U UN NI IV VE ER RZ ZI IT TE ET T S SI IN NG GI ID DU UN NU UM M

Departman za poslediplomske studije

C CS SL LC CV VN NA A L Lk kC CN NC CM MI II IA A
M MA AS S1 1L L8 8 S S1 1u uu ul l! !S Sk kl l 8 8C CC C8 8A AM M


M MA AS S1 1L Lk k k kA AD D

ANALI2A IINANSIISkIn I2VLS1AIA I kCILkCIIA 8UDUCLG
CSLCVANIA nC1LLA ,MCSkVA"



Mentor: kand|dat:
doc. dr 1|[ana kado[ev|c An[a Mat|c
40020S]2011

8eograd, 2013.



SADRAJ

UVOD ........................................................................................................................................ 1
Osnovni podaci o kompaniji ...................................................................................................... 3
1. Predmet, svrha istraivanja i cilj istraivanja ......................................................................... 5
1.1 Predmet istraivanja ......................................................................................................... 5
1.2 Znaaj istraivanja ............................................................................................................ 5
1.3 Ciljevi istraivanja ............................................................................................................ 5
1.4 Hipoteze istraivanja ........................................................................................................ 5
1.5. Metode istraivanja .......................................................................................................... 6
1.6. Struktura rada .................................................................................................................. 6
2. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA ............................................................................ 7
2.1 Finansijska situacija kroz prizmu Zakona o privrednim drutvima ................................. 7
2.2 Due diligence vrhunska aktivnost raunovodstvene profesije privrednih drutava ......... 8
2.3 Tano i celovito sagledavanje finansijske situacije ansa za uoavanje dobrih i loih
strana u poslovanju privrednog drutva ................................................................................ 11
2.4 Pojmovno uoptavanje finansijske situacije ................................................................... 12
2.5 Naelo zatite poverilaca kroz prizmu shvatanja finansijskog poloaja ........................ 13
2.5.1 Vertikalna pravila - uslov sigurnosti ....................................................................... 13
2.5.2 Horizontalna pravila - uslov likvidnosti .................................................................. 14
2.6 Ostala pravila finansiranja .............................................................................................. 16
2.7 Horizontalna analiza ....................................................................................................... 16
2.7.1 Horizontalna analiza bilansa stanja .......................................................................... 17
2.7.2 Grafiki prikaz analize bilansa stanja ...................................................................... 18
2.7.3 Komentar analize bilansa stanja ............................................................................... 20
2.7.4 Horizontalna analiza bilansa uspeha ........................................................................ 21
2.7.5. Grafiki prikaz analize bilansa uspeha ................................................................... 22
2.7.6 Komentar analize bilansa uspeha ............................................................................. 22
2.8 Vertikalna analiza ........................................................................................................... 23
2.8.1 Vertikalna analiza bilansa stanja .............................................................................. 24
2.8.2 Grafiki prikaz vertikalne analize bilansa stanja ..................................................... 25
2.8.3 Komentar vertikalne analize bilansa stanja .............................................................. 27
2.8.4. Vertikalna analiza bilansa uspeha ........................................................................... 28


2.8.5. Grafiki prikaz vertikalne analize bilansa uspeha .................................................. 29
2.8.6 Komentar vertikalne analize bilansa uspeha ............................................................ 29
3. ANALIZA POMOU FINANSIJSKIH POKAZATELJA ................................................. 31
3.1. Racio analiza likvidnosti ............................................................................................... 31
3.2 Racio analiza solventnosti .............................................................................................. 34
3.3 Racio analiza efikasnosti upravljanja imovinom i izvorima .......................................... 37
3.4. Racio analiza profitabilnosti .......................................................................................... 39
3.5 Racio analiza profitabilnosti prihoda .............................................................................. 43
3.6 Racio analiza profitabilnosti imovine i kapitala ............................................................. 43
3.7 Du point-ov sistem analize profitabilnosti ...................................................................... 44
3.8 Ogranienja racio analize ............................................................................................... 44
4. SWOT ANALIZA PREDUZEA MOSKVA ................................................................. 47
5. PORTEROV MODEL 5 SILA ............................................................................................. 51
6.BUDUA PREDVIANJA NA OSNOVU IZNETIH PODATAKA ................................. 55
ZAKLJUAK.....................................................................................................................................64
LITERATURA...................................................................................................................................66












1


UVOD

Analiza finansijskog poloaja i uspenosti predstavlja osnovni element utvrivanja ukupne
poslovne pozicije preduzea na tritu i okosnicu strategije na kojoj e poivati njegov dalji
razvoj. Preduzee posluje u uslovima trinog okruenja, tako da ni razvoj ni opstanak
preduzea nisu unapred osigurani. U kontekstu opstanka preduzea neophodno je upravljanje
poslovanjem i razvojem. U tom smislu uoava se vanost analize poslovanja preduzea koja
stvara informacije potrebne za upravljanje. Sastavni deo analize poslovanja je i finansijska
analiza ili analiza finansijskih izvetaja to i jeste tema rada.
Finansijska analiza predstavlja proces primene razliitih analitikih postupaka i tehnika
pomou kojih se podaci iz finansijskih izvetaja pretvaraju u upotrebljive informacije
relevantne za upravljanje poslovanjem i razvoj preduzea. Zadatak finansijske analize je da
prepozna dobre osobine preduzea, da bi se te osobine koristile na pravi nain, ali i da
prepozna slabosti preduzea kako bi mogle da se preduzmu i odgovarajue korektivne mere.
Jednom reju osnovni cilj analize finansijskih izvetaja je ocena prolih ostvarenja, ali i
stvaranje podloge za donoenje odluka o nekim buduim ostvarenjima.
Sa druge strane preduzee kao deo okruenja u kome posluje je stecite mnogih interesa. Tu
su interesi vlasnika, menadmenta, kreditora, potencijlanih poslovnih partnera, fiskalnih
organa i vlade i drutva u celini. Bez obzira to su njihovi ciljevi na prvi pogled meusobno
konflikti, uglavnom svi ele da preduzee uspeno posluje. Na osnovu informacije o
poslovanju datog preduzea bie donete i odreene poslovne odluke: investitori e znati da li
treba da ulau u posmatrano preduzee, kreditori da li da odobre kredite, vlada i njene
agencije e ove informacije koristiti u svrhu odluivanja o ekonomskoj politici zemlje.
Analizom finansijkih pokazatelja dolazimo do saznanja o finansijskom poloaju hotela
Moskva. Uoavanje svih mana i prednosti u poslovanju moglo bi da poslui kao jedna od
polaznih taaka prilikom donoenja predloga mera za unapreenje poslovanja preduzea.
Oslanjajui se na raunovodstvene standarde i norme i prihvatajui ustanovljene i proverene
tehnike, finansijska analiza za polaznu osnovu ima analizu finansijskih izvetaja. Broj metoda
i tehnika finansijske analize je prilino veliki, tako da primenjena tehnika u datoj organizaciji
2

zavisi od procene menadmenta preduzea koliko je ona korisna i saglasna njihovim
potrebama i zahtevima.
Osnovni cilj koji se analizom eli postii jeste pruanje informacija potrebnih za donoenje
finansijskih odluka od strane korisnika informacija. Korisnici informacija mogu biti interni i
eksterni. Interni korisnici su: vlasnici kapitala insajderi, uprava preduzea, poslovni organi i
sindikat, a eksterni korisnici su: vlasnici kapitala autsajderi, poverioci, konkurenti, poslovna
udruenja, dravni organi, sindikati i statistika.
U zakljuku rada je dato miljenje o finansijskom stanju i poloaju hotela Moskva na
osnovu uraene analize finansijskih izvetaja. U prilogu rada dati su finansijski izvetaji na
osnovu kojih je uraena finansijska analiza.
















3

Osnovni podaci o kompaniji
Hotel Moskva postoji od 1906. godine. Nalazi se na poetku peake zone, nadomak Trga
republike. Oko hotela nalazi se puno pozorita, muzeja, bioskopa, gradskih i dravnih
institucija. Od sredine XX veka smatra se spomenikom kulture i kao takav nalazi se pod
zatitom drave.
Zgrada hotela bila je najvea privatna zgrada sagraena u Kraljevini Srbiji, nazvana Palata
Rosija. Ona je bila udaljena samo stotinak metara od Kraljevog dvora. Palatu Rosija otvorio
je kralj Petar I Karaorevi, uz dvorski orkestar. U palati Rosija bili su smeteni hotel,
kafana, restoran, stanovi za rentu, i kancelarije beogradske filijale osiguravajueg drutva
Rosija. Tokom XX veka hotel je postao najpoznatiji ugostiteljski objekat u Beogradu.
Hotel spada u kategoriju hotela sa etiri zvezdice. Ima 126 luksuznih soba i est apartmana.
Ono to ga izdvaja od drugih hotela i ini posebnim je trideset i est dupleks soba. U sastavu
hotela je poslastiara Moskva, kao i restoran ajkovski, u kojima se moe popiti
fenomenalna kafa i pojesti ukusni kolai. Hotel ima banket salu, gift shop, noni klub, garau
i parking.
1
Danas je hotel Moskva postao moderan gradski poslovni hotel sa salom koja broji sto
mesta i banket salom za ezdest osoba. Sale su opremljene po najnovijim trendovima, sto se
tie enterijera i tehnologije. Samim tim hotel Moskva spada u lidere srpskog i balkanskog
hotelijerstva.
Hotel Moskva posluje kao akcionarsko drutvo. Pretena delatnost su Hoteli i slian
smetaj. Statutom su propisane i pomone delatnosti koje ovo drutvo obavlja. Poslovanje se
obavlja sa ciljem ostvarivanja dobitka na kraju poslovne godine. Hotel nije poslovao punim
kapacitetom tokom 2009., 2010. i 2011. godine, zbog renoviranja. Radovi su vreni kako u
unutranjosti hotela, tako i na spoljanjoj fasadi, to je bitno uticalo na smanjenje kapaciteta
poslovanja. Poetkom 2012. godine radovi su zavreni i hotel posluje punim kapacitetom.
Ostvareni poslovni prihodi hotela odnose se na prihode ostvarene od usluga smetaja i
ugostiteljskih usluga.

1
http://www.hotelmoskva.rs (pregledano 26.12.2012)
4

U smislu poboljanja poslovanja stalno se tei istraivanju i zauzimanju novih trita. Razvoj
poslovanja sprovodi se kroz unapreenje kvaliteta poslovanja, poveanje sadraja usluga koje
se pruaju korisnicima, tenji da se na bilo koji nain odgovori zahtevima korisnika usluga.
lanovi grupe iz svog poslovanja redovno izmiruju sve obaveze, kako prema poslovnim
partnerima, tako i obaveze po osnovu poreza, doprinosa, taksi.
Ukoliko hotel bude poslovao punim kapacitetom u narednom periodu, oekuje se poboljanje
poslovanja. To e pozicionirati hotel na tritu na mesto koje bi mu omoguilo visoku
popunjenost kapaciteta i dobre rezultate poslovanja.




















3

1. Predmet, svrha istraivanja i cilj istraivanja
1.1 Predmet istraivanja
Predmet istraivanja jeste analiza finansijskih izvetaja poslovanja hotela Moskva.
Finansijsko izvetavanje je obezbeivanje informacija o finansijskom poloaju i uspenosti
poslovanja obveznika i upravo to ini polazite naeg istraivanja.
1.2 Znaaj istraivanja
Teorijski znaaj istraivanja ogleda se u nainu rada i organizaciji celokupnog poslovanja
hotela. Empirijski znaaj istraivanja obuhvata funkcionisanje hotelskog objekta i svih
procesa unutar njega.
1.3 Ciljevi istraivanja
Ciljevi istraivanja su nauni i drutveni.
Nauni cilj ovog istraivanja jesu opis i analiza svih elemenata finansijskog i revizorskog
izvetavanja.
Drutveni cilj istraivanja jeste taj da rezultati istraivanja do kojih se dolo, pomau
preduzeima u istim delatnostim u finansijskom i revizorskom izvetavanju.
1.4 Hipoteze istraivanja
Generalna hipoteza: Funkcionisanje preduzea determinisano je meunarodnim propisima i
nacionalnim zakonima.
Posebne hipoteze:
Meunarodni raunovodstveni standardi (MRS) i Meunarodni standardi finansijskih
izvetavanja (MSFI) definiu sastavljanje finansijskih izvetaja
Zakon o raunovodstvu i reviziji regulie finansijsko i revizorsko izvetavanje
preduzea
Najznaajni dokumenti koji determiniu oblast revizije su INTOSAI standardi,
GAGAS standardi i Etiki kodeks za revizore javnog sektora
Zakon o privrednim drutvima ureuje poslovanje privrednih drutava i preduzetnika
Horizontalna i vertikalna analiza determiniu postupak analize finansijskih izvetaja
Finansijski pokazatelji definiu finansijsko stanje preduzea
6

1.5. Metode istraivanja
Uzimajui u obzir kompleksnost prouavanog predmeta istraivanja, u procesu istraivanja
koriene su metode i tehnike koje su adekvatne istraivanju ekonomskih pojava, procesa i
problema koji proizilaze iz analize finansijskih izvetaja.
Metode istraivanja u ovom radu su:
Od osnovnih metoda: dedukcija, metod analize, apstrakcija - (osnovne analitike
metode), indukcija, metod sinteze - (osnovne sintetike metode)
Od optenaunih metoda: hipotetiko - deduktivna metoda, statistika, komparativna
Metode i tehnike prikupljanja podataka: analiza sadraja
Primena navedenih metoda je omuguila odreena saznanja na osnovu kojih su proistekla
zavrna miljenja istraivanja.
1.6. Struktura rada
Struktura rada je koncipirana u est poglavlja kroz koja je predstavljen predmet istraivanja -
hotel Moskva kao i budua previanja njegovog poslovanja. Drugo poglavlje rada je
analiza vertikalnih i horizontalnih finansijskih pokazatelja sa tabelarnim i grafikim
prikazima. Tree poglavlje se odnosi na analizu finansijskih pokazatelja solventnosti i
likvidnosti. U etrtom poglavlju je uraena SWOT analiza za hotel. Peto poglavlje se odnosi
na Porterov model 5 sila. esto poglavlje predstavlja budue projekcije poslovanja hotela. Na
kraju rada su data zakljuna razmatranja i koriena literatura.










7

2. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

2.1 Finansijska situacija kroz prizmu Zakona o privrednim drutvima

U uslovima novih oblika organizovanja preduzea, upravljanje finansijskom situacijom je
dobilo na znaaju. Do 1996. godine je vaio Zakon o preduzeima koji je 30. novembra
zamenjen Zakonom o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS br.125/04). Zakon ima
457 lanova u X delova.
Zakon o privrednim drutvima predstavlja jedan oblik korporacijskog ustava, koji prati
trendove u reformi korporativnog zakonodavstva u savremenoj ekonomiji.
Mnoge meunarodne finansijske institucije kao to: Meunarodni monetarni fond (IMS),
Svetska banka (WB) i druge su prihvatile principe korporativnog upravljanja.
Cilj je poveanje efikasnosti i uspeha kompanija, celog drutva, kao i zatita investicione
javnosti, akcionara i poverilaca i jaanje njihovog poverenja u finansijske izvetaje.
Razlika izmeu starog i novog zakona je u tome to novi zakon preciznije regulie i definie
status fizikih lica koja samostalno obavljaju zakonom dozvoljene delatnosti.
Novine se odnose i na etiri pravne forme privrednih drutva: ortako, komanditno, drutvo
sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo.
U Zakonu o privrednim drutvima najvei broj novina se odnosi na akcionarska drutva. U
Zakonu o privrednim drutvima se pravi razlika izmeu dva tipa akcionarskog drutva:
zatvorenog (akcije se izdaju ili osnivaima ili osoblju) i otvorenog (javni upis i uplata akcija
u vreme osnivanja drutva).
2
Zatvoreno drutvo ima oko 100 akcionara, ako ih bude vie onda spada u otvoren tip
akcionarskog drutva.
Minimalni novani ulog osnovnog kapitala je 10.000 evra kod zatvorenog i 25.000 evra kod
otvorenog akcionarskog drutva.
U delu povezivanja privrednih dutava, Zakon predvia mogunost povezivanja kapitalom,
ugovorom i meovito povezana drutva.

