DINAMIKA KONSTRUKCIJA

1. ta je sutinska karakteristika dinamikih dejstava? Dinamiko dejstvo se odlikuje promenom intenziteta u toku vremena (optereenje u f-ji vremena) i pri kojem se uticaj nastalih inercijalnih sila ne moe zanemariti. Na odgovor sistema pri dejstvu dinamikog optereenja znaajnije utiu frekventne karakteristike dinamikog optereenja nego intenzitet optereenja. Dinamika dejstva se odlikuju: velikim i/ili brzim promenama intenziteta dejstva i malim i/ili velikim inercijalnim silama promenom intenziteta dejstva i/ili inercijalnim silama koje ugroavaju nosivost, stabilnost i upotrebljivost konstrukcije 2. Dati karakteristike dinamikih dejstava na konstrukcije velike ili brze promene intenziteta dejstva i male inercijalne sile velike inercijalne sile promene intenziteta dejstva i/ili inercijalne sile koje ugroavaju nosivost, stabilnost i upotrebljivost konstrukcije

3. Dati objanjenje i dijagrame za karakteristina dinamika dejstva na konstrukcije a) periodino promenjiva optereenja (harmonijska i neharmonijska)

Ako promena moe da se opie nekom trigonometrijskom funkcijom u pitanju su harmonijska periodino promenljiva optereenja. T period u kome se ponavlja optereenje. b) udarna optereenja odlikuju se velikom brzinom nanoenja (promena intenziteta u jako kratkom vremenskom intervalu) i duim ili kraim trajanjem Primer za udarno optereenje je naglo oslobaanje sopstvene teine usled uklanjanja neke potporne pomone konstrukcije (oplata) c) impulsna optereenja Optereenje i rastereenje u veoma kratkom vremenskom intervalu, postoji i impulsno optereenje u serijama (periodino)

d) periodina optereenja Optereenje sa sloenom frekventnom karakteristikom (najoptiji sluaj dinamikog optereenja), ne moe se opisati nekom f-jom, definisano je u intervalima, primer seizmiko dejstvo

4. Uporedi karakteristike statikih i dinamikih dejstava na konstrukcije Statika dejstva imaju konstantan intenzitet bez pojave inercijlanih sila, a dimamika dejstva imaju velike i brze promene intenziteta i male inercijalne sile Statika dejstva imaju male i spore promene intenziteta i zanemarljive inercijalne sile, a dinamika imaju velike inercijalne sile Statika dejstva imaju promene intenziteta i/ili inercijalne sile koje ne ugroavaju nosivost, stabilnost i upotrebljivost konstrukcije, dok promene intenziteta dinamikih dejstava i inercijalne sile ugroavaju nosivost, stabilnost i upotrebljivost konstrukcije 5. Navesti elemente dinamikog modela i kriterijume za formulisanje dinamikog modela konstrukcija Elementi dinamikog modela su: veliina, raspored i povezanost krutosti, veliina, raspored i povezanost masa i veliina, raspored i povezanost priguenja. U okviru dinamike analize potrebno je da se formuliu dinamiki model konstrukcij skog sistema i modeli dinamikog dejstva na konstrukcijski sistem Ako je kriterijum klasifikacije nain raspodele realne mase sistema, modeli mogu da budu: modeli sa raspodeljenom masom (raspored masa koji najvie odgovara realnom, postie se najvea tanost aproksimacije) modeli sa koncentrisanom masom (realni model se aproksimira sistemom direktno rasporeenih koncentrisanih masa, njihov raspored i veliina se odreuje na osnovu uslova da takav zamenjujuci sistem masa ima priblino iste osobine kao i realne mase konstrukcijskog sistema) kombinovani modeli Kriterijumi Raspored masa treba da bude takav da odgovara realnoj konstrukciji, realna konstrukcija se moe aproksimirati raspodeljenom masom ili koncentrisanim masama. Prednost modela sa koncentrisanom masom je laka numerika manipulacija, ali ovaj model ima za posledicu manju tanost aproksimacije realnog dinamikog ponaanja dinamikog sistema. Model sa raspodeljenom masom daje tanije rezultate, ali je tei za proraun. Ako podelimo sistem sa koncentrisanim masama na optimalno mali broj konanih elemenata dobijamo rezultat sa zanemarljivom grekom . Najvei problem u formulisanju dinamikog modela predstavlja definisanje uticaja priguenja. 2

6. Definisati stepen slobode dinamikog modela i dati primere (jedna ili vie masa) Stepeni slobode dinamikih modela su nezavisni parametri pomeranja koji odreuju poloaj masa modela. Broj stepeni slobode je minimalan broj dodatnih veza za spreavanje pomeranja masa dinamikog modela, ali ne zavisi od statikog broja stepeni slobode. Modeli mogu biti: sa jednim stepenom slobode sa vie stepeni slobode

7. Za sluaj konzolnog stuba raspona l sa raspodeljenom masom m formirati dinamiki model sa pet stepeni slobode kretanja

8. Za sluaj proste grede i konzole tapa raspona l sa raspodeljenom masom m formirati dinamiki model sa dva stepena slobode pomeranja

9. Odnos broja stepeni slobode s i broja masa m dinamikih modela

10. Ukratko objasniti karakteristike slobodnih nepriguenih oscilacija sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja Slobodnim oscilacijama nazivamo periodino kretanje (ponavljanje u jednakim vremenskim intervalima T) koje se odvija po harmonijskom zakonu sa odreenom frekvencijom, pri emu se odnosi pomeranja dveju proizvoljnih taaka tokom kretanja ne menjaju.

