T O T I N G

Knjiga smisla i ivota

LaoCe
Priredio: Rihard Viiheim
~
L1il!A!rU
Naslov originala:
"TAO TE CHING" - The Book of Meaning and Life by Lao Tzu
Translated into English by H.G. Ostwald
@Copyright na prevod za Jugoslaviju:
IPBABUN
Sva prava objavljivanja za Jugoslaviju zadrava
lP "BABUN"
Za
Dragan
Ana
Prevod: Ana i Dragan
Prepev: Dragan
Lektura i korektura: Olja
Kompjuterski slog i prelom: BABUN
tampa: print, Beograd
Tira: 250
Prvo izdanje
Beograd 1997
SADRAJ
Predgovor izdanju .
Predgovor .
UVOD
Autor Tao Te
Tekst .
Istorijski kontekst.
Sadraj .

IDeo: TAO .
II Deo: TE .
KOMENTARI: CEA
1 TAO .
2 Pojavni svet .
3 O TAO-a .
4 Svetovna mudrost. . . .
5 Drava i drutvo .. ..
6 Taoizam posle Lao Cea
BIBLIOGRAFIJA ....
.7
.8
10
12
14
. 21
. 35
. 69
105
111
116
120
127
133
153
PREDGOVOR IZDANJU
Tao Te je, u svojoj epigramskoj knjiga mudrosti,
neiscrpna kao to je i sam Tao o kome govori. Snaan i neposredan
utisak koji ostavlja na nas, gotovo tri hiljade godina nakon to je
napisana, objanjava da je Lao Ce svoje uvide izrazio u ele-
mentarnim - reklo bi se arhetipskim - slikama.
Uprkos tome, neko znanje o kulturnoj sredini jz koje je tekst potekao
i crpeo svoju snagu od za dublje razumevanje dela. O
koji TAO ima za kinesku kulturu, i koji moe da ima i za nas,
Rihard VilheIm je pisao u svojim komentarima Lao Cea", prvi
put objavljenim 1925. godine. Njegovo je po prvi put uk-
u ovo izdanje, kao vredan dodatak tekstu.
7
PREDGOVOR
Eksperti za kinesku kulturnu batinu se sloiti s tim da svako ko
se lati novog prevoda Lao Ceovog Tao Te mora za tako neto
posedovati valjane razloge. Jer, nijedan drugi kineski tekst nije privukao
toliku panju i nije doiveo toliko prevoda u poslednjih nekoliko stotina
godina. Tajnovitost i teina teksta predstavljaju izazov i temu za
razmiljanje i meditiranje. Sama da je Tao Te literarno
delo koje ne razumeju najbolje ni kineski predstavlja za am-
bicioznog sinologa jo iskuenje da se poduhvati jednog takvog
zadatka. Jer, ako mu nisu dorasli ni mnogi kineski ljudi od pera, on
smatra da mu je dato za pravo - ukoliko ne moe da nita bolje
- barem da ga pogreno Postoji jedan jo dublji razlog koji
ide u prilog slobodnoj individualnoj interpretaciji. Zna se, naime, da je
objavljen ne mali broj istaknutih slobodnih dela drevnog
mudraca koja uopte nisu zasnovana na kineskom originalu - a
filosofsku dubinu neki manje inspirisani prevodioci, naalost, nisu us-
peli da prenesu - nego na intuitivnoj interpretaciji francuskih ili
engleskih verzija teksta. Za divno izgleda da se upravo kroz
ovakve pokuaje stvarala psiholoka spona, a drevni kineski
mudrac kao da je sa velikim simpatijama prihvatao ove slobodne inter-
pretacije.
Obzirom na obilje raznih prevoda, se moe s pravom zapitati
jo jedan? Usudio sam se da objavim jo jednu verziju iz dva
razloga. Prvi je ujedno i glavna linija vodilja novog izdanja.
mnogim spisima kineske religije i filosofije, ovo kratko, ali nadasve
uticajno delo, ne moe se - pa ni onda kada su osvetljeni samo
njegovi najvaniji delovi, to mi je bila namera. Osim toga, postavljanje
teksta u njegov pravi istorijski i filosofski kontekst moe da baci novo
svetlo na njega i tako pojasni i razmrsi mnogo toga to izgleda strano i
nerazumljivo ukoliko se posmatra izolovano. Drugi razlog je u tome to
8
Predgovor
(l)
mi je sinulo kao dobra ideja da, posle toliko mnogo savremenih
dam drevnom kineskom mudracu poslednju
Literatura o Lao Ceu je obimna. je, naao sam da je
novih stvari koje su u vezi s njim alosno mala u
srazmeri sa onoga to je napisano. U stvari, otkriva
da se opte poznati podaci od jedne do druge knjige, ponekad
u vidu potpunog prihvatanja, a ponekad u vidu osporavanja. Bilo kako
bilo, mi se da bi jo jedna kompilacija tekstova bila
suvina, pa mi je izgledalo mnogo da se oslonim na izvornu
kinesku literaturu. Iz tog razloga su i prevod Tao Te i komentari
teksta zasnovani u celosti na kineskim izvorima.
moja namera ni u kom nije da zapostavim vanija
pitanja koja se rasprave o Tao Te U izvesnim
i neku vrstu odobravanja,
na mestima gde prevodiocu prostor ne doputa da se upusti u
detalje da bi dokazao svoju gledita. da nova o
LIO Ceu nastaju svakog dana, dovodi prevodioca u iskuenje
da iznese jo jedno. Umesto da se prepustim toj bilo mi je
drae da istaknem neka gledita koja moda izgledati zastarela. S
druge strane, neka pitanja koja bi poeleo da postavi,
morala su ostati nedodimuta. No, tako je to: je svakom
ugoditi.
U celini gledano, proveo sam mnoge sate i kontempli-
o ovom kratkom kineskom tekstu, pa ako ovaj pokuaj novog
prevoda donese jednako zadovoljstvo njegovim onda moj rad
nije bio uzaludan.
elim da se zahvalim dr HaraIdu Guthercu (Harald Gutherz), pre-
na Odseku za prava novog koleda u
daou, koji mi je velikoduno dozvolio da ovom izdanju dodam i jednu
bajku, koju je on, u komentarima u 80. poglavlju, stilski preradio, kao i
Fridrihu Bojeu (Friedrich Boie), iz Torna, koji je bio toliko
ljubazan da izvri korekturu teksta.
R. Vdhelm, 1. XlI 1910.
9
UVOD
AUTOR TAO TE
U okviru istorijskih datosti, nae znanje o ove kolekcije
aforizama veoma je oskudno - zapravo, toliko oskudno da je ne mali
broj kineskih u da se domogne bilo kakvih
podataka o njemu, morao u svom radu da ga uzdigne u sferu mita. Lao
Ce, prirode kakve je bio, verovatno se ne bi usprotivio ovom postupku.
On nikada nije pridavao slavi i znao je dobro da se skriva od
javnosti, kako za vreme ivota tako i nakon smrti. Kineski Si
Ma (Si Ma Qian) (163-85 p.n.e.) o njemu se izrazio na
"Izborio se za svoju nevidljivost i bezimenost". Za osnovne po-
datke koje posedujemo u autorovom ivotu dugujemo Si Ma a
s njima hteli-ne hteli, morati ua se zadovoljimo.
Ime Lao Ce, pod kojim je poznat u Evropi, zapravo nije ime
nego epitet koji se prevodi kao "Starac".1 Njegovo prezime
glasilo je Li, to je veoma rasprostranjeno prezime u Kini. U mladosti
zvali su ga "Er" (uvo); kao bio je poznat pod imenom "Po Jang"
("grof Sunce" ili "Sunce"), a nakon smrti nadenue mu ime Tan ili Lao
Tan (u bukvaInom prevodu "staro dugo uvo" to "Stari
se da je doao iz predela koja se danas zove provincija Henan, i
koja predstavlja najjuniju od takozvanih sevemih provincija. Naj-
verovatnije je bio nekih pedesetak godina stariji od Konfucija, to bi
da je umro negde krajem VII veka p.n.e.
Radio je kao arhivar na dvoru, koji se u to doba nalazio u Luo-Jangu
(Luo- Yang), u dananjoj provinciji Henan. Pripoveda se da je nekako u
to doba, pomenutom dvoru naiao u posetu Konfucije, i upoznao se s
njim. Mnogo toga je o susretu ova dva giganta kineske misli.
1 Pokuaj da se Lao Ce prevede kao "stari filozofi" i na taj predstavi kao kolektivno
ime za mnoge mudrace iz starine (H. Gipperich) je "Lao"
ne vetus. Kineski ekvivalent za veters je gu reno
10
Uvod

Njihov susret je pomenut ne samo u Si Ma istorijskom delu,

se o njemu neposredno i posredno govori u knjizi Li Di koja pripada
filosofskoj koli, i u poznijem delu Konfucijeve
pripovetke, Ju (Jia Yu), kao i u relativno ranoj literaturi.
U svakom njihov susret se do vladavine dinastije Han
(II vek p.n.e.) toliko urezao u svest naroda, da je njihov
na nadgrobnim spomenicima u zapadnom Cao-
tongu (Chaodong) u blizini Ksianga (Jia Xiang); ovde je Konfucije
prikazan kako Lao Ceu poklanja fazana u znak potovanja. Postoji
mnotvo zapisa o razgovoru koji se tom prilikom vodio. Svi se slau u
jednom, da je Lao Ce u manje-vie tonu govorio o
Konfucijevim cenjenim uzorima, herojima iz davnina, i da je pokuao
da ga ubedi II ispraznost njegovih kulturnih nastojanja. Konfucije je, s
druge strane, pred svojim iskazao potovanje za
misaonu dubinu, ga sa zmajem koji na oblacima
jezdi nebom. Tema njihovog razgovora moe se donekle rekonstruisati
na osnovu poglavlja Tao Te i iz o Konfucijevim susretima
sa 'skrivenim mudracima' u Konfucijevim Analektima, knjiga XVIII.
se ne moe nita pouzdano saznati o pravom sadraju njiho-
vog razgovora. Da li njihov razgovor zalazi u legende, kako to
smatra avan (Chavannes) u svom prevodu Si Ma (Les Memoires
historiquel' de Sc Ma TI'ien, vol V, Pan's. 1905, pp.300fj) - ili ne - nije lako
Razlog vie za razmiljanje predstavlja da razgovor
nije neposredno pomenut II Analektima, mada se pominje nekolicina
susreta.
1
Smatra se da je Lao Ce napustio dvor u trenutku kada su se
okolnosti tollko pogorale, ela vie nije bilo nikakve nade za ponovno
lIspostavljanje reda. Prema leasnijim legendama, on je, crnog vola,
stigao do same granice provincije, do planinskog prevoja Ksien Gu.
granice, Vin Ksi (Vin Xi), zatraio je od njega da ostavi za sobom
neki pisani trag; tako je, na njegov zahtev, Lao Ce sastavio i mu
Tao Tc Ding od pet hiljada ideograma. Zatim se uputio ka zapadu, ali
1Ili je uAnalelaima, knjiga XVI n, 5, posredi donekle z[onamerna polemika uperena protiv
o susretu koju je rairila strana? U tom bi ovo poglavlje moglo
bili posredan dokaz. U svakom su mogle da se zagube zalo to
komentari ne ukazuju na Lao Cea kada se govori o "Budali iz Cua" (Veruje se da je Lao
Ce doao iz
11
Uvod
se ne zna gde. Razumljivo da je mata stvarala dalje legende na
osnovu ove prema kojima je Lao Ce otiao u Indiju i susreo se sa
Budom. U kasnijim raspravama koje su se vodile budista i
taoista, svaka strana je tvrdila da je jedne religije od
druge. U stvarnosti, planina Ksien Gu doista se
nalazi u zapadnom delu nekadanje drave Dou, ali je to u srcu Kine.
Svaki kontakt Lao Cea i Bude je potpuno dakle,
sva kasnija predanja su samo i ne uklapaju se u istorijsku
sliku.
Ali, ni tu nije kraj nizanju legendi. Upravo iz razloga to je ivot
"Starca" pruao tako malo podataka za legende su nasta-
vile da se nesputano ire. Njegova poprimila je gigantske
razmere, i najposle izrasla u figuru za koju se govorilo da se
pojavljuje na zemlji na mestima i u vremenima. U
ovom kontekstu se baviti smenim igrarijama sa imenom Lao
Ce (koje se moe prevesti kao "staro dete").
Iz toga jasno sledi da ne moemo mnogo o Lao Ceovom radu
na osnovu fragmentarnih i neproverljivih o njegovom ivot-
nom putu. Za mistika, ivotna istorija - kao i sve ostale istorijske
- raspruju se poput nematerijalnih utvara. No ipak: jedna
originalna i jedinstvena progovara iz aforizama Tao Te
Prema naem miljenju to je najbolji dokaz o njihovoj drevnosti. Ali,
kada su u pitanju takve stvari, jedino moe da se osloni na
intuiciju; o njima ne vredi raspravljati. Na kraju, ovo pitanje nije od
presudne vanosti. U svakom Tao Te postoji, bez obzira
na to ko ga je napisao.
TEKST
Kineska literatura vie se bavila Lao Ceovim delom nego njegovim
ivotom. Barem jedan pasus iz Tao Te pominje se u
Konfucijevim Analektima (knjiga XVIII, 36). Ne moe se
da ovaj pasus vodi poreklo od ranijih izvora, do kojih se dolo
neovisno od Lao Cea. Ali mi se ne moramo oslanjati na ovo
U prvom redu, valjalo bi pogledati navode iz
literature. I zaista, oni nisu malobrojni. Moemo ustanoviti daje
od ukupno osamdeset i jednog poglavlja Tao Te navedena u
12
Uvod
radovima pisaca iz vremena pre Hrista. Na
primer, Lie Ce citira esnaest poglavlja (njegov tekst je objavljen u
veku p.n.e.). Cu (poznatiji kao Ce), briljantan
pisac koji je iveo u veku p.n.e., sva svoja dela
zasnivao je na izloenim u Tao Te Dingu u toj meri da su i on
i njegov rad nezamislivi bez njih. Han Fej Ce (Han Fei Zi), koji je umro
230. p.n.e. za vladavine i Huang Tea (Qin Shi [-{uang Di), daje
detaljnu interpretaciju dvadeset i dva odeljka u knjigama VI i
VII. Naposletku, Huai-Nan-Ce (HuaiNan-Zij, savremenik Si Ma
Diana (umro 120 p.n.e.) objanjava i jedan odeljak u nizu, u
knjizi XII, najvie na osnovu istorijskih primera. Sve II svemu, ovi izvori
predstavljaju o najmanje tri dostupnog teksta.
Za tako malo de!o kao to je Tao Te to su povoljne
okolnosti. Ovo ukazuje na da Tao Te nije
falsifikat iz kasnijih vremena, izuzev u da njegovo
poreklo treba traiti u "velikoj fabrici" Si Ma & Co., koju je
gospodin Alen imao da otkrije.
U vreme dinastije Han, nekoliko se careva poduhvatilo
Tao Te Dinga, posebno Han Ven Te (Hall Wen Di, 179-157 p.n.e.), za
se miroljubiv i jednostavan vladanja smatralo da predstavlja
neposredan rezultat starog mudraca. Njegov sin Han Te
(Han Jing Di, 156-140 p.n.e.) dao je knjizi naslov Tao Te Dillg
knjiga o Smislu i ivotu"), pod kojim je poznata u Kini od pamtiveka.
Smatrase daje Han Ven Te primio knjigu od He ang Gonga (He Shang
GOllga - "Gospodara Reke"), za koga se pretpostavlja da je
napisao komentar. Nita odrecteno se ne zna o tom je pravo
ime ostalo nepoznato. Neki kineski pisci (premda iz kasnijih razdoblja)
sumnjaju i da je takav postojao. Ali od tog trenutka nadalje, po-
javljuje se sve vie i vie komentara. Samo u katalogu dinastije Han
pominju se iri komentatora. Najstariji komentar na koji se moemo
osloniti i koji jo uvek postoji, jeste komentar Vang Pea (Wang Bi), tog
{;udesno talentovanog koji umro u dvadeset i godini,
249. godine n.e. Nakon toga, broj komentara svih vrsta stalno se
je i dinastije napisao komentar
koji je izaao pod njegovim imenom.
Dublje zalaenje u ovu materiju prevazilazi zamiljene granice ovoga
uvoda. Nije potrebno dokazivati da je delo poput Tao Te moralo
13
Uvod
da kroz mnoge oluje drevnih vremena, i da otuda tekst nije
najbolje Beleke o pojedinim poglavljima se ovim
problemom detaljnije.
podela teksta na poglavlja nije jednom za svagda.
smatram da je podela na dva glavna dela, od kojih se jedan
zove "Smisao" (Tao), a drugi "ivot" (Te), u obzir uvodnu
i jednog i drugog dela, doista deluje veoma staro i ne treba je menjati.
Ove dve su kasnije spojene da bi formirale izraz Tao Te
Sadanja podela na dva dela, od kojih se jedan sastoji od 37 a drugi od
44 poglavlja, smatra se da od He ang Gonga.
ISTORIJSKI KONTEKST
Kineska misao najvie se bavi Konfucijem i Lao Ceom. Da
bismo u potpunosti mogli da shvatimo njihovo delo i uticaj, moramo se
osvrnuti i na istorijske prilike u kojima su iveli. Kadaje o Konfuciju,
ovo ne predstavlja nikakvu On je radio i iveo u tekim okol-
nostima, i u takvim okvirima njegov rad postaje posve jasan. UAnalek-
tima, na primer, on se na istorijske svog i ranijih
vremena i sudi o njima. Kada ne bismo uzeli u obzir njegov odnos prema
njima, Konfucije bi nam bio nerazumljiv. Upravo zato je on, do dana-
dananjeg, ostao stran evropskoj misli sa njenom posve
istorijom; s druge strane, to objanjava zbog je njegov uticaj na
kinesku misao bio toliko dve hiljade godina.
U Lao Ceovom stvari izgledaju sasvim U njego-
vom majom delu nije pomenuto nijedno istorijsko ime. On ne eli da
vri uticaj na prolazna deavanja. Prema tome, sa istorijske
gledita, on se gubi u ogromnom prostranstvu gde ga je
pratiti. Upravo iz tog razloga njegov uticaj se snano irio Evropom,
uprkos velikoj vremenskoj i prostornoj razdaljini koja ga deli od nas.
Japanac Dazai untai (Dazai Shuntai) u svom komentaru daje
izvrstan opis principa kojih su se ove dve pridravale. On
s kratkim pregledom tadanjih istorijskih okolnosti. Prema njegovoj
oceni, Konfucije je gledao na ljude kao na decu koja su se previe
pribliila vatri ili vodi i koja moraju biti po svaku cenu spaena. On je
koliko je to teak zadatak, ali ga to nije razreavalo
dunosti da ih ipak spaava. Pokuavao je na sve
14
Uvod

drevnih mudraca, uveren da ona predstavljaju univerzalni leko

Tako je bez predaha proveo deo svog ivota u traganju,
da nekog princa koji biti spreman da primeni
ova Svoje pokuaje nije zbog povrne elje za
uplitanjem u ivote, niti zbog svoje tatine, nego zbog nesavladivog
dunosti da mora da pomogne kad su mu bili poznati
kako se to postie. I na kraju, kada se pokazalo da njegovi napori nisu
urodili plodom jer su se prilike pogorale do krajnjih granica, i nikakve
okolnosti mu vie nisu ile na ruku, on se povukao. No ni tada nije
zaboravio na svoju dunost. Kroz svoje literarno delo preneo je svoje
znanje na svoje kako bi za potomstvo makar osnovne
crte starih, dobrih drutvenih i poretka, a svoja je
poput semenki, za bolja vremena, kada
posluiti kao pokazatelji ispravnog ivota.
Lao Ce je, uvideo da je bolest od koje njegova zemlja pati
toliko beznadena da je nijedna, pa ni ona najbolja medicina, ne moe
Jer, telo nacije se nalazilo u alosnom stanju koje nije ni
na ivot ni na smrt. prilike ni ranije nisu bile nita bolje, ali se
tada svo zlo makar projektovalo u samo jednom tiraninu. U tom
narod bi se okupio, pun gneva i elje za osvetom, oko nekog reformatora
plemenitog kova, i tako zamenio stari poredak za novi i bolji. Ali, stvari
su stajale na izmaku dinastije Dou. To doba nije bilo
obeleeno ni prevelikim razvratom, ni prevelikom vrlinom. Narod je
stenjao pod jarmom vlasti, ali mu je nedostajalo snage za
akciju i preuzimanje situacije u svoje ruke. Na mane se vie
nije panja, ali se vie nisu slavila ni njihova
Unutranja pritvornost i la behu se duboko ukorenili sve
odnose i, mada su se ljubav prema blinjem, pravda i moral i dalje javno
propovedali kao najvii ideali, u stvarnosti su pohlepa i lakomost za-
trovali sve. Pod takvim uslovima, svaki pokuaj da se stvari isprave,
neminovno je izazivao jo nered. Takvo oboljenje se nije moglo
spoljanjim sredstvima.
Bilo je bolje ostaviti bolesno telo da se odmara i ozdravi uz
lekovite Prirode. Ovo je smisao zavetanja koje je Lao Ce
ostavio za sobom u 5000 ideograma Tao Te kada je napustio svet.
Ova Dazai untaija u dovoljnoj meri osvetljavaju razloge
Lao Ceove svetom i okolnostima, i zbog u
15
Uvod
'l)
njegovoj nevelikoj knjizi nisu zastupljeni istorijski
ritmom i sa naglascima, Ruso je propovedao istovetnu istinu
kroz svoj "povratak Prirodi" sredinom osamnaestog veka.
bilo bi pogreno u potpunosti izdvojiti Lao Cea iz kontek-
sta kineskog duhovnog ivota, jer je on u njega na hiljade
Dodue, mada istorija ne spada u domen njegovog rada, on je
posedovao solidno znanje o kineskoj prolosti: posao kojije obavljao u
carskimarhivama pruao mu je obilje da se sa njom upozna.
U njegovom se bliskost sa mudrim izrekama iz starine,
prema kojima nije pokazivao nikakvu rezervisanost. Otuda se on uvek
na njih nekad u vidu direktnih citata, a nekad, i to govori
o njima na posredan
da Lao Ce pripisuje esto poglavlje Tao Te "utom
Caru", mitskom vlaru iz vremena, je samo po sebi indicija
da su mnoge zamisli zapisane u Tao Te tragovi drevnog predanja.
tome, prema svetom Julijanu, Tu Tao (Du Dao Jian)
tragom strofa koje sa "Tako i Uzvieni stie do knjige
(San) Fen (Vu) Dijan, koja se izgleda moe pripisati istoimenom caru.
Bilo bi teko, ako ne i do izvora svih pojedinih pasusa.
To i ne bi bilo od nekog stvarnog obzirom da je delo proeto
tako jedinstvenim duhom, da se ono stvarno moe smatrati autorskim
delom, bez obzira odakle je poteklo i u kom vremenu je nastalo.
Nas zadovoljava da je Lao Ce deo kontinuiteta tradicije
drevne kineske misli, podjednako kao i Konfucije. Za ovo imamo
dokaze iz spisa koji pripadaju konfucijanskoj koli. Konceptima kao
to su TAO, koji sam preveo kao "Sinn" ("Smisao", prim. prev.), i TE,
koji sam preveo kao "Leben" ("ivot", prim. prev.), dat je veliki u
Konfucijevim delima: razlika je samo u tome to Konfucije na njih gleda
neto Opte je poznata da se ove dve kole nepos-
redno sukobljavaju i uzajamno kritikuju. Na primer, na samom
Tao Te pojavljuje se kritika u vezi sa konceptom "Puteva drevnih
kraljeva" - gde se Konfucijevi pridravaju uskog istori-
jskog shvatanja TAO-a. Pasus u KonfucijevimAnalektima koji se bavi
Lao Ceovim shvatanjem TE-a je bio pomenut. Po pitanju nekih
stvari se dve kole u potpunosti slau - na primer, u pogledu visoke
vrednosti "nedelanja" kao jednog od principa vladanja. Ali njima
vladaju nepomirljive razlike uvezi sa konceptom Li (moralno ponaanje
16
Uvod
'l)
i pravila kojima se treba rukovoditi): jer, ovo za Konfucija predstavlja
stvar od dok Lao Ce smatra da se radi o jednom od
simptoma dekadencije i duhovnog osiromaenja. S jedne strane, Lao
Ceovo shvatanje se zasniva na njegovom skepticizmu u pogledu kulture
(u smislu "civilizovanosti"), a sa druge, na da su vrednosti do
kojih on dri mnogo starije od Konfucijevih; jer Konfucije po tom
pitanju uzor nalazi dinastije Dou (vidi Feng en Jan
Ji).
Sve ovo navodi na pomisao da je Lao Ce itekako bio duhovno
povezan sa drevnom kineskom milju, upravo kao i Konfucije, samo to
je ovaj drugi pokuao da nasilno prekroji tradiciju ne bi li se uklopila u
njegova gledita. dokaz za to jeste da je
misao u obimu zauzela mesto i u tako prekrojenom
materijalu kao to su hlorijski zapisi(u i Knjiga promene (Ji
Lao Ce je doiveo istu sudbinu kao i svi ostali nezavisni mislioci iz
drugih vremena, jer dok su ostali uivali u slavi svojih
on se kao izoptenik iz strujanja
svog vremena. No, se da mu nije padalo previe teko da prihvati
takvu sudbinu. Za razliku od Konfucija, on nije osnovao nikakvu "kolu".
kola mu nije bila potrebna, niti je eleo da je osnuje, jer njegov zadatak
nije bio da iri bilo kakvu doktrinu. U svojoj udubljivao se u
velike praizvore univerzuma, da je ono to vidi veoma teko
izraziti i istomiljenicima slobodu da uzmu
u obzir njegove nagovetaje i sugestije, i da sami za sebe otkriju istine
do kojih je on doao. To mu je polo za rukom. U svim vremenima i
dobima postojali su usamljeni mislioci koji su se trudili da vide ta stoji
iza prolaznog fenomena ljudskog ivota, i koji su upirali pogled ka
m smislu univerzalnih sila, nadmauje svaku
poimanja. Takvi ljudi ne uzimaju takozvanu "ozbiljnost"
ivota previe ozbiljno, jer u tome ne vide nikakvu sutinsku vrednost.
Ti mudraci su vaili za "osobenjake". Jer, prirodno da se
ovakvom razmiljanja privoleti zbog toga
to nijedan od ovih mudraca nije posedovao "jedinstvenu doktrinu".
Svaki je imao svoj pristup i davao onoliko koliko je mogao - od Li Ju
Koua (Lie Ce) i Duang Doua Ce), koje smo pominjali, do
"epikurejca" Jang Dua (Yang Zhu) i "filantropa" Mo Tija (Mo De) (dva
rtvena jarca ortodoksnog Konfucijevog Meng Cea - Mencija),
17
Uvod
'lJ
do sociologa Han Fej Cea, savremenika i Huang-Tea, i Liu An
(Liu An - poznatijeg pod imenom Huai- Nan-Ce), na
dvoru" Huai Nana.
Posle izvesnog broja godina, mnogi od onih koji su hrabro put
kroz ivot kao verni Konfucijevi primivi mnoge ivotne udarce,
su se samoposmatranju. Okretali su svetovnim zado-
voljstvima i patnjama da bi pronali neko tiho mesto u planinama ili kraj
mora, gde bi se posvetili pouka iz svojih ivotnih iskustava
se upravo na Tao Te Jednim primerom mogu se
objasniti svi ostali.
Postoji jedan planinski venac blizu (Qing-Dao) koji se
zove Lao an (Lao Shan), u kineskoj knjievnosti poznat kao Ostrvo
Blaenih. stenovite formacije okruuju usamljene
manastire; a iz manastirskih skrovita u bambusovim sraslih
sa suptropskim rastinjem, puca vidik prema irokom plavom
moru. U ovoj osami mnogi visoki koji su se izgubili u meteu
frakcija na carskom dvoru, ponovo su nalazili mir u kontem-
placiji prirode i u razmiljanju o izrekama Tao Te Postoji
opis mesta u Lao anu - koji se distribuira
manastirima - a ja sam bio te da se domognem jednog primerka,
uprkos njegovoj On iz onih smutnih vremena
kada je dinastiju Ming zamenila dinastija Jedan
carski cenzor je u dokolici svog poodmaklog doba, tu svoje misli.
Gotovo svaka je pod uticajem "Starca". Sam uvod
izlaganjem u njegovom duhu: crpi svoju vrlinu iz svoje sposobnosti
da isijava sopstvenu svetlost, jer je spoznalo osnove sveta u svoj njihovoj
dubini. Ipak, velika umetnost je bez ukrasa, veliki duh ne sija, veliki
dragulj spolja izgleda grubo. U je tu smisao? U prihvatanju
da ljudi ne moraju priznavati pravu svetlost, koja se maltene
stidi svoje Smisao dobrih darova Neba i Zemlje se ne zasniva na
njihovoj korisnosti za ljudski rod. bi se moglo da sve ono to
nije ispunjeno sa toliko unutranje vrline da mu se nita vie ne moe
pridodati spolja, ne zasluuje da se nazove velikim."
Tragovi Lao Ceovog nisu se zadrali samo u granicama Kine.
pomenuti Japanac priznao je: "Premda sam 2000 godina
kasnije, svog ivota marljivo sam nastojao da u
irenju Konfucijevih doktrina. Ali, mogu da sam precenio svoje
18
Uvod
'lJ
Sada mi je skoro sedamdeset i dani su mi odbrojani. Snaga
moje volje je jo uvek nesalomiva ali moja snaga kopni. Sedim
tako i posmatram kako se sve stvari, sve okolnosti menjaju, kako sve
propada i nestaje. i kada bi Uzvieni doao nas, ni on
vie ne bi mogao da pomogne. I sada vladaju iste turobne prilike kao i
onda kada je Lao Tan zapisao svojih 5000 ideograma. U doba kada
izgleda da sve zamire, mnogo je bolje ne-delanje 'Starca' od 'Tao-a
starih kraljeva"'.
Pre nekoliko godina, za vreme jedne seanse u jednom
od manastira Lao ana, zvanom Belog Oblaka" (Rai Yun Dong)
nastala je jedna knjiga metodom automatskog pisanja, veoma
rasprostranjenom u K.ini, putem koje kineski drevni sveci i mudraci
jedan za drugim proklamuju svoja iz onostranog. Knjiga o kojoj
je ovde ne razlikuje se mnogo od ostalih istovrsnih dela. U njoj ima
mnogo toga misterioznog, opskurnog, neki delovi odiu poetskomlepo-
tom, ali se u sutini ne moe da ima bilo koju drugu vrednost osim
psiholoke. Objave koje drevni heroji prenose svojim
neverovatno jedna na drugu i uvek se poklapaju sa gleditima
voditelja seanse. Jedan pasus iz knjige je posebno zabavan: "Ali, dok je
Lao Ce izlagao svoja kojih se jo uvek izvanredno verno
dri uprkos tome to su prole hiljade godina otkada ihje napisao), "on
je iznenada prekinuo svoju besedu uz objanjenje da je upravo pozvan
u London (Lun) u Engleskoj (Ying) gde su traili njegovo prisustvo; on
se, svakako, kada mu okolnosti dopuste, vratiti da nastavi svoje
izlaganje." Da li je stari monah u njegovom manastiru u
planinama do kojeg nijedan Evropljanin jo nije uspeo da se probije,
imao viziju da Lao Ce postepeno popularnost u Evropi? ta god
da je posredi, ostaje da su niti koje je Lao Ce prvi ispreo,
utkane u sastav evropskog kulturnog kretanja. Jedan od najubedljivijih
dokaza za to predstavlja Lav Tolstoj, koji, svojom doktrinom "nede-
lanja" svoje duhovno srodstvo sa Lao Ceom, koga je izvan-
redno cenio. Mnotvo prevoda Tao Te koji se danas objavljuju,
doprinose slavi tajnovitog "Starca".
se moda zapitati zbog jo nisamkazao nita o odnosu
Lao Cea i taoizrna, o odnosu koji se uzima zdravo za gotovo.
Propust je namerno jer Lao Ce nije onoga to danas
smatramo religijom. da ga predstavnici
19
Uvod
fl)
ove religije potuju kao Boga, nimalo me ne ometa u mojoj nameri. I u
drevnim vremenima a i danas, pogotovo u Kini, uvekje bilo pojedinaca
koji su projektovali sopstvena gledita u Tao Te - bilo da su
pokuavali da ga kombinuju sa konfucijanstvom ili da su u njemu
pronalazili tendenciju ka kontemplaciji; bilo da su u njemu
videli putokaze za stvaranje eliksira ivota ili Kamena filosofa koji
pretvara olovo u zlato; bilo da su ga povezivali sa
politeizmom ili biljnim i totemskim ritualima, ili ga pak koristili za
bele ili crne magije. Ovaj poslednji kult naao je svoj put
i do tajnih organizacija, koje su u vie navrata pokuavale da
bacanjem zlih zbace vladare sa poloaja. Stari mudrac je morao da
pozajmljuje svoje ime svemu i Ali svi ti kultovi i tenje su, kako
to kineski dobro samo potkradanje na sitno Lao
Cea.
Dobro je poznato da tripartitna podela kineske religije
na konfucijanizam, taoizam i budizam nije i da nepre-
cizno odslikava stvarnost. Ukoliko se eli prava slika o kineskoj
religiji, najpre bi valjalo budizam, poreklo nije kinesko, zajedno sa
islamom i uvrstiti u druge religije - bez obzira to je
budizam kao religija izvrio uticaj na kineski religiozni
ivot. Drugo, konfucijanizam nije religija, nego drutvena i
filosofija. On koristi elemente religija kao cigle i malter svog
drutvenog sistema, i ih bez pravog razumevanja. Iz
svega to je do sada trebalo bi da bude jasno da Lao Ceov
taoizam nije imao sklonost ka stvaranju crkve. Ono to se danas naziva
taoizmomzapravo poreklo iz izvora posve od Lao Ceovog
Tao Te To nije nita vie do popularna religija stare
Kine, u izvesnoj meri sistematizovana i isprepletana sa indijskom mi-
tologijom. Nije da je ova narodna religija - koja
je verovatno u poprimala karakteristike,
a postala je jedinstven sistemverovanja ujedinjenju
plemena - postojala mnogo pre Lao Cea i Konfucija; a do tog
dolo se na osnovu odeljaka iz Konfucijevih
Analekata. Ova religija ostala je iva u srcu nacije do dananjih dana.
Kada govorimo o animizmu, govorimo o jednoj strukturi kakva se moe
u dubokimslojevima svih svetskih religija, u Evropi,
u staroj i kod Jevreja. Jedina razlika je u tome to je u judaizmu
20
Uvod
fl)
i animizam igosan kao sujeverje. u Kini on nije
nailazio na prepreke, jer se smatralo da je dovoljno dobar da dri
velike mase ljudi na povocu, dok obrazovani ionako rezervisati za
sebe privilegiju da ga tretiraju onako kako to nalae stepen njihovog
obrazovanja ili, pak, prolazni puls vremena. Ova posebna varijanta
taoizma stoga ne predstavlja nikakav pravi izazov za konfucijanstvo.
Kada su njima izbijale varnice, uvek bi kao faktor na
scenu stupila sila. Ukoliko u ovoj varijanti taoizma -
osnovna lei u isterivanju duhova putem raznih vrsta magije -
tragamo za njenim morali bi da pomenemo Vej Pe langa
(Wei Bai Yang) koji je iveo u doba dinastije Han i koji je "okrio" eliksir
mladosti; ili Dang Tao Linga (Zhang Dao Ling, 34 godine
n.e.) i Ken IGen Dija (Ken Kien Dschi, 423 n.e.), koji je oformio
papsku vlast pod imenom Tian i ("Nebeski - jednu
instituciju koja jo uvek postoji u porodici Dang (Zhang) u hereditar-
nom obliku, nalik na instituciju Dalaj Lame koja opstaje na
osnovu metempsihoze. Sve ovo nema nikakve veze sa Lao Ceom -
splet okolnosti spasio ga je nevolje da postane papa.
SADRAJ
Metafizika Tao Te je na osnovu intuicije koja se ne
moe ukalupiti u nikakve ili usko definisane koncepte. Lao Ce
juje uz puno muke nazvao TAO (vidi poglavlje 25 teksta). Jo od samog
je ispravno ove bio povod za mnoge ne-
l . "B ""P t" "S' 0' "R ." "Lo " (A )
sug aSIce. og, u, misao, ec , gos ifYoa - ovo su samo
neki od predloenih preVOda, dok je broj prevodilaca jednostavno
uveo "Tao" u evropske jezike ne je. Zapravo, prevod
ne mnogo, obzirom da je ovaj pojam i za samog Lao Cea pred-
stavljao neku vrstu simbola za izraavanje neizrecivog. Samo iz estetskih
razloga mi se poeljnim da se u prevodu koristi
Izabrao sam "Sinn" ("Smisao") kroz tekst.
1
Odluku sam doneo pod uticajem jednog pasusa iz Geteovog Fausta
l Ne postoji jedna engleska za "Sinn", kao to Vilhelmove
enciklope?ijske definicije ovde sugeriu. Stoga sam da je ne preVodim, nego sam
zadrao kmesku TAO kroz izdanje ("Smisao" je u toj meri priblian prevod za
"Sinn", odnosno Tao, kao to je prevod za "Logos" II Jovan, 1) - Prev.
21
Uvod
'I)
(Deo I), u kome se Faust sa uskrnjeg izleta, seda da prevodi Novi
Zavet i pokuava da pravi izraz za Jovanovog
ga "Im Anfang war der Sinn".1 mi se da ovaj
prevod u najpovoljnijem svetlu prenosi smisao kineske TAO u
njenim mnogobrojnim Osnovno kineske je
"put"; zatim se lepeza iri u "pravac", "stanje" i, u
"smisao", "istinu". Kada se koristi kao glagol, "govoriti",
ili, "voditi". Nije bilo potrebe da uzimamo u obzir druga
kao to su "periferija/susedstvo" ili "oblast". Prvobitno
"Sinn" je isto tako "put", "pravac". Pored toga, ona pos-
redno izraava (1) "usmerenost unutranjosti ka (2)
"unutranjeg kao sedite svesti, opaanja, razmiljanja, reflek-
sije" (up. "der innere Sinn", to jest, unutranji smisao); (3) "telesna
koristi se u pluralu ("Die Sinne"); (4) "smisao, ideja, slike,
akcije" (vidi M. Hejne,M. Heyne) , Deutsches Wotterbuch, Lajpcig, 1906).
Od svih ovih samo ono koje smo pomenuli pod brojem (3)
trebalo bi odbaciti kao neprimenjivo na TAO; u svakom drugom po-
gledu, pak, podudarnost "Sinn" i TAO veoma je
Da bih naglasio karakter TAO, svuda u tekstu
pisao sam je velikim slovima.
Drugi termin koji se pojavljuje u Tao Te Dingu je TE.
sam da ovu kroz tekst dam u prevodu, a da bih opravdao svoju
odluku, navodim kinesko objanjenje "Ono to udahnu da bi
se rodila naziva se TE". Zato sam preveo ovu kao "ivot"
se na Jovanovo 1:4: "U njoj bjee ivot, i ivot bjee vidjelo
ljudima."). Bilo bi jednako prevesti je kao "priroda", "sutina",
"duh", - na kako je u KonfucijevimAnalek-
tima; ali sam izbegao ove prevode jer bi se oni sudarali sa ostalim
terminima u tekstu. prevod "vrlina" - koji je blii kasnijim
raspravama o moralu - vie odgovara Konfuciju nego Lao Ceu.
Nakon ovih uvodnih primedbi u vezi dva termina u Tao Te
Dingu, da istraujem osnovne na kojima je Lao Ce
zasnovao svoju metafiziku. Moramo odmah utvrditi sutinsku razliku
njegovih gledita i gledita filosofije.
filosofi bili su okrenuti ka spoljanjosti i tragali su za kosmolokim
l Kineski prevodi Biblije skoro bez izuztka prevode "Logos" kao 'Tao".
22
Uvod
nije to veliki broj njihovih radova nosi naslov: "Peri
physeos". Zato ne to jedno takvo jednostrano prirodno
dovodi do na izvesnoj
postaju U tom smislu, nije od velike vanosti da li
prihvatiti "vodu", "vatru", "atome", "bitak" ili "duhovnu sutinu" kao
glavno svi oni tek jedan aspekat sveobuhvatnog iskustva,
zbog je njihova primenIjivost dometa. Iz tog
razloga su se pojedini filosofski sistemi kosmolokog doba
filosofije neprekidno menjali i nadovezivali: jer svima je nedostajala
centralna osnova. bi osnovne slabosti ovih sistema postale
kada bi se premestile u psihologije. Sistem je
osnovno kosmoloko, ne moe da iz granica materija-
psihologije. Kao to je dobro poznato, enantiodromia Grka
razvijala se u razdoblju sofista, i tek je u
fazi dolo do stvaranja velikih sistema Demokrita, Platona, i
nadasve, Aristotela - sistema koji su, sav materijal na kome je
bilo dosta utrli put jednom usaglaenijem filosofskom
pristupu.
Kineska misao teila je jednom sutinski pravcu. Ni
Konfucije ni Lao Ce nisu nikad odlutali sa teritorije. Jasno
prepoznavanje ove je od vanosti, posebno kada je
o Lao Ceovom Jer, dok Konfucijeva orijentacija ka drutvenoj
etici gotovo nikada nije bila predmet rasprava, dotle TAO o kome Lao
Ce govori moe na prvi pogled poprimiti kosmoloko Ali to
je samo varka. Lao Ce se neprekidno na ono od je
ili, adekvatnije na svoja glavna Na primer, u poglavlju
21. on govori o TAO-u, a u poglavlju 54. o TE-u ili ivotu. U oba
on svoje izlaganje zavrava pitanjem: "Otkud znam da je to tako?" -
odnosno, odakle mu znanje o onome to tvrdi u vezi sa TAO i TE. Na
ovo pitanje sledi odgovor: "Ba kroz ovo". U svakom
isticanje ovih nagoni nas da im pripiemo koje
nadilazi puko ponavljanje jedne misli u ovoj ili onoj formi. Iz konteksta
oba poglavlja postaje jasno da se radi o uvidu koji se zasniva na jednom
optem a koje je, to moramo posebno - prisutno i u samom
pojedincu koji o njemu razmilja. Upravo zbog toga to pojedinac
u optem istine, njegovi uvidi se ne mogu dovesti u
23
Uvod
sumnju, obzirom da iz najpouzdanijeg izvora: neposrednog
iskustva.
Ukoliko se okrenemo razmatranju Lao Ceove metafi-
zike, zapazi da se sentenca pojavljuje tri puta "'Uzvien
ostavlja sve ostalo i priklanja se ovome" (poglavlje 12, 38, 72).
Vremenom, svako koje je poteklo iz spoljanjeg iskustva biva
opovrgnuto i pada u zaborav. Kako napreduje, tako se
menja i pogled na svet; na kraju dolazi do da
je taj, njemu znan svet, jedini "svet". S druge strane, sve to se
sazna kroz sredinje iskustvo ("iz unutranje svetlosti", kako ga mistici
nazivaju) nepobitno i nepromenIjivo, naravno, pod uslovom da
se radi o nepatvorenom, iskustvu. Stoga je najgori prekor koji se
Lao Ceu mogao uputiti doao od strane Han Jua, kulturnog profeta,
koji je izjavio da mudrac ivi na dnu bunara i ne vidi svet: ali ono to je
sa svog mesta video, to nijedan ne moe dovesti u pitanje. U ovom
kontekstu zgodno je zapaziti kako Lao Ceu nije previe stalo do psi-
holoki uslovljenog, prolaznog ega. Ego je sedite iluzije i opasnosti. Lao
Cea zanima Sopstvo Jastvo" koje predstavlja
domet). Da bi se napredovalo od empirijskog ega do ovog nad-individu-
alnog postojanja, potrebno je udaljiti se od svega nevanog i izrazito
Proboj u nad-individualnu sferu se naizgled kao umanji-
vanje, dok istraivanje koje je nagomilavanjem
zasebnih i uvida izgleda kao (vidi poglavlje 48).
Najvanije od svega jeste da srce postane prazno: tek tada se
do razumevanja velikih istina. Lao Ce neprekidno hvali prazno srce kao
idealno stanje, kako za istinsko saznanje tako i za ispravno delovanje.
Da bismo ovo pravilno razumeli ne smemo zaboraviti da za Kineze
"srce" ima posve smisao od onog koji je uvreen u
obojenoj, evropskoj misli. Evropljanina ova pre svega asocira na
"hrabrost" ili - to nijansira i njeno
kod Kineza "srce" se prvenstveno odnosi na jedno od pet
preciznije na onaj kompleks koji najneposrednije
u spoljanjem svetu i kojije opte poznat pod imenom "osetil-
nost". Iz ovoga sledi da je srce ujedno i izvor elja za spoljanjim
stvarima. Za Lao Cea je svako uplitanje u empirijski svet posredstvom
i elja opasan poduhvat; ono predstavlja prepreku istinskom
razumevanju, zato to je izvor iluzije (vidi poglavlje 12). kako se
24
Uvod
'l)
dospeva do istine je "zatvaranje kapija" kroz koje iluzorne impresije
ulaze u na unutranji svet (vidi poglavlje 52,56). Prema tome,
je da je potrebno da se pozitivno miljenje stavi u drugi plan. tavie,
Lao Ce odbacuje "znanje" i saznavanja" kao nedovoljne (vidi
poglavlje 19,20). bi u prvi mah pomislio da ovo neizbeno vodi
u poricanje sveta. Naprotiv, to uopte nije njegova namera. Njegov
pristup se zasniva na gleditu da se tu, gde se pojavni svet zavrava, II
ii svesti, mnogo jasnije i razotkriva istinsko, skriveno -
i prema iluzije. Lao Ce ne stremi ka
saznavanja", nego ka unutarnjem "prosvetljenju".
na vie mesta (vidi, na primer, poglavlje 3 i 12) postaje jasno
da nema veze sa asketskim vizijama, naprotiv, Lao Ce apso-
lutno odobrava brigu o "telu" i "kostima", to je preduslov
dobrog zdravlja. To unutranje "prosvetljenje" samo po sebi vodi u
jednostavnost (vidi poglavlje 28), je najlepi simbol dete koje se jo
nije uplelo u vrtlog elja. Tako ljudsko jedno neprekinuto
jedinstvo koje se vazda sebi a aktivnost se odvija spontano. U
okviru takvog jedinstva, ispoljenje ma kog principa ili osobine odmah
biva dopunjeno njegovom koja ga u stopu prati, upravo
kao to svaki morski talas prati njegova dolja. Ovakvu ravnoteu ne
moe poremetiti ni odnosno smrt: jer ona u sebi nosi
ivot koji prevazilazi smrt.
Na ovoj razmatranje problema saznavanja odvodi Lao Cea,
gotovo neosetno, do drugog principa: TE-a odnosno
ivota. Jer, prema Lao Ceu, ivot nije nita drugo do prirodno aktivna
sutina u istovetna, u krajnjoj analizi, sa osnovom sveta. U tom
pogledu je spontanost delovanja od jer u spontanosti
le.i tajna ivota na najviem stupnju (vidi poglavlje 38). Sa
gledita pojedinca, ovakvavrsta spontanosti izgleda kao neto
Jer, pl)jedinac neprekidno sebe "obuzdava". On
ne ivi, nego pre doputa da ga "ivot vodi", da "bude ivotom"
(vidi poglavlje 50). To je razlog zbog Lao Ce naglaava
nedelanja. Nedelanje nije lenjost ili inercija, potpuna otvorenost
prema svemu to izvire iz sutine. To je i
s.misao koji nam prenose poglavlja Tao Te kada opisuju
Zivot kao enski, potpuno receptivan princip. ivot je onoliko "dobar"
koliko je ponaanje "adekvatno" u svakom trenutku i u svakoj
25
Uvod

