an Rasin

ATALIJA
LICA JOAS, kralj Judeje. sin Ahazjin ATAUJA, udovica Joramova. Joasova baba JOAD, ili JOADA, prvosvetenik JOZAFATA, Joasova tetka, ena prvosveteniku ZAHARIJE, sin Joadov i Jozafatin SULAMITA, Zaharijeva sestra ABNER, jedan od viih oficira judejskih kraljeva AZARIJE. ISMAEL i tri druga svetenika i levitska glavara MATAN, svetenik-otpadnik, prinosilac rtava Valu NABAL, poverenik Matana GRUPA SVETENIKA I LEVITA ATALIJINA SVITA DADILJA Joasa HOR DEVOJAKA IZ LEVIJEVOG PLEMENA Dogaa se u jerusalimskom hramu, u predvorju odaje prvosvetenika.

PRVI IN

Pojava prva - Joad, Abner ABNER Da, stiem u hram Venog, s molitvom svojom revnom. da s vama, kao dosad. po obiaju drevnom. proslavim dan kad Zakon dat nam je na Sinaju. O, da su samo mogli i danas jo da traju ti sreni dani! Nekad, im bi u zoru ranu zvuk se truba zauo u pozdrav takvom danu." posveeni bi narod hit'o u gomilama na vrata tog vencima svud iskienog hrama da Gospodu prinese darove svojih njiva, prve plodove zemlje svoje, i reka iva u pobonom bi redu tekla do rtvenika.

Za obred taj ne bee dovoljno svetenika. No ta reka prcsahnu zbog jedne ene drske to je te lepe dane pretvorila u mrske. aica vernih, koji to ostaju do groba, samo je bleda senka minulog svetlog doba, a drugi svog Gospoda sramno zaboravie; njima Valov1 rtvenik primamljiv biva vie, pa zato sada hule u gnusnim obredima ime to bee sveto njihovim oevima. Strepim da Atalija - to kriti strahovanje ne rei da odbaci hinjeno potovanje i na vama do kraja, sklonivi vas s oltara, ne iskali svu jarost svog osvetnoga ara. JOAD Otkud ta crna slutnja? ABNER Zar moda zamiljate da za svetost, pravednost, platit' joj ne morate? Za duh va snani ona ve dugo mrnju gaji, jer s njim vaa tijara jo mnogo jae sjaji; zbog kojih due ljudi strava bi obuzcla; nem je i koveg sveti, i prorotva ne zbori.'; JOAD A koje to jo doba tolika uda stvori? Kad bee jo toliko dokaza boje moi'.' Zar jcdino slepilu uvek ti slue oi. narode nezahvalni? ta? silna uda, znai, mogu ti samo ui, nikad i srce tai? Zar da jo vas, Abnere. podseam na udesa to ih u nae vreme darovae nebesa? Na muke to snaoe tirane Izrailja, jer se Bog svom narodu pokaza veran zbilja; na to kako je Akab bezboni, krvav, pao na kobnom tlu kojeg se ubistvom doepao,' na istom onom polju gdeno i Izabela bT smaknuta, a preko gnusnoga njenog tela protutnja mnotvo konja i udove joj smrvi, i psi e utaie u neljudskoj joj krvi;" na skup lanih proroka to se na muci na'o; na plamen to je s neba na rtvenik na sa'o;1 Iliju, to prirodi svoj zakon nameui,13 zatvorio je nebo, pa bee sve od tui, a zemlja tri godine bez kie i bez rose; na pokojnika koji u ivot vratio se, dozvan od Jeliseja'4... Spoznajte kroz ta dela, Abnere, istog Boga kakvog zna venost cela;

kad god mu se to svidi, njegova slava sine, a o svome narodu on, kao uvek, brine. ABNER No gde je veliina, Davidu obeana, potom i Salomonu, sinu mu, predskazana? Avaj! mi se nadasmo da srena loza njina dae dug niz kraljeva, i da e vladavina jednoga od njih najzad biti uspostavljena svuda na zemlji iznad naroda i plemena, potinivi kraljeve koliko god ih ima i svuda kraj donevi mrnji i ratovima. ATALIJA JOAD U obeanja neba gubite veru, znai? ABNER Gde je taj sin Davidov, zar moemo ga nai? Zar voljom samog neba moe da bude stvoren novi cvet na tom stablu kom presahnu i koren? Udavila je dete Atalijina zloba u kolevci, a mrtvi ne ustaju iz groba. Ah! da bes joj omanu, da samo kaplja krvi kraljeva naih njemu izmae, ja bih prvi... JOAD Da? ta biste vi onda? ABNER Srenog li dana toga! S kakvim bih arom hit'o da priznam kralja svoga! Zar ne bi oko njega naa plemena tada... Al' to me uljuljkuje isprazna jedna nada? Ahazja, taj naslednik blistave loze svoje, plaa vredan, sa decora jedini ostao je; videh gde njemu strelom oduze ivot Jehu, a deca voljom majke poubijana behu. JOAD Ja neu sad o tome; al' svetlilo kad danje proe do horizonta treinu te putanje i kada trei sat nas na molitvu pozove,1 doite tad do hrama, pun predanosti ove. Kazae dela, puria slave neiskazane, da re je boja tvrda i nikad ne obmane. Idite; za taj dan se pripremit' valja nama, a ve u sjaju zore beli se sleme hrama. ABNER Kakva li su to dela to um ih teko shvata? Al' vidim, k vama ide presvetla Jozafata. Idem, pridruiu se ostalim vernicima,

da krenem u povorci sveanoj skupa s njima.

Pojava druga - Joad, Jozafata JOAD Stie as, gospo: utnju valja obustaviti, srena se vaa kraa ne moe vie kriti. Dumani Boga. drski. ne usteu se rei, naopako tu utnju predugu tumaei, da su sva obeanja njegova lana bila. tavie, besu njinom to stanje daje krila, pa bi vaa maeha16 u svome sramnom aru da kadi ve i Valu na naemu oltaru. Pokairao tog kralja to duguje spas vama i to je bojom brigom rast'o pod krovom hrama. Umniji od svog rasta, dostojan svog je cilja, a krasi ga i hrabrost kneeva Izrailja. Pre nego to obznanim njegovo ime svima, posvetiu ga Bogu, kralju nad kraljevima. Skuptinu svetenika ve sazvao sam stoga, da joj novog predstavim vladara judejskoga. JOZAFATA Zna li on svoje ime i slavu to ga prati'? JOAD Veruje da se zove Elijakim17, da mati odrekla ga se dok je jo malo dete bio, a ja da ga usvojih jer sam se saalio. JOZAFATA Vaj! Kakvoj opasnosti ja otrgla sam njega, a kakva ga opasnost jo eka posle svega! JOAD ta? Va se duh koleba? Vera u njemu bledi? JOZAFATA Vae umne odluke uvek e on da sledi. Od dana kad od smrti ja preoteh to dete, vama sam ga predala, i vi odluujete. tavie, izbegavam susrete s njim, iz straha da moja ljubav sebi previe ne da maha, da sa svojim suzama ne odam tajnu svoju ne vladajui sobom u svome nespokoju. Naroito protekle tri noi i tri dana suzama i molitvi ja bejah sva predana. Meutim, sad vas moram pitati, moram znati koliko prijatelja spremno je uz vas stati?

Abner, odvani Abner, da li e da nas brani? Zakleti se na vernost svom kralju da li kani? JOAD Sada znam da je veran, i verujem mu zato. No da kralja imamo, Abner ni ne zna za to. JOZAFATA A ko uva Joasa, recite sada meni? Da 1' su Obed il' Amnon time udostojeni? Mnogim dobroinstvima moj otac njih zadui. JOAD Sad gnusnoj Ataliji jedan i drugi slui. JOZAFATA S kim ete se slugama njenim suprotstaviti? JOAD Rekoh vam: svetenici sa mnom su, i leviti. JOZAFATA Znam da se na va poziv potajno okupie, tako da vaom brigom ve ih je dvaput vie, vole vas, a uas ih od Atalije hvata, i zakletva njihova ve unapred je data potomku Davidovom, mada im znan jo nije. No, ma kakvom vernou da srce u njih bije, za odbranu svog kralja, za veliko to delo. zar da se oslone samo na srce smelo? Zar Atalija nee, im glasi dopru do nje o tome da u hramu sin Ahazjin je sklonjen, poslati strance svoje, te divlje zveri rata, da hram ovaj opkole, da razvale mu vrata? ta mogu svetenici vai, ti ljudi sveti? Dizati k nebu ruke, nevine zlu, i kleti, moliti se za grehe nae u oajanju, oni, koji krv liju samo pri rtvovanju. Pod bodeima gnusnim Joas e moda danas... JOAD Zar vam nita ne znai Bog to se bori za nas'? Bog to titi siroad i to u ljudskoj noi kroz slabost oituje bezraernost svoje moi? Bog to mrzi tirane, to se u Jisreelu zakle da e zatrti Akaba, Izabelu; Bog to ubi Jorama, supruga keri njine, pa i sina njegovog - Bog srdbe, Bog istine ija ruka osvetna, za tren zaustavljena, nad tim rodom bezbonim uvek je nadnesena? JOZAFATA Ba zato to tom rodu Bog tako strogo sudi za sina moga brata u meni strah se budi.

Ko zna je li to dete roenjem osueno, zbog svoje porodice, za mrano delo njeno? Da li e Bog, rasren nad gnusnim rodom ovim, biti milostiviji s potomkom Davidovim? Onaj tren kad to dete od neba mi je dano uasava me groznim prizorom neprestano: ti zaklani prinevi, tela u smrtnoj muci, svirepa Atalija sa bodeom u ruci, divlji vojnici koje u pokolj ona goni, eljna zloina novih... Joasa, koga oni k'o mrtvog ostavie, spazih u jednom trenu. Jo dojkinju mu vidim, jadnu, izbezumljenu, kako, pred delatima ispreivsi se ljuto, na svoje grudi stiska detence izvmuto. Uzeh ga, sveg u krvi, a lice su mu sprale suze moje, i malo ivota su mu dale; da 1' da me pomiluje, il' bee to od muke, osetih slabi stisak nevine male ruke. Ne daj, Boe, da kobna za nj bude ljubav ova! Dragoceni ostatak sveg roda Davidova, odgojen u tvom domu, zakonu odan tvome, sem tebe, nema oca jo u ivotu svome. Sa krvavom kraljicom obraun sad nas eka. Pored sve vere moje, hvata me strepnja neka, pa ako je prevelik udeo krvi, puti, u ovom mome plau koji mi duu muti, sauvaj naslednika svetih ti obeanja i kazni samo mene za moja strahovanja. JOAD Nikakvoga prestupa nema u vaem jadu, no boja skrb oinska zahteva od nas nadu. Bog nije slep u gnevu, i ne sprema za sina, odanog njemu, kaznu zbog oevih zloina. Sav e narod jevrejski, to ga jo uvek tuje, danas doi da mu se ponovo zavetuje. Rodu je Davidovom taj narod ost'o veran, a za ker Izabele gaji gnev neizmeran. Dirnuti plemenitom ednou Joasovom, gde kao da krv carska svetlou blista novom, ue i poziv Boga pod svodovima hrama to srcu e im rei da podu svi za nama. Jer Bogu dva neverna prkosila su kralja, takvog nam sad vladara na presto dii valja to nee smesti s uma da rukom svetenika Bog ga u red uzdie slavnih mu prethodnika, da ga tom istom rukom ote od grobne tmine

i uini da opet lu Davidova sine.18 Gospode, predvide li svevidne tvoje oi da e sa Davidovog on drugim putem poi, nek tvoja mo iupa tad trulu voku kletu, nek dah je bure ledne osui ve u cvetu. No ako tebi treba da posluno to dete korisno sredstvo bude za ciljeve ti svete, daj da ezlo preuzme na zakoniti vladar, da dumane njegove porazit' budem kadar! Raune zle kraljice pomrsi, moni Boe; neka njoj i Matanu u mislima se mnoe kobne greske; u duhu slepilo nek im vlada, za kraljeve zloslutni i jasni predznak pada! No sad hitam. Ki naa i sin na vode k vama keri najpobonijih vernika naeg hrama.