Sistem samostalno osciluje, pri tome nije izloen dejstvu spoljanjeg optereenja, nema priguenja. Amplitude su konstante, zavise od poetnih parametara pomeranja ya, ua.

11. Dati jednainu slobodnih oscilacija i izraz za svojstvenu frekvenciju slobodnih nepriguenih oscilacija modela sa jednim stepenom slobode pomeranja

12. Ukratko objasniti karakteristike slobodnih priguenih oscilacija sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja Slobodne oscilacije sistem osciluje bez spoljanjeg dejstva ili poremeaja, priguenje ne moe da se zanemari, harmonijska funckija promene. Priguenje uvek postoji koliko god da je malo (trenje izmeu estica unutar meterijala).

13. Analizirati izraz za svojstvenu frekvenciju slobodnih priuenih oscilacija modela sa jednim stepenom slobode

14. Ukratko objasniti uzroke priguenja i nain uvoenja u dinamiku analizu konstrukcija Uzroci priguenja kod graevinskih konstrukcija mogu da budu: trenje izmeu materijlanih estica, histerzistno ponaanje materijala, otpor u vezama (spojevi, vorovi, oslonci, itd.); viskozni otpor sredine, radijacijsko priguenje i Columbovo trenje. trenje izmeu materijalnih estica (ili tzv. unutranje trenje materijala) je dominantan oblik priguenja, ako je ponaanje konstrukcije linearno-elastino histerzistno ponaanje materijala kao uzrok priguenja karakteristino je za konstrukcije sa nelinearno-neelastinim ponaanjem trenje u vezama, tj. nelinearno ponaanje veza moe da bude uzrok priguenja, ak i ako se konstrukcijski elementi ponaaju linearno-elastino, karakteristino je za montene konstrukcijske sisteme viskozni otpor sredine moe da ima uticaj na ukupno priguenje konstrukcijskog sistema, samo ako su izraene viskozne karakteristike sredine u kojoj je sitem ili njegov deo radijacijsko priguenje je posledica apsorbovanja mehanike energije sa konstrukcije u podlogu u koju je oslonjena, zavisi od krutosti konstrukcije, stiljivosti tla i dubine fundiranja, moe da ima znaajni udeo u ukupnom priguenju Columbovo trenje posmatramo kao priguenje, ne zavisi od pomeranja i brzine oscilovanja, malo je izraeno osim u zoni prslina i pukotina 6

Najvei uticaj na ponaanje konstrukcija za dinamika dejstva ima priguenje koje potie od histerzistnog ponaanja materijala, otpor u vezama i trnje izmeu estica materijala. Najei nain modeliranja priguenja jeste aproksimacija realnog priguenja zamenjujuim linearnim viskoznim priguenjem (pogodno za numeriko modeliranje). Umesto apsolutne vrednmosti priguenja sa dimenzijom (sila/brzina) uvodi se relativno priguenje, koje se izraava preko koeficijenta relativnog priguenja i predstavlja odnos realnog priguenja i kritinog priguenja. Za kritino priguenje je karakteristino da nema oscilatornog kretanja. 15. Ukratko objasniti kako se odreuje krutost sistema sa jednim stepenom slobode kretanja Krutost sistema moe se odrediti proraunom pomeranja take sistema u kojoj deluje koncentrisani teret, usled dejstva jedinine sile na istom mestu u pravcu oscilovanja mase . Inverzna vrednost odreenog pomeranja daje krutost.

16. Dinamiki koeficijent. Navesti postupke za njegovo smanjenje kod realnih konstrukcija Dinamiki koeficijent l (prinudnih vibracija) pokazuje koliko su dinamiki uticaji vei od statikih, tj. koliki je faktor kojim treba pomnoiti dinamike uticaje u odnosu na statike da bi se dobili uticaji za dimenzionisanje. On projektuje koliko su puta uticaji dinamikog i statikog ugiba usled poremeajne sile Po vei od njegovog statikog ugiba.

Za statiko optereenje dimenzionisanje moe da se sprovodi prema principu tzv. strane sigurnosti (poveeanje dimenzija poprenih preseka ili debljine konstrukcijskih elemenata vodi poveeanju krutosti i smanjenju naprezanja). Za dinamiko optereenje strana sigurnosti nije jednoznano odreena. Poveanje dimenzija dovodi do nesrazmernog poveanja krutosti u odnosu na masu, to uzrokuje poveanje svojstvene frekvencije i eventualno poveanje dinamikog koeficijenta. Tu se princip strane sigurnosti ostvaruje smanjenjem dinamikog koeficijenta to se postie poveanjem ili smanjenjem krutosti, poveanjem ili smanjenjem mase, poveanjem priguenje, poveanjem trenja izmeu elemenata konstrukcije.

17. Od kojih veliina zavisi vrednost dinamikog koeficijenta u sluaju sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja pod dejstvom harmonijske poremeajne sile? Zavisi od odnosa frekvencije poremeajne sile i krune frekvencije i od koeficijenta priguenja z.