2
Vidakovi S. (2007) Finansijski due diligence priv.drutava , Fabus, Novi Sad, str.20
8

Kod upravljanja kompanijom najvanija je kategorija finansijske situacije,koja predstavlja
kljunu podlogu finansijskog due diligence-a. Zakon je liberalan, moderan, sofisticiran, a
svoju vrednost e dobiti u korelaciji sa drugim zakonima (Zakon o registraciji privrednih
drutava, Zakon o Agenciji za privredne registre, Zakon o raunovodstvu).
2.2 Due diligence vrhunska aktivnost raunovodstvene profesije privrednih drutava

Kod svih preduzea se traga za odgovorom na pitanje: Kako smanjiti rizik pogrenih odluka?
Odgovor na ovo pitanje nam daje due diligence - vrhunske aktivnosti raunovodstvene
profesije.
Due diligence je engleska re, koja ima isto znaenje kao termin duna panja (dubinsko
snimanje).
Definicije due diligence-a su sledee:
Briga da razumna osoba izvri odreenu radnju u okolnostima da izbegne nanoenje tete
drugim osobama ili njihovoj imovini; kupac ili investitor u odreenu kompaniju ili odreeni
biznis istrauje evidencije predmeta kupovine radi saznavanja da li postoje skriveni kosturi u
ormaru.
3
Pojam due diligence-a oznaava proveru poslovnog i finansijskog stanja i perspektivu
razvoja privrednog drutva.
Finansijski due diligence, kvalitetna provera poslovnog i finansijskog kredibiliteta privrednih
drutava.
Postoje tri posebne vrste i tipovi due diligence-a:
Finansijski
Trini (komercijalni)
Pravni
Svaki segment ispituje poseban tim eksperata, koji meusobno sarauju i razmenjuju
informacije o poslovanju i perspektivi date kompanije.

3
Vidakovi S. (2007) Finansijski due diligence priv.drutava, Fabus, Novi Sad, str.21.
9

Predmet due diligence-a moe biti, na primer, ovekova okolina, informatike tehnologije,
ljudski resursi i slino.
Naravno, naglasak se stavlja prvenstveno na problematiku poslovne delatnosti kompanije,
bilo da je proizvodna ili usluna, javna ili privatna kompanija.
Sva tri tipa due diligence-a su meusobno povezana, a najea veza je izmeu finansijskog i
trinog due diligence-a. Finansijski due diligence obuhvata i deo trinog due diligence-a jer
odgovara na vei broj istih pitanja. Razlika je u tome to za finansijski due diligence
koristimo finansijske izvetaje ciljane kompanije, dok za trini koristimo eksterne
informacije dobijene van preduzea.
Trei tip, pravni due diligence, sadri regulatorni okvir druga dva tipa. Pravni due diligence
je zahtevniji, jer obuhvata imovinske odnose, vlasniku strukturu kompanije, ugovore sa
partnerima, prava zaposlenih.
Najvaniji je ipak finansijski due diligence zbog injenice da se svaka promena iz trinog i
pravnog aspekta, direktno reflektuje na finansijski due diligence.
Najvanije je znati itati i analizirati finansijske izvetaje jer mnogi nedostaci kompanija
mogu biti prikriveni. Najvei problem due diligence su finansijske prevare i obmane, koje se
definiu kao namerno nerealno prikazivanje finansijkog izvetaja privrednih drutava. Panju
treba usmeriti na dve osnovne strategije:
1) Strategija hipertrofirane dobiti u tekuem periodu (procenjivanjem
prihoda/podcenjivanjem trokova)
2) Strategija iskazivanja nieg iznosa dobiti u tekuem periodu (podcenjivanjem prihoda
/i/ili/precenjivanjem trokova).
Howard Schilit istie sedam smrtnih grehova kojima raunovoe manipuliu i na koje
moramo obratiti panju.
I Prvi, osnovni oblik manipulisanja ine:
Prihod proknjien usluga nije izvrena/ili/kupac nije potvrdio/ili/kupac nema
obavezu plaanja.
10

II Knjienje lanog prihoda: gotovina primljena iz kredita proknjiena kao prihod.
prinos na investiciju
rabat dobavljau vezan za budue kupovine
III oblik- Poveanje prinosa jednokratnim zaradama, sastoji se:
poveanje profita prodajom podcenjene imovine
stvaranje prinosa preureenjem pozicija u bilansu stanja.
IV Prikazivanje tekuih trokova u narednom/ili/prethodnom poslovnom periodu, sastoji se
od:
razgraniavanja normalnih operativnih trokova
promena raunovodstvenih politika i iskazivanje tekuih trokova u prethodnom
periodu.
V Izbegavanje knjienja obaveza ili njihovo smanjivanje je peti oblik manipulisanja, a ine
ga: proputanje knjienja trokova, prikazivanje sumnjivih rezervi kao prinosa (prihoda),
kreiranje lanih rabata.
VI esti oblik se odnosi na prikazivanje tekueg prihoda u narednom poslovnom periodu i to:
stvaranjem rezervi i prikazivanje prinosa (prihoda) u narednom periodu
nepravilno dranje prihoda pred zakljuivanjem akvizicije.
VII Prikazivanje buduih trokova u tekuem poslovanju periodu kao posebnih trokova,ine
ga: naduvavanje iznosa posebnih trokova, neodgovarajue prikazivanje diskrecionih
trokova u tekuem periodu.
Najee kombinacije su I-V grupa, II-VI i V-VII.
A.Reed Layoux i Charles M.Elson, posebnu panju poklanjaju sledeim mogunostima
manipulisanja raunovodstva:
nerazumljivi i nepraktini, a sloeni poslovni aranmani
velike transakcije u zadnji momenat, koje utiu na izvetaje (periodine i godinje)
11

promena revizora zbog neslaganja sa menadmentom
podudarnost planiranih i ostvarenih finansijskih rezultata
ogranienja od strane interne kontrole
neredovno interno izvetavanje
preoptimistine prognoze menadmenta o buduem poslovanju.
Na finansijskim izvetajima se zasniva i finansijski due diligence. Poslovna i finansijska
situacija se ogleda u osnovnim indikatorima poslovanja kompanije (key ratios)
4
.
Bilans stanja (balance sheet) pokazuje imovinsku osnovu preduzea (imovina, sredstva) kao i
izvore finansiranja. To se odnosi na: gotovinu, hartije od vrednosti, zalihe, zemljite i
opremu.
Bilans uspeha (profit and loss account) pokazuje kako je kompanija napravila i potroila
novac. Tri osnovna elementa su: prihodi od prodaje, trokovi i dobit.
Sliku izvora finansijkih sredstava i njihovo korienje prua gotovinski tok (cash flow).Tri
osnovna tipa gotovinskih trokova su: operativni, investicioni i finansijski.
2.3 Tano i celovito sagledavanje finansijske situacije ansa za uoavanje dobrih i
loih strana u poslovanju privrednog drutva

Osnovni zadatak upravljanja finansijama je obezbeenje neprekidnog i neometanog
optimalnog finansiranja reprodukcije.
Upravljanje finansijama mora da tei konstantnoj stabilizaciji, ravnotei i jaanju finansija
preduzea. Odravanje finansijske ravnotee je pretpostavka koja obezbeuje sposobnost
preduzea na dugi rok. U osnovi odravanja finansijske ravnotee nalaze se dva zahteva:
zahtev za maksimalnom rentabilnou
zahtev za optimalnom likvidnou.
5

4
Koeficijenti se dobijaju iz odnosa bilansa stanja kao i ukrtanja elemenata iz bilansa stanja i bilansa uspeha
12

Vano je i da potrebe za kapitalom budu usklaene sa mogunostima njihovog pokria.
Finansijska ravnotea predstavlja centralni zadatak finansijskog due diligence-a i na nju se
reflektuju usklaeni nizovi uplata i isplata.
Veoma je vano planiranje, kontrola i analiziranje finansijske strukture. Analizom finansijske
situacije dobijaju se podaci koji imaju viestruku namenu. Koristi ih na primer menadment
privrednog drutva da bi uvideo dobre i loe strane poslovanja tog drutva.
2.4 Pojmovno uoptavanje finansijske situacije

Finansijsko raunovodstvo predstavlja sistem obuhvatanja, klasifikovanja i merenja efekata
poslovno-finansijskih transakcija preduzea sa okruenjem, kao i izvetavanja o uspehu i
finansijskom poloaju preduzea.
Osnovni zadaci finansijskog raunovodstva su:
- praenje finansijskih odnosa preduzea sa okruenjem i polaganje rauna putem
godinjeg izvetavanja o finansijskom stanju, rentabilnosti i likvidnosti preduzea kao
celine.
6
Finansijsku situaciju moemo posmatrati u uem i irem smislu.
U uem smislu se sprovodi u okviru preduzea. Francuski autor Pierre Conso u svojoj knjizi
finansijsku situaciju definie kroz sposobnost (preduzea) da odri stepen likvidnosti
dovoljan da osigura permanentno usklaivanje monetarnih tokova.
Finansijsku situaciju u irem smislu objanjava prof.dr Mihajlo Kovaevi: ako ima
dovoljno sredstava za izvrenje postavljenog poslovnog zadatka, ako postoje skladniji odnosi
izmeu osnovnih i obrtnih sredstava u celini, ako unutar svake ove grupe nisu poremeeni
normalni odnosi izmeu njihovih konstitutivnih elemenata, ako su rokovi naplate
potraivanja relativno krai, ako su sopstveni izvori jae zastupljeni od tuih, ako su rokovi
vraanja pozajmljenih sredstava dui, ako je kamata na pozajmljena sredstva manja i dr..
7

5
Malini D., Milievi V., Stevanovi N., (2012), Upravljako raunovodstvo, Ekonomsku fakultet, uruga
print, Beograd, str.22.
6
Novievi B, Anti Lj, (2009) Upravljako raunovodstvo, Omino Trade, Ni, str.26.
7
Kovaevic M, (1976) Finansijska situacija, OOUR Delta pres, Beograd, str. 13.
13

Pod pojmom finansijske situacije u irem smislu se obuhvata materijalna konstitucija
(struktura sredstava), izvori sredstava, cena sredstava i finansijska ravnotea.
2.5 Naelo zatite poverilaca kroz prizmu shvatanja finansijskog poloaja

Postavljanje pravila finansiranja inicirano je zahtevom principa zatite poverioca.
Postoje dva pravila finansijske politike:
Vertikalno
Horizontalno
8
2.5.1 Vertikalna pravila - kao uslov sigurnosti

Kod vertikalnih pravila finansiranja najveu panju privlae pravila koja tangiraju odnose
izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala.
1) Pravila za odnos izmeu sopstvenih i pozajmljenih izvora sredstava
U strunoj literaturi pitanjem odnosa sopstvenog i pozamljenog kapitala bavili su se mnogi
autori. Svako od njih je drugaije gledao na ove odnose.
Neki od autora kod analize finansijske situacije i ocenjivanja kreditne sposobnosti,koriste
pravilo jednakosti sopstvenog i tueg kapitala, koje je poznato pod nazivom zlatno pravilo
izravnavanja rizika.
Uee sopstvenih izvora treba da bude to vee, a uee od 50% je donja granica kako se ne
bi ugrozila likvidnost.
Gertsner smatra da je potrebno postojanje jednakosti izmeu sopstvenih i tuih izvora
sredstava kao minimum, a najbolje je finansiranje sopstvenim kapitalom.
Antoin smatra da uglavnom mora vaiti da dugovi (tui kapital) ne treba da budu vei od
sopstvenog kapitala.

8
Malini D., Milievi V., Stevanovi N., (2012), Upravljako raunovodstvo, Ekonomsku fakultet, uruga
print, Beograd, str.27
14

Schmaltz indicira da se u literaturi odnos od 1:1 oznaava kao krajnja granica za odnos
sopstvenog i tueg kapitala.
Dok Lohman zastupa gledite da dananje shvatanje bankarske prakse ide za tim da odnos
izmeu sopstvenog i tueg kapitala mora biti najmanje 1:3.
Postoje i pojedina pravila za odnose izmeu pojedinih vrsta kapitala, u okviru istog kvaliteta
vlasnitva. Ozbiljnije se tretira odnos rezervi prema nominalnom kapitalu.
Niklisch daje konkretnu brojanu relaciju puno obezbeenje od gubitka, i to kako
sopstvenog, tako i tueg kapitala, moe se smatrati kao dato onda kada rezerve iznose oko
50% kapitala preduzea ili 25% ukupnog kapitala
9
Od preduzea do preduzea se razlikuje odnos izmeu dugoronog i kratkoronog kapitala i
ovaj odnos je uslovljen imovinom preduzea i njenom strukturom.
Vrednost vertikalnog pravila finansiranja je smanjena zbog injenice da se oni odnose samo
na deo problematike finansijske strukture.
2.5.2 Horizontalna pravila - uslov likvidnosti

Odnos izmeu imovine i kapitala je dosta obraivana tema.
Horizontalna pravila finansiranja se bave postavljanjem normi za odnose koji postoje
izmeu pojedinih segmenata tj. delova imovine i kapitala, a cilj je obezbeenje likvidnosti.
Upoznaemo se sa zlatnim pravilima finansiranja:
1) zlatno pravilo finansiranja
2) zlatna bilansna pravila finansiranja
10
Zlatno pravilo finansiranja je izvedeno od principa koji je formulisao Hbner 1854 - kredit
koji neka banka moe dati, a da pri tome ne doe u opasnost ispunjenja svojih obaveza mora
odgovarati kreditu koji banka uiva i to ne samo po iznosu, ve i po kvalitetu rokova.

9
Vidakovic S, (2007) Finansijski due diligence priv.drutava, Fabus, Novi Sad, str.62.
10
Malini D., Milievi V., Stevanovi N., (2012), Upravljako raunovodstvo, Ekonomsku fakultet,
Beograd, uruga print, str.34.
13

Moto ovog pravila je da primljeni tui kapital ne sme da se koristi dugoronije nego to je
dobijen.
Uslov za ouvanje likvidnosti preduzea je da postoji paralitet rokova izmeu izvora
finansijskih sredstava i potreba finansiranih tim sredstvima.
Osnova zlatnog pravila finansiranja je parcijalni nain posmatranja koji polazi od toga da je
za finansiranje pojedinih delova imovine potreban dugoroni kapital koji odgovara vremenu
angaovanja pojedinih delova imovine.
Parcijalni pristup je zamenjen totalnim principom, i nastala su:
1) Zlatna bilansna pravila
Sutina zlatnih bilansnih pravila finansiranja predstavlja zahtev da se dugorono vezana
imovina finansira dugoronim kapitalom, a kratkorono vezana imovina kratkoronim
kapitalom.
Ova pravila moemo sagledati u uem i irem smislu.
U uem smislu, zlatno bilansno pravilo predstavlja zahtev da se osnovna sredstva finansiraju
dugoronim kapitalom, a obrtna imovina kratkoronim kapitalom.
Rossle, Gerstner i Antoine, smatraju da osnovna imovina (osnovna sredstva) treba da budu
finansirana sopstvenim kapitalom.
Dok Sellien, Leitner i Le Coutre misle da se u takvom sluaju mogu koristiti tui dugoroni
izvori.
U irem smislu, pravilo zahteva da se pored osnovnih i trajna sredstva (novana sredstva,
zalihe) finansiraju iz dugoronih izvora.
A kratkotrajni izvori finansiranja se mogu koristiti za finansiranje vanrednih potreba za
obrtnim sredstvima.



