodna ravnopravnost se bazira na ideji da indivudua treba da bude jednaka u
mogunostima, pristupu resursima i dobrima, ljudskim pravima. Osnov je ideja
da su svi ljudi svoreni jednaki i da stoga treba podjednako da dele svetska dobra i
prednosti. (http://www.dwaf.gov.za/Docs/Other/RISDP/Glossary.doc).
9. V. Rubery, Jill; Smith, Mark & Fagan, Collete (1999), Womens Employment in
Europe Trends and Prospects, London and New York: Routledge.
I I p o g l a v l j e : l i n o i p o l i t i k o
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
166
doprinco rucnju odnosa dominacijapotinjcnost: Jcdnakost
nijc, naimc, iskljuivo stvar brojcva.
lckti lcminizma na polju rada najpoznatiji su u vidu kvota
kojc sc propisuju zakonom. Princip kvota uinak jc shvatanja
po kojcm nijcdno drutvo ncc dobrovoljno ukljuivati cnc u
slcru rada i odluivanja u cilju ostvarivanja dcmokratskog idcala
jcdnakosti, ukoliko nc postojc obavczujui pravni mchanizmi. Kao
to su rccnja u vidu politikih instrumcnata poput armativnc
akcijc pokazala, zakonski rcgulisano ukljuivanjc cna u rad ili
obrazovanjc nijc najboljc rccnjc, jcr jc ncmoguc prccizno odrcditi
ta jc jcdnakost.
10
!nstrumcntc armativnc akcijc ili pozitivnc
diskriminacijc,

odnosno politikc mcrc kojc pokuavaju da smanjc
i/ili olakaju razliita ogranicnja koja sc postavljaju prcd karijcrnc
mogunosti cnc, osamdcsctih godina prolog vcka poclc su
da osmiljavaju i praktikuju dravc irom cvropskog i amcrikog
kontincnta.
11
rugaija dcnicija ovih armativnih instrumcnata
bila bi znatno ira: armativna akcija prcdstavlja zakonski pot
pomognuto intcgrisanjc grupacija kojc su (bilc) diskriminisanc
na tcmclju svog roda, starosnc dobi, rasc ili ctnicitcta, scksualnc
orijcntacijc, vcroispovcsti, matcrijalnog poloaja itd. Zapravo,
armativna akcija prcdstavlja lormalno rcgulisanjc stcpcna
prisutnosti pripadnika/ca manjinskih i marginalizovanih zajcdnica
na radnim mcstima i u obrazovnim institucijama.
12

Najvca promcna koju jc modcrno doba donclo cnama u radu
jcstc vci broj zaposlcnih cna. Porcd rasta zaposlcnosti cna,
drugc vidljivc promcnc sc odnosc na skracnjc radnog vrcmcna,
porast zaposlcnja s cksibilnim radnim vrcmcnom i ckspanziju
uslunog scktora.
13
Polovina svih cna i ctvrtina svih mukaraca
1994. godinc bila jc zaposlcna s cksibilnim radnim vrcmcnom.
14
Mcutim, posmatrana sama za scbc, ta promcna nc znai puno,
jcr brojevi nisu dovoljni,
15
a cksibilno zaposlcnjc nc podrazumcva
i boljc uslovc rada, niti boljc platc, kao to ni bolji uslovi rada i
vca plata nc podrazumcvaju automatski potpunu ili bar vcu
ravnopravnost.
167
Promcnc u radu dovclc su do prcispitivanja tcmcljnih vrcdnosti
ljudskog ivota, i do tcmcljitog prcispitivanja osnovnih pitanja
ljudskog razvoja: Prcmda nalazimo da su cnc napravilc vcliki
pomak, rczultati tog naprctka su lragmcntarni i ncujcdnacni, to
moda i nijc toliko ncockivano u postojcim, csto dramatinim
socijalnim, ckonomskim i politikim promcnama u prvom dclu
dcccnijc |dcvcdcsctih godina XX vcka|.
16
Prcma nckim autorima,
cclokupna oblast rada nakon promcna kojc su pratilc translormacijc
10. Prema Stenfordskoj filozofskoj enciklopediji, afirmativna akcija predstavlja pozitivne
korake u cilju poveanja prisustva ena i manjina u oblastima iz kojih su oni tokom
istorije iskljueni zapoljavanja, obrazovanja i biznisa.
11. Dijksrtai Plantenga, Op. cit., str. 143. Na ovom mestu samo ukazujemo na drugu
mogunost naziva za afirmativnu akciju, koja je takoe u upotrebi, bez namere da
referiramo na naziv koji su konzervativne struje davale ovim zakonskim reenjima:
pozitivna diskriminacija.
12. Meutim, ukoliko drutvenu strukturu ine kategorije onih koji poseduju kapital
i onih koji ga ne poseduju, nije jednostavno pokazati kako bi se u sadanjem
trenutku moglo izraunati koliko deprivirane grupe zasluuju neko radno mesto
vie od pripadnika bilo koje druge drutveno-kulturne skupine, i na kakve vrste
nadoknade tano imaju pravo to se od njih trai da preciziraju ukoliko imaju
neke pravne zahteve. Primer za to kako pravna barijera tretiranja jednakosti van
istorijskog i socio-kulturnog konteksta spreava ostvarenje prava manjinskih grupa
na jednakost nudi i sudbina koja je zadesila programe afirmativne akcije, koji su u
SAD proglaeni neustavnim jer jednake ne tretiraju jednako, i jer pripadnicima
manjinskih grupacija daju neopravdane privilegije koje nisu postignute talentom
ili uspehom. (Barkan, Joanne, Alive and Not Well: Affirmative action on
Campus, Dissent, Spr 2008, p. 49-57.) Ukoliko integracija marginalizovanih
ostaje samo na formalno-pravnom nivou, oni retko uspevaju da se izbore za
optedrutvenu priznatost i prihvaenost, tako da je pitanje koliko nastojanja ena
koje naglasak stavljaju na postojei pravni okvir, mogu da odu dalje od sudbine
koja je zadesila afirmativnu akciju: veliki je broj suenja oteenih belaca i/
ili mukaraca koji dobijaju parnice na osnovu tube da su nezakonski oteeni,
ukoliko zbog pripadnika manjina nisu dobili radno mesto ili mesto na eljenom
koledu.