situaciji (vidi poglavlje 8). ivotna sastoji se upravo

u neophodnom upotpunjavanju svakog odnosa. Prema onome to je
dobro, ivot je dobar, i prema onome to nije dobro, je dobar:
jer on je neophodna dopuna svemu. Ovakvo nadopunjavanje moe da
bez sukoba i borbe; ono je, slikovito ispunjavanje praznog
prostora. sama da neko pristaje na takvu razmenu, izdie
ga iznad proseka. Stoga je za Lao Cea "dobro" promenljiv koncept, koji
nije jednom za svagda, ga treba prilagoditi svakom
Sve to je postavljeno jednostrano i svako jednostrano usme-
reno gledite, za njega je obavezno inferiorno. i najvia vrlina koja
sebe titi a drugima se je neto inferiorno, jer predstavlja samo
jednu stranu uvek para suprotnosti. Kada svako na svetu
prihvati dobro kao dobro, odmah se otvara mesto za ono to nije dobro.
Zato je ivot koji nastoji da se nametne spoljanjim sredstvima, kao
"pozitivna" sila, ipak inferioran ivot - i onda kada se izraava kroz
ljubav prema blinjem, kroz pravdu ili moralnost (vidi poglavlje 38). U
svakom trenutku pozitivno delovanje neumitno priziva negativno. Pos-
sa najvie gledita, onaj ko sebe poistoveti samo sa
jednom stranom para suprotnosti, stavlja sebe u opasan pOloaj. U
takvom poimanja ivota lei uzrok svakoj tragediji - a to je
podrobno i jasno formulisao Hebel (Hebbel). Svaki korak koji pojedinac
preduzme, a koji zapravo prevazilazi njegove kao pojedinca,
reakciju od strane univerzalnog
kontinuuma kojije na ovaj
koji je samo otelovljenje ivota, idealan u Tao Te
Dingu se zove eng Ren (Sheng Ren). Preveo sam ovaj termin kao
"Uzvieni mada se u nekim prevodima moe izraz "svetac".
Uzvieni je pojedinac koji se, svoje individualne
sklonosti i elje, potpuno uskladio sa principom ivota. On ne ivi za
sebe i ne trai nita za sebe, doputa ivotu da se izrazi kroz njega.
Poloaj koji zauzima daje mu, na neki
sile. Prirodno da je tako, jer nikada nije
iz sveta, poto je on uvek neizbean faktor kompleksa koji
zovemo "svet". se ni najsavremenija shvatanja sveta ne razilaze po
tom pitanju; nakon svega to nam je Kant pokazao u filosofskom
raduvie nije ozbiljno sumnjati uto.). "Uzvieni Covek" se, ipak,
nije ostvario u nekoj istorijski istaknutoj Moglo bi se da je
26
Uvod
on pre jedna vanvremenska ideja, u izvesnom pogledu uporediva sa
idejomjevrejskog Mesije, ideja u kojoj svako moe da u skladu
sa svojim unutranjim ustrojstvom. (U tom kontekstu, moda bismo bili
u stanju da osvetlimo onaj nerazumljivi pasa u odeljku 4: "Ne znam
je on sin: izgleda da je stariji i od samog Boga.").
"spontanost" jedan korak dalje, izvan domena ljudskog,
nailazimo na TAO. Upravo kao to je ivot spontanost u tako
je TAO apsolutna spontanost u univerzumu. TAO se razlikuje od svih
stvari, i percepciji. Njegova tolika da prevazilazi
i sam nivo postojanja. Lao Ce stalno njegove kvalitete kao to su
"nepostojanje" ili "praznina". Da ne bismo pogreno shvatili navedene
pojmove, treba da se prisetimo da negativno igra ulogu u
kineskoj filosofiji nego u evropskoj misli. Za Kineze, postojanje i ne-
postojanje nisu suprotni u smislu uzajamno suprotnosti.
Njihov odnos dosta nalikuje na odnos negativnih i pozitivnih
znakova u matematici. "Nepostojanje" nije pojam koji
liavanje; u stvari, on se moe prevesti kao "'biti uz' (ili 'u') 'sebi"', to je
suprotno pojmu "postojanja". Postoje neke interesantne opservacije
koje ne bi trebalo kadaje li pitanju psihologija jezika, ni
u savremenom kineskom. Premda je da se kroz dvostruko
izrazi "snano potvrdna" u evropskih
jezika prirodni se protivi ovakvom
izraavanja; u kineskom jeziku, to je Mi u Evropi
kaemo: "On definitivno dok se Kinez ne da izjavi:
"On ne moe da ne Kinezi izraavaju "sveprisutnost" kao "nema
gde ga nema". Ova potpuna pozitivnog i nega-
tivnog moda je u odgovorima na pitanja. Na pitanje
"Zar on ne dolazi?" Kinez odgovoriti "Da", ukoliko osoba stvarno
zato to "ne" u tom pitanju za njega ne predstavlja negaciju:
on "ne" kombinuje sa "dolaenjem" u sloenicu koja "ne-
dolaenje", pa tako moe dati potvrdan odgovor ne da bude
pogreno
Lao Ceovo "nepostojanje" mora se razumeti na isti Ono
jednostavno nije isto to i nita, nego neto kvalitativno od
postojanja. TAO je u svim stvarima, ali sam po sebi nije stvar. Njegovo
delovanje je sutinski kvalitativno. Analogija se moe u prirod-
nimzakonitostima. Zakoni fizike se ispolj avaj u u svimpojavama, ali nisu
27
Uvod
{I)
od njih udaljeni i odvojeni, niti mogu da na tok spolja.
Na isti Lao Ceov TAO prisutanje u svemu to se deava: on moe
biti levo ili desno (vidi poglavlje 34) ali ga samo deavanje ne moe
iscrpeti. Njegova neiscrpivost ili, kao to to Lao Ce naziva, "ne-
je onaj njegov kvalitet koji ga superiornim nad svim
stvarima, a da se ta superiornost nigde i nikada ne vidi. Ne-izraavanje
superiornosti, tu njegovu "popustljivost", moemo nazvati
dok za njegovo delovanje u svim stvarima kaemo -
njegova "ogromnost".
Na kraju, ostaje nam da pomenemo da TAO-a na
da se TAO u svom kretanju uvek sebi. Kroz njega su
ponitene sve suprotnosti i, poto se nalaze u savrenoj ravnotei, svako
kretanje nuno se u svoju suprotnost. Jednom kada stvari sazru
i postanu one umiru: upravo snaga i rigidnost koje ih prate
donose smrt. Ovaj princip je prisutan i u savremenoj evolutivnoj teoriji,
koja je pokazala kako su neki oblici ivota poput dinosaurusa,
postepeno nestajali sa lica zemlje zbog to&a to su se do
granica, previe kruto i u jednom pravcu. Zivot postOjI samo kao celIna
i nikada nije izolovan; stoga PIiroda ne poznaje ljubav onako kako je
poznaje, ali sve stvari u njenom izobilju; ali kada
ljudi poele da prisvoje neto od tog izobilja samo za sebe, oni, postu-
na taj samo izazivaju sopstvenu smrt.
Sa ontoloke gledita, TAO je koren celokupnog postojanja;
no poto se postojanje razlikuje od nepostojanja samo po nazivu a ne i
po sutini, TAO je stoga delatan i u postojanju. Ovde se on javlja u
ivotvornoj ulozi, u ivot - i uzi-
ih nazad k sebi u trenutku smrti.
Poto smo se uzdigli, procesom indukcije, do Lao Ceovog glavnog
kojim on objanjava svet, trebalo bi sada da uzmemo u razma-
tranje suprotan pravac: put kojim se on sputa, deduktivno, sa ovog
najvieg u realnost. Kao to se moglo i ovde on nailazi
na
Bog koji boravi u mojim gmdima
Moe duboko da pokrene moje najdublje
On koji je na najviem mestu iznad mojih
Ne moe pomeriti nijednu stvar izvan mene.
Gete, Faust (deo I)
28
Uvod
Lao Ce je i sam doiveo neto od patnje o kojoj se govori u ovim
stihovima, kako I u svojoj reakciji na okolnosti svog vremena (dok
lamentira u tekom izlivu nezadovoljstva - vidi poglavlje 20), tako i onda
kada sa stanovita TAO-a prati tok spoljanjih zbivanja. Ipak, ne treba
ga zbog toga prekoravati, jer je uvek nekakvim iracional-
nim nedostatkom, neosvetljenim od strane svesnog dela Moda
upravo ovaj iracionalni nedostatak iz osnova na ivot svakog
pojedinca. Od pamtiveka je ovo pitanje kopkalo a da ono
nikada nije nalo odgovor na njega, moda zato to se odgovor ne moe
na kolektivnom nivou, nego samo voljom pojedinca. Ne moemo
od Lao Cea da postigne uspeh tamo gde nijedan filosof, ni pre
ni posle njega, nije uspeo - jednom da prodre do stvarnosti ("do
delatnog principa") misaonim putem. Uprkos tome, linije koje
je Lao Ce povukao da kretanje TAO-a prema stvarnom, veoma
su vane. Ovde je potrebno razmotriti dve glavne stvari: s jedne strane
kretanje koje vodi od TAO-a, kao krajnjeg jedinstva, ka mnotvu i
raznolikosti; a sa druge strane, od misaonih tokova ka realnosti. Princip
jedinstva je baza Lao Ceove filosofije. U tom pogledu, on je nepokole-
bljivi monista (kao to je, uzgred budi celokupna kineska misao
II osnovi - uprkos koje se pridaje odualnim
silama, jer one deluju samo u svetu, to jest, ne i u transcedentnom). Ovo
jedinstvo je krajnja do koje se moe popeti misao, tajna svih tajni,
kapija koja otvara put do svih (vidi poglavlje 1). Unutar ovog
jedinstva sve suprotnosti su jo uvek stopljene,jo uvek To
je ono to se naziva "ne-postojanje" koje prethodi i "prvobit-
nom (vidi beleku uz poglavlje 1, na kraju ovog izdanja). To
Jedno, kao teza, Dva, kao antitezu (na primer, suprotnosti kao to
su svetlost i tama, muko i ensko, pozitivno i negativno). Iz ovih parova
suprotnosti se, kao vidljivi svet.
Kretanje od jedinstva do mnotva je zbog da je
mnotvo prisutno u jednom, mada se jo uvek ne moe sagledati
u svom razvojnom stadijumu. Tu negde verovatno lei smisao
odeljka 14, gde se kae da je u TAO-u prisutna jedna nevidljiva
vidljivost, jedna i jedna neopipljiva prisutnost; i da su
sve tri nerazdvojivo isprepletane, jedno. Mnotvo ujednome
je ono to dalje irenje, dalji razvoj. Odmah postaje jasno
da ovde nije o stvaranju sveta u istorijskom trenutku.
29
Uvod
6l)
Jer rast i irenje su u biti jedan proces, koji bi se, dodue, mogao
projektovati u prolo vreme i nazvati Neba i Zemlje; ali on se
jednako ispoljava i sada, u prostornom svetu, u neprekidnom ob-
navljanju ivota (vidi poglavlje 1). Jedinstvo koje se razvija u mnotvo
se pominje u poglavlju 25, gde je razvoj predstavljen kao kruno
kretanje. TAO razotkriva sebe u neprekidnomstanju on deluje
na Nebu, to jest u ukupnosti nevidljivih delotvomih, nematerijalnih sila,
i odatle, preliva se u najudaljenija mesta, zemlju,
odnosno sve i, se samome sebi u
Shodno tome, obrisi Zemlje i Neba se uvek ocrtavaju u na-
jbliem prethodnom nivou postojanja. Njihov modus operandi tako
iz TAO-a koji i sam deluje neposredno. To jedinstvo prepozna-
u 39. poglavlju Tao Te kao koren i izvor Neba, Zemlje i
Coveka kao vladaoca. (U ovom posebnom poglavlju nalaze se dva
dodatna kompleksa ideja, "bogovi" i "dolina" o kojima neto vie
u tekstu koji sledi). Prelaz od TAO-a ka realnosti mora se od
odnosa jedinstva i mnotva. U tom pogledu su od
14. i 21. poglavlje, kao i 51. poglavlja. Ovde nalazimo
nagovetaj e o tome na koji je realnost neraskidivo spojena sa
TAO-om. Bilo koji pokuaj da sistematizujemo i konceptualizujemo
ove nagovetaje bio bi na neuspeh. Ti pasai sa
oklevanjem govore o iskustvima koja transcendiraju ljudsku misao.
Moglo bi se da postoji izvesna srodnost Lao Ceovih gledita
i Platonovog o idejama. U ovim pasaima se pokuava
dokazati da je delotvornost TAO-a u okviru individualnih u stvar-
nosti upravo zbog toga to TAO sadri bestelesne
ideje ili slike, na koji presee razumevanja. Da bi preneo ove
ideje, Lao Ce se s jedne strane slui konceptom ivota: "Sadraj velikog
ivota u potpunosti prati TAO", to jest, oblikuje sebe po ugledu na njega
(vidi poglavlje 21); dok sa druge strane imamo koncept "semena". U
ovom uvodu sam spominjao odnos ivota i TAO-a. Seme je
ono to se nalazi sveta ideja i telesno-materijalnog sveta. Prema
poglavlju 21, seme u realnosti: na ovaj se uspostavlja
veza sa spoljanjimsvetom. Pored pomenutih koncepata, Lao Ce se slui
i ire koncepcijom dualnosti Neba i Zemlje. Nebo, u ovom
kontekstu, predstavlja duhovne sile. Zemlja se nalazi blie materijalnom
svetu, gde je TAO u najmanjoj meri vidljiv. Jo jedan par koncepata koji
30
Uvod
6l)
se pojavljuje u 6. i 39. poglavlju, zasluuje da bude ovde pomenut.
"Bezdan" ili "praznina", doslovno "dolina" i "duh" ili "bogovi" (en).
"Bezdan" ili "praznina" prvobitno su "mesto dva
planinska vrha". Kasnije se smisao promenio u "ivot onakav kakav je,
oblikovan kroz delovanje duha": ovo je verovatno u vezi sa ranijim
mitskim predstavama. Na ovaj "bezdan" skoro paradoksalno po-
prima onoga to nazivamo "materijom", odnosno, jo neo-
pasivne, puke postojanja; "duh" odgovara
aktivnom principu. iz ovih nagovetaj a i sugestija
prevazilazi zamiljene okvire ovog uvoda. Skoro je izvesno da bi se
upetljali u lanac ideja koji bi nas u neku ruku udaljio od sutine Tao Te
Ovde, elim da na njih skrenem panju.
Kasniji taoizam je du ovih linija izveo dalekosene spekulacije.
Neke od njih doputale su isuvie mati na volju, u pokuajima da se
dobije, alhemijski eliksir ivota, ili telo oslobodi od smrtnosti
putem vebanja. Lao Ceova ogleda se upravo u tome
to nije mnogo drao do ovakvih razmatranja, se samo
na nagovetaje neizrecivog, dok je sam izbor staze do njega prepustio
svakom pojedincu ponaosob.
31
T O T I N G
Tao
PRVI DEO
TAO
1
TAO koji se moe izraziti
nije TAO.
Tme koje se moe nadenuti
nije ime.
Neba i Zemlje naziva se "Nepostojanje".
"Postojanje" je majka svih
Stoga tenja ka nepostojanju
vodi sutine,
a stremljenje ka postojanju
vodi prostornih meda.
l prvo i dJUgo su od iskoni jedno
a razlikuju se jedino po nazivu.
Njihovo jedinstvo nazvano je tajnom.
Jo dublja tajna tajne
jeste kapija kroz koju dopim sva
KOMENTAR:
Ovo poglavlje predstavlja, u izvesnom smislu, teoretski temelj
vog dela. i pri-
mene koncepta Taoa, i "imena". U vreme propadanja dinastije Dou,
termin Tao, ili "put" (vidi uvod u ovo izdanje) je bio kao
suma svih o upravljanju narodom koji su ostavili u amanet drevni
kraljevi. Lao Ce nije imao na umu ovako istorijski
upotrebu imena Tao. Njegov koncept (ili "ime") je nadvremenski, te se
stoga ne moe primeniti na bilo ta to postoji iskustveno. Tako Lao Ce
naputa istorijsku tradiciju i se spekulaciji.
On vidi postojanje u svom dvojakom obliku: kao i
kao postojanje. U svom negativnom obliku, u apsolutnom lei
postojanja sveta, koje se deli na duhovno (Nebo) i materi-
jalno (Zemlja), i u postojanju se odvija neprekidno individua.
35
Tao
'll
Saznavanje se odvija na isti staza ka apsolutu vodi saznanju
transcendentnog (miljenja); staza ka postojanju vodi do spoznaje pros-
tornog sveta i individuacije. Ovo dvoje ("miljenje" i "egzis-
tencija", kao to bi rekao Spinoza) su, samo svojstva
sve-Jednog, sutinski istog, a samo u svojoj pojavnosti. Sim-
slika tai moe posluiti za
pojanjavanje ovog jedinstva.
Ovaj simbol odigrao je vanu ulogu u drevnoj kineskoj misli.
je u beskrajnom nizu razigranih prikaza, kao na primer "pos-
tojanje jednog u drugome" pozitivnog i negativnog, pri bela
polovina kruga koja sadri crni sa belom predstavlja
pozitivan, muki, svetao princip, koji odgovara crnoj polovini kruga to
simbolizuje negativni, enski, taman princip. Radi se verovatno o
"velikoj tajni jedinstva postojanja i nepostojanja" CP" ov, uvek kada Lao
Ce govori o "nepostojanju"). Jo dublja tajna tajne bilo bi ono to se
naziva vu koji je iznad tai u kojem su sve
razlike jo uvek nedefinisane i izmeane. Predstavljeno je
krugom:
o
Radi se, u izvesnom smislu, o pukoj potencijalnosti postojanja, ili
haosu. Vidi poglavlje 25.
Za "kapiju Tao" up. Konfucije, Analekti, knjiga VI, 15.
2
Neka se i sav svet ushiti lepotom lepog
ntnog umanjiti
Sve i da se svet okrene dobrom
sagledati kraja.
Jer, postojanje i nepostojanje jedno drngo.
36
Tao
Teko se i lagano upotpunjuju.
i kratko oblikuju jedno drngo.
Visoko i duboko smenjuju se.
Pre i posle se nadovezuju.
Takav je i Uzvieni
On je de/otvoran a ne de/a.
On a ne
On se ne opire
svim u nastajanju.
On stvara a ipak ne
On dela a ne vezuje se.
Kada je delo
vie se njime ne bavi.
Ba zato
ostaje uvek u centru zbivanja.
Komentar:
Ovde je saznanje o dobru i zlu opisano kao zla, kao
u Postanju 3. Lao Ce opte pravilo da u pojavnom svetu neka
tvrdnja nuno za sobom svoju suprotnost, poto sve suprotnosti
nastaju jedna iz druge i uzajamno su uslovljene. Lao Ce se zalae za
"nadilaenje dobra i zla" i tako se sutinski razlikuje od
je zanimljivo opaanje da je "dobro" vrhunac lepog, a ne
neto to se kvalitativno razlikuje od njega. Ovo se sasvim uklapa sa
terminologijom koja se koristi kroz delo. "Dobro" se
prevodi kao "sposobno". To nije nita drugo do ideal istine ilepote
sproveden u delo. U tom pogledu se delo drevnog kineskog mislioca
podudara sa savremenim raspravama o najviim idejama.
Fraza koja se ponavlja "otuda Uzvieni po-
drazumeva primenu neke teoretske postavke. "Uzvieni
je li skladu sa Taom, "svetac" ili "prorok", koji je pozvan da
upravlja svetom. Prema nekim kineskim izvorima, svi delovi teksta gde
se pojavljuje ovaj izraz predstavljaju citate iz izgubljenog dela pod
nazivom Fen dian.
37
Tao
()
o "delotvomosti bez delanja" koje se kroz delo
ovde je prvi put istaknuto. Smisao je analogan sa Tolstojevim "raditi
nita". To podrazumeva doputanje kreativnim silama da deluju kroz
ego, bez elje da se neto nadopuni spoljanjim sredstvima.
Istina, ovaj ideal generalno obeleava kinesku filosofiju, te ga i Kon-
fucije spominje kao najvii ideal (up. Analekti, knjiga XV, 4).
jedino mistici se postojano dre ove ideje u tom smislu. Ona je, stoga,
bezvremena. Up. Geteova i Spinozina gledita o ovome. (Ch. Schrempf,
Goethes Weltanschauung, I, str. 179).
Stihovi od 5 do 10, koji se u originalu rimuju, verovatno su citat iz
neke starije zbirke izreka.
3
Kada se niko ne svojim
nema ni razloga za raspre ljudima.
Kada je blago daleko od
ni lopovi se oko ne unjaju.
Kad nisu okrueni predmetima udnje
mir se useljava u srca ljudi.
Tome se priklanja i Uzvieni
On prazni ljudska srca, a puni njihove stomake.
On slabi njihovu volju, a njihove kosti
da zavlada neznanje
i stanje bez elja,
dobro da se oni to znaju
ne usude da delaju.
Uistinu, On ne nita
a sve dolazi na svoje mesto.
Komentar:
Osmi red: Srce je sedite elja za spoljanjim, stvarima. Prema
kineskom shvatanju pet srce vai za dodira", "osetilnost". Ako
je srce prazno, nije vezan za spoljanji svet okovima udnje.
"Telo" i "kosti" su figurativni izrazi za prirodnu osnovu ljudskog
postojanja. Njihove potrebe moraju biti zadovoljene; ukoliko nisu, iz
38
Tao
()
neispunjenosti se elje koje se mogu proiriti i na druge
stvari.
Prepoznavanje, u smislu saznavanja spoljanjeg, se smatra
(up. poglavlje 2).
4
Tao
A ipak se u svom toku nikada ne preliva.
On je kao bezdan, svih stvari.
On ublauje njihovu estinu.
I raspetljava njihovu zamrenost.
On priguuje njihovu blistavost.
I sjedinjuje se sa njihovom prainom.
Tako a ipak tako stvaran.
Ne znam je to sin:
/zgleda da je stariji i od samog Boga.
Komentar:
di, koju je traus (Strauss) preveo kao "Gospod" na
jednoj strani, boanskog upravitelja iz najdrevnije starine, a s druge
strane Gospoda Neba, "praoca" i najvieg boga.
. koje se ponavljaju u odeljku 56, ovde su izostavljene.
to se veoma tekog mesta "Ne znam je to sin" - koje je negde
pomenuto kao "kojeg je to sin" - videti poglavlje 25, gde je
"Ne znam njegovo ime".
5
Nebo i Zemlja nisu dobrostivi
Za njih su ljudi poput rtvenih slamenih pasa.
Uzvieni nije dobrostiv.
Za njega su ljudi poput rtvenih slamenih pasa.
Prostor Neba i Zemlje
nalik je na sviralu:
prazan, a ipak ne propada.
kada se uzburka iz njega izranja mnotvo stvari.
39
Tao
izlino je gubiti na to.
Bolje je negovati ono "unutra".
Komentar:
"Dobrota" ili "moralnost", najvii koncepti konfucijanizma,
su kao nesavreni zato to ne seu dalje od interesa.
Psi od slame bili su odevani prilikom pripremanja za
rtvovanje, ali kada bi jednom posluili svrsi, njih su bacali. Poruka
li tuala je bila da su sva individualna savreno opremljena sa svim
to je potrebno njihovoj vrsti, tako daje pitanje "brige za izlino.
Prostor Neba i Zemlje kao mesto gde se stvara ivot moe
se uporediti sa biblijskom p,?stanja 1). Up. poglavlje
6. Prevod "svirala" preuzet je od Liang Cu Caoa (Liang Qu-Chao);
ponegde se prevodi i kao "mehovi".
6
Duh doline nikada ne umire.
Nazvan je "enom".
Kapija tajnovitog enstva
nazvana je "koren Neba i Zemlje".
Neometena, kao da odoleva
i deluje bez upinjanja.
Komentar:
Prema Lie Ceu ovo poglavlje iz Knjige utog cara.
"Dolina" je tennin koji se pojavljuje u tekstu (up.
odeljke 28, 39). Njegovo doslovno je prazan prostor
planinskih kosa, a ne ono na ta mislimo kada koristimo
dolina. Figurativno, kao to je upotrebljeno ovde i u poglavlju 39,
njegovo moe se prevesti i kao "materija", u smislu jo neobra-
zovane, nevidljive, postojanja. "Duh" je onda aktivni
princip koji stvara forme. Drugi komentar kae o ovome: "Nazvana je
'dolinom' zato to jo uvek nema postojanje; nazvana je 'duhom' zbog
toga to uprkos svemu nije 'nita'. Skoro da se moe prevesti kao 'Duh
i materija u svom jedinstvu jesu
40
Tao
to se ove strofe, moe se uzeti u obzir i to da je prebivalite
duhova (en) u drevnoj Kini u blizini planina (up.an Hai
Drevni spaljivanja rtvenih ponuda navodi na neki od htonskih
kultova. U ovom kontekstu treba pogledati avanova (Chavannes - Le
dieu du sol dans l'ancienne religion chinoise) istraivanja. Prema njemu,
iz jedinstva njive i etve (Dsi) nastaje boanstvo Zemlje (Di), za koje se
smatralo da je enskog roda, a cela legenda datira iz sedmog veka pre
Hrista. U sadanjem kontekstu poreklo ovog koncepta jo uvek se moe
jasno sagledati. da se ovaj koncept ovde filosofski
elaborira jo vie ukazuje na vremensku distancu u odnosu na
prvobitnu zamisao. to se toga up. Konfucijevo protivljenje nekim
vidovima sluenja htonskim bogovima (Analekti, knjiga III, 21).
"Kapija tajnovitog enstva" - treba sa estim redom
poglavlja l.
"Neometena, kao da odoleva": Heraklitovo gledite da je sve
to postoji u stanju kretanja (.71avra pet panta rei) moe da pomogne
razumevanju ovog reda. Jedno Konfucijevo zapaanje se
u pravcu (Analekti, knjiga IX, 16).
7
Nebo je i Zemlja postojana.
Takvi su
otuda to ne ive za sebe.
Zato zanavek iveti.
Takav je i Uzvieni
On ne mari za sebe
i njegovo Sopstvo se iri.
On se preputa stihiji
i tako svemu odaleva.
Nije li tako:
ne nita za sebe
postie sve?
8
Najvia vrlina je poput vode.
Vrlina vode ogleda se u tome
to bezazleno koristi svim
41
Tao
'I)
tamo gde ljudi ne zalaze
bliska je TAO-u.
Vrlina stanovanja boraviti na pravom mestu
Vrlina razmiljanja ogleda se u dubini.
Vrlina davanja ogleda se u ljubavi.
Vrlina govora ogleda se u istini.
Vrlina vladanja ogleda se uporetku.
Vrlina roda ogleda se u spretnosti.
Vrlina kretanja ogleda se u
A besprekaran je samo onaj
koji se oslobodio samovallosti.
Komentar:
"voda" se koristi u Tao Te Dingu kao slika TAO-a
u stremljenju nanie.
to se estog reda up. Konfucije, Analekti, knjiga IV, 1. Ovaj i
narednih est redova verovatno predstavljaju citate iz neke
zbirke mudrih izreka. Dvanaesti red moda na naroda
u javnim radovima, uz napomenu da su oni u
vreme; ovaj bio je vazda prisutan kroz kinesku
istoriju.
Poslednja dva reda, nadovezuju se na poglavlja.
9
Jedna kap prelije
i sve upropasti.
No koji se naotri
ne ree dugo.
Palatu krcatu blagom
niko ne
Bogatstvo, otmenost i oholost pride
neodoljivo zlo.
Kada konac delo ukrosi,
vreme je za
Takav je TAO Neba.
42
Tao
Komentar:
Prvi red: slika posude sa vodom koju ne valja napuniti do vrha da se
ne bi prelila.
Druga slika na otricu noa. je isto kao i kod
poslovice "Ono to se previe otri se i pokvari".
U poslednjem redu ovog poglavlja neki dodaju "kada je delo
dovreno i usledi slava", ali se ovo kosi sa optim pristupom delu a
ispada iz ritma. Verovatno da je iskrivljavanje dela poglavlja 17
- "kada se delo privede kraju i stvari poteku svojim tokom" (doslovno
"slede svoj put") - zalutalo u ovo poglavlje.
10
Moe li svoju duu da obujmi Jedno
a da se ne raspri?
Moe li jedinstvenu
apritom zadrati blagost detenceta?
Moe li se tvoj unutranji vid
od svih
Moe li voleti ljude i vladati zemljom
a da te niko ne zna?
Moe li, kada se kapije Neba
otvore i zatvore, da pr/mepoput enke ptu.:e?
Moe li i u sebi
proniknuti u sve ne
Stvarati i hraniti
hraniti, a ne posedavati
delati, a ne vezivati se
razvijati se, a ne vladati:
u tome se krije tajna ivota.
Komentar:
Prva dva reda, u svom sadanjem obliku, nemaju smisla. Verovatno
se mora prihvatiti da je ovde tekst iskrivljen. Glavna ideja je verovatno:
"Jedinstvo suprotnosti donosi nepodeljen ivot, koji moe da odoli
smrti." Up. poglavlja 22 i 39 o delovanju jedinstva.
43
Tao
Dvanaesti red: koju sam preveo kao "enka ptica" prvobitno je
enku ma koje ptice. Verovatno na neki daleki mit
o stvaranju. Uporedi sa konceptom Svetog Duha kao goluba u
skoj ikonografiji, i slikom duha koji lei nad bezdanom uKnjizi postanja
l. Kasniji komentatori razumeli su kapije Neba kao otvore na ljudskom
telu.
Redovi 12 i 13: unutranje intuicije i diskurzivnog
znanja se kroz Lao Ceovo Po tom pitanju se
konfucijanska filosofska kola u potpunosti razilazila sa njim, premda
je Konfucije visoko vrednovao unutranje intuitivno znanje,
ga najviim oblikom znanja. Up. Analekti, knjiga XVI, 9.
Poslednje reda ovog poglavlja ponavljaju se u 51.: ponovo, radi
se najverovatnije o narodnoj umotvorini.
11
Svakom je sred,
gde trideset paoka postavi se u red:
A prazan prostor medu njima,
da donose korist svima.
Veta mka iz starine
strpljivo oblikuje iz gline:
Kakva je vajda odpuste gline,
ako u njoj nema upljine.
Odaje razne kada se
za prozore i vrata izvedu se praznine.
Tako i praznina postane omde,
jer bez nje niko ne moe da ude.
Zato, ima moe sluiti
Al' i nema
i1ekako svrsi posluiti.
12
Pet boja zaslepe vida.
Pet tonova zaglue sluha.
Pet otupe ukusa.
A ljudska srca polude
ako za lovinom ude.
44
Tao
I zabasati znaju
ako za blagom haju.
Otuda Uzvieni ako mora
daje volju za nevolju da ugodi telu,
ali ne vemje
I zapostavlja sve drugo osim nunog.
Komentar:
Pet boja su: plava (ili zelena), crvena, uta, bela i crna. Pet tonova
(prema engleskoj notaciji) su C, D, E, G, A. Pet (doslovno pet
vrsta ukusa) su: gorko, slano, slatko, kiselo, ljuto.
Poglavlje naglaava brigu o sopstvenoj nezavisnosti, i potrebu za
izbegavanjem udnje za spoljanjim stvarima sveta Vidi
poglavlje 3.
13
Milost pogrni, koliko i strava.
nevolju nosi koliko i
ta "Milost pogrui koliko i strava"?
Milost unizi.
Kada se na njega spusti, on i dalje cepti od straha.
U tome je smisao "Milost pogndi koliko i strava."
ta nevolju nosi koliko i
Nevolje me
kada sebe.
Kad ne bih imao
Kakva nevolja bi me snala?
Zato: ko potuje svet u sebi
na njemu je vera sveta.
Ko u sebi svet ljubi
svet mu se podaje.
45
Tao
Komentar:
Tekst ovog poglavlja je u priJ loe Izgleda da deo starijeg
komentara sledi posle drugog stiha (od 3-11). Prva dve reda sam preveo
uz ostalih stihova u poglavlju.
Smisao zavrne se ponavlja u delu.
14
Za njim se obzire, a ne da se videti:
imu mu je "seme".
Oslukivati se moe, ali se ne moe
ime mu je "tajnovito".
Ko za njim posegne, dosegnuti ga
ime mu je "malo".
Tako neraskidivo vezani,
to troje Jedno.
Jedno,
u svom zenitu nije svetlost,
na najnioj nije tama.
Iznenada grune
a ne poremeti red,
ovo bezimeno,
i tada nanovo uroni u ne-postojanje.
Neki ga zovu oblik,
slika nitavila,
tama haosa.
Kad mu hr/i u susret, ne nazire mu lika;
kada za njim vija ne vidi mu
Ko stremi da prigrli pradrevni TAO
da bi ovladao sadanjim trenutkom
mora poznavati i drevni
A to postie samo
ako sledi neprekinutu nit TAO-a.
46
Tao
Komentar:
Tri imena TAO-a, "seme", "tajnovito" i "malo" njegovu
transcendentnost. Bilo koji pokuaj da se kineski slogovi ji, he, wei,
kao hebrejski Jehova moe se smatrati jalovim. (Viktor fon
Straus jo uvek veruje u to: up. njegov prevod)
Ne da ovde postoje paralele ovog gledita o TAO-
u, tj. kao boanstvu, i jevrejskog gledita. Ali takve podudarnosti su
dovoljno shvatljive i bez neposrednog dodira dveju kultura.
Gledite o boanstvenosti jednostavno da je ljudska svest dosegla
nivo na kome prepoznaje boansko. Uz to, ne bi valjalo
zanemariti temeljnu razliku koncepta
Lao Cea i jasno ocrtane istorijske personalnosti jevrejskog Boga.
Zavrne strofe poglavlja na ove istine: u
svetlu ove istine, prolost i sadanjost su jedno. koja igra
tako vanu ulogu u Konfucijevoj misli, kod Lao Cea neumitno bledi i
postaje besmislena. Mada se i on neretko slui drevnim istinama (up.
mnogobrojne citate), on to samo dotle dok se one podudaraju sa
njegovim pristupom. On stoji iza njih, ali se ne temelji na njima (up.
poglavlje 15).
15
Istinski iz starine
dmgovahu s nevidljivim silama tajanstva.
Tako duboki su bili da niko
ni upoznati ih nije stig'o.
I tako nedostupni da pitanje i sad lebdi
behu li ili zbilja.
Oprezni, ko preko reke da gaze,
obazrivi, ko da im susedi ne misle dobro
snebivljivi, nalik na goste,
nestvarni poput pahuljice na dlanu,
jednostavni kao netaknuta priroda
iroki behu poput doline,
i ko mutna duboka reka.
Ko moe da dotakne dno
47
Tao
a da ne zamuti vodu
lagano i mimo (ko to su umeli oni?).
Ko moe da smirak,
strpljivo i polako (ko to su mali oni?)
Komeje stalo do ovakvog TAO-a
ne udi za obiljem.
Jer jedino tako moe
da ostane skroman
izbegne novog
i do savrenstva krajnjeg se vine.
Komentar:
je da zavrni stihovi poglavlja treba da budu
blie povezani sa zavrnim stihovima ovog poglavlja. Opis starodrevnih
misterija", odnosi se kako na Lao Cea tako i na sve mistike.
Sutinski ivota mistika je od spoljanjeg sveta, jer on
vie ne moe ozbiljno da shvati spoljanji ivot. Upravo iz tog razloga
njega je veoma teko razumeti. o Konfucijevom ivotu
(Analekti. knjiga - XVIII, 5,6,7,8,), saznajemo neto o i
brutalno postupcima mistika. Konfucije se
kada bi se sretao sa takvim ljudima.
Prevod poslednjih deset stihova dobijen je na osnovu Drugog
komentara, koji nam zadaje manje negoli ostale varijante.
Prema Vang Bijevom izdanju trebalo bi prevesti: "Ko moe da razbistri
mutnu vodu je nepokretnom? Ko moe da je umiri dugotrajnim
pokretanjem?"
Zavrni stihovi imaju veze sa mislima koje provejavaju
poglavlju. Poslednji stih preveden je prema komentarima Vang Fu
(Wang Fu Zhi), koji razdvaja grupu "Ostati mali, ne obnavljati
se, dovravati". Drugi ih povezuju ovako: "On moe da ostane mali i
izbegne novi Ne treba razumeti da "novi
ideju metempsihoze; verovatno je to naprosto u osamu".
16
Umesi se do najvie pramine!
I zadri stanje posvemanjeg mira.
48
Tao
Dopusti da sve stvari
pohrle u susret jedna drugoj.
Iosmotn, kako sve one
u mnogolikosti svojoj
istom se kormu.
Povratak kormu donosi spokoj.
Spokoj mirenje sa sudbom.
U mirenju sa sudbomje
Saznanje donosi jasnost.
Kada mu nije ideal
postane grean i zbunjen.
Ako u utehu trai
prvo nek vladanje sobom.
Vladanje sobom ispravnosti vodi.
U ispravnosti lei put do majstorstva.
Majstorstvo nastavlja put do Neba.
Nebo je samo korak do TAO-a.
Tao je uzor besmrtnog ivota.
Na takvoj stazi nema zebnje.
Komentar:
Stihovi od 11 i nadalje donekle prekidaju uzlaznu skalu do kraja ovog
poglavlja. Verovatno su odnekle pridodati kako bi opraVdali
izraza "saznanje" koje se ne koristi u tekstu (up. poglavlje 3) ili da
zameni "jasnost".
Deseti red ponavlja se u poglavlju 55, u boljem kontekstu.
Zavrna fraza koja se pojavljuje u svom slabijem izdanju, se
moe u poglavlju 52.
O samoj uzlaznoj skali u Drugom Komentaru se kae: Saznanje
srca praznim, tako da prazan prostor postaje
da primi u sebe stvari" (up. poglavlje 49). Ako neko na ovaj
"prima stvari" u sebe, gubi se sklonost ka pristrasnosti i nepri-
jateljskom dranju. Na najviem nivou ova stvar je Nebo, je obrazac
i cilj u TAO-u. Videti poglavlje 25.
49
Tao
{l)
17
Knda na presto Uzvieni vladar
jedva da ko zna za njega.
Manji od njega se vole i slave,
jo manji uteruju strah u kosti,
dok najmanji izazivaju sveopti prezir.
Ne treba o tome
Kada se delo privede kraju,
i stvari poteku svojim tokom,
trudbenik svaki u sebi misli:
"Slobodan sam ko ptica na grani."
Komentar:
Ova hijerarhija ili rangiranje je Dva stiha
koji slede posle petog, a pojavljuju se i u poglavlju 23, ovde su
izostavljeni.
Poslednja tri stiha ovog poglavlja mogu se uporediti sa
buntovnom narodnom pesmom koja je ispevana u doba Cara rao-a.
Sunce se die i ja na posao.
Sunce zalazi i ja odlazim na
Kopam bunar da bih imao ta da pijem.
Orem polje da bih imao ta da jedem.
Car: Knkva od njega vajda?
(To jest, sve ovo ne dugujem caru svom radu.)
18
Knda ugasne veliki TAO
na scenu stupe moral i dunost.
su na delu umnost i znanje
valja da lae kolaju svetom.
Tek kad do rodbinskih raspri
bude se dunost i ljubav.
A kada dravi zapreti raspad
neko se seti vernih sluga.
50
Tao
Komentar:
Ovi paradoksi ilustruju filosofsku potku prvog i stihova
poglavlja 2, kao i drugog dela poglavlja 38. Smisao poglavlja je u tome
da, je svet u savrenom redu, pomenute vrline postaju tako
i prirodne da ih niko ne Lepa ilustracija ovog
moe se u jednoj kratkoj
Nekada davno jedan Kinez dao je Japancu knjigu slavnih dvadeset
primera sinovske se da je Japanac izrazio veliko
daje neto tako da postoji samo dvadeset
primera u istoriji. Jer, u Japanu, je tako
stvar da se o tome ni ne govori, pa se moe najvie dvadeset
primera ponanja.
Peti stih: doslovno na est stupnjeva odnosa - otac,
majka, stariji brat, brat, ena i deca.
19
Moda su svetost i znanje boljitak
ali je bez njih probitak.
Kad se okanu stega morala
postanu ljudi ko deca mala.
.Gde nema obrta i zgrtanja blaga,
razbce se lupei bez glasa i traga.
Za pomenute tri stvari vai izreka:
Lepo ga je gledati, no kako ga je mirisati?
No valja se i drati:
Vie prostodunosti i potenjal
A manje samoivosti i eljal
Na stranu
Ovako kopni breme patnji.
Komentar:
Ako se neko vrati Prirodi i okrene od puteva kulture, tada svi
odnosi na svoje mesto. Ovde ponovo nalazimo kontrast sa linijom
razmiljanja je glavni predstavnik bio Konfucije. Kasniji konfuci-
janei, Han Ju (Han Yu), posebno su koristili ove paradokse
51
Tao
(I)
kako bi poveli otru bitku protiv Lao Cea, ga za