16

2.6 Ostala pravila finansiranja

U hozontalna pravila finansiranja moemo ubrojiti i pravilo finansiranja "1:1" (acid-test),
koje postavlja zahtev za postojanjem jednakosti izmeu likvidne imovine prvog stepena i
obaveza prvog stepena. Neelasninost pravila acid-test delimino koriguje pravilo
finansiranja "2:1" (current-ratio ili bankers-ratio) koje slui za utvrivanje likvidnosti drugog
stepana, tj.opte likvidnosti.

2.7 Horizontalna analiza
Analizom finansijskih izvetaja u poslovne svrhe utvruje se rezultat upotrebe resursa pod
uticajem kvalitativnih faktora koji potiu iz preduzea i njegovog ueg ili ireg okruenja.
Rezultati analize finansijskih izvetaja koriste se kao podloga za: projektovanje biznis
planova preduzea, kratkorono i srednjerono planiranje, planiranje investicionih projekata,
planova podele preduzea, planova spajanja i pripajanja preduzea.
Horizontalna analiza Bilansa stanja naziva se jos i analiza strukture finansijskih izvetaja.
Ona se primenjuje posebno na svaki od segmenata finansijskih izvetaja. Njome se moe
dobiti uvid u to koliki je udeo svake bilansne pozicije u ukupnoj aktivi i ukupnoj pasivi.
Analiza moe biti realizovana u apsolutnim i relativnim brojevima. Uese pojedinih
bilansnih pozicija u analizi strukture iskazuje se u relativnom broju ( % ) koji donosiocu
odluke daje kvalitetniju informaciju nego kada je ista veliina iskazana u nominalnoj
vrednosti. Kada posmatramo finansijske izvetaje za vie godina koristimo tzv. bazni indeks ,
pri emu se prva godina u nizu uzima kao bazna i njenim vrednostima se dodeljuju indeksi od
100.
11
Horizontalna analiza predstavlja poreenje bilansnih pozicija u bilansu stanja tekue i
prethodne godine, kao i pozicija u bilansu uspeha tekue i prethodne godine. Re je o
komparativnoj analizi promena izmeu tekue i prethodne godine.

11
Malini D., Milievi V., Stevanovi N., (2012), Upravljako raunovodstvo, Ekonomsku fakultet, uruga
print, Beograd, str.72.
17

2.7.1 Horizontalna analiza bilana stanja


Ak1IVA 31.12.2009 31.12.2010 31.12.2011
I2NCS I2NCS |ndeks I2NCS |ndeks
A. S1ALNA IMCVINA (1+2+3) 706111 711468 100,76 703971 99,23
1 nemaLerl[alna ulagan[a 1432 2014 138,71 1474 73,19
2 nekreLnlne,posLro[en[a l oprema 20634 23301 123,39 20339 80,62
3 uugorocnl flnansl[skl plasmanl 684023 683933 99,99 683938 99,99
8. C8k1NA IMCVINA(I+II+III+IV) 36399 21188 38,21 34394 236,72
I 2a||he 9413 8147 86,33 7004 63,97
II kratkorocna potraI|van[a | p|asman|
1 oLrazlvan[a 13488 6464 47,92 8224 127,23
2
oLrazlvan[a za vlse
placen porez na doblLak
1733 1733 1733
3 kraLkorocnl flnansl[skl plasmanl 1131 0 30083
III Gotov|na | gotov|nsk| ekv|va|ent 2736 1671 61,07 2201 131,72
IV AVk | orez na dodatu vrednost 7876 3173 40,29 3149 162,26
C. CDLC2LNA CkLSkA SkLDS1VA 4382 4073 92,93 321 12,79
D. CSLCVNA IMCVINA(A+8+C) 746892 736729 98,64 760886 103,28
L. UkUNA Ak1IVA 746892 736729 760886
I. VAN 8ILASNA Ak1IVA 11960 12969 12969






18


ASIVA 31.12.2009 31.12.2010 31.12.2011
I2NCS I2NCS |ndeks I2NCS |ndeks
A. kAI1AL(I+II+III-IV) 674703 649044 96,17 634241 97,72
I Csnovn| kap|ta| 436834 436834 436834
II kezerve 89733 89733 89733
III Nerasporeden| dob|tak 223332 124193 33,11 124193
IV Gub|tak 97236 21738 22,36 36341 168,10
8. DUG.kL2LkVISAN[A I C8AVL2L(I+II+C) 72189 87683 121,47 126643 144,32
I Dugorocna rezerv|san[a 0 3936 3437 87,32
II Dugorocne obaveze 0 0 94108
C. kkAk1kCkCCNL C8AVL2L(1+2+3) 72189 83749 116,01 29100 34,73
1 Cbaveze |z pos|ovan[a 37631 66411 113,19 9387 14,13
2 Csta|e kratkorocne obaveze 33 0 0
3
Cbaveze po osnovu poreza na dodatu
vrednost | osta||h [avn|h pr|hoda | Vk 14483 17338 119,71 19713 113,70
D. UkUNA ASIVA 746892 736729 98,64 760886 103,28
L. VAN 8ILASNA ASIVA 11960 12969 12969

2.7.2 Grafiki prikaz analize bilansa stanja

Grafika analiza bilansa stanja prua uvid u strukturu, interne odnose, razvoj finansijskog
poloaja preduzea i to na veoma jednostavan i brz nain. Rezultati poslovanja preduzea
dobijeni putem ovakve analize nisu potpuni odnosno uz pomo njih se ne sagledava sr
finansijskih izvetaja. Meutim, oni nam mogu pruiti dovoljno informacija za povrinsko
sagledavanje finansijskog polozaja preduzea i njegove zaraivake sposobnosti. Uz pomo
grafike analize bilansa stanja mozemo dobiti uvid u kvalitet finansijske strukture naeg
preduzea.
Grafiki prikaz naeg preduzea govori sledee:
19

Stalna imovina se jedva poveala u 2010-oj godini, ali se isto tako malo smanjila ve u 2011-
oj - kapital, kao znaajan izvor finansiranja se smanjio, ali ne drastino, oko 4 %.
Kratkorona potraivanja belee rast za nekih 30% u 2011-oj godini, i ona najvie uestvuju
u finansiranju obrtne imovine, koja raste bre od stalne imovine. Zalihe su se u 2011-oj
smanjile za skoro 40 %.
U pasivi bilansa dugorona rezervisanja poveala su se za 40 %, dok su se kratkorone
obaveze znatno smanjile, iznose oko 35 %. Do smanjenja je dolo zbog smanjenja obaveza iz
poslovanja.





20


2.7.3 Komentar analze bilansa stanja

Horizontalana analiza bilansa stanja sprovodi se na bazi indeksnih brojeva koji omoguavaju
da se lakse uoe pravci i intenzitet promena u finansijskom poloaju preduzea. Indeks se
dobija tako to se stave u odnos promene iz tekue godine i promene iz prethodne godine i
kolinik pomnoi sa 100.

INDEKS = ( TEKUA GODINA/ PRETHODNA GODINA) X 100
Gore pomenuta analiza daje potpunije informacije u odnosu na vertikalnu analizu. Ona daje
uvid u to koje pozicije finansijskog izvetaja koji analiziramo rastu, a koje opadaju.
Na primeru naeg preduzea, gde posmatramo njegovo poslovanje tokom 2009, 2010 i 2011.
godine, moemo uoiti da stalna imovina ima trend rasta u 2010-oj godini u odnosu na
prethodnu godinu. Meutim, u 2011-oj ponovo belei trend opadanja. To se moe pripisati
smanjenju nematerijalnih ulaganja, to bi znailo da preduzee nije ulagalo u istraivanje i
razvoj trita, pa ne moe oekivati ekonomske koristi.
to se tie obrtne imovine, ona se u 2010-oj u odnosu na prethodnu godinu smanjila gotovo
50%, dok se u 2011-oj duplo poveala. Na poveanje obrtne imovine najvei uticaj imala su
potraivanja koja su u 2011. godini porasla skoro duplo u odnosu na 2010. godinu. Zalihe su
bile na priblino istom nivou tokom svih posmatranih godina. Gotovina se duplo poveala u
2011-oj godini. Nae preduzee belei blagi rast poslovne imovine u 2011-oj godini.
U okviru pasive bilansa stanja, vidimo da je kapital u 2011-oj godini u odnosu na 2010 - u
godinu blago opao, to je rezultiralo veoma velikim gubitkom. Preduzee belei rast
dugoronih rezervisanja i obaveza i u 2010-oj i u 2011-oj godini, s tim sto je taj rast u 2010-
oj godini vei. To je nastalo zbog toga sto se preduzee dugorono zaduilo. Kratkorone
obaveze belee pad i to naroito tokom 2011. godine, najvie zbog toga to su se obaveze iz
poslovanja znatno smanjile.
Preduzee je slabije poslovalo tokom posmatrane tri godine, poto je hotel u tom periodu bio
renoviran. U tom smislu je opravdano veliko troenje sredstava, koja nisu mogla biti
21

nadoknaena prihodom od poslovanja. Ve poetkom ove godine preduzee belei bolje
poslovanje i oekuje da se ostvareni gubici nadoknade.
2.7.4 Horizontalna analiza bilansa uspeha
8ILANSNL C2ICIIL
1.1.2009-
31.12.2009
1.1.2010-
31.12.2010
1.1.2011-
31.12.2011
I2NCS |ndeks I2NCS |ndeks I2NCS |ndeks
A. CSLCVNI kInCDI I kASnCDI
I os|ovn| pr|hod|(1+2+3+4) 203963 100,00 233014 113,22 298081 126,84
1 rlhodl od proda[e 202476 100,00 223604 110,43 294363 98,73
2 rlhodl od akLlvlran[a uclnaka l robe 896 100,00 10380 4,30 2,289 0,77
3 ovecan[e vrednosLl zallha uclnaka 63 100,00 0 0,00 0 0,00
4 CsLall poslovnl prlhodl 330 100,00 830 136,6 1,427 171,93
II os|ovn| rashod| 36789 100,00 30341 83,02 48966 160,33
1 nabavna vrednosL prodaLe robe 126 100,00 0
2 1roskovl maLerl[ala 36663 100,00 30341 83,02 48966 160,33
III 8ruto pos|ovn| dob|tak(I-II) 167176 100,00 204473 122,31 249113 121,83
IV Drug| pos|ovn| rashod| 236389 100,00 228701 96,67 233160 110,69
1
1roskovl zarada,naknada zarada
l osLall llcnl rashodl
91421 100,00 89330 97,71 112033 123,44
2 1roskovl amorLlzacl[e l rezervlsan[a 7216 100,00 7403 102,39 8370 113,06
3 CsLall poslovnl rashodl 137932 100,00 131968 93,66 132737 100,38
V os|ovn| gub|tak(III-IV) (69413) 100,00 (24228) 34,90 (4043) 16,70
VI I|nans|[sk| pr|hod| 1231 100,00 3093 247,40 1466 47,37
VII I|nans|[sk| rashod| 2021 100,00 196 9,70 7268 37,80
VIII Csta|| pr|hod| 2748 100,00 2241 81,33 887 39,38
Ik Csta|| rashod| 29878 100,00 1933 6,47 1920 99,32
k
Gub|tak |z redovnog pos|ovan[a pre
97313 100,00 21021 21,60 10880 31,76
22



2.7.5. Grafiki prikaz analize bilansa uspeha


2.7.6 Komentar analize bilansa uspeha

Bilans uspeha predstavlja prikaz vrednosnih tokova pojedinih aktivnosti preduzea. Kako on
ukazuje na sposobnost stvaranja dobitka povezan je sa ciljevima preduzea. Takoe, kroz
bilans uspeha moemo videti da li je kapital preduzea ouvan. Ovaj bilans pokazuje
mogunost preduzea da zadovolji oekivanja vlasnika jer raspoloivi dobitak predstavlja
oporez|van[a(V-VI+VII-VIII+Ik)
kI
Neto gub|tak pos|ovan[a ko[e se
obustav|[a 0 100,00 0 0,00 272 0,09
kII Gub|tak pre oporez|van[a 97313 100,00 21021 21,60 11132 33,03
kIII Cd|oIen| poresk| rashod| per|oda 0 717 0,00 1 0,14
kIV Cd|oIen| poresk| pr|hod| per|oda 77 100,00 0 0
kV Neto gub|tak 97236 100,00 21738 22,36 11133 31,31
23

okvir za isplatu vlasnikih prinosa. Naroito je vano proceniti rizik preduzea poto svako
preduzee tei da ostvari profitabilnost i uspeh.
Horizontalnu analizu bilansa uspeha takoe razmatramo pomou indeksnih brojeva.
Konkretno, kod naeg preduzea moemo uoiti sledee:
Poslovni prihodi su u 2010-oj godini porasli 15% u odnosu na 2009. godinu i moemo
primetiti da se nastavlja njihov trend rasta i u 2011-oj godini. U 2011-oj godini indeks
pokazuje poveanje poslovnih prihoda za priblizno 27%. U strukturi poslovnih prihoda
uoavamo da ostali prihodi belee najvei trend rasta. U 2010- oj godini oni rastu oko 56%,
dok u 2011-oj belee trend rasta za oko 70%. Prihodi od prodaje takoe pokazuju trend rasta,
ali u neto manjem procentu od ostalih prihoda. Prihodi od prodaje rastu samo nekih 10% u
2010-oj godini, tj. oko 30% u 2011-oj godini. to se tie rashoda, rashodi direktnog
materijala su se duplo poveali tokom 2011. godine. Poveali su se i drugi poslovni rashodi,
to je rezultiralo poslovnim gubitkom preduzea. U strukturi drugih poslovnih rashoda tokom
2011. godine, troskovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi belee poveanje za
25%, zatim trokovi amortizacije i rezervisanja rastu za 13%, i na kraju ostali poslovni
rashodi belee vrlo mali rast.
Finansijski rashodi iz godine u godinu pokazuju velike oscilacije. Finansijski prihodi su
tokom 2010. godine bili vei skoro 100% nego 2009. godine, dok su se u 2011. smanjili za
priblino 50%.
Ostali prihodi se znatno smanjuju, naroito u 2011. godini, gde pokazuju smanjenje za ak
70%. Ostali rashodi naglo rastu, tako da su u 2011. godini u odnosu na 2010. godinu porasli
skoro 90 %.
Gubitak pre oporezivanja poveava se skoro duplo u 2011. godini, u 2010. indeks je bio
21,60 %, dok je 2011. godine 51,76 %.
Konano, preduzee je zabeleilo neto gubitak koji se u 2011. smanjio priblino 50%.
2.8 Vertikalna analiza
Vertikalna analiza naziva se jo i analiza dinamike finansijskih izvetaja. Ona je znaajna
zato to se u njoj odreene bilansne pozicije iskazuju kao 100 %, a onda se sve ostale
iskazuju kao % od te osnovne pozicije. Re je o strukturnoj analizi finansijskih izvetaja
24

odnosno o sagledavanju odnosa vie pozicija u odnosu na jednu koja se tretira kao 100 %.
12
.
Vertikalna analiza se izraava indeksom ili koeficijentom. U aktivi bilansa stanja se
poslovnoj imovini najee dodaje indeks 100 a zatim posmatra kretanje ostalih bilansnih
pozicija u odnosu na poslovnu imovinu. U pasivi bilansa stanja ukupna pasiva dobija indeks
100 dok se posmatra kretanje ostalih bilansnih pozicija u odnosu na ukupnu pasivu. U bilansu
uspeha indeks 100 se najee dodeljuje poslovnim prihodima, pa se posmatraju promene
ostalih bilansnih pozicija u odnosu na poslovne prihode.
2.8.1 Vertikalna analiza bilansa stanja

