MILORAD EKMEI: ISTINA O SARAJEVSKOM ATENTATU

Niti neto slavimo, niti obeleavamo, nego gledamo kako se ono to se dogodilo pre jednog veka ponovo pokuava obnoviti

Da li danas neto slavimo, ili u duhu pokuavamo da obnovimo jednu tragediju koja nas je opet snala? Niti slavimo, niti obeleavamo, nego gledamo kako se ono to se dogodilo pre jednog veka, ponovo pokuava obnoviti. Dvestogodinjica stvaranja Sjedinjenih Drava Amerike (1976) praena je jednim velikim svetskim kongresom istoriara u San Francisku. Dva veka od Francuske revolucije, 1989. ve je liilo da svet vie ali to se sunce slobode u Francuskoj rodilo u krvi i ognju, pa se predsednica britanske vlade tada setila gvozdenog bia kojim je smanjen broj ondanjih Francuza za nekoliko miliona, Britanija je onda kao i uvek bila oaza mira. Ponovo se izdavao roman arlsa Dikensa o dve porodice. Jedna je ivela u harmoniji i miru na britanskom zemljitu, a druga u Francuskoj brojala kako jedan po jedan lan biva ubijan. Zaboravilo se da je to to su Francuzi radili 17891799. Englezi radili u svojoj Puritanskoj revoluciji sredinom XVII veka (16421660). I oni su usred Londona

odrubili glavu svome kralju, kao to su Francuzi uradili vek i po posle toga u sreditu Pariza. Danas se turistima ne pokazuje ni jedno ni drugo mesto, kao take gde se kovala ljudska istorija. A u tim proslavama smo i mi Srbi najgore proli. Najpre je bilo zamiljeno da se odri velelepna proslava Karaoreve bune 1804, pa se onda postideli, kad su nam iz anglosaksonskog sveta poruili da se revolucije ne slave, nego da korak po korak svoje porodice vodimo u miru i harmoniji ka progresu. A gde smo danas, sa tim proslavama, ili obeleavanjima, kako se kome svidi? Ovo je redak jubilej oko koga se hajke vode godinu dana pre nego treba. Danas obnavljamo ono to se dogodilo pre jednog veka u Sarajevu, pa u celom svetu 1914, kao i onda, tako i danas Srbi slave Gavrilov pucanj na habzburkog prestolonaslednika. Moj otac i moj deda su bili kmetovi na posedu muslimanskog bega, koji je u vreme etve svraao u selo da uzme treinu prihoda kao svoje. Moje je detinjstvo bilo ispunjeno priama o tome. Ni danas mi nije jasna sasvim reenica koju sam tada uo: Oprispi, balijo, i pri junetu ima ue! Dosadilo mojim Dragieviima Ekmeiima da beg doe po svoju treinu, pa su zvali: Hasane, Hasane, doi ogladnjeli smo. On se drsko okrenuo i doviknuo im onu reenicu koju spomenuh Nisam ja Hasan, nego Hasa-beg. Tu bi re oprispiti znaila osloviti, titulisati, iako je u renicima turcizama i drugim ne naoh. Posle Gavrilovog pucnja ded mi je uhapen kao i svi odrasli mukarci. Strpani u stovarita na eleznikim stanicama, da jednog po jednog kao taoce trpaju u vagone kako koji voz naie. Duboko u dui, deda se radovao to je Gavrilo opalio da se nikad vie, niko ne mora oprispiti, pre nego to mu beg uzme treinu godinje crkavice. GAVRILA SU SVI SMATRALI HEROJEM U crkvi u apljini sam se krstio 1928. Na vest o pucanju u Sarajevu, rulja drugih dveju vera je crkvu poela ruiti, odneli iz nje sve to se moglo poneti. Ponovo su je ruili i opuhali iz nje pozlaena krsta, ripide i irake, a onda i po trei put 1992, kad se raspala drava kojoj se moj deda 1914. poeo da raduje. Ko je tada plakao i danas plae, ko je podizao palom prestolonasledniku spomenik u Sarajevu, podie ga i danas po drugi put. Bilo je Srba koji su grdno osuivali atentat, pa jedan u Sarajevu kod matiara promenio ime jer je bilo isto kao kod jednog od zaverenika. Nema vesti da neki danas u Beogradu pomiljaju da to urade. Strpljenja malo, bie ih. Ne seam se da li je iko ikad proglasio i Miloa Obilia atentatorom, jer svaki vitez u jednodnevnom boju sanja da ubije zapovednika protivnikih strana. Neto sam sumnjiav da e neki danas proglasiti teroristom i Pjera Bezuhova, iz Tolstojevog Rata i mira. Kad je Napoleon zauzeo Moskvu, on je pozvao jednog francuskog oficira na ruak da zaobilaznim putem sazna kuda prolazi njegov car, da ga ubije. Dobriina kakvog svet pod nebesima nije video bi danas ako znaju za njega bio od nekih osumnjien da je zlonamernik iz muslimanskog podzemlja koji sanja kako da srui jo pokoji njujorki neboder. Sve sam neto radoznao da nee u mojoj apljini sada ponovo neko odneti pozlaene ripide. Ne verujem da bi to nekome smetalo, sem ponekom Srbinu koji u apljini jo nekako tavori. Ameriki istoriar Zeman, u knjizi o Prvom svetskom ratu i atentatu u Sarajevu 1914. citira slubeno stanovite dela habzburkih vlasti da treba potpuno zabraniti srpsku irilicu. Opisao sam to ire u knjizi Stvaranje Jugoslavije 17901918 (II tom, delovi pod naslovima Jungslawen, omladinski pokret 19031914 i drugo Strah od dece). ef policije u Sarajevu, pred atentat 1914, zvanino je izvestio da u slubenim krugovima postoji strah od dece. Sasluavan je deak od deset godina, to je u kolskoj klupi video lik cara na dopisnici svog kolskog druga, pa vrhom depnog noia pokazao kako bi ga po vratu trebalo preklati. Novine su pisale da je sasluavan i deak od 14 godina, jer je pogrivao cara.

irilicu ukidali, jer je vlast obrazlagala da je to znak Istoka pred kapijama zapadne civilizacije koju mi danas (1914) branimo. Ponovo kamenicama lupaju table po Hrvatskoj, jer su neki od onih jadnika iz Domovinskog rata jo tamo preostali da ive. Trebalo bi upitati hrvatske knjievnike da li se hrvatski narod iznutra integrie po nekom drugom lepilu ili je to samo zlonamernost prema Srbima, koja ih kao naciju dri na okupu. Da li se tamo neko stidi to se domovinskim ratom naziva proterivanje 300.000 srpske brae, kako pie u knjizi Nikice Baria Srpska pobuna u Hrvatskoj 19901995 (2005). Po popisu 1991, u Hrvatskoj ih je bilo 581.663, uz 106.041 Jugoslovena. Mora da ih je proterano vie, pa opet bojovnici lupaju table sa irilicom, kao to su 1914. radili u odbranu zapadne civilizacije koju oni brane, od onih golaa to su odmaglili od te civilizacije. Svi koji su 1914. morali da oprispe Gavrila su smatrali herojem. DVE AMERIKE A ta rade istoriari danas, kad neki slave, neki obeleavaju Sarajevski atentat? Trebalo bi pri tome razlikovati ameriko javno mnjenje od ostatka sveta. Don Grej, koga smatraju danas najveim ivim britanskim filozofom, u Satanskoj liturgiji veli da dananji liberali u Sjedinjenim Dravama smatraju da nema istorijske nauke, nego da postoje boljih i loijih istorija. U Americi je mogue da se duhovi menjaju u ocenama Sarajevskog atentata. Ali 1914. tamo je bila veina sa predsednikom Vudroom Vilsonom, koji se pitao ta Austro-Ugarska ima da trai u Bosni i Hercegovini, a njegov protivnik, oko Republikanske stranke i bivi predsednik Teodor Ruzvelt mislio je da je za rat 1914. kriva Srbija jer je napala tuu zemlju Bosnu i Hercegovinu. Vilsona su proglasili pederom, dok se to nije smatralo vrlinom, a Ruzvelt vlada duhovima nacije koja ulazi u novi rat, pre nego je proli zavrila. Danas Amerika vie nije podeljena. Svi su na jednoj strani novih reakcionara, kakav je bio Teodor Ruzvelt. On je (1915. i 1919) traio da se ne stvara Liga naroda, u kojoj bi sve nacije bile jednake, nego Liga pobednika, u koju bi spadale sve zapadne zemlje na elu sa SAD, Nemakom na drugom mestu i tako redom po snazi. Nijedan slovenski narod u tu Ligu pobednika ne bi mogao kroiti. Predviao je da ta liga raspolae vojskom mornarike peadije za vojne intervencije protiv onih koji diu glavu. Mislio je (1919) da treba stvoriti i jedan Meunarodni tribunal za kanjavanje okrivljenih. Sa Vudroom Vilsonom je umrlo daleko vie nego to je jedan demokratski vizionar. Kad su mu savetovali da poalje u Meksiko ameriku pomorsku peadiju da uvede demokratiju i zaustavi revoluciju, odgovorio je da se demokratija ne izvozi, nego je svaki narod mora izvojevati u decenijama dugim, krvavim borbama na ulicama svojih gradova. Vilson je strahovao da e rat u Americi podrezati korenove demokratiji. Tamo jo policija nije smatrana obaveznom nacionalnom institucijom, nego je vezana za pojedine gradonaelnike i drave. Najgore od svega, rat obavezno mora u drutvo uvesti unutranje pijuniranje, dounitvo, suseda i suseda. Danas je Amerika najmilitarizovanije drutvo na svetu, oduzela nekadanji primat koji su istoriari pripisivali Pruskoj i kasnije Nemakoj. Gore od toga Amerika je postala i najpolicijskija drava na svetu. Kad sam prvi put na due bio u Americi (Prinston 1960 1961), studenti su me zadirkivali da dolazim iz zemlje gde je narod zarobljen. Traili da im pokaem unutranji paso, linu kartu koju smo morali da sa sobom nosimo, a kod njih toga nije bilo. Danas u amerikim linim kartama postoji ne samo klasini otisak prsta nego i snimak dna oka. Stideo bi se danas Staljin to se zadovoljavao samo otiskom prsta. Nikad u svetu slobodna individua nije bila podreena militarizovanoj dravi kao to je u dananjim SAD. Na istok idu istim putem kao Nemaka do 1914. Kao u svim drugim stvarima odevanju, brzoj hrani, homoseksualizmu, ostali svet i u ocenama 1914. sledi Ameriku. Kako