Pojava trea - Jozafata, Zaharije, Sulamita, hor JOZAFATA Dragi moj Zaharije, nemojte zastajati; neka svog asnog oca i verni sin mu prati. O, keri Levijeve, vi mlada eto verna, to ve vam duu puni pobonost neizmerna, vi to sa mnom delite suze i uzdisaje, vi, jedina mi radost u muci toj to traje, ti venci i to cvee koje vam krasi glave behu za svetkovine negdanje, pune slave. Ali, vaj! u te dane to beae ih prati zar bolji dar od suza moemo Vinjem dati? No glas truba obrednih da li sad i vi uste? To je znak da uskoro u hram e da nas puste. Za povorku se spremiti moram; vi nastavite, pevajte slavu Boga kog ovde pohodite.

Pojava etvrta Hor CEO HOR peva. Veliine njegove puna je vaseljena. Nek zauvek prizivan i hvaljen bude Bog! Jer carstvo je njegovo nastalo pre vremena. Slavimo dobrotu dela njegovog. JEDAN GLAS. sam Zalud 7la sila hoe. rasrdena. da pesma hvale nase bude mu uskraena:

narod e uvek slaviti Boga svog. Mo i slava njegova putuju kroz vremena, veliine njegove puna je vaseljena: slavimo dobrotu dela njegovog. CEO HOR ponavlja. Veiiine njegove puna je vaseljena: slavimo dobrotu dela njegovog. JEDAN GLAS. sam On cveu daje boje dostojne samog neba; plodovi rastu voljom vinje moi jer on im daje koliko im treba i od toplote dana i od sveine noi: a polja uzvraaju bogatim rodom hleba. DRUGI GLAS On daruje i svetlost, a sunce, u svom hodu, jer on to zapoveda, prirodi ivot daje; al' boja milost najvea je presveti njegov zakon, poklonjen ljudskom rodu. DRUGI GLAS O planino Sinaju, uvaj od zaborava onaj dan svet i slavan, u oblaku kad tamnom na tvome se vrhuncu plamnom ukaza Gospod; kad je, u sjaju nepojamnom pred oima smrtnika sinula boja slava. Reci nam, zato oni ognjevi, munje, blesak, reke dima: zbog ega kroz vazduh onaj tresak, sve one trube i sva grmljavina? Htede li on da srui i sam poredak stvari? Da drevnoj zemlji kojom gospodari uzdrma temelj do dubina? DRUGI GLAS On tada poklanjae svoj deci Izrailja besmrtnu svetlost jednog svetog cilja: naredio je svom narodu srenom da ljubavlju ga voli venom. CEO HOR O boanski zakone, o izvore uda! Dobroto najvia, o pravina vlasti! Koliko je razloga da uvek i svuda volimo tog Boga! o vrhunska slasti! JEDAN GLAS, sam Pretke nam je spasao od tlaiteljskog besa, u pustinji im dao predivni hleb s nebesa. On nam je dao sebe, pravdu zakona svoga, a za toliko dobro, trai da volimo ga. HOR

O boanski zakone, o izvore uda! ISTIGLAS Morem ih je sproveo preko suvog spruda, potoke im pustio s grebena bezvodnoga. On nam je dao sebe, pravdu zakona svoga, a za toliko dobro, trai da volimo ga. HOR Dobroto najvia, o pravina vlasti! Koliko je razloga da uvek i svuda volimo tog Boga! o vrhunska slasti! DRUGI GLAS, sam Zar vas ne opinjava taj Bog, dobrota sama, vi nezahvalne due, prepune ropskih briga? Zar, srca zatvorenih, tako je teko vama i tako muno voleti ga? Samo roba tiranin strahom tlai; Samo ljubav za decu ivot znai. Hoete u milosti Vinjeg da uivate, a ljubavlju ne uzvraate? CEO HOR O boanski zakone, o izvore uda! Dobroto najvia, o pravicna vlasti! Koliko je razloga da uvek i svuda volimo tog Boga! o vrhunska slasti!

DRUGI IN

Pojava prva - Jozafata, Sulamita, hor JOZAFATA Obustavite, keri, te vae pesme svete da u javnoj molitvi i vi uestvujete. Da praznik taj slavimo trenutak stie za nas, jer e i nas pustiti u svetilite danas.

Pojava druga - Jozafata, Zaharije, Sulamita, hor JOZAFATA ta'? Zasto se sad vraas. emu ta urba plaha, sine? Kuda to hita, prebledeo, bez daha? ZAHARIJE O majko!

JOZAFATA ta je? ZAHARIJE Hram je oskvrnut. JOZAFATA ta to ree! ZAHARIJE Boji oltar naputen, i rtve biti nee. JOZAFATA Sva drhtim. Ne oklevaj, ve ta se zbilo kai. ZAHARIJE Ve svetenik, moj otac, kao to zakon trai, bee pruio Bogu, tom hranitelju ljudi, prvi hleb od letine koji se Njemu nudi, i krvavim rukama bio je ve prineo drob rtve paljenice to puio se, vreo; kraj njega, sluei mu, u mantiji od lana' stajae Elijakim. rtvenik, sa svih strana, kao i narod koji se u hramu okupio, krvlju od tih rtava ve poprskan je bio. Tad udan neki amor, nejasna neka buka privukli behu panju iznenaenog puka. Jedna ena... ve ime njezino biva hula. Atalija je glavom pred nama osvanula. JOZAFATA Nebo! ZAHARUE Tu, gde kroiti sme samo muka noga, ta bezbonica ude, i, lika ohologa, dignute glave, htede da korakne i tamo, u sveti onaj prostor, kuda sme levit samo. Narod se tad u strahu razbea na sve strane. Moj otac... O, pogled mu, pun srdbe rasplamsane! Mojsije manje bee pred faraonom straan. "Kraljice, ne skrnavi", ree, "svetita naa kud ne sme zbog svog spola i bezbonitva svoga. Zar stie da prkosi svemoi ivog Boga?" Kraljica na to besnim pogledom oinu ga htela je ve da huli i da se Bogu ruga. Ne znam da li se pred njom aneo boji stvori ma joj pokazujui to poput ognja gori20; no jezik joj sred usta sledi se istog trena; vascela njena drskost bila je poraena; pogled joj se injae ukoen strahom jakim; uzrok tome kao da bejae Elijakim. JOZAFATA

Kako? Zar u blizinu on dospeo je njenu? ZAHARIJE Obojica gledasmo tu okrutnu, zlu enu, a oba do dna due jednako potreseni. Svetenicima tad se naosmo okrueni. Izvedoe nas otud. Samo to videh, eto. Pobegoh iz te guve da ispriam vam sve to. JOZAFATA Ah! oteti ga od nas bez sumnje ona hoe: u hram je na dovodi taj naum prepun zloe. Moda tom dragom biu ba sad stvor nesmiljeni.. Boe, to jad moj vidi, Davida se spomeni! SULAMITA Zbog koga ste tolikom alou obuzeti? ZAHARIJE Zar to Elijakimu smrtna opasnost preti? SULAMITA Da li je kraljiinu on srdbu navukao? ZAHARIJE to bi od siroeta bilo ko strahovao? JOZAFATA Ah! evo je. Hajdemo: ne treba da nas sretne.

Pojava trea - Atalija, Abner, Agar, Atalijina pratnja AGAR Gospo, kakve imate razloge zagonetne da boravite ovde, gde sve je tue vama? Klonite se tih ljudi i njihovoga hrama: Be'te iz tog metea to mui vas i gui u dvorac va, to mir e vratiti vaoj dui. ATALIJA Ne, ne mogu; slaba sam i muke svoje sita. Matana mi pozovi; nek ne eka, nek hita, da s njegovom pomoi ublaim sudbu hudu i naem mir kog dugo ve traim. a zaludu. (Sedne.)

Pojava etvrta - Atalija, Abner, Atalijina pratnja ABNER Gospo, oprostite mi za smelost to ga branim. Joad duhom pobonim, vama ve dobro znanim, tek sledi volju naeg Gospoda, koji nama

oblik svog rtvenika propisa, i svog hrama, odredi levitima kako da slue njemu, a deci Aronovoj da rtve prinose mu jedino oni.21 On nam zabranjuje pre svega tovanje bilo kojih bogova osim njega. Vladara naih vi ste i supruga i mati: zar su vam ti zakoni toliko nepoznati? Od nas se otuiste toliko? zar u svemu... Va Matan evo stie: prepustiu vas njemu. ATALIJA Abnere, ostanite, sad ste mi ovde prei. Na drskost Joadovu ne treba troit' rei, ni na to praznoverje, to posledicu ima da je hrara va zatvoren svim drugim narodima. Misli su mi prenijim pitanjem obuzete. Znam da Abner, vojniki vaspitan jo k'o dete, u dui je plemenit, i dobro zna ta ima da prui svome Bogu, ta svojim kraljevima.

Pojava peta - Atalija, Matan, Abner, Atalijina pratnja MATAN ta, velika kraljice, zar je tu mesto za vas? ta je to to vas mui, ta to uasava vas? I ta li to traite u dumanskoj sredini, u tom hramu bezbonom? U njegovoj blizini zar nesta traga mrnje, u vama raspaljene? ATALIJA Obojica paljivo sad sasluajte mene. Ne elim da pred vama ponovo prolost budim, nit" za krv to je prolih da opravdanje nudim. Uinih to. Abnere, jer miljah da to treba, a da postupih pravo kazuje volja neba, pa ma kakve gadosti da priaju o meni, suditi meni nee narod lakomisleni. Poto je Atalija uspela, mo je njena izmedu dvaju mora svuda uspostavljena"; mivu Jerusalima ne preti nita vie, a svima to za vaih vladara pustoie priobalje Jordana - Arapu, kom je draga skitnja, i Filistincu oholorn - nema traga. Sirijac me kraljicom i sestrom prozvao je. Najzad, gnusni izdajnik, tlaitelj loze moje, u Samariji drhti - Jehu, taj gordi Jehu ija divljatva meni pogubna tako behu.

