MR - Analiza Finansijskih Izveštaja Korporativnog Preduzeća I Finansijsko Planiranje

1
UNIVERZITET SINGIDUNUM

D De ep pa ar rt tm ma an n z za a
p po os sl le ed di ip pl lo om ms sk ke e s st tu ud di ij je e

MASTER RAD

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA KORPORATIVNOG
PREDUZEA I FINANSIJSKO PLANIRANJE
INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKE-

M Me en nt to or r: : K Ka an nd di id da at t: :
Doc. Dr. Zoran Jovi P Pe et ta ar r K Ka as sa av vi ic ca a 4 40 00 00 01 11 1/ /2 20 00 09 9

Beograd, 2010 godina

2
SADRAJ

UVOD Uvod 05
Uvod (uvodna razmatranja) 05

PRVI DEO Analiza finansijskih izvetaja preduzea
1. Analiza finansijskih izvetaja preduzea 11
1.1. Pojam 11
1.2. Ciljevi analize finansijskih izvetaja korporativnih
preduzea
11
1.3. Vrste analize finansijskih izvetaja 12
1.3.1. Kriterijum korisnika informacija 12
1.3.2. Kriterijum predmeta analize 12
1.3.3. Kriterijum vremena posmatranja 14
1.3.4. Kriterijum instrumenata analize 14
1.4. Korisnici analize finansijskih izvetaja 15

DRUGI DEO Instrumenti finansijsko raunovodstvenog
izvetavanja o stanju i uspehu korporativnog
preduzea (godinji zakljuak godinji rauni) i
finansijsko izvetavanje poslovne banke

Drugi deo (naslovna) 16
2. Instrumenti finansijsko raunovodstvenog
preduzea (godinji zakljuak godinji
rauni) i finansijsko izvetavanje poslovne
banke
17
2.1. Instrumenti finansijsko raunovodstvenog
preduzea (godinji zakljuak godinji rauni)
17
2.2. Finansijsko izvetavanje poslovne banke 23
2.2.1. Bilans stanja 25
2.2.2. Bilans uspeha 25
2.2.3. Izvetaj o tokovima sredstava 27
2.2.4. Revizija finansijskih izvetaja poslovnih Banaka 27

TREI DEO Racio analiza i njena interpretacija sa stanovita
poslovne Banke

Trei deo (naslovna) 29
3. Raco Analiza 30
3.1. Pokazatelji likvidnosti 31
3.1.1. Opti raco likvidnosti 31
3.1.2. Rigorozni raco likvidnosti 34
3.1.3. Perspektivna (budua) likvidnost 35
3.1.4. Optimalna likvidnost 36
3.1.5. Neto obrtna sredstva (neto obrtni fond) 37
3.2. Raco pokazatelji aktivnosti 38
3.2.1. Koeficijent obrta kupaca 39
3.2.2. Koeficijent obrta zaliha 41
3.2.3. Koeficijent obrta dobavljaa 43
3.2.4. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava 45
3.2.5. Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava 46
3.2.6. Koeficijent obrtan fiksnih sredstava 47

3
3.2.7. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava 48
3.2.8. Koeficijent obrta sopstvenih sredstava 49
3.3. Pokazatelji finansijske strukture 50
3.3.1 Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim
izvorima finansiranja
50
3.3.2. Koeficijent pokria rashoda na ime kamate 52
3.3.3. Koeficijent pokria ukupnog duga 53
3.4. Pokazatelji rentabilnosti 54
3.4.1. Parcijalni pokazatelji rentabilnosti 55
3.4.2. Globalni (sintetiki) pokazatelji 56
3.5. Pokazatelji trine vrednosti 58
3.5.1. Neto dobitak po akciji 58
3.5.2. Odnos trine cene po akciji i neto dobitka po
akciji
58
3.5.3. Dividenda po akciji 59
3.5.4. Raco isplate dividende 59
3.5.5. Raco trine i knjigovodstvene vrednosti akcija 60
3.6 Pokazatelji ekonominosti 60
3.6.1. Raco poslovne ekonominosti 60
3.6.2. Raco ukupne ekonominosti 61

ETVRTI DEO Poslovni, finansijski i kombinovani leverage
etvrti deo (naslovna) 62
4. Poslovni, finansijski i kombinovani leverage 63
4.1. Pojam i vrste rizika i dejstvo leverage - a 63
4.2. Poslovni rizik i poslovni leverage 64
4.3. Finansijski rizik i finansijski leverage 68
4.4. Totalni i kombinovani leverage 72

PETI DEO Izvetaji o tokovima finansijskih sredstava
Peti deo (naslovna) 73
5. Izvetaji o tokovima finansijskih sredstava
korporativnog preduzea
74
5.1. Uvod 74
5.2. Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava 74
5.3. Izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava 79
5.4. Izvetaj o tokovima novanih sredstava - gotovine 83

ESTI DEO Finansijsko planiranje

esti deo (naslovna) 90
6. Finansijsko planiranje 91
6.1. Plan obima prihoda od prodaje 91
6.2. Plan proizvodnje i zaliha 93
6.3. Plan trokova proizvodnje i nabavke 94
6.3.1. Plan trokova direktnog materijala 95
6.3.2. Plan trokova direktnog rada 96
6.3.3. Plan optih trokova proizvodnje 97
6.3.4. Plan prosenih ukupnih i varijabilnih trokova 98
6.4. Plan trokova prodaje 100
6.5. Plan trokova uprave i administracije 101
6.6. Plan kapitalnih ulaganja 102
6.7. Plan novanih tokova 102
6.8. Planirani bilans uspeha 105
6.9. Planirani bilans stanja 107

4
6.10. Znaaj finansijskog planiranja sa stanovita
poslovne banke
110

Zakljuak (naslovna) 115
Zakljuak (razmatranja) 115

Literatura (nazivi izvora i autori izvora) 118

5

UVOD

Predmet istraivanja

Predmet istraivanja u okviru naeg rada je analiza finansijskih izvetaja
korporativnog preduzea (raco analiza, leverage analiza, izvetaji o tokovima
finansijskih sredstava) i finansijsko planiranje (planirani bilans stanja u bilans
uspeha), kao i interpretacija sa stanovita poslovne banke.