Ak1IVA 31.12.2009 31.12.2010 31.12.2011
I2NCS I2NCS I2NCS
A. S1ALNA IMCVINA (1+2+3) 706111 94,33 711468 96,37 703971 92,78
1 nemaLerl[alna ulagan[a 1432 0,19 2014 0,27 1474 0,19
2 nekLernlne,posLro[en[a l oprema 20634 2,76 23301 3,46 20339 2,70
3 uugorocnl flnansl[skl plasmanl 684023 91,38 683933 92,84 683938 89,89
8. C8k1NA IMCVINA(I+II+III+IV) 36399 4,87 21188 2,89 34394 7,13
I 2a||he 9413 1,26 8147 1,11 7004 0,92
II kratkorocna potraI|van[a | p|asman|
1 oLrazlvan[a 13488 1,81 6464 0,88 8224 1,08
2
oLrazlvan[a za vlse
placen porez na doblLak
1733 0,23 1733 0,24 1733 0,23
3 kraLkorocnl flnansl[skl plasmanl 1131 0,13 0 0,00 30083 3,93
III Gotov|na | gotov|nsk| ekv|va|ent 2736 0,37 1671 0,23 2201 0,29
IV AVk | orez na dodatu vrednost 7876 1,03 3173 0,43 3149 0,68
C. CDLC2LNA CkLSkA SkLDS1VA 4382 0,39 4073 0,33 321 0,07
D. CSLCVNA IMCVINA(A+8+C) 746892 100 736729 100 760886 100
L. UkUNA Ak1IVA 746892 736729 760886
I. VAN 8ILASNA Ak1IVA 11960 12969 12969

12
Malini D., Milievi V., Stevanovi N., (2012), Upravljako raunovodstvo, Ekonomsku fakultet,
Beograd, uruga print, str.68.
23


ASIVA 31.12.2009 31.12.2010 31.12.2011
I2NCS I2NCS I2NCS
A. kAI1AL(I+II+III-IV) 674703 90,33 649044 88,10 634241 83,33
I Csnovn| kap|ta| 436834 61,17 436834 62,01 436834 60,04
II kezerve 89733 12,01 89733 12,18 89733 11,79
III Neraspored[en| dob|tak 223332 30,17 124193 16,86 124193 16,32
IV Gub|tak 97236 13,02 21738 2,93 36341 4,80
8. DUG.kL2LkVISAN[A I C8AVL2L(I+II+C) 72189 9,67 87683 11,89 126643 16,64
I Dugorocna rezerv|san[a 0 3936 0,33 3437 0,43
II Dugorocne obaveze 0 0 94108 12,37
C. kkAk1kCkCCNL C8AVL2L(1+2+3) 72189 9,67 83749 11,36 29100 3,82
1 Cbaveze lz poslovan[a 37631 7,72 66411 9,01 9387 1,23
2 CsLale kraLkorocne obaveze 33 0,01 0 0
3
Cbaveze po osnovu poreza na dodaLu
vrednosL l osLallh [avnlh prlhoda l v8
14483 1,94 17338 2,33 19713 2,39
D. UkUNA ASIVA 746892 100 736729 100 760886 100
L. VAN 8ILANSNA ASIVA 11960 12969 12969

2.8.2 Grafiki prikaz vertikalne analize bilansa stanja

Uovom sluaju ulaganja u stalnu imovinu rastu bre od ulaganja u obrtnu imovinu. U
strukturi obrtne imovine dominira uee potraivanja. Zalihe su na veoma niskom nivou i
smanjuju se iz godine u godinu. Uee kapitala je na zadovoljavajuem nivou i ono dominira
pasivom bilansa stanja. Uee kapitala se smanjuje iz godine u godinu. To bi znailo da se
smanjuju sopstveni izvori finansiranja koji predstavljaju najsigurniji izvor finansiranja. To je
logino ako ne zanemarimo injenicu da je preduzee tokom posmatranih godina dosta
ulagalo u renoviranje hotela.
26

U pasivi bilansa stanja moemo videti da se dugorona rezervisanja i obaveze poveavaju iz
godine u godinu, dok kratkorone obaveze zabeleavaju vee smanjenje 2011. godine, zbog
smanjenja obaveza iz poslovanja.







27

2.8.3 Komentar vertikalne analize bilansa stanja
Vertikalnu analizu bilansa stanja sagledavamo kroz aktivu koja pokazuje ukupna ulaganja i
pasivu koja pokazuje izvore finansiranja preduzea. U sluaju naeg preduzea uoavamo
sledee: uee stalne imovine u ukupnoj imovini za sve tri godine kree se oko 95%. Na
kraju 2011. godine ovo uee opada u odnosu na prethodne dve godine i kree se oko 93%.
Visok procenat stalne imovine preduzee duguje rastu uea dugoronih finansijskih
plasmana koji se nalaze unutar stalne imovine. Pomenuti plasmani se kreu oko priblino
istog procenta 90%. Preduzea tee poveanju dugoronih finansijskih plasmana na dugi
rok, kako bi obezbedila poveanje ukupne profitabilnosti. Nekretnine, postrojenja i oprema
nemaju neko veliko uee u stalnoj imovini i to nije dobro za preduzee. Potrebno je stalno
ulagati u ovu imovinu i drati je dui vremenski period, poto se od nje oekuju ekonomske
koristi u budunosti. Ova imovina predstvlja kapacitete kojima preduzee raspolae.
Uee obrtne imovine u ukupnoj imovini je dosta nisko, s tim da se na kraju 2011. godine
poveava postepeno. Moemo primetiti da je uee kratkoronih finansijskih plasmana na
dosta niskom nivou, tek se zanemarljivo poveava tokom 2011. godine, kao i uee gotovine
i gotovinskih ekvivalenata, koje ne prelazi ni 1%. Zalihe su na relativno niskom nivou i one
opadaju iz godine u godinu. Naroito su niske tokom 2011. godine, gde opadaju ispod 1%.
Zalihe se nabavljaju ili proizvode u preduzeu kako bi se dalje prodavale i tako ostvarili
novani prihodi. To je razlog zbog ega ih treba drati na viem nivou.
Posmatrajui pasivu bilansa stanja primeujemo da dominira uee vlasnikog kapitala,
naroito u 2009- oj godini. Za razliku od kapitala, obaveze rastu iz godine u godinu i najvee
su u 2011. godini. Kako primeujemo da su obaveze preduzea vee svake naredne godine,
zakljuujemo da se poveava zaduenost preduzea. Moemo videti prilinu oscilaciju to se
tice kratkoronih obaveza. Dominiraju obaveze iz poslovanja tokom 2009. i 2010. godine , ali
se u 2011. naglo smanjuju. Dugorone obaveze naglo rastu 2011. godine, to znai da se
preduzee naglo zaduilo.




28

2.8.4. Vertikalna analiza bilansa uspeha
8ILANSNL C2ICIIL
1.1.2009-
31.12.2009
1.1.2010-
31.12.2010
1.1.2011-
31.12.2011
I2NCS I2NCS I2NCS
A. CSLCVNI kInCDI I kASnCDI
I os|ovn| pr|hod|(1+2+3+4) 203963 100,00 233014 100,00 294368,7 100,00
1 rlhodl od proda[e 202476 99,27 223604 93,14 294363 98,73
2 rlhodl od akLlvlran[a uclnaka l robe 896 0,44 10380 4,30 2,289 0,77
3 ovecan[e vrednosLl zallha uclnaka 63 0,03 0 0,00 0 0,00
4 CsLall poslovnl prlhodl 330 0,26 830 0,36 1,427 0,48
II os|ovn| rashod| 36789 18,04 30341 13,00 48966 16,43
1 nabavna vrednosL prodaLe robe 126 0,06 0
2 1roskovl maLerl[ala 36663 17,98 30341 13,00 48966 16,43
III 8ruto pos|ovn| dob|tak(I-II) 167176 81,96 204473 87,00 243402,7 83,37
IV Drug| pos|ovn| rashod| 236389 116,00 228701 97,31 233160 84,93
1
1roskovl zarada,naknada zarada
l osLall llcnl rashodl
91421 44,82 89330 38,01 112033 37,39
2 1roskovl amorLlzacl[e l rezervlsan[a 7216 3,34 7403 3,13 8370 2,81
3 CsLall poslovnl rashodl 137932 67,64 131968 36,13 132737 44,33
V os|ovn| gub|tak(III-IV) (69413) 34,03 (24228) 10,31 (4043) 1,36
VI I|nans|[sk| pr|hod| 1231 0,61 3093 1,32 1466 0,49
VII I|nans|[sk| rashod| 2021 0,99 196 0,08 7268 2,44
VIII Csta|| pr|hod| 2748 1,33 2241 0,93 887 0,30
Ik Csta|| rashod| 29878 14,63 1933 0,82 1920 0,64
k
Gub|tak |z redovnog pos|ovan[a pre
oporez|van[a(V-VI+VII-VIII+Ik)
97313 47,71 21021 8,94 10880 3,63
kI
Neto gub|tak pos|ovan[a ko[e se
0 0,00 0 0,00 272 0,09
29

obustav|[a
kII Gub|tak pre oporez|van[a 97313 47,71 21021 8,94 11132 3,74
kIII Cd|oIen| poresk| rashod| per|oda 0 717 0,31 1
kIV Cd|oIen| poresk| pr|hod| per|oda 77 0,04 0 0
kV Neto gub|tak 97236 47,67 21738 9,23 11133 3,74
2.8.5. Grafiki prikaz vertikalne analize bilansa uspeha



2.8.6 Komentar vertikalne analiza bilansa uspeha

Vertikalna analiza bilansa uspeha prua uvid u to kako se menjaju prihodi i rashodi i koliki
dobitak (gubitak) ostvaruje preduzee. Posmatrajui poslovne prihode naeg preduzea
uoavamo da prihodi od prodaje, kao najvaniji prihodi u ovoj strukturi, belee malo
opadanje u 2010. godini , ali ponovo rastu u 2011. U proseku se ovi prihodi kreu oko 95%.
Meutim, ostali prihodi belee trend rasta to dovodi do toga da sami poslovni prihodi rastu
iz godine u godinu.
Trokovi materijala belee smanjenje u 2010. godini, s tim da u 2011. ponovo rastu. Razlog
za to moe biti korienje novih materijala i sirovina za izradu novog proizvoda koji e se
30

nai u proizvodnom asortimanu preduzea. S obzirom na kretanje pomenutih trokova, sline
oscilacije vidimo i kod poslovnih rashoda, pa moemo rei da se uee bruto poslovnog
dobitka nalazi na zadovoljavajuem nivou tokom sve tri godine. Ostali poslovni rashodi
belee trend smanjenja i najnii su u 2011-oj godini, gde iznose priblino 45 %.
Na osnovu prethodno pomenutog, uee poslovnog gubitka u ukupno ostvarenom
poslovnom prihodu belei trend smanjenja. Poslovni rashodi se dosta smanjuju u odnosu na
poslovne prihode, to za rezultat ima smanjenje poslovnog gubitka.
Finansijski prihodi i rashodi dosta osciliraju tokom godine i njihovo uee u ukupnim
prihodima je vrlo malo. Na primer, u 2011-oj godini uee finansijskih prihoda je samo
0,49%. U 2010. uee finansijskih rashoda je samo 0,08%. Meu finansijskim rashodima
znaajno je pomenuti poveanje tokom 2011. godine , to poveava zaduenost preduzea.
Kod ostalih rashoda je veoma veliko smanjenje tokom 2010. godine. Uee ostalih rashoda
u ukupnim prihodima je ak ispod 1%, samo 0,64%.
Konaan zakljuak je da se gubitak pre oporezivanja smanjuje iz godine u godinu, a najvee
smanjenje je tokom 2011. godine, gde uee gubitka iznosi oko 4%. Samim tim i neto
gubitak je zabeleio najvei trend opadanja u 2011. godini.

31

3. ANALIZA POMOU FINANSIJSKIH POKAZATELJA
3.1. Racio analiza likvidnosti

Racio analiza predstavlja sredini deo finansijske analize. U njenoj osnovi se nalazi
ispitivanje odnosa izmeu logiki povezanih delova finansijskih izvetaja sa ciljem da se
istaknu i objasne kljune relacije od kojih zavisi okean trenutnog i projekcija budueg
finansijskog poloaja i prinosne sposobnosti preduzea koje je predmet analize.
13
Sposobnost privrednog drutva da u predvienom roku podmiri sve svoje tekue obaveze
predstavlja likvidnost (liquidity), za razliku od solventnosti koja se definie kao sposobnost
privrednog drutva da u predvienom roku podmiri svoje dugorone obaveze. Meutim, oko
termina likvidnost i solventnost u naoj i inostranoj literaturi meu autorima vlada
neusaglaenost, do te mere, da je skoro nemogue utvrditi ta je sa sigurnou pravilo.
14
Racio u naem kontekstu znai broj koji pokazuje odnos izmeu dve vrednosti koje su
iskazane u finansijskim izvetajima preduzea i pokazatelji se jo nazivaju finansijskim
racijima. esto se prikazuju u vidu razlomaka, kolinika ili procenta.
Uspeno sprovoenje racio analize finansijskih izvetaja u praksi uobiajeno pretpostavlja
realizovanje tri meusobno povezane faze i to:
Faze izbora potrebnih racia
Faze obrauna vrednosti izabranih racia i
Faze povezivanja, poreenja i tumaenja njihovih vrednosti.
15
Likvidnost preduzea se najee definie kao sposobnost bezuslovnog izmirivanja obaveza u
svakom trenutku njihovog dospea. U strunoj literature analiza likvidnosti preduzea

13
Malini D., Milievi V., Stevanovi N. (2012) Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
str.83.
14
U naoj praksi je uobiajeno da se ovaj odnos naziva koeficijent obrta zaliha, meutim, nazvali smo ga
koeficijent unovivosti zaliha, jer on pokazuje kako prihod pokriva zalihe, to ukljuuje ne samo nabavnu
vrednost zaliha, ve i maru koju preduzee dodaje za pokrie operativnih trokova i poreza na dobitak, kao i
dobitak.
15
Ibid, str 83.

