ENZIMI

ta je to enzim i kako deluje?

Enzimi su proteini koji u elijama ivih organizama obavljaju funkciju katalize, odnosno ubrzavanja hemijskih reakcija. Prema tome, moemo ih nazvati prirodnim biokatalizatorima koji su od sutinske vanosti za ivot. Da bi se mnoge reakcije spontano dogodile, potrebno je dostii visoku temperaturu koja e probiti! energetsku barijeru za odigravanje reakcije. Preuzimanjem toplotne energije iz okruzenja molekuli reaktanata pocinju brze da se krecu u rastvoru i da se cesce sudaraju, a njihove veze postaju nestabilnije. " nekom trenutku, usled visokog sadrzaja energije, molekuli reaktanata dospevaju u nestabilno stanje, koje nazivamo tranzicionim stanjem. #o je momenat deavanja reakcije. $e%utim, takve temperature mogu imati negativan uticaj na normalno funkcionisanje elija &npr. denaturacija proteina', pa enzimi ovaj problem reavaju tako to smanjuju energiju aktivacije, odnosno, minimalnu energiju koja je potrebna da bi se doslo do tranzicionog stanja. (na)ajna karakteristika enzima jeste da oni ne mogu da smanje ukupnu promenu energije reakcije, vec je samo ubrzavaju. pitanje: Enzimi: a) preuzimaju toplotnu energiju iz okruenja; c) koaguliu proteine;
(odgovor: kataliu hemijske reakcije.)

b) kataliu hemijske reakcije; d) poveavaju energiju aktivacije;

Podela i graa
*' Prema gra%i+ ,' Prema mestu stvaranja i delovanja+ -' Prema kataliti)kom delovanju+ *' Prema gra%i, mogu biti prosti i sloeni. Prosti enzimi su kao samostalne jedinice same sebi dovoljne da bi bile aktivne i sastoje se samo iz proteinskog dela koji se naziva apoenzim. .lozeni &holoenzimi', poseduju i neproteinski deo. #aj deo moze da predstavlja neki mali organski ili neorganski molekul koji se naziva kofaktor, a njih enzim zahteva da bi bio aktivan. /ada je potrebni molekul organske prirode, naziva se koenzim, a moe biti i neorganski, npr. joni metala. 0eki enzimi za svoju aktivnost zahtevaju specifi)ne kofaktore koji se nazivaju prosteti)ne grupe, i koje su )vrsto vezane za apoenzim kovalentom vezom. 1eliki broj kofaktora su derivati vitamina i slue kao transportna tela za transport elektrona, atoma ili funkcionalnih grupa, od enzima ka molekulu. 0aj)ei primeri su 02D i 02DP, koji su transportna tela za elektrone, i /oenzim 2, koji je transportno telo za acetilnu grupu.

Enzimi po svojoj strukturi tako%e mogu biti monomerni, oliogomerni ili multienzimski kompleksi. $onomeran zna)i da sadri samo jedan polipeptidni lanac, obi)no od sto ili vie amino kiselina, dok oligomeran sadri vei broj polipeptidnih lanaca, koji mogu biti ili identi)ni ili da se razlikuju, ali koji funkcioni)u zajedno kao jedna jedinica. $ultienzimski kompleksi se sastoje od veeg broja reakcija transformisanja supstrata u proizvod. Pojedina)ni enzimi u takvom kompleksu su )vrsto povezani, a njihova disocijacija dovodi do potpunog gubitka aktivnosti. ,' Prema mestu stvaranja i delovanja, dele se na endoenzime i egzoenzime. Endoenzimi deluju u samoj eliji u kojoj se stvaraju, a egzoenzimi deluju van elije u kojoj se stvaraju. 0eki enzimi se sintetiu kao neaktivni 3 proenzimi i aktiviraju se samo kada su potrebni, obi)no pomou drugog enzima. #akvi su, npr. enzimi pankreasa koji u)estvuju u varenju hrane i izlu)uju se u neaktivnom obliku &da ne bi razloili elije koje ih sintetiu', a aktiviraju se tek kad dospeju u tanko crevo gde vare hranu. -' Prema vrsti reakcije koju katalizuju dele se na 4 osnovnih klasa5 oksidoreduktaze &katalizuju oksidacije i redukcije razli)itih jedinjenja' transferaze &katalizuju prenoenje funkcionalnih grupa ili celih molekula sa supstrata na neki akceptor' hidrolaze & katalizuju hidroliti)ko razlaganje sloenih organskih jedinjenja' lijaze &katalizuju kidanje razli)itih veza bez prisustva vode' izomeraze &katalizuju prelazak jednog izomera u drugi' lipaze &katalizuju sintezu mnogih organskih jedinjenja' pitanje: Kofaktor je: a) vrsta enzima; b) proteinski deo enzima; c) neproteinski deo enzima; d) organski molekul;
(odgovor: neproteinski deo enzima. Moe biti i organski molekul ali ne isklju!ivo takav tako da je odg. c)

