Beograd

Seminarski rad
Predmet:Metodika i organizacija zdrastvene nege Tema: Empatija

Sadraj

SADRAJ........................................................................................................................................................2 1.EMPATIJA-UVOD.....................................................................................................................................2 2.EMPATIJA I NJENO DEFINISANJE......................................................................................................3 2.1.SIMPATIJA...............................................................................................................................................4 2.2.IMITACIJA............................................................................................................................................5 2.3.INTUICIJA ...........................................................................................................................................6 2.4.INTROSPEKCIJA.................................................................................................................................6 3.EMPATIJA KOD DECE............................................................................................................................6 3.1.PRIMER EMPATIJE KOD DECE..................................................................................................................9 5.LITERATURA...........................................................................................................................................11

1.Empatija-Uvod
Empatija je nesvesno znanje o tome ta drugi osea. Ona pripada izvornim oso inama !judske due. "ada neko kae #oseam tvoju o!#$ to u veini s!u%ajeva nema ukva!no zna%enje$ a!i ritanski stru%njaci tvrde da postoje !judi koji imaju izraen oseaj empatije te mogu osetiti %ak i tu&i dodir.

'

(judi koji imaju mogunost empatije u stanju su osetiti dodir uko!iko posmatraju dvoje !judi koji se dodiruju. Ovakav )enomen za e!een je prvi put '**+. godine$ a stru%njaci su ovu sposo nost de)inisa!i kao #sinestezija dodira#.

Porek!o re%i: En,u$ pat-os,oseaj$ uiv!javanje Ein)ue-!en, uivati$ pri!agoditi se Empaso. usipati$ u!ivati$ utkivati

'.Empatija i njeno de)inisanje Empatija je nesvesno znanje o tome to drugi osea. Ona pripada izvornim oso inama !judske due. Empatija je sposo nost uiv!javanja u emociona!na stanja druge oso e
/

i razumevanje njenog po!oaja 0npr. patnje$ ugroenosti1 na osnovi percipirane i!i zami!jene situacije u kojoj se ta oso a na!azi. 2iv!javanje npr. u socija!ne u!oge drugi-. Empatija je osnovni predus!ov drutvenosti$ tj. socija!izacije. Empatija je jedini na%in kako je mogue stei i!o koje mi!jenje o duevnom ivotu drugi-. Empatija je emociona!no saznanje$ zameni%ka introspekcija$ po Kohutu$ empatija je mi!jenje se e u drugom. Empatija je$ 0prvenstveno je to kognitivni proces1$ inte!ektua!no s-vaanje v!astitog #34# strani- doiv!jaja u drugima$ neka vrsta inte!ektua!ne identi)ikacije$ praena emocijama 0koje nisu istovrsne onima koje doiv!java oso a sa kojom se simpatie. Empatija je u osnovi pojma TRANS ERA. Trans)er je odjek i razumevanje a)ektivnog stanja !judi u oko!ini te a)ektivne komunikacije s drugima. 5ato je empatija )undamenta!ni s!oj u psi-oterapijskom odnosu. Empatija ne generira anksioznost$ a trans)er da. "od empatije se ne potiskuju emocije$ pa se sve doiv!java ez anksioznosti. Empatijski sadraji spoznaju se kao sim o!i i ne!ogi%nosti u predsvesnom$ koji ne izazivaju teskoe. "oristimo se e kao rezonirajue instrumente koji de!e i odraavaju nae emocije i potre e u svr-u komunikacije6 potom apstra-iramo empatijsko saznanje i integriramo ga u empatijski odgovor. To je teko ako je iskustvo drugog previe o!no$ ako je u suprotnosti s naim eti%kim stavom. Samo zami!jati kako je iti drugi ez emociona!ne rezonancije nije empatija. Empatija je suiv!javanje posmatra%a s psi-i%kim svetom druge oso e$ zadravajui rea!an uvid u stanje$ ez proiv!javanja. Simpatija je uiv!javanje i proiv!javanje. Empatija je oseanje S drugim$ a simpatija je oseanje !A druge. 2.1.Simpatija - je sk!onost$ priv!a%nost$ saoseanje s drugom oso om u doiv!javanju emocija s!i%ni- emocijama te oso e$ o i%no se o ostrano zasniva na s!i%nostima i oso inama !i%nosti$ vrednostima i uverenjima$ te na komp!ementarnosti potre a$ poti%e traenje kontakata i interakciju.