18. Dati objanjenje dinamikog koeficijenta i nacrtati zakon njegove promene u funkciji od kolinika krune frekvencije poremeajne sile p(t)=po*sin(pt) i krune frekvencije slobodnih nepriguenih oscilacija p(t)=po*sin(pt) spoljanja sila

19. Objasniti kada se javljaju maksimalne vrednosti pomeranja sistema sa jednim stepenom slobode pri prinudnim priguenim oscilacijama usled harmonijske poremeajne sile

20. Objasniti i nacrtati fiziko znaenje elemenata matrice fleksibilnosti dinamikog modela Elementi matrtice fleksibilnosti su pomeranja usled jedinine sile, a elementi matrice krutosti su sile usled jedininih pomeranja. 21. Ukratko opisati elemente frekventne jednaine slobodnih nepriguenih oscilacija sa vie stepeni slobode kad je napisan pomou matrice krutosti

22. Ukratko objasniti elemente frekventne jednaine napisane pomou dinamike matrice

23. Ukratko objasniti fiziko znaenje elemenata matrice reakcija u frekventnoj jednaini

24. Napisati frekventu jednainu za zadati dinamiki sistem

25. Za sistem na slici napisati diferencijalne jednaine kretanja

10

26. Napisati sistem diferencijalnih jednaina svojstvenih oscilacija bez priguenja i ukratko objasniti kako se dolazi do svojstvenih frekvencija i formi oscilacija primenom konanih elemenata

27. Dinamiki koeficijent navesti postupke za njegovo smanjenje kod realnih konstrukcija Dinamiki koeficijent zavisi od stepena priguenja, to znai da je za manje priguenje on vei i obrnuto (vidi se iz f-je zavisnosti). Ako je potrebno smanjiti dinamiki koeficijent onda treba poveati priguenje. Ono se kod graevinskih konstrukcija javlja usled: trenja izmeu materijlanih estica histerzistnog ponaanja materijala otpora u vezama (spojevi, vorovi, oslonci) viskoznog otpora sredine kulonovog trenja Potrebno je poveati trenje izmeu elemenata konstrukcije i na taj nain amortizovati dinamika dejstva i smanjiti dinamiki koeficijent. 28. Objasniti ogranienja primene dinamikog koeficijenta kod analize priguenog sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja izloenog dejstvu harmonijske poremeajne sile

29. Koje metode mogu da se koriste za odreivanje dinamikog odgovora konstrukcije izloene dejstvu proizvoljno promenljivog spoljanjeg dinamikog optereenja pri linearnoj analizi? modalna analiza metoda ekvivalentnog statikog optereenja

30. Na koji nain moe da se uvede priguenje u analizu sistema sa vie stepeni slobode pomeranja? Uvodi se pomou matrice priguenja pri emu se realno priguenje predstavlja preko viskoznog priguenja (Rejlijevo priguenje).

11

31. Ukratko objasniti kako priguenje utie na amplitudu, krunu frekvenciju i period slobodnih priguenih oscilacija sistema sa jednim stepenom slobode kretanja Priguenje na amplitudu utie tako to one vremenom opadaju, poveava period slobodnih priguenih oscilacija i usporava krunu frekvenciju. 32. Kada se pri sluaju prinudnih priguenih oscilacija sa harmonijeskom pobudom sistema sa jednim stepenom slobode kretanja dobija maksimalna vrednost diamikog koeficijenta?

33. Napisati diferencijalnu jednainu kretanja za sistem sa jednim stepenom slobode pomeranja koji je izloen dejstvu prinudne harmonijske poremeajne sile (Dalamberov princip) i ukratko objasniti reenje diferencijlane jednaine kretanja

12

34. Napisati diferencijalnu jednainu kretanja za sistem na skici koji je izloen prinudnom pomeranju osnove u horizontalnom pravcu

35. Objasniti pri kojim uslovima moe da doe do pojave podrhtavanja kod sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja izloenog dejstvu harmonijske poremeajne sile Ukoliko bi se zanemarilo priguenje i kada bi vrednost krune frekvencije poremeajne sile i svojstvene krune frekvencije prindne sile bile bliske, sistem bi bio u stanu podrhtavanja. 36. Objasniti od ega zavise amplituda, poetna faza, kruna frekvencija i period slobodnih harmonijskih oscilacija Amplituda i poena faza zavise od poetnih uslova (poetno pomeranje i poetna brzina). Kruna frekvencija i period oscilovanja zavise od fizikih karakteristika sistema (krutost i masa). 37. Ukratko objasniti znaenje sledeih pojmova Inercija svojstvo svih tela da se odupru promeni kretanja Oscilacije kretanje koje se ponavlja u odreenim vremenskim intervalima i vri se uvek po istoj putanji Svojstvena frekvencija oscilovanja broj punih oscilacija u jednoj sekundi Tehnika frekvencija oscilovanja broj punih oscilacija u jednom minutu Krutost dinamikog modela sila koja je potrebna da deluje na sistem da bi se masa pomerila za jedininu vrednost u pravcu oscilovanja Sinhrone i sinfazne oscilacije pretpostavka da su sve frekvencije i fazni uslovi oscilovanja masa jendaki 13

38. Objasniti pojavu rezonancije

39. Ukratko objasniti karakteristike prinudnih priguenih oscilacija sistema sa jednim stepenom slobode pod dejstvom harmonijske poremeajne sile Pri maloj vrednosti amplitude prinudne sile mogu da nastanu vrlo velika pomeranja sistema ukoliko su frekvencija prinudne sile i svojstvena kruna frekvencija bliske zbog pojave rezonancije. Prinudne oscilacije se ne amortizuju kroz vreme pri postojanju priguenja. Frekvencija prinudnih oscilacija je jednaka frekvenciji prinudne sile i ne zavisi od karakteristika sistema, tj. prinudna sila namee svoju frekvenciju. Pri velikoj vrednosti amplitude prinudne sile mogu da nastanu veoma mala pomeranja sistema Ukoliko je n<w smer pomeranja i sile su isti, ukoliko je n>w smer pomeranja i sile su razliiti.