PIVi stih poglavlja pridodat je ovom poglavlju.
20
"zacelo" i "valjda"
kakva je razlika?
"dobra" i "zla"
kakva je razlika?
Zar moram i ja da se klanjam, se svetina klanja?
Oj ledna, bez konca, kraja i dna?
Svi ljudi su tako vedri
kao da ba na slavlje,
i po se penju na rtvenu kulu.
Samo ja se kolebam, znamenje:
kao detence koje jo ne ume da se smeje;
nemiran, poput lutam.
Dok svi ljudi uivaju u izobilju,
samo ja stojimpo strani.
Umeni kuca srce budale;
ni sam sebi nisam dovoljno jasan.
Svetavni ljudi su vedri;
samo u meni vedrine nema.
Obilni ljudi se snalaze lepo
samo samja tako pameten,
i nemiran, poput mora,
uzburkan.
Svi ljudi imaju svoju svrhu,
samo samja zaludan ko prosjak.
ta mogu kad nisam isti ko svi:
U za hranom Velike Majke
pronalazim smisao celog ivota.
Komentar:
Ovo poglavljeje zbog toga to se odnos
pIVa dva i druga dva stiha, koji se onda prevode kao:
52
Tao
'I)
'zacelo' i "valjda" (tj. mukih, i enskih
oblika nema sutinske razlike. Kako je velika, u kontrastu,
razlika dobra i zla!" Moju gledita 2. poglavlje.
Ukoliko se gorka ironija i stiha uzme kao glupo i
povrno prekorevanje, automatski se zatvaraju vrata razumevanja
alopojki usamljenih individualista "stabilnim" ljudima
koji uivaju u svetu. aljenje na usamljenost, koje kao takvo dolazi od
koji je "jedino senzitivno srce sablasnimmaskama", zanim-
ljiva je pojava u kontekstu istorije religije, poto predstavlja
religioznog individualizma. Ovde smo sa fenomenom
koji je uvek i neizbeno povezan sa vieg nivoa razvoja.
je zanimljiv zbog da je u Kini kolektivizam odneo
pobedu nad individualizmom.
esti stih: "Oj, ledna, bez konca, kraja i dna?" Kod ovogstiha
drimo se tradicije. Neki su to preveli: razumevanje je
ineizmemo."
Stih 10: "Samo ja se kolebam na znamenje." "Znamenje"
dolazi od koje valja konsultovati (u prolosti su
oklopi bili bacani u vatru, a odgovori su se u pukotinama koje su
na ovaj nastajale). Znamenje se mora razumeti pre nego to se
bilo ta preduzme. LJ sadanjem kontekstu verovatno ga treba shvatiti
u irem smislu. Up. Konfucijevu primedbu da nije dobio nikakvo zna-
menje (Analekti, knjiga IX,B).
Stih 20: "Nemiran, poput mora" Ovde sledirno Yang Bijevu (Wang
Bi) verziju. Drugi prevode kao "nemiran kao da je uma".
21
Sutina Uvienog ivota
nadasve sledi TAO,
TAO dovri sve stvari
sred metea i tame.
Zapletene i pune tajne
su njegove slike.
i neznano
u njemu seme.
Ovo je seme istinsko
53
Tao
Njemu dugujemo izvesnost.
Od pamtiveka do danas
da bi sagledali stvari
ne moemo se bez imena.
A, odakle ja znam prirodu stvari?
Ba kroz stvari.
Komentar:
Ovde nailazimo na silazno kretanje od ivota (ovde nazvanog
"uzvieni") sve do ulaenja u realnost, podudarno sa uzlaznim kretanjem
iz 16. poglavlja. Videti poglavlje 15.
Iz TAO-a se ivot. Postojanje prolazi kroz stupnjeve "ideja",
(duhovnost) "semena" i "realnosti".
Stihovi od 11-13: Ovaj finalni paragraf preveden je u Drn-
gom Komentarn: "Od pamtiveka do danas, ne moemo se bez
imena, poto iz njih sve da se sve stvari iz
TAO-a, da one budu spoznate vrlinom samog TAO-a.
Odnosno, poto postojanje poseduje imanentnu logiku moe se
pojmiti.
(Poslednji komentar ponavlja se u 54. poglavlju.)
22
to je posta celo.
to je krivo pravo.
to je prazno posta puno.
to je staro posta novo.
Ko ima malo, valja da dobije.
Ko ima mnogo, valja da izgubi.
Toga se dri i Veliki
duom obujima Jedno
primer celome svetu.
Nije mu vana samohvala.
zato postie prosvetljenje.
Ne eli da bude neko i neto
54
Tao
i zato njegova pojava
Ne trai za sebe svu slavu sveta
ali za njime ostaju dela.
U izvrsnosti ne trai smisao
i zato uspeva da vine se visoko.
Doista poto se ni s kim ne
niko se s njim ne moe nadmetati.
Otuda poruka praotaca:
"to je posta puno",
zacelo nije prazna
U njoj je sva tajna savr.fenstva.
Komentar:
Prvih est stihova iz stare pesme u rimi; na kraju ovog po-
glavlja oni se navode kao poruka drevnih mudraca (up. poglavlje 77).
Prvi red: slika meseca, najpre mladog a na kraju punog; drugi red:
slika gusenice ili ueta, promenu iz stanja napetosti u stanje
oputenosti. red se kao rupa u zemlji, koja se napuni
vodom (up. Mencije, IV, B, 18). red: slika
Sve ovo su pozitivni iskazi onoga to je negativno iskazano
u poglavlju 24.
Stihovi duom obujima Jedno primer celome svetu",
se mogu u obliku u poglavlju 39.
23
Budi tedljiv na
i sve na svoje mesto.
Oluja ne tutnji jutro.
Provala oblaka ne traje dan.
A kako nastaju oni?
Delovanjem Neba i Zemlje.
Ako ni Nebo ni Zemlja
izdurati ne mogu mnogo:
koliko tek moe
Zato ako si naumio da se bavi TAO-om
55
Tao
{l)
budi blizak TAO-u sa ljudima koji imaju TAO
blizak ivotu sa ljudima koji imaju ivot
blizak nematini sa ljudima koji ive unematini.
Ako si blizak sa ljudima u TAO-u
ljudi u TAO-u te radosno.
Ako si blizak sa ljudima koji imaju ivot
ljudi koji imaju ivot te radosno.
Ako si blizak sa ljudima koji ive unematini
ljudi koji ive unematini te radosno.
Ali tamo gde vera nije jaka
gubi se i poverenje.
Komentar:
Druga polovina ovog poglavlja stavila me je na velike muke. Tekst
se razlikuje od izdanja do izdanja, i zbog toga sumnjam u
njegovu izvornost.
Postoje razlike izdanjima u
koju sam ovde preveo kao "nematina" - ona doslovno "izgu-
biti". Na ne manje sam naleteo kod te
radosno", koja doslovno "radosno primiti". I Drngi komentar i sveti
Julijan izbacuju "radosno", i tako tekst biva No, sumnjivo je da li
ovo olakavanje dolazi moda suvie kasno. Yang Bi razume "gubitak"
u istomsmislu kao i ja ovde. On kae: "Uzvieni moe podneti sve
i poistovetiti se sa svim"; prema tome i sa "gubljenjem" odnosno
"nematinom". Drugi - na primer traus - razumeju "gubitak" kao
"kvarenje". U tom dolazi se do "Ko
postigne jedinstvo TAO, TAO ga radosno primiti i
asimilovati. TAO se prema njemu, podupire i upotpunjuje nje-
govo nastojanje se to ga se deava sa
"vrlinom" (drugim sa izrazom koji samja preveo kao ivot) koja
je ovde, poput "kvarenja", ili personifikovana, ili se smatra da
su je uveli oni koji su se sa njom identifikovali: "Kvarenje,
uiva da kvari onoga ko se sa njim identifikuje." (traus, cit., str 123). '
Ovo je, u stvari, zasnovano na jednom drugom tekstu. bih da
je ovakva personifikacija u suprotnosti sa Lao Ceovim u potpunosti
prilazom, a u drugom i delu
56
Tao
{l)
kineskom Sa druge strane imamo iKarusovo
(Carns) (cit. str. 109): "Kada je sa razu-
mom, on zacelo grli razum, kada je sa vrlinom, on zacelo
grli vrlinu, a kada je sa gubitkom on zacelo grli gubitak." I
ovo je
Sveti Julijan prevodi "Celui qui s'identifie au Tao gagne le Tao etc".
Drugi komentar smatra da ovaj pasa izraava neku vrstu kazne, pri
dobija ono toje zasluio da dobije. U celini gledano, moda
je suvislo napustiti ovaj pasa koji beznadeno svakom

Kod poslednjeg reda moe se i veza sa poglavljem 17.
24
Ko stoji na vrcima prstiju
ne stoji
Ko stoji razmaknutih nogu
ne napreduje.
Ko eli da blista
daleko je od prosvetljenja.
Ko eli da bude neko
ne svojom pojavom.
Ko arko eli svu slavu sveta
za sobom ne ostavlja velika dela.
Ko hvali samo svoju malenkost
se vinuti do visina.
U sa TAO-om takav
poput kuhinjske i gnojavog
pa ga se sva stvorenja klone.
Zato: ko poseduje TAO
ne prianja za pobrojano.
Komentar:
Up. poglavlje 22. Izraz "gnojavi je i kao "dodi-
javanje". bi onda bilo: "Ko pokuava da se nametne gubi ugled
koji je imao u sveta (tj. kod "stvorenih bogova i ljudi) zbog
57
Tao

svoje nadmenosti, i na taj postaje smetnja." Uporedi Novi Zavet,

"Svakome prema zasluzi...itd."
2S
Ima neto svejednako savreno.
Pre no to su Nebo i Zemlja
bilo je tu:
tako spojno, i samotno.
Miruje u osami svojoj, nepromenljivo.
Okrene jedan krug, a ne naudi sebi.
Moe se nazvati "Majkom Sveta".
Ne znam mu ime.
Zovemga TAO,
Sa mukom mu ime
nazvao sam ga"veliko"
Veliko: to "uvek u pokretu".
"Uvek u pokretu" "see
"See unedogled" "uvek se
Zato je veliki TAO, Nebo je veliko, Zemlja je velika,
i je veliki
U vasioni postoje Velika,
ajedan od njih je
Covek se ugleda na Zemlju.
Zemlja se ugleda na Nebo.
Nebo se ugleda na TAO,
TAO se ugleda na samog sebe.
Komentar:
Izraz koji sam preveo kao uistinu "kralja". Misli se
na najvieg vladara zemlje, predstavnika i
poretka na zemlji. Poto koristi tako IZrazu
koje je ovde pridodato uoblcaJenoJ tnpdl Nebo, Zem-
lja i i koje ih sve obuhvata, jeste TAO. U vezi uzlazne skale u
poslednja reda, up. 16. poglavlje.
58
Tao

26
Teko je u osnovi lakog.
Mir vlada nemirom.
Toga se dri i Uzvieni
Moe da putuje vreme,
a da na zemlju ne spusti breme
Nek mu je svet pod nogama
njemu je draa njegova osama.
Ovo ne vai za mandarina
koji sve olako na svetu prima!
Zbog povrnosti takve, osnova strada
Jer tako uzrujan ne moe da vlada.
Komentar:
Kada neko putuje Kinom mora uvek da nosi "breme" (veliki prtljag),
poto na raspolaganjU ima malo komfora u tamo.njim
cima. Mnogi Evropejac koji je putovao Kinom se, na sVOJU
uverio u ovoga, kada bi stigao u neko prazno konacIste,
dok njegova posteljina itd. jo uvek putuje miljama iza njega (sa
Slika je stoga sasvim
Postoji samo jedna verzija poslednjeg reda: "Zbog
povrnosti gube se ministri. Zbog nemira gubi se vladar." Moj prevod,
nastao je na osnovu uvodnih redova poglavlja.
27
Luta/U;a dobar traga ne ostavi
Govornika pravog niko ne pobije
u glavi.
A pravom potreban nije,
kapiju to ne ni muva.
Dobrom ue nije nuda,
to zauzla niko ne oduzla.
Uzvieni uvek zna kako da spasi ljude-
zato, za njega nema niskih ljudi.
On uvek zna kako da spasi stvari-
59
Tao
zato za njega nema niskih stvari.
Smisao je: iveti u jasnosti.
Tako su dobri ljudi loih
i za njih je loe dobar materijal.
Ko ne voli svoje
i ne voli svoj materijal
ma koliko da je pametan, u velikoj je zabludi.
Uovome lei velika tajna.
Komentar:
Ovo poglavlje nizom izreka u rimi. Prema
Vang Bijevog komentara prva stiha, koja su danas u sva
izdanja, pojavljuju se jedino u He ang Gongovoj (He Shang Gong)
verziji, a tvrdi se da su u ranijim izdanjima izostavljeni.
Za pasuse o dobrim ljudima kao i kao
materijalom (u smislu materijala") za dobre, up. Konfucije,
Analekti, knjiga II, 20.
Visoko potovanje prema svom i velika ljubav prema svojim
materijal") neki kao uzajamnu obavezu.
Meni se, to ne mnogo smisleno. Bolje je pretpostaviti da
Uzvieni voli sve svoje ljude, i one kojima je i one koji su
mu Poslednje zapaanje izgleda smisleno jedino u ovom kon-
tektstu.
28
Kome je mukost njegova znana
al' enskost svoju neguje
svemir njegovim venama.
Ako svemir njegovim venama
ivot ga ne naputa
i on iznova postaje nalik detetu.
Ko poznaje svoju
al' popustljivost svoju neguje
uzor je za
tako svetao uzor
60
Tao
ivot ga ne naputa
i on se unestvoreno.
Ko zna ta je obraz
ni stid mu nije stran
i tako postaje dolina sveta.
dolina sveta
u ivotu nalazi
i se jednostavnosti.
Kada se takva jednostavnost raskrili
ljudi postanu "korisni".
Tako Uzvieni
postaje gospodar i sluga.
Otuda: Velikom Planu
nije potrebna dorada.
Komentar:
Poglavlje se sastoji iz tri strofe, od kojih
svaka za sebe predstavlja celinu. Spominjanje jednostavnosti na kraju
nagnalo je neke da pridodaju nekoliko aforizama o jed-
nostavnosti koje u stvari ne spadaju u ovaj okvir. Moda su u vidu
fragmenata iz poglavlja 37.
"Nestvoreno", vu u drugoj strofi predstavlja stanje pre prvotnog
tai II kome su sve isprepletane. to se "doline
sveta" videti komentar o estom poglavlju.
29
Svaki pokuaj da se ovlada svetom
je na neuspeh.
Svet je duhovno
i po meri se udesiti ne moe.
Ko svetom vlada unitava ga,
ko za njega prianja gubi ga.
Stvari,
hrle napred, slede.
61
Tao
Prvo se usijaju, a zatim ohlade.
Taman dobiju na snazi, pa izblede.
Jer sve to doivi vrhunac, opadne.
Stoga Uzvieni izbegava
ono to je prejako, prekomemo i preveliko.
Komentar:
"Svet", doslovno "ono to je ispod Neba" je ekvivalent rimskom orbis
terramm, a podrazumeva i "kraljevstvo". "Duhovno en (shen
qi), je stari izraz, i doslovno "duhovno ili boansko Izraz
verovatno od devet legendarnih rtvenih posuda koje je napravio
veliki Ju, ih u amanet generacijama kao simbol
gospodaranja nad tadanjih devet provincija. Fraza se ovde koristi
figurativno: ona da je "kraljevstvo"jedan duhovni organizam kojim
se ne moe upravljati promiljeno, bezduno i
Strofe ovog poglavlja koje se rimuju na Geteovu
"Koptsku pesmu", II - mada je pouka koja se iz njih dijametralno
od pouke koju nosi Geteova pesma.
30
Ko u duhu istinskog TAO-a pomae vladaru
savetuje ga da se okane ont.ja i primene sile
jer takva dela mogu samo da mu se obiju o glavu
Gde annije tu trava ne raste.
Kada ont.ja utihnu dolaze godine gladi.
Zato umenik tei samo reenosti, nita vie.
On se uzdrava odprimene sile.
Reenost bez razmetanja;
reenost bez
reenost bez nadmenosti;
reenost kojoj je svaka izlina
reenost bez primisli o sili.
62
Tao
Komentar:
Prvi red: "Vladar ljudi" je jo jedan izraz za "princa". red moe
se prevesti kao: "Jer takve stvari se lako (svom
i peti red govore o posledicama rata na ljude, esti i sedmi o
posledicama rata na manu, to jest na prirodne sile koje su na taj
koje sledije da rat treba shvatiti samo kao nuno
zlo, koje po sebi nema nikakvu svrhu.
Tri stiha na kraju poglavlja su ovde izostavljena: oni su uzeti iz
poglavlja 55, ali vie odgovaraju tom poglavlju.
31
Ondja ukazuju na znamenja,
od njih se klone sva stvorenja.
Zato, ko prema istini TAO-a putuje
ne voli za njih ni da
Plemeniti u prilikama
smatra da je drati se levo.
U ratnim prilikama,
je drati se desno.
Oruja bude zlokobne slutnje,
ona su vesnici stradanja i smutnje.
On ih koristi samo kad nema dmgog izbora.
Spokojstvo i mir su za njega najvaniji.
I kada odnose pobedu, ne likuje.
Ko likuje u stvari se
raduje optem stradanju.
A ko se raduje optem stradanju
ne moe ostvariti svoje ciljeve.
Kada su prilike dobre
je drati se levo
Kada su prilike loe
je drati se desno.
Zamenik komandanta dri se levo,
vrhovni komandant dri se desno.
To on se dri levo
kao to je red kada se daje pomen.
63
Tao
Masovno stradanje
valja oplakivati suzama samilosti.
Ko je dobio bi1ku
treba da se vlada smerno
kao da prisustvuje davanju pomena.
Komentar:
Ovo poglavlje verovatno se nadovezuje na prethodno, i se da je
pridodato kasnije. Yang Bi ga izostavlja i uopte ga ne spominje.
da se ne nalazi ni u jednom od starih rukopisa. Up. Epigraf
Yang Bija.
32
TAOje nepojamno prost.
Tako majunog
niko ga nije kadar zauzdati.
Kada bi i kraljevi znali
da ga ju na pravi
sve stvari bi impole u susret.
Nebo i Zemlja bi se udrnili
da izliju slatku rosu.
Ljudi bi se umerili sami od sebe
zato to im niko ne stoji nad glavom.
Samo na stvaranja
imena su prisutna.
Kada preplave postojanje
vreme je da im se stane na put.
Blagovremenimzaustavljanjem
izbegava se opasnost.
Odnos TAO-a i sveta
moe se uporediti
sa planinskimpotocima idolinskim
to se ulivaju u reke i mora.
64
Tao
Komentar:
Linije 2-9: delovi od "tako majunog" do "ljudi bi se umerili..."
iz okvira i verovatno su uzeti iz poglavlja 37, kao i zavrni stihovi 28.
poglavlja.
Ovo poglavlje, koje u izvesnom smislu na poglavlje 1, daje
Lao Ceov pogled na pitanje pojanjavanja i ispravljanja koncepata i
konceptualne terminologije, to je tema o kojoj se verovatno mnogo
diskutovalo u davnim vremenima. Up. Konfucijev komentar na tu temu
u Analektima, knjiga XIII, 3 i O. Franke, Uber die chinesische Lehre von
den Bezeichungen, Leiden, 1906.
33
Ko poznaje drnge, bistarje.
Ko poznaje sebe, mudar je.
Ko pobedi drnge, silovit je.
Ko pobedi sebe, snaan je.
Ko potvrdi sebe, je.
Ko dovoljan je samom sebi, bogat je.
Ko poloaj, trpeljiv je.
Ko ne izgubi svest u smrti, i dalje ivi.
Komentar:
Nizanje antiteza, pri drugi izraz uvek predstavlja vii nivo. Iz
tog razloga je redosled para stihova, koji u originalnom tekstu
glasi "Ko dovoljan je samom sebi, bogat je. Ko potvrdi sebe (na silu),
je", morao da bude promenjen da bi se shvatila Lao Ceova
poruka.
Zavrna "ivi" (na kineskom, ou) ovde se koristi u smislu "ima
ivot".
34
Veliki TAOje nadoao
u magnovenju je i tu i tamo.
Sve stvari duguju ivot njemu,
a on imje opet na raspoloenju.
65
Tao
On dovede delo do kraja
ali ga ne ipak prisvaja.
On odeva i hrani sve stvari
a ipak njima ne gospodari.
Upravo stoga to je bez glasa
izgleda sitan i malena stasa
Od njega zavise sve stvari
a ipak njima ne gospodari.
Upravo zato ga mudri Lao
naziva s pravom Veliki TAG.
Za tim se povodi i Uzvieni
On nikada ne sebe:
zato postie veliko delo.
Komentar:
Radi se o sveprisutnosti TAa-a. Ima nekih poklapanja sa poglavljem
2. U tekstu se javljaju neke nesigurnosti: Namesto, "On odeva i hrani
sve stvari", u nekim izdanjima imamo "On voli i hrani".
35
Ko prigrli veliki prvotni lik,
smei mu se ceo svet.
On mu dolazi, nenarnen:
Uskladu., mim i blaenstvu.
Muzika i
da i lutalica na tren zastane.
TAO izlazi iz usta
blag i bez ukusa.
Trai ga, a ne nalazi nita.
Oslukuje ga a ne nita.
Sa njim se uskladi i nema cilj.
66
Tao
Komentar:
Ovo poglavlje u originalu sa rimovane izreke.
"Veliki prvotni lik" je isto to i TAO. Up. sa poglavljem 14.
36
Ono to treba da se sabije
najprvo mora da se razvije.
Ono to treba da se razblai
najprvo mora da se osnai.
Ono to treba da ode sa sveta
najprvo mora da se rascveta.
Ako od nekoga uzeti eli
mora od srca da mu deli.
Ovo se zove "razumevanje nevidljivog".
Meko na kraju nadmai tvrdo.
Slabo na kraju nadmai jako.
J kao to riba sa povrine
bez traga mugne u mutne dubine
PUk-U se nikad ne razdani
na koji se zemlja hrani.
Komentar:
Ovde imamo niz paradoksalnih izreka je primena
iskazuje neku vrstu hrabrosti.
Poslednja dva stiha u ovom poglavlju verovatno predstavljaju
nagovetaj e znanja. Zato sam termin li (li qui) kao
hranjenja, a ne kao to su neki komentatori to preveli u smislu "otra
oruja". U vezi ovog termina uporedi i poglavlje 57, stih 9, gde je kineski
termin preveden kao "oruja".
37
TAO ne nita u beskraju,
a ipak sve stvari privede kraju.
Eh, da i kraljevi znaju
na koji naein da ga
67
Tao
sve bi se stvari ionako
u oblik same dovele lako.
Lepota oblika ukrasi svet
al' sobom nosi elja sijaset.
valja da elje uminu
u neiskazane
ta neiskazana
sve i elje puste slama.
Stanje bez elja donosi mir
i sam od sebe se ispravlja svemir.
Komentar:
Dodatni stihovi u poglavljima 28 i 32 verovatno spadaju ovde.
izbacio sam ih bez ikakvog pokuaja da ih rekonstruiem.
68
DRUGI DEO
TE, ili IVOT
38
Ko ljubi Zivot
o Zivotu nita ne zna
i zato ima Zivot.
Ko ne ljubi Zivot
strahuje da ga izgubi:
i zato nema Zivot.
[(o ljubi Zivot
ne dela i ne kuje planove.
Ko ne ljubi Zivot
dela i ima planove.
Ko oboava ljubav dela, ali nema planove.
Ko ljubi pravdu, dela i ima planove.
Ko ljubi moral dela
i ako mu se ne odgovori
mae orujem.
Zato: Ako se izgubi TAO, sledi Zivot.
Ako se izgubi ljubav, sledi pravda.
Ako se izgubi pravda, sledi moral.
Moral je gubitak vere i poverenja
i zbrke.
Predvidanje je privid TAO-a
i ludosti.
Zato ispravan ivi u izobilju
a ne u oskudici.
On ivi ovde i sada, a ne u prividu.
On ostavlja sve drugo i priklanja se tome.
Komentar:
Teko je shvatiti na kakav se to opseg delovanja misli, kada se isti
("dela i ima planove") javlja dva puta: u vezi sa onima koji ne
69
Te