32
uobiajeno se poistoveuje sa analizom kratkorone finansijske sigurnosti ili analizom
kratkoronog rizika ulaganja u jedno preduzee.
16
Analiza likvidnosti preduzea predstavlja analizu njegove kratkorone finansijske sigurnosti i
u ekonomiji se javlja pod pojmom kratak rok i odnosi se na period do godinu dana, a
panju moemo usmeriti prema obrtnoj tj. likvidnoj imovini.
Posledica povezivanja bilansne vrednosti obrtne imovine ili/i njenih odreenih delova i
kratkoronih obaveza jeste tzv.statika analiza likvidnosti koja se sprovodi preko dva racia,
racio tekue likvidnosti i racio redukovane likvidnosti.
Mere koje emo koristiti za analizu likvidnosti svrstaemo u dve osnovne grupe i to:
mere koje se baziraju na odnosu izmeu tekue aktive i tekue pasive (Current Ratio)
radno raspoloivi kapital (Working Capital)
brzi odnos ili brzi tekui odnos (Quick Ratio or Quick Current Ratio)
17
Vei broj korisnika raunovodstvenih informacija zainteresovan je za informacije koje e se
dobiti analizom likvidnosti. Tu spadaju menaderi i kreditori.
Prvi indikator za merenje likvidnosti, koji emo prezentirati je tzv.tekui racio (Current
Ratio) koji se dobija iz odnosa tekue aktive i tekue pasive:
Tekui odnos = Tekua aktiva
Tekua pasiva
U tekuu aktivu ubrajaju se sledee kategorije i to: novac u banci i blagajni, pozicije koje e
tokom poslovne godine biti upotrebljene ili transformisane u novac.
Strukturu tekue pasive sainjavaju kategorije koje u toku poslovnog perioda treba da budu
plaene gotovinom i to: kratkorone obaveze prema dobavljaima, obaveze prema
kratkoronim kreditima, obaveze prema porezima,obaveze za isplatu dividendi.
Izmeu tekue aktive i tekue pasive ne postoji idelan odnos, meutim, saglasno pravilima
finansiranja 2,0 (1,8): 1 , prua menadmentu privrednog drutva i potencijalnim kreditorima

16
Malini D., Milievi V., Stevanovi N. (2012) Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
str.85.
17
Vidakovi S. ( 2007) Finansijski due diligence privrednih drutva ,Fabus, Novi Sad, str.170.
33

relativnu sigurnost da je privredno drutvo finansijski stabilno s gledita izmirenja
kratkoronih obaveza.
Racio tekue likvidnosti = Obrtna imovina = Zalihe+Kratkorona potraivanja
_________________+_plasmani+gotovina+AVR___________________________________
Kratkorone obaveze+PVR
RTL(2009) =192692/52635=3,66
RTL(2008)=189012/82324=2,295
Moemo kontatovati da su vrednosti racia tekue likvidnosti u naem preduzeu dosta visoke.
One u obe analizirane godine prelaze orijentacionu normalu, i prilino su iznad prosenih
vrednosti racia za privrednu granu iz koje je nae preduzee.
Racio redukovane likvidnosti = Monetarna aktiva = Kratkorona potraivanja i
plasmani +gotovina i gotovinski ekvivaletni__________________________________
Kratkorone obaveze+PVR
RRL(2009) =161326/52635=3,064
RRL(2008)=118822/82324=1,443
Posledica odnosa bilansnih vrednosti obrtne imovine ili/i njenih odreenih delova, nastala je
statika analiza likvidnosti koja se uglavnom sprovodi preko dva racia iji su obrasci
prikazani.
Racio redukovane (monetarne) likvidnosti predstavlja dosta stroiji test likvidnosti
preduzea. Za njegovo izraunavanje ne uzimaju se u obraun zalihe, koje u celini ili jednim
delom predstavljaju trajno ulaganje u stalnu imovinu.
34

Vrednost ovog racia raste u 2009. godini to se moe objasniti injenicom da monetarna
aktiva u poslednje dve godine belei bri rast od kratkoronih obaveza, to predstavlja dobru
tendenciju ukoliko imamo u vidu pravilo finansiranja koje smo ranije predstavili kao acid
test.

3.2 Racio analiza solventnosti

Solventnost je sposobnost i mogunost preduzea da u datom trenutku novanim sredstvima
izmiri svoje dospele novane obaveze.
Solventnost je platena sposobnost poduzea, a utvruje se sledeim koeficjentom
solventnosti.
l = raspoloiva novana sredstva / dospele novnane obaveze
Solventnost ne treba meati sa pojmom likvidnost, koji predstavlja sposobnost podmirivanja
kratkoronih dospelih obaveza. Solventnost kompanije se definie kroz dva osnovna pristupa.
Prvi pristup se odnosi na garanciju kompanije da u sluaju likvidacije ostaje solventna sa
aspekta posedovanja dovoljne koliine novca za izmirenje svih svojih obaveza.
Drugi pristup (going concern pristup) se odnosi na solventnost kompanije tj. njenu
finansijsku sposobnost da u roku izmiri sva svoja dugovanja.
Sektor finansijskih usluga se ee odluuje za drugi pristup kao prihvatljiviji. Solventnost za
osiguravajuu kuu znai da je u mogunosti da ispuni svoje obaveze po svim ugovorima
u svakom trenutku (ili bar u veini sluajeva). Zbog same prirode poslova osiguranja,
nemogue je sa sigurnou garantovati solventnost.
18

18
IAIS (2003a): An IAIS Issues Paper On Solvency, Solvency Assessments and Actuarial Issues.
33
Prihvatanje i upravljanje rizikom u ime i za raun svojih klijenata je osnovna delatnost
sektora finansijskih usluga, zato je i veliki izazov kod ovakvih poslova ostati solventan.
Ekonomski kapital je glavna veza izmeu prihvaenih rizika i solventnosti kompanije.
Potreban nivo solventnosti da bi firma obavljala svoje poslove ogleda se u nivou ekonomskog
kapitala. Postupak procene kapitala podrazumeva konvertovanje odgovarajueg rizika u iznos
kapitala koji je neophodan za njegovo odravanje. Obrauni se baziraju na finansijskoj snazi
kompanije u smislu solventnosti kao i u statistikom proraunu pouzdanosti i mogunou
predvianja gubitaka.
Sektor finansijskih usluga i same firme treba da imaju odreeni cilj, a to je da rizik kapital
bude u nivou ekonomskog kapitala. Izraunavanje ovog kapitala vri se opte prihvaenom
metodologijom tzv. Value at Risk (VaR) - vrednost pod rizikom. VaR predstavlja najvei
mogui gubitak koji se moe oekivati u odreenom periodu za odreeni nivo pouzdanosti.
Logian nastavak analize finansijskih izvetaja nakon analize likvidnosti jeste analiza
solventnosti ili analiza dugorone finansijske sigurnosti, a mogue je sresti i pod nazivom
analiza dugoronog rizika ulaganja (investiranja) u neko preduzee.
19
Solventnost preduzea
zavisi od veeg broja faktora, i moemo ih podeliti u tri velike grupe:
Vrednost i struktura imovine kojom raspolae preduzee
Vrednost i struktura izvora finansiranja ukupnog kapitala i
Profitabilnost ili zaraivaka mo preduzea.
20
Analiza likvidnosti ili potencijalne likvidnosti (tzv. solventnosti) moe da se potpomogne
razumno prosuenom upotrebom analize racio odnosa, ali takva analiza ima odreena
ogranienja.
Racio analiza je neminovno zasnovana na normalnim finansijskim izvetajima
(knjigovodstvenim bilansima, bilansima uspeha, raunima prihoda i rashoda tako da se taj
odnos odnosi na prole uslove i situacije, dok se likvidnost i solventnost tiu sadanjosti.
21

19
Malini D., Milievi V., Stevanovi N. (2012) Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet,
Beograd,str.92.
20
Ibid,str 92.
21
arki N, (2008) Upravljako raunovodstvo, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, str 57
36
Racio brojevi solventnosti mogu da se svrstaju u dve kategorije - one koji se odnose na
kratkoronu sposobnost i one koji se tiu dugorone sposobnosti preduzea da izmiruje sve
finansijske obaveze.
Vrednost i struktura imovine koju poseduje preduzee je od naroitog interesa za investitore i
dugorone poverioce zbog nekoliko razloga. Prvo, raspoloiva imovina preduzea predstavlja
generator koji stvara dobitke ili gubitke, sa jedne, i novani tok iz koga se namiruju trokovi
kamata, vre otplate dugoronih dugova i isplauju dividende vlasnicima kapitala, sa druge
strane.

Drugo, kao posledica rizika koje se u pogledu ronosti vezivanja ispoljavaju izmeu stalne i
obrtne imovine, istovremeno se pojavljuju znaajne razlike u pogledu rizika ulaganja kapitala
u ove imovinske delove.
22
Vrednost i struktura izvora finansiranja ima vanu ulogu kod dugoronih poverioca gde je i
prisutno miljenje prema kome su njihova potraivanja sigurna u onoj meri u kojoj preduzee
raspolae sa vlasnikim kapitalom. Smatraju da je preduzee sigurnije ako poseduje u pasivi
vie vlasnikog kapitala i obrnuto. U ranijem periodu smatralo se da je za izravnavanje
rizika potrebno da donja granica uea vlasnikog kapitala u ukupnom bude najmanje 50%.
Dananje vreme diktira drugaije uslove i zahteve dugoronih poverilaca u pogledu visine
potrebnog vlasnikog kapitala. U bilansima modernih preduzea sve je manje vlasnikog a
sve vie pozajmljenog kapitala. esto se smatra da su ovakva preduzea nesigurna i visoko
rizina. To naravno prvenstveno zavisi od njihove profitabilnosti tj.zaraivake sposobnosti.
Vlasniki kapital i dalje ima uticaj na analizu solventnosti.

22
arki N. (2008) Upravljako raunovodstvo, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, str. 92
37

Naz|v rac|a
Cbracunate vrednost| rosecna vrednost
u gran|
reLhodna godlna
2008
1ekuca godlna
2009
1.koclo poktlco stoloe lmovloe 1,83 1,31 1,2
2.koclo poktlco toJoe lmovloe 1,1 1.03 0,9
J.koclo poktlco zollbo NOk 4,33 1,43 1.2
4.koclo poktlco obttoe lmvloe NOk 0,70 0.92 0,8
5.koclo zoJozeoostl 1.17 1,32 1,4
6.koclo poktlco obovezo NN1 lz
poslovoojo
0,43 0,37 0,3
7.koclo poktlco komoto zotoJom 1,42 6,6 7,0
8.koclo poktlco komoto NN1 lz poslovoojo 8,36 7,4 3,2

Iz svega se moe zakljuiti da je dugorona finansijska sigurnost nekog preduzea odreena
njegovom imovinskom pozicijom, snabdevenou preduzea vlasniim kapitalom u meri koja
je prihvatljiva za dugorone poverioce.
Solvetnost nekog preduzea analiziramo kroz racio analizu koja se naziva i racio finansijskog
leverida. Engleska re leverage moe se prevesti i znaiti efekat poluge koji se u svetu
koorporativnih finansija koristi da predstavi odnos izmeu dugova i vlasnikog kapitala i
imovine preduzea.
3.3 Racio analiza efikasnosti upravljanja imovinom i izvorima
Analiza efikasnosti upravljanja imovinom i kapitalom veoma esto se u ekonomskom svetu
poistoveuje sa analizom obrta koja se kao takva nalazi u sreditu racio analize finansijskih
izvetaja. U dosadanjoj analizi koja se odnosila na analizu likvidnosti i analizu solventnosti
redovno smo ukazivali na znaaj sagledavanja brzine obrta pojedinih delova imovine.
23

23
Malini D., Milievi V., Stevanovi N. (2012) Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
str.99
38

Analiza obrta predstavlja odnos planiranih ili/i ostvarenih ulaganja kapitala u odreene
imovinske delove, sa jedne strane, a sa druge je odnos ostvarenih i planiranih efekata.
Ako se fokus stavi na analizu ulaganja u ukupnu ili stalnu imovinu, onda se analiza njihovog
obrta mora sraunati tako to e se testirati sposobnost takve imovine da stvara prihode u
preduzeu.
Kada analiziramo obrt u preduzeu moramo uzeti u obzir to da efikasnost upravljanja
imovinom i kapitalom zavisi od likvidnosti, solventnosti i profitabilnosti preduzea zato se i
analiza obrta nalazi u sreditu racio analize finansijskih izvetaja.
Efikasnije upravljanje imovinom, prvenstveno obrtnom imovinom i njenim delovima,
rezultuje poveanjem broja obrta i brem oslobaanju novanih sredstava koja su potrebna za
plaanje dospelih kratkoronih obaveza.
24


Pokazatelji obrta tj. efikasnosti upravljanja imovinom i kapitalom mogu biti:
Racio obrta poslovne imovine
Racio obrta fiksne imovine
Racio obrta kapitala
Racio obrta imovine
Racio obrta zaliha
Racio obrta potraivanja od kupaca
Racio obrta obaveza prema dobavljaima.
Racio obrta poslovne imovine je nama najinteresantniji pokazatelj efikasnosti upravljanja
ukupnom imovinom preduzea. On predstavlja odnos prihoda od prodaje i prosene poslovne
imovine. Najee pokazuje koliko se puta u toku jedne godine ukupna poslovna imovina
obrne kroz prihode od prodaje.


24
Malini D., Milievi V., Stevanovi N. (2012) Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
str. 101
39


Naz|v rac|a
Cbracunate vrednost| Vreme obrta u dan|ma rosecna
vrednost u
gran|
reLhodna
godlna
2008
1ekuca
godlna
2009
reLhodna
godlna
2008
1ekuca
godlna
2009
1.koclo obtto okopoe
lmovloe
0,88 4,99 123 73 1,47
2.koclo obtto flksoe
lmovloe
1,7 2,08 92 81 4,4
J.koclo obtto vlosolckoq
kopltolo
2,3 2,3 97 104 3,2
4.koclo obtto obttoe
lmovloe
3,1 3,8 89 91 3
5.koclo obtto zollbo 1,02 337 290 6,4
6.koclo obtto pottozlvoojo
oJ kopoco
16,4 17,1 30 76 3,7
7.koclo obtto obovezo
ptemo Jobov.
7,4 8,3 31 42 6,1


3.4. Racio analiza profitabilnosti

Racio analiza finansijskih izvetaja zavrava se analizom i merenjem profitabilnosti. Ona se
sporovodi kroz razliite pokazatelje koje moemo podeliti u dve grupe:
1) Pokazatelji profitabilnosti prihoda
2) Stopa prinosa na ukupno uloeni kapital i/ili stope prinosa na ukupnu imovinu (Return
on investment-ROI / ROA)
Primarnom analizom odnosa smatra se analiza profitabilnosti (The Probitability Analysis) u
kojoj su dve mere tj. veliine, i to:
profitna mara (Profit margin)
40

povrat na investirano (Return on investment-ROI)
25
Menaderi u praksi najvie upotrebljavaju meru profitabilnosti koja je indikator mare
dobitka ili profitne mare dobitka ili profitne mare, koji se dobija iz odnosa izmeu dobitka i
prihoda od prodaje:
Profitna mara [Profit margin]= Dobitak[Profit ] / Prihod od prodaje[Sales]
Kljuni racio tj.kljuni pokazatelji profitabilnosti predstavljaju odnos ostvarenog profita
prema angaovanom kapitalu (Return on capital employed-Roce) ili tzv. stopa poslovnog
dobitka.
Slika 1:Piramida racia profitabilnosti

Izvor: arki N., Upravljako raunovodstvo,Beograd, 2009 god,str.177.

25
Vidakovi S, (2007) Finansijski due diligence privrednih drutva , Fabus, Novi Sad, str.162.
41

Slika 2: Kombinacije faktora racia
Izvor: arki N., Upravljako raunovodstvo,Beograd, 2009 god,str.178.
Slika 2 pokazuje mogue varijante-kombinacije faktora profitabilnosti tj. stope poslovnog
dobitka, koji ovu stopu odravaju na priblino istom nivou.
Prva dva grafikona pokazuju latentne opasnosti po profitabilnost preduzea u sluaju
preterano niske profitne stope, ili preterano sporog obrta sredstava.
26
U sledeem delu emo prikazati obraunavanje pokazatelja profitabilnosti.