13. Rubery et al., Op. cit.
14. Haralambos, Michael (2002), Sociologija teme i perspektive, Zagreb: Golden
marketing, str. 716
15. Edwards, Roselin (2000), Numbers are not enough: on women in higher
education and being a feminist academic, Academic Work and Life, Vol. 1,
307-333. Autorka analizira rodnu ravnopravnost na univerzitetu, pokazujui
da, premda broj ena nastavnica i studentkinja u pojedinim sluajevima ak i
premauje broj mukaraca na tim pozicijama, strukturne i hijerarhijske razlike i
nii poloaj ena ostaje konstantan.
16. Rubery et al. Op. cit., str. 4
I I p o g l a v l j e : l i n o i p o l i t i k o
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
168
socijalistikih drutvcnih urccnja, prc svcga u oblasti radnc
politikc, zapada u stanjc kojc nijc dalcko od uslova u kojima sc
radilo u najtcim momcntima ckonomskih kriza i siromatva.
17

Savrcmcni razvoj kojcg odlikujc ncprcstano naglaavanjc jcdnakih
mogunosti, sudci po pokazatcljima, nijc u stanju i da obczbcdi tc
jcdnakc mogunosti cnama i mukarcima.
18

Rad kao l j udsko pravo
S obzirom na to da jc diskurs ljudskih prava od samih svojih
poctaka bio izgracn oko pojma rada i matcrijalnonansijskih
aspckata drutvcnog ivota, trcbalo bi napomcnuti i da sc proccs
njcgovog nastanka odigrao u toku XX vcka, uz minimalno ucc
cna. cncvska konvcncija (1864) i Univcrzalna dcklaracija o
ljudskim pravima, sastavljcna po uzoru na dokumcnt iz Francuskc
graanskc rcvolucijc i usvojcna na Gcncralnoj skuptini
Ujcdinjcnih nacija 1948. godinc, prcdstavljaju njcgovc politikc
i zakonskc osnovc. Prcporuujui ton ovc dcklaracijc nijc i
obavczujui, dok jc sama prcporuka toliko opta da nc ukljuujc
nuno nijcdnu poscbnu mcru poboljanja poloaja cna. Principi
na kojima ova cklaracija poiva sloboda, mir i jcdnakost po
scbi nisu novi, tc sc postavlja pitanjc zbog cga jc bilo potrcbno
ponovno tumacnjc idcala na kojima sc tcmcljio razvoj modcrnih
drava nakon cpohc prosvctitcljstva.
Razvijanjcm idcjc ljudskih prava, dolo sc do toga da su ljudska
prava nedeljiva i da obuhvataju podjcdnako graanska, politika,
ckonomska, drutvcna i kulturna prava, ali jc Univcrzalna
dcklaracija svcjcdno ubrzo potom, politikim razmimoilacnjcm
mcu monijim zcmljama svcta, podcljcna na dva sporazuma:
17. Lefrene, Florens (2006), Da li je privremenost naa sudbina?, La Monde
Diplomatique, http://www.6yka.com/print/324.
18. Treba pomenuti da se ene u naelu suoavaju s veim rizikom od nezaposlenosti.
S druge strane, tercijarni sektor u usponu uglavnom nudi slabo plaene poslove s
fleksibilnim radnim ugovorima, gde se kao jedna od kljunih kvalifikacija navodi
fiziki izgled, to enama na tritu loih poslova enama prua bolju prohodnost.
To, meutim, teko moe znaiti da su ene ostvarile neku posebnu korist.
169
Sporazum o graanskim i politikim pravima i Sporazum o
ckonomskim, drutvcnim i kulturnim pravima. Zapadna drutva
su sc zalagala, iz sasvim jasnih razloga da bi ouvala ckonomsku
dominaciju i da bi ligitimisala cksploataciju ckonomija zcmalja
u razvoju da politika i ckonomska prava budu odvojcna u
dva razliita sporazuma, jcr su ckonomska prava dostignua ili
aspiracijc, a nc prava stricto sensu.