Emocije su vezane uz percepciju$misao 0#inte!ektua!na pod!oga#1. 84((O E9E"T. :pr. ako asocijativno poveemo dve pod!oge$ prenesemo emocije vezane za jednu od nji-$ to je indirektna sugestija$ npr. kod rek!ama 0simpati%no !ice$ pa nastane simpatija i za proizvod1. 2.2.IMITACIJA Ona sadri poistoveivanje$ a empatija s-vaanje. Empati"#i stav je $ !NA% #a#o se osea. Oseam se kao o jekt promatranja i ostajem svestan oso nog identiteta. Samo za promatranje$ a ne i za zak!ju%ke. Empatija je svojstvo E;4$ )unkcija ega$ opservirajueg ega. Postie se predsvesnim procesom introspekcije koje dovodi do razumevanja v!astiti- i tu&i- motivacija i reakcija$ dak!e introspekcijskim naporom. <ovrava se tokom !atencije$ pu erteta i ado!escencije. Pristup u oso no iskustvo drugog mogue je jedino putem introspekcije u se!) drugog. "od introspekcije postoji distanca od doiv!jaja. Ovde je doiv!jaj na$ a u empatiji tu&i. =ntrospekcijska udnost > svesnost emociona!ni- doiv!jaja u empatiji je vanija od izvora.?azumeti je vie nego otkriti to drugi doiv!java. Empatija je usmerenje pozornosti na istodo no prisustvo nesvesnog i svesnog u predsvesnom. 3a%anjem empatije ja%a povezanost$ a %vra i ira povezanost je de)inicija !ju avi i re!igije$ ez ku!turni- o rana. Empatija je sposo nost emociona!ne to!erantnosti. Empatija podrazumeva integrirani stepen samog se e0se!)1. Empatija je teme!jni koncept ego.psi-o!ogije. =ma de)inisajuu )unkciju > de)inie du inu psi-o!okog po!ja. Empatija je kontro!isani i reverzi i!ni regres ego.)unkcija i o jektniodnosa. =strauje trenutno dominantni o jektni odnos u trans)eru$ to je predus!ov interpretacije. Prema Su&&ivanu: radi se o vezi ez re%i i percepcije dojen%eta i majke tzv. #empat-ic !inkage#. . "apacitet za empatiju je primarni proces. 2 osnovi je azi%no poverenje. Primarna empatija je narcisti%ka i aza za razvoj. Empatijski se kapacitet razvija procesom samo.empatije$ doiv!jaja v!astiti- du okiemocija uz pomo povrinski-."od samog se e0se!)1 .o jekta$ doiv!jajno jedinstvo jednog i istog$ a!i ez razumevanja$ pa to nije empatija.

:eempati%ka$ me-ani%ka percepcija rea!iteta$ kod npr. narcisti%ke )iksacije i regresa$ npr. takve oso e ignoriu empati%ki pristup pa ometaju nau sposo nost da i- pri-vatimo ako im pristupamo empati%ki. Empatijski stav je pravi!an.Empatijska sposo nost je deo sekundarne autonomije ega.4nticipacijska empatija je sposo nost predvi&anja 0ne o%ekivanja@1 emociona!ni- reakcija u udunosti. Empatija sprje%ava raciona!izaciju i inte!ektua!izaciju."ontro!a emocija prua egu grati)ikaciju sekundarnog procesa$ jer moe dozvo!iti nji-ovu pojavu jer i- ne smatra za ranjenim$ one su o jekt introspekcije$ ostatak e na )antaziji. #:e stidim se jer sam iznad nji-$ one su samo rezonanca na tu&eA#. Pacijent doiv!java pro!ost i opservie sadanjost$ a terapeut doiv!java sadanjost i opservie pro!ost. 2.3.INTUICIJA .daje podatak$ tj. in)ormaciju rzo$ rom od mis!i o onom to i smis!i!i$ a!i ne tako rzo. =ntuor, g!edam uA 2.4.INTROSPEKCIJA .je proces samopromatranja$ poniranja u se e$ maksima!ne udnosti$ napor samosvesti$ i moe izazvati tekou. To je neposredno promatranje sadraja v!astite svesti$ samospoznavanje. To je te-nika istraivanja za prikup!janje podataka iz unutranje stvarnosti ez stvaranja sudova i zak!ju%aka 0to se %ini mi!jenjem1. =ntrospekcija je samoopaanje$ autoopservacija$ upoznavanje i opisivanje svog psi-i%kog ivota. Ti podaci se ni%im drugim ne i do i!i. :i mi!jenjem 0 o sadanjem i!i pro!om doiv!jaju1.