drutvo, tako se ponaa i veina istoriara. Zbog toga mislim da se oni razlikuju u ocenama Sarajevskog atentata 1914. Tamo se najmanje potuju tekovine istorijske nauke i ona najplii trag ucrtava u glavama prosenih intelektualaca, a najmanje istoriara. Svetska nauka je odavno prelomila tap na suenju ko je kriv za Sarajevski atentat, i ta e se ocena u nauci, a ne politikom krabanju, odrati i danas i u budunosti. Versajski mirovni ugovor 1919. ima taku da je krivac za Svetski rat bila Nemaka. Do 1962. su nemaki istoriari to poricali. Kada je 1962. veliki naunik Fric Fier napisao knjigu o tenjama Nemake da postane svetska sila i tako postala kriva za rat 1914, stvar se poela da menja. TRI GRUPE TEORIJA Napravljena je nauna sistematizacija raznih teorija o krivici za Sarajevski atentat. Najbolja reenja su u knjigama Pjera Renuvena 1923. i 1928. U poslednjoj o neposrednim poecima rata 1914. on je sve teorije podelio u tri grupe: 1) Policijska zavera; 2) Maarska zavera; 3) Politiki zloin. U vreme kada Pjer Renuven objavljuje svoje veliko delo 1928. (The Immediate Origins of the War 28th June 4th July 1914), smatran je najboljim istoriarem Prvog svetskog rata. Bez obzira na evoluciju istraivanja u svim civilizovanim zemljama sveta, rezultati su do danas ostali isti i u naelu se ocene i zakljuci nisu bitno izmenili. Posebno su nemaka i austrijska nauka ostajale uporno pri ubeenju da odgovornost za izbijanje rata i atentat, neposredno pre njega, snose srpska vlada i saveznike zemlje Antante, Rusija, Francuska i Velika Britanija. Kad je 1962. Fric Fier objavio svoje epohalno delo o tenjama Nemake da postane svetska sila, konano je dolo do nekog ujednaavanja svih istraivanja da je Nemaka odgovorna za izbijanje Prvog svetskog rata. Od 1892. Nemaka ima u vidu ekonomski uspon Sjedinjenih Drava, pa razvija strategiju o nemakoj politici istorijskog odgovora ovom amerikom izazovu. Ukratko je nemaka strategija bila da u tesnom savezu sa Austro-Ugarskom dominira Srednjom Evropom, pa da na taj nain Evropa pod nemakim vostvom dominira celim svetom. Tenja da postane hegemon hegemona je osnovna podloga i Prvog i Drugog svetskog rata. Knjiga Frica Fiera je bila izazov za celu svetsku nauku, posebno nemaku, u kojoj se javila kola istraivaa koji su i dalje ostajali pri ranijim nemakim ubeenjima. Sarajevski atentat na srpski nacionalni praznik Vidovdan 28. juna 1914. bio je povod ratu, a ne njegov uzrok. Od Aristotelovog vremena za svaki dogaaj postoji isto pravilo, da je zakonomernost njegove pojave u dubokim korenovima, a povod je sluajan, kao kad klica novog stabla izbija iz trave, pa najpre naie na kamen koji smeta i onda ga zaobie na povoljnije mesto. EKALA SE POBUNA ALBANACA Danas vrlo dobro znademo ta bi bio drugi povod Prvom svetskom ratu da Sarajevski atentat nije uspeo. On je i tako bio smesa sistema i sluaja, kako je formulisao jedan atentator na suenju posle pogibije habzburkog prestolonaslednika. Namerno je izabran trenutak oko podneva kad Srbi idu u crkvu na molitve povodom Kosovske bitke 1389. Engleski istoriar Alan D. Tejlor u knjizi o borbi za gospodstvo u Evropi 18481918. veli da bi se isto desilo kad bi engleski kralj odluio da poseti Dablin u Irskoj na irski nacionalni praznik Svetog Patrika. Pre dve godine je britanska kraljica posetila prvi put Dablin, nakon dugog vremena kad to nije raeno. Samo nekoliko pojedinaca se vrzmalo oko nje i irskog predsednika vlade. Uskoro posle toga je doao

ameriki predsednik, kad je celi prostor na kojem je ranije bila engleska kraljica, zaposelo oko milion ljudi. Sluaj je bio 1914. da su se prestolonaslednikova otvorena kola pogreno uputila u jednu uliicu na desnoj strani, pa je ofer morao da ih usporava, zaustavi i vraa nazad. To je bilo dovoljno Gavrilu Principu da uspe u svojoj nameri. Sistem se sastojao u injenici da je ranije bila stvorena zavera koju obino nazivaju Crnom rukom. Formalno su poeci njenog izranjanja na povrinu istorije trajali od 1907, definitivno od 1912, ali bi se korenovi morali pustiti u dublju prolost. Sve su balkanske zemlje od kraja XIX veka poele stvarati oficirske zavere. Najpre je nikla jedna grka, pa zatim turska Ujedinjenje i progres. U vreme ubijanja srpskog kraljevskog para 1903. srpska oficirska zavera je postojala, ali je jo istoriari nisu sasvim rekonstruisali. Izvesno je da je u toj grupi bilo oficira koji su kasnije uli u Crnu ruku. Ne pominje se ime tadanjeg majora Dimitrijevia-Apisa. Habzburka obavetajna sluba je u tanine bila upoznata o ovoj zaveri za likvidaciju srpskog kraljevskog para. Svako jutro su u Zemunu dobivali nove stranice dnevnika srpskog ministra spoljnih poslova i predsednika vlade. Znali su da se kralj pre spavanja moli Bogu pred ikonicom koju je nosio u depu. Ostaje pitanje, ne samo za ondanju habzburku vladu kakvu osnovu imaju to nisu obavestili srpski kraljevski par ta se sprema. To je moralno pitanje svakom istoriaru koji o ovome pie. Danas pouzdano znademo koji bi bio drugi povod Prvom svetskom ratu da Sarajevski atentat nije uspeo. To je planiranje pobune Albanaca na jesen 1914. Ja sam u svoje vreme ispisivao grau u sarajevskom Dravnom arhivu o planovima ekonomske mobilizacije za mogui Trei balkanski rat na jesen ove godine. Otkupljivana su po Bosni i Hercegovini krda goveda i konja, odailjana u dalmatinske luke, odakle su se kasnije lako mogla prebacivati u albanske. Habzburka drava je inae bila jako zainteresovana za stvaranje evropski orijentisane Albanije. To nije bilo jednostavno jer je veina naroda elela autonomnu muslimansku Albaniju u Turskom carstvu sa arapskom azbukom. Dubrovnik i Sarajevo su bili dva sredita gde se pripremaju sve akcije oko ovog usmeravanja albanskog nacionalnog pokreta u zapadnoevropskom smislu. Pravljeni su nacrti albanske nacionalne azbuke, a ja sam (Stvaranje Jugoslavije 17901918, 327, II) citirao potvrdu koju je istoriar Ludvig (Lajo) Taloci platio jednom bekom slikaru za slikanje zastave i grba Albanaca. Svi oni koji 28. novembra slave albanski Dan zastave trebalo bi da znaju da je to 25. novembra 1897. isplaeno 15 zlatnih forinti. Odatle crni dvoglavi habzburki orao. ZABLUDE O REFORMATORU Pogreno je pretpostavljati da je Franc Ferdinand bio zagovornik ideja o reformi carstva u demokratskom duhu. Ta se predstava stvorila zbog upotrebe rei reforma za podlogu konzervativnog drutva u starom, nepromenjenom stanju. U izvesnim oblastima, feudalizam u monarhiji nije bio okonan. Teko je uzmicao u nekim dravnim ustanovama, kao vojska, spoljna politika, drutvena elita koja stvara zakon drutvene hijerarhije. Plemiko zvanje je na prvom mestu. Odeva se, barem u svim dravnim ustanovama poev od carskog dvora, u nonje sa starim eirima sa umicom nojevog perja. Franc Ferdinand je hteo da reformie dvojnu federaciju sa Maarima, u trojnu federaciju, u kojoj bi se stvorila i trea slovenska jedinica. Taj Trijalizam nikada nije otiao dalje od slubenih kancelarija i seoskih parohija. Postoji Trijalizam odozgor i Trijalizam odozdo. Ovaj poslednji predstavlja pokuaje da se preko seoskog svetenstva razvije neka narodna podrka ovoj ideji. Ona nikad nije napustila jaje u kojem je zaeta. To se delimino osetilo u nemirima 1903. godine. Nije mogla krenuti dalje od poetka.

Jedan od razloga je i nedostatak razumevanja za ponaanje i politiku ulogu samog prestolonaslednika. On je bio miljenik vojnog vrha, crkve, inovnika u viim i niim ustanovama. eki istoriar Bedrih Leventajn je u posebnoj raspravi opisao stanje duhova u delu carstva koje je poivalo na nemakom stanovnitvu. Srednja klasa nemake Austrije ima svoju predstavu budunosti. Postoji kult katolike autoritarne drave, koja e izigrati parlamentarnu demokratiju. Trai se jaki ovek na vidiku, koji e voditi dravu. U osnovi je to traenje zamene, nekog surogata modernog doba, nekadanjoj apsolutistikoj monarhiji. Opte birako pravo, za koga istoriari vele da je bio jedan od ciljeva Franca Ferdinanda, je bilo uvedeno 1907. u austrijskom, a 1910. u ugarskom delu carstva. To nije bilo demokratsko opte birako pravo, jednakih graana. Uveden je kurijalni sistem, kakav je delimino u nekim varijantama i ranije primenjivan. Donje klase, ogromna veina naroda, su imale pravo izlaska na izbore, ali u parlament alju proporcionalno manji deo poslanika nego srednje i gornje klase. U ugarskom parlamentu je uveden stari izborni sistem, modifikovan novim demografskim promenama. Tu je 60 odsto birakog tela u dravi, u parlament slalo samo sedam odsto poslanika. Govorilo se da u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini jo uvek vlada apsolutizam, bez obzira na proglaenje novog parlamentarnog mehanizma, sa optim birakim pravom. U Hrvatskoj je stvarno imalo samo 3,5 odsto stanovnitva pravo da bude zastupljeno u Saboru. Neki taj postotak jo i smanjuju do dva odsto. Izraunato je da je u Srbiji, nakon ustavnih promena 19031905, pravo glasa imalo 21 odsto naroda. Postoje i prorauni, koje je tee dokazati, da je taj postotak bio ak 70 odsto. Ni to nije u pravom smislu rei opte birako pravo jer pravo glasa ena jo nigde ne postoji u Evropi iako borbe oko njega poinju da ponegde daju prve plodove. I bez toga, Srbija je ustavnim promenama do 1905. postala jezgro junoslovenskog okupljanja. OMLADINSKI POKRETI Onoliko koliko su trezveni krugovi sa radou zahtevali uvoenje bolje demokratije u monarhiji, vojni vrhovi su isto toliko prepadnuti da se zahtevi za parlamentarnom demokratijom postepeno zaista i uveli. To je bilo u skladu i sa ostalim evropskim svetom. ef habzburkog generaltaba sanja o upotrebi artiljerije za rasterivanje demokratskog parlamenta ako bi do njega sluajno dolo. Na prvom mestu je strah od razvoja politikih prilika u junoslovenskim pokrajinama. Stanje u svetu i uinak ruske revolucije 1905. su ojaali sporazumevanje srpskih i hrvatskih politikih stranaka. Balkanski ratovi, odmah zatim su iza 1913. stvorili atmosferu kljuanja. Sporazumom srpskih i hrvatskih politikih stranaka u Rijekoj i Zadarskoj rezoluciji 1905, 1906. zahtevana je saradnja svih politikih stranaka na ujedinjenju tri hrvatske pokrajine u jednu celinu. Zahvaljujui vrednom Ivanu Balti, nije zaboravljena ni Osjeka rezolucija 1905. (Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine SANU, 6, 2009). I u njoj je zahtevano ujedinjenje Dalmacije sa Hrvatskom i Slavonijom i ravnopravnost i sloboda srpskom narodu. Postojala je podrka nekih uticajnih maarskih krugova, a u svim rezolucijama je osuivana ista stranka prava, sa svojim egzotinim ekskluzivizmom prema koncepcijama jugoslovenskog pribliavanja. U svim tajnim pregovorima, pre objavljivanja ovih rezolucija, Bosna i Hrercegovina su igrale jednu od kljunih uloga. Policijski dounici su izvetavali da se sporazumelo da je osloboenje Bosne i Hercegovine stvar srpske nacionalne politike, a ujedinjenje hrvatskih pokrajina Hrvatske. Predviana je opta podrka ovim prioritetima. Posebno je Omladinski pokret bio stalno u prvom redu. Mlada Hrvatska se zainje nakon 1903, a nazvana je po jednom omladinskom listu. Izdvojena od nje je i Mlada Dalmacija. Oba pokreta su, glasom veine pripadnika i duhom onoga to su po svojim akim glasilima pisali, nadahnuta idejama o junoslovenskom osloboenju, uz stvaranje dravnog saveza sa Srbijom. Glavna deviza oba ova hrvatska omladinska pokreta je Nulla redemptio sine

