Ana Gvozdenovi

POKRETNE PESNIKE SLIKE U PUTOPISIMA MILOA CRNJANSKOG

Kako je ve primeeno, postupak tzv. dinamizacije opaanja, proistekao iz vladajuih naunih i umetnikih tendencija s poetka XX veka, postao je kod Crnjanskog bitan nain lirizacije proze. U njegovim delima itava priroda je antropomorfizovana i oivljena, sve je u neprestanom pokretu, a odnos posmatraposmatrano bitno je izmenjen i do krajnjih granica aktivizovan. RRad ula prenosi se na ono to se opaa, pa predmet opaanja postaje pokretan, dinamian:1 Igra li smo se po vo di, sa ne bom i ste njem, i lju lja li se sa ostr vi ma. Ose tih ka ko je ste nje la ko, i vi deh ka ko se oba la pre vr e. (39)2 Sve se lju lja lo nad na ma, ostr va, br da, ne be sa. (39) Lju lja mo se, iz me u ste nja, sa ostr vi ma, u mo re, to se sputa sve ni e, na rto ve, ko ji se di u sve vie. (39) Raz li i to kom bi no va nje istih re i i te ma vie stru ko po no vlje no sa mo na jed noj stra ni ci Finistrea uka zu je na njihov zna aj. Sve se ljulja, treperi, leluja. Gla go li kre ta nja, po me ra nja sva ka ko su me u naj fre k vent ni jim u de lu Mi loa Cr njan skog. Osta ju i ve ran su ma tra i sti koj po e ti ci, Cr njan ski i ka sni je va ri ra po zna te mo ti ve. Ta ko u tek stu o Pi zi (Ljubav u Toskani) i ta mo: Ceo dan se lju ljah sa dvor ci ma, i je su tra ve i vr to vi, mi ri sni od vo da, tre pe ri li od ve tra, na ne bu, kao na ne koj ve noj lju ljaj ci.3 Ze mlja ne bee vie mir na: hu a la je ti ho, kao ogro m no, ne uj no zvo no, u pro le e. (53)4
1

Novica Petkovi, Lirske epifanije Miloa Crnjanskog, SKZ, Be o grad, 1996, str. 1617. O karakteristinom dinamizmu u pripovetkama Miloa Crnjanskog pisao je i Mihajlo Panti. Govorei o Legendi, on primeuje: Svi elementi naracije izuzetno su dinamizovani. Slike se, promenljivim tempom hao sa, nepredvidljivo smenjuju. Dinamizovana je i sama scenografija prie (kao da se sa likovima kree i prostor i stvari koje ih okruuju). I scena na kojoj e se odigrati dogaaji takoe se pokree, i neprestano menja. Ali, dogaaja, odjednom, kao da uopte nema. Neprestano se iekuju. Gube na vanosti. Ostaje samo ista energija kretanja. Mihajlo Panti, ...I druga proza Miloa Crnjanskog, u: Knjiga o Crnjanskom, priredio Milo Lompar, SKZ, Beograd, 2005, str. 192. 2 Svi ci ta ti iz pu to pi sa Cr njan skog na ve de ni su pre ma knji ga ma: Mi lo Cr njan ski, Putopisi, I Pisma iz Pariza, Ljubav u Toskani, Naa nebesa, Knjiga o Nemakoj, U zemlji toreadora i sunca, Za du bi na Mi lo a Cr njan skog, Lage dhom me, La u san ne, BIGZ, SKZ, Be o grad, 1995 i Mi lo Cr njan ski, Putopisi, II Putevima raznim, Za du bi na Mi loa Cr njan skog, Lage dhom me, La u san ne, BIGZ, SKZ, Be o grad, 1995. U za gra di, u tek stu, na ve de na je stra ni ca na ko joj se na la zi ci ti ra no me sto, a ka da to iz kon tek sta ni je jasno i na ziv pu to pi sa i tom u ko me je ob javljen. 3 Kao to je ovde ljuljanje iskazano glagolom podvueno upotrebom imenice istog korena (ljuljajka), tako se i neto kasnije u tekstu kae da se Apenini ljuljaju u vazduhu, kao u kolevci. 4 Ve ovde na samom poetku Ljubavi u Toskani, na kraju reenice, iza zapete, dakle na mestu koje

112

ZLATNA GREDA
Sa ovim di na mi zmom e sto je u ve zi mo tiv od ra za, ogle da nja ze mlje u ne bu, ne ba u vo di i slino: Le e i, po kri ven mo krim je dri ma, pod kr mom, na dnu, tra io sam une zve re nim po gle dom, oba lu, ali ne u mo ru, ne go na ne bu. (39) 5 Opa a nje je uslo vlje no po lo a jem su bjek ta, a ono to se na pr vi po gled i ni kao pe sni ka lu do ri ja ima svo je raci o nal no oprav da nje. Po lo aj ono ga ko po sma tra, nje gov ugao gle da nja, od re u je iz gled vi e nog. Za me na me sta ne ba i ze mlje mo ti vi sa na je fi zi kim po lo a jem, kao i sta njem du ha po sma tra a. Po no vlje no is ku stvo bu re po ja a va ne pri jat ni uti sak. Uasne, strano bele pe ne, guste kao kre, to pa da ju na put ni ka, nje go ve usne ko je drh te i po mo dre le ru ke (ko je opet pre u zi ma ju ulo gu su bjek ta i ko je, za ro nivi u zrak i vo de, za bo ra vlja ju sve!), unezveren po gled, ob janja va ju nesvaki danji do i vljaj pri ro de. In ver zi ja u ak tiv no sti pred me ta ko ji se opi su je i ono ga ko ji ga opi su je i ni da pred itaocem vie ni je uti sak to ga pri ro da ili pred met osta vlja ju na lir ski su bjekt (kao to je bio slu aj u im pre si o ni zmu), ve upra vo obrat no: sam iz gled fi zi kog sve ta, ko ji se me nja za vi sno od opa aj ne ak tiv no sti. Ona je pak uslo vlje na fizikim uslo vi ma u ko ji ma se od vi ja, ali i ras po lo e njem su bjek ta. Ta ko e se pi zan ska ku be ta, od ne ke u te ja re, to se die iz ze mlje i pa da na njih, pu to pi scu priiniti sun a na i zar a la, kao sta ri, pi zan ski oklo pi. Ona se lju lja hu nad gra dom, kao zvo na, a Ma gle, u te, po mea ne sa bru ja njem, ju ri le su nad re kom, do mo ra. Sve je po tre se no i tre pe ri. Bi lje i mo sto vi, po vi ja ju se bla go, is pod no i, a da le ko, iza njih, na pod noju ne be sa, br da pu na va zdu ha igra ju, igra ju. (Ljubav u Toskani, Pi za, 55) Pre na dra e nost u la i oso be na sta nja po sma tra a e sto de for miu iz gled spolj nog sve ta i vo de u ha lu ci na ci je. Klju za ova kvo raz u me va nje po nu en je u sa mom tek stu. Na pri mer, u pi smu Finistre, po sma tra pie ka ko su ku e iz gu bi le ob lik i lju lja le se, a cr kve, sa uza nim, i lja tim ku la ma i zvo ni ci ma (...) ras tva ra le su se i sta pa le jed na ko, u mraku, kao ogrom ne sen ke (46). I naj lepa me u tim ku la ma, Le Cre i sker, na sta vlja pu to pi sac, lju lja la se jed na ko nada mnom, de sno-le vo, ka da sam obi la zio uli ne fe nje re da je gle dam (46). A za tim je to lju lja nje ra ci o na li zo va no: Oi se umo re od mra ka, vi si na i vr ho va, i tre pe re (46). Da kle, umor i neo bi no dej stvo sve tla uli nih fe nje ra ui ni li su da se ku le lju lja ju i ras ta pa ju u mra ku. Va ri ra njem istih mi sli mo ti va ci ja ova k vih vi e nja do dat no je is tak nu ta: Umor ne oi do vo de do vi zi ja. Sav gor ki ne mir i oho lost, ko ji bi ju iz ovih cr ka va, ko je kao da su mah ni ti zi da li, pa da na duu, i gla so ve sa uli ce, ko ji je dva do pi ru kroz teka, cr kve na vra ta, u jem kao pri gue ne ur li ke. (46) I jo jed nom vi so ko go re lju lja se ka me nje: Cr kva mra na i zi do vi, ko je kao da su mah ni ti zi da li, po la ko za zvu e. u je se ne bo, u je se ka me nje, u je se zemlja. Sa ta va ni ce se ce re za dri gla se lja ka li ca, u dr vo re zu, a iz ugla vi re cr na mr tva ka no si la, ia ra na ba ba ma i ivoti nja ma, kao u sred njem ve ku. Sva cr kva hu ji. (47) Di na mi zo van opa aj gra di no ve, po kret ne sve to ve, a kao po sle di ca ak ti vi zo va nog od no sa su bje ktobje kt izmenjena je i re e ni na struk tu ra. Sin tak si ka obr ta nja u ko ji ma pa si jens
je viestruko istaknuto, Crnjanski uvodi jedan od lajtmotiva ovog putopisa. Prvi put se pominje mo tiv prolea, koji e se kasnije u tekstu razviti u ideju o venom, neprekidnom proleu: Perpetum ver est! 5 U Strailovu, na primer, oblaci silaze reci Arno na dno, a zelenila tvrda trepte uvis.