'()ATKE )(*+,A%($ 1. introspe#-ijom i empatijom .. opserva-ijom te&esnog/ 0ihejviora&nog i so-ija&nog odgovora 1. ver0a&no a&i o do2iv&javanju 3 jedino introspe#-ijom tj. empatijom. 1.Empatija #od de-e

"ovek ispravno vidi srcem; ono to je bitno, oku je nevid jivo" Antoine de !ante" #$uper% <a ismo mog!i nekome pomoi i istinski se do ro oseati z og toga$ tre amo se moi uiveti u tu&u situaciju i zamis!iti si #kako i meni i!o da mi se to dogodi#. 2iv!javanje u tu&u situaciju i razumevanje po!oaja druge oso e na osnovi vi&ene i!i zami!jene situacije nazivamo empatijom. #. <ete je tre a nau%iti. Premda neka deca prirodnije razvijaju svoju empatiju$ svoj deci tre a pomo u u%enju kako iti empati%an. 2 praksi$ naa!ost$ %ee vi&amo decu koja nisu empati%na$ nego o rnuto 0s time da veina dece nemaju potekoe u ponaanju1. Primera radi$ devoj%ica od B godina norma!nog razvoja$ tr%ei je srui!a devoj%icu od 7 godine. M!a&a devoj%ica je po%e!a p!akati$ a starija se nije ni okrenu!a da i utvrdi!a raz!og njezinog p!a%a$ a kamo!i iskaza!a empatiju.

Empatija se u%i od ro&enja. ?odite!ji v!astitim primerom u%e decu kako se empati%na oso a ponaa. :aravno$ uko!iko se rodite!j ne uiv!java u tu&e situacije i ignorie tu&e oseaje$ dete e %initi isto. Pos!edi%no$ dete e imati potekoe vezati se s drugom decom 0a i kad poraste$ verovatno e imati potekoe u partnerskim odnosima1.

S druge strane$ empati%na deca su uspenija i zadovo!jnija u ko!i te u socija!nim situacijama. :ji-ovi odnosi s vrnjacima su du !ji i trajniji$ te su sposo na razviti istinska prijate!jstva. "ao to je ve nag!aeno$ rodite!jski mode! ponaanja najsnanije uti%e nad detetov razvoj empatije. 2zmimo za primer po!azak deteta u jas!ice. "ada dete kree u vrti$ ono e p!akati i tugovati z og odvajanja od rodite!ja. ?odite!j moe umirujuim pri%ama o vrtiu i uvaavanjem njegove tuge uticati da se dete re osamosta!i i smirenije od!azi u vrti. =stovremeno e ga u%iti kako se prepoznaje tu&a uznemirenost i na koji na%in se uvaavaju oseaji i stanja druge oso e. 4ko rodite!j nije strp!jiv s detetom$ ako mu ne dopusti da tuguje z og odvajanja$ ako je nervozan i !jut jer dete p!a%e$ dete e do iti povratnu in)ormaciju da ono nije O" i da ga rodite!j ne razumije. 2 situacijama kada dete u%ini neto to nije sme!o u%initi 0npr. udari drugo dete1$ rodite!j moe svojom strp!jivou$ o janjavanjem zato se to ne sme %initi i razgovorima o tome #kako si se ti oseaoD!a kada je te e neko udarioE#$ posticati razvoj empatije kod deteta. S vremenom e dete nau%iti to se sme$ a to ne sme raditi i vanije od toga > nau%i e razumeti kako se drugo dete osea. 4ko se dete ponaa na odre&eni na%in samo radi pravi!a$ tada to verojatno %ini iz stra-a z og rodite!jske kritike i kazne. 4 ako je nau%i!o da se uivi u tu&u situaciju$ tada to %ini z og unutranje motivacije da drugome ne %ini !oe te e tu vetinu po%et primenjivati u raznim situacijama$ a ne samo onima odre&enim rodite!jskim pravi!ima.