sanguine (Nema osloboenja bez prolivanja krvi). Mlada Hrvatska, pored dominantne jugoslovenske veine, ima i svoje dekadente, velikohrvatske nacionaliste oko novostvorene iste stranke prava. Njih podravaju klerikalci iz Katolike crkve, pa jo neistraena ista katolika akcija nadbiskupa Stepinca iz 1936. predstavlja samo simboliku koja potvruje injenicu da je sve to se deavalo u doba faizma 19411945. bilo programski nacrtano u politikim grupacijama koje daju podlogu politikim projektima prestolonaslednika Franca Ferdinanda pre 1914. Hrvatskim grupacijama toga roda, nakon Aneksije 1909. dolazi i glavnina muslimanskih stranaka Bosne i Hercegovine. Sultanov dvor u Carigradu im je 1909. zabranio da trae autonomiju Bosne i Hercegovine pod sultanovim suverenitetom. Njihov glavni neprijatelj od 1909. su mladi muslimanski intelektualci koji zauzimaju elna mesta u Mladoj Bosni. KAKO SU SAIVENE USTAKE UNIFORME Znaajnije su ideje iste stranke prava od broja njihovog lanstva. Na sastanku trojice predstavnika te partije sa nadbiskupom tadlerom u Aneksionoj krizi (Ivo Pilar, Iso Krnjavi i Nikola Mandi) crta se okvir budue Velike Hrvatske od reke Drine do italijanske granice u Istri. Kako na tom prostoru istorija sama jo nije bila stvorila svest o etnikom hrvatskom identitetu, ona se vetaki crta. Srbe, Jevreje i Cigane bi trebalo eliminisati iz drutva, pa zatim pristupiti preseljavanju katolika iz jedne pokrajine u drugu. Nadbiskup tadler e kasnije podneti peticiju habzburkom dvoru o Velikoj Hrvatskoj, dok je u toku rata, nakon 1914, izgledalo da jo ima vremena. U Aneksionoj krizi 19081909, kad se golim okom sa austrijske strane reke Drine moe videti kako pred hotelima i kafanama (Ljubovija) nametaju stolove, isturaju crvenu zastavu revolucije i poinju upisivanje dobrovoljaca u Legije smrti. Grupa oko iste stranke prava odgovora idejom stvaranja hrvatske Crne legije kao odgovor na mogui srpski gerilski rat u Bosni. Formirae je tek u aprilu 1941, poto je crna oja za uniforme opljakana iz jevrejskih trgovina, a Jevreji, uz obilatu pomo muslimanske rulje, u tri talasa odvoeni na jamu u Zapadnoj Bosni. Posao je zavren do novembra 1941. Ustake uniforme su po modelu italijanskih vojnih jedinica za rat u Etiopiji. Stoga na kapama ne postoji pojas za pokrivanje uiju, nego jedan mali pojas za zatitu od vetra. Likvidacija stanovnitva kao politika mera nije bila izum toga doba. Postojalo je to i ranije, pa odatle i neki preostaci starih obiaja. Iz ranijeg gonjenja Jevreja iz katolikog drutva (moda i muslimana iz panije krajem XV veka) nasleena je deviza Jedan deo prepustiti elezu, drugi fuziji i trei ekspulziji. Treinu pobiti, decu do 14 godina asimilovati i prepustiti odgoju u katolikim porodicama da zaborave odakle su i ko su, a trenu deportovati. U drugim delovima carstva glavni drutveni i politiki oslonac Franca Ferdinanda je stranka bekog gradonaelnika Karla Luegera. Njegova Hrianska socijalistika partija je bila koren iz kojeg je nastao budui nacizam u Austriji. U Mein Kampf-u Hitler opisuje kako je sa svojom porodicom bio ulanjen u tu antisemitsku stranku. Dananji Svetski kongres Jevreja zahteva da se porui velelepni spomenik Karlu Luegeru na bekom Ringu jer je Hitler od tog politikog okupljanja uio prve lekcije antisemitizma. Prestolonaslednik Franc Ferdinand je Luegera slao u Sarajevo radi pridobijanja vostva bosanskih muslimanskih partija. Sauvane su fotografije napravljene pred sarajevskom gradskom venicom. Iz Luegerovog antisemitskog hrianskog socijalizma rodio se austrijski faizam. Od 1934. do 1938. je Austriju pretvorio u hriansku Staleku dravu, dok je Hitler Anlusom 1938. nije ukinuo. Stranka je imala saradnika u Hrianskim socijalistima u jugoslovenskoj i predjugoslovenskoj Sloveniji. Njeno levo krilo je saraivalo sa komunistima u revoluciji 1941. U pozadini svega je bila ideologija Katolike crkve, pa nije udo da je sam papa Pije X u Julskoj krizi 1914.

savetovao da Austro-Ugarska okupira Srbiju i tako se oslobodi korozivnog uticaja na June Slovene u Bosni, Hercegovini, Hrvatskoj i Dalmaciji. EPOHA ZMAJEUBICA Moglo bi se rei da Franc Ferdinand ni blizu nije imao neku podrku u narodu, kako bi neki istoriari nekada i danas hteli. Obian ovek je prema atentatu na njega 1914. mislio kao dobri vojak vejk u Haekovom romanu. Na vest da je poginuo Ferdinand, dobri vojak je najpre mislio je li to onaj Ferdinand, brico koji je umesto rakije popio losion za kosu. Kad su mu objasnili stvari, on se raspilavio priom kakav bi revolver za takvu priliku trebalo upotrebiti i kako bi to on uradio. Zakljuak bi bio da je ono to je Franc Ferdinand nastojao da istorijski ostvari kasnije nazivano protofaizmom. Kasnije faizam je batinio ideje o potrebi odstranjenja nepoeljnih vera i naroda u Srednjoj Evropi. U Na Drini uprija Ivo Andri je ostavio istorijski vredan opis generacije Mlade Bosne. Vreme pred izbijanje rata 1914. je doba kad duhovima vlada Nieova filozofija o dolasku epohe zmajeubica, koji e stvoriti novi svet hrabrosti. Treba, kao stari Rimljani u Pompejima, iveti pod vulkanima. Policija i sudski islednici su, nakon atentata u Sarajevu 1914, pokuali da rekonstruiu ono to se naziva ideologijom tog pokreta. Kao Ivo Andri poznije, svi su zapaali da postoji drutveni fenomen Omladine. Policija je ak za potrebe politiara sainila i definiciju ta je to Omladina pred 1914. To je pokret mladih ljudi, srednjih klasa, koji se interesuju za politika zbivanja i ele da uestvuju u njima. Mlada Bosna je podsticaj za ime dobila od sline druine u Hrvatskoj i Dalmaciji, a prvi put se u javnosti javlja 1907. Posle atentata, policija prevre sve hartije iz kojih bi rekonstruisala ideologiju pokreta. Uzimani su pismeni zadaci sa maturskih ispita, prepisivani i tako, kao istorijski dokumenat, sauvani u policijskim arhivima. Iza pismenog zadatka mladog Mladena Stojanovia stoji mladi koji je sasvim verovatno proitao za jednu godinu vie knjiga na srpskom i nemakom jeziku nego to su radili kasniji profesori univerziteta. U takvoj klimi se rodila ideja, i ona je ostvarena da se ubije prestolonaslednik Franc Ferdinand. Samo u razdoblju od etiri godine, od 1910. do 1914. postojala su etiri pokuaja da se on ubije od junoslovenskih omladinaca. Najpre je 1910. onemoguen da doe u Sarajevo. Nakon to Bosna i Hercegovina dobiva ustav, parlament i ono to se naziva pokrajinskim dravnostima, odreena je delegacija za Sarajevo pod vostvom Franca Ferdinanda da predstavlja carski dvor na sveanostima. Srpski poslanik iz Bea je izvestio Ministarstvo inostranih dela da je zabranjeno da Franc Ferdinand predvodi delegaciju jer je uzbuna u Maarskoj bila tako estoka da se izriito govorilo da je njegov ivot u pitanju. ERINA I UJEVI ATENTTATORI A onda je u raspevanoj atmosferi nakon srpskih pobeda u Balkanskim ratovima grupa Mlada Dalmacija, bliska saradnica Mlade Hrvatske, pokuala da ga ubije u Drniu, jer je bilo objavljeno da e tada proi za ibenik. Slobodan Kljaki je o tome objavio kratku studiju (Politika, Beograd, 6. jula 2004). Poziva se na jo neobjavljeni izvor koji se uva u ostavtini Vicka Krstulovia. Mladi pesnici Vladimir erina i Tin Ujevi su napravili u Drniu, na mostu gde se ulazi u grad, zasedu. Navedena je samo godina 1913. Ukoliko prvi pokuaj na mostu ne bi uspeo, predviena su jo tri, do samog prijema u gradskom veu. U trenutku, kad su se zaverenici vrzmali u Drniu, u gradu se naao i ve tada priznati svetski umetnik Ivan Metrovi. Njegovo rodno selo je u blizini. Kad je uo ta njegovi prijatelji spremaju, Metrovi se sklonio u Split. Dok Kljaki jo nije bio dovrio ovu kratku, ali vrlo dragocenu studiju, Metrovi je bio iv. Imao je atelje na jednom katolikom univerzitetu u Sjedinjenim Dravama. Preko njegovog sina su mu se obratili pismom i od njega dobili pozitivan odgovor da se zavera zaista bila stvorila i da je on zbog nje otiao u Split. U politikom pogledu Metrovi je bio istomiljenik mladih pesnika, ali je