113

do la zi na me sto agen sa ve o ma su zna aj na i karak te ri sti na za Cr njan skog. Pro me ne u sin tak si po me ra ju zna e nje, pa ima gi na tiv ne, pe sni ke sli ke iz gle da ju tro pi no i me ta fo ri no: Vr ho vi bre u lja ka po ze le nee kad vi dee da im idem, i ja se uspeh na njih. (Finistre, 43)6 Ze mlja le i po le uke, kao pa stir, i svi ra u fru lu. (Ljubav u Toskani, Pi za, 58) Vr to vi se sputa ju u rav ni, a go la ze mlja, ne mir na i za go re la, sve se vie za si pa ne kim krup nim pra hom, si vim kao pe peo. Su ha lo za pu zi za na ma, kroz i prag lo vo ra i u mar ke em pre sa. Na pro plan ci ma, za li ve ne sun a ni com, previ ja ju se vre le ma sli ne. (Ljubav u Toskani, Si je na, 71) Na br di ma su nas pra ti le ma sli ne u ro du, do tvr a va, nad ko ji ma su kru i le ro de. (U zemlji toreadora i sunca, Sva to vi u Kan de le di, 481) Du dru ma je pro le ta lo dr ve e. (Isto) Obje kt ko ji pre u zi ma ulo gu su bjek ta po znat nam je i iz ra ni jih de la Cr njan skog. Pr va dva sti ha dru ge stro fe Pesme ve sa dr e su ma tra i sti ku sli ku sve ta: I kad me se se te, u me ra do sno, stid no za ru me ne.7 Je dan od mo ti va ko ji se kod Cr njan skog ve o ma e sto ja vlja upra vo u ve zi sa oi vlja va njem pri ro de, i kao posledica nje nog oso be nog an tro po mor fi zma, je ste svo je vr sni ero ti zam. Na nje ga na i la zi mo naj pre u Lirici Itake i neto ka sni je u Pismima iz Pariza. Upor no po ja vlji va nje ovog mo ti va i u ka sni jim de li ma Cr njan skog, kao i se man ti ko okrue nje u ko me ga sre e mo, po tvr da su nje go ve sra slo sti sa su ma tra i sti kim po ret kom. U pe smi Srp na ne bu (Garnizon u Komoranu, 1918) (63) i ta mo sti ho ve: Kad mi na te bi sva ki zgla vak vreo od sla sti po e da tr ne rai ri la si se, i uz drh ta la, ko ze mlja is pod gra na tru lih. Ru bo vi do li na zadrhte, uve e, od do di ra ne be sa ko ja se sputa ju na njih (Finistre, 42), a u istom tek stu i ta mo i ka ko se ze mlja razgolitila mo ru (36). La ko bi se po mi sli lo da je re o se man ti koj po greci ili stil skoj ne pre ci zno sti,8 ali in si sti ra nje na ovoj sli ci uka zu je na auto ro vu in ten ci ju i do bar je pri mer me u sob nog osve tlja va nja an rov ski raznorodnih de la Mi loa Cr njan skog: Sva je ova oba la sa mo jed no vit ko i div no, umor no i ose tlji vo te lo, to se raz go li ti lo mo ru, u po lu kru gu si vog i rume nog ste nja i be log sne ga na pla ni na ma. (Naa nebesa, Split, Putopisi I, 187)9 Aso ci ja tiv no po ve zi va nje ze mlje i e ne, za sno va no na prin ci pi ma sli no sti, ka ko one la ko uo lji ve (plod nost, npr), ta ko i one ko ja se ot kri va sa mo pa lji vom oku pe sni ka (stra sno
6

Glagol pozeleneti relativno je est u ovakvim metaforikim obrtima. Njegova konstrukcija (po + zeleneti = postati zelen) takoe bi mogla da pokae kako objekti (breuljci, polja) stiu svojstva (boju) tek kada se nau u vidnom polju nekog posmatraa. Kao da se samim opaanjem svet oivo tvoruje i zadobija potpunije postojanje. 7 Pesma je prvi put objavljena u Savremeniku 1918. godine. Stihovi su navedeni prema: Milo Crnjan ski, Lirika, Zadubina Miloa Crnjanskog, Lage dhomme, Lausanne, BIGZ, SKZ, Beograd, 1993, str. 144. 8 Vit gentajn za otre no de fi nie ma ta fo ru upra vo kao ne is prav nu upo tre bu je zi ka. 9 Tekst o Splitu najpre je objavljen u seriji Kroz Dalmaciju, Politika, 6. i 7. V 1923.