Mehanizam delo anja enzima

$olekuli na koje enzim deluje se nazivaju supstrati, a oni molekuli koji nastaju u enzimski katalizovanoj reakciji su proiz odi. (a enzime je karakteristi)no da pokazuju izvesnu specifi)nost u pogledu supstrata na koji deluju &selektivnost enzima', a to odre%uje poseban region na povrini enzima koji se naziva mesto za vezivanje supstrata. tj. tu su posebno ure%ene

hemijske grupe koje mogu da se vezuju za specifi)an supstrat. Deo enzima koji je odgovoran za njegovo dejstvo i koji se tako%e nalazi na povrini, je akti ni !entar, ili aktivno mesto. 6n predstavlja hemijske grupe koje u)estvuju u katalizovanju hemijske reakcije. 6blik aktivnog centra je veoma precizno podeen prema supstratu, po principu klju)7brava. $ehanizam delovanja5 .upstrat ulazi u aktivni centar i vezuje se za njega pri )emu se nagradi kompleks enzim 3 supstrat &opet po principu klju)7brava'. .upstrat se razloi na odre%ene proizvode, a enzim iz reakcije izlazi nepromenjen.

" nekim enzimima postoji jos jedan region 3 alosterni centar i on predstavlja mesto na kojem se vezuju mali molekuli. #im vezivanjem enzim menja konformaciju &oblik molekula nastalog rotacijom oko sigma veze', to dovodi do toga da mesta za vezivanje supstrata budu manje ili vie specifi)na za supstrat, a aktivni centri postanu manje ili vie aktivni. 0a kineti)ku aktivnost enzima uti)e temperatura, p8, koli)ina supstrata i koli)ina samog enzima. /ada su ovi uslovi optimalni &najpovoljniji', aktivnost enzima je najvea. pitanje: Koje je od sledeih tvrdnji tana: a) supstrati direktno deluju na enzim; c) na alosterni centar se nikada ne vezuju lipidi; b) enzim se razlaze na kraju kataliti!kog procesa; d) svaki enzim ima vie supstrata.

(odgovor: na alosterni centar se nikada ne vezuju lipidi posto su oni veliki molekuli a na taj centar se vezuju mali)

Zna"aj i upotre#a enzima

Enzimi su neophodni u svakodnevnom ivotu, od funkcionisanje organizma do svakodnevnih kunih poslova. Enzim Proteaza se dobija iz bakterija, a koristi se u supstancama kao to je deterdent. 6vaj enzim pomae u uklanjanju mrlja sa tkanina i odee. " naem organizmu tako%e slui za varenje proteina, to je verovatno jedna od najteih supstanci za metabolizam. Enzim $miloglukosidaza se koristi pri proizvodnji piva, jer se pomou ovog enzima proizvodi

nisko kalori)no pivo. Enzim %ipaza je naao upotrebu u prehrambenoj industriji i koristi se veoma puno pri pravljenju bu%avog sira. Enzim $milaza je tako%e od vitalnog zna)aja jer ima ulogu u razgradnji i varenju ugljenih hidrata u organizmu. (bog ovoga, moe se smatrati prirodnim antihistaminom. 0epotpuno varenje ugljenih hidrata je povezano sa eerom u krvi, alergijama i astmom. Poto su enzimi hemijski reagensi, jer reaguju specifi)no, imaju primenu i u odre%ivanju supstanci u smei sa hemijski sli)nim jedinjenjima. /lini)ki zna)aj odre%ivanja aktivnosti nekih enzima u plazmi zasniva se na )injenici da su promene u njihovoj aktivnosti rezultat promena koje se doga%aju u odre%enim tkivima i organima. /orienje aktivnosti enzima u dijagnostici oboljenja bilo bi jednostavno kada bi postojali enzimi specifi)ni za svaki organ ili tkivo. $e%utim, to nije slu)aj, jer je metabolizam razli)itih organa sli)an. 9pak, postoji nekoliko enzima koji su tkivo:organ7specifi)ni. Primer& 2lkohol dehidrogenaza i kisela fosfataza su specifi)ni za prostatu i njihova pojava u plazmi se koristi u dijagnostici oboljenja ove lezde.

Literatura:
7 $om)ilo ;. $ihailovi, ;iohemija, 0au)na, ;eograd ,<<<. 7 dr. 1idosava =ur%i, ;iohemija za >. razred srednjeg obrazovanja, ("0., ;eograd *??*. 7 dr. $ilomir Dami, ;iohemija, 0au)na knjiga, ;eograd *??<. 7 0ada $ajki 7 .ingh, /lini)ka enzimologija, 29D praktikum, ;eograd *??-.