eleo da herojsku krv prepoznaju samo na skulpturama epskih junaka, koji nose desnu u lijevoj ruci. Sa ovom Drnikom najue je vezana i lina zavera 1913. aka treeg razreda uiteljske kole u ibeniku Luja Aljinovia. Nema podataka da je sa njim bila neka vea grupa. Policija ga je uhapsila, ali ga je ucenila da nee biti izveden pred sud ako dobrovoljno otputuje u Latinsku Ameriku. Umro je u Argentini 1965. etiri pokuaja atentata na prestolonaslednika za etiri godine, od kojih je samo poslednji uspeo, upuuju na zakljuak da nisu sluajni. Oigledno je prestolonaslednik bio linost kome je carski mundir suvladara (Mitregent), kako je zvanino bio proglaen, bio zamena za nepopularnost u drutvu. Sem podrke u klerikalizovanim redovima Austrije i delom Slovenije, veina je okretala glavu od njega. Kau da je bio odve osoran, drzak i netolerantan prema ljudima koji su dublje mislili. Od Aneksione krize 19081909. svet strahuje da je to bilo poslednje oprobavanje snaga pred veliki rat koji dolazi. U vreme kada poverenje sveta o Austro-Ugarskoj kao uraunljivoj svetskoj sili opada, bolje bi odgovarao jedan hladnokrvniji, politikim manevrima sklon dravnik, a ne podoficir koji preti silom. Ispoljavao je averziju prema junoslovenskom svetu, pa ak i rekao da bi ih sviju pravoslavne, katolike i muslimane trebalo potopiti u vodu i pustiti katolike da isplivaju. Oigledno je plagirao svog ideologa Karla Luegera da bi sve Jevreje trebalo ostaviti pod vodom, due od pet minuta. Svetski ratovi nisu dogaaji koji bi se raali ili okonavali malim povodima koji se vide na povrini i koje je lako izloiti grehu sa vesti da se proglase uzrocima tako velikih univerzalnih lomova. Svetski rat 19141918. ne bi bio svetski da je zavisio od toga koji je nedovreni junoslovenski pesnik prvi potegao oroz. Za svetski rat su morali postojati i svetski razlozi. Vreme pred 1914. optereeno je optim raspoloenjima da bi veliki ratni obraun doneo vie koristi svakom evropskom drutvu, nego tete. ivelo se u ubeenju da je rat medicinsko sredstvo za odstranjenje smradova, opte trulei. Danas postoji velika literatura o tome, o optoj zabludi da rat nee biti dug, da e razoriti stara tkanja koja se pred oima sviju raspadaju. UBISTVO KAO ISTORIJSKA VRLINA elja za ratom je tkivo koje treba uraunati u opti zbir uzroka Prvog svetskog rata. Niko nije zebao da e biti prva i najgora rtva, nego da e on dobiti. U intelektualnom svetu Habzburke monarhije dominira pokret spasavanja Zapada (Abendlandsrette Bewegung), koji polazi od toga da je socijalizam takvo spasonosno sredstvo. Daleko je vreme da se meu junoslovenskim, a najmanje srpskim, acima trae takvi istomiljenici. Najblii optem proseku je mladi Miroslav Krlea. On je kasnije bio jako slian bekim Levim ljudima s desna (Linke Leute von Rechts). U traganju za ideologijom pokreta omladine u Hrvatskoj, Dalmaciji i Bosni neke Krleine pripovetke izgledaju kao pravi izvor. Nesnoljivi uteg klerikalizma u Hrvatskoj opisao je u noveli Mlada misa Alojza Tieka. Dva ljudska bia su unitena, jer se nesueni mladoenja morao zarediti u nepoeljnu ivotnu sudbinu svetenika. Kad uju zvona sa katedrale, kuvarice u predgrau se krste i raspoznaju koje je koje zvono i ta poruuje. Njegova pripovetka Veliki metar svih hulja otila je dalje i u kapitalizmu videla ono to je Krlea nazvao To prokleto crno neto. Hrvatski kapitalista alje mrtvake sanduke po celom svetu. Bili su na ceni zbog slavonske hrastovine od kojih su napravljeni. Slaba strana svih tih levih ljudi zdesna je to su mislili da takav kolosalni preobraaj sa kvascem socijalizma treba da pone od njihovog naroda, bez obzira koliko je bio daleko od odluujuih sredina. Ni Krlea nije svoja dela objavljivao u ovo vreme priprema ubistva u Sarajevu 1914, ali su ipak bila sok iz plodova omladinskog kretanja pred rat te godine. U poznijim godinama je bio iskljuivo na

stanovitu da ga treba smatrati pokretom omladine od 1903, dalje, i da je bila stvar nerazumevanja da ga nisu prihvatili u srpske dobrovoljce u balkanskim ratovima. Ova pria se navodi na ovom mestu samo to je epizoda u optem stanju intelektualnih skupina i cele omladine pred rat 1914. Danas ne izgleda uverljivo da je u Hrvatskoj veina omladine udela za obraunom sa habzburkom dravom, davala rtve za ujedinjenje sa Srbima u jugoslovenskoj dravi. Danas, kada se svi hvaliu herojstvom to su, uz obilatu pomo saveza Vatikana i Sjedinjenih Drava, etniki oistili svoju zemlju, teko je nai pojedinca koji e priznati da je komunizam i jugoslovenska zajednica bilo vreme, po svemu bolje od dananjeg oseanja da su samo katoliki klerikalci zadovoljni postignutim. Strah vlada nama da se korenovi ove tragedije mogu lako ponavljati. Demokratija uvedena iz Amerike se svima ogadila. Svakome zvui udno da su pred 1914. omladinci ekali trenutak da poloe ivot protiv tirana. Ubistvo kao istorijska vrlina nije izmiljena od istoriara. Da nije imalo vrste osnove u ondanjim drutvima, istoriari ne bi ni znali za nju. ak i u Francuskoj, ija je demokratija prieljkivana na Balkanu kao dar sa nebesa, ubili su vou socijalista ana oresa, jer se protivio ratu. U Sarajevu je muslimanska ulina rulja vikala: iveo rat. Problem je u tome to su svi verovali da su nevaljalci u taboru njihovih protivnika.

MILORAD EKMEI: PRAVA ISTINA O SARAJEVSKOM ATENTATU (2) ILI MRAK LEBDI NAD NAMA
S obzirom na okolnosti kojima je poeo ovaj esej, neophodno je da se u pojedinostima razmotre one tri zavere, u kojima je istorijska nauka reavala pitanje odgovornosti za svetski rat i odgovornosti za ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. Nauna istraivanja su u svakoj od te tri zavere otkrila neto novo koje ranije nije bilo poznato, pa je lake da istraivai uplaste ono to je pokoeno. Samo po sebi se razume da taj zadatak zadugo nee biti zavren, jer je ova nauka o ratu i atentatu 1914. toliko optereena predrasudama, starijim nego to su dogaaji 1914. One se najsporije rastau i iezavaju, ako je uopte danas razumno oekivati da e predrasude o odgovornosti Srbije za izbijanje rata 1914. ikada nestati. One su toliko duboke i toliko opte da se samo one uzimaju kao istina. U otkrivanju istorije postoji i amerika turistika ala, koja u svim okolnostima ima neto zajedniko. ala je da je vodi kroz poprita u Graanskom ratu 18611865. na svakom mestu naglaavao kako su junjaci naterali Jenkije na beanje. Kad mu je neko rekao da su ipak severnjaci u tom ratu pobedili, on je odgovorio da sve dok je on vodi na tim mestima to nikada nee vaiti. U svakoj od tri zavere, na koje je Pjer Renuven 1928. podelio celu nauku o izbijanju rata 1914, do sada je otkriveno poneto novo, pa ih zbog toga ovde treba ponoviti. POLICIJSKA ZAVERA Ona se sastoji od odreenih optubi koje su se pojavile odmah nakon pucanja u Sarajevu. Okrivljen je general Poorek, ef Zemaljske vlade u Sarajevu, u isto vreme i zapovednik kasnijeg fronta protiv Srbije i zamenik efa generaltaba, da je on kriv za ubijanje prestolonaslednika. Bilo je uoljivo da je broj policajaca i vojnika u Sarajevu 1914. bio daleko manji nego u vreme dvorske posete Bosni i Hercegovini 1910, koju je vodio sam car. U toj poseti je najpre bio odreen kao njen voa prestolonaslednik Franc Ferdinand, ali zbog pretnji iz Maarske da e biti ubijen, od toga se odustalo.

Protokol zatite 1910. je bio isti kad je najpre planirano da se odnosi na zatitu prestolonaslednika, kao i nakon odustajanja od toga kad je sam car odreen da to obavi. Kad 1910. car sa svojom svitom prolazi kroz Mostar (kasnije kroz Sarajevo) na svakih desetak metara je bio vojnik sa pukom i bajonetom nagotovs, okrenut leima carskoj povorci. Sem toga, bilo je manje zaustavljanja i uzgrednih poseta, nego u vreme atentata 1914, kada je, pored uea na vojnim manevrima, glavni deo prestolonaslednikove posete trebalo obaviti u samom gradu Sarajevu i gradskoj venici na kraju te putanje. U Sarajevu 1914. general Poorek, organizator te posete, je vie polagao na politiku stranu zbivanja. Srbiji je trebalo dati upozorenje da su manevri mogua prethodnica rata protiv nje. Generaltab i celo vojno vostvo su iveli u uverenju da je rat protiv Srbije jedini lek da se monarhija spasi. To kae u vie navrata i sam ef generaltaba Konrad Hecendorf, kao i general Poorek. Prvi je upozoravao da se sa Srbijom trebalo obraunati jo 1908, u vreme Aneksije, jer je tada Srbija mogla mobilisati vojsku od 200.000 vojnika, ali efektivne snage za voenje rata nisu bile vie od 20.000. Britanski vojni atae iz Bea, je izvestio da se manevri 1914. odravaju pod punom ratnom spremom i da predstavljaju upozorenje Srbiji da do rata zaista moe doi. Atae je u drugom izvetaju opisao da beka tampa vodi politiku kampanju protiv Rusije za uzavrelu situaciju na Balkanu posle pobede Srbije nad turskom vojskom 1912. To je podloga kasnijoj optubi, posle atentata, da je za njega kriva Srbija i Rusija koja je stajala iza nje. Pooreku je zamerano i to to nije dozvolio ponuenu zatitu prestolonasledniku od strane katolikih i muslimanskih stanovnika grada. Hteli su da na odreenim mestima trotoara postave zatitni zid. Najgora optuba je lakomislenost u odbijanju upozorenja da do atentata moe doi. Jedan je lan vlade u Beu Pooreka nazvao bolesnikom od progresivne paralize. Ona je karakteristina za ljude u poodmakloj fazi napretka venerine bolesti. Poreklom Slovenac, ili bolje rei, zbog porekla, naglaeniji etniki Nemac nego drugi. Hvaljen zbog natprirodne radne energije, vrednoe i predanosti poslu. Nije Poorek bio jedini na koga se odnosi veina optubi u ovoj grupi zavera. Sam izbor srpskog nacionalnog praznika, Vidovdana, i prolaenje prestolonaslednikove povorke oko podne kroz sredite grada bili su svima upadljivi kao demonstracija moi. S jedne strane, da se dokae da je srpski znaaj u Bosni i Hercegovini daleko manji nego se misli i odanost veine stanovnitva reimu znatno via. Ipak, to je u podreenom znaaju pred injenicom da se prestolonaslednikovo paradiranje trebalo da tumai kao demonstracija sile i pretnji srpskom protivniku. U krugu ove literature o zaveri treba raunati i na injenicu da je predsednik maarske vlade optuivan da je on kriv za uspeh atentata, a o tome su pisane i knjige. Grof Tisa se nije slagao na sednici vlade kad se odluivalo o ultimatumu Srbiji pod neprihvatljivim okolnostima. Kao krivnju za atentat je navoeno da nije odobrio vea sredstva za zatitu. Za ovu Policijsku zaveru su najznaajniji dokumenti koji su otkriveni posle objavljivanja knjige Pjera Renuvena 1928. Radi se o upozorenju habzburke obavetajne slube 20. oktobra 1913. da su saznali, iz nekih razgovora na bosanskoj eleznici da se Gavrilo Princip sprema za ubijanje prestolonaslednika. Ovaj dokumenat potvruje da su glavni krivci za Sarajevski atentat policija i bezbednosne snage pod upravom generala Pooreka u Sarajevu. Dokumenat je u sarajevskom Dravnom arhivu otkrio Vojislav Bogievi sa uverenjem da je naao kljuni dokaz za istoriju Sarajevskog atentata. Naalost, umro je pre nego je to uveo u svetsku nauku, pa se tako desilo da sam ga ja prvi objavio u Stvaranje Jugoslavije 17901918 (Beograd 1989, II tom, strana 689). Vojislava Bogievia treba smatrati glavnim istoriarem u