114

po drh ta va nje), do vo di do pred sta ve maj ke nae zemlje, ko ja e se ja vi ti u Vr tu bla go slo ve nih e na, Dnevniku o arnojeviu, Ljubavi u Toskani (Asi zi) Dnevnik o arnojeviu, opir na pro zna re a li za ci ja su ma tra i sti kog pro jek ta, ta ko e je pre pun in ver zi ja u ko ji ma opa e ni pred met pre u zi ma svoj stva su bjek ta: usa mlje no dr vo ko je gle da me ne i dim njak mo je ku e (27), sta re cr k ve ko je iz da le ka gledaju lju bav ni ke (82), iko ne ko je motre sa zi da (38), ze mlja ko ja mi rie i pri a o i la ma to drh te u njoj (84), ne bo ko je vo li lju de (47), rav ni ce to ve vi de je sen, ka ko se, no u, do vla i kroz ku ku ru ze, a ju trom od la zi po ro si (28), ne bo i mo re to se sme ju (69). U tek stu Marginalije uz prozu pesnika Pasternaka, Ja kob son po na vlja svo je u ve no raz li ko va nje me ta fo re, ko ja na sta je iz aso ci ja ci je po sli no sti, i me to ni mi je, kod ko je pre o vla u ju aso ci ja ci je po ne po sred nom kon tak tu. Pr va je mnogo ea u po e zi ji, a dru ga u pro zi. Iako po sto je pe sme ko je su skroz-na skroz prot ka ne me to ni mi ja ma, i obrat no, prozna de la ve o ma bo ga ta me ta fo ra ma, osnov ni prin cip iz grad nje sti ha je ste upra vo aso ci ja ci ja po sli no sti (rit mi ka sli nost sti ho va je neo p hod ni pred u slov nji ho vog uspe ha, a rit mi ki se pa ra le li zam naj ja e ose a ako je pro pra en slinou (ili su prot nou) sli ka), dok je glav ni tvo ra ki im puls pri po ved ne pro ze aso ci ja ci ja po ne po sred nom kon tak tu (pri po vet ka se kre e od jed nog da tog objek ta ka su sed nom po od go va ra ju im pro stor no-vre men skim i ka u zal nim putevi ma; put od ce li ne ka sa stav nim de lo vi ma i obrat no je sa mo je dan po se ban slu aj tog pro ce sa).10 Ja kob son zakljuu je da je li ni ja naj ma njeg ot po ra za me ta fo ru stih, a za me to ni mi ju pro za sa is klju e nim ili pri gue nim si e om, da kle upra vo ona k va ka k vu sre e mo u pu to pi snim (ali i pri po ve da kim)11 tek sto vi ma Mi loa Cr njan skog. Suti na pe sni kog tro pa ko ji me nja od no se me u pred me ti ma, uobi a jan red stva ri i usta lje nu pro stor nu po de lu i vre men ski sled, po Ja kob so nu, ja sno se po ka zu je upra vo u pro znim tvo re vi na ma pe sni ka. Per cep ci ja pro sto ra je u de lu pe sni ka ko ji piu pro zu (Cr njan skog, kao i Pa ster na ka) pre lo mlje na kroz ne po sred ni, tre nut ni do i vljaj; ume sto ju na ka po tu ren je je dan la nac nje go vih opred me e nih sta nja i pred me ta oi vlje nih i neo i vlje nih ko ji ga okru u ju.12 Radnja je za me nje na to po gra fi jom, a ja-ori go razliven u po je di ne oso bi ne, re ak ci je i sta nja. Sli ke oko li ne fun gi ra ju kao po gra ni ni od ra zi, kao me to ni mij ski iz ra zi pe sni ko vog Ja. I kao to je, u pri me ru ko ji Ja kob son na vo di, sta ro ru ski hodoa snik na zvao Kon stan ti no polj ne za si tlji vim gra dom, poto ga se ni je mo gao do volj no na gle da ti, ta ko se i kod Crnjan skog teke zi di ne ba zi li ke i si rij ske sen ke pribliuju pu to pi scu, ume sto on nji ma.13
Ro man Ja kob son, Mar gi na li je uz pro zu pe sni ka Pa ster na ka, Lingvistika i poetika, No lit, Be o grad, 1966, str. 63. 11 Prozni tekstovi Crnjanskog prosto vrve od najrazliitijih vidova metonimija. Primer jedne lepe, bodlerovske metonimije, u kojoj je svojstvo postalo zamena za svog nosioca, uzimamo iz Dnevnika o arnojeviu: Ona je bila svud. Miris njenog tela, neki teak, opojan miris, susretao me je u zidovi ma, u vratima, u peima, po stolovima, u jelu i vodi, u postelji i mom odelu, samo ga u vinu ne bee. Dnevnik o arnojeviu, Sa bra na de la Mi loa Cr njan skog, Proza, Pro sve ta Be o grad, Ma ti ca srp ska No vi Sad, Mla dost Za greb, Svje tlost Sa ra je vo, 1966, str. 41. 12 Roman Jakobson, nav. delo, str. 66. 13 Primeri antropomorfizujue imaginacije koje Jakobson nalazi u poeziji i, jo vie, prozi Pasterna ka sasvim podseaju na one koje sreemo kod Crnjanskog: umesto junaka ovde stvari koje ih okru u ju
10

115

Kao pro iz vod di na mi zo va nog opa a nja i pri sni jeg pro i ma nja agen sa i pa si jen sa opa a nja u pu to pi si ma Crnjanskog sre e mo i, Bo dle ru ta ko dra gu, si ne ste zi ju. Neo bi ni spo je vi uti sa ka to ih pri ku plja ju raz li i ta u la stva ra ju za ud ne sli ke i je se zna e nje ne mo e do kra ja poj mov no raz lo i ti, ve se pre ose a ili na slu u je. Ta ko se pred sumrak, nad Pi zom, raz li va jek zvo na, pun la sta (54). Ono to su bje kt spo zna je u lom vi da pro e to je sa onim to mu sa opta va u lo slu ha. Sli no, si jen ska zvo na, ume sto zvu ka, ra si pa ju bla gost i ne vi nost po vi di ku (80), a tii na suncem za li ve nih ma sli na je i sa da mlaka kao i pre pet sto ti na go di na (106). Uti sci u la slu ha pre pli u se sa vi zu el nim i tak til nim, stvaraju i neo bi ne sli ke ko je nam ma lo go vo re o vi e nim pre de li ma, ali mno go o Cr njan sko voj sli ci sve ta i sumatraistikoj poetici: Od mak ne li se od mo ra sa mo tri de set ko ra ka, tii na je pod Mar ja nom, pu na e va i ru i a stog ka me nja. (Naa nebesa, Split, Putopisi I, 188) I ka da po sre di ni je pra va si ne ste zi ja, pred na ma su za u u ju i spo je vi raz li i tih ul nih sen za ci ja: sjaj u cr k vi je gust (87); mrak, u se li ma kraj Vi sle, tvrd, na Al pi ma plav, lak, svi len i uti kao ru blje pro str to, a u Fran cu skoj on je bio sav va zduh, pa dao je, kao prah, na zi do ve, di zao se, kao prah, sa ze mlje, i guio (45). Svoj stva jed nih po ja va, preno se se na dru ge, pa ume sto ve tra, sa u mi ca i br da San i mi nja na ar li ja ve e (ono se, da kle, sa da ne sa mo vi di ve i ose a). So do ma, taj bu fon lom bard ski, to je tre skao e ne o ze mlju kao maj mun, kao umet nik imao je o nji ma jed no milje nje bi ser ne bo je. Milje nje, ko je se naj ee od re u je kva li fi ka ti vi ma do bro ili loe, is prav no ili po greno, uvree no ili po vrno, kod Cr njan skog do bi ja bo ju, svoj stvo ko je se mo e u li ma ot kri ti i pro ve ri ti. Iz na ve de nih pri me ra ve se mo glo za pa zi ti da je po red i ve pri ro de, kod Cr njan skog an tro po mor fiz o va na i ona ne i va. Ta ko su, re ci mo, ve o ma e sta tro pi ka ka zi va nja u ko ji ma se ak ti vi zu ju ljud ske gra e vi ne, ka me ne tvo re vi ne, pa i i ta vi gra do vi. Me ki svo do vi pe nju se na teke i pra ve zi di ne, a po nji ma idu got ski sve ti te lji, vit ki i mla di, kao tru ba du ri, sa osme hom, u hrian stvu, kao ne ka da mi sir ski mla di i po gro bo vi ma14 (61). Zver je od ka me na skae po, kao ste na, tekom jar mu No tr da ma (53). Po be sne li ko nji spo me ni ka na Gran Pa leu ho e da sko e do le (18), dok je dan ka me ni ko nja nik, kralj Ga lon, gle da sa tri sta sto pa vi si ne re i cu, ka ko te e, na ko nju ko me drh te sa pi, nad pro va li jom, ali ko ji se ni ka da vie pro pi nja ti ne e (41). Ban Je la i, na ko nju, sred Za gre ba, po ka zu je ma em na Ma ar sku, i za bo ra vlja da spu sti ru ku. Do si tej ele gant no ski da eir, i ula zi sa Ka le meg da na u ho tel Kru nu, a ni ka ko da ue. Da, da, ja fu tu ri sta imam ose aj da se uopte, ne gde u sve mi ru, neto ska me ni lo, i da ni ka ko ne e ui u ho tel (17). Svoj stva ono ga to je ne kom ka me nom tvo re vi nom, spo me ni kom pred sta vlje no pre ne ta su na sa mu tu tvo re vi nu, a oi vlja va nje ne i ve ma te ri je ide i da lje od pro ste fi zi ke ak tiv no sti i pri pi si va nja ra da u la. Ka men, na pri mer, po se du je i svo ju iro ni ju: U nji ho vim oi ma, sa ko jih ka plje kia, zja pi sa mo iro ni ja ka me na u no i (17).
ee dospevaju u stanje pobune, nepokretni obrisi krovova postaju radoznali, vrata se sa tihim pre korom sama zatvaraju, radost zbog porodinog pomirenja izraava se u povienju temperature, u revnosti u radu, a kada je pesnika voljena devojka odbacila, breg je postao vii i tanji, grad je po stao mrav i mrk (Isto, str. 61). 14 Oivljene kamene figure svetaca javie sa na vie mesta teksta o Pizi, npr: Poneki suvonjavi hri anski svetac uplaeno se popeo na krov i strehe (58).