26
O tome videti vie u : Key Management Ratios, Financial Times, Pitman, 1994 god.
42
Stopa bruto poslovnog dobitka = bruto poslovni dobitak/prihodi od prodaje x 100
Stopa neto poslovnog dobitka = neto poslovni dobitak/prihodi od prodaje x 100
Racio neto profitne mare= Neto dobitak/ Prihodi od prodaje x 100
Racio bruto profitne mare= ND+TK x (1-SP)/Prihodi od prodaje x 100
Stopa prinosa na ukupnu imovinu (ROA)=ND+ TK x (1-SP)/Prosena imovina x 100
Stopa prinosa na vlasniki kapital (ROE)=Neto dobitak/ Proseni neto vlasniki kapital x
100

Naz|v rac|o
Cbracunate vrednost| |an|rana
vrednost|
rosecna vrednost u
gran|
reLhodna godlna 1ekuca godlna
1.5topo btoto poslovooq Jobltko 0,3 0,339 22 20,1
2.5topo oeto poslovooq Jobltko 0,37 0,32 4,1 13,3
J.koclo oeto ptofltoe motze / 0,4 3 11,1
4.koclo btoto ptofltoe motze 12,3 14,2 13 13,7
6.5topo ptlooso oo okopoo lmovloo 0, 39 0,43 19,17 13
7.5topo ptlooso oo vlosolckl kopltol 11,7 12 ,4 32 23
ND-skraenica koja predstavlja neto dobitak posle oporezivanja
TK-trokovi kamata
SP-stopa poreza na dobitak podeljena sa 100
43


3.5 Racio analiza profitabilnosti prihoda
Ako posmatramo prve etiri obraunate stope shvatiemo koliko dinara bruto ili neto
poslovnog dobitka tj. samog neto dobitka posle oporezivanja i neto dobitka uveanog za
trokove kamata korigovane za tzv. utedu u porezu koje preduzee ostvaruje u jednom obrtu
na svakih 100 dinara ostvarenih prihoda od prodaje proizvoda i usluga na eksternom i
internom tritu. Sa izuzetkom stope bruto poslovnog dobitka koja usled uvoenja nekoliko
novih proizvoda i posledino znaajnog porasta trokova direktnog materijala i robe,
pokazuje tendenciju pada, ostale tri stope govore prilino ubedljivo u pravcu porasta
debitnosti prihoda u periodu koji posmatramo. U tom kontekstu naroito treba podvui znaaj
porasta stope neto poslovnog dobitka koja u sutini oslikava porast dobitnosti poslovnih
procesa koji ine tzv.core business preduzea.
27
3.6 Racio analiza profitabilnosti imovine i kapitala
Mnogi analitiari kada analiziraju profitabilnost preduzea veoma esto koriste razne
varijante stopa prinosa a jedna od njih je stopa prinosa na ukupna ulaganja (ukupnu imovinu)
- Return on assets - ROA.
ROA je bazirana na tome da uvaava i prihvata injenicu da je profitabilnost preduzea u
funkciji strukture kapitala tj. odnosa izmeu vlasnikog i pozajmljenog kapitala odnosno
obaveza preduzea.
Stopa prinosa na vlasniki kapital (Return on equity-ROE) na slian nain se odreuje kao
ROA, sa tim to ostvareni povraaj na uloeni kapital ovog puta pripada samo vlasnicima
preduzea tj. akcionarima.

27
Malini D., Milievi V., Stevanovi N. (2012)Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
str.111
44

3.7 Du point-ov sistem analize profitabilnosti
- razlaganje stopa prinosa na inioce od koji zavisi kretanje profitabilnosti preduzea.
Takvo rastavljanje stopa prinosa na inioce je u strunoj literature poznato kao Du Point
ova ema profitabilnosti.
Tehnika obrauna ove stopa omoguava nam da izvrimo njeno razlaganje na sledei nain:
ROA=ND+TK x (1-SP)x100 / Prosena imovina=Bruto profitna mara x Racio obrt ukupne
imovine
Ako primenimo emu na nae preduzee dobiemo sledee vrednosti:
Stopa pr|nosa Cbracunate vrednost| |an|rana
vrednost|
rosecna vrednost u
gran|
reLhodna godlna 1ekuca godlna
kOA 0,33 0, 32 x0,880=0,437= 0,43 12 13,7

Stopa pr|nosa Cbracunate vrednost| |an|rana
vrednost|
rosecna vrednost u
gran|
reLhodna godlna 1ekuca godlna
kO 0,47 0, 32 x0,880x1,383=0,633 13 24,7

3.8 Ogranienja racio analize
injenica je da racio analiza uprkos tome to moe obezbediti veoma korisne informacije
koje se tiu poslovanja odreenog preduzea, nije liena brojnih problema i ogranienja koja
zahtevaju posebnu panju i sposobnost prosuivanja od strane onoga ko se na ovaj analitiki
instrument oslanja. Iako nam prostorne mogunosti ne dozvoljavaju da o tome nairoko
govorimo apostrofiramo u sledeem delu najbitnija ogranienja racio analize.
28

28
Dole navedena ogranienja sistematizovana su prema knjizi Weston, F.Besley, S.Brigham, E.Essentials of
Managerial Finance,The Dryden Press, Orlando, 1996,p.110-113.
43

I- Racio analiza zasniva se na korienju podataka iz finansijskih izvetaja, ali podaci
zavise od vie faktora, naina obrauna i sl. Pomenuemo:
- razliite raunovodstvene tehnike
- ulepavanje finansijskih izvetaja
- inflacija
II- U finansijski izvetajima javljaju se promene u kratkoronim pozicijama, i mogu biti
pod izuzetno velikim uticajem tzv. sezonske komponente. Zato tokom obrauna
racia obrta zaliha ili racia obrta potraivanja od kupaca, analitiar uzima u obzir
daleko vei broj stanja.
III- Mnoga preduzea oko nas su decentralizovana i divizionalno struktuirana. Takav
sluaj oteava situaciju i teko je nai granski prosek.
IV- Veina preduzea eli da bude bolja od proseka, tako da vezivanje za prosene
performanse prilikom tumaenja rezultata racio analize ne mora uvek biti dobro
opredeljenje. Cilj svakog preduzea treba da budu, to je mogue vee,
performanse i moda je panju prilikom benchmarketing analize bolje usmeriti na
ostvarenja liderskog preduzea.
29
V- Poreenje istih racija u istom preduzeu mora da se bazira na okolnostima i
promenama do kojih moe doi unutar perioda koji je obuhvaen analizom.
Promene mogu biti u proizvodno-prodajnom programu, kapacitetima, tritima,
segmentima trita, cena.
VI-Nije lako zakljuiti koji je racio dobar a koji je lo. Zavisi od vie inilaca,
visokog obrta fiskne imovine, razlike izmeu racia, visoke vrednosti racia
redukovane likvidnosti.

29
Malini D., Milievi V., Stevanovi N. (2012) Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
str.127
46
Ogranienja racio analize znaajna su iz dva razloga. Prvo, ono to nam je pokazalo da racio
brojevi jesu sve drugo samo nisu idealan analitiki instrument. A drugo, sprovoenje racio
analize po nekakvoj ustaljenoj mehanikoj proceduri i bez dubljeg razmiljanja o njenim
posledicama, moe biti i te kako opasna praksa.
47
4. SWOT ANALIZA PREDUZEA MOSKVA

Marketing tradicionalno predstavlja zbir aktivnosti koje su upotrebljene u cilju usmeravanja
tokova proizvoda i usluga od proizvoaa prema potroau. Marketing je disciplina koja se
bavi pitanjima trita, potreba na tritu i naina zadovoljenja tih potreba. U teoriji
marketinga uspeh na tritu najee se dovodi u vezu sa razumevanjem i zadovoljenjem
potreba kupaca, ali sve ee se javljaju i novi, napredniji koncepti.
Savremena koncepcija marketinga objedinjava, sinhronizuje i koordinira itav splet poslovnih
aktivnosti u preduzeu, ime omoguuje stvaranje uslova neophodnih za rast nivoa
efikasnosti, uz istovremeno zadovoljenje potreba potroaa. Inae, sve do skora, marketing se
smatrao vetinom kako prodati sve to proizvoa moe da proizvede. Marketing shvaen
kao sinhronizovan i koordiniran pristup celokupnom poslovanju preduzea, iziskuje da naela
poslovanja budu usmrena ka tritu i tranji. Iz takvog poimanja marketinga proistie i
sentenca po kojoj marketing ne mora biti posebna funkcija, ve moe da se shvati kao
zamisao, koncepcija, pojam koji udruuje ideje, spoznaju, planiranje, realizaciju i kontrolu
uspeha.
30
Poslednjih decenija prolog i poetkom ovog veka dolo je do velikih promena u mikro i
makro odnosno na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou. Glavna promena nastala
je u nainu posmatranja trita i okruenja kompanija koje su nametnule potrebu za
preispitivanjem postojee poslovne prakse, upravljake filozofije poslovanja, koncepata,
principa i tehnika upravljanja marketingom. Umesto organizovanja po proizvodima i/ili
prodajnim teritorijama, uspene organizacije su se organizovale prema trinim segmentima.
Kod manje uspenih i neupenih organizacija na vrhu organizacione piramide nalaze se top
menaderi, potom slede menaderi srednjeg nivoa i ostali zaposleni, dok se na najniem
hierarhijskom nivou na dnu piramide nalaze kupci. U organizacijama koje su pravilno
razumele filozofiju marketinga na najviem hijerarhijskom nivo, tj. na vrhu piramide nalaze
se kupci, u sredinjem delu nalaze se zaposleni koji su u direktnom kontaktu s kupcima, ispod
njih se nalaze srednji menaderi koji podupiru zaposlene na prvoj borbenoj liniji, dok se na

30
Vasiljev S. (2005) Marketing, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 14
48
dnu piramide nalaze generali odnosno top menaderi koji pruaju podrku menaderima
srednjeg nivoa.
31
Definicija kvaliteta Amerikog drutva za kontrolu kvaliteta (American Society for Quality
Control) kvalitet je sveukupnost osobina i karakteristika nekog proizvoda ili usluge koja se
iskazuje njegovom/njenom sposobnou da zadovolji izraene ili implicitne potrebe direktno
je usmerena na potroaa. Ona implicira da je organizacija isporuila kvalitet onda kada njen
proizvod i/ili usluga zadovoljava ili premauje potrebe, zahteve i oekivanja potroaa.
SWOT analiza (autor Albert S. Humphrey) predstavlja analitiku metodu kojom se definiu
kritini faktori koji imaju najvei uticaj na poslovanje preduzea na tritu. Ona se obavlja
kroz matricu koju ine 4 elementa polja: S Strengths (snage), W Weaknesses (slabosti),
O Opportunities (anse i mogunosti), T Threats (opasnosti i pretnje). Poetna slova ovih
elemenata (na engleskom jeziku) daju naziv ove metode SWOT. Snage predstavljaju
pozitivne, a slabosti negativne unutranje faktore. anse predstavljaju pozitivne, a pretnje
negativne spoljanje faktore.
SWOT analiza slui za razumevanje trenutnog poloaja firme i definisanje strategije koju
treba primeniti da bi se postigao eljeni ishod i ostvarili poslovni ciljevi. Pre nego to se
zapone sa radom, potrebno je definisati predmet SWOT analize (kompaniju, odreeni
sektor, proizvod ili brend, biznis ideju, partnerstvo). Nakon toga treba odrediti cilj koji elite
da postignete (udvostruite prodaju u naredne dve godine, unapredite proizvod ili uslugu,
dobijete bolji posao i slino). I konano, vremenski period tokom kojeg elite to da ostvarite.
SWOT analiza se koristi pre svega da bi se:
resursi koristili efikasnije
unapredilo poslovanje
analizirala i bolje razumela konkurencija
otkrili nove mogunosti i iskoristili postojee anse
bolje se pripremili za mogue pretnje u okruenju
napravili biznis i marketinki plan

31
Prezentacija Hasana Hania Savremeni koncepti marketing menadmenta, Fakultet za bankarstvo,
osiguranje i finansije, Beogradska bankarska akademija
49
Kada elite da definiite svoje snage, treba da odgovorite pre svega na sledee pitanje:
- ta je to to me ini boljim u odnosu na konkurenciju i to mi pomae da ostvarim poslovne
ciljeve?
Kada elite da definiete svoje slabosti, treba da se zapitate:
- ta je to to me spreava da realizujem zadate ciljeve i ta treba da unapredim i poboljam?
Ako elite da definiete anse za svoj biznis, saznajte:
- na koji nain moete da unapredite svoj posao i ta je to to vam pomae da to postignete?
I konano, pretnje koje moraju na vreme da se oue, jer e nas u protivnom usporiti na putu
do konanog cilja. I zapamtite, uvek treba imati plan B.
Dobro uraena SWOT analiza e omoguavati usredsreivanje na snage, korigovanje slabosti
i suoavanje sa pretnjama umanjujui njihovo negativno dejstvo i konano, prepoznavanje i
iskoriavanje svih mogunosti koje se ukau.
Da bi se dobro uradila SWOT analiza treba da:
budete iskreni i realni kada navodite snage i slabosti
izbegavajte uoptavanja
budete precizni
budite beskompromisni
budete fokusirani na odreeni segment trita
uzmete u obzir konkurenciju
Treba jo jednom naglasiti da se SWOT analiza primenjuje i kada elite da analizirate sebe
lino i na osnovu te analize napravite plan aktivnosti u cilju pravljenja idealnog balansa i
linog unapreenja.
30
Slika 2. SWOT analiza hotela Moskva










SNAGA
Dobra geografska
pozicija,blizina centra
Laka dostupnost
Moderan dizajn i kvalitetna
usluga
Dobra prezentacija u medijima
Saradnja sa turistikim
operaterima
Prezentacija na Booking,com
Edukovan kadar
SLABOST
Loa signalizacija do hotela
Neinformisanost domaih turista
ANSE
Poveanje inostranih turista
Hotel moe biti prepoznatljiv
po kongresnom turizmu
Graenje lojality odnosa
sistemom nagraivanja
tj.utede
PRETNJE
Promene npr. inflacija, kriza
Otvaranje velikog broja manjih,
jeftinijih hotela
31
5. PORTEROV MODEL 5 SILA

Prema Majklu Porteru konkurentska sposobnost poslovnog subjekta, u svojoj brani, je pored
ekonomskih i tehnikih resursa, determinisana i eksternim faktorima koje je on podelio na pet
sila iz okruenja. Model je postavio Majkl E. Porter 1979. godine.
Svaka od pomenutih pet sila dolaze iz okruenja posmatranog poslovnog subjekta, i svaka od
njih predstavlja potencijalnu pretnju za sadanje ili budue poslovanje. Te sile su konkurenti
u grani, potencijalni novi uesnici, supstituti, kupci i dobavljai.
Pretnje koje navedene sile nameu su sledee
32
:
1. Stepen konkurencije (rivalitet)
- Veliki broj preduzea sa podjednakim trinim udelom
- Spor rast trita
- Visoki fiksni trokovi
- Visoki trokovi skladitenja ili kvarljiva roba
Segment u sektoru hotelijerstva nije privlaan ako obuhvata brojne, jake i agresivne
konkurente, ako je stabilan ili u opadanju ili ako su fiksni trokovi visoki ili ako konkurenti
imaju veliki interes da ostanu u segmentu. Takva stanja dovode do estih ratova cenama,
propagandnih obrauna i uvoenja novih proizvoda i usluga, to e sam segment uiniti
skupim za nadmetanje. Tercijalni sektor u koji spada ugostiteljstvo, odnosno hotelijerstvo
jeste oblast u kojoj je konkurencija visoka i neprekidno raste. Proizvod koji se nudi gostu, bez
obzira na to da li je re o hotelu, restoranu ili nekom drugom tipu ugostiteljskog objekta, u
veini sluajeva na istom je ili slinom nivou. Uobiajeno je da sada hoteli imaju flat screen
televizore, a beini internet postoji i u hostelima, tako da se to u dananje vreme vie i ne
smatra prednou. Kad je re o restoranima u hotelima, svi oni imaju odline bifteke,
fantastine selekcije vina, cenovno su otprilike u istom rangu, enterijer je lep, ali e opet gosti
proi pored pet takvih restorana i ui u esti. Upravo taj faktor X treba da bude prednost i
izdvoji jedan hotel od ostalih.