svetu za istoriju atentata 1914. I sam je bio mladobosanac, uhapen od policije 1914. i ispitivan, ali zbog sporednog znaaja puten. Proveravao je svaku pojedinost koja bi imala nekog znaaja za ovu temu. Napravio ak i intervju sa profesionalnim delatom koji je veao osuene. Poreklom Belija, kao delat po zanimanju, svoj je zadatak obavljao je u zvanino propisanom odelu, frak, prugaste pantalone, lakovane cipele i cilindar. Kao konopac koristio iskljuivo sirovu svilu, jer se nije kidala pod teinom osuenika. Intervjuisao i devojku, koja se neposredno pred atentat upoznala sa Gavrilom Principom. Jednog jutra se eljala na otvorenom prozoru prizemnog stana. Kad joj je ispao ealj, sa druge strane bate Gavrilo je iskoio kroz prozor i dodao joj ga. Kao i svaki intervju, i ovaj je prepisan uitko i dat na potpis intervjuisanom da je sve tano zabeleeno. Susret sa devojkom, izgleda nije otiao daleko od poetka, ali su se videli veer pred atentat. Princip nosio pelerinu, za koju kau da je bilo lako prepoznatljivo obeleje radikalnih mladobosanaca. Kraj juna (27. juna) nije uvek u Sarajevu bio toliko hladan da bi se prigrnula pelerina. Devojka mislila da je on stiskao otvor da ona ne vidi kako nosi neopranu koulju. I u svim drugim pojedinostima radovi Vojislava Bogievia se moraju smatrati klasinom naunom literaturom za istoriju Mlade Bosne i ubistvo prestolonaslednika 1914. Nastojei da iz dana u dan rekonstruie ponaanje atentatora i samog Gavrila Principa, on je saoptio jedno od svojih glavnih otkria da je odluku o pucanju Princip doneo sam, o tome obavestio Danila Ilia i pukovnika Apisa. Veina mladobosanaca u uem krugu atentatora to isto tvrdi. Mnogi nisu ni znali za rad tajne organizacije Crna ruka, a vrlo retki susreli pukovnika Apisa. Uloga tih srpskih oficira u atentatu je prenaglaena i bila je daleko manja od uinka samih mladobosanaca i atentatora. Ne sme se poricati da je oficirska zavera zaista postojala, kao ni uloga znaajne organizacije Narodna odbrana u celoj toj istoriji. Ono to srpska diplomatska graa pokazuje je injenica da Narodna odbrana nije u celini bila tako radikalno srpsko nacionalistiko jezgro kakvom je prikazuje deo literature. Voa matine organizacije istoriar Stojan Novakovi je u nacrtima zadatka organizacije koju je vodio na prvo mesto stavljao rad na silama bestelesnim, rad na kulturi i duhovnom unapreenju srpskog naroda. Organizacija je stvarana po ugledu na sline organizacije u tadanjoj rumunjskoj i italijanskoj istoriji. Stojan Novakovi je habzburkom poslaniku u Beogradu rekao da bi i Srbija mogla stupiti u Habzburku monarhiju. U srpskoj diplomatskoj grai su znaajni dokumenti o grupi ljudi u apcu koji su stvorili svoju Narodnu odbranu i pokuavali da budu u vezi sa centralom u Beogradu. abaka organizacija je obavestila da e raditi na pomaganju nacionalne revolucije u Habzburkoj monarhiji, davati pomo prijateljima na bosanskoj strani, pomagati im da lake prelaze granicu i dobivaju potrebno oruje. Ovo otkrie dokumenta Vojislava Bogievia, kao i njegovo ubeenje da je otkrio pozadinu odgovornosti za Sarajevski atentat, treba smatrati tanim. Ostalo je pitanje zato policija nije pratila Gavrila Principa u dane pred atentat, kad je o tome imala upozorenje jo od 20. oktobra 1913. Glavni dokumenat se nalazi u bekom Ratnom arhivu. Kad sam tamo istraivao taj problem, meni nije dozvoljeno da vidim dokumenat od 20. oktobra 1913. pod opravdanjem (Peter Broucek) da on nema taj znaaj koji bi se mogao tumaiti. Ostaje injenica da dokumenat postoji, da potvruje nauno stanovite u literaturi da je traljavost sarajevske policije i generala Pooreka u celoj prii kljuna. Ja ne znam da li je taj dokumenat iz bekog Ratnog arhiva objavljen posle moje posete pre oko 25 godina. Ako jeste, onda ne treba lupati glavu ko je odgovoran za atentat. Ako nije, onda u ovoj sumornoj atmosferi danas, u kojoj se ne zna da li neko slavi, neko obeleava stogodinjicu Sarajevskog atentata ili uestvuje u

njegovom obnavljanju, treba zakljuiti da svako drugaije tumaenje i prie o odgovornosti srpske vlade za atentat jesu svesno injeni falsifikat. Svesno skrivanje dokumenta bi bilo gore od falsifikata i spada u krivina dela. MAARSKA ZAVERA Maarska zavera se odnosi na injenicu da su postojali nesporazumi unutar Dvojne monarhije ne samo izmeu raznih naroda i pokrajina nego na prvom mestu izmeu koncepcija o daljem proirenju monarhije na istok prema Solunu, nego i pokreta u samoj Maarskoj, za jaanje njene uloge. Maarsku politiku treba pratiti do ideja o osamostaljenju. Na prvom mestu je osnova tom novom maarskom samopouzdanju demografski rast njihovog stanovnitva. Oko 1910. oni su prvi put u istoriji postigli da na teritoriju zamiljene velike Ugarske, od Rijeke do ondanje moldavske granice, maarsko stanovnitvo prelazi 50 odsto ukupnog naroda. U vreme revolucije 1848. imali su samo treinu. To ne znai da su i u pojedinim pokrajinama dobili takvu veinu, ali su apetiti da se nacionalna granica obeleava tvravom Gardo u Zemunu, kao i svuda okolo granica srednjovekovne Ugarske, u XX veku poeli da opasno rastu. U zajednikoj vladi Austrijanci i Maari se ne ponaaju uvek na isti nain. Postoji odreeni stepen razumevanja izmeu maarskog dranja i hrvatskih predstavnika u vreme Rijeke i Zadarske rezolucije 1905. i 1906. Postoji neslaganje oko pitanja kojem delu monarhije pripadaju Bosna i Hercegovina, jer su delovi u srednjem veku bivali u okviru maarske kraljevine. Hrvate 1905. ohrabruju pojedine partije, tajno. Najvie nesporazuma dolazi od pitanja mogunosti uzajamne saradnje maarske i junoslovenske strane, bez uvida u te poslove vlade u Beu. Maarska je izgledala kao da e poeti da gori zbog unutranjih atentata na dravne i javne dostojanstvenike. Katoliki listovi pozivaju da se omladina ne ugleda na maarsku omladinu zbog olakog hvatanja oruja za individualno ubijanje. Drugim reima, atmosfera poverenja u atentate je znaajnija na maarskoj nego junoslovenskoj strani, ali se dva biljna organizma hrane na nevidljiv nain zajednikim podvodnim sokovima. Pri takvom stanju stvari postoji saradnja izmeu maarskih i srpskih masonskih organizacija. U Beograd je doao francuski mason, kao uitelj maevanja i francuskog jezika. Atentatorima iz Mlade Bosne je on pribavio revolver iz belgijske fabrike kojim je ubijen u Sarajevu habzburki prestolonaslednik. Saradnja sa masonskim sreditem u Parizu nudi vie stranputica nego ispravnih reenja. Te tajne organizacije ne otkrivaju svoj rad na povrini, pa su istoriari skloni da ga precenjuju. U srpskoj diplomatskoj grai postoji dokumenat, nekog lica izvan Ministarstva inostranih dela, da su u vreme Aneksije 1908. predstavnici maarskih masona tajno dolazili u Beograd i sporazumevali se o zajednikom nastupu u odnosu na politiku vlade u Beu. Da je srpsko ministarstvo obaveteno o tome od nekog spoljnog lica samo svedoi da ministarstvo nema svoje masone. Ova bliska saradnja nije jasna za vreme od 1909. do 1914. Kae se da je ova saradnja prestala u meuvremenu, a u svakom sluaju nema dokumenta da su pred atentat srpski i maarski masoni imali neki susret, koji bi vodio do atentata u Sarajevu. Tako ova maarska teorija ojaava zakljuivanje nekih istoriara da je preko ovih veza srpska vlada kriva za atentat, a iza srpske vlade i francuska, sa svojim koncima do masonskog sredita. Ovo je vreme kad u srpskoj omladini dominira ljubav prema Francuskoj. Prema Rusiji je ona konstantna, ali je na prvom mestu Skerliev savet da je Rusija autokratska, Nemaka kaplarska, Austro-Ugarska klerikalna i Britanija plutokratska. Ostaje samo Francuska kao uzor demokratske drave koji treba slediti. Taj Zakon ivota, kako ga je Skerli nazvao, se osea svuda u svim javnim i tajnim porama srpskog drutva. A tu poinje i crta iza koje stoje istoriari da su preko srpske i ruske vlade za izbijanje rata 1914. krive sve sile Antante.