Poto ga moni sused. kog protiv tog ubice ja veto podstakla sam, pritiska nemilice, on sad ne ugroava moju vlast suverenu. Spokojno mo uivah, mudrou tom steenu, no neim to me mui ve nekoliko dana ta moja likovanja bivaju ometana. Jedan san (zar san moe da mi spokojstvo rui?) odrava nesnosni nemir u mojoj dui. Od njega stalno beim, a on me svuda sledi. Bee no puna strave od koje krv se ledi, kad mati mi se moja ukaza, Izabela. K'o u dan kad pogibe, tako se i sad cela nagizdala; nevolje nisu je ophrvale, jer pozajmljene drai i sad su na njoj sjale; imae bogat nakit i naminkano lice, da doskoi starosti to hara nemilice/3 "Keri, mene dostojna'", ree, "u strahu budi; surovi Bog Jevreja i tebi e da sudi. Zalim te to e pasti u uasne mu ruke, o keri moja." Nakon jezive te poruke, sen se sae, kao da blie mi eli biti, ajajoj pruih ruke, htedoh je zagrliti. No naoh samo neku uasnu meavinu od rnesa to se vuklo kroz blato i prasinu, samo dronjke krvave, udove otkinute sto su ih razvlaile eljusti psee ljute. ABNER Blagi Boe! ATALIJA Tad spazih, u toj pometnji celoj, deaka, u mantiji, svoj blistavoj i beloj, onakvoj kakvu nose jevrejski svetenici. Skrhan, moj duh je snagu naao u toj slici; no dok se. izlazei iz strane smetenosti, divljah njegovom blagom licu, plemenitosti, no jedan ubilaki osetih iznenada kojim mi taj izdajnik u grudi udar zada. udnovat splet tih stvari, nespojivih zacelo, moda vam izgleda sluaja nekog delo. Svog straha se stidei, i ja sam neko vreme mislila da to neko bunilo obuze me, no dua mi, seanjem na sve to opsednuta, u snu je isti prizor videla jo dva puta, jo dvaput mi se deak ukaza, uvek spreman da noem me probode k'o krvoedna neman. Klonuv od groznih pretnji nada mnom uzdignutih,

molitvu da me titi ja Valu tad uputih i mir potraih pored njegovih rtvenika. Sta sve nee smisliti straljivi duh smrtnika! U hram Jevreja, snagom nagona nejasnoga, namera me povede da smirim njinog Boga; ja smerah darovima da stiam gnev u njemu i uinim da bude blai uprkos svemu. Ti svetenie Valov, oprosti mi to stanje. Uoh: puk se razbea, prestade rtvovanje, prvosvetenik k meni ispunjen gnevom krenu. Kad progovori, ja sam, o strave! u tom trenu spazila isto dete to goni me u snima, onakvo kakvo videh u svojim komarima. Ugledah isto lice i mantiju od lana, dranje, oi, crte - slika ve dobro znana; to bee ba taj deak. Kraj Joada ja njega spazih; no od mene smesta uklonie ga. Takve me, eto, muke sad ovde zadrae, a elim i miljenje da o tom ujem vae. Matane, kakav predznak sve ovo za me biva? MATAN U tom snu, u tom svemu, neki se uas skriva. ATALIJA No Abnere, to dete vama je znano lice: ko je, iz kog plemena, iz koje porodice? ABNER Tu behu dva deaka, da obred danas prate: prvi je sin Joadov, od majke Jozafate. Drugi mi je nepoznat. MATAN to da se troe rei? Valja oba epati, da svako zlo se sprei. Da sam paljiv s Joadom dobro je znano vama, ne uzvraam osvetom njegovim uvredama, i pravinost je zakon kod svakog moga ina; no zar i Joad ne bi za zloin svoga sina traio da, za kaznu, ivot mu oduzmete? ABNER Kakav to zloin moe skriviti jedno dete? MATAN Nebo nam ga pokaza sa bodeom u ruci, a poruke su neba pravedni uvek suci. ta jo onda hoete? ABNER Ta zar da prolijemo krv jednoga deteta zbog jednog sna? Zar smemo

da ubijemo nekog kom ne znamo poreklo ni ime? MATAN On je razlog straha, i sve se reklo. Ako je slavnog roda, opasan ponajvie on ba tad moe biti, i zlo se njemu pie. Ako je prostog roda, plemenit ako nije, ta mari to to neka nevredna krv se lije? Zar kraljevi da vre presporu pravdu? esto od brzog kanjavanja zavisi njihov presto, pa zar tim obzirima da smetamo im tada? Jer nevin vie nije taj na kog sumnja pada. ABNER ta! Matane, zar tako svetenik jedan zbori? Ja, vojnik to se svikoh uasu, ratnoj mori, u kom moni imahu surovog osvetnika, ja svoj glas sada diem za jednog nesrenika! A vi, koji ste njemu oinske brige duni, kao zatonik mira usred vremena runih, - da, vi, ija se mrnja pod lanu smernost krije, krv, po vaem miljenju, mnogo se sporo lije!26 Gospoo, recite mi - jer zahtevi su vai iskrenost, otvorenost - ta vas toliko plai? Zar san, dete nejako, to mislite da ima poznat vam lik, ba onaj kog videste u snima? ATALIJA Volela bih, Abnere, da sam se prevarila. Tim sam snom moda odve zaokupljena bila. Pa dobro! Moram opet sresti se s njim, jer tako njegov u izgled moi da razmotrim polako. Neka mi obojica sad budu dovedeni. ABNER Bojim se... ATALIJA ta? Neete da ugodite meni? Taj prkos. opiranje, kakvi su to sad znaci? Moglo bi to da mene u udne sumnje baci. Joad il' Jozafata nek smesta ih dovedu. Ja moau. kad to hou, da sve privedem redu. Abnere. svetenici vai - to da se krije mogu se pohvaliti dobrotom Atalije. Ja znam koliko sebi slobode daju oni u priama o meni, gde blaenju su skloni. Pa ipak, jo su ivi, hram njihov nije pao, no blagost moja slabi, i nije mi ih ao.

Nek Joad svoju revnost ukroti, sabere se i neka mi uvredu ponovnu ne nanese. Idite.

Pojava esta - Atalija, Matan, Atalijina pratnja MATAN Najzad mogu slobodno sve vam rei, u celu ovu zbrku istinu unosei. Neto se udovino rada iz ovog hrama, kraljice: ne ekajte da naudi to vama. Joadu ve u zoru Abner pourio je, a vi znate koliko kraljeve voli svoje. Ko zna da li to Joad na njihov presto smera dovesti ba to dete to vas sad u strah tera, svoe sina, il' tog drugos... ATALIJA Oi mi otvarate. Nasluujem smisao poruke, s neba date. No da sumnje raistim najvanije mi biva. Dete nije sposobno da svoje misli skriva; jedna re esto oda poneki naum bitan. Dajte, dragi Matane, da vidim ga i pitam. Ne uinite nita to moc da ih plai, a moja tirska vojska nek oruja se mai.

Pojava sema - Joas, Atalija, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Abner, dva levita, hor, Atalijina pratnja JOZAFATA, dvojici levita Vi, boje sluge, oi imajte otvorene nad sudbinom te dece drage i dragocene. ABNER, Jozcifuti Budite mirni, gospo, nikakvom zlu ih ne dam. ATALIJA O nebo! Nema sumnje, koliko god ga gledam, to je on! Od uasa ledim se isponova. Da li je va sin ovo, suprugo Joadova? JOZAFATA Ko? ATALIJA Ko? Ovaj, gospo?27 Ovaj. JOZAFATA

Evo mog sina. ATALIJA, Joasu Njemu ja nisam mati. Dete, vi ete valjda znati da kaete ko vam je otac? JOZAFATA Do ovog dana... ATALIJA Nek on kae. Zato ste toliko uurbana da za nj odgovarate? JOZAFATA Zar vi oekujete da e vam objanjenja pruiti jedno dete? ATALIJA Dete je jo nevino; njegova bezazlenost za la jo nije kadra, a ni za neiskrenost. Pustite ga nek samo pria o svojoj stvari. JOZAFATA, tiho Mudrou svojom, Boe, govor mu sad obdari. ATALIJA Kako se vi zovete, dete? JOAS Elijakim. ATALIJA Moje je ime Va otac? JOAS Ne upoznah se s njime; siroetom me zovu; oduvek predan Bogu, ko su mi roditelji ja kazati ne mogu. ATALIJA ivite, dakle, bez njih? Zato? JOAS ATALIJA Kako? Kad? JOAS Napustie me. im se rodih. ATALIJA A da li sve to vreme bar znate iz kog kraja bejaste dovedeni? JOAS Taj hram je moj zaviaj; drugi je neznan meni. ATALIJA Gde ste bili naeni? JOAS

Kau, sred neke ume, meu gladnim vucima, spremnim da razderu me. ATALIJA A ko vas je doveo u taj hram? JOAS Neka ena to uvek rni ostade neznana, bezimena. ATALIJA Ko se za vas brinuo dok beste u povoju? JOAS Zar Bog bespomonu ostavlja decu svoju? Jer njegovom e brigom svaki pti hranu nai, a njegova dobrota prirodom celom zrai. Ja ga stalno prizivam; oinski on se stara o meni, i hrani me darovima s oltara. ATALIJA Kakvim to novim udom uznemirena ja sam? Ta ljupkost, dra detinja i umiljatost glasa ine da moju mrnju smenjuju nepoznata nekakva oseanja... Zar samilost me hvata? ABNER Eto, dakle, gospoo, tog groznog dumanina. Tih vaih snova sad je vidna sva neistina. sem ako nije kobni taj nemir to vas buni otuda to bivate ak samilosti puni. ATALIJA. Joasu i Jozafati Vi kreete? JOZAFATA uli ste svu priu tog deteta. Njegovo bi prisustvo ve moglo da vam smeta. ATALIJA, Joasu Vratite se. Cime se bavite svakodnevno? JOAS Klanjam se svom Gospodu i njegov zakon revno ja uim, u knjigama boanskim nalazei i potom svojom rukom ispisuju' mu rei. ATALIJA Sta vam taj zakon kae? JOAS Da Bog e uvek hteti da bude voljen; da se za svetogre sveti; da siroetu prua zatitu i oinstvo; da suzbija oholost, kanjava za ubistvo. ATALIJA Shvatam. No ime se sav onaj narod bavi u tom hramu?

JOAS Zahvalan, on Gospoda svog slavi. ATALIJA Zar se tom Bogu slui beskrajnim molitvama? JOAS Svetovni su poslovi odstranjeni iz hrama. ATALIJA Pa sta su vam zabave? JOAS Katkad pri rtveniku ja sol, ili pak tamjan, prinosim sveteniku; o slavi Boga sluam ponekad himnu neku, ili pak pratim kako obredi sveti teku. ATALIJA ta! ta zar neke lepe nemate razonode? alim decu to tako turoban ivot vode. Dodite zato k meni, u rasko dvora moga. JOAS Zar ja! Da zaboravim sva dobroinstva Boga? ATALIJA Da ga zaboravite - to od vas neu hteti. JOAS Vi mu se ne molite. ATALIJA A vi ete to smeti. JOAS No drugome bih Bogu gledao rtvovanja. ATALIJA Svako e od nas dvoje da svom se Bogu klanja; to su dva mona boga. JOAS Bojte se, gospo, moga, jer on je Bog jedini, a vi ste pak bez Boga. ATALIJA Mnoga vas zadovoljstva ekaju pored mene. JOAS Srea zlih mine poput bujice razlivene. ATALIJA Ko su ti zli? JOZAFATA dete... Gospoo, nemojte da vas ljuti ATALIJA, Jozafati ta ga uite, to elim i ja uti. Vi me, Elijakime, odista pridobiste,

budui da bez sumnje obino dete niste. Ja sam, eto, kraljica, a nemam naslednika. Manite tu mantiju, taj zanat svetenika; sa varaa podeliti bogatstva svoja elim, pa spoznajte ve danas da iskreno to velim. Za trpezom, posvuda, pred svojom okolinom, postupau sa vama kao sa svojim sinom. JOAS Sinom? ATALIJA Da... Vi utite? JOAS Kog oca, vaj, gubei... ATALIJA Dakle? JOAS Kakvu bih majku morao tako stei! ATALIJA, Jozafati On pamti naueno, jer ovo to mi kae s milju se Joadovom i vaom, vidim. slae. Eto kako, trujui nevino bie mlado, vas dvoje koristite taj mir to vam ga dadoh. eljni da ovladaju va bes i mrnja njime, uvek sa grozom moje izgovarate ime. JOZAFATA Zar da pred njim krijemo zla dela, znana svima? Vi se sami, gospoo, hvalite uvek njima. ATALIJA Pravednim sam se gnevom, i meni ponos to je, osvetila potomstvu za roditelje svoje. Moj otac i moj brat su preda mnom ubijeni;z mater s kule bacie, sve naoigled meni; istog dana zaklae - o, prizor prepun strave! osamdeset sinova kraljevske loze prave.29 A zato? da osvete proroke samozvane30 ije kanjene behu tlapnje neobuzdane. Zar da ja, kraljica prepuna straljivosti, bezduna kerka, rtva kukavne samilosti, ne budem kadra istom estinom da uzvratim, uvredom za uvredu i krvlju za krv platim? I - kao i Akabu - zar pustiti bih smela da deci Davidovoj psi ne raznesu tela? Kakvu bih to sudbinu ja danas upoznala da nisam milosre maternje obuzdala, i da u potocima te krvi prolivene ne uguih sve vae zavere protiv mene?