32
Kotler P., Keller, Marketing menadment, Data status, Beograd, 2006
32
2. Mogunost ulaska
- Barijere koje stvara vlada
- Patenti tite tehnologiju proizvodnje
- Neophodna imovina
- Skala minimuma efikasnosti
- Zahtevi za kapitalom
- Pristup kanalima distribucije
- Kriva uenja
- Oekivana reakcija na ulazak
- Svest o brendu
Privlanost segmenta varira shodno visini njegovih ulaznih i izlaznih barijera. Najprivlaniji
segment je onaj u kome su ulazne barijere visoke, a izlazne barijere niske. Kada su i ulazne i
izlazne barijere visoke, profitni potencijal je takoe visok, ali se kompanije suoavaju sa
veim rizikom, jer kompanije sa slabijim rezultatima ostaju i nastavljaju da se bore. Kada su i
ulazne i izlazne barijere niske, kompanije lako mogu da uu i napuste neku granu, a prinosi
su stabilni i niski. Najgori sluaj je kada su ulazne barijere niske, a izlazne visoke -
kompanijama je lako da uu kada je period dobar, a teko je da izau kada je period lo.
3. Supstituti
- Otvorenost kupaca ka supstitutima
- Relativni odnos cena/kvalitet kod supstituta
- Percipirani nivo diferencijacije proizvoda
- Trokovi prelaska kupaca na supstitut
Supstituti nameu ogranienje na cene i profite. Ukoliko doe do tehnolokog napretka ili se
konkurencija povea u tim granama, cene i profiti u segmentu verovatno e opasti. Na
primer, profitabilnost hotela ugroena je usled poveanja broja novih hotela iste kategorije
na tritu.
33
4. Kupci
- Koncentracija kupaca (malo kupaca sa znaajnim udelom na tritu) uporeena sa
koncentracijom preduzea
- Standardizovan proizvod
- Kupci prete vertikalnom integracijom u vis
- Osetljivost na cenu
Satisfakcija potroaa je klju za zadravanje postojeih i privlaenje novih potroaa. Veruje
se da zadovoljstvo potroaa kupljenim i korienim uslugama utie na njihovo budue
ponaanje prema datom preduzeu, u naem sluaju hotelu. Zato je kreiranje vrednosti i
satisfakcije potroaa srce moderne misli i prakse. Korisnik usluga ije potrebe tokom
korienja usluge nisu ispunjene manje je zadovoljan i pretpostavlja se da e to njegovo
nezadovljstvo uticati na potencijalni povratak na mesto pruene usluge.
Segment nije privlaan ako kupci poseduju slabu platenu mo. Pregovaraka snaga kupaca
raste kada oni postanu vie koncentrisani ili organizovani (npr. kompanije koje organizuju
team buildinge), kada proizvod predstavlja znaajan deo trokova kupaca, kada je proizvod
nedifrenciran, kada su trokovi prelaska kupca na drugi proizvod niski i kada su kupci
cenovno osetljivi. Da bi se zatitili, hoteli moraju da izaberu kupce koji poseduju najmanju
mo da pregovaraju ili one sa viom platenom moi.
5. Dobavljai
- Koncentracija dobavljaa
- Vanost obima proizvodnje dobavljaima
- Opasnost od integracije
- Trokovi prebacivanja dobavljaa uporeeni sa trokovima prebacivanja preduzea
- Diferencijacija ulaza
- Prisustvo substituta (ulaza)
- Uee ulaza u prodajnoj ceni proizvoda
- Znaaj obima prodaje dobavljaima
Segment nije privlaan ako su dobavljai kompanije u prilici da poveaju cene ili smanje
koliinu koju isporuuju. Dobavljai mogu da poseduju mo kada su koncentrisani ili
34
organizovani, kada postoji mali broj supstituta, kada traeni proizvod predstavlja vaan input
(npr. nabanka bezalkoholnih ili alkoholnih pia), kada su trokovi prelaska na drugog
dobavljaa visoki i kada dobavljai mogu da se integriu u smeru na dole. Najbolja odbrana
je izgradnja odnosa obostrane koristi sa dobavljaima ili korienje viestrukih izvora
snabdevanja.
Slika 3. Porterov model 5 sila

33
6.BUDUA PREDVIANJA NA OSNOVU IZNETIH PODATAKA

Na osnovu izveene horizontalne i vertikalne analize bilansa stanja i uspeha, kao osnovnih
pokazatelja uspenosti poslovanja moemo doneti sledee zakljuke.
Poslednje tri godine (period koji je uzet u razmatranje) hotel je bio u fazi rekonstrukcije. Ovu
aktivnost treba navesti kao glavni dogaaj koji je uticao na sliku koju sada imamo pred
sobom.
Finansijski rashodi iz godine u godinu pokazuju velike oscilacije, pre svega se poveavaju
trokovi materijala, to je i razumljivo s obzirom na to da se hotel koncentrisao na
preureenje. Kapital se smanjuje to rezultira velikim gubicima, a paralelno sa gubitkom
kapitala preduzee se zaduuje i poveava svoje obaveze. Takoe, trokovi zarada, naknada
zarada i ostali lini rashodi se poveavaju u ovom periodu, pre svega 2009. i 2010. godine.
Takoe zakljuujemo da je pomenuta rekonstrukcija odvukla vei deo prihoda, ime se
smanjilo uee nekretnina, postrojenja i opreme u stalnoj imovini.
Kada su u pitanju prihodi, ovaj period nije realan kao parametar profita, jer hotel nije radio
punim kapacitetom to automastki smanjuje ostvarivanje pofita.
Predviamo da nakon ovih radova hotel u narednom periodu nee imati tako velika
materijalna ulaganja i samim tim e smanjiti iznose ove stavke. Smanjenje trokova i koliine
novca za ulaganja e dovesti do smanjenja obaveza i dugovanja na ta novac moe da se
preusmeri. Uloeni novac e se u narednom periodu svakako vratiti u kuu i na duge staze
poveati priliv.
Na osnovu iznetog, moemo zakljuiti da e hotel u narednom periodu opravdati ulaganja,
poveati profit i poslovati sa prihodom. Podacima kojima trenutno raspolaemo, pre svega iz
balansa stanja i uspeha, hotel pretenduje da posluje sa poveanjem profita ako nastavi sa
ovim trendom rasta poslovanja to e doneti prihode.
U nastavku je dat predlog baznih elemenata koje preduzee treba da aktivira kako bi jo lake
ostvarilo prihod.

Dizajniranje uslunog procesa
Kada preduzee ne bi uspeno prualo uslugu, susrelo bi se sa nezadovoljstvom korisnika. Na
primer, hotel moe da bude na najboljoj lokaciji i da ima najbolje sobe na tritu, ali ako je
gostima potrebno mnogo vremena da se prijave i odjave iz hotela, ako restorani nisu dobro
snadbeveni, a odravanje soba loe, pre ili kasnije hotel e izgubiti sve postojee i
potencijalne goste.
36

Usluni proces predstavlja vaan aspekt poveanja efikasnog poslovanja preduzea. Sa
strateke strane, preduzee moe izabrati da usluni proces posmatra kao kljune komponente
konkurentske strategije ili kao nunost da se operacije obavljaju svakodnevno.
Faze operativne konkurentnosti su:
Usluga na raspolaganju
Saradnja
Otvorena distriktivna kompetencija
Isporuka vrhunske usluge.
Usluga na raspolaganju
Operacije su reakcije na potrebe uslunog preduzea i slue za pruanje usluga. Misije
operativnog odeljenja zasnivaju se na pokuaju da se izbegnu greke. Zadatak uslunog
preduzea je da smanji trokove. Tehnoloka ulaganja, kao i ulaganja u osoblje, koje je u
direktnom kontaktu sa zaposlenima su takoe minimalna. Menaderi odreuju neophodne
vetine zaposlenih na osnovu njihovog rada, ostavljajui malo prostora za bilo kakav
diskrecioni trud, i kada god je mogue, minimalno ih plaaju.
Osnovni primer usluga na raspolaganju, bi bio pojedinac, koji putem web sajta, prodaje karte
za lokalni koncert. Korisnici usluga postavljaju, a prualac usluge samo ispunjava narudbinu
kada je primi. U ovom sluaju, operacije reaguju na zahtev korisnika, pri emu je trud pri
pruanju usluge minimalan.
Saradnja
Usluno preduzee moe uoiti da vie nije dovoljno da obavlja samo osnovne operacije.
Ono sada mora da trai povratnu informaciju od svojih korisnika u vezi sa trokovima i
percepcijom kvaliteta, da bi potraio reenje u procesu unapreenja isporuivanja usluge. U
ovom procesu, preduzee je vie usmereno ka okruenju, a esto postaju zainteresovani za
predvianje poslovanja u odnosu na konkurenciju. U ovoj fazi, uvoenje tehnologije,
predstavlja mogunost sniavanja trokova. Kontrola zaposlenih koji pruaju usluge,
37
predstavlja vaan aspekt. Zaposlenim se esto daju procedure prema kojima moraju da
obavljaju svoje zadatke, a menaderi se fokusiraju na kontrolu potovanja procedura u
procesu usluivanja. Menaderi koji testiraju zaposlene, postavljaju radne rasporede i
odreuju plate, koje utiu na motivaciju zaposlenih.
Postizanje distiktivne kompetencije
Kada uu u treu fazu, operativne konkurentnosti, poslovne aktivnosti su stigle do nivoa kada
se kontinuirano istiu i kada ih podrava menadment ljudskih resursa i sistem koji je
usmeren na potroae. Do ovog trenutka, preduzee je usavrilo osnovnu uslugu i razume
kompleksnost promene trenutnih operacija. U treoj fazi se upotreba tehnologije ne posmatra
kao trokovna efikasnost, ve kao nain poveanja efikasnosti usluivanja korisnika. Prelaz iz
druge u treu fazu, obuhvata i fizioloke promene u procesu poveanja efikasnosti i
efektivnosti. Pored fizioloke promene usluge, druga najvea promena se odnosi na radnu
snagu i prirodu upravljanja osobljem koje je u direktnom kontaktu sa korisnicima. U treoj
fazi, zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa korisnicima mogu da izaberu jednu od
alternativnih procedura i nisu u obavezi da sve korisnike tretiraju na isti nain, bez obzira na
njihove zahteve. Ova faza operativne konkurentnosti ohrabruje menadment osoblja u
direktnom kontaktu da sluaju svoje korisnike i da postanu podrka zaposlenima.
Isporuka vrhunske usluge
etvrtu fazu operativne konkurentnosti predstavlja isporuka vrhunske usluge. Da bi
preduzee odralo ovaj nivo uinka, operacije ne samo da moraju uvek da budu vrhunske,
ve moraju da se prilagoavaju ponudama konkurenata i sve razvijenijim potrebama
korisnika. U ovoj fazi se tehnologija posmatra kao nain izlaenja iz kalupa, tj. da se prui
onaj nivo usluge koji konkurenti ne mogu.
Kada se nudi vrhunska usluga, zaposleni moraju da budu izvor inovativnosti, a ne samo
roboti koji prate standardizovane procese. Da bi se to postiglo, nadzornici zaposlenih koji su
u direktnom kontaktu sa korisnicima, moraju prei sa terenskog nivoa, na mentorski nivo
odnosa. Kao mentori moraju biti odgovorni za razvoj radne snage, tako da zaposleni mogu da
razvijaju vetine neophodne za napredak uslunog procesa.
38

U procesu razvoja operativne konkurentnosti, preduzee prolazi kroz etri faze, od usluge na
raspolaganju do isporuke vrhunske usluge, naglasava se injenica da probleme u upravljanju
operacijama u uslugama ne moe reavati samo osoblje.
Potraga za operacionom efikasnou moe biti sistemski znaaj za dugoronu konkurentnost.
Odnos izmeu marketinga i poslovnih operacija
Izmeu marketinga i poslovnih operacija veoma je bitna ravnotea. Jedan od naina na koji
se moe posmatrati odnos izmeu marketinga i operacija, jeste da se o tome razmilja kao o
mogunosti povezivanja potreba potroaa i tehnologije sa proizvodnim mogunostima
preduzea.
U svakom uslunom preduzeu kritinu taku predstavlja balans operacija i marketinga.
Znaajan aspekt operacija je proizvod koji donosi niz koristi za korisnike. Usluni abijent i
interakcija izmeu zaposlenih i korisnika, u velikoj meri utiu na percepciju korisnika o
pruenoj usluzi. Uspeh marketing usluga zahteva mnogo razumevanja ogranienja i
mogunosti koje donose opcije preduzea.
Marketing i operacije su meusobno suprostavljene i izmeu njih bi trebalo pronai
kompromis. U uslunom sektoru su mogue oblasti konflikta ili kompromisa mnogo ire, jer
je i sama poslovna operacija pruanja usluga. Nema jedinstvenog reenja jer operaciona
efikasnost i marketing efikasnost mogu esto da se kreu u suprotnim smerovima.
Tomsonov model
Usluna preduzea bi bila efikasana u savrenom svetu. Tomson je postavio model
savrenog sveta koji usmerava kako da se postigne konani cilj. Meutim, u realnosti puna
efikasnost je esto nedostina. Koncepti foskusirana fabrika i fabrika u fabrici pruaju
menaderu alternativne strategije koje obuhvataju efikasnost preduzea, ali uzimaju u obzir i
markeLlng.
39
Tomsonov model savrenog sveta: Tehniko jezgro obuhvata mesto u preduzeu u kome se
obavljaju primarne operacije. U uslunom sektoru, tehniko jezgro predstavlaju kuhinja u
restoranu, operaciona sala u bolnici itd.
Model savrenog sveta predstavlja mogunost, postizanja savrene efikasnosti poslovnih
operacija ako se inputi, autputi i kvalitet odravaju na konstantnoj brzini i ako su uvek
poznati i sigurni.
U stvarnosti nije mogue stvoriti savreni svet ak i u najboljim kompanijama mora da se
pravi kompromis. U proizvodnji roba ovaj kompromis se postie fokusiranom fabrikom.
Fokusirana fabrika predstavlja poslovnu operaciju koja se koncentrie na obavljanje
odreenog zadatka u odreenom delu fabrike. Slui za poveanje iskustva i efikasnosti
ponavljanjem i fokusiranjem na jedan zadatak koji je neophodan za uspeh.
Fokusirana fabrika se dalje moe usmeravati na koncept fabrika u fabrici. Strategija fabrika u
fabrici uvodi koncept razdvajanja velikih, nefokusiranih fabrika na manje odvojene jedinice,
tako da se svaka jedinica moze odvojeno usmeriti. U proizvodnji robe postoji veoma snaan
koncept stvaranja tampon zone. Odnosno, organizacije tee da zatite svoje tehniko jezgro
od uticaja iz okruenja. To se postie stvaranjem tampon zone. Odnosno okruivanjem
tehnikog jezra elementima inputa i autputa. Ovaj koncept se moe sprovesti na nain koji je
blizak Tomsonovom modelu, ukoliko su tampon zalihe stvorene i na strani inputa i na strani
autoputa. Kao alternativu stvaranja tampon zone, Tomson predlae ujednaavanje,
predvianje i racionalizaciju. Ujednaavanje je upravljanje okruenjem da bi se smanjile
fluktacije u ponudi ili tranji.
Predvianje je ublaavanje najgorih efekata fluktacije ponude i tranje njihovim planiranjem.
Realizacija je direktna alokacija inputa i autputa kada tranja, koju namee okruenje
prevazilazi mogunosti sistema da njom upravlja.