40. Ukratko objasniti ponaanje priguenog sistema (malo priguenje) sa jedim stepenom slobode pomeranja izloenog dejstvu harmonijske poremeajne sile u sluaju jednakosti krune frekvencije poremeajne sile i svojstvene krune frekvencije Potrebno je izbei rezonanciju pri seizmikom optereenju. Rezonancija nastaje kada se poklope svojstvena kruna frekvencija konstrukcije i kruna frekvencija prinudne sile, pri emu se javljaju maksimalni uticaji i amplituda (pomeranje objekta) koja izaziva ruenje. Priguenjem se smanjuje sopstvena kruna frekvencija, produava se period oscilovanja i time se smanjuju seizmike sile i pomeranje objekta, kao i frekvencija (broj oscilacija) objekta. Priguenjem oslobaamo konstrukciju efekta rezonancije.

14

41. Ukratko objasniti ponaanje nepriguenog sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja izloenog dejstvu naglo nanete konstantne sile. Pod slobodnim oscilacijama podrazumeva se sluaj kada sistem samostalno osciluje i pri tome nije izloen dejstvu nekog spoljanjeg optereenja, odnosno frekvencija. Ove oscilacije nastaju tako to se dogodi ___ poetno pomeranje ___ koji zatim nestaje, a sistem poinje da ___ ravnotenog poloaja. ____ uvek postoje i uvek vre ___ sistema. U sluajevima kad su vrednosti ___ male (proces amortizacije traje sporo), ili se posmatra relativno kratak vremenski interval, otpori se mogu zanemariti. Pri slobodnim nepriguenim vibracijama na sistem mogu delovati samo: instituciona sila, inercijalna sila i teina. Kod slobodnih nepriguenih oscilacija frekvencija zavisi od fizikih karakteristika sistema (krutost i masa), a amplituda zavisi od poetnih uslova.

42. Ukratko opisati ponaanje sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja izloenog dejstvu impulsa

Dodatak:

15

43. Ukratko objasniti karakteristike slobodnih priguenih oscilacija sistema sa jednim stepenom slobode kretanja pri nadkritinom priguenju

44. Objasniti kada naglo naneta konstantna sila koja deluje na sistem sa jednim stepenom slobode pomeranja bez priguenja moe smatrati da ima statiki, a kada dinamiki karakter Od brzine nanoenja sile zavisi da li e ona imati statiki ili dinamiki karakter u funkciji od brzine nanoenja (porasta) sile. Ako je ta brzina dovoljna mala da pomeranje proporcionalno prati nanoenje sile praktino imamo statiko dejstvo. Statika nain nanoenja sile predvia postepenim porastom od nule pa sve do pune vrednosti uz zanemarivanje pojave inercijalnih sila. Statika i dinamika metoda daju priktino isti rezultat pri postepenom poveanju sile, poveanje brzine nanoenja sile je mala, tj. inercijalne sile su dovoljno male da ne poremete odgovor sistema. 16

45. Ukratko objasniti kako se odreuje spektar odgovora za naglo nanetu konstantnu silu. Napomena: razmatrati sluaj sa i bez priguenja i skicirati oblik spektra odgovora

46. Ukratko objasniti ogranienja primene metode ekvivalentnog statikog optereenja po domaim propisima za odreivanje seizmikih sila Proraun je na bazi spektralne analize gde se odreuje zamenjujue horizontalno optetreenje, samo za osnovni ton. Primenjuje se samo za objekte manje spratnosti i vanosti i ne daje dovoljnu tanost obzirom na statiki karakter metode (seizmike sile su statikog karaktera). 47. Ukratko objasniti prednosti i nedostatke spektralne teorije Prednosti jednostavnija i bra metoda od direktne dinamike analize Nedostatak nedovoljna tanost (kod dimenzionisanja) ekstremi se ne javljaju u isto vreme, kod dinamikog prorauna zahteva superpoziciju 48. Ukratko objasniti pri kojoj pretpostavci je odreen dinamiki koeficijent za sistem sa jednim stepenom slobode pomeranja koji je izloen dejstvu prinudne poremeajne sile Deo kretanja opisan optim integralom homogene diferencijlane jednaine, brzo se amortizuje ve posle nekoliko ciklusa oscilovanja, pa preostaje samo ustaljeno harmonijsko kretanje odreeno drugim delom izraza.

17

49. Ukratko objasniti nain dobijanja i primenu spektra odgovora pri proraunu seizmikih sila Spektri odgovora se koriste kada je potrebno da se odredi samo ekstremna vrednost uticaja. Ti spektri (obino u obliku dijagrama) daju vezu izmeu odziva modela sa jednim stepenom slobode i dinamikih parametara modela. Odziv modela moe da bude dat po generalisanim pomeranjima, silama, naponima, itd. Na apscisu dijagrama nanosi se frekvencija ili period oscilovanja konstrukcije, a na ordinatu maksimalne vrednosti uticaja za koje je odreen taj dijagram. Ako se spektralne krive odrede za vie vrednosti priguenja, dobija se familija spektralnih krivih. Svi spektri su funkcije sopstvenih frekvencija i priguenja.