Najzad nemilosrdna osveta vaeg Boga do kraja razbi savez vaeg doma i moga. Davida se sad gnuam, njegove krvi stidim, a njegove potomke kao tuine vidim. JOZAFATA Sve vam je to uspelo? Neka Bog za sve sudi. ATALIJA Taj Bog, to poodavno sve vae nade budi, na ta e da izadu njegova predskazanja?*1 Neka vam da tog kralja iz svojih obeanja, potomka Davidovog, taj predmet vaih nada. No ja sam zadovoljna, i zato idem sada, jer videh to sam htela. ABNER, Jozafati Iznevereni niste: vraam vam dragu decu koju mi poveriste.

Pojava osma - Joas, Joad, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Abner, leviti, hor JOZAFATA, Joadu Muu moj, da li uste oholu ovu enu? JOAD Cuo sam je, alei muku vam pretrpljenu. Leviti i ja, voljni da uz vas izginemo, ve besmo spremni da vam u pomo priteknemo. (Joasu, grlei ga) Neka Bog, hrabro dete, i dalje tebe titi, ti to si znao ime njegovo proslaviti! Zahvalan sam, Abnere, vama: zaduiste me. Pamtite da vas ekam u ureeno vreme. A mi se pak vratimo, jer nas u molitvama omete ta zlotvorka bezbona: nek pred nama, u istoj krvi naih rtava prinesenih nestane, ispran bude i trag koraka njenih.

Pojava deveta Hor JEDNA OD DEVOJAKA IZ HORA Koja je zvezda to zasijala? Kakva li slava eka udesno ovo dete? Zovu raskoi, zlom obuzete, ATALIJA Dua mu je odolet" znala: Iskuenja mu uzalud prete.

DRUGA DEVOJKA Svako. pun strahopoitanja, bogu se Atalije klanja, al' hrabri jedan deak veli da samo jedan Bog postoji: Ilija on je drugi, koji govori drugoj Izabeli.3' DRUGA DEVOJKA Ko e nam rei ko si, kog roda, drago dete? Potie li od neke proroke loze svete? DRUGA DEVOJKA Tako je Samuel, deak sav od milja, pod tabernaklom vaspitavan. On je nada Jevreja postao, prorok slavan. O, da i ti postane uteha Izrailja! DRUGA DEVOJKA peva Neka to dete, drago Bogu, spozna blaenstvo, sreu mnogu, jer boji glas je ulo ve rano, jer je od Boga pouavano! U samoi je raslo, ali ve od roenja svi darovi ga neba krase; privlana sila zlih stvorenja istog mu bia nije dotakla se. CEO HOR Detinjstvo zbilja radosno je kada Bog pouava i titi dete svoje! ISTI GLAS, sam Kao mlad krin u nekom skritom dolu gde bure mu ne prete, miljenik prirode, to slua, pitom, um bistrih talasa, to dete u samoi je raslo. ali ve od roenja svi darovi ga neba krase; privlana sila zlih stvorenja istog mu bia nije dotakla se. CEO HOR O srena li je detinja dua koju sam Gospod ui da zakone mu slua! JEDAN GLAS, sam Vrlina ta to tek se raa, moj Boe, put svoj trai kroz pogibli i muke! Dok tei ka istoti kroz klopke i beznaa, koliko li prepreka do tebe, njene luke! Koliko dumana svud ima! Gde li se kriju tvoji sveci?

Ovaj svet vrvi grenicima. DRUGI GLAS Dvore Davidov, grade, gde, blizak svojoj deci, sam Gospod stanovae, ti brdo sveto, reci, zbog ega se na tebe sruio gnev nebesa? A kada na prestolu kraljeva svojih vidi bezbonu tuinku, o besa! Sione34 dragi, da li se tada stidi? CEO HOR A kada na prestolu kraljeva svojih vidi bezbonu tuinku, o besa! Sione dragi, da li se tada stidi? ISTI GLAS nastavlja Ne uje arobne pesme Davidove, njegove zanose svete, blagoslove kojima je slavio nebeskog Oca svoga. Sione dragi, reci, kad vidi tu bezbonu tuinku, da hvali drugog boga a huli tvog Gospoda - da li se tada stidi? JEDAN GLAS, sum Dokle emo, Gospode, tipeti da zli ljudi protiv tebe ustaju hulom i pogrdama? Evo gde te vreaju i usred tvoga hrama. Za nas to smo ti verni govore da smo ludi. Dokle emo, Gospode, trpeti da zli ljudi protiv tebe ustaju hulom i pogrdama? DRUGIGLAS ta li to nalazite u divljoj toj vrlini, kau nam. to izbegavate tolike slasti nepoznate? Taj va Bog nita za vas ne ini. DRUGI GLAS Pevajmo i smejmo se, zabava neka vlada dok god se moe, da uivamo u tom ivotu. Bezumnik samo budunosti se nekakvoj nada tako nam bezbonici govore. ivot tee, a ne znamo do kada. Slasti mu epaj sada, moda nas sutra biti nee. CEO HOR Nek plau, o moj Boe, nek ljuti strah ih svlada, te nesrenike, to sjaj tvog svetog grada nikada nee ugledati. Pesma je samo za nas, jer ti otkriva nama empirej svoj, koji je svetlost sama; mi tvoju veliinu moramo opevati.

JEDAN GLAS, sam Od svih tih pustih slasti to pune due njine ta e da preostane? Tek san to se raspline a lanost mu se spozna. A buenja njina, o buenja grozna! dok siromahu trpeza e tvoja pruati spokojstvo rajskih perivoja spremaju im pehare paklenih nespokoja koje u dan tvog gneva presuda tvoja daje svakoj dui to tebi zgreila je. CEO HOR O buenja ta grozna! O san to kratko traje! O dan kad la se spozna!

TREI IN

Pojava prva Matan, Nabal, hor MATAN Devojke, Jozafati javite ne asei da bi joj Matan hteo nasamo neto rei. JEDNA DEVOJKA IZ HORA Matan! Boe, smiluj se i zgromi tog zlog stvora! NABAL ta! sve se razbeae, i to bez odgovora! MATAN Udimo.

Pojava druga - Zaharije, Matan, Nabal ZAHARIJE ta? drznie, kud biste vi to hteli? Ako zlo ne elite, ne biste dalje smeli. Te su svete odaje za svetenike samo; svetovno neko Hce ne sme da kroi tamo. Ko vam treba? Moj otac u praznik ovaj nee da vidi vas, jer ne sme da neznaboce sree; a moja se pak mati Gospodu moli svome i nee da je niko sad oraeta u tome. MATAN Sine moj, smirite se; tu emo priekati

da na razgovor dode presvetla vaa mati. Mene alje ovamo naredba kraljiina.

Pojava trea - Matan, Nabal NABAL Kako su samo drska ohola deca njina! No u ovoj prilici ta Atalija hoe? Odluke su joj pune zbrke i nejasnoe. Zbog bezonog Joada od jutros uvreena, s tim detetom iz snova to posta mora njena. svom gnevu nad Joadom oduka ve je dala reivi da uvede u taj hram vas i Vala. Niste mi krili radost to vam je priinjena, a ja se ve ponadah i svome delu plena. Zbog ega sad odluku menja, pokolebana? MATAN Zbilja, nju prepoznati ne mogu ve dva dana. Sad to nije kraljica prepuna odlunosti, preduzetna, liena enske bojaljivosti, to dobro znae cenu trenutka izgubljenog, pa smesta napadae dumana zateenog. Jer strahom od kajanja mui se dua njena, ona strepi, okleva; ona je, reju, ena. Ja ispunih navalom gorine, mrnje, besa srce joj, ve zgroeno pretnjama sa nebesa; zato je poverila osvetu svoju meni, s naredbom da vojnici budu joj pripremljeni. No bilo jer je deak koga joj dovedoe, taj nesreni izdanak nekakve loze loe, umanjio grozotu stravinih njenih snova, bilo to to uini udna dra detetova, tek, videh da njen gnev se predomilja, koleba, doputa da osvetu odloit' moda treba. Slabost je zamenila reenost njenu jaku. "Obavetenja dobih", rekoh, "o tom deaku. Ve se uju tvrenja da slavne pretke ima; Joad ga pokazuje ponekad smutljivcima, i narod ga jevrejski k'o Mojsija ve eka, a sve to potkrepljuju prorotva lana neka." Ta novost joj je rumen na lice naterala. Veta la nikad bre jo nije delovala. "Zar ova neodlunost prilii meni?", ree. "Vreme je da se najzad taj nemir moj presee. Moju ete odluku preneti Jozafati:

oruje je pripravno. oganj e likovuti. Da od hrama njihovog ne stvorim rue\'inu. taj deak mora biti talac za vernost njinu." NABAL Pa ta! zar zbog deaka to nepoznat je svima. to mo/.da se sluajno obreo medu njima. pustie da im trava proguta hram?... MATAN Prosudi ko je najupornije stvorenje od svih ljudi: Joad bi, umesto da preda u ruke moje dete koje svom Bogu on sam posvetio je, i smrt najuasniju radije prihvatio.'0 Uostalom, vidi se da im je deak mio. Kraljiina se pria sa mojom sumnjom slae: Joad mu o poreklu zna vie no to kae. Bie im koban, slutim: ne ele predati ga, pa e to i odbiti; drugo je moja briga. Taj mrski hram mi nee vreati pogled vise poto ga sila ognja i maa najzad zbrie. NABAL ta je uzrok te rnrnje to vas je ophrvala? Velika revnost, moda, s kojom tujete Vala? Znate da je moj predak Jimael, pa zbog toga nisam vernik ni Vala, ni izrailjskog Boga. MATAN Prijatelju, zar raisli da neka revnost glupa ini me tovateljem drvenog jednog stupa, praznog idola,36 to ga - raada ga titim revno crvi usred oltara rastau svakodnevno? Moda bi Matan i sad bio svetenik Boga kog tuju u tom hramu, da se s tom slubom mogla pomiriti njegova udnja za veom asti, elja da zapoveda, tenja ka moi, vlasti. Da li da te podseam, Nabale, sada na to kako ja sa Joadom raspravu poeh. zato da bi kadionica u moje dola ruke' na spletke moje, bitke, na oaj moj i muke'? Kad me on porazio, izabrah druge pute, sve moje tenje behu ka dvoru okrenute. Posto sam vestom reju uga'o kraljevima, zakljuie da ona mo proroansku ima. Prouih ud vladara i ta im srce krije; cveem im ukraavah ivice provalije: nita sem njinih strasti nije mi sveto bilo; merila sam menjao kako im bee milo.

Koliko su im strogost i krutost Joadova vredale ud mekunu, oholost njinih snova, toliko ih ja svojom vetinom oaravah kad njinom mahnitanju ugodne boje davah, kad alosnu istinu od oiju im skrivah, a i krv sirotinje ne tedei prolivah. Na kraju, novom bogu, koga je dala nama, Atalija podie i zgradu novog hrama. Jerusalim proplaka zbog takvog oskvrnua; bol dece Levijeve nikad ne bee ljua; do neba im se krici dizahu prestravljeno. Ja, to im zakon izdah, odobrih uinjeno, straljivim Jevrejima svoj primer tako pruih i mesto svetenika Valovoga zasluih. Samim tim, svom rivalu opasnu pretnju znaih; krunisah se tijarom, i s njim se izjednaih. Ipak, moram priznati, pored sveg slavlja moga, nesnosno mi seanje na naputenog Boga jo puni duu strepnjom, to samo izaziva jarost moju, inei da dvaput vea biva. O, kad bih, svetei se na njegovome hramu, dokazao koliko mrnja je nemona mu, pa sred mrtvaca, ognja, sred zdanja to se rue, i trag grie savesti uklonio iz due! No evo Jozafate.