116

Kao to e, mno go go di na ka sni je, Lon don bi ti pri ka zan kao ne man, po lip, sa svim ka rak te ri sti ka ma i vo ga stvo ra, ko ji ima svo je oso bi ne, ud, na vi ke, ta ko, u pu to pi si ma, re ci mo, Si je na, aknuta varo, po da nu otu no slat ka, uve e, pod ma gi jom osve tlje nja, po sta je ot me na i oho la; bu di se u zo ru sva ble da, na la zi se na sa mr ti, plo vi u su sret Me se cu, po bez mer nom ta la sa stom ze le ni lu (78); od Si je ne fi ne, ul ne, me ke, la tin ske, fra na ki i lom bard ski gi be li ni na i ni li su bi li ak nu tog ko nja ni ka, ko ji je tu kao, i dao se tu i, do lu di la (80). An tro po mor fi zu ju a ima gi na ci ja Cr njan skog oi vlja va prolost na se bi svoj stven na in i stva ra ka rak te ri sti ne tro pe. Po me to ni mij skom prin ci pu po ve zi va nja de lo va i nji ho ve ce li ne, oso bi ne Si je nja na pre ne te su na sam grad: Si je na je bi la dola bo sa, po kaj ni ka, iz lu de la od pla a, pu tem jed na ko kle e i i mo le i se, me u si jen skim hum ka ma, mi ri snim, kao i one na te lu Ma ri je, na ko ji ma spa va no vo ro en e. (82)15 Sa mo sa ne be si ma bi la je uvek u ve zi ta aknuta varo i jo pre ju tra ugledala je ve li ki oblak to pli vae nad lo go ri ma. Fi o ren tin ci, prak ti ni i pro ze bli, od stra a re nja, mi sli li su da je to dim va ta ra, ali je aknuta Si je na videla, u obla ku, Dje vu Ma ri ju, ka ko je za kla nja svo jim platom. (82) Kao to kod Cr njan skog to naj ee i bi va, one o bi e na pred sta va da ta je uz usta lje ne is ka ze, kraj ko jih se nje na iz dvo je nost jo vie is ti e. I dok je uobi aj no re i da su Fi ren tin ci, gra a ni Fi ren ce, praktini, prozebli, da misle, pri pi si va nje ova k vih oso bi na sa mo me gra du iz ne na u je i ta o ca i stva ra za ud nu sli ku. Pre ne go to je ja-ori go na pu sti, Si je na mu jo jed nom otvo ri svo je ru i a sto, de li ri no me so i svo ju pa da vi a vu i go ru u duu, ogr nu tu cr no be lim platom (109). U re e ni ci ko ja sle di me to ni mi ja se raz gra u je i ot kri va svo je po re klo: Si je na otva ra svo je me so i svo ju duu U bi u svo je u ve ne i po zna te sve ti telj ke, sve te Ka ta ri ne Si jen ske (109). Me ta fo ri ki, ko ri ste i an tro po mo r fiz u ju i re nik, Cr njan ski go vo ri i o ap strakt nim poj mo vi ma, ko ji se ina e teko ili ni ka ko da ju ma te ri ja li zo va ti. Ta ko je kod nje ga re ne san sa ri o ko sa, Ver gi li je va Enejida, da kle jed na in te lek tu al na tvo re vi na, tvo re vi na du ha svi le na i mi ri sna, ble da i fi ni ja od knji ga Za ve ta (60), a tu ne i van red ne epi zo de, iz sta rih hro ni ka su lju bi a ste i sre bre ne, sve tle i gor ke kao naj lepa me sta u Tu ki da du (76). I dok epi zo de za i sta mo gu bi ti tu ne, van red ne, pa i gor ke (re je o tro pu ko ji se ve sa svim auto ma ti zo vao, pa se gor i na vie ne do i vlja va sa mo kao sen za ci ja u la uku sa, ne go i kao svo je vr sno ose a nje), ta bi ima lo da zna i da su one lju bi a ste i sre bre ne? Po ne ka da oi vlja va nje ni je do kra ja iz ve de no, pa je ume sto tro pa pred na ma sa mo po re e nje (za dr a va se jed no kao), ko je ta ko e po ma e da se pri ka za ni obje kt po kre ne iz sta ti ke pred sta ve i bu de di na mi zo van. Pre est sto le a Si je na je iz gle da la kao kolj ka u ko joj je hu a lo ta la sa nje, ove ze le ne, va lo vi te, to skan ske ze mlje. i ni la se kao uho, ko je slua ova ne be sa, nad na ma, to se sputa ju u ma sli ne (78), a ve er nji mir Asi zi ja ne re me ti ni da le ki lik strane i cr ne Pe ru e, ko ja je klala ove ma le be le gra di e, kao vuk ja ganj ce kad si e zi mi sa ovih be lih um brij skih br da (137). Neo bi na po re e nja Cr njan skog, na ko ja je knji ev na kri ti ka e sto skre ta la pa nju,16 kli ce su iz ko je se raz vi ja ju nje go vi tro pi, sa za jed ni kom funk ci jom je zi kog one o bi a va nja
15 16