Za dimenzionisanje konstrukcije potrebne su ekstremne vrednosti odgovora konstrukcije na dejstvo dinamikog optereenja, a ne celokupan vremenski tok odgovora konstrukcije. Zato se formiraju dijagrami iz kojih je mogue jednostavno oitati maksimalne vrednosti odgovora sistema. U sprektrima odgovora nema podataka o tome u kojim trenucima vremena se javljaju maksimalne vrednosti odgovora, a veliki nedostatak je to se spektri odgovora odnose samo na sistem sa jednim stepenom slobode. 50. Ukratko objasniti kako se spektar odgovora odreen na sistemu sa jednim stepenom slobode kretanja moe primeniti za odreivanje seizmikih sila kod sistema sa vie stepeni slobode Koristi se u kombinaciji sa modalnom analizom. Za svaki ton se odrede seizmike sile i ukupni odgovor pa se onda radi superponiranje odgovora. 51. Odrediti spektar odgovora za sluaj harmonijske poremeajne sile. Zanemariti priguenje Dinamiki koeficijent je mera odgovora od harmonijske poremeajne sile i zavisi od w/p. Odgovor od harmonijske sile je statiko dejstvo puta dinamiki koeficijent. Harmonijska sila ima dinamiki koeficijent to znai da kako se on menja tako se menjaju i uticaji od harmonijske poremeajne sile. Promena dinamikog koeficijenta praktino reprezentuje nekakav spektar odgovora za harmonijsku silu koja deluje na sistem sa jednim stepenom slobode. 18

52. Ukratko objasniti upotrebu spektra odgovora kod odreivanja ekstremnih vrednosti odgovora sistema sa vie stepeni slobode pomeranja Da bismo odredili maksimalan odgovor konstrukcije sa vie stepeni slobode neohodno je prvo odrediti osnovne periode oscilovanja i da za svaki odgov arajui period naemo vrednost na sprektru odgovora. Upotreba spektra kod sistema sa vie stepeni slobode uvek daje pribline rezultate ali ipak dovoljno tane za praktinu primenu. Spektar odgovora se moe primeniti samo sa modalnom analizom. Ograniavamo se na sluaj pobuivanja k-je samo u jednom pravcu to pojednostavljuje izvoenje ali ne ograniava metodu. Poto radimo u elastinom podruju vai zakon superpozicije i rezultati za pojedine pravce pobuivanja mogu da se sabiraju. 53. Ukratko objasniti algoritam primene spektra odgovora za odreivanje maksimalnih uticaja u konstrukciji Usvojimo zapis nekog Si(t) poznatog zemoljotresa i do reenja ubrzanja masa dolazimo numerikim postupkom. Poto nas zanimaju maksimalne vrednosti inercijlanih sila oitavamo max. vrednosti ubrzanja tla. Na poseban dijagram nanosimo max vrednosti ubrzanja podeljene sa max vrednou ubrzanja tla S1 za neko T1. Tako ponovimo za neku novu krutost novo T2 i dobijemo drugo max Amp i tako crtamo krivu K1. Postupak se ponavlja i za neko S2(t) i dobija kriva K2. 54. Koje se dinamike karakteristike konstrukcije odreuju analizom svojstvenih vibracija? Period oscilovanja, svojstvena frekvencija oscilovanja, periodi i oblici vibracija 55. Na osnovu kojih parametara se moe proceniti udeo nekog tona u odgovoru sistema sa vie stepeni slobode pomeranja? Na osnovu efektivne mase i odnosa na ukupnu masu koeficijent participacije. 56. Objasniti pojavu zemljotresa i sutinu seizmikih skala Zemljotres ubrzano pomeranje tla koje izaziva inercijalne sile u konstrukcijama. Vulkanski zemljotresi posledica promena u zemljinoj kori zbog izraene vulkanske aktivnosti, urvinski zemoljotresi posledica uruavanja gornjih slojeva tla u zonama iznad upljina u zemljinoj kori, tektonski zemljotresi posledica poputanja veze u kontaktnim zonama blokova zemljine kore (rasedi) Mesta pojave zemljotresa: hipocentar mesto nastanka seizm. talasa teite povrine raseda (na dubini 5-60km) epicentar centralna projekcija hipocentra na povrinu zemlje

19

Seizmika analiza se sastoji iz prorauna dinamikih karakteristika konstrukcije, odreivanja seizmikih sila na osnovu mehanikih osobina konstrukcije objekta i zadatog pomeranja tla , te iz prorauna uticaja u konstrukciji usled dejstva indukovanih seizmikih sila. Postoji preko 50 skala, a pravljene su u odnosu na neku pojavu koja je posledica zemljotresa, tj. pokazuju u kolikom je stepenu zemljotres uticao na neku pojavu, tako da skale mogu biti prema veliini tete na objektima, prema promenama nastalim u okruenju, prema promeni ponaanja ivih bia i sl. Sutina skala je da se na osnovu karakteristika zemljotresa, a za odreene seizmike zone mogu racionalno projektovati graevinske konstrukcije u cilju spreavanja ljudskih rtava. 57. Objasniti kako tlo na kome se gradi objekat utie na veliinu ukupnog seizmikog koeficijenta za horizontalni pravac pri odreivanju ukupne seizmike sile koja se odreuje u skladu sa domaim propisima S=k*G, k=ko*ks*kd*kp Kd koeficijent dinaminosti koji zavisi od kategorije tla to je tlo boljeg kvaliteta to i dinamiki koeficijent moe da ima manju vrednost od 1. (I 0,5/T, II 0,7/T, III 0,9/T), (0,33-1) Ako je koeficijent kategorije tla vei poveava se i vrednost pseudoubrzanja elastinog spektra odgovora. 58. Nabrojati kvantitativne karakteristike vibracija tla pri dejstvu zemljotresa maksimalno ubrzanje tla maksimalna brzina tla maksimalno pomeranje tla trajanje glavnog dela zemljotresa predominantne metode (frekventni sastav oscilacija) vertikalne oscilacije tla