Pojava etvrta - Jozafata, Matan, Nabal MATAN Kraljica alje mene da uminm duhove mrnjom raspomamljene, a poto blagost duha vas izdvaja sred ljudi. to to vam se obraam nemojte da vas udi. Zbog glasine sto - ipak - meni se lanom ini, no koju potkrepljuju ti snovi kraljiini, a prema kojoj Joad urote kuje gadne, bujica njene srdbe trebae na nj da padne. Ne elim vam se svojim hvaliti uslugama: Joad je nepravedan za me. no uvredama jedino dobra dela valja suprotstavljati, te ponudu o miru moram vam, eto. dati. ivite i svetkujte neuznemiravani. Kraljica, kao jemstvo da pokorni ste, kani traiti - odvraah je, no ona je to htela to siroe, deaka s kojim se ovde srela.

JOZAFATA Elijakima! MATAN Meni, dodue, ipak smeta to to snom je nekakvim toliko obuzeta. Ali smrtni dumani vi za nju postajete ako sad smesta meni ne predate to dete. Kraljica, nestrpljiva, na odgovor va eka. JOZAFATA I takav mir nam nudi! MATAN Ta zar vas smetnja neka prei da prihvatite taj in popustljivosti? Da kraljicu smekate s malice ljubaznosti? JOZAFATA udilo bi me samo da Matan je u stanju i pravian da bude, da, uz pritvornost manju. on. to po svakom zlu je glasovit nadaleko. uini naposletku i dobro delo neko. MATAN Na ta se to alite'? Zar neko, bcsan, preti kako ce Zaharija. sma vam. oduzeti? Ko je taj drugi deak. da volite ga tako? Tolika privrenost iidna je. i tc kako. Toliko je dragocen da cene za nj i nema? Neki oslobodilac kog nebo za vas sprema? Nemojte smesti s uma: odbijete li, to e samo glas potvrditi to ve se irit' poe. JOZAFATA Kakav glas'? MATAN Da taj deak uveno nosi ime i da neto veliko va suprug smera s njime. JOZAFATA A mrnja Matanova s glasinom tom e moi... MATAN Princezo, ako greim, otvorite mi oi. Ja dobro znam da la je odvratna Jozafati, te da je ona spremna i glavom ak da plati da istina ni reju ne bude naruena, ak i da za iskrenost sam ivot njen je cena. Zbilja se ne zna ta se zbivalo s tim deakom? Njegovo je poreklo obavijeno mrakom? Ko su mu roditelji, to ne znate ak ni vi? I ko deaka dade Joadu da s njim ivi? Govorite, jer vama ja verovati mogu.

Ukaite, princezo, tovanje vaem Bogu. JOZAFATA Zar se vi, zli ovee, smete da pozivate na Boga kog inae huliti samo znate; zar vi, to s okuene propovedaonice sejete otrov lai, smete mi sad u lice spominjati istinu njegovu; vi, sav sazdan od prevare, na svaku izdaju spreman vazda?

Pojava peta - Joad, Jozafata, Matan, Nabal JOAD Gde sam? Zar pred Valovim naoh se svetenikom? Zar, keri Davidova, priate s izdajnikom? Trpite njegov govor? I strah vas pritom nije da e ba sada, pod njim, iz drela provalije suknuti, spriti vas pakleni plamenovi, da e vas, na nj se rue', zidovi smrvit' ovi? ta hoe? Zar obraza ima taj duman Boga da okui sam vazduh tog mesta presvetoga? MATAN Po toj estini Joad prepoznaje se smesta. No i oprezu valja dati bar malo mesta, potovati kraljicu, ne vreajui stoga onog to je nosilac naloga njezinoga. JOAD Pa dobro! ujmo ta je naredba grozna njena, i to izvritelju takvome poverena. .MATAN Ve rekoh Jozafati ta kraljica sad hoe. JOAD Onda nestaj, ti udo bezbonitva i zloe, odlazi, da uasa ispuni meru svoju. Bog e te pridruiti tvom izdajnikom soju, Datanu, Abironu, Dogu, Ahitofelu.38 Oni psi kojima je predao Izabelu znaju da mu je srdba ka tebi uperena, i ve su na tvom pragu, a eljni su svog plena. MATAN, u pometnji Ve danas... ko e od nas... mi emo to da znamo. Al' poimo, Nabale. NABAL Kud krenuste? Ne tamo! Zbog ega zapadoste u zbunjenost toliku? Ovuda treba poi.

Pojava esta - Joad, Jozafata JOZAFATA Buraje na vidiku. Elijakima trai mahnita Atalija. Va naum i rod njegov manja su misterija, muu raoj, no do jue. Matan, da ubedi me, umalo mi ne ree njegovog oca ime. JOAD No ko je podmuklici otkriti tajnu mog'o? Da pred njim taj va nemir ne bee reit mnogo? JOZAFATA Uinih sve da spreim da me taj nemir svlada. No verujte mi, muu, opasnost preti sada. Sauvajmo to dete za neko sreno doba. Dok se dogovaraju ti to ih hrani zloba, dajte da ga jo jednom sakrijem negde, sama, pre no to ga epaju i oduzmu ga nama. Put mu je jo otvoren, milostivou neba. U najdublju pustinju ako s njim poi treba, spremna sam. Jedan izlaz odavde znan je meni kud oboje moemo proi neopaeni. Poto Kedron39 preemo, u pustinju s njim ja u otii, gde je nekad i David sam, u plau, traio spas, k'o i mi, a beae od svoga sina pobunjenika40 to je progonio ga. Cak u od divljih zveri za nj manje da se plaim. No zato ne traiti u nevoljama naim i pomo Jehuovu? Moda je spas to za nas. Nek uvar naeg blaga bude Jehu od danas. U njegovoj ga zemlji moemo odmah skriti, a ni put to nas eka nee nam predug biti. Divljim se, nemilosnim, Jehu ne ini meni, a ime Davidovo on potuje i ceni. Zar kralj toliko svirep, vaj! moe postojati, sem druga Izabela ako mu nije mati, da ovog molioca odbije, ne primi ga? Zar nije svih kraljeva to zajednika briga? JOAD Iz kakve straljivosti to meni predlaete? Zar u pomo Jehua pouzdati se smete? JOZAFATA Bog ne brani da brigu i sami preuzmemo; vrea ga kad svu nadu u njega polaemo.

Za svoje svete svrhe koristei i ljude, zar ne htede da vojnik njegov i Jehu bude?41 JOAD Jehu, koga izabra premudrost boja, Jehu u koga se uzdate, ogrez'o je u grehu: Bogu je nezahvalan za dobroinstva bio i groznu ker Akaba na miru ostavio. Kraljeva izrailjskih primere rune sledi, hramove egipatskog odumog boga tedi,4 najzad, usudio se da srdbu Boga budi time to s uzviica nesnosni kad mu nudi.43 Da mu sluenje Bogu ne bude odbaeno, on nema iste ruke i srce bezazleno. Ne, ne; na oslonac samo Bog moe biti. Elijakima treba pokazati, ne kriti. Da kraljem to pre bude proglaen, to je bitno; vladarskom krunom valja ovenati ga hitno, pre no spletke Matana nevolju nam donesu.

Pojava sedma - Joad, Jozafata, Azarije s kojim ulaze hor i nekohko levita JOAD Je li hram, Azarije, zatvoren? AZARIJE preda mnom zakljuane. Kapije su JOAD Sem vaih svetih eta i vas, u njemu, dakle, sad vie nema sveta? AZARIJE Ja dvaput sve obioh; zavirio sam svuda. Nigde nikog; svi su se razbegli kojekuda, kukavci koji strah svoj savladati ne mogu. Sveto pleme44, jedino, jo slui svome Bogu. Taj narod istim strahom u davnom dobu onom obuzet bee, kad je be'o pred faraonom.45 JOAD Straljiv i ropski narod, zaista; srce smelo samo pred Bogom ima! Sad preimo na delo. Ali zar ova deca jo uvek su sa nama? JEDNA DEVOJKAIZ HORA Zato da se, preasni, od Gospodnjega hrama i od vas odvojimo? Zar ovde svoji nismo? Mnogima meu vama deca i sestre mi smo.

DRUGA DEVOJKA Avaj! da osvetimo sramotu Izraela ne mogu ruke nae, k'o nekada Jaela, neprijatelju Boga probiti mrsku glavu. Al' imamo svoj ivot, tu nau rtvu pravu. Dok se za hram budete borili s napadaem, moemo barem Boga da prizivamo plaem. JOAD Eto kakvi se za te javljaju osvetnici, o Mudrosti veita! Deca i svetenici! Ali kad ti ih titi, ko moe da ih skri? Ti udara, ti lei, tvoja se volja vri; ubija, no kad hoe, vaskrsne pokojnika. Njihova nada nije snaga im nevelika, ve tvoje ime koje prizivaju sa arom, ugovor tvoj sa njinim najsvetijim vladarom, taj hram to tvojom voljom tvoja je sveta kua, a treba da potraje k'o nebeska ta lua. No zato srce moje drhti u svetoj stravi? Da li e Duh boanski kroz mene da se javi? On je. Gori u meni. Govori. Vidim sada: sa minulih vekova preda mnom tmina pada. Leviti, zasvirajte svi skupa, pratei me; sledite glas boanski, slono, u skladu s njime. HOR peva uz pratnju svih instrumenata Neka nam se glas Gospodnji javi, neka re proroka dui naoj ini isto to rosa mladoj travi u prolee, u jutarnjoj sveini. JOAD ujte moj glas, nebesa; paljiva, zemljo, budi. Jakove, Boga vie za usnulost ne kudi. Grenici, nestanite; Gospod se, evo, budi. (Ovde ponovo zasviraju svi instrumenti, a Joad nastavlja.) Kako od istog zlata olovo nastalo je?47 Koji je to svetenik zaklan sred kue moje?48 Plai, Jerusalime, plai, neverni grade to ubija proroke i liava nas nade.49 Ti si ve iezao iz srca Gospodnjega, a tvoj je tamjan takav da se on gadi njega. Kud e ta deca, ene,50 kakvo to zlo im preti? Gospod od svetog grada naini ruevine: svetenstvo mu je roblje, presto mu kriju tmine. Tu vie Bog ne eli ni svoje svetkovine. Izgorite, kedrovi; srui se, hrame sveti.

Tugo moja, Jerusalime, koja li je to sila dra tvoju oduzela? Ko e mi pretvoriti oi u suzna vrela da pla za tobom preplavi me? JOZAFATA O Davide, na kralju! AZARIJE O ti, na hrame sveti! HOR Boe Siona, ti se dobrote svoje seti! (Ponovo poinju svirati svi instrumenti, a Joad ih nekoliko trenutaka kasnije prekida.) JOAD Kakav to novi Jerusalim5', s belegom besmrtnosti, blistavim sjajem seva nad pustinjama ovim, nad mrakom posustalim? Nek narod cele zemlje peva. Lepi, arobniji, ponovo taj grad cveta. Ko je taj narod koji njime sad vrvi svud, ta deca iz vaskolikog sveta52? Ponosnu digni glavu, dini Jerusalime; jer vladari naroda koji na zemlji ive, kraljevi i carevi, tvojoj se slavi dive, prainu tvoju ljube, pred tobom evo klee;3 povorka se naroda u tvome sjaju kree. Srean je onaj kome sveti ar duu vodi, pa ka Sionu uzdig'o se! O nebo, raspi svoje rose, i novog Spasitelja neka nam zemlja rodi!54 JOZAFATA Zar milost tu, vaj! stei od nebeskoga Oca, kad kraljevski su preci tog naeg Spasioca... JOAD Posla se, Jozafato, latite: evo trena da kruna Davidova bude nam pripremljena. (Levitima.) Vi, za mnom, do skrovita, da se naoruamo stranim onim orujem to nalazi se tamo. Tu koplja i maevi mnogi su sakriveni to krvlju filistejskom bejahu natopljeni. Njih, pritisnut teretom godina, slave svoje, svom zatitniku, Bogu, David posvetio je. Za njinu upotrebu zar lepe svrhe ima? Doite, ja sad hou da podelim ih svima.