Od +. godine detetovog ivota$ razgovori mogu iti mnogo opseniji$ te se moe razgovarati o
F

-ipotetskim pro !emima. Mogu se postav!jati pitanja poput: #"ako i se ti oseao kad i ti netko uzeo tvoju omi!jenu igra%kuE# i #"ako i se tvoj prijate!j oseao kad i mu neko uzeo njegovu igra%kuE#. Budui da deca naj o!je u%e kroz igru$ a ne direktivnim razgovorima$ kada god moete$ iskoristite sadraj detetove igre i podu%ite ga vanim stvarima na indirektan na%in. 2 igri$ deca %esto koriste or u izme&u do ra i z!a. 2k!ju%ivanjem u igru$ dete moete postepeno u%iti da niti jedan %ovek nije samo do ar i!i samo z!o%est$ te moete pokuati or u izme&u do ra i z!a pretvoriti u razumevanje tu&e situacije. Pri tome vodite ra%una da predko!sko dete ima ograni%enu sposo nost predo%avanja psi-i%kog iskustva drugi-$ te da im je teko otrgnuti se od v!astitog stajava kako i preuze!o stajav druge oso e. Budite strp!jivi i pa!jivi te %inite to korak po korak kako dete ne i osea!o da mu nameete neto to nije u sk!adu sa njegovom igrom. &.'.(rimer empatije kod dece. Seate !i se pri%e #5vezdana kia#E To je pri%a o devoj%ici koja nije ima!a rodite!je i i!a je jako siromana. 3ednog dana$ sre!a je jednog dedicu koji ju je mo!io za koricu -!e a. =ako je ima!a samo jedan komad -!e a$ da!a mu ga je. = tako je nai!a i na de%aka i drugu devoj%icu kojima je i!o zima. <a!a im je svoju odeu. :a kraju$ njoj nije osta!o nita 0niti -rana niti odea1. Se!a je ispod jednog drveta i od!u%i!a je tamo prenoiti. Premda joj je i!o jako -!adno$ i!a je sretna jer je pomog!a drugima. Odjednom je ug!eda!a mnotvo sjajni- zvijezda koje su se pretvori!e u z!atnike. 5!atnicima je mog!a kupiti -ranu i odeu$ a!i i nastaviti pomagati drugima. Bi!a je nagra&ena za svoje do ro%instvo.

<evoj%ica iz ove pri%e se uive!a u situacije dedice$ de%aka i devoj%ice z og %ega im je pomog!a.

2 stvarnosti$ naravno ne tre a ii u takvu krajnost i staviti u pitanje v!astitu egzistenciju. =sto tako se ne moe o%ekivati da e z!atnici pasti s ne a z og do ro%instva. =pak$ djevoj%ica je do ar i!ustrator kako se %ovjek do ro osjea kada nekome pomogne.

4.+spitivanja

Stru%njaci sa 2niverziteta u (ondonu od!u%i!i su istraiti stanja empatije i o!je razumeti ovu sposo nost te su stoga sprove!i istraivanje sa deset do rovo!jaca koji tvrde da su u stanju percipirati tu&e oseaje. #Smatramo da postoji veza izme&u emaptije i %u!a za dodir#$ izjavio je za ?euters Mic-ae! BanissH$ pro)esor na katedri za psi-o!ogiju na 2niverzitetu u (ondonu. BanissH je sa svojim ko!egama prvo uradio neko!iko eksperimenata sa ispitanicima kako i ustanovi!i ispravnost nji-ovi- tvrdnji da mogu osetiti tu&e oseaje te da i sami percipiraju dodir uko!iko posmatraju dodirivanje. #8te!i smo proveriti da !i je mogue da se nai ispitanici z une$ da !i je mogue da e pomeati stvarni dodir sa onim koji tvrde da oseaju kada se dvoje drugi- !judi dodiruju#$ o jasnio je BanissH.

I*

<o z unjenosti izme&u stvarnog i dodira koji su ispitanici saosea!i nije do!o ni kod jednog od ispitanika.

5.6iteratura

E. Koi$ E%'AT+7A. 8prema ,. 9ruden$ 'sihoterapija/ %ed.na#&ada/ !agre0/ 1::..;

-ttp:DDJJJ.geri!a.comDknjigeDkata!ogDIC*B.-tm

II

I'