59. Ukratko objasniti odreivanje spektra pseudoubrzanja za jedan akcelogram

20

60. Zato se kod obinih konstrukcija u zgradarstvu moe koristiti spektar preudobrzine i pseudoubrzanja umesto spektra relativnih brzina i aplolutnih ubrzanja? Pri dejstvu udarnih optereenja za sluaj obinih vrednosti frekvencija i obinih vrednosti priguenja, Spv=Sv, Spa=Sa, jako su slinih vrednosti zbog malog reda priguenja, imamo slinost i zbog toga moemo koristiti. 61. Na primerima objasniti principe aseizmikog projektovanja i graenja Dispozicija objekta osnove simetrine i kompaktne, a ne razuene i nepravilne; izbegavati torziju, koncentrisanje masa na visinama i fleksiona prizemlja, kao i nagle promene krutosti

Izbor materijala elik bolje podnosi dinamika ptereenja od betona Geomehaniki parametri lokacije objekta u zavisnosti od vrste tla kao i od seizmike zone na lokaciji objekta, treba izabrati najbolji nain fundiranja objekta kao i konstrukcijski tip Seizmiki parametri uzimaju se u obzir kroz koeficijente sigurnosti Znaaj i kategorija objekta vei znaaj objekta podrazumeva vee koeficijente sigurnosti

Adekvatna zatita objekta od dejstva zemoljotresa moe se obezbediti aseizmikim projektovanjem i graenjem objekata. Graevinske konstrukcije moraju biti projektovane i graene da izdre zemoljotresno dejstvo bez lokalnog ili potpunog ruenja, a po zavretku zemljotresa moraju zadrati svoj integritet i imati dovoljan kapacitet preostale nosivosti. Na delovanje vertikalnih seizmikih sila posebno se proraunavaju konzolne konstrukcije. Optereenje od vetra i korisno optereenje kranova ne uzima se u obzir kod seizmikog prorauna, a teina stalne opreme se uzima u punom iznosu.

21

62. Navesti prednosti i nedostatke metoda za seizmiku analizu konstrukcija Metoda direktne dinamike analize svodi se na reavanje jednaine dinamike ravnotee (primenom MKE ili numerikim reavanjem primenom inkrementalnog postupka), prednost velika tanost metode (mogunost primene realnih nelinearnih modela ponaanja i dobijanje istorije promene veliina pomeranja, napona i sila nedostatak veoma kompleksna metoda Metoda modalne superpozicije uticaji u konstrukciji se dobijaju na osnovu statike analize za seizmike sile prvih k svojstvenih oblika, a ukupni uticaji se dobijaju kao kombinacija svih oblika (ta kombinacija nije linearna), kompleksna metoda nedostatak nedovoljna tanost s obzirom na pretpostavku o linearnom ponaanju i karakter superpozicije Metoda ekvivalentnog statikog optereenja zasniva se na spektralnoj analizi (odreuje se zamenjujue statiko horizontalno optereenje) prednost jednostavna metoda nedostatak nedovoljna tanost s obzirom na statiki karakter metode

63. Objasniti cilj seizmike rejonizacije i kakve ona posledice ima na proraun seizmikih sila Seizmikom rejonizacijom delimo odreenu teritoriju na delove na kojima oekujemo da bi se mogli desiti zemoljotresi priblino istog intenziteta. Tako dobijena karta slui dalje za odreivanje intenziteta seizmikih sila, a sve to preko koeficijenta seizmikog intenziteta ks. Vrednosti se dobijaju kao prosene vrednosti zemljotresa na odreenoj teritoriji. 64. ta je modeliranje konstrukcija? Cilj? Kreiranje idealizovane i pojednostavljene reprezentacije ponaanja konstrukcija. Greke i propusti u modeliranju mogu da budu uzrok ozbiljnih problema i tekoa pri projektovanju. Numeriko modeliranje je matematika realizacija izabranog koncepta modeliranja konstrukcije. Cilj numerikog modeliranja je formulisanje optimalno kompleksnog modela ponaanja konstrukcije: realno potreban kvalitet aproksimacije i usklaenost sa mogunostima praktine realizacije i primene. 65. Primeri rasporeda masa dinamikih modela

22

66. Na primerima sa slike odrediti ekvivalentnu krutost

67. Navesti metode koje se koriste za dinamiku analizu sistema sa vie stepeni slobode Metoda sila Metoda deformacija (direktno reavanje parcijlane DJ) Metoda konanih elemenata

68. Slobodne nepriguene oscilacije dinamikog modela sa vie stepeni slobode. Diferencijlana jednaina i osobenosti

Svojstveni oblik oscilovanja je definisan svojstvenim vektorom i odgovara svojstvenoj frekvenciji, broj svojstvenih oblika jednak je broju stepeni slobode. U svojstvenom obliku oscilovanja odnosi amplituda masa su konstantni, ali veliine ne znamo. Svojstveni vektori su ortogonalni vektori. 69. Napisati izraze za krune frekvencije i oblike oscilovanja proste grede za prva tri tona

