DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

SEMINARSKI RAD
Departman: Biomedicinske nauke Studijski program: Sport i fiziko vaspitanje

Tema: Igre kroz istoriju

Student: Armin Zeirovi

Novi Pazar, 2013.

Igre kroz istoriju

SADRAJ

UVOD.....................................................................................................2

1. IGRE KROZ ISTORIJU....................................................3 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. Igre u Egiptu............................................................. Igre u Indiji................................................................ Igre u Kini.................................................................... Igre u Grkoj................................................................. Igre u Japanu............................................................. Igre u Rimu...................................................................

LITERATURA.......................................................................

Armin Zeirovi

Strana 1

Igre kroz istoriju

1.UVOD
Igra kao pojam ima veoma razliita znaenja. Kod starih Grka re ''igra'' je oznaavala posebne radnje, koje odgovaraju deci. Rimljani su reju ''igra'' ili ''ludo'', oznaavali radost i veselje. Staro nemaka re ''spilan'' oznaavala je lako, ravnomerno kretanje, slino kretanju klatna, koje izaziva pri tome veliku prijatnost. Na taj nain u okvir ovog pojma ulo je sve, poev od deje igre do pozorine igre, od preskakanja konopca do visoke umetnosti. Dete ui igrajui se i igra uei se. U igri dete stie predstavu o svetu, o predmetima i njihovom znaaju, a takoe dolazi do saznanja o sebi i svojim sposobnostima. U ovom obliku uenja, koji se naziva spontanim uenjem, dete, takoe, ui da pravi razliku izmeu stvvarnosti i mate, ui da sarauje s' drugima takoe, ui da pravi razliku izmeu stvarnosti i mate, ui da sarauje sa drugima i da se ponaa na drutveni nain, razvija svoje stvaralake i estetske sposobnosti. Igra je za dete i najprirodniji i najlaki nain uenja zbog toga to je ono u igri motivisano i emotivno angaovano. Meutim, igra je kao element kulture interesovala etnografe i filozofe, psihologe i pedagoge. F. iler i X. Spenser su prvi izneli svoje filozofske i estetike poglede o igri, tretirajui je kao jednu vrlo rasprostranjenu pojavu ivota, iji su koreni isti kao i koreni umetnosti. F. iler je u ,,Pismima o estetskom vaspitanju'' pisao da je igra uivanje povezano sa slobodom, da je igra estetika aktivnost. Isticanje uivanja kao osnovne oznake igre imalo je uticaja na dalju razradu problema igre, a posebno na Spenserovu teoriju igre. Sprenser se kao i iler interesovao za igru kao estetiku aktivnost. Spenser je svoj stav ovako objasnio: ''Aktivnosti koje nazivamo igrama izjednaavaju se sa estetikim aktivnostima jednom zajednikom crtom upravo time to ni ove ni one ne pomau bilo ime onim procesima koji slue za ivot''. Razlika izmeu igre i estetikih aktivnosti je prema Spenseru samo u tome to se u igri izraavaju nie aktivnosti a u umetnosti vie. Vigotski kae: Pogreno je misliti da je igra aktivnost bez cilja; igra je aktivnost deteta sa ciljem. Neki psiholozi (Arkin) misle da se rad i igra prepliu u ivotu deteta i da ne predstavljaju dve posebne aktivnosti jer igra za dete u ovom periodu predstavlja vaan rad, a pravi rad ono pretvara u igru. Postoji miljenje da igra kao i rad ima svoj cilj, ali za razliku od rada u igri nije uvek prisutan rezultat, pa se igra definie kao bezazlena i u isto vreme, ozbiljna aktivnost. U savremenoj razvojnoj psihologiji deja igra se tretira kao nain postojanja deteta i kao osnovni oblik deje aktivnosti, kojom dete najprirodnije i najslobodnije zadovoljava svoje potrebe za kretanjem i delatnou.
Armin Zeirovi Strana 2