19

Takva podcla ljudskih prava nc odgovara ni cnama, ni bilo
kojoj drugoj marginalizovanoj skupini, jcr im nc pomac da
sutinski poboljaju svoj poloaj: onc su ostavljcnc da sc csto borc
za minimum cgzistcncijalnih uslova, poto im sc goli opstanak nc
garantujc kao ljudsko pravo, niti im sc garantujc da c biti stvorcni
mchanizmi kojima bi tozbilja postalo pravo. vim sc zapravo
idcja univcrzalnih ljudskih prava raskrinkava kao ncmogua:
zbog cga bi univcrzalna i ncotuiva ljudska prava trcbalo dcliti
tako da samo politika graanska prava, koja u praktinom ivotu
odvc csto nc znac mnogo, ostanu ncotuiva: va podcla
univcrzalnih ljudskih prava otuujc od ljudi osnovnu ljudsku
potrcbu matcrijalnu cgzistcnciju kao ljudsko pravo i doputa
da zakon jacg odluujc da li c uoptc, komc i u kolikoj mcri,
matcrijalna srcdstva za obczbccnjc cgzistcncijc biti dostupna. To
pokazujc da ni ckonomska jcdnakost, ali ni ckonomski opstanak
individua uoptc nc spadaju u domcn univcrzalnih ljudskih
prava. Timc sc zapravo lcgitimizujc ckonomska ncjcdnakost, kao
i siromatvo i pogubnc poslcdicc kojc ono ima po ljudskc ivotc,
koji bi prcma Univcrzalnoj dcklaraciji o ljudskim pravima trcbalo
da budu ncprikosnovcni. Univcrzalizam na koji prctcndujc
ton i naziv cklaracijc ukazujc jcdino na diskurs koji tci da
19. Zemlje u razvoju i sovjetski blok su se tu razile sa zapadnim zemljama na
ideolokom planu, jer su drale da su obe kategorije oblici neotuivih prava
individua, i da treba da budu objedinjene jedinstvenim sporazumom, to
predstavlja i nain da one pokuaju da zatite svoja prava na jednakost. Blok
razvijenih zemalja, na elu sa SAD, insistirao je na svom tumaenju jednakosti,
tako da je taj sukob bio samo deo ireg i dugotrajnijeg spora zemalja istonog i
zapadnog bloka.
I I p o g l a v l j e : l i n o i p o l i t i k o
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
170
raznovrsnost drutvcnockonomskih odnosa svcdc na nckoliko
prirodnih i oiglcdnih prava, imc u potpunosti prcncbrcgava
istorinost i drutvcnokulturnu spccinost svakog sistcma
i kulturc. U tom smislu, radi sc zapravo o istorijski i politiki
specinom shvatanju pojma prava i, shodno tomc, naglaavanju
spccinih mchanizama i institucija kojc c garantovanjcm tih
prava prc svcga garantovati odranje drutvenih odnosa u kojima
su prava i lormulisana.
(Ne)j ednake pl ate i pol oaj i
Postoji vcliki broj studija kojc pokazuju konstantnc pravilnosti
u nainu na koji sc manilcstujc ncjcdnakost cna na radu u svim
zcmljama svcta. cnc sc po pravilu koluju u strukama kojc c im
doncti nic poloajc u drutvu i nia primanja.
20
Prcmda u cclini
posmatrano prisustvo cna u radu i obrazovanju rastc, kada sc
analizira struktura njihovih poloaja postajc jasno da onc radc na
loijim i hijcrarhijski niim radnim mcstima. Za to nam primcr
nudi struktura zaposlcnih na Univcrzitctu u 8cogradu, gdc jc
broj zaposlcnih cna i mukaraca gotovo isti, ali jc za 200 godina
njcgovog postojanja samo jcdna cna bila na poziciji rcktora.
21

Prcma navodima 88C Ncws, platc cna su u 2007. godini
bilc za 22 manjc od plata mukaraca, bcz obzira na njihovc
sposobnosti.
22
!sti izvor obavctava da ovaj jaz nijc mnogo manji
ni u civilnom scktoru.
23
Taj podatak bi sc mogao razliito tumaiti,
ali sc namcc zakljuak da lcministiki pokrct nijc u stanju da
promcni dubljc strukturc ckonomskc ncjcdnakosti kojc lcc u
20. Edwards, R. Op. cit.
21. Bogdanovi, Marija, ene u obrazovanju i nauci, Sociologija, No. XLVIII, str.
328.
22. Naime, sposobnosti su veoma diskutabilno podruje, ali podaci iz kolovanja,
na primer, pokazuju da su sposobnosti i uspeh ena daleko vee od sposobnosti
mukaraca. Distribucija sposobnosti meu individuama je veoma raznolika, ali
je i nain njihovog merenja i definisanja veoma diskutabilne teorijske osnove i
pouzdanosti.
23. Gender pay gap on the increase, BBC NEWS, Wednesday, 7 November 2007
http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7081822.stm
171
osnovi drutva, kao i da, po svcmu sudci, onc cnc kojc su uspclc
da prcdstavljaju strukturc vlasti nisu zastupalc intcrcsc svih cna.
Tu bi trcbalo napraviti razliku izmcu lcministkinja i cna uoptc
uzcv, jcr sc nc podrazumcva da c svaka cna dclovati u pravcu
rodnc ravnopravnosti. A zbog razliitih idcolokih usmcrcnja
lcministkinja, problcm ckonomskog poloaja cna nijc sc uvck
u svakom vrcmcnskom razdoblju i u svakoj tcorijskoj artikulaciji
problcma nalazio u srcditu panjc, to jc rczultiralo parcijalnim
rccnjima i ncdovoljno snanim zalaganjcm za intcrcsc i poscbnc
potrcbc cna na radu, kojc su svakako tiu optc graanskc
ravnopravnosti.
ene, tranzi ci j a i nezaposl enost
Najvanija karaktcristika savrcmcnog rada i ckonomijc jcstc
stalni porast nczaposlcnosti, uprkos konstantnim politikim
obcanjima i uvcravanju u suprotno. Razlozi iz kojih broj
zaposlcnih cna izglcda statistiki manji moc da budc i nain
na koji sc vodi cvidcncija. Na primcr, u \clikoj 8ritaniji udatc
nczaposlcnc cnc nisu na cvidcnciji nczaposlcnih, imc im
sc na ncki nain oduzima status radno sposobnih, i dodcljujc
pcrmancntan status izdravanih lica, iji sc ckonomski status nc
odrcujc nczavisno.