Sile Antante, naravno, ne vode masoni, bez obzira koliko se neko na to pozivao, nego interesi svake lanice (Francuska, Rusija, Velika Britanija) da se moraju ujedinjavati protiv sve vee moi Nemake. Od posete Istanbulu 1910. lorda Kiinera, slabe strahovi Britanije od ruskog uticaja na June Slovene i njenih tenji da oslobodi prestonicu pravoslavlja na Bosforu. Ujedinjene flote Nemake, Austro-Ugarske i Turske e gospodariti Sredozemljem. Optube da su sile Antante odgovorne za izbijanje rata, da su iza Aneksije Bosne i Hercegovine 1908. i pristanka turske vlade da pokrajinu proda za habzburke zlatnike, imale su za posledicu da je turska vlada upozorila voe bosanskih muslimana da e se svaki od njih smatrati izdajnikom, ako bude saraivao sa Srbima. Do tada su muslimanski voi stvorili savez (od 1901. sporazumima u Kiseljaku i Slavonskom Brodu) da im je zajedniki cilj da se odri narodni referendum u Bosni i Hercegovini i zahvali Austro-Ugarskoj na onome to je radila po mandatu Berlinskog kongresa 1878. Tada je dat mandat Austro-Ugarskoj da privremeno rei revoluciju u Bosni i Hercegovini i pacifikuje teritorij. Traeno je da Austro-Ugarska rei agrarno pitanje i tako umiri srpsku nacionalnu pobunu u Bosni i Hercegovini (18751878). Na Vidovdan, 28. juna 1876, je proglaeno ujedinjenje Bosne sa Srbijom, Hercegovine sa Crnom Gorom, a dve srpske kneevine su se u Veneciji sporazumele da stvore federativnu srpsku dravu, sa dve dinastije na dve strane. Nikola Pai je 1907. savetovao da Srbi i muslimani trae da se sazove novi evropski kongres, koji bi revidirao odluke Berlinskog kongresa 1878. Na prvom mestu okupacija habzburka nije bila privremena nego stalna, a agrarno pitanje nije bilo reeno, nego ostavljeno da srpski kmetovi i dalje moraju oprispiti kad se obraaju begu i agi. U sporazumima 1901 (i 1902) muslimanska strana je zahtevala da se priznaju kao deo srpskog etniciteta, da se irilica usvoji i bude zvanino pismo, kao i srpski jezik. Najglavnije je da se zahtevalo da se katoliki doseljenici, naseljavani u Bosni, sa namerom od 1878. da se promeni etnika i verska struktura pokrajina, moraju proterati nazad, odakle su doli. Odluke turskog sultana i njegove vlade 1909. da e se smatrati izdajnikom ko bude i dalje zastupao ove ideje podelile su muslimanski blok. Oni su bili zadovoljni to su se Srbi i dalje s njima slagali da e u slobodnoj Bosni i Hercegovini sultan ostati na elu drave. Od 1909. se muslimanska omladina prikljuuje Srbima. Na kljunim mestima, kao redakcije akih listova srpskog usmerenja, muslimanski mladi intelektualci. Jedan najradikalniji deo, do i u atentatu 1914, nose muslimanska imena. Od kada je Lajo Taloci iza 1912. pisao da se na Balkanu javlja nova muslimanska nacija i ovi muslimanski omladinci se zaklinju da treba ostati veran srpskoj dravnoj i nacionalnoj ideji i boriti se protiv ove ponuene muslimanske nacije. U okvir ove Maarske zavere spadaju i oficirske zavere da se stvara revolucionarna organizacija. Istorija srpskih oficirskih organizacija poinje od kada je stvorena prva grka, krajem XIX veka, pa za njom turska oficirska organizacija. Istoriari su imali na raspolaganju malo grae za rekonstrukciju srpske oficirske organizacije. Vie je izvora za pojaavanje rada iza 1907, a posebno 1912. kada se oglasila Crna ruka. U ovoj oblasti naunih istraivanja je istorijska nauka dola do novih izvora i saznanja, koja ne potvruju tezu o odgovornosti srpske i ruske vlade za atentat u Sarajevu. Deo istorijske nauke, a austrijska u celini, zagovaraju tezu da su srpska i ruska vlada odgovorne za izbijanje rata 1914. Ta se optuba prenela iz kampanje koju su beke novine po izvetaju britanskog poslanika iz Bea pre izbijanja rata i atentata vodile protiv Rusije. U ruskoj nauci je istoriar N. P. Poletika (Sarajevsko ubistvo, Lenjingrad, 1930) optuivao i srpsku i rusku vladu za atentat. Pre njega je vodei ruski istoriar toga vremena M. N. Pokrovski na nemakom jeziku (Berlin, 1925) objavio da ruski istorijski izvori upuuju na zakljuak da je samo pukovnik Apis u ime srpskih zaverenikih oficira davao takav savet. Dravni sekretar Nemake Jagov je izjavio

britanskom poslaniku u Berlinu, par dana pre poetka rata, da je Austro-Ugarska reena da objavi rat Srbiji i da joj to ne treba onemoguiti. Izriito kae da srpska vlada nije umeana u atentat, ali snosi deliminu odgovornost, jer nije zauzdala srpsku radikalnu tampu. Klasina dela ruske nauke raena na izvorima ne potvruju ovu tezu. U novije vreme (1999) je J. Vinjakov u novopokrenutom vojnoistorijskom asopisu objavio nova dokumenta o vezama carske vlade sa srpskom oficirskom zaverom Ujedinjenje ili smrt. U prvom izvetaju je vojni atae V. A. Artamonov izvestio da je za formiranje Crne ruke najpre saznao iz novina. Cilj oficira je bio da formiraju partiju. Tajnu organizaciju je stvorio pukovnik Dragutin Dimitrijevi Apis sa namerom da se suprotstavlja srpskoj vladajuoj Radikalskoj partiji. Kad je predstavnik te organizacije doao ruskom vojnom ataeu, traei rusku zvaninu podrku, bio je odmah odbijen. Znaajan je izvetaj Artamonova od 17. januara 1912, gde ima vie pojedinosti o srpskoj oficirskoj zaveri i njenim ciljevima. Tu se kae da su u prvo vreme toj organizaciji davali podrku princ regent, mitropolit Srpske crkve i neki lanovi vlade, ali odmah su odustali kada su uli da organizacija ne sarauje sa Rusijom. Zaverenici su nameravali da pokrenu i politiku stranku. Od ovog pitanja veza srpskih i ruskih predstavnika vlada sa srpskom oficirskom zaverom je znaajnije pitanje uticaja Rusije na socijalni razvoj u Bosni i Hercegovini. Revolucija u Rusiji 1905. je podsticajno delovala na pojave ideja da od rei treba prei na dela. List glavne srpske stranke u Sarajevu je pisao kako u omladini vlada atmosfera da sa rei treba prei na sablju. Knjievnik i lan parlamenta Petar Koi pravi nacrte revolucionarne organizacije 1905, 1906. Nema traga u izvornoj grai da je i on otiao dalje od rei i prelazio na dela. Generalni trajk 1906. radnika Bosne i Hercegovine je i sam naziv dobio iz ruskog iskustva revolucije 1905. U julu 1910. se organizuje Agrarni trajk seljaka severne Bosne. Zvali su te demonstracije, koje nisu prolile krv, Suhom bunom. Hiljade seljaka su dugakim kolonama ile od sela do sela, (U slogu, Amin), pozivajui na slogu. Imali su seoska vea, ako bi policijski izvetaj o Dorfmedzlissen trebalo tako prevesti. Zakljuak je nametljiv da se Sarajevski atentat na Vidovdan 28. juna 1914. odigrao u revolucionarnoj atmosferi, koja je bila u porastu. Najvie je kljualo agrarno pitanje i nasilno menjanje etnike strukture stanovnitva Bosne i Hercegovine. Dolazilo je vreme da se mora zaboraviti na re oprispiti. To je glavni faktor atentata. POLITIKI ZLOIN Pjer Renuven je ovo uzimao kao jednu od tri zavere u kojima je svetska nauka traila korenove odgovornosti za atentat na habzburkog prestolonaslednika i izbijanje rata 1914. Politiki zloin je lino podnoenje sopstvenog ivota za osloboenje svoga naroda. Politiki zloin nije obini zloin. Atentator je izvrio delo kao rtva tiranoubistva koji stoji na putu. Politiki zloin se individualno kanjava, ali u svim nacionalnim pokretima se atentator smatra nacionalnim herojem i kao takav slavi. Kad sam davnih dana prvi put bio u Milanu, stajao sam na sredini jedne avenije koja je presecala grad. Verovao sam da lepe u evropskim gradovima nema (ako je doputeno da govorim i o stvarima koje ne znam). Kad bih gledao na jednu stranu, ne bih ugledao poetak, kao i kad bih okrenuo glavu na suprotnu stranu, gde nisam nazirao zavretak. Nosila je ime jednog atentatora na Napoleona III 1858 (Felie Orsini, giljotiniran), jer je okonao rat za osloboenje Lombardije i stvaranje Kraljevine Italije. Takvih ulica u Trstu ima dve, a verovatno i vie po raznim evropskim velikim gradovima. Drugim reima, svetska nauka je dala mandat nacionalnim i oslobodilakim pokretima da svoje junake slave kao heroje pale u poduhvatu tiranoubistva. Od pepela dananjih debata o Sarajevskom atentatu i odgovornosti za njegove posledice u ratu, ostae samo ovo to spada u zaveru Politiki zloin Pjera Renuvena 1928.