Igre kroz istoriju

Veoma je teko dati pravu definiciju igre. Ipak, mogue je analizom najznaajnijih teorija igre uoiti njenu sloenost i na one aspekte koji ukazuju na njenu kulturnu i vaspitnu vrednost. Herbert Spenser, Stenli Hol i Karl Gros objanjavaju igru kao izraz biolokih potreba i kao izraz unutranjih instikta, izjednaavajui je esto sa igrom ivotinja. Prema uenju Herberta Sprensera, igra se javlja kao posledica neutroene energije, odnosno kao ''viak energije''. Stenli Hol je tumaio igru kao atavistiki impuls, kao izraz primitivnih, ve davno iezlih oblika ivota; drugim reima: motivi igre su ivotinjski i praljudski instikti. Nemaki psiholog Karl Gros je na osnovu istraivanja igara ivotinja i dece stvorio teoriju igre, koja je bila iroko rasprostranjena u prvoj etvrtini XX veka. Gros je ovu teoriju nazvao teorijom vebanja ili samovaspitanja. Osnovne ideje ove teorije su sledee: - Svako ivo bie ima nasleene predpostavke. - U viih ivih bia, posebno, posebno u oveka, uroene reakcije su nedovoljne za ispunjavanje sloenih ivotnih zadataka. - U ivotu svakog vieg bia postoji detinjstvo kada ono ne moe samostalno da odrava svoj ivot, ve mu je potrebna pomo roditelja. Vreme detinjstva ima cilj da stvori mogunosti sticanja i prilagoavanja sposobnosti neophodnih za ivot. - Sposobnosti koje se stvaraju zahvaljujui detinjstvu mogu biti razliite. Naroito je vaan prirodni put njihovog stvaranja, odnosno stvaranja navika na nasleenoj osnovi. Prema Grosu detinjstvo je dato oveku da bi se mogao igrati. Posebnu panju zasluuju pogledi na deju igru francuskog psihologa an atoa, koji je izrazio u svojoj studijiIgara deteta od 3-e do 7-me godine. Osnovni sadraj svake igre, prema atou je samopotvrivanje, koje je praeno uivanjem i zadovoljstvom ili, bolje rei, moralnim zadovoljstvom. Dete u igri tei da uspe, pa stoga deja igra predstavlja ozbiljnu aktivnost, nezavisno od rada i svih drugih aktivnosti. Njen rezultat je dostignue, traenje i otkrivanje sebe kao dejstvujueg uzorka. Pijae je svoje uenje o igri izgradio bavei se razvojem logikog miljenja, odnosno razvojem dejeg shvatanja sveta. ''Igra je prema Pijaeu, posledica nedovoljno razvijenih naina miljenja. Vebanje, simboli i pravilo predstavljaju tri etape koje karakteriu veliki broj igara s' gledita deje intelektualne strukture''.

''Igra je zdravija od mleka, igra je snanija od vode, igra je za oveka, najlepi dar slobode''. Lj. Rumovi
Armin Zeirovi Strana 3

Igre kroz istoriju

2.IGRE KROZ ISTORIJU

Istorija govori o igrama posmatrajui ih kroz drutvene formacije, razliite civilizacije, pa bi sa pravom mogli govoriti o njihovom razvoju i nastanku, o njihovom uticaju na kulturu i ostale drutvene pojave. Nemogue je tano odrediti momenat kada se prvi put pojavljuje igra. Taj momenat moe biti razliit kod razliitih naroda, zavisi od uslova njihovog ivota i formi prelaska drutva sa nieg stupnja razvoja na vii. Za nas je vano da je na raznim etapama razvoja ljudskog drutva kad su proizvodne snage bile na niskom nivou i drutvo nije bilo u stanju da ishrani svoju decu, a orua za rad su onemoguavala da se deca ukljue u rad odraslih, nije bilo ni specijalnih vebi za ovladavanje oruima za rad, a tim pre ni igre. Deca su ulazila u ivot odraslih, ovladavala oruima za rad i svim odnosima. Na viem stupnju razvitka, ukljuivanje dece u rad zahtevalo je posebnu pripremu u vidu ovladavanja oruima za rad. To je poinjalo u najranijem detinjstvu i to na umanjenim oruima. Odrasli su pokazivali sve radnje sa njima i pratili njihovo ovladavanje radnjama. I deca i odrasli odnosili su se prema ovim vebama vrlo ozbiljno, jer su videli njihovu vezu sa stvarnim radom. Samo vrlo uslovno, ove vebe moemo nazvati igrama. Dalji razvitak proizvodnje, pojava elemenata domaeg zanatstva, i sloenijeg oblika podele rada i njihovih proizvodnih odnosa, dovode do toga da ukljuivanje dece u proizvodni rad postaje sve sloenije. Na ovoj etapi razvoja dolazi do dvojake promene karaktera vaspitanja u procesu formiranja deteta kao lana drutva. Prva se sastoji u tome to se izdvajaju neke opte sposobnosti koje su potrebne da bi se ovladalo bilo kojim oruem. U cilju razvijanja ovih osobina drutvo stvara posebne predmete. To su uproena i umanjena orua za rad. Njih moemo nazvati igrakama. Druga se promena sastoji u pojavi igraaka simbola. Uz njihovu pomo deca rekonstruiu one sfere ivota kojima tee. Tako moemo formulisati najvaniju postavku za teoriju igre uloga se javlja u toku istorijskog razvitka drutva kao pojedinca promene detetovog poloaja u sistemu drutvenih odnosa. Ona je, prema tome, socijalna po svom poreklu. Njena pojava nije vezana za delovanje uroenih instiktivnih sila, ve za potpuno odreene uslove ivota deteta u drutvu.