ljube ivot i koji ljube pravdu. u razumevanju moe se

ukoliko se "ne-ljubljenje ivota" kao prigrliti "ljubav"
("moralnost"), "pravdu" i ("rituale"). "Dela i ima planove" bi
bila srednja vrednost od ovih triju, kojima ljubav zauzima najvie
mesto, dok moral jedva i da se vrednuje. Ljubav dela i nema planove, to
jest, ona ne trai nita za sebe. Ostale ideje niu se u skali.
Prikaz "moralnog" ponaanja je jer po njemu
moral sa svojim "pravilima ponaanja" postaje nepodnoljivo ugnje-
tavanje.
Pasus koji sledi, "Ako se izgubi TAO, sledi ivot...itd." nejasan je
koliko u originalu toliko i u prevodu. Lao Ce je moda mislio "Ukoliko
se TAO izgubi ivota.. .itd", analogno poglavlju 18. No, ovakvo
nije na povezano sa prvim delom ovog
poglavlja. Zato ovo po svoj prilici valja kao: "Ukoliko se
izgubi TAO sledi da sa njim nestaje i sam ivot itd".
Takvo shvatanje je u otroj suprotnosti prema konfucijanizmu,
se najvie vrednosti - ljubav, pravda, moral (pristojnost) - ovde od-
bacuju. Mada se vera, od vrednosti konfucijanizma
priznaje, ona nema mnogo veze sa dok se peta,
opisuje kao privid TAO-a.
"Ispravan mada izraz, uprkos svemu isto to
i "Uzvieni
Poslednji red ovog poglavlja ponavlja se na mnogim mestima.
39
Svi oni iz starine, koji su postigli Jedno:
Nebo, postiglo je Jedno i postalo vedro.
Zemlja, postigla je Jedno i postala stamena.
Bogovi, postigli su Jedno i postali
Dolina, postigla je Jedno i ilpunila se.
Sve stvari, postigle su Jedno i pojavile su se.
Kraljevi i postigli su Jedno
i postali uzor svima.
Da nije bilo Jednog ne bi bilo.
Da Nebo nije Njemu postalo vedro,
rasprilo bi se.
70
r
Te

Da Zemlja mje Njemu postala stamena,

raspala bi se.
Da bogovi nisu njemu postali
skamenili bi se.
Da dolina ne bee ispunjena njime,
ispastila bi se.
Da stvari nisu nastale njemu,
bi.
Da kraljevi i ne njime,
propali bi.
Zato: U korenu uzvienog lei prizemno.
U osnovi visokog lei nisko.
Otuda i kraljevi sebe nazivaju:
"naputeni", "osamljeni", "nitavni".
Tako priznaju nisko za svoj koren.
Nije li tako?
Jer: nema
bez njenih sastavnih delova.
Ne luduj za sjajem dragulja
nego oboavaj grnbost kamena.
Komentar:
Jedno je sa TAO-om.
Jukstapozicija bogova i doline na poglavlje 6.
Pasa o "svim stvarima" je u nekim izdanjima izostavljen.
to se izreke o kraljevima i up. poglavlje 22.
Izraz koji se ovde prevodi kao "uzor" se u raznim
drugim izdanjima. Neki umesto njega navode vrlinu". Druga
izdanja ponavljaju izraz "uzor" umesto "da kraljevi i ne behu
njime".
"Naputeni", "siroti", "nitavni": tako vladari slubeno opisuju sebe u
sa Nebom. Jedan vaan deo se ponavlja u 42. poglavlju i moe
se odavde izbaciti.
Sliku (deo koji je veoma sumnjiv i smatra se i u
Drugom komentaru iskrivljavanjem teksta) verovatno treba pro-
u smislu da ne moe postojati bez svojih sastavnih
71
Te
(l)
delova, tako da ni ne mogu postojati bez svojih podanika.
po kome sam koncept vie od njenih
sastavnih delova veoma na gledite, koje
atmana u individualnom ljudskom
40
Povratak je kretanje TAO-a.
Popustljivost je posledica TAO-a.
Sve stvari pod Nebom zbivaju se u postojanju.
Postojanje se zbiva u nepostojanju.
Komentar:
"Povratak" kretanje, otuda je TAO u sebi potpun
i neiscrpan. "Popustljivost" predstavlja kvalitativan - ne kvantitativan _
U ovom kontekstu, "nepostojanje" je ponovo ono to ne ulazi u
pojavnost, to jest nema kvalitativnu vrednost. Princip koji ovo
objanjava je teleoloki, a ne kauzalni.
41
Kada je mudrac najvieg nivoa za TAO
pourio je da se uskladi sa njim.
Kada je mudrac srednjeg nivoa za TAO
napola je verovao, a napola sumnjao.
Kada je mudrac najnieg nivoa za TAO
grohotom se nasmejao.
Da se nije nasmejao
to ne bi bio istinski TAO,
Zato pesnik kae:
TAO deluje maglovito.
TAO napredovanja izgleda kao
Glatki TAOnaizgledje grub.
Najvii ivot kao da stremi nanie.
Najvia deluje sramno.
Bogat ivot izgleda oskudno.
Snaan ivot deluje tajnovito.
72
r
i
Te
Istinska sutina naizgledje promenljiva.
Veliki kvadrant nema uglove.
Veliki instrument kasno je dovren.
Veliki ton je
Velika slika nema oblika."
usvojoj izdvojenosti, TAO nema imena.
A upravo je TAO
taj koji daje i zavrava.
Komentar:
Prva polovina ovog poglavlja nije Nasuprot tome,
"pesnika" sadre snane paradokse. U ovim redovima se
TAO-a vie nego bilo gde drugde blii pojmu "puta".
Razmimoilaenje sutine i privida o kojoj je u ovim
stihovima javlja se zbog toga to vrline u svojim najviim oblicima
(razvoja) ne nita da bi se ispoljile u pojavnom svetu. Up. "Ne
dopusti da tvoja desna ruka zna ta tvoja leva ruka" (drugim
ne dopusti da privid ovlada sutinom). Veliki kvadrant nema uglove zato
to su njegove razrnere te prema tome percepciji.
misao je i u osnovi stiha o "velikom tonu" - koji je izvan opsega

42
Iz TAO-a se Jedno.
Iz Jednog se dva.
Iz Dva se Tri.
Iz Tri se sve stvari.
Sve stvari za sobom bacaju senku
a streme ka svetlosti,
dok ih to - dovodi u sklad.
Ono to ljudi mrze
jesu, naputenost, nitavnost.
A ipak, i kraljevi
tako opisuju sebe.
73
Te
Jer stvari se ili kroz umanjivanje
ili umanjuju kroz
I ja, to su drugi:
''Jako ne umire prirodnom "
Ovo je polazina mog
Komentar:
Ovo poglavlje sadri dva odvojena dela. Prvi se porekla univer-
zuma. Jedno ili jedinstvo je vu di, Dva ili dualnost je tai sa svojom
podelom najang ijin. Vidi beleku o prvom poglavlju.
Tri, to je medijum dveju
sila.
Drugi deo je, u izvesnoj meri, ponavljanje 39. poglavlja.
Poslednji red je, i kao da me nazivaju ocem
(ili ovog Razlozi za sadanji prevod su,
bolje dokumentovani u komentarima.
43
Najmeka stvar na zemlji
nadmai onu
nadmai
i ono to nema mana.
lj tome se ogleda vrlina ne-delanja.
Na tek nekolicinu krasi
bez vrlina ne-delanja.
Komentar:
"Najmeka stvar" je ono to se ne opire.
Ovde se "nepostojanje" opet mora kao neprostorno,
koje je u stanju da posvuda prome prostorno.
44
Ime ili
ta je
74
r
!
Te
ili blago:
ta je
Dobitak ili gubitak:
ta je gore?
Doista:
ko za spoljanjim
neizbeno iscrpi veliko.
Ko juri za blagom,
obavezno propusti vano.
Ko je samodovoy'an,
nema da se zastidi.
Ko ume da se obuzda,
ne poznaje opasnost
i ivi do veka.
4S
Veliko savrenstvo mora da izgleda nepotpuno:
tako je njegovo delovanje
Veliko obilje mora da izgleda nedovoljno:
tako je njegovo delovanje neiscrpno.
Velika ispravnost mora da deluje krivo.
Velika umenost mora da deluje nerazumno.
Kretanje nadvladava
Mirovanje nadvladava
i mir su uzor sveta.
Komentar:
Stihovi su onima u drugom delu poglavlja 41.
46
Kada TAO vlada svetom
konji tegle zaprena kola.
Kad TAO nestane sa lica zemlje
na polja se izvodi konjica.
Nema greha od mnotva elja.
75
Te
Nema goreg zla od nezasitosti.
Nema grdnije mane od pohlepe.
Zato: mati kada je dosta
predstavlja izvor trajnog zadovoljstva.
Komentar:
"Kada TAO vlada svetom": Ovde TAO ne treba shvatiti u striktnom
smislu, pre kao: "Ukoliko razum prevagne."
47
Ne mora da izlazi napolje
da bi spomao svet.
Ne moracli da viri kroz prozor
da bi ugledao TAO Neba.
to vilie trai spolja
to manje zna.
Zato, Uzvieni nikud ne ide
a ipak zna sve.
Nikuda ne gleda
a ipak mu je sve jasno.
Ne nita
a ipak sve privodi kraju.
Komentar':
Jo jedno stiha "Nikuda ne gleda, a ipak mu je sve jasno"
je stih ... a ipak je kadar da izdaje
48
Ko je pobornik znanja iz dana u dan raste.
Ko se dri TAO-a iz dana u dan se smanjuje.
On se smanjuje sve vie i vie
dok najzad ne dospe u stanje nedelanja.
U nede/anju nita ne ostaje nedovreno.
76
Te
Do kraljevstva stie
samo onaj koji odustane od delanja.
Delatnicima nije
da se domognu kraljevstva.
Komentar:
Za poslednje dve videti poglavlje 57. Izraz koji sam
ovde preveo kao "kraljevstvo" tamo je prevedeno kao "svet", da bi se
izbeglo poklapanje sa prvim stihom gde se pominje "zemlja";
objektivno je isto.
49
Uzvieni nema svoje srce.
Njegovo srce je srce svih ljudi.
"Prema doblima ja sam dobar
prema loima sam dobar,
jer, ta je ivot nego dobrota.
Prema vemima ja sam verall.
Prema nevernima sam veran,
jer, ta je ivot nego vernost. "
Uzvieni ivi u mim.
Ljudi ga hvataju za mkav
i sluaju otvorenih usta,
a On ih plihvata kao svoju decu.
Komentar:
I ovo poglavlje, ostalog, iznosi ideje koje se razlikuju od
konfucijanskih. Istina je da Konfucije smatra kako sopstveni zahtevi ili
elje treba da budu mera prema kojoj se odnositi prema
htenjima i eljama. Lao Ce, ide korak dalje, se za
ideal prema svakom u skladu sa njegovom sutinom, od-
nosno svrhom po sebi. To je prva dva stiha. "Uzvieni
nema svoje srce", doslovno "nema srce sajednom-za-svagda
zacrtanim smerom delovanja". Iz poslednja dva reda, u kojima Lao Ce
77
Te
objanjava da svi ljudi sa gledaju na izuzetnu pojavu
Uzvienog jasno je da je on svestan svog paradoksalnog
izraavanja.
je zanimljivo objanjenje nunosti apsolutne dobrote i
vernosti, kao neraskidivog dela sutine (ivot), koja ne moe
nego da se izraava u skladu sa samom sobom, bez obzira na
to kako se drugi ponaaju.
50
Izlazak je ivot, ulazak je smrt.
Od deset ljudi
tri su saputnici ivota.
Druga tri su saputnici smrti.
tri ive
i ka mestu smrti.
ta je razlog tome?
Oni od ivota ele rast.
se da onaj ko ivi ispravno
moe da zemlju
a da ne naleti na nosoroga ili tigra.
Takav se odvai da pokraj vojnika
bez oklopa i oruja.
Nosorog nema gde da zabije svoj rog.
Tigar nema gde zarije svoje kande.
Oruje nema gde da oproba svoju ubojitost.
Zato je tako?
Jer on nema smrtnu
Komentar:
"Izlazak", to jest, iz nepostojanja u postojanje, "ulazak", iz postojanja
u nepostojanje. "Saputnici ivota" su oni koji se uzlaznom linijom,
"saputnici smrti" su oni koji se silaznom linijom.
"Ljudi koji ive i ka mestu smrti" su oni koji, ivotu,
tragaju za "to ostaje" (up. Geteovo "Treba li da kaem trenutku:
O ostani..."); i ovakvoj udnji sebe neotpornim na smrt.
78
T
I
Te

Tako imamo devet desetina ljudi - predatih smrti. Ostatak su oni koji
znaju" kako valja iveti": mudraci. Poto sve opasnosti samo
individualni ego, oni su slobodni i ne moraju da strahuju: jer,
svoj individualni, prolazni ego, oni su tako odbacili i svoju "smrtnu

Postoji jedna kola misli koja ovo poglavlje
"trinaest", umesto "tri od deset". Prema njima postoji trinaest
sila smrti i trinaest smrtnih na
nesigurnim temeljima ne samo to se smisla samog po-
glavlja, i zato to niko doista ne zna ta dalje sa misterioznih "tri puta
trinaest". Lako je pretpostaviti koliko je kasnijoj razigranosti
ovo dobro dolo. U kasnijim ovog pasusa,
svelek za tigrove kane i rane nastale od oruja odigrao je vanu ulogu.
"Bokserski ustanak" sa svojim slavljenjem oruja, poslednji je ostatak
ovog praznoverja. Ne treba posebno naglaavati da sve ovo nema veze
sa Lao Ceom.
Sl
TAO stvara.
ivot hrani
Okolina oblikuje.
Sile dovravaju.
Otuda: sva oboavaju TAO
i ljube ivot.
TAOje slavljen
ivot je ljubljen,
tako to ide samo od sebe.
Zato: TAOstvara, ivot
rast, brine,
zavrava, bdi,
pokriva i titi.
Komentar:
Prva dva reda na stanje pre no to su se "stvari" pojavile;
dva reda se odnose na stanje kada su se pojavile i prirodno
79
Te
'I)
slede iz prva dva. Kada stvari jednom temelj svog postojanja u
TAO-u i snagu svog postojanja u ivotu, kroz sopstvenu sutinu one
nalaze i spoljanji odraz. Istovremeno spoljanje sile na finali-
zovanje istog oblika bez potrebe za dodatnim intervencijama. Ovaj
model u Prirodi predstavlja razlog vie za vladara da se uzdri od
delanja.
52
Svet ima svoj
i to je Majka Sveta.
Ko traga za majkom
da bi upoznao sinove
i upoznaje sinove
da bi se vratio majci
izvan je opasnosti veka.
Ko zapui usta
i zamandali svoju kapiju
ne moe ga nikakva nevolja.
Ko otvara usta
i nastoji da sredi sve poslove
nema mu
Vutenje najmanjeg znakje bistrine.
Negovanje mudrosti znak je snage.
Kada se koristi sopstvena svetlost
mdi povratka ovakvoj jasnosti
nema opasnosti po
To se naziva
53
Akoje red da se dilema
ta iveti u TAO-u velikom
do sadje moralo biti jasno svakom
da u bezglavoj urbi vrline nema.
Ovde su putevi iroki i ravni
ali se mja gura po strani.
Kanda su ovde pravila surova,
a polja pusta i puna korova;
80
T
Te
Pa zato zvlje prazne staje
ali se ima za skupe halje.
Tamo gde svako sabij'om se busa
do mile miline piJe se i kusa
svega na pretek, sve obilato,
al' reda nema i haos zato.
54
to se dobro zasadi, ne da se
to se dobro motri, ne nikud.
Kog' dobro upamte sinovi i unuci
ostaje u do veka.
Ko za sebe samog mari,
ivot mu istina zario
Kome je porod sveti zadatak,
ivot mu je pun i sladak.
Kome dmtvo za srce priraste,
ivot mu buja i raste.
Kome je naum zemlju da spasi,
ivot mu obilje krasi.
Kome je svet milina,
ivot mu nepregled i irina.
Zato: kroz sebe proceni dmgog.
Kroz svoju porodicu proceni porodicu dmgih.
Kroz svoje dmtvo proceni dmtvo dmgih.
Kroz sopstveni svet proceni svet dm.gih.
Odakle znam prirodu sveta?
Ba kroz ovo.
Komentar:
Poredak drutvenih nivoa porodica, drutvo, zemlja, svet _
uglavnom je isti kao onaj to se spominje u konfucijanskom Velikom
porodica, zemlja, svet. Lao Ceovo
za "zemlju" moe se pripisati dodacima od strane ki-
81
Te
neskih Donekle je zanimljivo to Lao Ce pominje seosku
zajednicu.
za poslednji red up. poglavlje 21.
55
Kome se mili ivota
nalik je
Otrovne zmije ga ne ujedaju.
divlje zveri ga ne vrebaju.
Ptice grabljivice ga ne
Kosti su mu nejake, a miice meke,
no ipak mu je stisak
jo uvek ne zna
ta je muko a ta ensko,
a ipak mu krv struji
jer u njemu buja seme.
Ono moe da ceo dan
a da mu glas ne ogrubi
zato to nadasve odie mirom.
Spoznati mir postati
Spoznati
Bujanje ivota naziva se
Silina elje naziva se snagom.
A kad stvari ostare.
Sve to je u suprotnosti sa TAO-om,
ne moe biti duga veka.
Komentar:
Za objanjenje savladavanja svih opasnosti videti poglavlje 50.
Paralela se moe u koje Hrist daje u apokrifnom
po Marku 16:17. Stih "Onojo uvek ne zna ta je muko a
ta ensko, a ipak mu krv struji.. .itd." je Straus preveo doslovce na
"Zato to nadasve odie mirom" unutranju harmoniju. Do
kraja ovog poglavlja zanimljivo je zapaziti antitezu 14. i 15. reda:
"Spoznati mir postati Spoznati st
i redova 16-17: "Bujanje ivota naziva se (up po-
82
Te
'l)
glavIje 50), "Silina elje (mi bi rekli energija) naziva se snagom".
Ova antiteza je objanjena prekornim tonom zavrnih stihova.
Poslednji redovi vie pristaju ovom poglavlju nego odeljku 30.
56
Onaj koji zna ne
Onaj koji ne zna.
mora da zapui svoja usta
i zamandali svoju kapiju,
da otupi otricu svog uma
i rastvori zapletene misli
da utuli svoju svetlost,
i dopusti sebi jednostavnost.
To je smisao jedinstva sa TAO-om.
Takvog ne ljubav,
ne
Ne dobitak,
ne gubitak.
Njega ne slava,
niti prizemnost.
I zbog toga mu pripada slava.
Komentar:
Prva antiteza verovatno spada u kontekst 81. poglavlja. Druga izreka
je pozajmljena iz poglavlja 5, a pet iz poglavlja 4. Na tim
mestima oni su prikladniji negoli u ovom poglavlju, u kome se opisuje
izdvojenost od svih radosti i patnji sveta, to je odlika koji je
spoznao istinu.
"Kapije" su organi koji doputaju upliv spoljanjeg sveta, ba
kao to su usta organ koji dozvoljava unutranjem svetu da se iskae.
Usta su ovde nazvana tui. Up. Ji heksagram 58.
57
Da bi se upravljalo zemljom
potrebno je vladanja;
83
Te
za vetinu baratanja orujem
potrebna je posebna nadarenost.
da bi se osvojio svet
za to valja biti nadasve dokon.
Kako znam da je ovo put sveta?
to vie stvari je zabranjeno,
to vie ljudi je iscrpljeno.
to vie ljudi orujem vlada
to vie i drava strada.
to vie je na ceni i vetma,
to vie loih znamenja ima.
to vie je reda i zakonika,
to vie je lopova i razbojnika.
Zato Uzvieni veli:
Kada se ne nita
ljudi se menjaju sami od sebe.
Kada je mir iznad svega
ljudi se ispravljaju sami od sebe.

ljudi se bogate sami od sebe.
Kada se iskorene elje i udnje
ljudi postanu jednostavni.
Komentar:
Izraz vladanja" je zamena za izraz "ispravnost" koji se koristi
u prevoda. u starom kineskom jeziku ova dva izraza se
ponekad smenjuju. Moje ovde je nastalo iz japanskog
komentara.
Jo jedna paradoksalna antiteza pIVe dve i
izlaganje o negativnim pojavama uglavnom se slae sa
Konfucijevim objavama u Analektirna, knjiga II, 1 i 3 - osim to Kon-
fucije smatra moralnost (ispravnost) vanim faktorom pored ivota
duha), dok Lao Ce moralu pridaje malu vanost (up. poglavlje 38).
Poglavlje se zavrava citatom jedne drevne poslovice, umesto
primene teoretskog
84
Te
'I)
S8
Gde je vladar nenametljiv i miran
narodje uspravan i
Gde je vladar lakomislen i strog
narod je potuljen i nepouzdan.
se krije u
vreba u eljkovanju
Ali, ko je svestan da je najvie dobro
ne izdavati
Jer, red vodi u stranputicu,
a dobro u sujeverje,
i tako nikad kraja
ljudskim zabludama.
Uzvieni predstavlja primer:
tako to ne podseca drugima krila
i to je savestan ali nije neprijatan
otvoren, a nenametljiv
sjajan al' nikog ne zasenjuje.
Komentar:
pIVa reda je sasvim jasno. U ostatku poglavlja
prisutne su varijacije u tekstu. Moje nastoji da prenese
"Ono to pIVO izgleda kao (tj. kolebljivo
vladanje zemljom) pokae se vremenom kao to pIVO izgleda kao
napredovanje (tj. vladanje) koje naciji donosi slavu i
posle izvesnog vremena donosi Zato se do
ne dolazi uz vladavine, jer zakoni, vremenom, postanu op-
(up. Geteovo "Razumno postaje nerazumno, a dobra dela
prava napast Faust, Deo I). A ljudi ostaju zaslepljeni."
U jednoj drugoj verziji teksta posle estog reda dolazi do podele na
dve nove strofe, te tako dobijamo: "Ali ko prepoznaje da se dobra
i u svom zenitu neprekidno ulivaju jedno u drugo?" I nastavlja:
"Kada vladar nije najvieg soja, red i dobrota se neprekidno
u svoje suprotnosti i ljudi ostaju zaslepljeni (neuki)."
85
Te
Valja uzeti u obzir da se ovde radi o iskrivljavanju teksta, i kao
rezultat toga moe se osnovno ali ne i
misaona linija.
Ovo i prethodno poglavlje bliski su po temi.
59
U sluenju Neba i upravljanju Ljudima
nema boljeg postupka od "Obuzdavanja".
Jer, jedino se putem obuzdavanja
stvari mogu blagovremeno ispraviti.
Kada se stvari blagovremeno isprave
se sile ivota.
silama ivota
zna da iskoristi svaku priliku.
A kada znamo da iskoristimo svaku priliku
niko ne poznaje naa
Ukoliko niko ne zna naa
svet namje na dlanu.
Ko ima Majku Sveta
zanavek traje
Ovo je TAO dubokog korena,
osnove,
ivota
i neprekinute pronicljivosti.
60
Velika zemlja mora se voditi
kao to se pri sitna riba.
Kada se zemlja vodi u skladu sa TAO-om,
preci ne tumaraju okolo kao duhovi.
To ne da preci nisu duhovi
nego da duhovi predaka ne ljude.
Osim to duhovi ne ljude,
ne ih ni Uzvieni
I poto se ove sile ne
nema prepreke da deluju zdrueno.
86
Te
Komentar:
U delu gde se govori o duhovima i njihovim rabotama, u tekstu se
javljaju izvesne je nejasno da li ovo samo na
duhove mrtvih ili i na prirodne duhove. prevod - mada ne i bez
glasio bi: "Ukoliko vlada svetom u skladu
sa TAO-omonda se mana ne manifestuje u vidu daemona (ili prirodnih
duhova; drugim oni ostaju mimi). Pored da se mana
ne manifestuje u daemonima, daemoni ne ljude" Lj. oni
deluju "normalno" i nema prirodnih up. poglavlje 20. Ili: "Pored
da daemoni ne ljude, ni Uzvieni ne
ljude" (varijanta). "Kada ovo dvoje ne bi bili u sukobu njihove
snage bi se ujedinile u irenju blagotvomih efekata."
.rei uzrokuje velike U tekstu sam je preveo kao "to ne
ili "osim to", a ovde sam preveo kao "pored da".
Jednostavno izostavljanje, kao toje to Sv.Julijan,je nedopustivo,
zato to je ta prisutna u svim izdanjima. Uprkos svemu, smisao je
uglavnom jasan: "Quieta non movere"! "Kolebljivo" i mirno vladanje
na vidljivi svet tako da i on bude miran; dok u burnim
vremenima "znamenja i postati pojava.
61
Otisnuvi se nizvodno
veliko kraljevstvo postie celovitost.
Ono je poput enskog,
koje svagda osvoji naklonost mukog
mimo nanie.
Kada se veliko kraljevstvo podredi malom
bez muke osvoji njegovu naklonost.
Kada se malo kraljevstvo podredi velikom
bez muke osvoji njegovu naklonost.
Tako, dok sve stremi nanie,
jedno osvaja naklonost
a drugo biva osvojeno.
Veliko kraljevstvo nema drugu namenu
osim da slui ljudima.
Tako svi postiu ono to se trai.'
87
Te
ali veliko mora dn stremi nanie.
Komentar:
"Otisnuti se nizvodno" biti slobodan od delanja, i drati se po
strani.
Odnos velikog i malog kraljevstva, gde oba profitiraju iz
uzajamnog sastoji se u kraljevstvo svojim
obuzdavanjem malo da mu se (u kineskoj istoriji ima
mnogo ovakvih primera); korist koje malo kraljevstvo ima od
udruivanja sa velikim je ono dobija saveznika u smislu
uz uveravanja da biti protiv nepri-
jateljske agresije. Uopteno radi se o po kojem drava
koja slui optem dobru na jedan nepristrasan postie prevlast.
62
TAO je svih stvari,
riznica,
a okrilje.
Doista, milina je gledati ljude
dok se utrkuju u lepim
i sjajnom i ponaanju.
No, to nije razlog
dn se njima odbace.
Zato, kad zeman dn vladar stupi na presto
i budu primljeni u slubu
ni skiptn ukraeni draguljima
dopremljeni u
se meriti sa
pruanjem TAO-a vladaru na dar
u stavu
Zato su stari tako ovaj TAO?
Nije li to zbog toga to je o njemu
"Ko moli mu uslieno;
Ko zgrei mu oproteno"?
Zato je TAO najizvrsnija stvar na svetu.
88
Te
Komentar:
ao, ovde prevedena kao u stvari
jugozapadni ugao gde prebivaju bogovi (rimski lan).
Oboavanje lara je izgleda u estom veku p.n.e. ustupilo mesto
bogovima ognjita koji su do tada sasvim zavladali. U vezi ovih
prilika up. Konfucije, Analekti, knjiga III, 13.
ovo boanstvo koje, u skrivenim kutcima
titi sa TAO-om u najirem smislu, Lao Ce prua sliku
koju dalje objanjava u stihovima 2-3.
je zanimljivo irenje polja njegovog delovanja i na
Up. ilerovu "Odu radosti":
l za Dobrom i za Zlom
ostaju tragovi rna.
Stihovi o lepim i ponaanju prevedeni su u skladu
sa tekstom Huai-Nan-Cea i to je deo teksta gde su prisutne velike