Slino, u putopisu o Asiziju itamo kako je Perua pljakom i poarom dolazila ovamo gore (139). U referatu koji e spreiti objavljivanje toskanskog putopisa u Srpskoj knjievnoj zadruzi i koji e

117

i ak ti vi zo va nja pri ka za nog. Me sec je bled kao bo le sna e na, cr k va sto ji pred gra dom kao ne ki su lu di, sa sue ni pan ski ka lu er, a vra ta asikog hra ma sto je kao dva ogrom na dr ve na mo na ha u mo nakoj ri zi. Optin ska ku la je fi na i tan ka kao krin, cr k ve ni stu bo vi li e na ogrom ne, mra ne ras cve ta ne la le, a zi do vi cve ta ju vi so ko u ka me nu, tan kom kao bi lje. Okre e ni, ra su ti to skan ski ma na sti ri le e kao mr tva ci, za vi je ni u be le plata ni ce, za su ti vra na ma i ga vra no vi ma, a kro vo vi Si je ne su kao per je pla vih kri la jed ne ogrom ne ti u ri ne. Po ne ka da su ta po re e nja de tro ni zu ju a i blas fe mi na, pa hram i bap ti ste rij pi zan ski, na ze le noj li va di, osta vlja ju uti sak ne eg be log i mir nog, ita li kog, kao go ve da na pai, a ko rint ski stu bo vi isto ga hra ma, ko ji dr e sve ve ko ve ra do sno, be li i glat ki, iz gle da ju kao te la he te ra. Pra vi, kao i, mno go ei, po ten ci jal ni tro pi, obi no sa dr a ni u ne sva ki danjoj kom pa ra ci ji, sred stva su, da se po slu i mo ter mi no lo gi jom ru skih for ma li sta, spe ci fi nog ouavanja. Ja-ori go pu to pi sa Mi loa Cr njan skog gle da na svet iz ta ko neo bi nog ugla da nam opa e ni pred me ti i po ja ve iz gle da ju kao da ih vi di mo pr vi put. Ko ri ste i me ta fo ru kao sred stvo ko jim se dis pa rant ne i do ta da ne po ve za ne stva ri do vo de u po e zi ji u ve zu ra di de lo va nja na stav (attitude) i im pul se ko ji iz vi ru iz nji ho ve ko lo ka ci je i iz kom bi na ci ja us po sta vlje nih me u nji ma,17 Cr njan ski iz ne na u je i o ki ra svo ga i ta o ca. Ka ko je za i sta ma lo pe sni kih me ta fo ra i je se po re klo mo e sve sti na lo gi ke re la ci je, to stvar no sne de for ma ci je na sta le u tek stu ote a va ju nje go vo raz u me va nje i zah te va ju od i ta la ca du blje i pot pu ni je an ga o va nje. One su znak da na puta mo pro stor isto rij skog Cr njan skog i da ima mo po sla sa jed nom fin gi ra nom stvar nou, u ko joj ume sto lo gi kih za ko na vla da ju do ne kle po me re ni i i ae ni od no si. Pre de li i gra do vi u ko ji ma je stvar ni Cr njan ski bo ra vio, lju di ko je je sre tao, od i vot nih re a li ja, mar ke ra jed nog re fe ren ci jal nog tek sta po sta ju gra a no ve, umet ni ke stvar no sti. Pre lo mlje ni kroz svest lir skog is ka znog su bjek ta oni od ra a va ju je dan su bjek tiv ni po re dak u ko me me nja ju svo je ulo ge i zna e nja, uskla u ju i ih sa nad re e nim ar ti sti kim pla nom: Mno go ta od nje go vog (pu to pi sa, prim. A. G.) i nje ni nog ma te ri ja la, npr. ra u ni, me niji, kar te, ime na i adre se, da tu mi i de sti na ci je, tu su da bi po tvr di li ono to je za pra vo fik ci ja; dok nje go ve naj neobuzdanije fik ci je ima ju sta tus mo gu ih (ve ro vat nih) i nje ni ca.18
biti uzrok velikog knjievnog spora, Marko Car se posebno osvre na ekstravagantnost i razmetljivost u poreenjima Miloa Crnjanskog: Proitao sam, po dunosti, sve italijanske putopise (Piza, Siena, San eminjano, Asizi), i to me je u njima najvie iznenadilo, to su neke pieve komparacije... G. Crnjanski je u svojim poreenjima, ponajee, vrlo nesrene ruke (Milo Crnjanski, Pisma ljubavi i mrnje, pisma Marku Ristiu, priredio Radovan Popovi, Filip Vinji, Beograd, 1994, str. 243). Za Marka Cara, poreenja Crnjanskog su isti pronalazak paradoksalne fantazije, a kada Crnjanski kae da sijenska katedrala izgleda kao hrianski sarkofag, ali od arapske ruke, to znai naprosto nemati pojma kako izgleda jedan sarkofag iz prvih vekova hrianske ere, i imati neke udne predstave o umetnosti Arabljana (Isto, str. 244245). 17 I. A. Riards, Principles of Literary Criticism, 1925, nav. prema: Renik knjievnih termina, Nolit, Beo grad, 21992, str. 453454. 18 Raban, nav. prema: Mic ha el Ko wa lew ski: The Mo dern Li te ra tu re of Tra vel, In tro duc ti on to Temperamental Journeys, ur. Michael Ko wa lewski, The Uni ver sity of Ge or gia Press, At hens and Lon don, 5 1996, str. 8.