U tckstu ene i ekonomske promene 2000-2005, Mirjana
okmanovi sc bavi pitanjcm da li tranzicija razliito pogaa
mukarcc i cnc. Zakljuak ovc analizc jc da su ansc i rizici vcoma
ncjcdnako rasporccni u drutvu, kao i da katcgorija roda igra
znaajnu ulogu u tomc cnc plaaju ncproporcionalno visoku
ccnu sistcmatskih promcna, dok mogunosti za poboljanjc
kvalitcta ostaju na niskom nivou. U najtccm poloaju, prcma
ovoj analizi, nalazc sc mladc cnc sa niskim stcpcnom strunc
sprcmc. okmanovi skrcc panju na nckc razlikc u odnosu
na drugc studijc, na primcr, Zapoljavanje ena u Evropi, da
cnc u proscku duc ckaju na zaposlcnjc od mukaraca u svim
stcpcnima strunc sprcmc, radc isti posao za manju platu, i cc
I I p o g l a v l j e : l i n o i p o l i t i k o
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
172
sc suoavaju sa starosnom diskriminacijom od mukaraca.
24
na
mala prcdnost koju cnc imaju u uslunom scktoru vai samo do 35.
godinc, poslc cga su njihovc ansc na tritu rada dalcko manjc.
Gcncralno slabljcnjc mchanizama zatitc prava radnika uoptc
takoc unazaujc i poloaj cna. Stratcgija za smanjcnjc siromatva
potvrujc da su cnc izlocnc i vccm riziku od siromatva i da
uglavnom nc poscduju linu imovinu.

Mcutim, cnama nc idc
u prilog ni rasprostranjcno pojcdnostavljcno shvatanjc trinc
ckonomijc kao objcktivnog, i samim tim pravinog mchanizma,
prcma kom postojc brojnc mogunosti da pojcdinac naprcdujc
u drutvu, a koliko c naprcdovati zavisi iskljuivo od njcgovog
rada i zalaganja.
25
Kako su poctnc pozicijc u drutvu vcoma
ncjcdnakc kao poslcdica ncjcdnakc rasporccnosti matcrijalnih
dobara izmcu razliith grupa, u postojcoj strukturi nckc grupc
nc mogu nikakvim dodatnim zalaganjcm da nadoknadc to to
pojcdinci na trinu utakmicu stupaju s dalcko vcom prcdnou
koja nijc uslovljcna sposobnostima. Stoga jc tim slojcvima drutva
ncophodna dodatna podrka, poput mcra armativnc akcijc,
kako bi oni ncpravcdnu prcdnost nadoknadili. Kapitalistiko
drutvcno urccnjc sa sobom nosi odrccnc ncjcdnakosti kojc sc
podrazumcvaju, kojc su dco sociokulturnog porckla pojcdinaca.
U potpunosti sc slacmo sa stavom koji autorka iznosi na samom
kraju tcksta, po kojcm rodna ravnopravnost i ncolibcralni
kapitalizam potiru jcdno drugo, jcr sc odnosi kojc podrazumcvaju
mcusobno iskljuuju.

Probl em reprodukci j e
Kako bismo pronali vczc mcu lcnomcnima kojc smo ispitali
da bismo prcko njih analizirali uticaj lcministikog pokrcta na
promcnc poloaja cnc u ckonomiji, vratimo sc na poctak i na
24. To je povezano sa problemom tranje ena kao radne snage iskljuivo zbog kvalifikacije
fizikog izgleda, kojima se ene sistematski poniavaju kao osobe i kao radnice.
25. Dokmanovi, Mirjana (2005), ene i ekonomske promene 2000-2005, Globalizacija,
http://www.globalizacija.com/doc_sr/s0082tra.htm
173
pojam oikonomia. Rcprodukcija jc kljuni oblik proizvodnjc koja
sc odvija u toplini doma, i jcdno od kljunih pitanja lcminizma.
csto sc naglaava uloga cnc u rcprodukciji to vrstc, to radnc
snagc i ta sc uloga smcta u okvir nclormalnc ckonomijc, odnosno
ncplacnog i ncvidljivog rada. Za rcprodukciju radnc snagc, kao
jcdan od najznaajnijih prcduslova lunkcionisanja kapitalizma,
najcc sc istic da obuhvata dva momcnata: (1) svakodncvnu
rcprodukciju radnc snagc kao takvc, odnosno odravanjc
sposobnosti za rad, i (2) rcprodukciju radnc snagc kao klasc, to jcst
obczbcivanjc stalnc rczcrvc zamcnjivih radnika i radnica. Znaaj
ta dva momcnta najvic sc isticao u socijalistikom lcminizmu,
u pokuaju proircnja Marksovih analiza naina proizvodnjc na
svc drutvcnc odnosc, a naroito onc koji su u toj analizi ostali
na marginama kao manjc vani ili kao potpuno ncvidljivi. Pitanjc
cnskog rada u domainstvu i ulogc cnc u rcprodukciji vrstc/klasc,
mcutim, moc da sc posmatra iz jcdnc drugaijc pcrspcktivc.
ona Haravcj (onna Haraway) istic da u kontckstu
obnavljanja vrstc pojam rcprodukcijc igra vrlo spccinu ulogu, i
to upravo zato to ne opisujc odnosc i praksc kojc oznaava: ljudska
bia sc, na kraju krajcva, jo uvek nc rcprodukuju.
26
Rcprodukcija
prcdstavlja obnavljanjc istog, odnosno njcgovu ponovnu proizvodnju,
i u kontckstu obnavljanja ljudskc vrstc to jcdino moc da budc
kloniranjc, nikako raanjc. Upravo obnavljanje istog, sadrano
u pojmu rcprodukcijc, ukazujc na politiki smisao ina vczivanja
tog pojma za odnosc i praksc kojc ne rcprodukuju isto Haravcj
uvck iznova skrcc panju na idcologiju Jcdnog i !stog, odnosno
patrijarhalni mit o mukoj samorcprodukciji u racionalistikom
diskursu: Scbstvo jc Jcdan kojim sc nc dominira, koji to zna
jcr mu drugi slui (...) 8iti Jcdan znai biti autonoman, snaan,
8og.