U vezi sa institucijom vladara i koji su sa njim u srodstvu
sledio sam Drugi Komentar koji kae da oni treba da povedu o
tome da se ni ne sme odbaciti. Redovi koji slede se zasnivaju na
slici darova koji se prinose vladaru, pri je TAO opisan kao
najvredniji dar. Jo jedan prevod bi bio "Bolji od ministra koji
u celosti ceremonijal je prikladno u
prisustvu vladara) s potovanjem dri u rukama svoj skiptar ukraen
draguljima, u jeste koji na dar nudi TAO
(doslovno, u skladu sa drevnim ritualom. Detalji dvor-
skog ceremonijala koji su ovde nagoveteni ne zasluuju ire
objanjavanje, poto u ovom kontekstu nisu sutinski.
Ovde prisutna ideja pratanja greha u tako religioznom
uglavnom je strana konfucijanizmu.
63
Ko upranjava nede/anje,
zauzet je time da ne bude zauzet,
nalazi ukus u onome to nema ukusa:
vidi znatno u neznatnom i veliko u malom.
Na m1nju ivotom.
89
Te
Planira teko dok je jo lako!
veliko dok je jo malo!
Jer,
sve to je teko na je lako,
sve to je veliko na je malo.
Zato se Uzvieni ne napree,
ali za sobom ostavlja velika dela.
Ko olako daje
zacelo je odrati.
Ko sve stvari uzima olako,
zacelo zapasti u
Uzvieni na vreme misli o
i zato ga nikada ne nevolja.
Komentar:
Fraza "na neprijateljstvo ivotom", koja se prevodi
kao "na nepravdu dobrotom", odigrala je ulogu u
raspravama iz tog doba. Lao Ce potvrdio ju je u poglavlju 49,
da na delovanja izvire iz nae sutine, i zato mi ne moemo a da
ne budemo dobri. Tako on prevazilazi ideju "zajednitva" koja zauzima
veoma istaknut poloaj u post-konfucijanskim sistemima. U vezi svega
ovoga Konfucije izraava sumnju po pitanju javne pravde (up. njegove
objave o tome u Analektima, knjiga XIV, 36), mada priznaje da je taj
princip vredan to se privatnog (individualnog) morala (up. Li
19,11ft).
64
to je jo mimo, lako se
to je jo u povoju, lako se
to je jo krhko, lako se polomi.
to je jo neznatno, lako se
Dobro je reavati probleme
koji jo nisu doli na red.
I stvari na vreme
dok ih jo nije snaao nered.
Da izraste stablo debelo hvat
90
Te
dovoljna je samo tanuna vlat.
Kula od devet spratova
iz ciglo jedne gomile
Putovanje od hiljadu milja galopa
ba ispred tvojih stopa.
Ko neto radi, briga i mari
na kraju sve odjednompokvari.
Blago koje se i stiska
na kraju se bez ostatka spiska.
Zato Uzvieni
Ne radi nita, otuda nema ta ni da pokvari.
Ne nita, otuda nema ta ni da izgubi.
Mada se posveti nekom zadatku
po pravilu na kraju pUla
sve upropasti i zanemari.
Kad je na kraju ko na
panja nepodeljena ineprekinuta
tad nema ta da se pokvmi.
Tako i Uzvieni
On prieljkuje stanje bez elja.
I ne udi za nedostinim ciljevima.
On se
I zanima ga ono od svetina zazire.
Tako se priklanja prirodnom toku stvari
ne se da dela.
Komentar:
panje na ono to je jo neznatno, to jo nije ispoljeno
princip koji je priznavao i Konfucije (up. Analekti, knjiga
XV, ll). izgleda kao citat iz Istorijskih zapisa. Up. u
IV, 5,8,8: Ne Clm msta bezvredno to bi pokvarilo ono to je vredno -
delo dovreno. Ne ljubi stvari one
kOJe - Je da se ostvari obilje. Ne dri pse i konje kojima
tvoJ.e Ne hrani retke ptice i ivotinje u zemlji. Ne
ZUdl za stvanma iZ dalekih zemalja - tako ti ljudi iz daleka.
samo one koji su vredni - tako ljudi iz tvoje blizine imati
91
Te
mir. Ni ujutru ni nikad ne budi dokon. Ne prenebregavaj mala
dela, jer na kraju njihova snaga i uticaj postati veliki, upravo kao to
breuljku visokom devet hvati nedostaje ona poslednja kofa zemlje (up.
Konfucijevo gledite o ovom predmetu, u Analektima, knjiga IX, 18.)."
65
Pradrevni vladari koji su znali
kako se vlada u skladu sa TAO-om
naroduprosvetu nisu davali
nego su ga obavijali tamom.
Svetini isuvie znanja kodi
jer onda ne moe lako da se vodi.
Zato: ko upravlja zemljom
a uzda se u znanje
vodi je u stradanje.
Ko upravlja zemljom
a ne uzda se u znanje,
vodi je u blagostanje.
Kome su ove dve stvari poznate, ima ideal.
Ideal vodi u skriveni ivot.
Skriveni ivot je dubok, dalekosean,
od svega,
ali na kraju vodi u veliki uspeh.
Komentar:
to se ljudi, Lao Ce i Konfucije se u potpunosti
slau. (up. Analekti, knjiga vrn, 9).
66
Reke i mora camju tokovima
jer znaju kako da streme nanie.
Zato camju tokovima.
Tako i Uzvieni
ukoliko eli da se izdigne iznad naroda
92
Te

u svom govom je snishodljiv i odmereno

Ukoliko eli da izbije na
deluje tako da se dri otraga.
Ijo:
On zauzima llzvien poloaj
a nikog ne
On zauzima mesto
a nikog ne
Isto:
svet ga rado podrava
bez tragova nezadovoljstva.
Zbog toga to izbegava prepirke
niko na svetu se sa njim ne prepire.
Komentar:
Ovo poglavlje kao i apokrifno poglavlje 31, Yang Bi nije ni prok-
omentarisao. Ni moja malenkost nema ta novo da doda.
67
svet slae se
da je taj moj TAO moda veliki
ali je, u neku mku, beskoristan.
Ba zato to je preogroman,
on je, beskoristan.
E da je kojim koristan
odavno bi se smanjio.
Al' ja imam tri blaga
koja briljivo
Prvo se zove "ljubav";
dmgo se zove "samodovoljnost"
se zove "neuputanje u vladanje svetom".
Kroz ljubav moe postati hrabar,
kroz samodovoljnost velikoduan.
Ukoliko izbegava vladanje svetom
dospeva na besprekomih ljudi.
Velikodunost bez samodovoljnosti,
93
Te
'I)
napredovanje bez dranja otraga:
vodi u smrt.
Ako u jeku bitke nosi ljubav
on
Ukoliko ga ljubav nosi dok se brani
on je nepobediv.
Koga Nebo da spasi
titi ga kroz ljubav.
Komentar:
Tekst poglavlja nije sasvim jasan, i tradicionalno se smatra
nejasnim. Neka izdanja izostavila su TAO to nije izazvalo bilo
kakvu promenu u smislu.
"Svi kau da je moje apsolutno beskorisno", koje
neki vie vole, je. Moje proizalo je iz samog
konteksta.
68
Ko je
nije ratoboran.
Ko je borenju
nije gnevan.
Ko je pobedivanju
ne bori se.
Ko je s ljudima
dri se snishodljivo.
To je ivot bez trvenja
to je s ljudima,
i to je osa koja se die do Neba.
69
Medu vojnidma krn.i izreka fina:
Ne odgovara mi uloga
bih da idem u posetu dmgima.
I ne elim da napredujem ni santima
taktika korak unazad vie mi tima.
94
Te
To bez nogu hodanje,
bez omja vojevanje.
Nema
odpotcenjivanja protivnika.
Ukoliko potcenimprotivnika
rizikujem da izgubim sve svoje blago.
Kada se dve armije sukobe
pobednik je onaj koji pobedi teka srca.
Komentar:
Objektivno, ovo poglavlje pripada poglavljima 30 i 31. "Bolje igrati
ulogu gosta, umesto uloge da se valja kretati u
pravcu neprijatelja. Smisao paradoksalnih izreka na ovom mestu jeste
u tome to slue kao ubedljiva upozorenja kojih se treba pridravati u
vreme rata.
11: "Blago" treba videti u vezi sa prethodnim poglavljem. Ovaj
red Je zaista tekstualno sumnjiv.
Stih 13: komentara menja ai ("teka srca") rang
se"). Prevod bi onda glasio: "Onaj koji se
pobedu."
70
Moje je lako shvatiti
i lako sprovesti u delo.
Ali niko ih ivi razumeti
ako ih ne sprovede u delo.
Iste su pominjali i stari
I za sobom ostavili ista dela.
Kako ni oni nisu dobro
to ni ja nisam najbolje
Moja vrednost upravo u tome
to me tako retko shvataju.
Zato Uzvieni
hoda u suknu od konjske dlake
ali u svojim nedrima dragulj.
95
Te
Komentar:
Kao i Konfucije, Lao Ce je morao da se sa problemom da je
Svaki od njih se na svoj poseban nosio sa tom
com. Za Konfucija je neshvatanje okoline predstavljalo izvor velikog
bola, sa kojim on do kraja nije uspeo da se izbori. da on toliko
mnogo o potrebi da se uzdigne iznad osuda i
neshvatanja- to se moe videti jo od uvodnih uAnalektima -
je znak koliko ga je taj problem duboko Znamo da ovakvu
reakciju nije izazivao ponos, nego njegovo uverenje da se, bez
obzira to poseduje znanje kojimbi mogao da pomogne kraljevstvu, nije
naao niko spreman da to njegovo znanje i primeni. Lao Ce
se izdie iznad ovog problema, ponosan i kraljevskog dranja, siguran u
to da osude ineshvatanje proishode iz da TAO, "gospo-
dar i predak" njegovog i njegov glavni princip, nije i
On pripada lozi mudraca koji su se pomirili jednomza svagda
sa ovom i koje u Konfucijevim Analektima,
u knjizi XVIII. Za mistika je ovo dranje sasvim prirodno. U
tom pogledu je Lao Ce imao "srodne due" u svim vremenima, i u svim
narodima.
71
Znanje o neznanju
najvia je vrlina.
Neznanje o znanju
zadaje bol i patnju.
Jedino kad kroz njih
se
Ukoliko Uzvieni ne pati
to je zato to je kroz sve to proao:
otuda ne pati.
Komentar:
Piktogram koji sam preveo kao "patnja" doslovno "biti
bolestan". paradoks u ovom poglavlju proizlazi iz da se
izraz koristi i kao imenica i kao glagol. izreka o znanju moe se
96
Te

i u Konfucijevim Analektima, knjiga II, 17, a ova podudarnost

je upravo zbog slaganja pa i zbog razilaenja sa Lao
Cea.
72
Kada ljudi ne strahuju od uasa,
zacelo se sprema veliki uas.
Ne dozvoli da se teskobno
niti da su im ivoti ugroeni.
Uistinu,
ako ne ive teskobno
se ni ugroeno.
Tako i Uzvieni
On je spoznao sebe, ali ne eli da sija.
On voli sebe, ali mu nije stalo do
On se priklanja ovome i ostavlja sve dmgo.
Komentar:
"Uasna stvar" koje ljudi treba da se plae je verovatno smrt: up.
poglavlje 74. Postoji obilje ovog poglavlja.
73
Ko iskazuje i prkos,
nestaje sa lica zemlje.
Ko kipti od snage ali nije prkosan,
preivljava.
Tako jedan uspeh,
a drogi deblji kraj.
I, ko ga znati zbog Nebo
jednom od njih nije naklonjeno?
Tako i Uzvieni
On
TAO Neba se ne prepire
ali je duha.
97
Te
Ne besedi
ali za sve ima pravi odgovor.
Ne daje od sebe ni glaska
ali ipak sve stigne.
Spokojno
a ipak veto planira.
Nebeske mree imaju krupna oka,
ali iz njih nita ne ispadne.
74
Kada se ljudi ne bi plaili smrti:
ko bi mogao da ih strai
A ako se i plae smrti
pa se otuda vladaju
zato ih ubijati?
Ko se na to
Uvek postoji smrti koja ubija.
Ubiti, namesto da to obavi smrti
isto je to i sluiti se sekirom
umesto
Ko se slui sekirom
a nije
retko kad
prste.
Komentar:
Postoje ovog poglavlja. Neka je-
dnostavno se opredeljuju protiv smrtne kazne, pa i smrtne kazne
kao mere za suzbijanje ubistava. Shodno tome oni prevode
stih i stihove posle njega kao to sledi u zagradama pred-
stavljaju umetke i nisu u originalnom tekstu): "Dri ljude
u neprekidnom strahu od smrti, i ukoliko se neko usudi da neto
(tj. zlo) tada ga treba uhvatiti i ubiti. Ko se (onda jo uvek
da zlodela)? Ali postoji jedan (izvritelj - to bi se reklo zakonski
naimenovan sudija) koji mora smrtnu kaznu..."
98
Te
'I)
Potreba da se daju mnoga je dokaz koliko je ovo jedna
nategnuta interpretacija; povrh toga stoji da je ovo gledite
daleko od Lao Ceove linije misli. Prema tome, poto je u Kini danas
(1910) smrtna kazna lako je da su prilagodili
svoje interpretacije teksta vulgarnom javnom mnjenju. Nigde nije
pojanjeno ko je taj koji ima nad ivotom i
75
Ljudi ogladne
kad udari namet na vilajet
a veliki i postanu nezajaljivi:
tada ljudi ogladne.
Teko je upravljati narodom,
kada veliki i
da se meaju u sve:
tada je teko upravljati narodom.
Ljudima se iveti vie ne mili,
kada veliki i
toliko ude za obiljem ivota
da je to prosto neizdrljiva:
kome je onda do ivota?
tavie, onaj kome nije do ivota,
bolji je od onoga kome je do njega stalo.
76
Kada u ivot svoj
mekanih kosti'
a stvrdne se i
kad se s ivotom oprosti.
Biljka, kad u ivot krene,
mekog i nemogje tkiva.
Kada doba da svene
krtog, suvog je gradiva.
Zato su:
tvrdo ijaka
pratioci smrti;
meko i slabo
99
Te
pratioci ivota.
Zato: kada su ondja snana, nisu
Kada je drvo jako, srni se.
lako i veliko, su dole.
Meko i slabo, su gore.
Komentar:
Stih "Kada je dIVO jako, ono biva se na razne
u izdanjima i zaista zadaje tekst je ovde
verovatno iskrivljen.
77
TAO Neba: kako nalikuje stre/cu!
On pritiska na dole ono to je visoko
i uznosi ono to je nisko.
Ono je previe smanjuje,
ono je nedovoljno upotpunjuje.
TAO Neba je taj
koji umanjuje suvino
i nadopunjuje oskudno.
TAO nije takav.
On oduzima od onoga to je oskudno
da bi dodao onome ima previe.
Ali ko je kadar da svetu ponudi
ono ima previe?
ledina onaj koji ima TAO,
Tako i Uzvieni
on dela a ne
Kada je delo dovreno, za njega se ne vezuje.
I ne eli da se pred drugima.
100
Te
Komentar:
Bez ice kineski luk je savijen ka unutra, a kada se ica zategne on
je savijen ka spolja.
Nezategnut luk:
Zategnut luk:
Up. poglavlje 22.
78
U svetu nema nita meke
i slabije od vode.
A ipak nema joj premca
po na koji deluje na
Stara je istina
i to svako na zemlji zna
da slabo snano
i da meko tvrdo -
ali malo ko ume da deluje tako.
Tako govorae i Uzvieni
"Ko god na sebe preuzme prljavtinu vilajeta,
gospodar je zemaljskih rtava.
Ko god na sebe preuzme vilajeta,
kralj je sveta. "
Istinske deluju kontradiktorno.
Komentar:
Ovde su ponovo stihovi poglavlja citirani iz drugih izvora.
Htonske rtve (up. komentar estog poglavlja) su privilegija vladara.
Princ ili car je gospodar zemaljskih rtava. Preuzimanje krivice
kao preduslov gospodarstva predstavlja verovanje u ki-
neskoj starini.kao i uzapadnoj Aziji i Evropi. Up. molitve Kraljeva Tanga
i Vua, koji se navode u KonfucijevimAnalektima, knjiga X, 1.
101
Te
Zavrni stih izraen savremenim jezikom bi: "Istina
paradoksalno."
79
Ukoliko se zatomi veliki gnev
a ipak ostanu tragovi gneva:
zar moe to da bude dobro?
Zato se Uzvieni dri svojih obaveza
ne od dmgih nita.
Zato: ko ima ivot
dri se svojih obaveza;
ko nema ivot
dri se desno.
Komentar:
je, verovatno, da posle svake razmmce, i ako je
jo uvek ostaju ostaci nesloge. Da bi se to izbeglo treba u
potpunosti ovo se postie preuzimanjem obaveza, ali bez
traenja prava na zasluge. Up. Konfucije, Analekti, knjiga XV, 20.
80
Zemlja treba da bude mala
a njeno stanovnitvo malobrojna.
Naprave koje ljudsku
ne treba da se koriste.
Narod treba da uzima smrt ozbiljno
i ne putuje daleko.
Iako biti brodova i
njima niko putovati.
Iako biti ondja i titova
niko ih koristiti.
Neka ljudi vezuju na konopcima
i koriste ih umesto pisma.
Neka im hrana bude slasna
a odede divne,
stanita mima
102
Te
a rituali radosni.
Susedne zemlje treba da su na domak oka
tako da se sa dmge strane granice
moe kukurikanje petlova i lajanje pasa.
A ipak ljudi treba da umim u poodmaklom dobu
a da nisu putovali ni tamo ni ovamo.
Komentar:
U drevnoj Kini - i u Peruu - vezivanje sluilo je kao zamena
za pismo (up. nordijske rune).
Opis Zlatnog Doba kada se Prirodi koju Lao Ce pro-
glaava idealom imao je puno odjeka u kineskoj literaturi. Moda
najlepa od svih jeste bajka "Izvor u umi breskvinih cvetava", autora
Tao Juan-Minga (Tao Yuan Ming). Ovde je navodim onako kako ju je
preveo Dr Gutherc (Gutherz) iz
Izvor u umi breskvinih cvetova
Udoba vladavine Tai Juana, ivee jedan ribar u mestu Vuling. Jednog
dana on se uputi uzvodno uz reku. Zaboravivi koliko je dUgo iao,
na veliku umu duboku stotine jardi, svu osvetljenu divnim breskvinim
cvetavima s obeju strana reke. U umi ne bee dmgog rastinja, osim divne
zelene i mirisne trave, na koju su padale latice. Naavi se u ribar
produi napred da dozna gde je kraj toj umi.
Na ivici ume uzdizala seplanina sa koja se sputala reka. Uzani prolaz
vodio je u samu planinu, koja je bila obasjana Ribarje u
prolaz, uzanu stazu; ali nakon nekoliko koraka ona jepostala svetla
i iroka, aprizor ogromneprostrane ravnicepukaoje pred njegovim
Lepe kolibe i behu skladno posvuda plodnim
poljima i lepim, pitomim rekama. Putevi su se ukrtali; tu su bile sve vrste
bambusa, i mnotvo dudova. ivina i psi su se dovikivali iz susednih sela.
Ljudi i ene obraltivali su polja - ba kao to i mi to radimo. Deca i starci
behu blaeno spokojni u svemu to su
Ljudi se iznenadie kada su ugledali starog ribara, te se sjatie oko njega
mu raznorazna pitanja. Dok je on govorio, ponudie ga
piletinom i dobrim vinom. U glas o njegovom
103
Te
'l)
dolasku se rairio, i svi metani se okupie da ga ispituju. Ioni su njemu
svoju o tome kako su se, nekada davno u nemimom dobu
i Huanga, njihovi preci odselili iz postojbine i doli na ovo mesto -
ene, deca i sav narod. Od tog doba niko se nije nazad, pa ne znaju
nita o tome ta se napolju. Upitae ga ko je sada kralj. Nisu bili
ni za dinastiju Han, a kamoli za dinastije Vei i Din. Ali ribar im
govorae o svemu toje znao, a oni ga pomno sluahu. Mnogo dana proveo
je na ovaj i u dobroj hrani i vinu. Kada je dolo
vreme da se rastanu, ljudi nekakopomiljahu kako ne bi bilo bezbedno da
se proiri vest o njihovompostojanju.
Najposle ribar napusti zemlju, vrati se na reku, i u svoj
Upamtio je dobro mesto i njegovu okolinu. se u svoj kraj, on je
podneo izvetaj nadlenom slubeniku, koji je, poverovavi uribarevu
poslao glasnike. oni su se na putu izgubili...
Istina je da je docnije izvesni Liu Di "Mudrac sa juga",
krenuo da potrai pomenuto mesto. No, pre no to je do njega stigao
razboleo se i umro. Od tada se niko vie nije zanimao da to mesto.
81
Istinite nisu lepe,
lepe nisu istinite.
Umenost nije uverljiva,
uverljivost ne i umenost.
Mudrac nije
nije mudar.
Uzvieni ne gomila blaga.
to vie drugima
vie i sam poseduje.
to vie prui drugima,
vie i sam ima.
TAO Neba ogleda se u pomaganju".
TAO Uzvienog je da bude od koristi
ne se sa drugima.
104
KOMENTARI:
Lao Cea
1
TAO
Drevna kineska religija je kako postoji jedan bog na Nebu od
kojeg svet apsolutno zavisi, i koji dobre, a kanjava zle. Ovaj
bog bio je ljudska svesnost. Doputao je uzvienim svecima, kao to je
bio Kralj Ven, da se u njegovoj pratnji. Umeo je da se naljuti i
kazni ljude za njihova zlodela. Ali, na kraju bi im uvek milosrdno
opratao, ukoliko bi njihov svetenik i predstavnik, sin Neba, valjano
sebe i pristupio mu sa rtvenim ponudama. Zemlja kao mati
bila je ena ocu na Nebu. Znalo se - a da to nije remetilo
osnovu religije - i za veliki broj prirodnih i
duhova koji su zavisili od Neba, ali su uprkos tome imali svoje
zadatke, upravo kao to dravni slubenici imaju dunosti u
kraljevini.
To religiozno gledite se potpuno izmenilo pod naletom stranih
revolucionarnih prevrata, kada nikakav bog sa Neba nije stao na stranu
siromanih, a ipak nevinih ljudi. Upravo sa pojavom Lao
Cea dolazi do postepene razgradnje religijskog antropomorfizma. Po
njemu, Nebo i Zemlja nemaju ljudska ljubavi: za njih su sva
psi od slame. Prilikom rtvenih svetkovina, ovi psi od slame,
odeveni u predivno izvezena ruha, polau se na oltare. Da bi se pripre-
mio za rtveni obred, svetenik mrtvih prethodno mora da kroz
period posta i kada poslue svojoj obrednoj svrsi,
psi od slame bivaju na ulicu, tako da svaki prolaznik moe da gazi
po njima, a zatim ih drveta za ogrev odnose na i
spaljuju. Nita nije odnos Prirode prema svim ivim
Sve dok ne kucne sudnji trpeza ivota je uredno postavljena, i sve
je nadohvat ruke. Ali kada ivot istekne, mi bivamo i
pregaeni, a reka ivota nastavlja svoj tok bez nas.
105
Komentari: Lao Cea

No, daleko od toga da je Lao Ce smatrao da Priroda dejstvuje bez

ikakvog reda i pravde. svakog skepticizma i pesimizma, on
nije eleo da se bori protiv popularne religije, da je zameni filosofi-
jom vieg reda, pa da, sa tog novog polazita, nastavi dalje. Iz drevne
mudrosti Knjige Promene (Ji je da sutina sveta nije
i da njeno delovanje nije proizvoljno. Svet doivljava nepre-
kidnu promenu i preobraaj. Sve to postoji je, samom
postojanja, na smrt: i mada se i smrt oni
su, ipak, neraskidivo povezani. Dalje, iako ne moemo sumnjati u
prolaznost svega nema razloga da se jadamo da je "sve
uzaludno", poto nas ta ista Knjiga promene da se sve promene
deavaju u skladu sa zakonitostima. Knjiga promene izraava
gledite da pojavni svet na polaritetu sila: kreativno i
Jedno i Dva, svetlost i tama, pozitivno i negativno, muko i
ensko - sve su to primeri polarizovanih sila koje uzrokuju promenu i
transformaciju. bi mogao pomisliti da su te sile, odnosno osnovna
u stanju mirovanja. dualizam o kome govori
Knjiga promene uopte nije tako jednostavan.
tavie, podrazumeva se da se navedene sile nalaze u neprekidnom
procesu promene. J edno se deli i postaje Dva; Dva se ujedinjuje i postaje
Jedno. Kreativno i se ujedinjuju da bi stvorili svet. Stoga Lao
Ce kae da iz J ednog nastaje Dva, iz Dva nastaje Tri, a iz Tri se
sve stvari. Ovo je u Knjizi Promene predstavljeno spajanjem pune,
linije sa isprekidanom linijom, iz nastaje
osam osnovnih trigrama; kroz njihove kombinacije, pak, predstavljen je
univerzum konstelacija u "vremenu".
Lao Ce je na osnovu Knjige Promene da promena,
koja se odvija u svakom segmentu pojavnog sveta, nije stvar
vanog obrta ili Knjiga promene govori da postoje tri vrste trans-
formacija:
l. promena, kao to je promena godinjih doba. Jedno
stanje menja se u drugo, ali se posle niza promena ponovo u
prvobitno stanje. Tako, na primer, posle zime dolazi slede leto
i jesen, pa zima opet smenjuje jesen, i tako je ciklus zaokruen.
zbivanja poput izlaenja i zalaenja sunca u jednom danu i
tokom godine, opadanje i narastanje meseca, i jesenja
ravnodnevnica - sve ovo su primeri transformacije.
106
Komentari: Lao Cea

2. Druga vrsta promene jeste kretanje napred. Jedno stanje stvari

progresivno se menja u drugo, ne se u svoje prvobitno stanje.
Napredak i razvoj odvijaju se u vremenu. Tako ljudski dani:
mada u veliki ciklus godinjih doba, nijedan nije jednak
drugom, se svaki sastoji od iskustava minulih dana, zajedno sa
iskustvima koja sa sobom nosi novi dan.
3. Naposletku, vrsta promene je nepromenIjivi zakon koji
deluje kroz sve navedene transformacije. Iz ovog zakona proishodi da
svakog kretanja kad-tad mora postati vidljiv. Dok posma-
tra pojave na Nebu i Zemlji, one mu izgledaju neizmerno velike po
njihovoj i dejstvu, i u njihovoj raznovrsnosti i mno-
golikosti. Prema ovomzakonu, kreativno predstavlja aktivnu silu
koja deluje kroz vreme. Kada kreativni princip svoje delovanje,
on to veoma lagano i neprirnetno, tako da njegovim kasnijim
moemo lako u trag. Predmeti koji poseduju veliku silu ili
gustinu postupno su nastajali iz i lakog.
je ujedno prostorne pokretljivosti. Na
prve podsticaje kreativne sile, svaka promena u prostoru je isprva
jednostavna i postupna, tako da se neometano moe Tek u
daljem sledu dogac1aja ova jednostavna i postupna promena dobija na
ubrzanju, i postaje zamreno klupko mnogobrojnih impresija. Prema
tome, najvanije je prepoznati seme ili poreklo razvoja svake poje-
stvari. Sa te bi valjalo ukoliko se eli jasno
sagledavanje i besprekorno delanje, upravo zato to sve prirodne pojave
nastaju iz lakog i jednostavnog, a razvijaju se u neto teko i
sloeno. Zakoni koje smo naveli ne deluju pod spoljanjom prisilom,
ih unutranja organska vitalnost, spontanost entelehije.
U analizi, ono to lei u osnovi svake promene je Iai
jedno koje je izvan svakog dvojstva, izvan svih zbivanja, i izvan
sveukupnog postojanja. Promene se, pak, odvijaju postojano i smisleno,
kroz Put Neba (Iian dao), ekvivalent na zemlji je Put (ren
dao). jedno od najvanijih Knjige promene je upravo
skladna veza makrokosmosa i mikrokosmosa, slika na
Nebu i drutvenih i kulturnih zamisli koje sveci i vladari
nebeske slike. U Knjizi promene nalazimo kako astronom-
sko/astroloki temelji kineske religije prosijavaju kroz koncepte Puta
Neba i Puta Ove ideje dalje se u Konfucijevoj
107
Komentari: Lao Cea
(I)
filosofiji. Ali Lao Ce je izgradio svoju filosofiju na njima. Jer,
Lao Ce je imao svoju filosofiju, mada je za sobom ostavio tek mali broj
aforizama: jer, ti aforizmi sadre nadasve ivo tkivo misli, koje se
razotkriti onome ko bude u stanju da deifruje njihov pravi smisao.
Lao Ce tako to traga za glavnim iz koga razviti
svoj pogled na svet. Konfucijanizam se zaustavio kod slike Neba. Onje,
na izvestan personalizovao Nebo. Smatralo se, naime, da je Nebo
daleko uzvienije i od boga narodne religije, ang Dija (Shang
Di), koji je posedovao izrazite antropomorfne crte. Konfucije je, go-
o njemu u trenucima uzvienih raspoloenja, i sam doprineo
optem uverenju o svom religioznom odnosu prema Nebu koje ga je
"poznavalo", koje mu je ukazalo na tradicije i tekovine njegove civili-
zacije i kome je uvek mogao da se obrati u periodima unutranjih kriza.
Prema Lao Ceu, Nebo ne moe biti najvie i krajnje. Ono najvie i
krajnje nadilazi kao i svako drugo postojanje koje se moe
opaziti i objasniti. Ono nije "neto" to obitava pored ili iznad svih
"stvari". Ali ono nije ni praznina. Recimo da je ono neto to nadilazi
sve ljudske oblike razmiljanja.
"Ono", naravno, nema imena. Jer, sva imena nastaju iz iskustva, dok
je "ono" upravo to to sva iskustva Tekda bi uopte mogao
da o njemu, i u nastojanju da se izrazi, Lao Ce ga je nazvao TAO,
kako bi izbegao dalje neprilike; a nazivao ga je jo i "veliko".
tako, on je preuzeo i donekle izmenio
termin. TAO Neba i TAO bili su poznati jo od davnina, ali ne
i apsolutni TAO. TAO "put". No, ako se zna ta je Lao Ce
podrazumevao pod TAO-m, on se ne moe prevesti kao "put" ili kao
"vera". U kineskom jeziku postoje dve za "put". Jedna od njih je lu.
Ova predstavlja kombinaciju dva znaka, za "stopalo" i za "svako". To
je ono po se gazi, odnosno utaban put. Moe se shvatiti i figura-
tivno, kao savremeni koncept "zakona Prirode", u skladu sa kojim stvari
tee da se Druga za "put" jeste TAO. Pie se kao kombi-
nacija znakova "glava" i Ovde dobijamo posve od
lu. Sadaje to "put koji vodi do cilja", "putanja",
"propisani put". se moe prevesti kao i "voditi". Po svoj
prilici, ovaj kineski pojam je prvobitno bio da predstavi astro-
nomsko kretanje zvezda. Od davnina je ekvator nazivan "crveni put", a
prividno kretanje sunca kroz u toku godine, "uti put". Nema
108
Komentari: Lao Cea
(I)
i neplaniranog u vezi sa ta dva puta: ona imaju svoj
smisao, svoje Upravo na to misli i Lao Ce kada pominje TAO.
TAO nije ni materijalan, ni duhovan, no ipak iz njega izvire sav smisao.
TAO je krajnje slohodan. On sam, po sopstvenom bira svoj
pravac, dok sve ostale stvari zavise od spoljanjeg: od
Zemlje, Zemlja od Neba, a Nebo od TAO-a.
o TAO-u, Lao Ce briljivo pazi da ne prui bilo kakav
nagovetaj o nekakvom postojanju. TAO deluje na nivou koji je pot-
puno od ma to pripada pojavnom svetu. TAO je stariji i
od Neba i od Zemlje. Ne moe se odakle dolazi: se, stariji je i
od samog Boga. On u sebi samom, nepromenljiv,
kretanjem. On je Neba i Zemlje, ili, drugim
vremenskog i prostornog postojanja. On je majka svih stvorenih
Na jednom mestu naziva ga i "pretkom svih
Lao Ce citira jednu drevnu izreku u kojoj se TAO poredi sa duhom
prazne doline, misterioznim enstvom, koji poput vodopada nepre-
kidno kao da je dok je tajanstveni prolaz do njega koren
Neba i Zemlje. Ovaj koncept verovatno je uvezi sa drevnom magijskom
formulom za prizivanje duha piktografa Kan ::: . Kan predstavlja
mesec, a i nebesku vodu koja kroz klisure. To je ne-
misteriozna, opasna, "bezdana", najvia, i
neiscrpna mudrost. Dugo se mislilo da je ensko, i tek od kraja drugog
milenijuma pre Hrista proglaeno je za muko. Stoji na severu ili na
zapadu, svugde gde vlada mrak. Simbolizuje jo i tamnog ratnika na
zvezdanom nebu, kao i misteriozno sjedinjenu sa zmijom. U
drevnim vremenima je nesumnjivo bio povezan sa crnom magijom.
(Prema Lie Ceu, ova formula iz spisa Huang Dija. Sasvim je
daju je Lao Ce preuzeo iz nekog drugog izvora, ba kao
to su mnogi delovi u Tao Te Dingu citati.). U ovoj formuli Lao Ce je
pronaao sa njegovim shvatanjem TAO-a, pa otuda i
I u drugim prilikama on je TAO sa vodom,
obzirom da je voda jer "stremi nanie", i kroz mesta kojih
se svi klone. Povremeno je sa TAO-om nalazio u dolini, moru,
odnosno dubokim rekama, zato to "streme nanie" i mogu da prime svu
vodu koja u njih uvire a da se nikad ne prepune i preliju. Jer TAO je
prazan i nikada se ne moe ispuniti.
109
Komentari: Lao Cea
(l)
Iako se kae da ne postoji, TAO nije "praznina". Jer iz
praznine nita ne nastaje. TAO nije ni u vremenu ni u prostoru. Ma
koliko naprezali ga videti. Ma koliko ui,
ga Ma koliko pruali ruke prema njemu, ga opipati. Pri
svem tom, ova neprostornost i bezvremenost na neki u sebi
sadri zametke mnotva: oblike i predstave, ali bez forme, bez sadraja.
TAO se ne moe uhvatiti ni za glavu ni za rep. Kao da je bio tu, a onda
se ponovo povukao u nepostojanje. TAOje, stoga, izvan postojanja. On
nije "stvaran", jer bi onda bio puka "stvar" ostalim "stvarima". No,
s druge strane, nije ni nestvaran, da kroz njega nastaju opipljive
stvari.
Iz toga sledi da se o TAO-a ne moe nijedna pozitivna tvrdnja.
Svako pozitivno o njemu je pogreno, zato to je iznad svega
to se moe potvrditi ili pobiti. Iz tog razloga je Lao Ce uvek nastojao
da se u svojim tvrdnjama ogradi. On se izraava kroz alegorije. On kae
"izgleda", "moglo bi se nazvati", "to je kao da", "to je neto kao"...- drugim
uvek koristi fraze ili samo nagovetaje. Jer, TAO
se ne moe opaziti niti spoznati. Sve to se o njemu moe samo su
putokazi ka jednom neposrednom iskustvu koje se ne moe izraziti