Pogreno je Mladu Bosnu nazivati organizacijom. To je bio samonikli pokret, a ne organizacija za ujedinjenje srpskog naroda i stvaranje osovine za podizanje jugoslovenske dravne zajednice. Kao i u svakom drugom pokretu, uputnije je upitati ko nije spadao u njega nego ko je spadao. Radilo se o omladini gimnazijskog uzrasta. Bosna i Hercegovina nema univerziteta, ali ima velike gimnazije, koje kao karijatide nose tada postojeu, i onu koja dolazi, kulturu. U toj omladini vlada atmosfera da se treba okaniti rei i samo rei, pa prihvatiti sablju. Postoji velika literatura o Mladoj Bosni. Ime je nastalo 1907. po ugledu na etiri godine stariju Mladu Hrvatsku, pored nje i Mladu Dalmaciju. Pored omladinaca pravoslavne vere, poplava je i mladih intelektualaca katolika i muslimana. Tu su se gnezdili pilii elnika budue jugoslovenske kulture. Ivo Andri je bio najvei srpski pisac, Tin Ujevi najvei hrvatski pesnik. Pesme je pisao i Gavrilo Princip. Naunici koji se pitaju zato je junoslovenska omladina pre 1914. dala otpor habzburkoj dravi koja je ipak bila nosilac evropske civilizacije na Balkanu, trebalo bi da proitaju pesmu koju je hrvatski atentator Luka Juki napisao u zatvorskoj eliji 1912. (Stvaranje Jugoslavije 1790 1918, II, 479). U stihovima je opisao razgovor devojke Kulture i sedog starca u Hrvatskoj. Kultura se ali to je ne uvaavaju, jer je Hrvatska bila pusta pre nego je ona dola. Nije znala ta je svila i da dragulj sja, a gradila je puteve i eleznice, kopala zlato. Starac joj kae da Hrvati na tim putevima kola vuku i po cesti kamen tuku, put ti prave u svoj dom, ubio ih lude grom. Poruuje joj da bei daleko od njegovog doma, napudrana ti si ptica, ja potenjak svijetla lica. Danas se, po tekovinama razvoja, vidi da evropsku kulturu i uspon civilizacije nije na Balkan unosila habzburka administracija, devojke Kulture koje su dole iz Bea, nego aci poletarci u uzvitlalim pokretima Mlade Bosne, Mlade Hrvatske. Mlada Bosna je bio irok pokret formalno samo omladine, a u stvari celog drutva, koji je stao da harmonizuje unutranju versku podelu na zavaene verske sastojke. Civilizacije ipak harmonizuju, uvlae se jedna u drugu, a ne vode izmeu sebe ratove, kako se danas to obino kae. Muslimani su prvi stvorili svoju ideologiju i neuhvatljiv pokret koji se naziva Panislamizmom, ili danas skraeno Islamizmom, ili Vahabijskim skupinama. Izvorno Vahabiji su danas Vehabije iako ne bi trebalo cepidlaiti ta je ispravnije. U svetskoj literaturi jo nije reeno pitanje kako je nastao izraz i pokret iza njega, koji se naziva Panislamizmom. Oba su vezana za istoriju Bosne i Hercegovine. Kad je zagrebaki novinar Franc fon Verner usred srpske revolucije u Bosni i Hercegovini 1876. poeo da alje dopise za Agramer Zeitung, on je prvi upotrebio izraz Panislamizam. Maarski orijentolog Vamberi ga je1879. preneo u jedan londonski list, pa se takav naziv odrao do danas. Srpski istoriar u vedskoj Duan Topalovi je otkrio da se re Panislamizam javljala i ranije kao kolokvijalni izraz u razliitim novinskim napisima. Franc fon Verner je posmatrao ponaanje muslimanskih vernika po bosanskim varoima kad je sredinom 1876. kroz bosanska mesta pronoen pokrov sa prorokovog groba. Kako se ne zna za prorokov grob, verovatno se radi o jednom prorokovom barjaku, koji se uva u sultanovim odajama i iznosi na ulicu samo u sluajevima rata, kada carstvu preti opasnost. Izvetaji ruskih diplomata iz Carigrada nakon Berlinskog kongresa 1878. pokazuju kako je organizovan Panislamizam na osnovu novanih priloga koje su skupili muslimani Rusije nakon aprila 1877. da pomognu tursku vojsku. Nakon primirja sultan nije smeo da taj golemi novac upotrebi za dalje ratovanje u strahu da e se velike sile lako sloiti o podeli Turske imperije Tunis Francuskoj, Egipat Britaniji, Bugarska i deo Jermenije Rusiji i BiH Habzburkoj monarhiji. Umesto toga, u razne delove carstva se alje novac i oruje za oruani otpor na lokalnoj osnovi. Pomagane su etiri Lige. Najpre Prizrenska (albanska), a estok

oruani otpor okupacionim trupama 1878. i ustanak Srba i Muslimana u Hercegovini 1882. su se nazivali etvrta (ili Bosanska liga). Do 1912. se govorilo o naciji Muslimana na Balkanu, od preostatka otomanskog stanovnitva od pre 1878. Katolici u Bosni i Hercegovini se organizuju u dve partije. Jo 1876. turske vlasti su pokuale da stvore jednu Latinsku legiju protiv srpskog ustanka i proglaenja ujedinjenja sa Srbijom 28. juna 1876. Jedna od dve stranke pre 1914. tei ne samo nacionalizovanju katolika nego i druge dve veroispovesti u katoliku celinu. Krug tih dekadenata je bilo gnezdo iz koga e se razviti ustaki pokret, a pre 1914. je bio jedna od osnova na kojoj se dri politika Franca Ferdinanda. Gledano iz te perspektive, Mlada Bosna je po broju i istorijskom znaaju bila demokratski pokret za osloboenje Jugoslovena oko srpske postojee drave. Veina te dece je sanjala o demokratskom socijalizmu. Nije dovoljno rei da su mladobosanci sanjali da od rei preu na sablje radi okupacije. Postoji neto vie od toga jer, pored nezadovoljstva to nisu potovane odredbe Berlinskog kongresa da e okupacija biti privremena, da e se reiti agrarno pitanje i uvesti mir, od poetka je cilj bio da Austro-Ugarska preko okupiranih pokrajina ostane tu trajno kao glavna odskona daska za dalji skok prema Solunu. Nemogue je razumeti Mladu Bosnu niti poeti ikakvu priu o njoj pre nego se baci pogled na kartu o etnikom menjanju pokrajine u korist katolika i posebno Nemaca. Ono to su sve vie videli, Bosanci su strahovali da se pred njihovim oima ojaava nemaka etnika manjina. Sve se vie na ulicama varoi govorio nemaki jezik i sve vie na zidovima bilo nemaki pisanih firmi trgovakih i zanatskih radnji. Bio je obiaj da se pred veer izlazi na etnju glavnom ulicom, a tu dolaze i odrasli ljudi. Po jeziku koji bi se tu uo, stranac bi zakljuio da se radi o nekoj nemakoj varoi. Vladajuim krugovima Habzburke imperije nije bio cilj samo okupacija Bosne i Hercegovine, a pogotovo ne onakva kakvu je propisao Berlinski kongres. Tada su predstavnici velikih sila odredili da okupacija bude privremena, a ne otvaranje vrata daljeg prodora na istok. Jo u istorijskoj nauci nije ovladao zakljuak da su 1844. na Balkanu stvorena tri naertanija, a ne samo ono srpsko Ilije Garaanina. Prva verzija srpskog je objavljena u Londonu i Parizu 1843. na engleskom i francuskom jeziku. Katoliko Naertanije je 1844. doneseno u knjizi pisca i ideologa ezara Balba Le Speranze dItalia u Parizu 1844. Tree je grki projekat osloboenja grkog naroda poznat po nazivu Velika ideja (Megali idea). Predviao je osloboenje Grka na zapadu do Skadra sa celom Albanijom, odatle na istoku iznad Skopske Crne Gore, pa preko Plovdiva na crnomorsku obalu sa grkim gradovima, a odatle celi obalski prostor Anadolije, sa Konstantinopoljem kao sreditem. Ovi projekti nisu bili ni tajni ni revolucionarni, kako se barem za srpski pisalo. Od sva tri projekta, samo je katoliki do 1943. bio uspean i zbog toga bio deo dubinskog uzroka Prvog svetskog rata 1914. ezare Balbo je reavao pitanja evropskih nacija, za koje je pretpostavljao da e se zbliavati, barem u obliku nekih saveza. Umesto osloboenja nacija, kao i svi katoliki projekti oko revolucije 1848. ovaj takoer predvia stvaranje Evrope regija. Obnavljanje tih ideja danas, samo govori u prilog da danas niti slavimo niti obeleavamo godinjicu Sarajevskog atentata, nego obnavljamo atmosferu krize i nasilnog menjanja granica, kao u vreme oko izbijanja Prvog svetskog rata 1914. ezare Balbo je predviao neminovnost civilizovanja slovenskih naroda bez priloga Rusije u tome. Kako se Nemci tada raaju vie nego ikada u modernoj istoriji, on savetuje da se ne sele u Ameriku, nego iz Pruske da naseljavaju poljski teritorij uz

granicu, a na jugu Bosnu i Hercegovinu. Kad je taj program napisan (moja knjiga Dijalog prolosti i sadanjosti, 2002), nije se videlo koje snage, sem Katolike crkve, iza njega stoje. Od izgubljenih ratova do 1866. on postaje dravna strategija Habzburke monarhije, prema kome je usklaivano sve to je habzburka vlada radila. Nakon Berlinskog kongresa 1878, dok se jo potpisi na toj hartiji nisu bili osuili, nemaka politika stranka Zentrum Parthei, pod vostvom Ludvika Vindhorsta (Windhorst), odmah prva daje inicijativu da se pone kolonizacija Bosne i Hercegovine. Tek posle toga u tu praktinu politiku se ukljuuje habzburka vlada u Beu. Partija Centra je bila stranka nemakih katolika. Stvorila je koaliciju sa nacistikom strankom 1933, pa tako omoguila dolazak Hitlera na vlast. U vreme Berlinskog kongresa je bila opoziciona stranka reimu kancelara Bizmarka. Iako su se dve stranke slagale u strahu od junoslovenske drave oko Srbije, a ujedinjenje Bosne i Srbije bilo i proglaeno u bosanskim umama na etiri mesta, Partija Centra je bila znatno radikalnija. Dok je Bizmark odustajao od uea u reavanju Istonog pitanja, Partija Centra je mislila da od toga zavisi ishod pitanja ko e vladati buduim svetom Germani ili Sloveni. Odmah su 1878. poeli sa sakupljanjem novanih priloga za kupovinu slobodnog zemljita u Bosni i Hercegovini, gde bi se naseljavali nemaki kolonisti. Poslat je najpre jedan ovek u dolinu Vrbasa da bi uspostavio vezu sa begovima koji su bili spremni da dopuste stvaranje nemakih naselja. Jedan je list u Nemakoj posebno zagovarao ovo iseljavanje Nemaca u Bosnu i Hercegovinu. Od prvih izaslanika za kupovinu zemlje videlo se da srpski susedi popreko gledaju ovaj posao. Nemaki katolici su se teili da je bolje da doseljenike proderu i vukovi nego da umiru od gladi. Prvo naselje koje je stvoreno u dolini Vrbasa su nazivali imenom efa katolike partije u Nemakoj Vindhorstom. Doli su sa plugovima i vetinom da kue grade od peene cigle, a ne od turske eramide, gline pomeane sa slamom. Prvi poinju upotrebljavati vetaka ubriva, a i obina znaju vetije raditi nego lokalno stanovnitvo. Kasnije e se izraunati da su na hektar svoje zemlje proizvodili 6,5 puta vie ita nego susedni seljaci. Ulogu stvaranja ovih kolonija brzo preuzima vlada u Beu. Postojale su dve vrste kolonija, privatne i dravne. U oba sluaja, doseljenici kupuju zemlju uz pomo drave i njenih zajmova, dobivaju privilegiju korienja uma i lova divljih ivotinja. Paralelno sa ovim doseljavanjem, tee proces iseljavanja lokalnog stanovnitva iz Bosne i Hercegovine. Izraunato je da se od 1878. do Balkanskih ratova 1912. iselilo 130.000 muslimana (negde 140.000). Nakon to je i Srbe uhvatila iseljenika groznica od 1902. i broj Srba koji odlaze trbuhom za kruhom u amerike rudnike se polako pribliava ovom muslimanskom rekordu. Za to vreme se broj useljenika polako ubrzava. Jo 1872. Julius Andrai, kao ministar spoljnih poslova monarhije, trai od svog generalnog konzula u Sarajevu S. Teodorovia da savetuje turskim vlastima da u Podrinju naseljavaju muslimane i katolike, kako bi prekinuo srpski etniki kontinuitet na obe strane reke Drine. Teodorovi je, kao i A. Orekovi, bio visoki funkcioner novouspostavljene obavetajne slube u Beu. Politika kolonizacije Nemaca u Bosni i Hercegovini se ubrzavala odlukama 1907, a posebno pred i u toku rata 1914. Pred izbijanje rata je, kao posebni zadatak lokalnih trupa Schutzkorps, popularno zvanih uckori, predvieno da iseljavaju srpsko stanovnitvo iz Istone Bosne preko reke Drine. Krajem rata je predviano da se zemljite u Podrinju podeli u latifundije, to znai da vie nisu imali poverenja da e muslimani biti dobra zatita etnike granice. Izraunat je broj porodica (Kapidi Hamdija, ljivo Galib, Miki ore). Gavrilo Princip