Pojava osma - Sulamita, hor SULAMITA Koliko strepnji, sestre, u srcu nemimome! Zar su, Boe svemoni, to plodovi rani, to mirisi, to bie rtvovani u ovaj dan na rtveniku tvome? JEDNA DEVOJKA IZ HORA Kakav nam prizor plaljiva srca dira! Ko bi slutio da e nam tu na oi ubilaki maevi i strana koplja doi, da e zasjati u ovoj kui mira! DRUGA DEVOJKA Zbog ega Jerusalim, ravnoduan za Boga, uti dok beda na nas kree? Zar hrabri Abner, sestre, zatititi nas nee izaavi iz svoga utanja predugoga? SULAMITA Na dvoru, vaj! gde samo gola se sila bani i k'o jedini zakon shvata, gde poloaji odabrani poslunosti su slepoj i nedostojnoj plata ko, sestro, nevinog svoga brata spreman je jo da brani? DRUGA DEVOJKA Za koga li se samo sad sveta kruna sprema, kad pogibao preti i muka pregolema? SULAMITA Gospod se smilostivi na nas i progovori; ali ta je otkrio danas proroku svome? ko e da objasni to nama? Sprema li se da ratuje za nas il' da nas pritisne novim nevoljama? CEOUOR peva O, obeanje! pretnjo! nedokuivi Boe! Sva ta zla i ta dobra to su nam dosuena! Kako s tolikora srdbom moe tolika ljubav biti usklaena! JEDAN GLAS, sam Sion e da propadne. Okrutni jedan plamen spalie njega, unititi. DRUGI GLAS Ali Bog ne da Sion. Re Boja njega titi: ona mu je temeljac kamen. PRVI GLAS

Ja vidim kako sjaj mu na moje oi gasne. DRUGI GLAS Ja ceo svet sad vidim, pun svetlosti mu jasne. PRVIGLAS Sion je progutala duboka provalija. DRUGI GLAS Njegovo elo usred nebesa sija. PRVIGLAS O alosnog li pada! DRUGI GLAS O besmrtne li slave! PRVI GLAS Pla taj, lelek! DRUGI GLAS Te pesme, pobedne himne prave! TREI GLAS Nemojmo se muiti: jer Bog, kad bude hteo, s velike e tajne sarn skinuti veo. SVA TRI GLASA Njegov gnev nek budi nae potovanje, a ljubav njegova - sve nae uzdanje. NEKIDRUGI GLAS Pomutiti zar iko moe mir srca to te voli, Boe? Jer ono tvoju volju istrauje u svemu, a ono samo nije ni vano njemu. Na zemlji, pa i na nebu Gospodnjemu, zar ima sree ravne tom miru koji proe srce to tebe voli, Boe?

CETVRTI IN

Pojava prva - Joas, Jozafata, Zaharije, Sulamita, jedan levit, hor SULAMITA Gle s kakvim dostojanstvom ponosno glavu die taj mladi Elijakim to s mojim bratom stie. Al' ta to njih dvojica nose u ovojima? I kakav to ma ide u povorci pred njima?^5 JOZAFATA, Zahariju Na sto onaj postavi, sine, uz dunu brigu, to sveto Svedoanstvo, zakona naeg knjigu. Elijakime dragi, vi sada postavite

kraj svete knjige krunu kraljevsku. Vi, levite, poloite, vrei naredbu Joadovu, taj sveti ma Davidov uz krunu Davidovu. JOAS Princezo, kakav obred sada se ovde sprema? ta e tu sveta knjiga, taj ma, ta dijadema? Otkako sam stanovnik Gospodnjeg ovog hrama, ja se jo ne suoih sa slinim pripremama. JOZAFATA Uskoro ete, sine, istinu znati celu. JOAS Al' ujem vam jecaje! Suze vam, vidim, teku! Princezo, zar samilost sad oseate neku? Zar e sudbina keri Jeftaja37, osuene da bude rtvovana, da snae sad i mene? Zar svojom smru treba da smirim srdbu Boga? Sve to sin ima, avaj! - ima od oca svoga. JOZAFATA Evo ko e vam rei volju nebesa, sine. Pustiemo vas same. Neka vas taj strah mine.

Pojava druga - Joas, Joad JOAS, trei u zagiijaj prvosveteniku Oe moj! JOAD taje, sine? JOAS ta se to ovde sprema? JOAS Zar ete da probate tu krunu na mom elu? Nemojte oskvrnuti, princezo, slavu njenu: kralja to je nosio56 potujte uspomenu. Nesreno jedno dete, zverima preputeno... JOAD To u vam rei, sine, ekanja vie nema. Pre nego svakom drugom, otkriti vama treba ta s vama, s tim narodom, sad smera volja neba. Budite jo hrabriji i verujte jo jae. Sad treba pokazati tu revnost to se zae davno u vaem srcu, uz moju brigu mnogu, i za sve to ste duni oduiti se Bogu. Ta uzviena elja da li vas i sad prati? JOAS Spreman sam, ako treba, i ivot Njemu dati.

JOZAFATA, probajui mu krunu Pustite, sine; inim to mi je nareeno. JOAD O naim kraljevima vi sluali ste mnogo. Seate li se, sine, ta potovati strogo mora kralj, da nositi tu krunu bude kadar? JOAS Prema reima samog Gospoda, mudar vladar ne bira za oslonac bogatstvo niti zlato, svojeg se Boga boji, i uvek sledi zato zakon njegov, pa volju njegovu potujui nee da brau svoju bremenom tekim mui. JOAD No kad biste traili svoj uzor, posle svega, kog biste izabrali da liite na njega? JOAS David, za svog Gospoda pun ljubavi i ara, najbolji mi je uzor za velikog vladara. JOAD Zlu se ne biste dali, ni ugledali stoga na nevernog Jorama, Ahazju bezbonoga? JOAS O, oe moj! JOAD Da ujem miljenje vae, sine? JOAS Svako ko njima slii neka k'o oni gine! (Joad pada pred njim na kolena.) Zar da vas vidim, oe, u poloaju tome? JOAD tovanje vam odajem kao vladaru svome. Vi budite dostojni prestola Davidovog, Joase. JOAS Zar ja? Joas? JOAD, diiui se Znaete posle ovog kako vas Bog sauva od besne jedne ene, od otrice bodea. u vas ve zarivene, i kako se, izabran, od smrti izbaviste. No od besa njezinog vi sigurni jo niste: nju i sad, kao nekad, mahnita elja goni da poslednje unue, vas usmrtivi, skloni. Jer za nju nema mira bez vae pogibije, nala vas je i pod tim imenom to vas krije. No ja sam ve uspeo pod vaim zastavama

skupiti ljude spremne da verno slue vama: smenjivahu se ovde u svetim obredima. Neka glavari uu! Upoznau vas s njima.

Pojava trea - Joas, Joad, Azarije, Ismael ijo tri levitska glavara JOAD nastavlja Kralju, evo te snage koja e da vas brani. Svetenici, ovo je va vladar obeani. AZARIJE ta?tojeElijakim? ISMAEL U deku ljupkog lika. JOAD Judejskoga vidite prestolonaslednika. Ahazje alosnoga on poslednje je dete, a da se zove Joas, to ve zakljuujete. Taj cvetak, to pokoen bejae tako rano, to dete, u narodu jevrejskom oplakano, trebae biti s braom, u grobu zajednikom. K'o oni, meta bee bodeu izdajnikom; al' smrtonosni udar Bog ipak skrenu malo, neto mu se toplote u srcu zadralo; pa ga je, kriomice od pogleda delata, svega okrvavljenog, iznela Jozafata. Sauesnik jedini ja bejah krae njene. Dete smo i dojilju drali sakrivene u hramu. JOAS Da 1' za ljubav toliku i dobrotu oduit' u se moi, oe, u svom ivotu? JOAD Nek vam zahvalnost eka, njoj nije vreme sada. Ovo je kralj va, dakle; jedina vaa nada. Da sauvam ga za vas, to bee moj zadatak; a sad vi, sluge boje, dovrite ostatak. Kerka Izabelina, u krvi okupana, saznae ve da Joas jo gleda svetlo dana, i sve e uiniti da u grob njega spravi. Iako to jo ne zna, radi mu ve o glavi. Vi, sveti svetenici, spreite tu strahotu i dokrajite ropstvo Jevreja, tu sramotu. Na zakon i na presto valja uspostaviti; od oba nam plemena58 kralj mora priznat biti. Poduhvat taj je velik, a opasan zacelo:

oholu tu kraljicu mi napadamo sraelo, jer pod njenim barjakom logor je pun vojnika, drskih, hrabrih stranaca i naih nevernika. No moja borba nema - sem Bojeg - drugog cilja. Znajte da je to dete budunost Izrailja. Bog osvetnik zloj eni ve alje nonu moru; a ja vas tu sakupih, i zlom doskoih stvoru. Da oruja nemamo ona je ubeena. Kruniimo Joasa ne gubei ni trena. Prizivajui onog to sudi svakoj bici, poimo, novog kralja mi odvani vojnici, da se, budei veru u puku zavedenom, doepamo zlotvorke u samom dvorcu njenom. Koje to due, sramnim mrtvilom obuzete, kad vide nailazak povorke nae svete, moi e odoleti da pridrue se nama? Kralj, kog je othranio Gospod sred svoga hrama, i naslednik Aronov, u pratnji svetenika, vode u bitku ete Levijevih vojnika, a u njinim rukama svi pritom videt' raogu oruje to ga David posvetio je Bogu! Bog e strahote svoje na dumane da srui. Krv neverniku lijte bez zgraanja u dui; i na same Jevreje morate udariti. Zar vai preci nisu proslavljeni leviti to ruke posvetie u krvi izdajnika kao svete ubice najbliih srodstvenika, kad Izrailj, prevrtljiv, tujui nilskog boga, u pustinji uvredi Gospodajedinoga?39 Taj vam podvig donese pravo da sem vas nikom ne pripadne sluenje pred bojim rtvenikom. Al' vidim, sve vas vue tora uzvienom boju. Nad ovom svetom knjigom zakletvu dajte svoju tom kralju kog je nebo reilo da vam vrati, da ete za nj iveti, tui se, umirati. AZARIJE Za se i brau svoju ovde se zaklinjemo da presto pradedovski Joasu vratiemo, da erao se tek onda rastati s maevima kada se osvetimo njegovim dumanima. Ko ovo obeanje prekri, nek na nj sleti, moni Boe, bujica tvog gneva to se sveti; nek mu se i potomstvo iz naslea tvog brie, stiui meu mrtve za koje ne zna vie. JOAD Hoete li sad, kralju, obeati nam i vi

da ete biti verni zakonu dok ste ivi? JOAS A kako bih mogao ne potovati zakon? JOAD O. sine - drznuu se da jo vas zovem tako dopustite tu nenost, oprostite za suze to potiu iz strepnje koja me za vas uze. Prestolu dalek, avaj! ne znate mo te asti, i kako moe da vas otruje, upropasti, u kakvo vas pijanstvo vlast bezgranina baca i kako je aroban glas podlih laskavaca. Brzo e vam tvrditi da svaki zakon ima da vlada prostim pukom, potinjen kraljevima da kralj, kome svu smetnju njegova volja ini, mora sve rtvovati vlastitoj veliini; da je narod osuen na suze, rad i muke; da se njime upravlja pomou vrste ruke; da poinje da tlai ako sam nije tlaen. Tako ete, u klopke i provalije baen, izgubivi duevnu istotu, tako retku, zamrziti i samu istinu naposletku. Najgroznijim bojama slikae vam vrline. Najmudrijeg su kralja, vaj! smele lai njine. Kaite, uz svedoke, iznad te svete knjige, da od Boga neete imati pree brige, da biete tit dobrih, a pokora zlih ljudi; izme' vas i ubogih da Gospod e da sudi, da ete se veito seati dana onih kad siroe ste bili i ubog kao oni. JOAS Kunem se, potovau taj zakon dat od Boga. Izdam li, nek me snae, Gospode, kazna stroga. JOAD Doite: svetim uljem valja vas pomazati. Da moe sad da ue, recite Jozafati.