118

Kao to je Ralf Frid man pri me tio go vo re i o Ril ke o vom Malteu, u mo der noj lir skoj na ra ci ji mea ju se prolost i sa danjost, ta jan stve ni i stvar ni do ga a ji, mit ske i isto rij ske fi gu re sa oso ba ma ko je po sto je sa mo unu tar sve ta jed nog umet ni kog de la. i vot, ko ji se uputio na ma iz pi zan skog pu to pi sa (da kle, na mu e noj i raz o a ra noj po sle rat noj ge ne ra ci ji), nag i umo ran, sav iz mu en i straan, kao gu ba vi sa ko jim le e, iz mi lo sr a, sve mla do, pan sko plem stvo, u ime Hri sta. Tre ba e ga po mi lo va ti i po kri ti mu na ga re bra (64), za pra vo pre uzi ma svoj stva is ka znog mi, hi lja da i hi lja da ko je su prole kraj lei na, rue vi na, i ob ile svet i vra ti le do ma, tra e i mi sli, za ko ne i i vot ka k vi su bi li (Ob janje nje Su ma tre, Eseji i lanci I, str. 19). Do ve de ne u istu ra van i nje ni ce raz li i tog on to lokog sta tu sa (stvar nost, san, fik ci ja) gra de za di vlju ju e pe sni ke sli ke i je zna e nje ne pod le e van tek stu al noj ve ri fi ka ci ji, ve svo ju sim bo li ku na go veta va u ukrta ju dis per ziv nih se man ti kih li ni ja. Ka ko je Cr njan ski pre vas hod no pe snik, i to naj i zra zi ti ji li ri ar svo je ge ne ra ci je, to ne u di to u nje go vom stva ra latvu sli kov ne pred sta ve do mi ni ra ju nad poj mov nim. Lir ski ka rak ter nje go ve pro ze i po ka zu je se u i nje ni ci da on svo je pri po ve da nja or ga ni zu je upra vo oko ta k vih sim bo li kih sli ka, a ne oko suk ce siv no na ni za nih zbi va nja. Na bi je ne aso ci ja tiv nim zna e nji ma one svoj smi sao ot kri va ju pre kroz alu zi ju i na go vetaj, ne go u otvo re noj eks pli ka ci ji. Ta ko, i vot ni je sa mo re, po jam, ap strakt na ime ni ca, ve na la zi svo je ote lo tvo re nje u raz li i tim, di na mi kim sli ka ma: Po lja na, zi di ne, obla ci i re ka pro ti u, i nad nji ma gle dam i vot svoj, pe li va na, jad nog i vit kog, na ue tu ra za pe tom i za lju lja nom sa obla ka na oblak, sa sto le a na sto le e, sa pre de la na pre deo, ka ko igra i drh ti. Sta rost Pi ze, od de set sto le a, le i ne gde pod njim, u pro le u na tra vi. (58) Su ma tra i sti ka ve ra da je sve na sve tu u ve zi pro stor noj (Gle, ka ko su i bo je, ak ta mo do zve zda, iste, i u trea nja, i u ko ra la!) i vre men skoj (ve ru je mo u du blji, ko smi ki, za kon i smi sao, ra di ko jeg se tu ga, iz Ka mo eo vih so ne ta, kroz to li ka sto le a, pre no si u nas) nala je ov de svoj iz raz u pe sni ki i fro va noj sli ci i vo ta, pe li va na, jadnog i vitkog, na ue tu ko je spa ja ne sa mo obla ke i pre de le, ve i sto le a. Ve o ma ue sta li gla go li u pu to pi si ma Cr njan skog, igrati i drhtati, upo tre blje ni su na po re do u is toj re e ni ci. Oba ima ju zna e nje po kre ta, ali je dan volj nog, kon tro li sa nog, a dru gi ne volj nog, ne kon tro li sa nog. Dok je igra sa mo volj ni akt, po drh ta va nje je pre re zul tat ne ke pri si le, bi lo da je uzro ko va no unu tra njim im pul si ma (strau, na pri mer, kod o ve ka, ali i ze mlje), bi lo da je iza zva no spolj nim i ni o ci ma (ve trom, re ci mo, u slu a ju bi lja i tra va). Sli ka i vo ta pe li va na ko ji igra i drh ti na ra za pe tom i za lju lja nom ue tu za pra vo je na no vo tran spo no va na ide ja Cr njan skog o pre de sti ni ra no sti i uza lud no sti o ve ko ve sud bi ne, sa mo je ona sa da ume sto fik tiv nim ju na ci ma pri pi sa na ja-ori gu ko ji se, po kon ven ci ja ma pu to pi snog an ra, iden ti fi ku je sa isto rij skom li nou auto ra.19 Ne ka via si la ljulja ko no pac i iza zi va podrhtavanje pe li va na, a nje go va
19

U Dnevniku o arnojeviu ivot je takoe taj koji preuzima ulogu agensa: ivot, mlad ivot igrao je tako veto biljara u nepoznatoj kafani tog grada, a ne ja (22). Neto kasnije u tekstu Dnevnika Crnjanski realizuje ustaljeni trop drati ivot u svojim rukama (=drati konce u svojim rukama, vla dati situacijom, ivotom): Drim svoj mali ivot sav potresen i uplaen u rukama, udei mu se, kao to dri crni evnuh prsten sultanije u rukama, dok se ona kupa. On je u mojim rukama, a nije moj (26). Polemiki iskaz Petra Rajia da je ivot u njegovim rukama, ali da nije njegov bitan je element sumatraistike filozofije. arnojevi, pravi sumatraista, rei e da nismo gospodari svojih misli,

119

upi nja nja sa mo su, u svo joj ne mo i, smeni i jad ni po kua ji ovla da va nja si tu a ci jom.20 Sa ovom pred sta vom u bli skoj je ve zi ona o Slu a ju Ko me di jan tu, ko ja e da ti po seb nu bo ju Komentarima Itake i, na ro i to, knji zi Kod Hiperborejaca. Neto ka sni je u istom pu to pi su i vot e bi ti an tro po mor fi zo van i u jed noj dru ga i joj pred sta vi. Ono to je ja-ori ga vijalo ceo dan, oko pla vih, go ro sta snih mra mo ra, bee i vot, obe san i bu jan kao ne ki ga ra vi i cr no o ki, pra vo slav ni an eo, sna nih sto pa la i la na ka (62). Igra (pe li van) ni je sa mo i vot ve i Bog. On, ko ji je igra, ska e vi tak i u dan, eno ona mo, iza ol ta ra, u va zduh, kroz ap si de, ko je li e na zi do ve cr ka va ki jev skih i rakih (62). Igra ko ju pred vo di ro ga ti bog, za ko jim ide ja-ori go, a za ovim svi bed ni ci Go go lje vi, po sta e je dan od cen tral nih mo ti va u to skan skom pu to pi su, na ro i to u tek stu o Pi zi. Kao to u sti ho va nom tek stu, ko ji se za sni va na rit mi kom ra la nja va nju go vo ra, po sto ji oset na te nja da se sve to je u nje ga ulo pod vrg ne po na vlja nju, uklju u ju i i te mat ske je di ni ce, ta ko i u pro znim tvo re vi na ma pe sni ka po sto ji isto rod na ten den ci ja da se raz li i ti nji ho vi ele men ti (kon struk tiv ni, kao i sa dr in ski) uklju e u optu stru ju rit mi kog va ri ra nja i vra a nja. Jed nom uve den mo tiv igre vie stru ko se po na vlja u raz li i tim kon tek sti ma, me nja ju i i bo ga te i svo je zna e nje. Naj pre i ta mo ka ko neto mut no ob u zi ma svest ja-ori ga i jed na ko ga ma mi da po i gra i po vo di, vre loj i u toj, kao pe sak, a ne ko li ko pu ta po no vlje ni mo ti vi ku be ta ko je leb di i na pu pe le doj ke ta ko e su ob je di nje ni sa te mom igre: Pe nje se mra mor i za plju sku je, a nad va li ma igra ono to sve za plju sku je me ko i bla go: is to nja ko ku be to se di e ne bu, kao doj ka. (61) Me ta fo ra igre je do bar pri mer ka ko se u lir ski or ga ni zo va nom tek stu jed na re gra na i po ve zu je sa re i ma iz dru gih, se man ti ki uda lje nih ni zo va obra zu ju i slo e ne pe sni ke sli ke, bo ga te skri ve nim i alu ziv nim zna e nji ma. Nji ho vo po ja vlji va nje u raz li i tim i nje ni nim dis kur si ma ot kri va na in de stru i sa nja ve ri sti kih kon ven ci ja. Ono to omo gu a va kre ta nje pred me ta i obez be u je mu po treb nu di na mi ku je su upra vo nje go va la ko a i bes te le snost. Kod Cr njan skog je ve o ma pri sut na de ma te ri ja li za ci ja po jav nog sve ta i spe ci fi na ete ri za ci ja sve ga po sto je eg, ko ja na sta je kao po sle di ca ku bi sti kog ras tva ra nja pred me ta, ali jo vie oso be ne su ma tra i sti ke po e ti ke. Ta ko se, na pri mer, Pa riz di e u ne be sa, dok Kia, bes kraj na kia drh ti nad nji me, kao da je sav uve zan u ta na ne, mo kre ni ti vo de to oba vi ja ceo svet. Drh ti, lju lja se, od ble sku je. Gu bi svo ju tvr do u i sav se pre tva ra u sen ke, to se lju lja ju u kii. Ta ko je bes kra jan, a ta ko je lak, kao da je sa zi dan od ka ra ta (17). Sli no, u Ljubavi u Toskani, Si je na se po pe la na vrh bre ga, u mo dro osve tlje nje ve e ri to kroz pla vi, pro vid ni prah ne be sa, pre li va plo e i kro vo ve i sta re iko ne, vi zan tin skih bo ja (86). Dok je svet ko jim pu tu je stvar ni Mi lo Cr njan ski, autor pu to pi sa, ma te ri ja lan i ure en po lo gi kim za ko ni ma gra vi ta ci je i ze mlji ne te e, fin gi ra na stvar nost nje go vog is ka znog su bjek ta, pri po ve da a pu to pi sa, pod lo na je de ma te ri ja li za ci ji i ele va ci o nim na e li ma.
ni svojih dela, da budunost jednog naroda ne zavisi od grdnih turbina, ni od rada, nego od neke plave boje oblaka, nekog dalekog ostrva (57). 20 Bilje i trave zaljuljane na vetru i pelivan koji igra na zaljuljanom uetu lako dozivaju Montenjevu predstavu o oveku koji je samo trska, istina trska koja misli. Takoe, slika o pelivanu koji igra na za ljuljanom uetu nije daleko ni od realizacije ustaljenog iskaza igrati kako drugi sviraju, u kome se u igri ukida sva sloboda, a namesto nje uvodi moment nauenog i uslovljenog.