nije pucao u oveka Franca Ferdinanda, nego u tihi genocid nad Srbima. Do izbijanja rata 1914, useljeno je u Bosnu i Hercegovinu 240.000 nemakih doseljenika. Pored njih su tu jo i delimino poljski (Galicijani), italijanski iz austrijskog Tirola. Ovi poslednji su stvorili veliko naselje Mahovljani kraj Banjaluke. Naa nauka nije obavetena da je sporazumom grofa ana i Milana Stojadinovia 1936. bilo predvieno preseljavanje ovih Italijana u Italiju. Danas su kroatizovani, ali neki od mojih studenata iz tog mesta su dobro govorili italijanski jezik. Ovako visok broj doseljenika je brzo poeo da menja etniku i versku strukturu Bosne i Hercegovine od 1878. do 1914. Jovan Cviji je 1908. pisao da poglavito varoi dobijaju tuinski tip i katoliciziraju se. Vrio se jedan, istorijski dugaak, tihi genocid nad srpskim narodom. Taj proces do danas nije okonan. I zbog toga se dananji svet uzbuuje oko pitanja odgovornosti za rat 1914. Mrak lebdi nad nama. Nai savremenici su krajnje oskudno obaveteni o procesu germanizovanja Bosne i Hercegovine. Ti su doseljenici, nakon poraza pod Staljingradom 1943, povueni sa Balkana. Propali su pusti nacistiki snovi da e istona granica Nemake posle poraza Sovjetskog Saveza biti na Uralu, pa se poelo spasavati to se jo moglo spasiti. Doseljenici iz Bosne i Hercegovine su ubrzanim tempom preseljavani u podruje oko Poznanja, da se ojaa nemaka manjina u toj oblasti. U Drugom svetskom ratu su ulazili u dobrovoljake SS jedinice. Odatle praznina u svesti dananjih ljudi da je Mlada Bosna rasla u zemlji pod pritiskom punog germanizovanja. Neto malo nemakih uzreica, rei i naziva nekih jela su jo tu, ali iz glave dananjeg Srbina je isparila svest da su u Bosni nekada iveli i Nemci. Izgubili su se, kao da ih nikada tu nije ni bilo. To je razlog nedoumicama oko prirode cele generacije koja se zvala Mlada Bosna. Dok su ti mladii hodali zemljom i bavili se milju kako da rei zamene sabljama, u njihovim selima i varoima u kojima su se raali, nad nebom je vladalo kobno pitanje ko e vladati buduim svetom, Germani ili Sloveni. Hteli mi ili ne hteli, to pitanje je danas i nad naim nebom. I mi se rvemo sa kobnom nedoumicom ko e vladati buduim svetom. Nekome smetamo, kao to smo smetali 1844. i 1878. Danas se svet nalazi pred slinim izazovima, kakvi su postojali u vreme raanja i delovanja Mlade Bosne. Kao i onda, danas je svet zasien atmosferom rata. Sjedinjene Drave idu putem kojim su nekada ile Nemaka i Austro-Ugarska. S druge strane, izrasta nova Kina kao izazov koji nije kopija starih stanja od pre 1914. Kao Austro-Ugarska pred 1914, dananja Amerika gubi veru u sebe da moe nositi taj teret budunosti. Ona sve vie gubi karakter supersile. Odatle dramatizovanje spoljne politike, ratovi za unitenje malih nezavisnih drava kao svedoanstvo da amerika mo nije iezla. Proslava stogodinjice Sarajevskog atentata i Velikog rata 19141918 nije zadrala karakter naunih rasprava, nego je tkivo atmosfere ratovanja. Dananjoj Americi spoljnu politiku odreuje oruje, a ne obratno. Nema naroda na zemlji koji bi bio uveren da mali ratovi, iza kojih uvek stoje interesi Sjedinjenih Drava, ne odreuju i budunost njihove koe. Nema nikakvog znaaja pitanje koje reava nauka kako je i zato dolo do Sarajevskog atentata i velikog svetskog rata potom. U dananjoj polemici najmanje odluuju naunici i istoriari koji trae istinu. Kolo vode televizijske kamere i novine, mali neobaveteni ljudi koji mese testo atmosfere ratovanja u kojoj danas ivimo. Znaajnije je ta e o Gavrilu Principu napisati neki novinar za vodee amerike televizijske mree ili ugledne novine nego ta kau ameriki naunici koji su celi ivot nauno istraivali ta pitanja. Ne postoji samo amerika brza hrana,

nego postoji i amerika brza nauka, koja stvara ideologiju svetske politike. I mi smo mali varci u tom globalnom prenju. Sad, kad je neophodno da se uplasti ono to je do sada pokoeno, treba zakljuiti da stogodinjica Sarajevskog atentata i izbijanja Prvog svetskog rata ne lii na klasinu proslavu tih datuma. Mnogo je ui i starih optubi za odgovornost Srbije i Rusije za te nesree. Nije u pravom smislu ni obeleavanje jer tako netolerantne rasprave koje su poele vie od godinu dana pre prave godinjice ne odgovaraju ni karakteristikama koje imaju obeleavanja. Ovo je prizivanje iz mrtvih atmosfere ratova. Trei svetski rat nije na vidiku. Niti su snage za njegovo voenje stale na svoja mesta, niti je glavni podsticatelj za ratnu atmosferu, Sjedinjene Amerike Drave, ubeen da bi svetski rat mogao dobiti. Amerika e ratnu atmosferu i dalje obnavljati nevladinim organizacijama u protivnikom taboru, televizijskim kamerama, elektronskim informisanjem i pijuniranjem. Trei svetski rat bi bio plaen glavama ne samo polovine oveanstva nego polovicom biolokog ivota na zemlji. Od tri zavere koje je klasina nauka, najvie u delima Pjera Renuvena 1928, Frica Fiera 1962, ustanovila, ostaje ono to namee obavezu da se Nemaka smatra glavnim krivcem za rat 1914. Policijska zavera je prva po znaaju za uspeh Sarajevskog atentata. Maarska zavera je postojala, ali nije sigurno da bi uspela u atentatu, da nije postojala prva pomenuta okolnost. Atentat je delo tree zavere koja se naziva Politiki zloin, u kome ubistvo tirana za izvrioca ubistva znai kaznu, a za njegov narod herojsko delo. Neposredne posledice ove hajke protiv Srbije i Rusije, koje su plod preuranjene kampanje oko stogodinjice svetskog rata, mogu biti u ojaavanju onog dela muslimanskog vostva u Sarajevu da destabilizuje Republiku Srpsku. Albanska dijagonala, kako je Musolini nazivao ulogu albanskog pokreta u osvajanju Balkana, e biti drugi veliki plod. Fobija je grka re za strah, ali u moderno vreme nema karakter pasivne radnje straha, nego aktivnih napora protiv nekih naroda. Preko fobija, a najvea je bila antisemitizam u doba nacizma, agresivne vlade nastoje da pridobiju svoje narode u politiku koju vlada vodi, najee veliki ratovi. Dananja srbofobija, kao rukavac rusofobije, vri tu funkciju kako se po prvim rezultatima vidi, vri je uspeno. U veini sluajeva ovakve fobije imaju iza sebe religioznu pozadinu. Jednako kao pre 1914, katolika crkva je ponovo Instrumentum imperii ne vie nemake, nego amerike imperije. Sveta alijansa Amerike i Vatikana, konano stvorena sporazumom pape Vojtile i predsednika Regana 1984, razorila je jugoslovensku dravu. Ona e i dalje vriti tu funkciju, najvie na Balkanu. Mladobosansko pucanje na Vidovdan, 28. juna 1914, je otvorilo vrata stvaranju demokratske Evrope pod vostvom Francuske. Nije udo da je Versajski poredak na meti dananje amerike politike. Kada je Margaret Mak Milan 1961. objavila prvo izdanje svog obimnog dela Pariz est meseci koji su promenili svet 1919 (London, 2001, 2002), obiman predgovor je napisao Riard Holbruk, tvorac ruenja jugoslovenske federativne drave. Citira najpre Klemansoa da e Versajski mir za decenije i stolea izazivati razne meunarodne krize. Holbruk za Jugoslaviju veli da je izazvala etiri rata kada se krpljaina stvorena 1919. raspala rano 1991. Veli da je, u vreme kada je vodio pregovore o reavanju krize zbog ratova na podruju Jugoslavije, sa svojim prijateljima pravio ale da je na cilj da rasklopimo (undo) ostavtinu Vudrou Vilsona. Kada smo prisilili voe Bosne, Hrvatske i

Federativne Republike Jugoslavije da zajedno dou u Dejton, Ohajo, novembra 1995. i reavali pitanje rata, u stvarnosti smo sahranili jo jedan deo Versaja. Pai je bio slabo obrazovan ovek, koji je voleo samo dve stvari vlast i Srbiju Njegova mala zemlja je imala velike snove koje je i on delio sa ostalima. Snovi su Velika Srbija, koja na istoku tei do Crnog mora, a na zapadu Jadrana, postavljena na velike kopnene puteve od Srednje Evrope do Egejskog mora. Citiram Nikolasa Ruzvelta, mladog roaka velikog Tedija (Teodora Ruzvelta): Oni su inferioran svet, i hoe li ih Sjedinjene Drave anektirati. Ruenje Versajskog mira, sveta demokratije pod vostvom Francuske je sruilo dve Jugoslavije, onu 1941, kao i drugu 1992. Kao i 1914, danas su mnogi ubeeni da su za sve to krivi Mlada Bosna, srpska vlada, narod i drava iza nje. Od velike buke i starih dana, danas ne razabiramo nita drugo.