Pojava etvrta - Joas, Joad, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Azarije, lsmael, tri druga levitska glavara, hor JOZAFATA. grlei Joasa Kralju! JOAS LKck ete mi jedina majkabiti! Dodite, Zaharijc. bral. e vas zagrliti. JOZAFATA, Zahariju

Padni sad na kolena pred svojim kraljem, sine. JOAD, dok sc oui grle Zauvek kad bi mogli da tako se sjedine! JOZAFATA. Jocisu Znate iz kog je debla ivot vam potekao? JOAS I ko bi, da vas nije, taj ivot presekao. JOZAFATA Imenom vaim, Joas, mogu vas, dakle, zvati. JOAS Joasu ete uvek voljena biti mati. HOR ta! toje... JOZAFATA JOAD To je Joas. ujmo ta levit javlja.

Pojava peta - Joas, Joad, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Azarije, Ismael, tri druga levitska glavara, jedan levit, hor LEVIT Protiv Boga ja ne znam kakav se plan pripravlja, no pretei zvek bronze iri se na sve strane; stegovi svud se diu. vatre su rasplamsane; Atalija bez sumnje sad svoju vojsku sprema. Za pomo nam niotkud ve vie puta nema; pod ovo sveto brdo na kome hram se die horda drskih Tiraca ve sa svih strana stie; jedan od njih, hulei, o Abneru nam ree da je u okovima: odbraniti nas nee. JOZAFATA, Joasu Uzalud, drago dete, vraeni ste mi bili; uinih, vaj! to mogoh, da otmem vas zloj sili: Davida, vaeg pretka, Bog je zaboravio! JOAD Na sebe i tog kralja to vam je tako mio nije vas strah da ete navui srdbu neba? Pa i da Bog ga uzme, da odlui da treba najzad i kraj da stigne toj lozi Davidovoj, zar ne znate da ovde, na svetoj gori ovoj, praotac je Jevreja61 na sina nevinoga bez roptanja digao ruku to slua Boga, na lomau stavivi plod svojih starih dana, kako bi Gospod dela vrio obeana,

i rtvujui njemu, u voljenom tom sinu, svu nadu svoga roda, dragocenu, jedinu? Druzi, podelimo se: vi ete, Ismaele, da uvate prilaze s istone strane cele; vi pak, stranu Medveda62; a vi ete na zapad, vi na jug. Nek se niko ne uputa u napad, ne brza i ne nagli; leviti, svetenici, nemojte otkrivati ta smeram u toj bici. I neka u svakome reenost ista vlada da i ivotom brani mesto kud kree sada. U svome slepom besu, dumanin na nas gleda kao na stado to e za kianje da se preda; misli da e tek nered i strah ga doekati. Nek Azarije svuda naega kralja prati. (Joa.su.) A vi, izdane loze hrabrou dokazane, ulijte novu smelost borcima to vas brane. Dodite da vas sada kruniemo za kralja, i kao kralj ginite, ako ve mreti valja. (Jednom levitu.) Jozafata e s vama. To oruje mi dajte. Deco, za milost Boju sad suze prolivajte.

Pojava esta - Sulamita, hor CEO HOR peva Krenite, krenite, deco Aronova. Jo nikada nisu zbog svetijeg cilja u bitku kretali preci Izrailja. Krenite, krenite, deco Aronova. Za Boga i vaeg kralja bije se bitka ova. JEDAN GLAS, sam Gde su strele tvoje to se usmerie ka zlima kojima tvoja pravda preti? Bog revnitelj63 zar nisi vie? I zar vie nisi Gospod to se sveti? DRUGI GLAS Boe Jakovljev, gde je davnanja ti dobrota? U uasu ovom to oko nas traje zar uje samo glase naeg zla i strahota? Zar Bog vie nisi to oprotaj daje? CEDO HOR Boe Jakovljev, gde je davnanja ti dobrota? JEDAN GLAS. sam U ovom ratu ljudi puni zlosti

ka tebi upravljaju otrovne svoje strele. "Dosta s tim Bogom na ovoj zemlji". vele. prekratimo mu sveanosti. Zbacimo njegov jaram sa nas i nae dece. sruimo mu oltare i pobijmo mu svece, nek ime njegovo i slava potonu u mrak zaborava; nek on i njegov Hristos ne kraljuju nam vie.'" CEO HOR Gde su strele tvoje to se usmerise ka zlima kojima tvoja pvavda preti'? Bog revnitelj zar nisi vie? I zar vie nisi Gospod to se sveti? JEDAN GLAS, sam Izdane lom^i kraljevske nae loze, poslednji mili cvete prekrasne jedne cvasti, vaj! zar e kao rtva matere jedne grozne i po drugi put sada pod njenim noem pasti? Prine ljupki, reci nam da li je spram ubica aneo uvar neki kraj kolevke ti stao; ili je sred grobnih tmica glas Boji tvome prahu ponovo ivot dao? DRUGI GLAS Zar njega e da kazni, o moni Boe, reci, zbog toga to njegovi uvredie te preci? Zar tvoja milost navek njega napustila je? HOR Gde je, Boe Jakovljev, davnanja ti dobrota? Zar Bog vie nisi to oprotaj daje? JEDNA DEVOJKA IZ HORA, ne pevajui Drage sestre, uste li - o, strahota! da okrutnih Tiraca truba se oglaava? SULAMITA Cak viku tih varvara ja ujem sad, i prava obuzima me strava. Trimo, beimo, jer spas pruiti moe nama mrak stranog ovo hrama.

PETI IN

Pojava prva - Zaharije, Sulamita, hor

SULAMITA Zaharije, kakav nam to donosite glas? ZAHARDE Sa dvaput veim arom Gospodu molite se, jer poslednji trenutak moda nam primie se; za stranu bitku, sestro, naredbu ve su dali. SULAMITA A ta je sa Joasom? ZAHARIJE Njega su krunisali. Prvosvetenik ga je pomaz'o uljem svetim. O, nebo! pred tim kraljem, od groba preotetim, sve oi sjahu, svako radovao se glasno. Jo se na njemu, sestro, trag noa vidi jasno; verna mu se dojilja pojavila pred nama to uvala je dete u jednom kutku hrama, a za brigu s kojom je znala ga negovati svedoci su joj sada tek Bog i moja mati. Veselo su kliktali, kroz jecaje, leviti; radosni, razneeni, poee suze liti. Srdaan, bez gordosti, kralj, sred tog slavlja dugog, s jednim se rukujui, pogledom hrabre' drugog, sve ih zovui braom, ili pak oevima, kleo se, postupae po njinim savetima. SULAMITA Da li se ova tajna proula izvan hrama? ZAHARIJE Ne, za nju se jo uvek zna samo meu nama. U dubokoj tiini levitske su se ete kraj kapija svrstale, pripravne da se slete na uzvik "Da nam ivi kralj Joas!"', jer to ima da znak za napad bude. No moj je otac njima naredio da Joas ugroen ne sme biti. Trai da Azarije u bici kralja titi. Meutim, Atalija ve se za bode maa, posprdna, jer su za nju slab bedera vrata naa. Kobni stroj ona eka, da prepreku tu smrvi; eljna je ruevina i edna samo krvi. Neki su svetenici za dubok podrum znali, iskopan nekad davno; zato su predlog dali da na koveg zavetni tu barem sklonjen bude. "O, kakve li bojazni", ree moj otac, "lude, uvredljive! Zar koveg, to zna da kule zbrie,66 pred kojim se i vode Jordana rastavie, taj pobednik bogova, posle svih likovanja

pred tom enom bezonom da se u rupu sklanja?" Moja mati, uz kralja, teskobe smrtne slika, as gledajui njega, a as put rtvenika, nema, u tekoj muci koja je svu obuze, iz najtvrega oka izmamila bi suze. A kralj ju je hrabrio, i s vremena na vreme grlio... Drage sestre, sad za ranom, pratite me; jer ako je pisano da kralj na umre danas, neka ista sudbina suena bude za nas. SULAMITA Ko li to drskom rukom sad lupa? Otkud vika i meu levitima rastranost tolika? I zbog ega oruje u skrovita se sprema? Da li je hram zauzet? ZAHARIJE Razloga za strah nema: Bog nam alje Abnera.

Pojava druga - Joad, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Abner, Ismael, dva levita, hor JOAD Zar varaju me oi, Abnere dragi? Kuda moraste vi to proi da stignete kroz vojsku ovu to opseda nas? Bezbona ki Akaba, rekoe meni danas, u negve je stavila te plemenite rukc. da bi svoj grozni naum ostvarila bez muke. ABNER Da, preasni; od mene ona je strahovala, ali besu njenome ta kazna bee mala. U tamnicu uasnu odlukom njenom baen, ekah da hram izgori. padne pred napadaem, te da potom bes njezin, jo uvek krvoedan. doe da mi oduzme i ovaj ivot bedan kog stoput prekratiti htedoh, jer sebe krivim to kraljevi su moji mrtvi, aja jo ivim. JOAD Kakvo je udo razlog milosti ukazane? ABNER Njene su mrane misli jedino Bogu znane. Pozvala me, pa ree, a sva k'o pometena: "Mojom je vojskom zgrada tog hraraa opkoljena, pod silom osvetnikom pretvorena e biti u pepeo: tvoj Bog je nemoan da je titi. No svetenici mogu umilostiviti me

pod dva uslova, ali uriti valja s time: s Elijakimom oni moraju dati meni blago o kome znadem da su obaveteni, to ga je va kralj David nekada prikupio, a va prvosvetenik uzeo ga i skrio. ivee, to im kai, po takvu cenu sarao." JOAD Kako, Abnere dragi, da sada postupamo? ABNER To ?lato Davidovo, ako glas laan nije da riznica njegova negdc se kod vas krije. i sve dragoccnosti to uspeste ih spasti od kraljice lakome na blaga i na vlasti, sve dajte, neete li da rde te i ale na rtvenik unite i heruvime spale.11 da drznu se dirnuti sam koveg, i - o strave! na kraju vaom krvlju svetite oskrnave. JOAD No zar je plemenito. Abnere, dati dete na milost nevoljama koje mu sada prete, dete koje je meni povereno od Boga, i u smrt ga poslati zbog spasa sopstvenoga? ABNER Vaj! Dao Bog, kom znana mis'o je moja svaka, da Atalija najzad zaboravi deaka, da, krvlju Abnerovom svoj bes napajajui, misli daje smirilato nebo toje mui! No uzaludna rtva zar spas je za to dete? Zar e ivo ostati ako svi izginete? Zar nemogu pokuaj Bog od vas trai sada? Samo zato da volja tirana jednog vlada, Mojsiju, kog je majka predala vodi Nila,0 smrt je, im se rodio, suena skoro bila; no, protiv svake nade, Gospod ga tada spase i uini da tiran uzme mu odgoj na se. S vaim Elijakimom - jer ko zna ta mu sprema drukiju nameru on moda sad i nema, pa onu to kraljeve s toliko surovosti pobi nam, ini kadrom za malo samilosti? Jer ipak - to videsmo i ja i Jozafata kad deaka ugleda, nju uzbuenje hvata;' sve manje Ijutit, estok, njen bes izgledae mi. Uza svu tu opasnost, princezo, vi ste nemi'? Zar doputate muu da sin va. Zaharije, umre da bi se spasio to dete, ko zna ije, da i vi poginete, sav naro, da u plamu