27
Shvatanjc rcprodukcijc kao ekonomskog ili biolokog pojma,
26. Haraway, Donna (1992), The Promises of Monsters: A Regenerative Politics for
Inappropriate/d Others, Grossberg L., Nelson C., Treichler P. A. (ur.), Cultural
Studies, New York: Routledge, str. 295-337.
27. Donna Haraway (1999), Manifiest za kiborge, Feminizam/postmodernizam, (ur.)
Linda J. Nicholson, Liberata, Zagreb, str. 191.
I I p o g l a v l j e : l i n o i p o l i t i k o
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
174
daklc, iz vidnog polja iskljuuje politiku dimcnziju rcprodukcijc:
idcja rcprodukcijc vrstc zapravo slcdi politiki diskurs u kojcm
ponovo proizvocni bivaju i mukarac i sistcm potinjavanja/
dominacijc, izracn kroz racionalistikc dualizmc muko/cnsko,
subjckat/objckat, priroda/kultura, itd. Ako jc nckada izglcdalo
da jc dominacija mukaraca rczultat njihovc cljc da idcoloki i
politiki nadomcstc svoju otucnost od srcdstava rcprodukcijc
vrstc,
28
moc sc rci da jc u savrcmcnom drutvu izlaskom cnc
u javnu slcru znaaj srcdstava rcprodukcijc i rcproduktivnc
tchnologijc strukturno zaokrcnut u smcru odranja objektivne
racionalnosti sistema: libcralna politika ckonomija rcprodukcijc
s dcpcrsonalizacijom donosi i iroki prostor za mancvar cna u
ckonomiji, pod uslovom da racionalnost sistema ne bude naruena.
!ako moc da sc radi o dodatnom sloju mistikacijc koji cni
(kao i mukarcu) oduzima mcsto subjckta u rc/produkciji upravo
dcpcrsonalizacijom marginalizujui pitanjc pola/roda u ckonomiji
ipak jc znaajno da konccpt rcprodukcijc vic ncgo ikad nosi
pcat rcprodukcijc drutvenih odnosa, prc ncgo vrstc. Kao i u
sluaju naglaavanja znaaja scksualnosti, odnosno objcktikacijc
cna, za muku dominaciju u patrijarhatu,
29
pitanjc tela mora da
uzmc u obzir i tchnologijc kojc konstruiu tclo kao drutveno. Tc
tchnologijc obuhvataju cco spcktar pitanja i dualizama koji nisu
svodivi na biolokc dctcrminantc, vc ukazuju upravo na socijalnu
konstruisanost subjckata i ckonomskih laktora. Pitanjc odnosa
izmcu ena i mukaraca, odnosno njihovog poloaja u ckonomiji,
posrcdovano jc racionalistikom i humanistikom idcologijom,
ijc prihvatanjc nc samo da nudi osnovu za socijalno prcgovaranjc
i rclormc, vc to jc vanijc reprodukciju tc idcologijc.
28. OBrien, M. (1981), The Politics of Reproduction, London: Routledge and Kegan Paul.
29. MacKinnon, C. (1982), Femininism, Marxism, method, and state: an agenda for
theory, Signs (7), str. 51544.
175
Reprodukci j a drutveni h odnosa
Naglaavajui matcrijalnu osnovu rodnc ncjcdnakosti, marks
istiki i socijalistiki lcminizam insistira na uvidu da su patrijarhat
i kapitalizam odvojcni, ali uzajamno proimajui sistcmi. Pa
ipak, ak i u vcrziji koja istic scksualno zasnovanu drutvcnu
rcalnost
30
ili u vcrziji inspirisanoj Fukoovim (Foucault) radom,
marksistiki lcminizam i porcd odrccnog rcdcnisanja polazita
nc uspcva da napusti ckonomski dctcrminizam.
31
!ako jc rod/pol
zadobio znaajno mcsto u takvoj analizi dclimino prclazci iz
nadgradnjc u bazu i izlazci iz slcrc biolokog dctcrminizma
uticaj odnosa proizvodnjc, makar i u krajnjoj instanci, strukturira
ovaj nain miljcnja kao mit o poreklu i zancmarujc sinhronijsku
dimcnziju u kojoj splct drutvcnih praksi, rituala i normi nc samo da
konstituic rcalnost, vc i platlormu koja omoguava zajcdniki
jczik i lormulisanjc politikog jcdinstva ugnjctcnih.
Ta idcja zajcdnikog jczika i politikog jcdinstva zasnovana
jc na postavci originalnog jcdinstva iz kojcg sc moraju stvoriti
razlikc i koji jc izvor uvida i obcanjc ncvinosti, i stoga iskljuujc
i plai sc parcijalnih idcntitcta i kontradiktornih stajalita.
32

tavic, politika i idcoloka dimcnzija savrcmcnc upotrcbc
pojma rcprodukcijc najoiglcdnija jc u situacijama u kojima
sc naruavaju jasnc podclc izmcu clcmcnata racionalistiko
humanistikih dualizama, na primcr kada prirodno i normalno
zainjanjc i raanjc dctcta, odnosno proccs rcprodukcijc, biva
posrcdovan tchnologijom i kada jc rczultat tog proccsa bic
kojc nc moc ncprotivrcno i ncproblcmatino da sc prihvati
kao ravnopravni/a ucsnik/ca ljudskc zajcdnicc. Govorci o
dcbati u danskom parlamcntu 199698. o novim tchnologijama
rcprodukcijc i rcprogcnctikc, Nina Likc (Nina Lykkc) istic strah
30. Kelly, J. (1984), The doubled vision of feminist theory, Women, History and
Theory, Chicago, University of Chicago Press.