Operaciona reenja za primenu modela savrenog sveta u uslunim preduzeima, mogu se
klasifikovati u pet strategija :
Izolacija tehnikog jezgra - Tehniko jezgro uslunog preduzea je deo uslunih operacija u
kojima je korisnik prisutan. Izolacija se dobija tako sto se tehniko jezgro podeli na dva dela,
60

na deo sa visokim kontaktom sa gostima i deo sa niskim nivoa i u svakom od njih se radi na
razliit nain.
Linijska proizvodnja - Pristup linijske proizvodnje obuhvata primenu hard i soft tehnologije
na uslune operacije da bi se proizveo standardizovani usluni proizvod. Hard tehnologija
obuhvata tehnologiju koja olakava proizvodnju standardizovanog proizvoda. Soft
tehnologija obuhvata pravila, propise i procedure koje olakavaju proizvodnju
standardizovanog proizvoda.
Usklaivanje kapaciteta tranje - Pokuaj da se promeni vreme tranje, kako bi se uskladili
periodi visoke i niske tranje koji se vezuju za mnoge usluge.
Stvaranje fleksibilnih kapaciteta - Ovaj proces se koristi da bi se umanjili efekti varijabilne
traznje, stvaranjem fleksibilnih kapaciteta.
Poveano uee korisnika usluga - Poveanje uesa korisnika usluga u samoj uslunoj
operaciji.
ematski prikaz 1: Aktivnosti u uslunom procesu:
Izvor: Johan E.G. Bateson i K. Douglas Hoffman, (2012) Marketing usluga, Univerzitet Singidunum, Beograd
61
Prikazivanje uslunih operacija pomou tokova dijagrama slui za analizu i upravljanje
proizvodnim procesom kako bi se postigla to vea efiksanost. Prua pregled celokupnog
procesa usluivanja, pomae pri otkrivanje kritinih taki i prikaz linije interakcije izmeu
zaposlenih i potroaa.
Dijagram tokova obuhvata:
Pravce u kojima proces tee
Vreme koje je potrebno za prelazak iz jednog procesa u drugi
Trokovi koje svaki korak obuhvata
Iznos neophodne opreme za izgradnju svakog koraka
Uska grla u sistemu
Zadatak ematskog prikaza jeste logika provera toka itavog sistema. Kad se indentifikuju
razliiti koraci, veoma je lako indentifikovati uska grla. Uska grla predstavljaju take u
sistemu na kojima korisnici najvie ekaju. Na prikazu uslunog procesa jasno je vidljivo i
ukoliko se neki zadatak izvri izvan reda.
Korist za usluno preduzee od ematskog prikaza:
ematski prikaz nudi prikaz celokupnog procesa usluivanja. Pomae da se otkriju kritine
take, koje dovode do nezadovoljstva korisnika. Prikazuje liniju interakcije izmeu
zaposlenih i korisnika, pomae da se rasvetli uloga potroaa. Prikaz linije vidljivosti
pomae u strategiji, da se rei sa kim korisnik treba da ima direktan kontakt, prilikom
pruanja uluge. Prikaz interne linije interakcija, meuzavisnost pojedinih delova i operacija
koje su vidljive ili nevidljive korisniku.
33
Formiranje ematskog prikaza:
Prvi korak ka formiranju ematskog prikaza ogleda se u tome da se otkriju scenariji
ponaanja i korisnika i zaposlenih. Primarni cilj ovog zadatka je da se usluzni proces podeli
na niz dogaaja koji prate obe strane. Veoma esto menaderi prave greke razvijanjem
jednostrane eme (nebalansi prikaz redosleda dogaaja koji se zasniva na percepciji

33
Johan E.G. Bateson i K. Douglas Hoffman (2012) Marketing usluga, Univerzitet Singidunum, Beograd,
str.41.
62

menadmenta). Veoma je vano obuhvatiti obe strane pri izradi scenarija. Konvergentni
scenario je scenario ponaanja korisnika i zaposlenih koji su meusobno saglasni i
obuhvataju verovatnou zadovoljstva korisnika i kvaliteta usluge.
Divergentni scenario obuhvata ponaanje i zaposlenih i korisnika koji povezuju oblast koje
treba ispitati i ispraviti zbog toga to su oekivanja korisnika neispunjena.
Scenariji daju osnov za:
planiranje uslunog procesa
postavljanje svrhe i cilja
razvoj bihevioralnih rutina koje maksimalno poveavaju mogunost za uspenu
razmenu
ocenjivanje efektivnosti trenutnog sistema isporuke usluge
Dvostruki prikaz je prikaz koji uzima u obzir kako i zaposleni i korisnici percipiraju redosled
odvijanja dogaaja. Pravila scenarija se rekonstruiu grupisanjem dogaaja koji su pomenuli i
zaposleni i korisnici, a onda postavljaju dogaaje u hronoloki redosled.
Razvoj novog proizvoda:
ematski prikaz se moe koristiti i za razvoj novog proizvoda. Razvoj novog proizvoda u
uslunim preduzeima moe se implementirati uvoenjem kompleksnosti i divergencije.
Kompleksnost je mera stepena i broja sloenosti koraka koji se obavljaju u uslunom
procesu. Divergencija je mera stepena slobode koji je dozvoljen uslunom osoblju prilikom
pruanja usluge. Kljuna stvar kod razvoja novog proizvoda je manipulacija operativnom
kompleksnou i divergencijom.
Koriste se razliite strategije manipulacije:
1.Strategija pozicioniranja na osnovu obima strategija pozicioniranja kojom se smanjuje
divergencija, da bi se stvorila uniformisanost proizvoda i smanjili trokovi.

63
2.Strategija pozicioniranja trinih nia strategija pozicioniranja koja poveava divergenciju
u operacijama, da bi se zadovoljile potrebe i pruilo usluno iskustvo po meri.
3.Strategija pozicioniranja specijalizacijom strategija pozicioniranja koja smanjuje
kompleksnost, odvojenom prodajom razliitih usluga. Odvojena prodaja je smanjivanje
raznovrsnosti usluga i usmeravanje na samo jednu ili nekoliko usluga radi ostvarivanja
strategije pozicioniranja specijalizacijom.
4.Strategija penetracije starategija pozicioniranja koja poveava kompleksnost dodavanjem
novih usluga, uz postojee kako bi se osvojio to vei deo trita.

64
ZAKLJUAK

Sredinom prole godine usvojen je novi Zakon o privrednim drutvima Republike Srbije, kao
bitan pravni akt za rad i poslovanje privrede. Zakon predstavlja nastavak usaglaavanja nae
zakonske regulative sa propisima Evropske unije. U radu je analizirana mogunost primene u
svakodnevnoj poslovnoj praksi. Takoe, ukazano je i na obaveze privrednih subjekata koje su
proistekle iz Zakona to nas dovodi da zakljuimo da je Zakon o privrednim drutvima
najvii pravni akt koji ureuje poslovanje privrednih drutava i preduzetnika.
Vlasnici, investitori, banke, drava, menaderi, i svi zaposleni u preduzeu zainteresovani su
za poslovni uspeh preduzea. Iz tog razloga prate poslovanje preduzea preko finansijskih
izvetaja, koji se daju na uvid nezavisnim revizorskim firmama, da bi se potvrdila njihova
ispravnost i tanost. Finansijski izvetaji sa svojim pozicijama daju uvid u finansijsko stanje
preduzea. Analiza finansijskih izvetaja bavi se ocenom finansijskog stanja i upravljanjem
obrtnim kapitalom. Prvo od ega se polazi pri oceni finansijskog stanja preduzea su: bilans
stanja, bilans uspeha i izvetaj o novanim tokovima.
Sa stanovita finansijske analize izuzetno je znaajna priprema finansijskih izvetaja, u
smislu saimanja pojedinih bilansnih pozicija i njihovog adekvatnog grupisanja za potrebe
analize. Moglo bi se zakljuiti da brojne interne i eksterne interesne grupe od prakse
finansijskog izvetavanja oekuju da pribave korisne informacije, informacije o poslovanju
po segmentima, iznos ostvarene dobiti, procenu vanbilansnih rizika i dopunska obrazloenja,
opisne poslovne informacije, planirane/oekivane informacije koje su fokusirane na kljune
informacije i koje ukazuju na anse i rizike u poslovanju, kao i vei kredibilitet prezentiranih
informacija. Interesne grupe ili korisnici izvetaja (Stakeholders) od revizora oekuju
informacije o upravljanju poslovima kompanije, podatke o nezakonitim radnjama u
poslovanju, kao i niz drugih relevantnih informacija.
Da bi se pravilno upravljalo i rukovodilo preduzeem potrebno je obezbediti solidnu
informacionu osnovu za donoenje menaderskih odluka. U kojoj meri e naa preduzea biti
osposobljena i prilagoena uslovima trinog privreivanja, zavisie od sposobnosti
upravljakog vrha preduzea da upravlja preduzeem. Praksa je pokazala da se u mnogim
preduzeima analiza poslovanja tretita kao nametnuta obaveza, a ne kao prilika da se prikupe
informacije neophodne za pravilno i efikasno upravljanje i rukovoenje preduzeem. Kao
63

posledicu toga imamo injenicu da se informacije dobijene analizom poslovanja preduzea ne
koriste dovoljno u kreiranju poslovne politike preduzea. Zato je potrebno da se upravljaki
vrh upozna sa mogunostima analize poslovanja preduzea i da adekvatno koristi informacije
koje se dobijaju putem nje.
Upravo iz navedenih razloga potvrujemo hipotezu postavljenju na poetku i zakljuujemo
da je analiza finansijskih izvetaja uz pomo finansijskih pokazatelja i horizontalne i
vertikalne analize baza za definisanje finansijskog stanja preduzea.
Svetsko turistiko trite je u nesumnjivom kvantitativnom rastu. Na putu ka uspehu svoje
mesto trai preko 180 zemalja irom sveta, sa svojim turistikim destinacijama i ponudama.
Proizvodi na tritu se sve vie specijalizuju i postoji jasna diferencijacija proizvoda. Svako
usluno preduzee koje eli da opstane na dananjem konkurentnom tritu mora ulagati u
marketing. Da bi smer ulaganja bio onaj koji omoguava povratnu reakciju korisnika usluga,
neophodno je da preduzee analiza samo sebe. SWOT analiza je pravi metod za definisanje
snage, slabosti, opasnosti i ansi. Preduzee na osnovu ove analize moe prepoznati svoje
mogunosti, ispraviti greke koje je pravilo u prolosti i postaviti sebi ciljeve u odnosu na
snagu koju poseduje.
U promenljivim uslovima u kojim danas posluju uslune organizacije, za rast i opstanak
neophodno je primenjivati odgovarajue strategije konkurentnosti na tritu. Polazei od
Porterovog modela pet konkurentskih sila kao podrke u stratekom upravljanju, firme
odreuju strukturu i karakter pripadne grane, stiu podrku za definisanje sopstvene pozicije
u odnosu na svoje mikro okruenje. Usluni proces je bitan za svaku organizaciju.
Organizacije moraju da identifikuju kljune aktivnosti u kreiranja i isporuci usluge. Potroai
su veoma esto ukljueni u usluni proces. Veoma je vano da se proces usluivanja dobro
organizuje i da nema velikog zastoja pri pruanju usluga, kako bi klijent bio to zadovoljniji.
66
LITERATURA
1. Andri M. , Krsmanovi B., Jaki D. (2004) Revizija teorija i praksa, Ekonomski
fakultet, Subotica
2. Andri M., Krsmanovi B., alija N., Kulina D. (2007) Revizija javnog sektora,
Ekonomski fakultet Subotica, Subotica,
3. Baki O. (2009) Marketing u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd
4. Boni Lj. (2002) Raunovodstvo, Fakultet za ekonomiju, Univerzitet Ni, Ni
5. Vasiljev S. (2005) Marketing, Univerzitet Singidunum, Beograd
6. Veljkovi S. (2009) Marketing usluga, Univerzitet Singidunum Beograd
7. Vidakovi S. (2007) Finansijski due diligence, Fabus, Novi Sad
8. Vitorovi B., Andri M. (1996) Savez raunovodja i revizora Srbije, Beograd
9. Dmitrovi aponja Lj., Petkovi ., Jaki D. (2007) Raunovodstvo, Ekonomski
fakultet, Subotica
10. ager K., Mami Saer I., Sever S.,ager L. (2008), Analiza financijskih izvjetaja,
Masmedia, Zagreb
11. arki N. (2008) Upravljako raunovodstvo, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
12. IFAC, Meunarodni standardi revizije, Savez raunovoa i revizora Srbije, Beograd,
2002
13. Johan E.G. Bateson i K. Douglas Hoffman (2012) Marketing usluga, Univerzitet
Singidunum, Beograd
14. Kovaevi M. (1976) Finansijska situacija,OOUR Delta pres, Beograd
15. Kotler P. , Keller. (2006) Marketing menadment, Data status, Beograd
16. Kneevi G. (2007) Ekonomsko finansijska analiza, Univerzitet Singidnum, Beograd
17. Kneevi R. (2003) Principi marketinga, Savrmena administacija, Beograd
18. Malini D.,Vlade Milievi, Nikola Stevanovi, (2012) Upravljako raunovodstvo,
Ekonomski fakultet, Beograd
19. Milisavljevi M. (2003) Marketing, Savremena administacija, Beograd
20. Milojevi S. Duan (2006) Finansijska revizija i kontrola, Beogradska poslovna kola,
Beograd
67
21. Miljevi M. (2007) Metodologija naunog rada, Filozofski fakultet, Univerzitet u
Istonom Sarajevu, Pale
22. Miljkovi A. (2006) ,Finansijska kontrola i revizija, Privredna akademija, Novi Sad
23. Mihailovi B. (2003) Marketing menadment, Obod, Cetinje
24. Novievi B., Anti Lj. (2009) Upravljako raunovodstvo, Omino trade, Ni
25. Petrovi Z. (2005) Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski
menadment i osiguranje, Beograd.
26. Popesku J. (2009) Marketing u turizmu, Univerzitet Singidunum Beograd
27. Puri S.,(1995) Makroekonomska politika,asopis, Beograd
28. Stanii M. , Metodologija revizije, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski
menadment i osiguranje, Beograd, 2006.
29. Stanii M. (2009) Revizija, Univerzitet Singidnum, Beograd
30. Stevanovi N., Malini D., Milievi V., (2008) Upravljako raunovodstvo,
Ekonomski fakultet, Beograd
31. Filipovi V.(1997) Marketing i trite, Fon Menadment, Beograd
Internet izvori
www.wikepedia.org www.revizija.gov.ba
www.emagazin.rs www.revizija.hr
www.hotelmoskva.rs www.dri.rs
www.fee.be
Neautorizovani izvori
1. FIBA-trgovako drutvo za reviziju, porezne i finansijsko-raunovodstvene savete,
2007.
2. Key Management Ratios, Financial Times, Pitman, 1994god.
3. Directive 2006/43/EC of the European Parlament and the Council ,Officiala Journal of
the Europen Union 2006
4. JURI Committee, European Parliament, Charlie McCreevy (European Commissioner
for international Market and Services) presents statutory audit package ,Brussels 2007
68
Ostali izvori:
1. Weston, F.Besley, S.Brigham, E.Essentials of Managerial Finance,The Dryden Press,
Orlando, 1996,p.110-113.
2. Prezentacija Hasana Hania Savremeni koncepti marketing menadmenta, Fakultet
za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beogradska bankarska akademija