ncstanc trag na zemlji jedinom bojem hramu? ak da kraljevi na.i to dete ostavie kao svog naslednika - ta biste mogli vie? JOZAFATA. tiho Joadu Kraljevskoj lozi naoj vidite da je odan: to mu sve ne kaete? JOAD Trenutak nije zgodan. ABNER Mi vremena, preasni, nemamo; vi to znate. Dok vi sa odgovorom preda mnom oklevate, Matan u dvorcu trai, dok bes mu sja iz zena, da za taj pokolj bude naredba izreena. Zar da sad kleknem pred vas? U ime ovog hrama, u ime svetilita dostupnog samo varaa, tog stranog odmorita svemoguega Boga, ma kako stega vaih propisa bila stroga, spreimo da taj udar snade nas iznenada. Da nakratko predahnem dopustite mi sada. im svane, uiniu da prag te svete kue siguran bude, da maem osvetim oskvrnue. No vidim - suze, rei, sve uzalud je meni, u to to vam govorim vi niste ubeeni. Vaih naela strogih sve to ne dotie se. Pa dobro! Nek mi neko sad oruje donese, i neka Abner barem pogine tu, pred vama, u borbi s dumaninom, na kapiji tog hrama. JOAD Da spreimo, Abnere, nevolje to nara prete, poputam. Prihvatiu to to mi predlaete. Tano je, od Davida sauvano nam osta ATALIJA jedno blago, i uvar upravo ja mu postah. Jevrejskom jadnom rodu sva nada ono biva, zato ga moja budnost od danjeg svetla skriva. No jer sad mora biti sa njime upoznata kraljica vaa - dobro. otvoriemo vrata. Nek ona ue, s pratnjom od odvanih glavara. ali nek daljc dri od svetih nam oltara horde stranaca njenih, razularenog ljama, i potedi nas strave. pljakanja naeg hrama. Zbog svetenika, dece, zar strah se u njoj budiV Za njenu pratnju sa njom odredite broj ljudi. Kad je re o deaku zbog koga strah nju mui, ]a u vam pred njom, vau pravinost poznajui, o njegovom poreklu sva objanjenja dati,

pa da l' da ga predamo i sami ete znati. Njemu i Ataliji sudija ete biti. ABNER Ah! od sada, preasni, Abner e da ga titi. Budite mirni. Hitam kraljici ovog trena.

Pojava trea - Joad, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Ismael, dva levita, hor JOAD Stie as, moni Boe, da se doepa plena. Poujte, Ismaele. (ape mu na uho.) JOZAFATA Boe pun vinje moi, toj krvoednoj eni opet zaslepi oi, kao onda kada si nejaku rtvu milu otimao zloinu, i skrio u mom krilu! JOAD Idite, Ismaele, vreme je dragoceno. Tano sve izvrite to vam je nareeno; Svud kuda ona proe, i u taj hram kad kroi, spokojstvo suto neka sve bude joj za oi. Vi. deco. za Joasa sad pripremajte presto; nek, praen vojnicima, na sveto stigne inesto. Princezo, prestanite sa plaem. I takoe nek mu verna dojilja njegova sada doe. (Jednom levitu.) A vi, im se nadmena kraljica ta pred vama pojavi i, stiui, prekorai prag hrama, spreite joj povratak. Nek ratna truba tada strah meu dumanima proiri iznenada. Zovite narod da se za svoga kralja bori. O udesnom spasenju njegovom nek se ori glas, da ga svako zauje. No evo nam vladara.

Pojava etvrta - Joas, Joad, Jozafata, svetenici, leviti, hor JOAD nastavlja Leviti, svetenici, neka se svako stara da sad pred uljezima svi budete skriveni 1 uokrug tog mesta svuda rasporeeni. Revnosno sluajui mene, iz klopke ove pojavite se samo kad vas moj glas pozove. (Oni se svi posakrivaju.)

Mislim da vama, kralju, doputena je nada da vidite dumana kako pred vama pada. Ona to bee edna detinje vae krvi sada hita ovamo, reena da vas smrvi. Ali nje se ne bojte, jer tu su borci moji, a uz njih, branei vas, aneo smrti stoji. Stupite na svoj presto... Al' gle, ulaze oni: dopustite da naas zavesa ta vas skloni. (Povlai zavesu.) Princezo, vi bledite? JOZAFATA Vaj! kako da mi lice ne prebledi kad vidim u hramu te ubice! ta! zar vi ne vidite tu gomilu delata... JOAD Vidim da svetog hrama zatvaraju se vrata i da je sve bezbedno.

Pojava peta - Atalija, Joas (skriven iza zavese), Joad, Jozafata, Abner, Atalijina pratnja ATALTJA, Joadu Tu li si. izdajnie, ti pogubni smutljive, gnusni zaverenie, to svu nadu polae u podsticanje strasti, neprijatelju veni vrhovne svake vlasti! Na pomo svog Gospoda raun'o si do sada; da l' te razoarala ta besmislena nada? I svoj hram i tvoj ivot on rtvuje zbog mene. Na oltaru gde tvoje rtve su prinoene ja bih te sad... No ipak. neka zadovolji me to sto si obeao. Samo. pouri s time. To dete i riznica to mi je ponudena. kai, gde su? JOAD Smesta e biti zadovoljena: jedno i drugo e ti sad pokazano biti. (Zavesa biva povuena.) Izai, drago dete, kralju na zakoniti. Potomka Davidovog prepoznaje li sada, kraljice? Trag udarca kog noem ti mu zada? Joas je to. tvoj vladar, i Ahazjino dete. Abnere, ljudi, kralju pokloniti se smete. ABNER Nebo! ATALIJA

Ti izdajnie! JOAD Ovo je tebi znana Jevrejka: njeno mleko detetu bee hrana. Jozafata od besa tvojega preote ga. Taj ga je hram primio, i Bog sauva njega. To je sve to mi osta od blaga Davidovog. ATALIJA Podvala tvoja bie smrt za deaka ovog. Oslobodite mene, vojnici, tog komara. JOAD Vojnici Boea ivog, branite svog vladara. (Pozadina pozomice se otvara. Vicli se umttraiijosr Imvna, a naorucuii levifi izloze sa svili struna na scemi.} ATALIJA Gde sam to? O nesreo, o kraljice izdana! Dumani pod orujem stisli te sa svih strana! JOAD Zalud krui pogledom, od onog to se sprema voljom Boga za tebe izlaza vie nema. Bog kom si prkosila sad predaje te nama: plaa za opijanje krvavim orgijama. ATALIJA ta! bedna vojska moja zar premire u stravi! Sto me, Abnere podli, u klopku ovu stavi? ABNER Gospo, Bog mi je svedok... ATALIJA kreni na njih. Bednie, mani Boga, ABNER, kleknuvi pred Joasom Na koga? Joasa. kralja moga! ATALIJA Zar on, tvoj kralj? On, Joas'? Znajte vi, buntovnici, da vas jo uvek moji opsedaju vojnici. Borci me raoji zovu: ujte ih, sve su blie. Drhtite, izdajnici. To pomo meni stie.

Pojava esta - Joas, Atalija, Joad, Jozafata, Abner, Ismael, Atalijina pratnja ISMAEL, Joadu Preasni, hram je spasen, dumani razbijeni, stranci su svi u bekstvu, Jevreji potinjeni. Vojsku je rasterao glas Svemogueg Boga

ba kao vetar tmuu s neba maglovitoga. Leviti su narodu, sa porte naeg hrama, objavili da sin je Ahazjin vraen nama, rekli mu kako deak od maa bee spasen, kako ki Akabova u zamci zatekla se. Potom svuda odjeknu truba: od zvuka njenog strah se sred kraljiinog logora zateenog rairi iznenada, i nasta mete tada kakvim Gedeon uspe da Madijance svlada.71 Tirci, prvi, u bekstvo kud koji su se dali; maeve i titove svoje su razbacali; pobegli su i neki Jevreji, prestraeni, no drugi, Joasovim spasenjem zadivljeni, glasno su tad priznali njega za svog vladara. I sada ceo narod, pun istog svetog ara - ene, starci i deca - svud radosno se grli i slaviti Gospoda i kralja svoga hrli, opevajui vaskrs potomka Davidovog. Val je ve rnrska prolost svetoga grada ovog; hram je njegov razoren, ognjeni bes ga kosi, Matan - zaklan. ATALIJA Jevrejski Boe, pobedio si! Da, to je Joas; zalud greci se nekoj nadam; eto ba na tom mestu udar je moj mu zadan; Ahazjino dranje prepoznajem, i geste; sve me na rod podsea koji mi mrzak jeste. David, David likuje, a samo Akab strada. Nemilosrdni Boe. tvorac si moga pada. Ti si, mamcem osvete prelako izvrene, sto puta na dan mene okret'o protiv mene. as inei da savest zbog deteta me mui, as me svojim blistavim blagom zaslepljujui to. bojah se, n pljaki i ognju e da strada. Pa neka tvoj tienik, to delo tvoje, viada; a kao obeleje njegove vladavine neka se njegov bode u grudi mi zarine! Evo ta, umirui, potomku svome elim: - ta kaem, elim! tome nadam se ja, veselim elim mu da tvoj jaram, tvoj zakon, omrzne mu: veran krvi Akaba, koju ja dadoh njemu, slian svojim precima koji mu primer daju, taj ukleti naslednik Davidov da na kraju, oskvrnuvi tvoj oltar i tvoju slavu celu, osveti Ataliju, Akaba, Izabelu.72 (Atalija izkizi, ci sledije nekoliko levita.)

JOAD Van hrama ona smesta nek bude izvedena, da svetost ovog mesta ne bude naruena. Vi to svetite svoje prineve umorene, krike im prekratite u ropcu smrti njene. A drzne li se neko na njenu stranu stati, zajedno s njom nek za to vlastitom glavom plati.

Pojava sedma - Joas, Joad, Jozafata, Abner, Ismael, nekoliko levita, Atalijina pratnja JOAS, siavsi sa prestola Boe, ti koji vidi duu mi pometenu i jad moj, odstrani od menc kletvu njenu, ne daj da se ispuni. Tebe zaboraviti Joas nee; draa e i sama smrt mu biti. JOAD, levitima Pozovite sav narod, da on sad svom vladaru, kad mu ga pokaemo, obnovi vernost staru. Jakovljev savez s Bogom, zahvalni, puni nada, ljudi, kvalju, narode, potvrdiemo sada, i sa njim se vezati i novim zakletvama, iskreno posramljeni minulim zabludama. Abnere. vi i dalje budite pored kralja.

Pojava osma - Joas, Joad, jedan levit, uz ostale uesnike u prethodnoj pojavi JOAD, levitu Pa? je li bezbonica kanjena kako valja? LEVIT Pod maem je platila za uas svog ivota. Jerusalim odahnu, osloboden strahota jarma njenog, i sad je, u srenom ovom danu, radosno gleda, krvlju vlastitom okupanu. JOAD Taj strani kraj, kog s pravom zlodela njena trae, nek ti jednom zauvek, jevrejski kralju, kae da nevin osvetnika, siroe oca ima u Bogu to je strogi sudija kraljevima.