31. Snitow, A., Stansell, C., & Thompson, S. (ur.), (1983), Powers of Desire: The
Politics of Sexuality, New York: Monthly Review Press.
32. Haraway, Manifiest za kiborge, str. 168, 170, 171.
I I p o g l a v l j e : l i n o i p o l i t i k o
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
176
politiara od rucnja prirodnog, normalnog i moralnog
porctka rc/produkcijc: Uputanjc politiara u jcdno clokvcntno
izlistavanjc monstruoznosti vidim kao pokazatclj njihovog
straha i oscaja bcspomonosti vis--vis stranc crozijc tcmclja
bilo kakvog posczanja za biolokim dctcrministikim misaonim
oblicima.
33
Kiborgdctc jc i prc svog rocnja neprijatelj porctka,
jcr smisao pojma rcprodukcijc slui prc svcga svojoj politikoj
svrsi: reprodukciji aktuelnih odnosa dominacije i potinjavanja, i svc
to ugroava diskurs o Prirodnom, Normalnom i Jcdnom kao
osnovama impcrijalistikog diskursa politikog jcdinstva jcstc
ncprijatcljsko.
Savrcmcni patrijarhat i kapitalizam vic ncgo ikad istiu znaaj
rcprodukcijc i kao rcprodukcijc vrstc, odnosno individuc, i kao
rcprodukcijc radnc snagc, odnosno rczcrvnc armijc radnica i radnika
ali politika dimcnzija rcprodukovanja aktuclnih rcprcsivnih
odnosa nikada nc smc izai u prvi plan. d porodinog vaspitavanja,
prcko kolskog, do disciplinc radnog mcsta svakodncvno ritu
alno ponavljanjc patrijarhalnokapitalistikih obrazaca ponaanja
prcdstavlja najvaniji rad rcprodukcijc. Puko raanjc nijc dovoljno:
potrcbno jc da sc svako novorocnc izbroji, obclci, klasikujc,
oznai kao nosilac ulogc koju c rcprodukovati cclog ivota. Nc
samo da ovck nijc homo oeconomicus vc puki Trger, nosilac
lunkcijc u strukturi kapitalistikih drutvcnih odnosa
34
vc jc
nosei i u jcdnom plodnijem smislu: svi smo mi trudni i svakodncvno
raamo (obnavljamo) svojc mcsto u strukturi.
Svi mi koji/c smo konstruisani/c kao ljudska bia, i to prc
svcga kao radnici i radnice, u savrcmcnom drutvu doivljavamo
potpunu feminizaciju. Marksistiki pojam paupcrizacijc nc
odgovara onom to sc dcava u savrcmcnom kapitalizmu
tavic, da bi sc kapitalizam rcprodukovao on mora obilno da sc
rcprodukujc, odnosno da doputa odrccni nivo blagostanja.
33. Lykke, Nina, Are Cyborgs Queer?, http://orlando.women.it/cyberarchive/files/lykke.
htm.
34. Vidi: Altiser, L. i Balibar E., Kako itati Kapital, CKD, Zagreb, 1975, naroito str. 185.
177
anas jc rad rcdcniran kao doslovcc cnski i lcminiziran,
bilo da ga izvravaju cnc ili mukarci. 8iti lcminiziran/a znai
biti ckstrcmno ranjiv/a, podvrgnut/a rastavljanju, sastavljanju,
cksploatiranju kao rczcrvnc radnc snagc, biti manjc radnik/ca a
vic posluitclj/ica.
35
aklc, lcminizovani smo i na polju rada,
uslcd mobilnosti kapitala (itaj: mobilnosti jcltinc radnc snagc) i
svih propratnih clckata i strukturnih odlika ckonomskokulturnc
globalizacijc, ali smo lcminizovani i u smislu da smo u svakodncvnoj
praksi sistcmski i strukturno oploavani/c da bismo iznova raali/c
(rcprodukovali/c) patrijarhalnokapitalistikc odnosc i vladajuu
idcologiju.

enska prava i enska snaga
alcko od toga da prcdstavlja pravolinijsko krctanjc od pukog
ncplacnog/ncvidljivog rada ka placnom i rcalno vrcdnovanom
radu, mcsto cnc u drutvcnim odnosima proizvodnjc sadri
znaajnu politiku dimcnziju koja nc moc da ostanc po strani
razmatranja. Struktura razvoja industrijskog kapitalizama jc cnc (i
dccu) najcc uvlaila i primoravala na ulazak u proizvodni proccs
radilo sc o pitanju golog opstanka u drutvu kojc ubrzano rui svc
tradicionalnc nainc proizvodnjc. S obzirom na nain na koji su prc
svcga cnc gurnutc u kapitalistikc odnosc proizvodnjc, mocmo da
kacmo i da su cnc sistcmatski silovanc da rcprodukuju aktuclnc
odnosc dominacijc i potinjavanja: kako u okviru porodicc i
drutva, tako i u cksplicitno ckonomskom podruju.
Ulazak cna u kapitalistikc odnosc proizvodnjc s jcdnc stranc
doprinosi proircnoj rcprodukciji radnc snagc (kao rczcrvnc
armijc prolctcra i prolctcrki), ali istovrcmcno rcprodukujc obrazac
autoritarnih i hijcrarhijskih drutvcnih odnosa. Znaaj obrasca
odnosa koji mora biti zadran izracn jc jasno u jcdnom shvatanju
razvoda (1816.): Kao to politika dcmokratija omoguava narodu,
slabijcm dclu politikog drutva, da ustanc protiv uspostavljcnc
vlasti, tako i razvod, prava porodina dcmokratija, omoguava
35. Haraway, Manifiest za kiborge, str. 182.
I I p o g l a v l j e : l i n o i p o l i t i k o
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
178
cni, slabijcm dclu, da ustanc protiv branog autoritcta ... da bi
drava ostala van domaaja naroda ncophodno jc drati porodicu
van domaaja cna i dccc.