Iz toga proizilazi da TAO nije ni koncept. Radi se o ivom iskustvu,
koje, kada pokuavamo da ga izrazimo jezikom, prevazilazi nau
poimanja zato to je neposredno, direktno. Ono i ne moe biti predmet
Ko o tome ne - zna, a ko o tome - ne zna. to vie
se trudi da ga opie i odredi, to vie se od njega udaljava. Zato je
put ka TAO-u u suprotnosti sa putem vodi
iskustava, i uvek tei da se proiri. kod onoga ko se okrene
TAO-u, broj svesnih iskustava se umanjuje sve dok ne dospe u stanje
nedelanja. A kada se pridrava nedelanja, nita ne ostaje nedovreno.
Tada sve dolazi na svoje mesto.
Samo se po sebi razume da je Lao Ce potpuno svestan da njegov
TAO ne moe biti dokazan. Kada Uzvieni za njega,
odmah ga prihvata. Neto manje uzvieni se koleba: se dri
TAO-a, od njega bei. A kada niskog reda za TAO,
grohotom se smeje. Kada se ne bi smejao, to ne bi ni bio TAO.
Da bismo bolje shvatili ta Lao Ce podrazumeva pod TAO-om,
moramo se osvrnuti na iskustva. pristup nalazimo u
110
Komentari: Lao Cca
(l)
mahajana budizmu. Kroz koncentraciju i meditaciju dospeva u
stanje samadija, gde se psiha uzdie izvan svesti u sferu nadsvesti. Kada
se radi o pravim iskustvima, onda stvarno uranja u dubine
koje transcendiraju pojavni svet. Na planu su takva iskustva
izvesnim parapsiholokimfenomenima, koji su postali predmet
Samo iskustvo TAO-a, nikada ne moe
postati predmet istraivanja. Jer, ovde je oprimalnom
fenomenu u najdubljem smislu te moemo mu se diviti sa stra-
hopotovanjem, ali mu ne moemo u trag, niti ga razumeti. Iskustvo
TAO-a je poput svih neposrednih iskustava. Na primer, kada vidim
"utu", ili "plavu" boju, proces koji se odvija u oku moe se ispitati,
mada je i tu ostavljeno dosta prostora za razne spekulacije; ali, to ne
da imamo uvid u pravu sutinu percepcije. Isto tako, iskustvo se
nikada ne moe preneti Za onoga ko zna, njemu su Lao
Ceove odmah jasne, i mogu mu biti od na njegovoj stazi.
Lao Ce pripisuje TAO-u ne samo psiholoko, i
Moe mu se dati za pravo, jer "kosrnos" nije neto objektivno
i nezavisno od iskustva. Nijedan organizam ne moe postojati van svog
okvira ili okruenja, a u kakvom okruenju se zavisi od njegovih
odlika i da njegov TAO nije ni
vremenski ni prostorno Lao Ce ne nijedno iskustvo
u univerzumu. Iskustva se razlikuju prema naem i
koji im pridajemo. TAO je ono to bez razlike daje svemu to
postoji. TAO stvara sve, ali zbog toga to stvara i samu kreativnost,
on nikada ne prelazi prag pojavnog sveta.
Kao to smo napomenuli, Lao Ce ne daje proverljive
tvrdnje o TAO-u. Zbog same prirode predmeta o kome raspravlja, on
ne moe da ponudi dokaz, ali zato moe da ukae na puteve kojima se
dolazi do iskustva TAO-a. O ovim putevima kasnije. Na
ovoj postaje neophodno da se sa metafizike i sveta
prebacimo na pojavni svet.
2
POJAVNI SVET
TAO, ili sutina, iroko obuhvata stvarnost, odnosno pojavni svet.
Pojavni svet moe biti predmet istraivanja, da se u
111
Komentari: Lao Cea
'l)
njemu nalaze stvari koje se mogu imenovati i koncepti koji se mogu
definisati. realan svet nije od TAO-a. Ne bi se moglo
da se Lao Ce priklonio teoriji po kojoj je zemaljski svet odraz
nekakvog vieg sveta. Svet TAO-a ne moe biti u potpunosti apstraktan,
jer je mnotvo, kao to smo videli, sadrano u njemu. U TAO-u
postoje praslike i zameci stvari. Istina, ove praslike nisu i
izolovane, obzirom da su tek potencijalno prisutne unutar jedinstvenog
TAO-a. Ali, te praslike predstavaju klice jedne realnosti, pa
stoga uslovljavaju sve fenomene na koje nailazimo u naem svetu.
Da bismo razjasnili ta Lao Ce podrazumeva pod "praslikama"
moramo se osvrnuti na Platonovu teoriju o idejama. Za razliku od
Platona, Lao Ce nije razvio svoju teoriju o idejama na
osnovi. Do razumevanja njegove misli ne moe se apstraktnim
razmiljanjem. Do praslika se stie jedino meditativnim poniranjem u
unutranje dubine Pomenute slike ili forme su nematerijalne,
nedimenzionalne, nalik na slike koje iskrsavaju i hitro nestaju sa glatke
povrine ogledala. Ove "predstave stvari" su semenke stvarnosti. Ba kao
to ir u sebi sadri hrast uvidu nevidljivog, a ipak potpuno
aktivnog principa, tako su i "stvari" nae zbilje sadrane u tim slikama-
semenkama. Onima, koje su u potpunosti prirodne, dato je da se ispolje
na nedvosmislen i Na njima pouzdanost svakog
zbivanja, gde nita nije preputeno Retko se deava da se iz
jedne vrste semenki razvije "stvar" koja pripada nekoj drugoj vrsti. No,
i kada se to dogodi, ovakvo ispoljenje pustiti korenje u sferu
postojanja. se u nestvarnog, za sobom
mrtve i prazne ljuske pojavnosti kojima je u jednom trenutku bio
udahnut ivot. ivotni tok se ne zaustavlja - i kada "psi od slame"
pojavnog sveta lee i pregaeni.
Po mom Lao Ceovo o idejamaje dalja razrada
o semenkama iz Knjige promene. Ono to se u njoj naziva "semenom" -
iz kojeg se dalje razvija neprekidna nit zbivanja u skladu sa nepromen-
ljivim zakonom promene - to je kod Lao Cea "praslika", koja kao jedan
nevidljivi, imanentni zakon, upravlja nastajanjem i nestajanjem "stvari"
pojavnog sveta. Pokadto Lao Ce na svoju ruku izvodi iz Knjige Promene
zanimljive kao onda kada kae da iz jednog nastaje Dva, iz
Dva nastaje Tri, iz Tri nastaju sve stvari. Na ovaj on iznosi i razvija
tezu o komplementarnosti suprotnosti: ma gde postavili Jedno - kao
112
Komentari: Lao Cea
'l)
odluku, kao granicu, svejedno kako, odmah dobijamo i
ono drugo, odnosno ne-Jedno. Pojavom Jednog nastaje Dva; kada se
Dva pridrui Jednom nastaje Tri. Tri obrazuje i obuhvat-
nije postojanje, koje podrazumeva mnogostrukost. U tom procesu
vie ne moe dalje a da se ne sa mnotvom. I zato je
da iz Tri nastaju sve stvari.
Da bi se ovaj filosofski pristup razumeo, valja se podsetiti neopla-
tonizrna filosofije. Rane meditacije o Trojstvu, iz
koga daljim razvojem u nastaje Lucifer, su u bliskoj
sprezi sa tim razmiljanja. ideje se mogu i u
kasnijim filosofskim razmiljanjima: Hegelova trijada, sa
svojom tezom, antitezom i sintezom, gde sinteza postaje teza
niza, polazina za ono to dalje uslediti - zasnovana je na
pristupu koji je veoma Lao Ceovom.
Dve osnovne sile iz kojih se vidljivi svet kao jesu Nebo i
Zemlja, jang (svetla sila) i jin (tamna sila), pozitivno i negativno, vre-
mensko i prostorno, ili, pojavni svet nastaje iz
Poznato je Neba i Zemlje sa i njegovom
sviralom. Svirala je uplja, ali dah iz nje tonove. I to je
virtuozniji to je melodija sloenija. melodije niu se
jedna za drugom bez prekida, ali one su samo instrumenta koji,
sam za sebe, nije zvuk. Svirala je Zemlja, dah je Nebo. Ali ko
dah? Ko je taj nad koji uz svoje svirale
proizvodi mnogostruki svet? U analizi nalazimo da je to TAO.
Njemu ne treba spoljanji podsticaj; prirodan i nesputan, on izlazi iz
svoje najdublje sutine.
Tako TAO igra dvostruku ulogu u svetu pojava. On seme
ideja, koje se postupno u prostorno i vremenski
stvari. On je s razlogom veliki sa svojom sviralom. On
je predak svih koren Neba i Zemlje, majka svih stvari. Zato se kae
da je jednom svojom stranom okrenut postojanju. Uprkos tome,
gaje uhvatiti, ugledati ili On se u nepostojanje gde
je nedostian i trajan, sve stvari pod Nebom nastaju iz
Dakle, samo postojanje se iz nepostojanja, u koje
se i u kome je zauvek ukorenjeno. TAO je ta
sila to pojavni svet i sve stvari u njemu. Funkcioni-
sanje i upotrebljivost svega to "postoji" na "nepostojanju". Stvar-
113
Komentari: Lao Cea
61)
nost je, reklo bi se, prostrana upravo jer postoje upljine i praznine,
odnosno - odsustvo stvari. Upravo "ono nema", praznina,
stvarnost upotrebljivom i korisnom, ba kao to su posude ili prostorije
korisne jer ne sadre "nita", odnosno prazan prostor. Na taj i
TAO postaje delotvoran u pojavnom svetu: kroz nedelanje.
Sada, kada smo pokazali kako pojavni svet nastaje iz TAO-a putem
ideja, trebalo bi da nastavimo sa razmatranjem Lao Ceove spoznajne
teorije, da kaemo neto o njegovom o imenima.
odnosa "imena" i "datosti" igrao je vanu ulogu u kineskOj
filosofiji njegovog doba. Mada su kasniji racionalisti sve vie naginjali
nominalizmu koji zastupa ideju da su "imena" odabrani znaci
koji ne nita "stvarno", filosofijama Konfucija i
Lao Cea nisu bila strana shvatanja po kojima pojmovi odnosno imena
korespondiraju sa ili se mogu dovesti u blisku vezu sa njom,
i tako postati sredstvo za uspostavljanje reda. Za Konfucija je "is-
pravljanje imena" najvanije sredstvo za uspostavljanje reda u ljudskim
odnosima i drutvu: u dobro drutvu empirijski odnosi
moraju se dovesti u sklad sa racionalnim odnosima. Uzmimo, na primer,
porodicu. koga zovemo "ocem" treba da se vlada kao otac kako
bi odgovarao racionalnom konceptu "oca". Na isti sin treba da se
vlada kao sin, a sledstveno tome i ostali porodice. Samo tako
porodic2. biti dobro princip moe se primeniti i na sve
ostale oblasti ivota. Ta linija razmiljanja iz Knjige promene: u
njoj se sa pojmom Neba od koga i uvaeni proroci
primaju prvotne slike i koriste ih kao uzore za tradicionalno
institucija. Trigrami i heksagrami u Knjizi promene opisuju sve
svetske situacije, a iz zakona koji upravljaju njihovim promenama, mogu
se o promenama koje se odvijaju na nivou.
Lao Ce izlae svoju teoriju o imenima. "Praslikama"
sadranim u TAO-u mogu se na neki nadevati imena, ali ona,
naravno, ostaju i neizreciva. Ba kao to se TAO ne
izraziti, tako ne mogu ni one. Postoje datosti koje se mogu imenovatI,
ali te nisu najvie, ako za datosti koje mogu biti
imenovane prikladna imena, time ih pribliiti stvm:-
nosti u kojoj ali samo kao njeni "gosti", nipoto
Imena mogu biti od izvesne koristi za uspostavljanje reda, produavanje
tradicije i kontinuiteta ljudskih aktivnosti.
114
Komentari: Lao Cea
Iz svega do sada sledi da se svet sutine moe nazvati
"nepostojanje", a pojavni svet "postojanje". Tako je "nepostojanje"
Neba i Zemlje, a "postojanje" - majka svih Ako
usmeri sve svoje misli na nepostojanje, on proniknuti u zagonetnu
sutinu. Aji, ukoliko svoju panju usredsredi na postojanje,
samo spoljanju, trodimenzionalnu pojavnost stvari. Ipak, ne treba
greku da su posredi dva sveta, razdeljena otrom
granicom. Razlika njima samo je u imenu: jedno zovemo posto-
janje, a drugo nepostojanje. Dakle, mada nose imena, i jedno
i drugo odslikavaju jedno isto: skrivenu tajnu, iz dubina izviru sva

Jednom kada imamo imena koja se mogu artikulisati, dobili smo i
za saznanje. Pojmovi, odnosno imena koja smo nadenuli
stvarima, predstavljaju uad putem kojih se na um vezuje za stvari, pa
u svojim razmiljanjima moe da koristi pojmove umesto konk-
retnih stvari, ba kao to se u algebri umesto brojeva mogu upotre-
bljavati slova. koncepata, zakoni se mogu izraziti u vidu
formula u koje samo treba umetnuti brojke. Imena i pojmovi su korisni
i upotrebljivi dokle god je potrebno da se "stvari" porede i odmere.
Njima definiemo plodove saznanja. Sve definicije, razume se, nuno su
u sebi podeljene. Ako svi ljudi na svetu znaju daje lepota lepota, onda
se i prirodno Znanje se i defini-
sanjem, te je prema tome vezano za pojavni svet, koji je sav podeljen u
parove suprotnosti.
ovom linijom razmiljanja, moemo daleko Obzirom
da raspolae pojmovima kao za prepoznavanje realnosti,
moe, na kraju krajeva, da se njima slui sasvim nezavisno od
realnosti. On moe da stvara pojmove koji u zbilji ne odgovaraju nijed-
noj primalnoj slici. Ukoliko on moe da izdvoji stvari iz njihovog
egzistencijalnog okvira, i da neto, to zapravo ne postoji, postavi kao
cilj i objekat svojih nastojanja. Tako "imena" postaju elja.
se njima na taj se otvara da osigura ne
samo ono to poseduje, nego i ono to jo uvek ne poseduje. Za Lao
Cea ovo predstavlja prvobitni greh saznanja. Realnost je moda tek
prividna i spoljanja strana TAO-a, ali je, uprkos tome, ipak u vezi s
njim. Ovde se, sa telelolokim, svrho,-?to
stvorenim svetom, u kome ciljevi i namere nisu stvarni, su tvorevme
115
Komentari: Lao Cea
(l)
ljudskih elja, koje se moraju ostvariti ljudskimnaporom. Posledica toga
je da se u elja za to ne pripada njemu nekom
drugom. A poto taj drugi nije spreman da se odrekne svog poseda,
ishod rasprava, borba i najposle i ubistvo - to je sve
u suprotnosti sa TAO-om.
Prema Lao Ceu, na ovaj pojavni svet postaje svet zla i
neutaivih elja, zatvoren granicama koje su postavila "imena". Iz tog
razloga ljudi lutaju kroz lavirinte pogrenih pretpostavki. Opaaji vie
nisu praslike, nevezane za volju. Sada zaslepljuju i
zavode ljude, a varljive elje ih sasvim Razum preuzima
mesto, znanja se naizgled to je misao
izotrenija, to je razum budniji, to je sve udaljenije od
TAO-a. Zato Lao Ce smatra da kulturu i znanje ne treba dalje razvijati,
nego ih valja pripojiti zakonima prirode. sa preteranimrazvojem
racionalnosti, mora da se vrati bezimenoj (nekonceptualnoj)
jednostavnosti, u stanje koje doputa TAO-u da, imenima,
nesputano To je jedini put ka ponovnom uspostavljanju veze
velike majke i njenog deteta,
3
O TAOA
Daleko od toga da Lao Ce nudi samo teoriju za razumevanje $veta.
On eli da ukae na izlaz iz zapletenog pojavnog sveta u
izlaz i kroz njega, TAO. Do ovog vode dve
staze: jedna vodi kroz postojanje, a druga kroz nepostojanje. Onaj ko je
namerio da TAO u postojanju, treba da posmatra sve pojave
da se uplete u njihovu mreu. Jer sve pojave su samo
spoljanje fornle TAO-a. Sve u pojavnom svetu je na neki posle-
dica TAO-a: visoko i nisko, lepo i runo, dobro i zlo. Ne postoji nita
to ne duguje svoje postojanje TAO-u. On ne zaobilazi ni najmanji trun
praine. Ali, potraga za TAO-om u postojanju je uzaludna
ukoliko on sebi postavlja ciljeve, kuje planove i pravi eme. to vie
zatrpava svoj um ciljevima i planovima sve njegova glad i udnja,
i otuda sve izolacija. Na taj on se naposletku potpuno razilazi
sa TAO-om, i, naravno, naglo propada. Nije vano koji pravac
odabrati. Bilo da ga uivanja, boje, zvuci, gurmanluci,
116
Komentari: Lao Cea
(l)
uzbudljive igre ili retke dragocenosti, svi ti oblici ponaanja imaju za
posledicu sve dublju i dublju upletenost u mreu obmana. tome,
iluzorno je teiti svetatvu i mudrosti, ljubavi i odgovornosti,
ovladavanju vetinama i sticanju, i znanju. Jer tako se dosee
samo jedna krajnost, to neumitno za sobom pojavu njene
suprotnosti.
Jer, TAO je poput streJca. On uravnoteava svaku krajnost njenom
Visoko postati nisko, a nisko visoko. U prirodi je
Nebeskog TAO-a da smanji obilje i ublai oskudicu.
Prema tome, put ka TAO-u napredovanjem kroz postojanje pod-
razumeva prihvatanje suprotnosti u pojavnom svetu. to je vie
iluzornih elja, to je manje sputan sopstvenim egom. On vie
ne gleda na svet kroz prizmu svojih nada i strahova. Naprotiv, za njega
svet postaje objekat kontemplacije. Prirodne sile, kao to su oluje i
cikloni, povremeno besne strahovitom snagom. Ipak, nijedna bura ne
traje Svesni smo oruja, no ipak ni oruje ne
pobedu. I najsnanije drvo moe da bude Na se
nadovezuje tuga, posle tuge dolazi Prepoznavanjem prirodnih
zakonitosti uspeti da ukloni ego. Jer, upravo taj ego,
koji razdoblje i smrti pogreno zove ivotom, pred-
stavlja izvor svih obmana. Tenja za sticanjem i u tom krat-
komvremenskom razmaku, ostvarivanje elja uz magije "imena"
- koja je ujedno uzrok prepoznavanja postojanja predmeta elje i izvor
same elje - u svemu tome nalazi se koren obmane koja zamagljuje i
zaklanja TAO. Gledano iz tog ugla, i ukazivanje moe da
onespokoji, da ne govorimo o velikom ugledu koji je vazda
velikim brigama. (ego) nalazi se u stanju neprekidnog nespok-
oja, bilo da je u milosti ili nemilosti, bilo da doivljava ili
ponienja. Kada bi ukinuo personu, on bi ukinuo i zlo u svim
njegovimvidovima. ne treba zaboraviti da TAO deluje nezav-
isno i savreno precizno i kada je ego zaslepljen eljama: zapravo su
i elje TAO-a i na taj u skladu su sa zakonito-
stima. Sve je upravo onako kako treba da bude. jedini zadatak
je da ne blokira svoj put. Jedino tako dospeti do nevinosti, do
sagledavanja sveta bez prirnese iluzije; da posmatra ivotnu igru
iz prostora unutranjeg mira. mu jasno da ivot i smrt predstavljaju
samo "izlazak" i "ulazak". Ukoliko sledi zakon bez zastranjivanja,
117
Komentari: Lao Cea
'I)
i, odbacivi krutost i usiljenost, nastavi da se u istom smeru kao i
TAO, sile smrti, koje lome samo tvrdo i kruto, nad
svaku
Dakle, spoljanji put, put kroz postojanje, moe odvesti do TAO-a-
koji, na kraju krajeva, proima vaskoliko postojanje - ali samo pod
uslovom da se prethodno oslobodio svojih zabluda, te da, u
kontemplaciji, posmatra umeno poslovanje majke dok
ispreda svoje niti i puta ih da klize nalik na vodene slapove, u stalnom,
neprekidnomkretanju. Pri svem tom, on sada dobro zna daje veo iluzije
iv, u neprekidnom kretanju, ne zastoje, elje, uplitanja ega,
trajanja: .7lavra pet - sve
kontemplacija, koja TAO sagledava u onom to je pro-
lazno, predstavlja samo jedan od dva puta. Drugi put vodi kroz
nepostojanje. On vodi ka razumevanju tajnih sila, jedinstvu sa majkom.
Sve to se ranije prikazivalo kao teatar privida, najednom postaje ivo
iskustvo. dospeva do Jednog-bez-Dva, izvora iz
kojeg izviru Nebo i Zemlja, sve stvari i sve sile. To je mesto kratkotrajnih,
blistavih bleskova istine, o kojimaje govoriti, kojima se moe
jedino diviti u tiini. Put tiine vodi daleko od svega Jer
je tek smrtna ljuska kojom se slui dok putuje kroz ivot. Ovo je
staza to vodi u mirovanje, gde se sve vidljivo rastvara II nestvarnu maju.
Njen pravac je od mnotva ka jedinstvu. Ali, da bi se krenulo timputem,
valja se temeljno pripremiti. mora mnogo da poradi na svojoj
dui ukoliko ne eli da se ona, na svomputu ka Jednom, ne rascepi. Jer,
kriterijum je kada mudrac najvieg reda za TAO, odmah
ga prihvata. A kada mudrac nieg reda za TAO, on se koleba:
ga se dri, od njega bei. Kolebljivost bi morala da se odbaci ukoliko
je namerio da stupi u najunutarnjije svetilite. Prvi korak je
postizanje integriteta. Potom valja uspeno izvriti zadatak
omekavanja duevnih sila. U duevnom ustrojstvu ne srne preostati ni
traga od krutosti - to bi samo stvorilo neku vrstu lanog jedinstva - jer
pomenuto ivo iskustvo je krajnje jednostavno i lako. Unutranje sile
morale bi da struje, lagano sve prepreke pred sobom. No,
da bi izdrao takve napore bez zamaranja, mora postati poput
deteta, jer prednost dece je upravo u blagosti i savitljivosti, za razliku od
krutosti odraslih. Ovo unutranje rastakanje, ne i
rasprivanje: ono je preduslov trajnog unutarnjeg mira. Radi se, naime,
118
Komentari: Lao Cea
'I)
o stabilnom stanju ravnotee i oputenosti koje se vie ne moe pore-
metiti. Jedino pod takvim okolnostima je kontemplacija o
najdubljoj sutini, jer je sada dua-ogledalo gipka i od
praine impresija. Ona vie ne prianja za utiske, bez uplitanja volje,
krotko sledi podsticaj e koji pristiu iz dubina. Pred njom se otvaraju i
zatvaraju Nebeske kapije. Ona sagledava nevidljivo i doivljava nepo-
jamno. Nalazi se iza postojanja, u velikoj dubini gde spokojno
pokraj majke svih stvari. Pred njom se odvijaju misteriozni procesi
ivota, dok ona sama ostaje sasvim mirna i blaena, poput ptice to u
gnezdu lei na jajima u kojima sazreva ivot. Kada, naposletku,
ljuska jajeta pukne, dua uranja u stanje jedinstva sa TAO-om. Sin
pronalazi majku... To je trenutak kristalne i velikog, os-
ostvarenja Jednog-bez-Dva.
Kao rezultat takvog ostvarenja vie nema elju da deli i
definie pojavnog sveta, nego ih prihvata i sjedinjuje u nekoj
vrsti vie sinteze. On prepoznaje muki, kreativni princip u sebi, a ipak
se dri enskog, on i pored toga ostaje
u senci. To je na koji moe ostati slobodan od svih prohteva
i elja koje mu i doiveti povratak u iskonsku jed-
nostavnost. Onome ko prepozna svoju detinju prirodu, koji pazi i neguje
TAO, veliku majku sveta, vie ne preti nikakva opasnost. Onaj ko dobro
pazi da kapije ostanu zatvorene a usta znati za muke
ivota. Onaj ko vidi i popustljivo, svakog zla.
Onaj ko zna da vodi o sebi i svom ivotu, ne plai se ni tigra ni
nosoroga, i u stanju je da pravo kroz naoruanih vojnika bez
oklopa ili oruja. Jer, kako u njemu nema to bi izazivalo otpor,
on nema slabih gde bi mogao biti ranjen.
koji je postigao TAO sve svoje delatnosti sa svojom
spoznajom. On vazda radi na onome to jo uvek nije zaivelo, pa tako
i uvodi red u ono to jo uvek nije dospelo u stanje konfuzije. Jer, kao
to Knjiga promene, semenke vaskolikog ivota postoje u
nevidljivom. Bitno je posvetiti se ovim semenkama, tako da se sve to iz
njih isklija, razvije samo od sebe, bez akcije ili spoljanjeg uplitanja.
Presudan uticaj na semena vri upravo onaj ko je
postigao TAO. Sve to poseje, Dobar lutalica za sobom ne
ostavlja trag. Vrsnom kapije ne treba ni katanac ni reza. Ko
poznaje odravanja semenki, ispoljava svoju skrivenu tako
119
Komentari: Lao Cea
{il
to prvo doputa da se suprotnosti ispolje. Ako eli neto da same,
najpre mora da dopusti da se proiri do krajnjih granica. Samo kada se
jedna sila sama od sebe iscrpi, druga sila moe da je sadvlada sa
Ti tajni zakoni, naravno, sadre formule koje mogu da poslue
ciljevima crne magije, i oni su zapravo i u magijskim ritualima
taoizma kao religije, ba kao to se koriste u japanskoj vetini
diu-dicu, ili u taoizrnu Han Fej Cea. Premda Lao
Ce poznaje mehanizme magijskih radnji, njega ne zanima primena tog
znanja na uzak ili jednostran Njegova je u tome to je
uspeo da pronikne u tajnu krajnjeg tiinu i mir
vie ne naruavaju suprotnosti koje se mogu upotrebiti u ove ili one
svrhe. U tome je razlika njegovog puta i puta znanja. Znanje se
iri ka spoljanjem svetu, i neumorno i uvek juri za
Nasuprot tome, da bi postigao TAO, mora da stremi
sve dublje i dublje ka "unutra", sve dok ne dostigne jedinstva u
kojoj individualna stupa u dodir sa
Dostigavi jedinstva, on moe sagledati veliku sutinu. Tada, on
vie ne mora da izlazi van da bi video svet. Ne prozor, on moe
da vidi TAO Neba. Onaj ko posmatra sa te gledita, ne mora
nikuda da ode, a ipak svoj cilj. On ne traga ni za a jasne
su mu sve stvari. On ne deluje, a sve poslove uspeno dovrava. Takav
poseduje ali ga njegova persona, odnosno ego-maska, vie
ne moe obmanuti. Igra svoju ulogu poput ostalih, se podalje od
buke i metea svetovnih zbivanja. Jer, otkako se oslobodio svih obmana,
prija mu samo hrana velike majke.
4
SVETOVNA MUDROST
U ovom poglavlju se Lao Ceovim shvatanjem etike.
U Tao Te etiku fonnulisanu kroz zdravorazurn-
ske zakone, a jo manje uputstva za pravilno ponaanje II drutvu.
Suprotno tome, Lao Ce moralnosti i propovedanju moral-
nih vrlina, ba kao to se protivi kulturi (odnosno "tekovinama civili-
zacije") i vrednostima koje ona zastupa. Po njemu su moral i kultura
blisko povezani. Kultura se oduvek oslanjala na moral kakav je
drutvena sredina negovala. Kao i kultura, tako se i moral
120
Komentari: Lao Cea
{il
od materinskog okrilja prirode, pa ga iz tog razloga Lao Ce
odbacuje. Svoju osudu on izraava kroz kratke, para-
doksalne - nalikna kritiku morala - to
prepoznavanje postojane niti u Lao Ceovoj etici. Jer, on je Protej koji
svojim neprestanim preobraajima naem
razumevanju. Malo je njegovih koje bi se mogle bukvalno shvatiti,
obzirom da on nigde ne izlae skrojena i uverenja. Lao Ce
nije pisao za filistre, verovatno je i potajno uivao u njihovom
podsmehivanju. za razlozima koji su ga naveli da
osudi "moralnost" kao niz pravila prema kojima mora da se vlada,
moemo doznati ta je Lao Ce podrazumevao pod ispravnim ljudskim
delanjem. On etiku ne vidi kao tvorevinu, nego kao
i jednostavnu dunost prema Prirodi, prema TAO-u. Prvi
razlog zbog moral jeste zato to se on svodi na
formalni princip izdavanja komandi i On "Ti
mora". Njemu su neophodni zakoni i pravila. Ali zakoni i pravila
izazvati upravo suprotan efekat. to se vie zakona obznanjuje, to
vie odzvanja ta zapovest - "mora", sve vie je lopova i
razbojnika. U sri ljudske prirode je da se opire prinudi. Iz toga sledi da
je moralnost, do sada, i najslabiji podsticaj nametnut
Moral preti svojom tupom otricom i tako postie suprotan
Mahanjem orujem i upotrebom grube sile se ne moe nita
Jer, moralu nedostaje istine. Tako vidimo da se o
moralu nairoko raspreda upravo u vremenima opteg opadanja. Kada
ljudi vie nisu prirodno ljubazni jedni prema drugima, moralnost postaje
glavna tema. Kada zavlada nesloga, rodbinska privrenost i
ljubav se kao glavne vrline. Kada zemljomvlada nered i pometnja,
oko vladara se okupiti mnogo vernih slugu. Jer samo u takvim
vremenima te stvari postaju pre se nisu ni pominjale. Prema
tome, moral, da bi se iskazao u punom sjaju, mora da procveta na
podlozi sopstvene suprotnosti. Njegov pravi sjaj otkrivamo tek pod
nepovoljnimokolnostima. Samim timje moral sebi izrekao presudu.
Lao Ce se ne protivi samo formalnom principu "moranja",
odnosno svemu onome to donose zakoni. On napada i samo jezgro
moralnosti, ideale "dobrote" i "vrline". Dobro nije apsolutno: ono je
samo jedna strana komplementarnog para suprotnosti. Kao to nema
svetlosti bez senke, tako nema ni dobra bez zla. Ako svi ljudi znaju da
121
Komentari: Lao Cea
'l)
je dobro dobro, onda postoji zlo. Dobro i zlo nisu nita manje
suprotne kategorije od prijateljski potvrdnog: "Zacelo", i uzdrano
potvrdnog: "Pa, valjda". Lao Ceova misao se odvano uzdie iznad
dobra i zla. Apsolut nadilazi svetovne suprotnosti - on je
mesto gde se sve suprotnosti ujedinjuju da bi proizvele viu sintezu.
tavie, ne postoji univerzalno slaganje u vezi sa dobrom i zlom.
je o stvarima koje se u ovim ili onim vremenima,
na ovom ili onom mestu. Bilo bi dobro da se u ovom trenutku
ponovo podsetimo na razgovor Lao Cea i Konfucija, jer su
primedbe Lao Cea po pitanju dobra i zla u potpunomskladu sa njegovim
izlaganjem u Tao Te U svojoj raspravi, on moral i tradiciju vidi
samo kao prolosti, jer je duh koji proima istorijska razdoblja
neto jedinstveno i stalno promenIjivo, to nestaje kada umru vladari
koji su obeleili epohu i njene i zakoni koje
su donosili drevni vladari nisu bili izvrsni samo zbog toga to su se
skladno dopunjavali, pre svega zato to su uvodili red - ba kao to
imaju ukus, ali se ni za jednu ne moe da nije
ukusna. i zakoni treba da su u skladu sa vremenom u kome
nastaju, i zato ih sa svakim novim razdobljem treba menjati. Moral je
uslovljen, nipoto apsolutan.
mana morala je u tome to preterano
promiljenim i ambicioznim. Prema tome, ga sa puta
bezazlenosti i jednostavnosti. Lao Ce da takv,? ponaanje
neizostavno proizvesti niz posledica. Onaj ko voli Zivot ne
nita da bi postigao cilj, ne kuje planove i ne pravi eme.
dela iz ljubavi i ne to promiljeno. Pravdoljubiv
dela, ali promiljeno. Moralista dela i ukoliko ne na pri-
hvatanje, on potegnuti oruje i sili da bi naterao ljude da se
podvrgnu njegovom shvatanju morala. Stoga je svako moralisanje bez-
vredni faisifikat istine i vere, kao i izvor sveopte pometnje, dokje svako
promiljeno delovanje udaljavanje od TAO-a i ludosti. Moral-
isanje, kao i kultura, simptomi su propadanja, odvajanja od
spontanog ivota Prirode.
Moralisanje nametenim, Takvi ljudisebe
primoravaju da razne stvari, i tako se sve vie udaljavaju od pravog
i prirodnog. Naduveni i usiljeni, oni stoje na vrcima prstiju. Na taj
nije nikakav napredak. Jer, kako im raste
122
Komentari: Lao Cea
'l)
samopouzdanje, oni postaju sve odbojniji i pritvorniji. U sa
TAO-om oni su koje se izbacuju iz kuhinje ili gnojni i
kao takve ih sva stvorenja izbegavaju. Moralnost je sredstvo koje pojed-
ini ljudi koriste da bi dobili na vanosti, da bi se hvalisali pred drugima.
Ovi ljudi vole da se sakupljaju u klanove gde se mogu diviti svojoj pameti
i mudrosti; zaogrnuti platom svoje moralnosti se izvanredno,
dok na autsajdere gledaju prekorno i s visine.
Sa pojavom Lao Cea dolo je do velikog preokreta u istoriji kineske
misli. On je ponitio zakone, a etiku postavio na nove temelje. Konfucije
je u potpunosti usvojio Lao Ceovo osnovno nedelanje, to jest,
nedelanje u skladu sa zakonima i zapovest ima, predstavljalo je i Kon-
fucijev ideal. l za njega je ono prirodno, ono instiktivno, najvia vred-
nost. Njih dvojica se razlikuju samo po pristupu. U Konfucijevom
sistemu su koncepti Dok za Lao Cea
predstavljaju samo bezvredne spoljanje ljuske, za Konfucija su oni
sredstva koja vode do najvieg dobra. pravo mesto
unutar organskog tkiva drutva tradicija, javno mnjenje i
Konfucije visoko ceni prirodu, ali za njega priroda nije u suprot-
nosti sa ljudskim tekovinama, njihova skladna nadopuna. Dok Lao
Ce razdvaja prirodu i kulturu, Konfucije ih udruuje.
Ako se sada zapitamo "Kako da svoje pravo mesto u
okvirima velike prirode?", mo da shvatamo drugi vaan koncept
Tao Te koji, dodue, jo uvek nije toliko bitan kao sam TAO. To
je TE. Termin TE pojavljuje se u 38. poglavlju, poglavlju koje
drugog dela Lao Ceovog teksta. da je to jedan od
razloga zbog je tekst nazvan Tao Te Lao Ce je ovoj
pripisao od onog koje ona ima u kineskom
jeziku. je, u standardnom kineskom, sastavljena od piktografa
"ispravnost" i "srce", i prvenstveno "ono to izbija pravo iz srca", a
to je iskonska ivotna sila. U kineskim komentarima definisana je kao
"ono to udiu da bi ivela". Za Lao Cea, TE predstavlja "ivot u
svojoj iskonskoj snazi", koji izvire iz TAO-a. TAO je univerzalni princip,
dok Te na TEje uloga pojedinca u TAO-u. Kada
je o tome, ovaj odnos je umnogome nalik na indijske
meditacije o Bramanu kao korenu sveta, i Atmanu kao korenu individu-
alnog postojanja koji je sadran u korenu sveta. Za Lao Cea TE
neto spontano, iskonsko ili prvobitno, ono bezvremeno i
123
Komentari: Lao Cea
'I)
u svakom individualnom ivom Kasnije ova kineska
postaje apstraktna, kada se upotrebljava van tao
konteksta. U tim poznijim vremenima, ona "kvalitet
to moe da bude ili dobro ili loe. Isto tako i "karakter koji
treba negovati" - "dobar karakter", "ispravno ponaanje", kao i "vrlinu",
to je u sprezi sa konfucijanskim shvatanjem ljubavi i pravde (ren i yi).
Nije potrebno posebno isticati da u Lao CeovoIl1 delu nije prisutna
postepena trivijalizacija ovog termina (uzgred budi sud-
binu doivela je i za "vrlinu"). Svi o'li razlozi naveli su me
da TE prevedem kao "ivot".
ivot se, u najviem vidu, javlja u fonni individualne ali
je, figurativno samo posuda koja sadri TAO. Ne
za sebe, ona ne eli nita. Ne dela, nema ciljeva ni planova. Upravo zato,
ona samo ivi, i nita izvan toga. Onog trena kada njena nesvesnost
potamni ili se iskvari, ona postepeno silaznom putanjom. Prvi
silazni stepenikje ljubav prema blinjem, jo uvek bez ciljeva i planova,
bez "elje za nagradom", ali koja je delotvorna i od drugima.
silazni stepenik je ljubav za pravdu, odnosno, delanje po prin-
cipu do ut des, ciljevima i planovima. Poslednji
stepenik je moralnost: ovde dela, i ukoliko ne na pri-
hvatanje, potee oruje i pribegava sili da bi naterao druge da se
podvrgnu njegovom shvatanju morala. ponaanje odgovara
navedenim stupnjevima: najnii ljudima jedva da pos-
tojanje onog najvieg; stoga on voli pravdoljubivih se
plai, a moraliste prezire. ivotu, ne trebaju nikakva
priznanja. On, takav kakav je, hrani, rast, neguje, upot-
punjava, odrava i titi sva On stvara ne pravo na svoja
dela; svakome je od ali se ne vezuje ni za ta; hrani, ali ne
gospodari: u tome lei tajna ivota.
ivot je iznad suprotnosti pojavnog sveta, a istovremeno ih ujedi-
njuje. Kako je sam po sebi snaan i u njemu se nita
llzburkati kada nastupi slabost ili propadanje, niti pokuati da
izlaz iz toga. Takva je njegovog delovanja da za njega
nema razlike blaga i donjeg rublja blaga. Upravo zbog
toga, on neprekidno obnavlja svoju snagu, koja bi se u jednostra-
nom delovanju, istroila. Njegova snaga se sve vreme obnavlja. Uvek je
na raspolaganju da u ma kom trenutku izvede bilo ta, bez izazivanja
124
Komentari: Lao Cea
'I)
otpora. Ko na ovaj dri ivot u aci je poput prostodunog deteta
koje moe kroz opasnosti bez ozleda i savladati
prepreke bez zamora. Onaj ko vodi takav ivot nije samoljubiv, ne eli
nita za sebe. Njegovo srce kuca za sve ljude. Drugim u
sa ljudima, on drugima samo ono to eli da i drugi
njemu Njegov ivot je toliko da brie sve svetovne razlike.
Prema dobrima je dobar, a i prema je dobar: jer ivot
je suta dobrota. Za njega niko nije "beznadean Dobri ljudi su
mu vani kao zle valja pa on nalazi korist i u jednima
i u drugima se prema svima na sebi svojstven
Mada je ivot u svojoj pojavnosti individualan, on nije
samo na individuu. Ono to ivi u meni, ivi i u drugima. Tako mogu da
iz vlastite porodice, oblasti, zemlje i podneblja, vidim i razumem
druge. Ovakav pristup, prema kome svako o drugima
iz samog sebe, je i u konfucijanizmu. Lao Ce, ide
korak dalje. Kada Konfucije kae da na ivot mora da odgovori
a na ljutnju Lao Ce "Na ljutnju odgovori
Zivotam". Svoje razloge ovako objanjava: "Kada se velika ljutnja utia,
jo uvek ostaju njeni tragovi." Kada osoba traga za
da se osveti, se breme krivice svaljuje na nju. Zato Uzvieni
Covek, Zivot, uvek preuzeti na sebe breme odgovor-
nosti - ne drugog. Za ovo je, dabome, potrebna ogromna
snaga: samo koji je srastao sa ivotom ima dovoljno jaka
da ponese ce!okupnu odgovornost ne nita zauzvrat. Ko ne
ivi takvim Zivotom se hvata privida, pa u svakoj situaciji
prebacuje odgovornost na druge.
Kada nema prepirke, ivot neprekidno obnavlja snagu jer se ne
troi u borbi sa spoljanjim stvarima koje ga uznemiravaju. Ne-prepi-
ranje i nedelanje idu ruku pod ruku. ivot ne nita. "Delanje",
"svesno uticanje na tok "napor volje" - kako god nazvali borbu
iluzornog sveta na povrini svesti, sve su to sredstva koja samo na
trenutak olakavaju napetost. Ako ima deset ciljeva na dan i uspe
da ostvari svih deset, on se zacelo izgubiti u sitnicama dnevne rutine
i mudrost. sile, koje su na raspolaganju svakom
troe se u nebitnim radnjama koje on vri od do vrhunca
zrelosti i snage, pa onda silaznom putanjom sve do i,
smrti. postepeno i propadanje u
125
Komentari: Lao Cea
{I)
povrnoj - to je sudbina "ljudi od akcije". ivot nita ne
a ipak nema stvari koja nije Proet TAO-om i preputen,
ivot se razvija do nepojamnih dubina.
Ko je ovo razumeo, taj ima vrlo stav prema stvarima i
Takav se dri po strani, u senci je zbivanja, zado-
voljan je, skroman, suzdran, jednostavan, umeren. Njegova popus-
tljivost i predstavljaju istinsku snagu, da preslikavaju
kvalitet svekolikog ivota. Sve tvrdo! kruto je na smrt; sve
meko i popustljivo pripada ivotu. Zato i...zo Ce, svoja tri
blaga, kae: "Prvo se zove ljubaznost; drugome je ime slaomnost;
se naziva "ne-odupiranje svetu": jer kroz ljubaznost postaje hm
bar, kroz skromnost velikoduar;, rt kroz ne odupiranje uspeva da se
k b
'," \'.' t "
nametne ao vo a sposo n1J11 poslane '-'OiSla IZuze.an ,.u "'>-.
Skromnost i nenametljivo dranje u odnosu na spoljanji svet pred-
stavljaju upravo onu vrstu koja tedi vreme i energiju.
Ko praktikuje ovakvo ni.!cada uzaludno ne vreme
i energiju. Stoga on uvek ima vremena i ene::gije da se pravovremeno
lati svojih poslova, jo pre nego to semenke puste
korenje u tlo pojavnog sveta. On se baVI tekim stvarima dok &li jo uvek
lagane, unapred na onome to tek treba da Pravovremeno
delanje - crta i Konfucijeve i La Ceove filosofije - predstavlja
tajnu svakog uspenog poduhvata. Ljudi pristupaju stvarima
onda kada su one skoro dovrene, i tako pokvare SoJe. Nasuprot tome,
koji tedi energiju i vreme, bogatu ei.vu ivota; nema
te stvari sa kojom se takav ne moe uhvatiti ukotac, pa ljudi smatraju
da je za njega sve Upravo zbog takvih osobina on vri znatan
uticaj na ljude, im podstrek i energiju kada im je potrebna.
koji je proet tajanstvenim silama ivota je Uzvieni
Pojam Uzvien (.f:eng ren) koriste i Konfucije i Lao Ce. Radi se o
koji je otvoren na zbivanja i njihove zakonitosti. Ma
ta doivljavao u nepojamnim bezdanima nadsvesti, sva njegova dela
proeta su ivotom. Njegovo ivo iskustvo daje posebnu njegovom
govoru i razmiljanjima. svom odnosu sa TAO-om sveta,
Uzvieni ima da oblikuje svet. No, upravo iz tog razloga on
deluje Tek u osami natprirodne sutine mogu da izbiju
van.
126
Komentari: Lao Cea
{I)
Iz ove perspektive ivot Lao Cea postaje nam jasniji. S jedne
strane on je bio mistik, koji je proirio svoje Sopstvo do te mere da je
ono postalo Sopstvo vaskolikog sveta, i koji je ujedno imao i
stvenu "viziju" jedinstva. Njegova vizija iznedrila je oblake koji
neprekidno plove kao one prstenaste formacije to prevedoe Fausta
preko silnih bezdana, se u razna idealizovana
u Jelenu Trojansku, u Grethen. Lao Ce je i
Malo ko je tako duboko upoznao delovanje univerzalnih sila da bi svetu
razotkrio njihove principe i njihovu primenIjivost - uz ogradu da one
postaju dostupne tek kada kako da se odrekne svog ega, jer
bi ga, u suprotnom, mogle opasno ugroziti.
sa Faustomje ujedno i i korisno. Faust, u svom
pokuaju da se probije izvan brana stvarnosti, polazi od brzoplete
pretpostavke da se ono, to je van ljudskog domaaja, moe dobiti
direktno, bez muke. Naravno, dolazi do katastrofe, i tek tada se ra-
zotkriva dvojaki uzlazni put: put kontemplacije opaljive
lepote i prihvatanja ovog sveta; i put akcije koja izvire iz unutranjeg
iskustva. Izlazi na videlo da je i to Tek kada oslepi,
Faust dobija unutranju viziju g enstva koje nas, kao kakvim
stepenicama do onostranog, "sve vie i vie uznosi". Kada se Faust
poigrava satanskim silama, te akcije, grube i prolazne, pred-
stavljaju akcije titana sa Zapada. Lao Ceova akcija je, pak,
oslukivanje Prirode u njenom pritajenom delovanju i stvaranje bez
to je "akcija" sa Istoka.
5
DRAVA I DRUTVO
Najotrije sudove Lao Ce u onim poglavljima Tao Te
gde kritikuje i drutvene prilike svog vremena. Tu on nastavlja
revolucionarne tokove minulih "Ljudi ogladne kad udari namet
na vilajet, a veliki i postanu nezajaljivi: tada ljudi ogladne. Teko
je upravljati narodom kada veliki i da se meaju u sve: tada
je teko upravljati narodom. Ljudima se iveti vie ne mili kada veliki i
toliko ude za ivotom, da je toprosto neizdrljivo: kome je onda do
ivota?" Ovim Lao Ce kritikuje drutvene i okolnosti
svog vremena. Ukoliko je zaista potpuno svejedno da li umreti
127
Komentari: Lao Cea