70. Na primeru proste grede prikazati superpoziciju oblika oscilovanja

23

71. Krune frekvencije i oblici oscilovanja konzole

72. Objasniti i dati obrasce za proraun seizmikih sila metodom statiki ekvivalentnog optereenja po naim propisima Proraun konstrukcija u seimzikim podrujima svode se na ekvivalentni statiki proraun, pri emu se vrednost inercijalnih sila, koje deluju na konstrukciju odreuju uz pretpostavku da se sistem linearno ponaa, metodom superpozicije maksimalnih vrednosti inercijalnih sila odreenih za pojedine sopstvene oblike. Seizmika sila (inercijlana sila) koja deluje na masu k u i-tom sopstvenom obliku, odreuje se po formuli

73. Za sistem na slici napisati diferencijalne j-ne kretanja

74. Ukratko objasiti prednosti i mane multimodalne analize sa spektrima odgovora pri odreivanju seizmikih uticaja Prednosti: najee se koristi, odgovore sistema dobijamo kao kombinaciju odgovora po svojstvenim oblicima (modalna superpozicija), mogue je raditi na sistemu sa jednim stepenom slobode pomeranja i na sistemu sa vie stepeni slobode pomeranja. Nedostaci: kompleksna metoda, nedovoljna tanost s obzirom na pretpostavku i linearnom ponaanju i karakt. superpozicije, ne moe da se primeni u okvirima nelinearne analize 24

75. Metoda modalne superpozicije nejee se koristi odgovor sistema dobijamo kao kombinaciju odgovora po svojstvenim oblicima (modalna superpozicija) seizmike sile izraunavaju se za prvih k svojstvenih oblika uticaji u konstrukciji dobijaju se na osnovu statike analize za seizmike sile prvih k svojstvenih obilka ukupni uticaji se dobijaju kao kombinacija svih oblika (kombinacija nije linearna s obzirom na razliite faze amplituda pomeranja i sila za razliite svojstvene oblike) kompleksna metoda nedovoljna tanost s obzirom na pretpostavku o linearnom ponaanju i karakter superpozicije

76. Metoda ekvivalentnog statikog optereenja zasnovana na spektralnoj analizi odreuje se zamenjujue statiko horizontalno optereenje uticaji u konstrukciji dobijaju se za seizmike sile dobijene na osnovu analize prvog svojstvenog oblika i drugih dinamikih parametara konstrukcije, kategorije objekta, intenziteta pretpostavljenog seizmikog dejstva i karakteristika tla jednostavna metoda nedovoljan tanost s obzirom na statiki karakter metode, S=k*G, k=ko*ks*kd*kp

77. Ukratko objasniti od ega zavisi ukupni seizmiki koeficijent za horizontalni pravac u metodi ekvivalentnog statikog optereenja pri odreivanju seizmikih sila po domaim propisima S=k*G, k=ko*ks*kd*kp ko koeficijent kategorije objekta, objekti visokogradnje I kategorije od vanosti koji su van seizmikog podruja analiziraju se primenom projektovanja na optereenje VII stepena sa koeficijentom 1,0, a manje bitni <1,0 ks koeficijent seizmikog intenziteta (VII 0,025, VIII 0,05, IX 0,1), zavisi od seizmike zone i uestalosti zemljotresa kd koeficijent dinaminosti, zavisi od kategorije tla (I 0,5/T, II 0,7/T, III 0,9/T) (0,33-1), to je loije tlo vei je koeficijent kp koeficijent duktiliteta i priguenja, zavisi od vrste materijala konstrukcije 78. Kojih principa se treba drati pri projektovanju? rezerva nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti kod statiki odreenih sistema zidane konstrukcije mala masa i kompaktnost, kritina nosivost horizontalnih spojnica, potreba uvoenja vertikalnih i horizontalnih AB serklaa za prijem horizontalnih seizmikih sila 25

AB konstrukcije velika masa, srednja vrstoa, skelenti, panelni i kombinovani sistemi, poloaj jezgra i zidova za horizontalno ukruenje, duktilnost spojeva kod monolitnih i montanoh sistema, fleksibilne i krute tavanice eline konstrukcije mala masa, velika krutost i vrstoa, iste karakteristike za pritisak i zatezanje, stabilno histerzistno ponaanje i velika duktilnost, mogunost gubitka stabilnosti i krtog loma na varu

79. Ukratko objasniti kako se formira dinamiki model pri seizmikoj analizi armiranobetonskih konstrukcija zgrada Kako skeletna konstrukcija zgrada predstavlja sloen dinamiki model sa kontinualno raspodeljenom masom, u cilju uproavanja obino teinu objekta, ukljuujui i deo korisnog optereenja, predstavljamo u vidu koncentrisanih masa postavljenihu nivoima tavanica. Da bi se dinamika analiza mogla obaviti potrebno je formirati i statiki model konstrukcije. Osnovna pretpostavka koja se usvaja pri analizi je da se tavanice smatraju beskonano krutim u svojoj ravni i time mogu biti podvrgnute samo ravnom kretanju kao krute ploe. Sa formiranim modelom pristupimo proraunu. U najveem broju sluajeva se razmatraju horizontalne oscilacije, nema obrtanja masa, a translatorna su pomeranja. Broj stepeni slobode dinamikog modela je manji od broja stepeni slobode statikog modela. Elementi dinamikog modela su: veliina i raspored masa, veliina i raspored priguenja, veliina i raspored krutosti, raspored vorova, oslonaca, krutih uglova, tapova i zglobova. 80. Za sistem na skici ukratko uporediti statiki i dinamiki model