36
vaj obrazac dovodi u vczu svc odnosc
dominacijc i potinjavanja, i ukazujc na poredak koji jc potrcbno
zadrati na svim nivoima drutvcnog ivota. tavic, pojam
slabog dcla politikog drutva ukazujc na dva puta sukobljavanja
s postojcim.
a) Linvv~iiz~: x~o v~:vvx~iiz~:. Prvi put jc
patcrnalistiki i libcralan, jcr govori o pravima ugnjctcnih ili
ak slabijih i zahtcva institucionalnu zatitu njihovih prava
i ravnopravno ukljuivanjc na svim nivoima. Krajnji domct
takvog pristupa jc omoguavanjc individuama da mcnjaju mcsta u
postojcoj strukturi drutvcnih odnosa, nc dovodci u krizu samu
strukturu. Naglasak jc u tom sluaju jasno na pojmu prava: pravo
korienja idcntitcta, lunkcija, uloga itd. Puko naglaavanjc prava na
rad i prava na ravnopravnu zaradu zaobilazi strukturu kapitalistikc
cksploatacijc: rad u kapitalizmu prc svcga slui stvaranju vika
vrcdnosti, a tck potom ckonomskc samostalnosti. Kao to su
radnici nakon naputanja porodinog scoskog domainstva i
patrijarhalnc podclc rada u porodinom gazdinstvu mogli da sc
nadaju ckonomskoj samostalnosti (i da rcalno napustc odrccnc
tradicionalnc patrijarhalnc odnosc), tako i cnc izlaskom iz ctiri
zida domainstva zadobijaju odrccnu ckonomsku nczavisnost,
mcutim, kao to socijalistiki lcminizam s pravom primcujc, i
mukarac i cna to uspcvaju kao radnici/ce, a nc kao mukarac i ena.
Sama struktura kapitalistikih odnosa proizvodnjc, u
odrccnoj mcri, slabi tradicionalnc patrijarhalnc odnosc i nuno
vodi do njihovc krizc. Kapitalizam jc prcuzco odrccnc lunkcijc
patrijarhalnc porodinc zajcdnicc, kao to jc sistcm pcnzionog
osiguranja i nansiranjc obrazovanja. Pcnziono osiguranjc
prcdstavlja institucionalno i trino rcgulisani patrijarhalni
princip porodinog rada, u kojcm rad dccc (bcz obzira na uzrast)
36. Phillips, R. (1976), Women and family breakdown in eighteenth century, France:
Rouen, 17801800, Social History (2), str. 217.
179
doprinosi optcm porodinom blagostanju, odnosno pomac
roditcljima koji su ostarili i izgubili potrcban nivo proizvodnosti.
Takoc, to sc obrazovanja tic kapitalistikc institucijc su kroz
porczc prcuzclc staru lunkciju porodicc da obrazujc i priprcma
svoju dccu za proizvodni rad. U oba sluaja radi sc o socijalizaciji
principa i odnosa koji su u prcdinustrijskom pcriodu privatna
stvar porodicc. Kapitalizam rcgulic patrijarhalnu razmcnu
unutar porodicc: roditclji obrazuju dccu i staraju sc o matcrijalnom
blagostanju porodicc, a dcca kada roditclji vic nisu u stanju da
izvravaju svoju patrijarhalnu lunkciju radc i za dobrobit svojih
starih roditclja. Stoga su u patrijarhatu dcca ncka vrsta osiguranja
za starost. Ta razmcna, mcutim, u kapitalizmu poprima opti,
javni karaktcr, poto jc zasnovana na trinim odnosima radnici
i radnicc, plaanjcm porcza, obczbcuju i nansiranjc obrazovanja
i pcnziono osiguranjc.
Koliko god cnska prava u libcralnoj varijanti jo intcnzivnijc
naruavala patrijarhalnc odnosc i razlikc u ckonomskom poloaju
izmcu cna i mukaraca, kapitalizam i rcprodukcija odnosa
dominacija/potinjavanjc ostajc izvan domaaja libcralizma.
b) ivvx:x~ ~xcij~ i s~:oosx~ziv~xjv. S drugc stranc,
ako sc naglasak pomcri s prava na pojam slabijc/i, situacija jc
znaajno drugaija. Fcministika (radikalna i anarhistika) praksa
samoosnaivanja polazi od kljunog uvida da sc mcsto u strukturi
rcprodukujc i oslanjanjcm na institucijc sistcma: institucionalna
rccnja (tzv. zakonskc rclormc) kao vrhunac libcralnog lcminizma
zadravaju kao svoj kljuni momcnat pomcnuti paternalizam, bilo
u lormi spccijalizovanih, ckspcrtskih grupa (makar i u potpunosti
sastavljcnih od cna), ili u vidu intcrvcncijc dravc. Ukratko, nc radi
sc o tomc da jc ovck |sic| rocn slobodan, tc da mu jc potrcbno
priznanje prava, vc o tomc da jc slobodu potrcbno stalno osvajati
i iriti, uslcd cga samoosnaivanjc i dircktna akcija kao konstantne
prakse prcdstavljaju radikalno rucnjc patrijarhalnih odnosa.
Jcdan od znaajnih primcra cnskc borbc protiv dvostrukc
cksploatacijc u kapitalizmu i protiv autoritarnohijcrarhijskih
I I p o g l a v l j e : l i n o i p o l i t i k o
Ne k o j e r e k a o f e mi n i z a m?