120

U svo joj stu di ji o pro sto ri ma sre e u de lu Mi loa Cr njan skog, Pe tar Da di za klju u je da je Cr njan ski pe snik va zdu ha, ili jo pre etra, spe ci fi ne mea vi ne va zdu ha i sve tlo sti. Svet ko ji tre pe ri i is pa ra va, ne sta lan u svo me po sto ja nju, ispu njen va zdu hom i pro si jan Sun e vom sve tlou, od ko jih po sta je lak i pro zra an, bit na je kom po nen ta su ma tra i sti ke sli ke. Jed nom iden ti fi ko va ni kao si gur ni zna ci Cr njan sko vog oso be nog li ri zma, ovi ele men ti po sta e po u zda ni in di ka to ri po et skog pri su stva i u onim de li ma ko ja se po usta lje noj an rov skoj po de li ne bi ozna i la kao pe sni ka. Ne sa mo da kod Cr njan skog je dan mo tiv kru i u ni zu tek sto va ko ji na sta ju u isto vre me, ne go an rov ska pri ro da tih tek sto va, po pra vi lu, ne one mo gu a va to kru e nje ve mu sa mo da je od re e ne ob li ke.21 Otu da se iste pe sni ke sli ke, bre me ni te sim bo li kim zna e nji ma, na la ze i u po e zi ji i u pro zi Cr njan skog, pa i u onim de li ma pu to pi si ma, me mo a ri ma, ese ji ma i je an rov ske kon ven ci je po i va ju na ne fik ci o nal nim i re fe ren ci jal nim osno va ma. Uzdizanje, na puta nje tvr de i ne po mi ne ze mlje, pa i nje no raz gra i va nje, ras ta ka nje i ra si pa nje sve ga ma te ri jal nog, ugra e ni su u ima gi na tiv ne sli ke Cr njan skog od nje go vih pr vih de la,22 a nji ho vo pri su stvo zna aj no je i u pu to pi si ma. Cr njan ski uzi ma de lo ve raz li i tih re e ni ca i skla pa ih u no ve ce li ne. Po stu pak montae, spa ja nje ele me na ta pre u ze tih iz raz li i tih kon tek sta u no vu ce li nu, bo ga ti i uslo nja va zna e nje nje go vih omi lje nih mo ti va: Mra mor i zi di ne, kro vo vi i po lja, bla go po ze le ne la, pre tva ra ju se, eto, u la ke ma gle i pa re. (54) Br da uoko lo su me ka, to se vie ide na jug, sve sve tli ja, a to pe se u osve tlje nji ma ve er njim. Na stu pa as is pa ra va nja ne kog, vr lo pro vid nog, iz ma gli ce to osta vlja ze mlju kao dua. (San i mi nja no, 155) Iza nas Asi zi je mo dar i lju bi ast. Nig de ni eg su ro vog i su rog, sve je to pu no va zdu ha i to ne u bi stro pla vo ne bo. Na onoj stra ni gde ne ma ve tra, svud ma sli ne sve ble e i sre bre ni je. em pre si i pi ni je ta ko su vit ke da leb de nad ze mljom. Sva osve tlje nja, i naj ud ni ja, to se mo gu vi de ti na um brij skim sli ka ma, ov de su i sa svim pri rod na. (Asi zi, 134) Br zo sam za spao u vo zu. (Va lja od mah obra ti ti pa nju na sig na le re a li sti ke mo ti va ci je: san, voz, ko ji nam skre u pa nju da na puta mo stvar no ja i ula zi mo u do i vljaj nu sfe ru fin gi ra nog auto bi o gra fa. A. G.) Zbu nih se sa mo od ra stan ka sa te lom, ose tih ka ko je ze mlja me ka, ka ko me pri ma va zduh i ka ko ne ma vie ni eg tvr dog i ne po mi nog, na to sam, do tle, bez bri no sputao gla vu. (54)23 Mi sao da ne ma ni eg tvr dog na ta je do tle bez bri no sputao gla vu vr lo br zo e se od jed nog kon kret nog de ta lja pre tvo ri ti u mo tiv opteg zna e nja ve o ma va nog za Cr njan skog. Po drh ta va nje i tre pe re nje sli ke, ko je se u po et ku mo glo mo ti vi sa ti i kre ta njem vo za, pa da kle, po me ra njem po sma tra a (la ko se do se a mo ka me re i ne sta bil no sti objek ti va ko ja
21

Radivoj Miki, Pria, san, manifest. Jedan pogled na Dnevnik o arnojeviu, u: Knjiga o Crnjanskom, str. 110. 22 U Dnevniku o arnojeviu, za arnojevia se kae: inilo se da njegove duge i tanke, kao motka, noge ne gaze po zemlji, kao da je lebdeo nad zemljom (51). 23 Setimo se da slian motiv rastanka sa telom sreemo i u Seobama. Svi citati iz Seoba Crnjanskog bie korieni prema izdanju Seobe I, Sabrana dela, 1966. U zagradi e biti naveden broj stranice na kojoj se nalazi citirano mesto.