Armin Zeirovi

Strana 4

Igre kroz istoriju

2.1.Igre u Egiptu
Arheoloka istraivanja na hijeroglifskim zapisima, crteima na bareljevima i fresaka i otkrivenih grobnica, dolazimo do saznanja da je igra bila vrlo zastupljena u egipatskom obrednom ritualu i drutvenom ivotu. Egipatska drava oformljena pre etiri hiljade godina, predstavljala je najstariju organizovanu dravu. U vremenu egipatske kulture igra je bila razvijena, ali nije mnogo evoluirala. Vladajue klase imale su tenju za nepromenljivou postojeeg, to je dovelo do trajne dekadencije. Razvoj igre u Egiptu bio je u okviru mnogobrojnih uticaja: a) b) c) d) Domorodakih; Drutvenih; Klimatskih i Religioznih.

Naalost, na osnovu savremenih istraivanja moemo konstatovati da se samo neke od mnogobrojnih egipatskih igara u delimino izmenjenom vidu izvode danas. O igrama u Egiptu mnogo su pisali rimski i grki istoriari, putopisci i filozofi Platon, Lukijan, Lutarh, Herodor utvrdivi igru kao glavnu osnovu egipatskog kulta. Naalost, igre Egipta nisu bile negovane i uvane kao klasina indijska igra, i potpuno su degradirane kao umetnost znatno pre ere srednjovekovlja.

Armin Zeirovi

Strana 5

Igre kroz istoriju

2.2.Igre u Indiji
Razvoj i poreklo igre u Indiji snano e uticao na formiranje igre mnogih naroda jugoistoneAzije. Oni su uticali na igre i u Grkoj i tim putem doprli do nas. Igre u Indiji mogu se podeliti u tri grupe: a) Plemensku; b) Narodnu i c) Klasinu. Iz plemenskih i narodnih igara evoluirale su klasine indijske igre.

2.3.Igre u Kini
Kroz istoriju kineske kulture igra se protee kao igrake umetnost koja dosee do III milenijuma p.n.e. pa jo i u ranija razdoblja. U Dou periodu ritualne igre odlikuju se nastankom kanona u igrakim pokretima koji su imali simboliko znaenje. U periodu Dou, od VII do V veka p.n.e., u ritualnim igrama su poeli da se stvaraju kanoni igrakih pokreta koji su imali simboliko znaenje. U vremenu procvata konfucijanstva i njegove ideologije, u periodu od II veka p.n.e. zapravo u periodu Han, pridavao se veliki znaaj igri estetskom obrazovanju ljudi. Kroz svoj razvoj igre u Kini dovedene su na nivo umetnosti, dolazi do sjedinjenja pesme, igre i govora. Druga forma koja je dovela do pojave sintetikog teatra, bila je pantomima. Igra pantomima je imala veoma izraenu simboliku pokreta, hoda, okreta, akrobatskih kombinacija... Ako se predstavljala borba, onda su se obilato koristili akrobatika i maevanje starim orujem.

Armin Zeirovi

Strana 6

Igre kroz istoriju

2.4.Igre u Grkoj
Stari Grci igraku umetnost nazvali su orkestrika. Ovaj pojam podrazumeva dosezanje ekstaze. Pod njim se podjednako podrazumevaju religiozne orgije i drutvene i narodne igre. O poreklu igre jasno nam ukazuju antiki istorijski i filozofski spisi. Takorei danema znaajnijeg helenskog mislioca koji se ne bavi igrom. Opis igara sree se i kod grkih pisaca tragiara. Igra u Grkoj dosee puni svoj smisao, procvat i lepotu. Ima miljenje da se uopteno grka umetnost realizuje i da je ona u velikoj meri produkt nae uobrazilje. Pojava grkog narodnog genija je jedinstvena u istoriji sveta. Nevelike skupine graana, beznalajne u smislu snage, proizvele su ogroman uticaj na budue svetske dogaaje.

2.5.Igre u Japanu
Koreni igre u Japanu doseu u drevno doba. Prvi oblici tih igara javili su se u obliku ritualnih igara zakletni, molitvenih igara za kiu ili etvu, igra zahvalnica i dr. Iz pojedinih elemenata ovih igara razvile su se narodne igre, koje su bile osnova klasine tradicionalne kole japanske igre. Prema legendi, prva igraka predstava izvedena je u eri bogova, kada se zemlja odelila od neba. U japanskim igrama za razliku od zapadnoevropskih, uenici agara, izvoai, istiu izrazitost tela. Skoro u svim japanskim klasinim igrama, izvoa igra s nekim predmetom u rukama: lepezom, pekirom, malom doboem, palicom, aicom i dr. Tehnika japanske igre se postepeno usavravala, a danas ima sve karakteristike koje odraavaju novo vreme.