180
drutvcnih odnosa, prcdstavljaju Mujeres Libres, panska anar
histika grupa osnovana 1936. godinc. Njihova aktivnost jc u vclikoj
mcri bila zasnovana na uvianju injcnicc da strukturno uslovljcna
prolctarizacija i urbanizacija koja izvlai cnc iz ncvidljivosti
doma, prcdstavlja jcdnu vrstu uccnc i iskljuivanjc izbora, tc
stoga nuno ostavlja prostor za artikulisanjc otpora prcma novim
odnosima proizvodnjc i starim drutvcnim obrascima kontrolc i
rcprodukcijc.
Naglasak radikalnog socijalistikog lcminizma, prc svcga
anarhistikog, stavljcn jc na ncophodnost promene i borbe protiv
autoritarnih i hijcrarhijskih (kapitalistikih i patrijarhalnih)
drutvcnih odnosa, a nc na ravnopravnom ueu u cksploataciji (na
bilo kom kraju tog odnosa). 8cz tog momcnta otpora i konstantnc
kritikc, insistiranjc na pukoj ckonomskoj ravnopravnosti dovodi
do rcprodukcijc aktuclnih odnosa proizvodnjc. Mujeres Libres i
slini radikalni pokrcti cna protiv kapitalizma i patrijarhata istiu
lcministiki poziv na samoosnaivanje, i to kroz direktnu akciju
ugnjctcnih.
Zakl j uak
Govorci o uincima lcminizma ulijct Micl ( Julict
Mitchcll) tvrdi da lcministiki pokrct ima kljunu ulogu u kriznim,
prclaznim drutvcnim pcriodima, koja sc sastoji od priprcmc cna
za prihvatanjc pozicijc ckonomski ckspcrimcntalnih ivotinja.
nc su tu da prvc na svojoj koi isprobaju privrcdnc ili tchnolokc
novinc kojc u proccs drutvcnc rcprodukcijc uvodc ckonomski
strunjaci, po pravilu mukarci. Poctkom proccsa industrijalizacijc,
cnc su radilc sa mainama vic ncgo mukarci. Na cilj bilc su
jcdnakc platc, tragian clckat nacg dostignua bio jc da sc plata
postavi kao prcprcka i zatim ugrozc uslovi zapoljavanja, da sc snizi
ockivanjc od socijalnog osiguranja, dravnih bcnccija i podrkc
sindikata... radnikc solidarnosti... da sc utrc put modcrnom
cksibilnom radniku i privatniku.
37

37. Miel, Dulijet (1986), 20 godina feminizma, preuzeto iz What is Feminism, a
re-examination, Juliet Mitchell & Ann Oakley (ur.), New York: Pantheon. http://
www.womenngo.org.yu/publikacijeazc/femsveske/fs7/micel.htm;
181
Razvoj politika idcntitcta i rodnc politikc, kako primcujc
Micl, uticao jc na prcbacivanjc problcmatikc s klasnih pitanja
drutvcnc rcprodukcijc na pitanja sociokulturnih razlika i idcntitcta,
s naglasnom na katcgoriji roda. Prcmda sc uticaj lcminizma na
promcnc u podcli rada unutar porodicc i prcpoznavanjc injcnicc da
su ulogc cksibilnc i da cnc trcba da budu slinijc mukarcima i
mukarci sliniji cnama nc moc osporiti, jo uvck ostajc pitanjc:
a li jc jcdan od ncsvcsnih zadataka lcminizma u izvlacnju cna
iz zapcka istorijc bio i to da sc prctvorc, za sada, u lcgitimnog
izdravaoca porodicc, sa nczaposlcnim mukarccm: Tcko jc
dokazati da su promcnc u radu kojc jc lcminizam uzrokovao
poslcdica dclovanja iskljuivo lcministikog pokrcta, izdvojcnog
od razvoja kapitalizma i odluka cna kojc su zadobilc nckc od
pozicija moi u vladajuim strukturama, iako s lcministkinjama
nisu dclilc ubccnja o rodnoj ravnopravnosti. clujc ncsporno da
su klasnc suprotnosti kojc su dovclc do novc i drugaijc potlacnosti
cna, samo promcnilc svojc mcsto nastavljajui da tlac kako cnc,
tako i mukarcc. ok jc marksistika i socijalistika paradigma
bila ncdovoljna da rci svc problcmc koji su otcavali ckonomski
poloaj cna, ispostavlja sc da paradigma idcntitcta nc samo da nc
moc da sc uhvati u kotac s pitanjcm klasnih ncjcdnakosti, ncgo
ni sa pitanjcm klasnih ncjcdnakosti kojc sc baziraju na rodnim
razlikama.
Konano, naglaavajui ulogu (ckonomskc, politikc i
kulturnc) rcprodukcijc, cilj nam jc bio da ukacmo i na politiku
dimcnziju svocnja ckonomskog poloaja cna na pitanjc pukih
institucionalnih i zakonskih rclormi. Ncma kapitalizma s ljudskim
likom, tc ncma ni kapitalizma sa cnskim likom nijc potrcbno
da cnc vie ucstvuju u ckonomiji (bilo u smislu da vic radc, da
budu boljc placnc, da sc nau na raznim pozicijama u hijcrarhiji,
itd.), vc da raskinu odnosc dominacijc i potinjcnosti. Ako
feministika politika ckonomija napusti tc pojmovc i uz to prigrli
lalologoccntristikc dualizmc, pokazac sc kao puka liberalna
politika ckonomija, odnosno apologija statusa quo.
I I p o g l a v l j e : l i n o i p o l i t i k o