a da se ivota mirno bavio svojimposlom, ili umreti u oruanoj

pobuni, naravno da ga u tom smrt zabrinjavati, i da
izabrati laki put do sopstvenog unitenja. Kao to je u Knjizi
pesnitva: "Da sam znao da nositi ovakvo breme, nikada se ne bih ni
rodio."
Prema Lao Ceu, ovakvo stanje u dravi nastaje zbog toga to se vlast
suvie mea u ivot stanovnika. to je vie zabrana, ljudi su sve si-
romaniji, to je vie zakona i propisa, sve je vie lopova i razbojnika.
Upravo stalno meanje vlasti u privatne ivote ljudi prouzrokuje nemir
i veliku tetu. Apsolutno je poboljati prilike prisilom i
brutalnom silom. narod na brutalnu silu odgovoriti
pasivnim otporom i, najposle, revolucijom. U isto vreme, sve moe da
se namesti tako da izgleda kao da u dravi cvetaju rue. No, ovaj prividni
procvat sadri u sebi seme raspada. iroki bulevari su umiveni i ali
ljudi radije biraju sporedne puteve. Dvor je bogat i raskoan, no u
poljima raste korov a ambari su prazni. Dostojanstvenici se u
svilu i kadifu, ali se ni ni danju ne rastaju od svog oruja. Piju se
najfinija i jedu najukusnija jela. Svega ima u izobilju. Umesto da
TAO vlada zemljom, vladaju lopovi. Ipak, sve to je protivno TAO-u,
nije dugog veka.
Ni istaknuti pojedinci u takvim okolnostima ne mogu da
mnogo. Konfucije zastupa isto gledite. On smatra da je svaki
pokuaj da se uspostavi red silom ili zakonom unapred na
propast. Konfucije se protivi beivotnimjavnim institucijama i meanju
drave u privatne stvari. Ali od te nadalje, dva filosofa se pos-
razilaze. Za Konfucija je kultura kao takva neto dragoceno.
Vano je odravati kulturu ivom, one snage koje hrane i
oivljavaju kulturni organizam, i odbijati napade onih snaga koje ga
remete, liavaju due, i postepeno unitavaju. Otuda Kon-
fucije stvara sistem odanosti i odnosa. "Visoko i nisko", kao principi
drutvenog poretka, trebalo bi da budu osnaeni tradicijom i moralom.
Odnosi moraju biti tako da svako u nekom pogledu bude
autoritet - pa makar i samo u krugu porodice - dok je u drugom pogledU
autoritetu iznad njega. Ovo objanjava zato Konfucije pri-
daje toliku vanost moralu. Za njega su odnosi proeti izvor
snage za temeljno drutva. Vie klase u svakom
imaju i zaduenja, a odgovorni su i za uticaj koji ire snagom
128
Komentari: Lao Cea

sopstvenog primera i unutranjeg dranja. Ljudi ne bi smeli da ometaju

njihov uticaj, jer tako se uspostavlja red u drutvu. S druge strane,
koje sprovode svoj uticaj u delo, nipoto ne smeju zanemariti svoju
odgovornost prema ljudima.
Po tom pitanju Lao Ce je mnogo otriji. Za njega ni kultura ni drava
kao tvorevine nemaju vrednost po sebi. Najbolje je kada se njihovo
delovanje uopte ne Kada je na vlasti istinski mudrac, ljudi
jedva da i znaju da on postoji. Dela bivaju dovrena, radovi se izvode, a
ljudi se slobodni. Sloboda i oslanjanje na sopstvene snage su
glavna Lao Ceovog shvatanja dravnog Najvii cilj je
pustiti ljude da deluju po sopstvenoj savesti i da se bave svojim po-
slovima bez spoljnjeg uplitanja i upravljanja. Kada se nita ne
nita ostati Tako nedelanje ostaje osnovni Lao Ceov
princip. Reforme za koje se on zalae su prvenstveno negacija svih
drutveno priznatih vrednosti: sve ono to ljudi uzdiu kao
moralno i kulturno, a u to spadaju konvencionalno lepo ponaanje,
nauka, moral, odgovornost, vetina i profit - treba bez oklevanja od-
baciti. Sve je to iluzija, svi ti prazni pojmovi koje su ljudi izmislili i pridali
im vanost, svi ti dogovoreni koji se visoko cene, ali,
naalost, nemaju veze sa taj sistem konvencionalnih
lai smiljen je da prekrije tunu i sumornu stvarnost. Svo zlo dolazi od
nezdravog irenja znanja. Jer, kao to smo videli, znanje se slui
"imenima" koja se ne odnose na stvari. U tome lei uzrok
eljenju. to je tee dosegnuti stvari koje su kroz znanje stekle ugled i
cenu, elje postaju sve Od te nadalje, da se bori
za stvari, zbog dolazi do pojava razbojnitva, i
ubistava. Razne fantazije umove ljudi: boje, zvuci, ukusi, igre,
dragocenosti - svi ti prividi ljudska srca daleko od
istinskih dubina stvarnosti, ih u mreu i ob-
mane.
Prema tome, ukoliko postoji istinska volja da se prilike poprave,
potrebno je iskoreniti obmanu. Nju je u narodu iskoreniti
jedino ukoliko vladari preuzmu na da ne uzdiu
stvari koje je teko da u svojim zahtevima budu skromni, da
izbegavaju pompu, ceremonije i sve oblike oholosti, i da se
narodom ponizno i tiho - drugim svoj ego u
stranu, da bi, na izvestan postali nevidljivi, kako bi svoju
129
Komentari: Lao Cea

razumevanja bezdanih sila. Shodno tome, kada vladari odbace

daleke stvari i dre se bliskih i realnih stvari, im biti
teko da uvedu red ljude. Ako je cilj i bogatstvo, taj
zacelo morati da i obrazuje narod; i mu sigurno sve
vrste i maina koja stvaraju dobra - od obilja imati koristi
samo vie klase. sva ova "napretka", kao to su maine
i oruje (Lao Ce ih naziva "otre alatke") su, po pravilu, nereda,
pa ih, iz tog razloga, ne bi trebalo koristiti. Put na koji Lao Ce ukazuje
udaljava se od civilizacije i pribliava Prirodi, prestaje da biva
naroda i postaje jednostavnost. elje i znanje valja
utiati neizrecivom a ljude od znanja da
preuzmu mesta (kada se kae "znanje", misli se na odsustvo
jednostavnosti i nevinosti, ili, kao to kae kineska poslovica: "Velika
mudrost nalik je neznanju", Fung Ju-Lan, Istorija kineske filosofije).
ovakvu idilu u kojoj miroljubivi ljudi ive u skladu sa
Prirodom, trebalo bi upotpuniti o njihovom
blagostanju. Ljudi prestati da se uljuljkuju u sopstvene fantazije samo
pod uslovom da su zadovoljni prilikama u kojima ive. Mudra uprava se
zato stara o blagostanju naroda, da ima zdrave hrane u izobilju, da su
domovi mirni i tihi, i da ivot u raspoloenju i Uzvieni
vlada ljudima im trbuhe, da su dobro
nahranjeni i imkosti. Samo tada njihova srca biti ispranjena,
to jest, od elja i nezadovoljstva.
Velikim carstvomvalja upravljati na isti kao kada se pri sitna
riba: ne smeju se skidati krljuti; ne sme se pritiskati; treba je drati
neno i blago. Na ovaj Ljudi ponovo svoje mesto u
spokojstvu Prirode od koje su se otrgli iluzijom.
Ove i Lao Ceove misli igrale su vanu ulogu u kineskom
intelektualnom i duhovnom ivotu u doba previranja i soci-
jalnih nemira. U "Izvoru u umi breskvinih cvetova", pesnik Tao Juan-
Ming (Tao Yuan-Ming) opisuje utopijsku zemlju u dubini jedne
planinske na kraju sveta, koja odoleva naletima svetovnih bura i
oluja, u kojoj je mir ostao (vidi komentar na 80. po-
glavIje) i za kojom ljudi odvajkada u uzburkanim vremenima.
Upravo na ovom mestu se Lao Ce sa ozbiljnim problemom.
Kao sentimentalna tvorevina mate, san o povratku Prirodi
zaista ostavlja snaan utisak. Aji da li je ga je i ostvariti? Moda
130
Komentari: Lao Cea

u Lao Ceovo vreme, kada je Kina bila malo naseljena poljoprivredna

zemlja. U to doba mislilo se da je veoma ona zemlja koja ima
puno stanovnika, kao i snagu da to vie doseljenika iz susednih
zemalja svojim dobro prilikama. Stvari postaju
onda kada populacija naraste preko poto
tada treba iznalaziti nove proizvodnje obzirom da se
egzistencija vie ne moe oslanjati na primitivne oblike zanatstva i
zemljoradnje. Lao Ce ne sugerie da bi trebalo da se vrati Prirodi
da bi iveo poput ivotinje. on svakako da postavi
u okruenje kojim ovaj da upravlja, u kome obitavati spokoj-
no i zadovoljno, ne nedostine stvari i tako vezu sa
silama u univerzumu.
Ako gledamo iz tog ugla, u Lao Ceovom jednu
misao koju bi bilo primeniti na svako vremensko razdoblje i na
svaki ekonomski sistem: Ljudi uvek treba da gospodare nad sredstvima
koja im slue za preivljavanje i ne smeju da blokiraju pristup, odnosno
zatrpaju izvor ivota u cilju opstanka u svetu. Stogaje savreno
zamisliti, u duhu Lao Ceovog savremenu tehnoloku
civilizaciju u kojoj se maine koriste uzgredno, kao sredstva,
kao to se u pradavnim vremenima rukovalo poljoprivrednim alatkama
- odnosno, drutvo u kome ljudi ive u miru i sigurnosti kao spokojni
vladari, a ne kao robovi svojih maina. Jer, jedine naprave koje Lao Ce
su "otre alatke", to jest, stvari kojima se nije ovladalo na
koji um. Uprkos tome to ovu poslednju misao nije
izrekao sam Lao Ce, ona je, bez sumnje, u skladu sa idejama iza kojih
je on stajao. Jer, jedno od Lao Ceovih osnovnih uverenja jeste upravo
to da se razdoblja sa njihovim idealima nikako ne
mogu meriti istim arinom, te da svako razdoblje mora sop-
stvene skladne i uravnoteene ivljenja.
Poglavlje koje se bavi transcendentalnim silama izaziva posebnu
panju. U skladu sa vremenom u kome ivi, Lao Ce uzima u obzir
postojanje sila koje, iz prolosti, zaposedaju i
ljude kao "kolektivne due". Istinsko vladanje se na miroljubiv
pribliava ovome. Due preminulih ne lutaju naokolo kao aveti,
njihova ne ljude, ne dovodi do cepanja i raskola u
Ostaci iz prolosti ne izazivaju borbenost u ljudima, bilo na
131
Komentari: Lao Cea
'l)
religioznim bilo na partijskim osnovama, pa oni stupaju u
odnose bez zadnjih namera.
Lao Ce poklanja jednaku panju organizaciji drutvenog ivota kao
i osmiljavanju odnosa dravama. Poput
Konfucija, i on prihvata hijerarhijski poredak organizama. U Velikom
(Da Xue) to su: porodica, zajednica, drava,
Prema tome, za njega drava nije krajnji stupanj, neophodni sastavni
deo Unutar pojedine drave su u
nom odnosu kao to su pojedine zajednice unutar drave. Iz ovoga on
izvodi neposredan apsolutnu osudu bilo kakvog
rata.
I najlepe oruje instrument je prokletstva, a ne plemenitosti. Plemenit
koristi oruje jedino kada nema drugog izbora. On najvie vred-
nuje mir i spokoj. Neguje duh, ali se ne raduje pobedi. Ko
se raduje pobedi, uiva u ubijanju. Lao Ce je dobro anatomiju
ratovanja. Znao je da ratovi ne objavom rata, niti se
zavravaju potpisivanjem mirovnog sporazuma. On je znao da
ratove treba pre nego to izbiju - ne raspomamljene
proizvodnje oruja, nego odstranjivanjem samog uzroka rata. Znao je
da neko mora da podnese posledice bitaka. Jer, gde vojska raste
samo trnje i korov. Kada velike armije odu, zasigurno dolaze
vremena. Kada je zemlja u miru, konji slue da vuku kola sa
Tamo gde nema mira, na polja oko glavnog grada izvodi se ratna
konjica. Lao Ce opravdava rat samo u cilju odbrane od agresivnog
napada. Ali i u tom treba nastojati da se rat to bre
Jer, jedino kroz takvo obuzdavanje, kada se klatno ne naginje previe u
suprotnom pravcu, moe se ostvariti mir. U jednoj svojoj paraboli, Lao
Ce opisuje primer ratovanja u kome vojska
time da iznese sr ispravnog postupanja u svim drugim oblastima
ivota. Naalost, Lao Ceove parabole posluile su da se razradi sistem
ratovanja koji je Kini doneo reputaciju zemlje gde je vojevanje
dovedeno do savrenstva.
Po Lao Ceu, ratovi se mogu korektnim odnosima
dravama. Uopte ne to on svaku tenju;
svako osvajanje je u osnovi pogreno, jer se njime ne moe ostvariti
trajna vlast. Smisao drave je, u stvari, da ljudima koji ive
unutar njenih granica da ive svoj ivot. Iz tog principa razvile su se Lao
132
Komentari: Lao Cea
'l)
Ceove smernice za dobre odnose. Po njemu, postoje dva
oblika drave: muki i enski. enski oblik drave je onaj koji dri do
mira, "stremi nanie", i Ukoliko ove drave shvate ispravno
svoj zadatak, one mogu biti sredstvo za ujedinjavanje sveta. Jer, ena
odnosi pobedu nad mukarcemsvojom Proces asimilacije,
naravno, zavisi i od mukih drava, koje su male i aktivne. Princip
negovanja samo istinskih potreba, bez tenje za povrnom slavom i bez
nagona, vai i za njih. Ove male drave,
potrebu za ekspanzijom. To se, umesto ratom i
porobljavanjem, moe ulaenjem u miroljubive kofederacije.
Najvanije od svega je dranje i ponaanje velike drave ili imperije.
Ona mora da "stremi nanie". Manje drave osvojiti ih sebi
i ih. U svojoj istoriji, Kina je mnogo puta dokazala ovu
Sve do danas (1910) ona je, svojom i
asimilovala svako agresivno, pleme koje je nadiralo sa
periferije. da se Lao Ceov pogled na svet iz osnova razlikovao
od zbivanja za istoriju Zapada. crte politike
Zapada su imperijalizam i nacionalizam. U kratkom periodu neto
se i na Istoku, i to upravo za Lao Ceovog ivota. Drava
Din i Huang Dija predstavljala je istaknuti primer ovakvog
usmerenja. Ipak, Lao Ceova misao nala je svoje mesto i u kineskoj
politici, tako da se danas nudi vie opcija za razmiljanje.
Zanimljivo je pratiti ukrtanje ideja. Duh Zapada vie ne kuca
na kineska vrata spolja; umesto toga, sama Kina postala je poprite
raznovrsnih pogleda na ivot.
6
TAOIZAM POSLE LAO CEA
Lao Ceovo delo izvrilo je ogroman uticaj na kinesku filosofiju i
ivot. Ovaj uticaj nije se pokazao odmah i u potpunosti, se postupno
razvijao i irio. Rasprava o nekim Lao Ceovim gleditima moe se
u Konfucijevim Analektima, gde se on slae sa njima,
a ih modifikuje. Meng Ce (Meng Zi), predstavnik konfuci-
janizma na kraju p.n.e, ni na jednom mestu ne spominje
Lao Cea, mada je u vezi sa nekolicinom njegovih
Samo u zbirci zapisa o iz vremena dinastije Han - koja se
133
Komentari: Lao Cea

zapravo moe pripisati mnogo starijimizvorima iz raznoraznih era - Lao

Ce se spominje nekoliko puta kao od kojeg je i sam Konfucije
traio savet.
Uprkos tome to se tako retko spominje, Lao Ceovo izvrilo
je zaista veliki uticaj na formiranje konfucijanske misli i U
Velikom znanju i Doktrini sredine (oba dela su, prema predanju, starija
od Meng Cea, mada su prema savremenim kineskim istraivanjima
nastala kasnije) moe se baza konfucijanske drutvene
strukture, gde se na mnogim mestima intelektualni dijalog sa
Lao Ceom. to se, pak, literature postoje dela navodnih
Lao Ceovih kao to je ono Ksijan Gu planinskog
prolaza, Guan Jin Ksija (Guan YinXi), kome je prema predanju Lao Ce
ostavio Tao Te ova dela gotovo sigurno spadaju u
kasnije doba, kao i mnogi drugi spisi - od kojih su neki, primerice, u
formi sutri - koji navode Lao Cea ili Lao Huna (Lao Hun),
ili Tai ang Lao (Tai Shang Lao Jun), kako je nazivan u kasnijim
vremenima, kao svog tvorca.
Bilo kako bilo, Lao Cea ne smerno posmatrati izolovano. On pripada
"skrivenim svecima" koji su odigrali bitnu ulogu u Konfucij evom
poznom dobu. U ondanjim krugovima, ideje poput Lao Ceovih bile su
sasvim Ali, to nije prvi put da se takve misli javljaju. Radi
se o tajnim koja su prenoena od starine. Dokaz za to je
legenda koja slavi "utog Cara" (Huang Di) kao utemeljitelja tao
smo spomenuli daje Tao Te proaran ovim drevnim
izrekama. U nekim jedini tragovi koji su ostali za ovim
mudracima su njihova imena, kao to je kod Hu Kin Lin
(Hu Kin Lin), ili njegovog Po Hun Vu-Den (Po Hun Wu Jen).
to se nekih drugih, legenda nam prua neto vie pojedinosti,
u Lie Ju Koua (Lie Yu Kou), iza koga je ostalo delo u
osam tomova pod nazivom Lie Ce (Lie Zi). Ovog
spominje filosof Ce (335-275 p.n.e.), ne kao legendarnu figuru
nego kao stvarnu osobu koja je, bila do te mere oboavana u
legendama da su joj pripisali natprirodne i neverovatne
Bilo bi zaista divno da je Lie Ce delo iz ili petog
veka pre Hrista. To, nije Kompilacija ove knjige ne
datira pre n.e. Uprkos tome, knjiga je zasnovana na
starijem materijalu. Lie Ce razvija Lao Ceovo snano na-
134
Komentari: Lao Cea

njegove postavke. Njegova misao zahvata teme

kao to su suprotnost vremena i prostora, evolutivni problem
vrsta ivih i Njegov naturalizam je, izraen i
ue primenjen nego to je u Tao Te TAO je predstavljen
kao supstanca koja je uzrok svega to ivi i umire. TAO se
projektuje u pojavni svet, a da nikada i sam ne postaje pojavan. Karak-
je da su mnoge u vidu alegorija. Neke od njih
su neverovatne smiljene da istaknu upranjavanjajoge koja
je usmerena ka jedinstvu. Kod Lie Cea ravnopravnu zastu-
pljenost magijskog i
Jang (Yang Zhu) je, istorijska U vreme kon-
fucijaniste Meng Cea njegovo je privuklo toliki broj
i sledbenika da ga je Meng Ce smatrao svojim glavnim protivnikom. On
je napadao Jang zbog njegovih nazora koji, mislio je on,
odbacuju i negiraju sve odnose u dravi i drava. On ne bi
izgubio ni dlaku s glave kako bi poboljao svet: ovo ukazuje na
koja zajednice ljudi. od Meng Cea ne
vidimo ta je to bilo toliko u Jang jer on je imao
skoro isto toliko sledbenika kao Konfucije i Mo Ti (Mo Di) veliki
filosof pored Lao Cea i Konfucija u estom veku p.n.e.). No u Li Ceovoj
knjizi nalazimo izlaganje o Jang koje je zgodna nadopuna
turog Meng Ceovog prikaza. Prema Li Ceu, Jang je bio Lao Ceov
koji nije razumeo njegovo nego ga je jednostrano razvio.
U tom pogledu Lao Ce pretrpeo je umnogome istu sudbinu kao i
Konfucije. Upravo kao to su se Konfucijeva pretvorila u jednos-
trani i manje ili vie uskogrudi ritualizam, tako se i Lao Ceovo
pretvorilo u jednostrani i prema tome naturalizam. Kod
Cea nalazimo (knjiga VII, 4) u kojoj Jang trai instruk-
cije od Lao Cea. On pita Lao Cea da li se koji je vispren i snaan,
koji ima pronicanja i uvek prisutan jasnosti, i koji je neumo-
ran u svojoj potrazi za TAO-om moe ravnati sa mudrim kraljevima iz
starine. Lao Ce ga je prekorio grubim
"Dela mudrih kraljeva behu takva da je svet bio proet njima, a
ipak nije se da dolaze od njih. Oni su oblikovali sva i obilato
ih darivali, a ljudi toga nisu bili svesni. Oni su prebivali u nemerIjivom i
kretali se II nepostojanju."
135
Komentari: Lao Cea

Ovde vidimo Jang kao Lao Cea. Ali, iz njegovog u

sutini intelektualnog pristupa je skretanje od Lao Ceovog
izvornog stanovita. Njegova gledita lepo su opisana u i razgo-
vorima u sedmoj knjizi Lie Cea. Ova poglavlja otkrivaju ga kao
nemilosrdnog i otroumnog mislioca. On Lao Ceove ideje
preputanja i nedelanja kao potpunu asimilaciju u kontekst
Prirode. Ali, njemu nedostaje Lao Ceova blagost i irina, pa tako u
svojim razmiljanjima neretko zastranjuje. PO njemu, svaka
aktivnost. fatalizam jetko provejava kroz ivot. Pre-
jako rtveno ostavlja gorak ukus. Sve je posve uzaludno. Dobro i
zlo su u potpunosti nevani, kao i sve ostale razlike ljudima.
i da se nije doslovce tako izrazio, iz njegovih pogleda ispada da je sve
to je vezano za ivot drutva apsurdno, da svaki pokuaj da se uredi
drava ili u javnom ivotu mora biti od
Od bogatog Lao Ceovog sveta, njemu su ostali samo uporni egoizam,
fatalizam i pesimizam. No, moe se shvatiti zato su ekstremnost i
povrnost njegovih pogleda naili na odobravanje i stekli popularnost
izgubljenom generacijom. Nema sumnje da je Jang bio de-
lotvoran u svojstvu neke vrste kineske misli tog doba, po-
glavito zbog njegove slobode od svih vezanosti. Otuda postaje jasno
zato je Meng Ce u njegovim pogledima video zmijski otrov, koji bi
trebalo eliminisati da se ne bi raspalo.
Zapravo je Ce (Zhuang Zi), savremenik Meng Cea,
uveo Lao Ceovo u kinesku filosofiju. Ce je
figura kineskog intelektualnog i duhovnog ivota. On je pesnik
kineskim filosofi ma p.n.e., a njegov uticaj na kasniju
poeziju juga Kine bio je snaan koliko i njegov kasniji upliv na filosofiju.
O njegovom ivotu se jedva neto zna. Iz malobrojnih biografskih
podataka koji se daju izdvojiti iz njegovog dela vidi se samo da je on
vodio bogat unutranji ivot u spoljanjem siromatvu. Stalno je
odbijao pozive da im se pridrui na njihovim dvorovima kao
savetnik, i neljubazno je njihove glasnike koji su mu
dolazili sa ovakvim predlozima. Na dmgoj strani, on se nije povukao iz
sveta, je iveo kao glava porodice u veoma oskudnim uslovima, i ne
bez povremenih finansijskih Sa se zna da je bio u
dodiru sa intelektualnim tokovima svog vremena. Bio je u kontaktu sa
konfucijanskom kolom, mada ne sa ortodoksnom sa jednom dru-
136
Komentari: Lao Cea

gom strujom, poznatom po doprinosima konfucijanskoj

tradiciji. On je gajio najvie potovanje prema Konfuciju
nakon velike prekretnice njegovog ivota u ezdesetoj godini.
Danas je za nas od ono to od Cea saznajemo
o Konfucijevoj intelektualnoj i duhovnoj prekretnici. Ce
je bio u vezi sa filosofom Hui ijem (Hui Shi), koji je stekao ime kao
i Hui i je izgleda bio blizak takozvanoj "koli
sofista" u centralnoj Kini. Od njegovih brojnih spisa nije
nita vredno. Ali od Cea saznajemo neto malo o
njegovim pogledima. Izgleda da je on bio poglavito
Ce imao je sa njim mnoge rasprave, ih
verovatno vie kao vebe dijalektike nego to se nadao da ga preo-
bratiti.
Ali pored svih ovih veza i druenja sa drugim filosofima - to je
nesumnjivo utisnulo nekakav trag u misao Cea - uticaj koji je na
njega izvrilo Lao Cea ostaje bez premca. Ce je unapredio
ne samo svetovnu mudrost nego i izvornu filosofiju.
Njegovi osnovni filosofski pogledi mogu se u prvih sedam tomova
njegovih spisa, takozvanim "unutranjim poglavljima"; sve ostalo to je
napisao je dopunsko i sporedno. Prva knjiga nazvana je izlet".
To je izlaganje dela. Zemaljski ivot sa udarcima sudbine koje
nosi uporedio je sa letom male prepelice kroz iprag, dok je stvarni
"ivot", u svom blagoslovenom spokoju lien svih Njega,
pak, poredi sa velikompticomPeng koja para nebo svojim, poput oblaka
ogromnim krilima, dok leti od junog do severnog okeana. Druga knjiga
"O jednakosti stvari", je vana. Ovde Ce nudi reenja za
tadanje filosofske raspre sa gledita. Njegovo vreme
obeleile su velike borbe miljenja. Starodrevni, religiozno utemeljeni
pogled na svet odavno je bio propao. Namesto njega pojavilo se mnotvo
svakovrsnih ideja, neretko dijametralno iz kojih se vazda
rasplamsavala borba suprotnih stremljenja. se Tao Te
Ce je shvatio neizbena i uslovljenost svih ovih
ideja, od kojih svaka zapodeva bitku sa nekom dru-
gom. Nijedno od ovih gledita nije moglo da prui dovoljan dokaz o
svojoj valjanosti. Ce vidi reenje u prelaskU iz nie sfere jalovih
rasprava u viu sferu intuicije, to je jedini put sticanja jedin-
stvenog uvida u sutinu. Druga knjiga velikom rapsodijom o
137
Komentari: Lao Cea

muzici nebeskih orgulja, a se o tome

kako je neki sanjao da je leptir, ali kada se probudio vie nije znao
da li je on sanjao da je leptir, ili to sada leptir sanja da je U svojoj
on nudi primenu svog uvida. Zadatak je
Gospoda Zivota; ne treba da stremi ka nekoj pojedinoj
situaciji, da sledi glavne arterije ivota, i bude zadovoljan
spoljanjom situacijom u kojoj se nalazi. Jer, spas ne treba traiti u
promeni spoljanjih okolnosti, nego u promeni stava u odnosu na
okolnosti ivota koje iz TAO-a. Na ovaj se otvara put ka
svetu u kome su sve razlike izbrisane.
Ceova knjige bavi se vie ljudskim drutvom nego
individualnim ljudskim ivotom. Ona pokazuje kako treba da
bude delotvoran u drutvenom i svetu. I ovde je naglasak na
sveobuhvatnosti gledita, za razliku od sputavanja u nekoj vrsti "eksper-
tize". "Ekspertiza" odnosno spekulacija moe da bude korisna, ali sama
ova korisnost moe dovesti do toga da bude Upravo
zato to je postao jednostrani ekspert, "profesionalac", biva
u mreu pojavnog sveta, kao u ogromnoj maineriji
drutva, dok onaj "neupotrebljivi" koji je prevaziao sve suprot-
nosti, na taj spaava sebi ivot.
Peta knjiga bavi se "Obelejima potpunog ivota". U nekoliko ale-
gorija prikazano je kako iz unutranje veze sa TAO-om nastaje istinski
ivot bez planova, koji vri unutranji uticaj na Ljude, pri sve
spoljanje manjkavosti Tu se pripoveda o bogaljima i
nakaznim ljudima koji najjasnije demonstriraju ovu istinu uprkos svom
spoljanjem izgledu. Kontrast unutranjeg blaga ili riznice, te
spoljanjeg izgleda simbolizovanog prnjama na taj se
izotreno dovodi u fokus. Takvi primeri doveli su do toga da se taoizam
i u kasnijimvremenima smatrao donekle filosofijom paradoksa. Ova
tema neretko se moe u bajkama gde se ili bog
spasitelj prikazuje kao prosjak odeven u prnje, zaputen i zatrpan
prainom na uglu neke ulice. Lako je kako ovakva ideja ima
izvesne sa "ponienjem na krstu". I u
se skromnost i samoodricanje smatraju putem uznoenja due i
svetatva. postoji velika razlika ova dva pris-
tupa. U su duhovno uzdizanje, slava i svetatvo jedna strana
paradoksa, eljeni cilj. Patnja i ponienje samo su sredstva do ovog cilja.
138
Komentari: Lao Cea

tei da sagleda ovu stazu patnje u okviru kratkog ivota na

zemlji kao cenu koja se mora platiti za neizmernu i vremenski neo-
slavu. Za taoizam, ponienje odnosno vie
nije neto to je neophodno pretrpeti. To nije stanje koje bi neko
da promeni za kakvo drugo. Umesto toga, kada
postigne sveobuhvatni uvid u sutinu, on je iznad suprotnosti i
ivota i smrti, od kojih ionako nijedna nije ni blizu TAO-u. J er,
ove suprotnosti su jednako bitne karike u promenIjivom ciklusu.
Bilo bi pogreno zasvagda neki pol i njegovu
suprotnost. LJ prvom redu to je a drugo, to bi samo
da je i dalje vezan za pojavni svet.
Kada je Hui i zapitao Cea postoje li ljudi lieni ljudskih
ovaj mu je bez oklevanja odgovorio "da". Hui i je tada
odvratio: "Takav bez ljudskih ne moe se nazvati
Ce je odgovorio: "Poto mu je TAO Neba
dode!io ljudski oblik mora biti nazvati ga Na to je
HUi. Si rekao: "Ali su sastavni deo koncepta
Ce Je odvratio: "Ono to imam na umu nisu Kada kaem da
je neko lien pod tim podrazumevam da unutranja sutina
takvog nije naruena naklonostima i nenaklonostima. On sledi
Prirodu u stvarima i ne nastoji aktivno da proiri svoja iskustva."
?nda je Hui Si upitao: "Ukoliko ne nastoji aktivno da proiri svoja
Iskustva, kako njegova sutina moe da opstane? A Ce je odgo-
vorio: TAO Neba dao mu je njegov oblik, i on ne kvari svoju
unutranju sutinu naklonostima i nenaklonostima. Ali ti
svoj um spoljanjim stvarima i uzalud svoje ivotne sile... Nebo ti
je dodelilo oblik, a ti ne ume nita drugo nego da neprekidno
svaku misao." (Knjiga V, 6).
Ceova esta knjiga, "Veliki predak i je veoma
vana. Ona govori o tome ta se zbiva kada ljudi put ka velikom
pretku, TAO-u. "Ljudi od istine nisu se plaili Oni nisu teili
herojskim delima, niti su stvarali planove. Zato nisu imali rata da ale
kada ne bi postigli uspeh, niti da likuju kada ga postignu. Zato su bili
kadri da se popenju na najvie vrhove, a da ne dobiju vrtoglavicu; mogli
su da hodaju kroz vodu, a da se ne pokvase. Da kroz vatru, a da
se ne opeku. Kada su spavali nisu sanjali, a kada bi se probudili nisu
imali briga. Hrana im je bila jednostavna, a disali su lagano i duboko.
139
Komentari: Lao Cea