Armin Zeirovi

Strana 7

Igre kroz istoriju

2.6.Igre u Rimu
Rimljani nisu mnogo cenili igre. Tako je Ciceron smatrao da samo ludi ljudi mogu da igraju, a Horaciju je igra bila odvratna. U doba Avgusta, igra prerasta u neto uzvieno i dobija status umetnosti. Primera radi u igrama pantomima Rimljani su prevazili svoje grke uitelje i uzdigli je na zavidan nivo. Ueem u ratovima i osvajanjima bila je potrebna dobra pripremljenost vojnika za tu vrstu napora. Rimljani su brinuli o snazi i spremnosti svojih vojnika. ,,Divlji skokovi i otri pokreti naoruanih vojnika bili su odlika jedne od igara belikrepa, koja je predstavljala borbu Minerve sa Titanim. Radi velianja vojne moi bio je ustanovljen red salija. Saliji su izvodili ratne igre oko rtvenika, nalik na grke pirike. Igra je u Rimu dobijala raznovrsne anrove i irila se i nalazila svoje puteve u celoj rimskoj imperiji. U narodu su bile popularne kubistike predstave akrobata, oglera i ekvilibrista, koje su ilavo zadravale jo iz faraonskih vremena Egipta, preko Kine i Indije doprle u Grku, a preko Grke u Vizantiju. Moemo rei da dananje igre svakako vuku korene od igara iz davnina. Meurim, sigurno je da takorei nema ozbiljnih filozofa od onih iz antikog doba do skoranjih, savremenih koji se nisu bavili igrom. Jedan od njih je Eugen Fink za koga su osnovni fenomeni ljudske egzistencije: smrt, tad, vladavina, ljubav i igra. Poznata izreka ,,Hleba i igara'', tj. Panem et eircenses zapravo su rei prezira upuene dekadetnim Rimljanima, a u prilog tome je i mnogo puta ve citirani i nezaobilazni rad, objavljen 1937. Godine u delu homo ludens J. Huizinge. Definisanje igre ne poinje Huzingom, naprotiv, pojam igre se sree kod svih drevnih naroda. Poznata bliskost sanskritske rei lila igara, naroito kosmika ili boanska igra i korena lelaiy plamteti, svetlucati, sijati. Re lelayi moe da oznai pojmove vatra, svetlost ili duh. Karakteristike igre su: a) b) c) d) e) f) Samostalnost; Autentinost; Originalnost; Unutrannja motivacija; Pozitivne Emocije; Usmerenost.

iler definie igru kao: ,,Besciljno troenje energije''.

Armin Zeirovi Strana 8

Igre kroz istoriju

Erebel kao: ,, Prirodno razvijanje zaetih klica detinjstva''. Spenser: ,,Suvine akcije koje se nagonski deavaju u odsustvu pravih akcija... Aktivnost uenja radi neposrednog zadovoljenja bez obzira na vee koristi''. Gros: ,,Nagonsko vebanje aktivnosti bez ozbiljne namere koje e kasnije postati bitne za ivot''. Lesgaft: ,, Igrom ljudi imitiraju telesne radnje a ponekad i moralne od kojih je moderan ivot primorao da se odreknu''. Valeri: ,, To je ono gde dosada moe da odvee ono to je zanos vezao''.

Armin Zeirovi

Strana 9

Igre kroz istoriju

LITERATURA
1. Berkovi, L.: Teoretske osnove fizike kulture, Fakultet za fiziku kulturu Novi Sad, 1989. 2. Blagajac, S.: Metodika nastave fizikog vaspitanja (skripta), Pedagoka akademija za vaspitae, Beograd 3. Vukoti, E i Kramerek, J: Zbirka 600 igara, IP Sportska knjiga, Beograd, 1963 4. Ivankovi, A. Pokretne igre, Biblioteka ''Pelice'', Zagreb, 1953 5. Kragujevi, G.: Fiziko vaspitanje za II razred osnovne kole, Prirunik za uitelja, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2005 6. Milanovi, Lj.: Nastava fizikog i zdravstvenog vaspitanja, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1985 7. Meedovi, E., Martinovi, D.: Igra, izvor deje radosti, Beograd, 2006 8. Meedovi, E.: Teorija i metodika fizikog vaspitanja, Uiteljski fakultet univerziteta u Pritini, 2005 9. Meedovi, E.: Doprinosi nastavi fizikog vaspitanja, Forum univerzitetskih nastavnika Novi Pazar, 2004 10. Sikimi, Lj.: Deje igre nekad i sad, kreativni centar, 2001, Beograd 11. Findak, V.: Tjelesni odgovj u osnovnoj koli, kolska knjiga, Zagreb 1979

Armin Zeirovi

Strana 10