121

pro u zro ku je mut nu i tre pe ra vu sli ku), pre ra sta u optu ne stal nost sve ga vi dlji vog: Sve je po tre se no i tre pe ri (55), i ma lo da lje: Sve je po tre se no, i nita vie ni je ne po mi no i tvr do pod ne bom (55). Uz di za nje ja (lir skog su bjek ta, fik tiv nih ja-ori ge ne sa, ja-ori ga fin gi ra nog auto bi o gra fa u auto bi o graf skim tek sto vi ma) ve je u Ob janje nju Su ma tre do ve de no u ve zu sa nje go vom gigantizacijom, jo jed nom va nom oso bi nom su ma tra i sti kog su bjek ta. Ja ko je je su ma tra i sta, ete ri sta, ko smi sta, la ko osva ja pro stor, sje di nju je se sa njim, mi lu je vr ho ve Ura la, igra sa ste njem i pla ni na ma, ogle da se u ne be si ma i mo ri ma. Ova k vi, po me re ni od no si i ne u o bi aj ne spo sob no sti omo gu a va ju mu da spa ja ne spo ji vo i ot kri va one, do sad ne po sma tra ne, ve ze u sve tu na ko ji ma za sni va svo ja ve ro va nja. Pr vi u ni zu Cr njan sko vih ete ri sta, Bran ko, vija oblake i ve ru je, nejasno, da ka da ho e, ne gde da le ko sve to on e li ra a se iz nje go ve due i nje go vog zdra vlja. U ve po me nu toj pe smi Srp na ne bu ru ka lir skog su bjek ta bla go mi lu je zi do ve (to je re al no mo gu e) i obla ke to plo ve (to je sa mo me ta fo ri ki iz vo di vo). U Su ma tri mi, bez bri ni, la ki, ne ni, mi lu je mo da le ka br da / le de ne go re, bla go, ru kom. I dok bi se pred sta va mi lo va nja br da i go ra jo i da la za mi sli ti, jer je re o uslov no opi plji vim, po sto ja nim pred me ti ma, sa sli kom mi lo va nja va zdu ha (Strailovo, npr.) za milja nje ve ide te e. Ove opsedantne sli ke na sta vlja ju da se re a ju i u Dnevniku..., ali nji ho vo pri su stvo po seb no iz ne na u je u pu to pi si ma, ko ji su po tra di ci o nal noj an rov skoj po de li bi li re zer vi sa ni za ve ro do stoj ne opi se i re al ne pred sta ve. Po et ske im pli ka ci je pro is te kle iz Su ma tre, jed ne pe sni ke i lir ske tvo re vi ne, de lo tvor ne su u pri po ved nim i ro ma nesk nim tvo re vi na ma Cr njan skog, ali op sta ju i u onim tek sto vi ma u ko ji ma je ve o ma iz ra e no pri su stvo auto bi o graf skih ele me na ta, u nje go vim pu to pi si ma i me mo a ri ma. Ta ko u pi zan skom pu to pi su sre e mo is ka ze: Mi lo va li smo se sa br di ma i vi di ci ma, ju re i i obi la ze i ih. Siao sam u Ita li ju lak i pro vi dan (54), ili: Dav no sam znao da is pru e nom ru kom, ako je bla ga, mo gu da po mi lu jem ak Ural. (67) Re a li je iz i vo ta pu to pi sca is pre ple ta ne su sa po e ti kom su ma tra i zma, a nji ho va gra ni ca je po ro z na i teko uhva tlji va. i vot i knji ev nost se me u sob no pre li va ju, pa je u pu to pi snim tek sto vi ma Cr njan skog pred na ma e sto jed na ne pra va, kri vo tvo re na stvar nost, na sta la u re or ga ni zo va nju i umet ni kom ob li ko va nju i vot ne gra e: U sre ditu ove knji ev ne for me je, ka ko Fa sel pri me u je u svo joj stu di ji Abroad, sa mo ot kri va ju a fi gu ra i ja je strast da da je smi sao no vim is ku stvi ma i i ji su po kua ji da to i ni vr lo e sto pod sti caj ni kao ma te ri jal sa ko jim pi sac ra di.24 Pu to pi si Cr njan skog se s pra vom mo gu oka rak te ri sa ti kao lir ski, jer upra vo u lir skoj pe smi do ga a nje pred sta vlja ve sa mo kre ta nje pe sni ko vog oka, a sa dr a ji opa a nja da ju gra di vo za iz ra du pe sni kih (sim bo li kih) sli ka.25 Di na mi za ci ja opa a nja je, kao i u nje go vim ro ma ni ma, i ov de bi tan na in li ri za ci je pro ze, jer, za i sta, sa mo se u li ri ci, bo lje re i kod li ri a ra, mo e na i ta k va ose tlji vost i to li ka is tan a nost pri opa a nju.26 Is tan an rad u la
24

Michael Kowalewski, nav. delo, str. 8. Novica Petkovi, nav. delo, str. 250. 26 Novica Petkovi, nav. delo, str. 245246.
25

122

po sma tra a, is ka znog su bjek ta ose tlji vog i na naj ta na ni je pro me ne u sve tu ko ji ga okru u je, omo gu a va ju kon struk ci ju pe sni ki uob li e nih i pre o bli ko va nih sli ka stvar no sti ko ja se opa a. Kao to u Seobama Da fi na telom nasluuje pro me ne u pri ro di,27 ja-ori go Finistre-a, pr vi put, osea, ka ko ze mlja, na Sun cu, po sle kie, drh ti (36). U Ljubavi u Toskani ja-ori go jo jed nom te lom ose a i ono to se za pra vo ne mo e ose ti ti: Pru am ru ke pred pr sa i ose am na nji ma pr ve se ni i tam ni dah no i (55). Mo e mo se pi ta ti ni je li So do mi pri pa lo ta ko va no me sto u pu to pi si ma Cr njan skog upra vo za to to on na sva koj svo joj fre sci otkriva bol no me so to u di i slu ti? In ten ziv na ul na ak tiv nost omo gu a va lir skom ja da ap sor bu je na dra a je spo ljanjeg sve ta i da ima gi nar ne tvo re vi ne ka rak te ri sti ne za po et ski svet Cr njan skog po ka zu je kao vla sti te do i vlja je. Ume sto do vre nih i ko na nih, pred na ma su di na mi ki or ga ni zo va ni pri zo ri, re zul tat pe sni ke, slikovne imaginacije (ter min Ral fa Frid ma na), ko ja vie ni je de ko ra ter, ve ar hi tekt de la. Ona de for mie i ra za ra pro ste ko pi je stvar no sti i gra di za ud ne tro pe, na sta le u dvo stru kom pre ko ra e nju gra ni ce: pre ma ono me ko opa a i ono me to se opa a. Ima gi na tiv ne sli ke su pre sve ga eva ziv ne, one is po lja va ju spo sob nost da se do gra u ju i nad gra u ju, da se re pro du ku ju,28 to Cr njan ski veto ko ri sti u stva ra nju su ma tra i sti kog sve ta, ko ji ma nje-vie op sta je kroz i tav nje gov opus.

27

Pruajui ruku u topal vazduh, kroz reetku, osetivi kao da moe da je provue kroz mlaku po vri nu reke to je proticala, ona je svojim telom naslutila i pesak i trske ostrva i granje vrba to bee uveliko zapupelo, i toplotu po vrhovima brda, a uvee, pri svlaenju i leganju, veliko, nedogledno plavetnilo neba, izmeu raznih zvezda i sazvea, koja su redom dolazila u etvorokut njenog prozora i tamo jedno vreme stajala i treperila (Seobe I, str. 196). 28 Petar Dadi, Prostori sree u delu Miloa Crnjanskog, No lit, Be o grad, 1976, str. 249.

123