Nisu znali za ekstremno prianjanje za ivot niti za strah od smrti; nisu

se alili to naputaju ivot, niti su se radovali to u njega stupaju. Ono
to im je dolazilo uzimali su radosno, a putali sve ono to mora da ode
bez daljeg razmiljanja. Ovo se naziva "neopiranje TAO-u kroz svesnost,
i neopiranje onome to dolazi od Neba kroz ljudskost." Na ovaj
se i prema najdubljim posledicama patnje i smrti odnosilo uzvieno.
Sedma knjiga, "Za upotrebu kraljevima i je poslednja
u nizu, i bavi se vladanjem i nevladanjem. U njoj se kae: "Najvii od
ljudskog roda koristi svoje srce kao ogledalo. On ne juri za stvarima niti
hrli prema njima. One se u njemu ogledaju ali se tu i ne zadravaju."
Da sumiramo, Ce je uspeo da razvije Lao Ceov taoizam,
nairoko se njegovim metodima li nameri da rei filosofske
probleme svog vremena. On je Lao Ceovo zaodeo u sjajno ruho
poetskog jezika, i obogatio smislenim alegorijama iz kojih ono neizre-
civo u konceptima prosijava u munjevitim bljeskovima.
njegovim sa prizvukom paradoksal-
nog, neizrecivo postaje donekle U epilogu on prua
objanjenje svog metoda:
nudim alegorije
J mnoge starih izreka;
Jz punog pehara svakodnevno pijem
Ba da bi svetlost mogla plesati u njemu.
Ceu je veoma blisko Lao Ceovo razmiljanje o pojavnom
svetu. Kao i Lao Ce, on ivi u dubinama TAO-a, a pojavni svet je za
njega poput utvarnog sna. Nije vano da li je on Ce ili kakav
leptir: postojanje i jednog i drugog je snoliko. On je proiveo svoj ivot
u osami, kao i njegov Nije poznato da li je imao Ipak,
izgleda da deo onoga to mu se pripisuje nije dolo direktno od
njega, tako da je razumno pretpostaviti da je neka vrsta njegove kole
postojala. U svakom nema sumnje da je Ce izvrio
ogroman uticaj na kinesku filosofiju i literaturu. Ovo potkrepljuje
njenica da se naziv "Lao - to predstavlja kombinaciju imena
Ce i Lao Ce - neretko koristi da tao ideje. (Na isti
se Lao Ceova ljubav prema starini naziva "Huang Lao", gde se
"Huang odnosi na Huang Tea, "utog Cara", koji je bio oboavan kao
svetac i zatitnik taoizrna, ba kao to se Jao i un smatraju svecima i
zatitnicima konfucijanizma.) Uticaj pesnika-filosofa Cea je na-
140
Komentari: Lao Cea

j ivij i u literaturi juga. To se da po idejama koje nosi

poezija koja je obogatila kinesku kulturu kao novi vid umetnosti
poreklom iz basena reke Jangce.
Posebna nadgradnja taoizrna moe se u filosofiji Han Fej Cea.
On je bio princ iz kraljevske drave Han, koja se u to vreme nala
u velikoj opasnosti. Pokuao je da napravi plan koji bi bio prihvatljiv za
njegovu vladu kako da svoju zemlju, ali oni za to jednostavno
nisu imali sluha. Onda se okrenuo dravi na zapadu, koja je pod
svog vladara i Huang Tea (Qin Shi Huang De),
da ugroava upravu carevine sve druge drave. Li Si je
tada bio ministar u dravi Ranije je Han Fej Ce u drutvu
sa Li Sijem predavanja koja je drao konfucijanista Ksun
Od dvojice prijatelja Han Fej Ce je po optem uverenju uivao
slavu. Zato i ne to je vladar drave kome je Han Fej Ce
bio poznat kroz njegovo pisanje, bio da ga neko vreme
iskoristi. Uloga koju je u tome igrao Li Si nije do kraja razjanjena. U
svakom Han Fej Ce dopao je zatvora nedugo po svom
u dravu, verovatno podlim spletkama Li Sija. Tu je i
oduzeo sebi ivot 233. godine p.n.e., kako bi izbegao jo goru sudbinu.
Njegovi spisi su, nakon njegove smrti postali visoko cenjeni.
U to doba uticaji iz kulturnih centara - konfucijanizma sa
severa, taoizrna sa juga kao i centralne kineske kole Mo Tija - su
da se meaju. Zbirka poput Lu i (Lu Shi Chun Qiu -
i jesenji anali Lu Bu Veija) predstavlja dobar primer ovog novog
eklekticizma u ranoj fazi. Vie nije bilo vano da li se neko prikloniti
ovoj ili onoj koli razmiljanja; umesto toga misli su uzirnane odavde i
odande li skladu sa optim duhom vremena. Han Fej Ce
nije bio do kraja ali je usvojio jedinstveno gledite za koje je,
nalazio oslonac u idejama svih kola. InspiracijU za centralnu
ideju svoje filosofije pronaao je u mislima dravnika centralne Kine.
Oni su mislili da se do pravilnog i uspenog upravljanja
dravom moe kroz zakone i putem dogovaranja. Ovaj
pristup se kosio kako sa konfucijanizmom - osnovna ideja jeste red,
ali ne kroz ispravnost zakona nego kroz ispravnost samih ljudi - tako i
sa taoizrnom, najvii cilj jeste da uopte ne postoje nikakva
Ideja utemeljivanja drave kroz zakone razvila se iz gledita Mo Tija, ali
je dravnicima te ere. na
141
Komentari: Lao Cea
(t)
koji konfucijanista Ksun (Xun Qing) shvata moralnost kao sredstvo
za utemeljivanje poretka je blizak ovoj liniji razmiljanja. Han
Fej Ce je svoju omiljenu ideju autoriteta i prava vladara pozajmio iz
konfucijanizma, ali je iz nje dalje razvio jedan princip apsolutne mon-
arhije, pri je poseban naglasak stavljao na upoljavanje kompe-
tentnih ljudi. No, sve ove misli bile su istovremeno uvijene u
principe. Stoga ne to se on u svom izlaganju bez
slui Lao Ceovim izrekama.
Kao to smo videli, Lao Ce je za najbolji delanja srnatrao
ne-delanje, da su najvii i najmudriji vladari oni koji su do te mere
uzdrani da su ljudi jedva svesni njihovog postojanja. I Han Fej Ce je
isticao ne-delanje od strane vladara, no on mu pridaje
Za Lao Cea je ne-delanje najvii oblik delanja, jer na taj
priroda vladara dolazi u sklad sa uticajima, i tako na tajan-
stven sa prirodnim silama. Prema Lao Ceu je samo neki
izuzetno uzvien i plemenit - koji svet voli u samom sebi - dostojan
da upranjava ovu vrstu vladanja putem ne-delanja. Han Fej Ce vidi
stvari sasvim Po njemu je ne-delanje vano prosto zato da bi
se vladar ugodno i bezbedno. On ne treba da se napree. Sve to
ti'eba da jeste da odabere sposobne i marljive slubenike koji
oklevati da za njega obave posao, tako da on moe da uiva u
blagodetima svog uzvienog poloaja, ne sam ama ba nikakve
napore. "On 'nedelanje' i nita ne ostaje nedovreno."Ovo izgleda
kao da je sasvim u skladu sa Lao Ceom - ali, naravno, samo na prvi
pogled.
U tome se krije jo jedna poenta. Ne samo da je ugodno to princ
ima svoje podanike koji za njega sve obavljaju, to je istovremeno i
bezbednije. Jer ako neto naopako, odgovornost za
greke snose sami slubenici, dok je monarh odgovornosti i
u poziciji da kazni svoje nespretne podanike. Ovde se pitanje
da li je ovo objanjenje, koje u potpunosti princa iz me-
hanizma upravljanja, jednostavno smiljeno da obezbedi vladaru neku
vrstu dolce vita, tako da on ne bi remetio dravne poslove svojim
meanjem. Ipak, na kraju postaje jasno da se Han Fej Ceovi saveti, nalik
na Makijavelija, odnose samo na Ovo sledi iz drugog principa
za koji se zalae. Lao Ce je, naime, govorio da se ljudima ne smeju
pokazati ubojita oruja kraljevstva, kao to se ne srne izvaditi ni riba iz
142
Komentari: Lao Cea
(t)
dubina. Ono to je on mislio je da se narod mora drati u stanju
jednostavnosti i ispunjenosti, tako da spokoj ove jed-
nostavnosti ne moe biti naruen ma kojim oblikom pretvor-
stva i plasiranja lai. Han Fej Ce usvaja ovaj princip, ali ga, na sebi
svojstven preObraava. Prema njegovom uverenju, vladar treba
da vodi kako bi njegovi podanici bili uvek uposleni i u stanju
neizvesnosti, u strahu za svoj pOloaj, ne bi li svaki od njih to
je besprekornije ispunjavao svoj zadatak. Ali, odluke
uvek donosi samo on, misteriozan i nevidljiv kao bog, nepredvidljiv bilo
da odaje priznanja ili kazne, jer nema drugog da se njegove
namere ostvare u celosti. Na taj su priznanja i kazne, kao poluge
apsolutno u njegovim rukama i on ih koristi da bi postigao svoje
ciljeve - koje nikada ne otkriva. Sredstva koje Han Fej Ce savetuje
vladaru su i ulivanje straha koji se javlja iz nesigurnosti.
Ovde jasno vidimo kako se Lao Ceova misao u sistemcrne
magije.
To se moe videti i u Han Fej Ceovim osvrtima na ljudsku prirodu.
Prema Lao Ceu, sutina je u skladu sa univerzumom i nje-
govim zakonima. Jedino su elje izvor svih zala, i njima treba stati na
put. Za Han Fej Cea je, elja sr ljudske prirode. Dabome,
elja je zla od samog Ali, ipak se mora gajiti i pothranjivati, jer
to je poluga kojom princ moe da prisili ljude na sluenje. koji
ne eli nita, koji se vie ne boji koji vie ne za ma za
princa je beskoristan. tavie, takav je i opasan. Njega je najbolje
ukloniti. A i prema ostalima on treba da je nepoverljiv. Princ ne srne da
veruje svojim podanicima, jer oni su njegovi neprijatelji: On ih prisiljava
na bespogovorno sluenje na jedini - ih u nespokojstvu. Ali,
on ne srne da veruje ni svojoj eni i deci, jer i oni mogu da postanu
u rukama ambicioznih podanika koji mogu da ih zloupotrebe za svoje
ciljeve. Poverenje je koren svekolikog zla. treba da voli ljude
jedino zato to u njima vidi sredstva za ostvarenje svojih ciljeva. On voli
konja zato to dobro galopira. Kralj voli svoje podanike zato to ginu za
njega. Lekar je voljen zato to vida rane i zaustavlja krvaranje. I u ljubavi
mora da bude krajnje smotren. Kolar eli da svi ljudi budu bogati
i ne zato to im ne zavidi na njihovom bogatstvu i
zato to da proda to vie Pogrebnik eli da ljudi umiru
ne zato to ih mrzi, nego zato to niko ne bi hteo da kupi
143
Komentari: Lao Cea
'I)
Na isti princ mora da bude svestan da njegovi potomci
uvek eleti njegovu smrt, ne zato to ga mrze nego zato to imaju koristi
od njegove smrti. Zato on mora uvek da bude na oprezu sa ljudima koji
bi mogli da se okoriste njegovom
Han Fej Ce ove principe hladnokrvno primenjuje na sve dravne
poslove. se na njih, on zagovara jednu apsolutno
tiransku politiku Za njega nisu bitni doslednost niti principijel-
nost, i zato princ valja da sve ono to mu u ma kojoj situaciji donosi
konkretnu korist. Za vladara lienog predrasuda jedini vredan princip
je beskrupulozni oportunizam. Zakoni treba da su rigorozni, i da deluju
sa nepogreivom kao i sile prirode. Jedino tako
princ biva svake odgovornosti. Jer, nije on taj koji ubija ljude,
nego se oni sami ubijaju kada ulete u ralje kaznenog mehanizma koji
deluje automatski. Nikome nije doputeno da se i ponaa slo-
bodno, izuzev samom princu. tavie, sloboda misli i govora ni ne treba
da vai. Jedino onda kada su naklonosti i stremljenja naroda u pot-
punom skladu sa ciljevima, on moe da bude siguran u svoj
narod. Iz tog razloga su ljubav i samilost od strane princa za svaku osudu,
zato to uvode koji nije kompatibilan sa ustaljenim mehanizmom
vladanja. Jedino onda kada taj mehanizamfunkcionie besprekorno, on
moe da bude istinski delotvoran.
Han Fej Ce pretvorio je taoizam u neto nastrano i osobeno - mada
je, gledano, svaki od njegovih izveden iz Lao Ceovih
Han Fej Ce bio je krut mislilac koji nije doputao da struktura
njegovog uma, vie nalik kakvoj maini, bude razmatra-
njima o blagosti, ili motivima srca. Kao to sam napomenuo, njegova
ledena postojanost unekoliko na Makijavelija. Slika o njemu
ne bi bila potpuna da ovaj branilac i tirana sveta svoju smrt nije
naao u tamnici, u akama svog najboljeg i Huanga.
Njegov prijatelj i sledbenik, Li Si, koji je u njegovom
stradanju - ne zato to je Han Fej Ce bio od Li Sija, zato
to je potonji da pomenute principe moe bolje da primeni sam,
kao jedini sluitelj svog gospodara, pre nego u zajednici sa tako
umenim kompanjonom - i sam je ubrzo bio pogubljen od strane sina
istog princa kojeg je stvorio carem sveta, valjda u znak zahvalnosti za
uslugu.
144
Komentari: Lao Cea
'I)
Na ovomprimeru vidi se razvoj prilika u Kini u doba propasti drevne
civilizacije. Divni, slobodni svet sa svojim nebeskim, spokojnim, mirolju-
bivim predelima TAO-a kojeg je Lao Ce razotkrio oku,
postao je tako zlokobni bezdan u kome demoni neometano obavljaju
svoje rabote. U tom smislu je Han Fej Ceovo u odnosu na
taoizam Lao Cea, isto to i panski autos-da fe i lov na vetice srednjeg
veka, prema o iz Nazareta, u ime su, kakve
li ironije, one i bile pogubljivane.
Jo jedna enciklopedija moe se u delima
opte poznatim pod nazivom Huai-Nan-Ce, koja dolaze nakon vremena
Han Fej Cea. Ovi spisi mogu se pripisati Liu Anu (Liu An), unuku cara
Vu Tija (Wu Ti) iz dinastije Han, kojije bio naimenovanza princa oblasti
Huai Nan. On je bio duboko taoizmu, i na njegovom dvoru
okupljao se veliki broj i Namera mu je bila da uz
njihovu prikupi zbirku znanja koja je najpre nazvana
Hong Lie (Hong Lie Chuan - Beleke o velikoj jasnosti), ali je
kasnije dobila naziv Huai-Nan-Ce. Liu An utroio je bogatstvo
na alhemijske eksperimente, da bi kasnije bio umean u intrige
koje su imale za cilj damuobezbede trona. ova zavera
je otkrivena i princ je izvrio samoubistvo 122. godine p.n.e.
kasniji spisatelji tvrdili su kako se razlog njegovog odlaska sa
ovog sveta krije u da je on doiveo da bude primljen u drutvo
besmrtnika. U njegovom nastavak procesa integracije
i misli, i stiavanje snanih naleta kole misli
centralne Kine, koja je svoju preciznost i jasnost najpre podarila Han
Fej Ceu. Do Liu Anovog doba sve ideje o porobljavanju ljudi i
tiranske ne samo da su se vratile svojim egzekutorima, nego je sve
ono to su postigli vladavinu bilo odavno
propalo, a sa time je u zaborav pala i drevna kineska kultura.
Takve prilike su zaista prevazile granice njenih U
je u prvi plan izbila dinastija Han. U prvo vreme onaje doputala irenje
praznoverica popularne religije, ali je nedugo potom u konfucijanizmu
otkrila najsnaniju potporu za uspostavljanje reda u dravi.
tome konfucijanizam je svoj poloaj koji zadrati
dve hiljade godina, dodue ne bez osetnih oscilacija, odnosno sa
promenIjivom
145
Komentari: Lao Cea

Zbirka Huai-Nan-Ce predstavlja zanimljiv pokuaj ujedinjavanja

taoizma i konfucijanizma. Iona sa TAO-om koji je, ako je suditi
po imenu, osnov konfucijanizma koliko i taoizrna, bez obzira na to to
se u dve kole, kao to smo videli, istom izrazu pridaje
U Huan-Nan-Ce-u je primetno i
sveprisutnosti TAO-a, ba kao to je sa ranijim tao
spisima. je da pomenuto delo ne dosee uvekvisine
originalnog Dokje Lao Ceov pogled na TAO sutinski kvalita-
tivan, Huai-Nan-Ce naglaava njegov kvantitativni aspekat. Uz to, neka
tu i tamo nagovetavaju sumnjivo TAO-a i
sveta, na primer kada se govorio tome kako TAOjeste sveprisutna dua
sveta, ali ga je ipak prizemljiti putem magije. Pojavni svet
individualnih razlika i svet iznad privida i individualnih razlika
da se deli u ovdanji i onostrani svet. Zato ni ne to kompilacija
Huai-Nan-Ce zagovara magijska sredstva radi prelaska iz ovog u onos-
trani svet, to jest bavi se prizivanjem to transcendira ovaj svet u
cilju postizanja besmrtnosti i ivota. Jer, normalno je da pod
takvim okolnostima vie eleti da se prikloni ivotu u
svetu, da plati cenu smrti, koja ujedno izlazak iz ivota
i pojavnog sveta. pomenutog ceha, naime, moe se
magijskih vetina. Na ovaj problem da se vratimo
kada budemo razmatrali magijski taoizam. Na ovoj dovoljno je
obratiti panju na fine pukotine u strukturi misli tog doba, kroz koje su
ove maglutine bile kadre da prodru.
Uticaj konfucijanizma, kao to je istaknuto u metafizici Velikog
znanja i Doktrini sredine, u Huan-Nan-Ceu postaje jer se
koncept TE, ili ivot - to za Lao Cea "TAO koji je postao
individualan" - ovde zamenjuje konfucijanskim konceptom ksing ili
priroda, sutina. Poput TAO-a, u svom prvobitnom stanju sutina
je i nenaruena, a postaje zamrena i uznemirena tek kada
u dodir sa predmetima koji uzrokuju elje i emocije. U svojoj
sutina je jedno sa TAO-om. Ova iskonska sutina
obitava u Ona je samo privremeno zaklonjena, ba kao to
oblaci pokadto zaklanjaju zvezde. Ona je promenljiva kao to je i nebo
naizgled promenijivo pod uticajem prirodnih nepogoda. Ali, kao to
polarna zvezda pokazuje moreplovcu kurs koji treba da zauzme onda
146
Komentari: Lao Cea

kada nastupi nevreme, tako je i unutranja sutina njegova

zvezda vodilja u buci i meteu ivota.
Prema Huai-Nan-Ceu, nije teko negovati ovu sutinu. Poto je ona
iskonski dobra, a kvari se jedino usled reakcije na spoljanje uticaje,
dovoljno je ukloniti spoljanje uticaj e i se sam od sebe ispraviti.
zbirka Huai-Nan-Ce priznaje da je elja neizbean deo ljud-
ske prirode, i kao takva se ne moe do kraja odstraniti. Kada je elja
jednostavno uperena u pravcu zadovoljavanja prirodnih potreba ona
nije tetna i tada je ne treba gurati u stranu. Samo onda kada nagoni
da "bude van sebe" i udi za opsenama, ona postaje zlo koje valja
suzbijati. Aji, da je dobrota neraskidivi deo ljudske sutine,
ne treba da ma kakve napore, niti bilo ta da radi kako bi postao
dobar: on jednostavno treba da slua svoj unutranji glas. Iz tog razloga
lako je raditi ono to je dobro, ali je daleko tee zlo poto je ono
u otroj suprotnosti sa Prirodom i dovodi do
sutine.
Da bi se izbegla prekomernost elja to predstavlja direktan put u
zlo, neophodno je izbrisati razlike koje postoje ljudima
u vezi sa posedovanjima i uivanjem. Jer, ukoliko ljudi vie nemaju
prilike da vide eljene stvari u posedu drugih, tada vie
potrebu da zavide ili trae pravdu za sebe. Idealan svet Huan-Nan-Cea
je sazdan tako da jednostavnost u to je meri,
a sveopte zadovoljstvo donosi za sve u drutvu.
Ako se uzme u obzir na koji je delo ne
to u njemu pogdegde iskrsnu Ono pret-
postavlja da dobrota nepobitno postoji u Prirodi, tako da je jedino
pitanje kako da se ona oslobodi kroz negovanje i ali
se iznosi i gledite da su dobro i zlo prirodne sklonosti koje ljudi
sudbinski Ima plemenitih ljudi koji su dobri zato to ne mogu
da budu Oni ne treba da se dobru, zato to je ono
neraskidivi deo njihove iskonske sutine. Na drugoj strani su oni koji ne
mogu da se poprave nikakvim naporima niti podukom, zato to je zlo
deo njihove prirode. Ovakve sklonosti su neizbene kao to postoje lepi
i runi likovi, koji se u sutini ne mogu izmeniti bez obzira koliko se na
tome nastojalo. Prema ovom gleditu, i kultura mogu da
jedino na iroke mase koji imaju sklonosti i prema
dobru i prema zlu. Ova kontradikcija nunosti (sudbina) i
147
Komentari: Lao Cea
'I)
slobode je, naravno, neto to je veoma teko prevladati, ukoliko ju je
uopte i prevladati. Uostalom i Konfucije je jednom rekao da
najuzvieniji sveci i najnie budale ne mogu da se promene, mada je na
drugom mestu istakao da su ljudi, po svojoj prirodi, bliski jedni drugima,
dok razlike njima nastaju jedino zbog prolaznih navika u
ponaanju.
Kada se sve sabere, mora se priznati da zbirka Huai-Nan-Ce jedva
pokazuje nekakve znake nezavisnosti misli. ovo
delo ipak zasluuje pohvale zbog toga to vrlo umeno spaja
pravce prethodnog doba u jedan jedinstveni i jezgrovit sistem,
na svakom mestu prednost dobroti. delo odie atmos-
ferom blagosti i ljubaznosti, to je gotovo izvesno odraz samog
princa, kome su u sastavljanju dela pomagali njegovi
Huai-Nan-Ce kraj onoga to bi se moglo nazvati filosofski
kreativnim tivom taoizma. taoizam je izvrio uticaj i na
filosofe drugih kola, kao to se u taoizmu posle Cea mogu
konfucijanski uticaji. konfucijanskim filosofima koji su se do
izvesne mere oslanjali na zapaeni su Tong
(Dong Zhong Shu) i Jang eng (Yang Sheng), kao i skeptik Yang
(Wang Chong). Uticaj taoizma na pesnike konfucijanske kole vidljiv je
i danas. On je uvek predstavljao podsticaj misaonijim dravnicima,
u vremenima nemira, da napuste dnevnu
arenu i povuku se u tiinu planina, ili na obale velikog okeana. No,
izvesna stremljenja taoizma u pravcu religiozne magije izvrila su jo
uticaj, i svoj put do filosofije samog naroda.
kinesku filosofiju odlikuje odsustvo sujeverja.
Gotovo da ne postoji neka druga literatura tog perioda ljudske
istorije koja ove ponore sa tako uzvienim mirom kao
kineska. bilo bi pogreno pretpostavljati da je sam kineski
ivalj bio lien sujeverja. SujeveIje je postojalo ispod i pokraj filosofskih
visina, to je uvek kada se misao nekolicine uzdigne do
sfera. To vai za nemirna vremena na izmaku peri-
oda, poto je propast stare kulture dovela do toga da nii slojevi jo
jednom isplivaju na povrinu.
Okolnosti koje pogodovati ovakvom razvoju pripremili su
raznovrsni Na severu je konfucijanizam uvek staro-
drevne kultove. SamKonfucije bio je svakogpraznoverja. za
148
Komentari: Lao Cea
'I)
njega su starodrevni kultovi jednostavno bili religiozni oblik
dunosti i sinovske ljubavi nakon smrti njegovih roditelja. On
nikada nije ni pokazivao nameru da se izjasni u vezi sa pitanjem da li
mrtvi poseduju ili ne poseduju svest. Sasvim je razumljivo daje ovakvo
bavljenje u kultovima i prilikom ritualnih
spaljivanja imalo svoje posledice. tavie, verovanje u duhove koje
prvobitno nije bilo vezano za kultove predaka je tu pronalo
svoje mesto i da hvata maha i u ovim kultovima. Tako se iz
narodnih verovanja razvila brojna hijerarhija svih vrsta bogova i de-
mona, a za sve njih mislilo se da nekako imaju veze sa duama pre-
minulih ljudi. Mo Tija (koje naginje racionalizmu i
utilitarizmu) svojim rezolutnim teizmom i naglaskom na verovanju u
via jo vie je osnailo ovaj trend. Sofisticirani skeptici i oteali
materijalisti nisu imali izgleda da se nose sa ovakvim tokom stvari.
Bogovi i demoni su na opte veselje ponovo vaskrsnuli.
Ali na jugu je intelektualni i duhovni ivot pokazivao znake
novih kretanja. Kod Cea moe se veliki broj alegorija o
adeptima i "istinskimljudima", koji stupaju na pozornicu kao
"koji se ne okvase ni kada se na njih provala oblaka, i ne opeku
se ni onda kada se usred vatre koja topi stene i metale". Za-
takvim legendama u krugovima razvilo se
verovanje da je za ivotnog veka krug smrti i sa
telom, i potom se do besmrtnog ivota kao
blagosloveni duh. Jasno je da kod Cea imamo posla sa
iskustvom koje je plod upranjavanja Joge, "kada se srce
umrtvi, a telo postane nepokretno poput isuenog drveta". Nije teko
razumeti tenju da se ova nadumna iskustva ulepaju i projektuju u
ivopisni vilinski svet praznoverica.
Uz to, pojavila se i jedna nova filosofija Cou Jana (Zou
Yan) i njegovih sledbenika koja je razvila gledite o Prirodi
zasnovano na koncepciji duaInih svetlosti i tame pozajmljenoj iz
Knjige Promene, koja i pet stanja preobraaja - vodeno, va-
treno, metalno, biljno i zemaljsko - preuzetih iz Istorijskih zapisa; i to je
irom otvorilo vrata za verovanje u Na scenu su stupile alhemijske
ideje: jedan od Cou Janovih sledbenika hteo je da se poslui
kako bi napravio "Zlatnu potau", eliksir ivota koji moe da
podari ljudskom telu besmrtnost.
149
Komentari: Lao Cea
{lj
Spoljnje okolnosti pogodovale su ovakvim razmiljanjima. Kineska
kultura potekla je u basenu ute reke, a jedino u vreme koje mi sada
posmatramo ona se proirila do reke Jangce. Tu,
nije naila na plemena divljaka bez kulture, nego na jednu drugu,
jed?ako visoko kulturu, koja je imala
odhke. Posebno u Cuovim Elegijama moemo da likove iz ove
mitologije kako vode ivopisan ivot, a odatle su se ovi mitovi ulili u
kinesku literaturu uopte. Ovaj pokret irio se prema jugu, i najzad je
dospeo do obale. Pre toga, drevna kultura bila je u svakom pogledu
kontinentalna: sada je po prvi put dotakla morsku sferu uticaja. Kao to
je sa svim pomorskim kulturama, je mit o suncu
zajedno sa mitomo moru. Ispredaju se o "tri ostrva blagoslovenih",
o ostrvima koja lee nekud daleko u moru, gde obitavaju
blaeni duhovi koji su se oslobodili zemaljskih tegoba.
Taoizam, uvek blii jugu, strasno i nesputano je prigrlio ovu
novu mitoloku strukturu. Onje u sebi inklinirao ovakvimmitovima.
U komentaru sam spominjao Jang pesimizam i onostra-
nost Cuang Cea. Ovakva razmiljanja bila su polazine za
matarije o nekom boljem, onostranom svetu, svetu koji je negde
daleko u svemiru, izabrane koji sa poprita ivotnih borbi, da bi
tu pronali smirak.
Razlog zbog kojeg je ovakav tok proimao kinesku misao nekoliko
vekova lei u tome to ga je veliki broj kineskih
ere neprekidno ohrabrivao. koji su poznavali tajne ovog kulta
nazivani su fang i, u doslovnom prevodu Oni su na
dvorovima bili sa dobrodolicom zato to su
svojoj svetovnoj hteli da pridodaju i besmrtnost.
Mnoge je zatekla smrt od lekovitih napitaka koje su im
pripravljali dvorski je podudarnost da su dva na-
vladara na prekretnici milenijuma bili poklonici ove vrste
magijskog Poto je uspeo da za svoje vladavine objedini
kraljevstvo, Cin Si Huang Ti (Qin Shi Huang Di), poeleo je da sazna
koliko dugo jo da uiva u svojoj On je odasvud okupljao
veliki broj Zatimje otiao na na svetu planinu na
istoku, Taian, gde je prineo rtvene ponude; bog ove planine,
vladar ivota i smrti, oduvek je igrao vanu ulogu u taoizmu. je
slao glasnike u more, a grupe mladih ljudi plovile su
150
Komentari: Lao Cea
{lj
neistraenim morskim prostranstvima u potrazi za Ostrvom blaenih.
Na svom dvoru okupio je stotine da mu priprave eliksir
ivota.
Utemeljitelj dinastije Han je bio prijateljski raspoloen
prema sledbenicima Veliki broj njegovih junaka isavetnika -
misteriozni Tong Fang Suo (Dong Fang Shuo), na primer, za koga se
mislilo da je reinkamacija
v
Lao Cea sto godina nakon njegove smrti, ili
njegov najverniji prijatelj Cang Liang (189 p.n.e.) - bili su poklonici ovih
vidova Legenda koja se vezuje za Lianga
(Zhang Liang) je U svojoj mladosti on je susreo jednog
veoma starog koji je sedeo na zemlji, i kome je sa stopala bila
spala jedna sandala. Liangju je sa potovanjem podigao. Utomga
je starac zamolio da kroz pet dana na mesto gde mu
otkriti stvari. Kada je Liang stigao na mesto,
starac je bio tu; prekoreo ga je zbog zakanjenja i zamolio da
sutradan. Tek put je Liang uspeo da stigne na vreme. Tada
mu je starac dao jednu knjigu uz koje postati carski i
zamolio ga je da se vrati na isto mesto kroz trinaest godina, gde ga
ponovo susresti u obliku utog kamena (huang i). Iz ove knjige je
Liang crpeo mudrost uz koje je pomogao svom prijatelju i
gospodaru da put do uspeha. Kada se nakon trinaest godina
vratio na isto mesto zaista je pronaao uti kamen, u kome je prepoznao
svog
Naslednik Lianga, 34. godine n.e., bio je Tao-Ling
(Zhang Dao Ling). u blizini Tian Mu ana, sadanja provincija
nadomak reke Jangce. Veoma rano se posvetio
-legenda prenosi da je jo u sedmoj godini
razumeo Tao Te Odbivi svetovne i blaga zaputio se na
zapad u misteriozni planinski svet koji se do dana dananjeg
smatra mestom odakle izviru sva i tajna Kine. Tu je, nakon
vremena provedenog u postu i meditaciji, susreo samog Lao Cea u
natprirodnom obliku koji mu je predao tajni magijski svitak. Kasnije se
zaputio u Zmajevu i Tigrovu planinu (Lung Hu an) u provinciji
gde je dostigao besmrtnost. Njegovim i nasled-
nicima su potonji vladari dinastija Vei, Tang i Song darivali zemlju, a
prema su i Mongoli bili velikoduni. U njegovoj porodici je
titula Tian Si, "Nebeski bila nasledna; kao to je i kod
151
Komentari: Lao Cea
(ll
tibetanskog Dalaj Lame, bi Nebeski telo,
bi se reinkarnirala u prvu prinovu, a sama mkarnacIJa
je na Sluba Nebeskog se
naziva i papom. ovakav nazIv mje u potpunosti
opravdan, jer iako Nebeski ima apsolutnu i
duhovima, koji ne mogu da odole i pokoravaju. se magijskim
on ima samo moralni uticaj, bez konstItuclOnalmh osnova, na
"crkvu" - ukoliko o nekakvoj crkvi, u stvari, uopte moe biti
govora.
Razvoj taoizrna moemo da sledirno samo do ove D?cnije,
pod uplivom budizma, on se razvijao sasvim od njegove
prvobitne zamisli. Objanjenje ovih promena, .. u
okvire pregleda taoizrna nakon Lao Cea, nego pre u opstu IstonjU
kineske religije.
152
BIBLIOGRAFUA
Nian Er Zi He Ou (Sabrana dela 22 filosofa), angaj 1894, Lito-
grafija. Tom: Lao Ce. Komentari Yang Bija. Kritika teksta od Lu Te
Minga (Lu De Ming). Cit. kao Yang Bi.
Lao Zi Di Die od Sui Huija (Sui Hui - 2 vol.). Drvorez koji datira iz
1528. Vrlo ospena koja ne samo da objanjavaju celokupni
smisao Tao Te Dinga (kao to je to i Yang Bi) nego nude i detaljnu
egzegezu. teksta ukazuje na sutinsko
razilaenje sa Yang Bijem. Cit. kao Drngi Komentar.
Dao De Ding Che od Hong Jing aoa (Hong Ying Shao - 2 vol).
Drvorez, Drngom Komentarn iz vremena dinastije Ming (1368-
1644).
Lao Zi De Die od Dazai untaija (2 vol.). Delo japanskog
iz kole Bucu Sorais (Butsu Sorais). Dazai untai bio je otroumni
zagovornik originalnog konfucijanskog U svojimpoznijim godi-
nama promenio je miljenje priklonivi se Lao Ceu. Njegovo delo
kompletirao je posthumno (1747) i objavio jedan od njegovih
Yang Fu (Wang Fu Zhi), kineski koji je iveo na izmaku
dinastije Ming: iz njegovih sabranih dela koristio sam jedan tom koji
sadri Lao Cea.
Uz pomenute tekstove a su i druga kineska dela.
se da nema potrebe da ih ovde navodim. Ovo se odnosi i na rukopis
iz biblioteke (Taiqinggong) manastira u planinama Lao an
nadomak Briljivim pregledom pomenutog rukopisa nisam
naiao ni na kakve sutinski nove niti
English Literature
James Legge, The Sacred Books ofthe East, Vol. XXXIX: The Texts
of Taoism, Oxford 1891.
F.H. Balfour, Taoist Texts, London 1884.
Paul Carus, Lao Tze's Tao-Teh-King, Chikago 1898.
153
Bibliografija
6t)
Lionel Giles, The Sayings ofLao Tzu, London 1905. Second edition
1909.
C. Spurgeon Medhurst, The Tao Teh King, Chikago 1905.
French liternture
C. De Harlez, Tates taoistes (Annales du Musee Guimet, Tome
XX), Paris 1891.
Leon de Rosny, Le Taoisme, Paris 1892. (Ovo nije prevod sa ki-
neskog obuhvatna kompilacija tekstova o taoizrnu.)
Stanislas Julien, Lao Tseu, Tao Te King. Le livre de la voie et de la
verlue, compose dans le VIe siecle avant l'ere par le philoso-
phe Lao Tseu, traduit en francaise et publie avec texte chinois et un
commentaire perpetuel. Paris 1842.
German Literature
Victor von Strauss, Lao Tse's Tao Te King, Liepzig 1870.
Franz Hartman, Theosophie in China. Betrachtungen ueber das
Tao-Teh-King. Aus dem Chinesichen (?) des Lao-Tse uebersetzt.
Leipzig, undated. (R.V. u stvari sumnja da je ovo prevod sa kineskog
originala. - Prev.)
Joseph Kohler, Des Morgenlandes groesste Weisheit. Laotse, Tao-
Te-King. Berlin and Liepzig 1908.
Julius Grill, Lao-Tses Buch vom hoechsten Wesen und vom
hoechten Gut. Tubingen 1910.
154