81. Metoda direktne dinamike analize

26

Reavanje jednaina dinamike ravnotee - primena metode konanih elemenata najbolje - numeriko reavanje primenom inkrementalnog postupka u povezivanju tekue i naredne konfiguracije analiziranog sistema konanih elemenata - umesto reenja za bilo koji vremenski trenutak ti koji se razlikuje za t - promena pomeranja, brzina i ubrzanja u okviru vremenskog intervala t unapred se pretpostavlja - kompleksna metoda - velika tanost metode mogunost primene realnih nelinearnih modela ponaanja i dobijanje istorije promene veliina pomeranja, napona i sila 82. Ukratko objasniti uticaj intenziteta viskoznog priguenja na karakteristike slobodnih priguenih oscilacija sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja

27

83. Objasniti frekvenciju slobodnih nepriguenih oscilacija modela sa jednim stepenom slobode kretanja

Slobodne nepriguene oscilacije imaju sledee karakteristike: - amplituda i poetna faza zavise od poetnih uslova - kruna frekvencija i period oscilacije ne zavise od poetnih uslova i predstavljaju nepromenljive karakteristike sistema - sistem osciluje bez spoljanjeg dejstva - mala vrednost priguenja - harmonijska f-ja promene 84. Ukratko objasniti ortogonalnost glavnih formi oscilovanja Sistem sa n stepeni slobode kretanja ima n svojstvenih frekvencija i njima odgovarajuih glavnih formi oscilovanja, odnosno ima n svojstvenih vrednosti. Ortogonalnost glavnih formi se sastoji u tome da rad spoljanjih (inercijalnih) sila jedne glavne forme na pomeranjima druge glavne forme bude jednak nuli. 85. Kako se u dinamiku analizu konstrukcija uvodi udarno ili impulsno optereenje?

86. Nabrojati karakteristike zemljotresa i naine na koje se dejstvo zemljotresa moe uvesti u dinamiku analizu Karakteristike zemoljotresa: - hipocentar (arite zemljotresa) - epicentar - dubina arita - magnituda zemljotresaosloboena energija u aritu - povratni period zemljotresa - intenzitet - seizmogram - akcelerogram Nain uvoenja: - seizmike karte (seizmika reonizacija) - izoeista? - amplifikacija maksimalnog ubrzanja tla - spektar odgovora - frekventni sastav zemoljotresa 28

87. Ukratko objasniti primenu modalne analize za odreivanje odgovora sistema sa vie stepeni slobode pomeranja izloenog dejstvu zemljotresa u vidu akcelerograma Sistem n diferencijalnih jednaina modalnom analizom transformie se u n meusobno nezavisnih diferencijalnih jednaina rako da svakom stepenu slobode odgovara po jedna jednaina, a superpozicija reenja tih jednaina je dinamiki odgovor sistema. 88. Ukratko objasniti primenu direktne numerike integracije za odreivanje odgovora sistema sa vie stepeni slobode pomeranja izloenog dejstvu zemoljotresa u vidu akcelerograma. Diferencijalne jednaine se pretvaraju u algebarske, ceo vremenski interval se prebacuje u manje vremenske untervale unutar kojih se pretpostavi promena npr. ubrzanja. Metoda je priblina i tanost je utoliko vea ukoliko su intervali manji. 89. Ukratko objasniti karakteristike modalne superpozicije i derektne integracije kao dve osnovne metode za reavanje dinamikog odgovora konstrukcije Metoda modalne superpozicije Koristi ortogonalnost svojstvenih oblika, zatim razbije sistem od n stepeni na nezavisne jednaine, gde svaka jednaina odgovara nekom tonu vibracija. Uticaji u konstrukciji dobijaju se na osnovu statike analize za seizmike sile prvih k svojstvenih oblika, a ukupni utica ji se dobijaju kao kombinacija ovih oblika (ta kombinacija nije linearna), kompleksna metoda Direktna integracija Ovde se reava direktno sistem diferencijlanih jednaina i pretvara ih u sistem algebarskih. Radi sa sistemom od n stepeni slobode, u svakom inkrementu mora da rei sistem algebarskih jednaina. Da bi rezultat bio dovoljno taan mora se uzeti dovoljno mali vremenski inkrement kojim bi aproksimirali promenu dinamikog optereenja. Reenje je priblino a omoguava nam da reavamo sloene probleme, a laka je primena za raunare Modalna superpozicija je neto bra zato to ima manje numerikih operacija. I jedna i druga metoda daju taan rezultat u okviru linearne analize. 90. Objansniti kako se matrica mase elemenata u metodi konanih elemenata svodi na dijagonalnu Usled zanemarenja matrica se svodi na dijagonalni inercijalno nespregnut sistem. 91. U kojim sluajevima dinamiki koeficijent sistema sa jednim stepenom slobode kretanja pri prinudnim priguenim oscilacijama sa harmonijskom poremeajnom silom daje priblino reenje ekstremne vrednosti odgovora? U sluajevima kad ( ) poetni uslovi, i za najmanje mogue priguenje dinamikog koeficijenta e dati ekstremne vrednosti odgovora.

29