U okviru analize finansijskih izvetaja predmet istraivanja su raco pokazatelji,
leverage , izvetaji o tokovima finansijskih sredstava i finansijsko planiranje.

Raco pokazatelji predstavljaju proizvod razliitih finansijskih izvetaja, a njihov
znaaj se ogleda prvenstveno u tome to sumira kljune odnose i rezultate koji ukazuju na
finansijske performanse preduzea. Odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izraen
u prostoj matematikoj formuli predstavlja u osnovi, raco pokazatelj.

Izloenost preduzea poslovnom i finansijskom riziku, pretpostavlja i
neophodnost iznalaenja adekvatnih metoda za njihovo merenje i kvantitativno
izraavanje. Jedna od tih metoda jeste poslovni odnosno finansijski leverage.

Izvetaji o tokovima finansijskih sredstava namenjeni su analizi dinamike
finansijskih tokova u okviru korporativnog preduzea odnosno analizi izvora i upotrebe
finansijskih sredstava unutar pojedinanih obraunskih perioda odnosno fiskalnih perioda
koji su pokriveni bilansom uspeha.

Finansijsko planiranje ima za zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja
sveobuhvatan i koordiniran plan aktivnosti preduzea i njegovih potreba za poslovnim
sredstvima i izvorima finansiranja za odreeni period vremena koji je izraen u
monetarnoj formi.

Problem istraivanja

Problem istraivanja su finansijski izvetaji preduzea (bilans stanja , bilans
uspeh i izvetaj o novanim tokovima). Preduzee je u obavezi da u cilju transparentnosti
poslovanja na godinjem nivou (kalendarska godina) izdaje finansijske izvetaje i da ih
predaje Narodnoj Banci Srbije na pregled i overavanje. Takvi izvetaji (overeni)
predstavljaju zvanine pokazatelje o stanju finansijske stabilnosti odnosno sredstava i
izvora preduzea na dan (bilans stanja), kao i tokovima novanih sredstava u preduzeu i
iz preduzea, odnosno o rashodima , prihodima i rezultatima (bilans uspeha).

Na bazi tih zvaninih pokazatelja, kao i na bazi periodinih finansijsko
raunovodstvenih izvetaja vre se analize kretanja pokazatelja bilansa stanja i bilansa

6
uspeha, kao i komparacija pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha (raco brojevi i leverage
indikatori), a sve u cilju informacione podrke procesu donoenja odluka internih ili
eksternih korisnika.

Kao to smo napomenuli problem istraivanja su i izvetaji o tokovima
finansijskih sredstava korporativnog preduzea koji ukazuju na izvore i upotrebu neto
obrtnih sredstava , ukupnih poslovnih sredstava i novanih sredstava korporativnog
preduzea i predstavljaju znaajan segment analize finansijskog poloaja preduzea kao
podnosioca zahteva za proizvodom poslovne Banke.

Takoe, problem istraivanja naeg rada je i finansijsko planiranje bilansa stanja i
uspeha i znaaj za poslovnu banku u okviru procesa donoenja odluka o dugoronom
finansiranju privrednih subjekata.

Metode istraivanja

Osnovne (posebne) naune metode istraivanja koje smo koristili u naem
istraivakom radu su sledee metode: indukcije, dedukcije, analize, sinteze, apstrakcije,
generalizacije, analize sadraja i metodu klasifikacije.

Opte naune metode istraivanja koje smo koristili u naem istraivakom radu
sledee metode: statistika metoda, metoda modelovanja i analitiko deduktivna
metoda.

Tehnike prikupljanja podataka:

U okviru tehnika prikupljanja podataka, koristili smo sledee tehnike: analiza
naune dokumentacije, studije sluaja, tehniku uzorka.

Znaaj i aktuelnost istraivanja

Znaaj naeg istraivanja je u bliem razumevanju interpretacije raco
pokazatelja, leverage pokazatelja, izvetaja o tokovima finansijskih sredstava i
finansijskog planiranja (planiranog bilansa stanja i bilansa uspeha) korporativnog
preduzea sa stanovita poslovne banke, a u cilju donoenja kvalitetne odluke o
stupanju u poslovne i finansijske odnose sa istim. Istraivanje ima znaaj i u tome to
ukazuje na adekvatnu kombinaciju raco pokazatelja i leverage indikatora
korporativnog preduzea kako bi se istom ocenilirelevantni segmenti poslovanja
ciljnog korporativnog preduzea.

Aktuelnost istraivanja lei u injenici da je na sceni trenutna svetska
ekonomska kriza koja je prirodno prouzrokovala regionalnu, ali i globalnu optu,
trinu nelikvidnost, te je i sama potreba za finansijskim sredstvima sve izraenija.
Uloga poslovne Banke, a i sam predmet naeg istraivanja, dobijaju na znaaju u ovom
momentu, jer kvalitetna interpretacija raco pokazatelja, leverage pokazatelja, izvetaja o
tokovima finansijskih sredstava, kao i finansijskog planiranja, prua mogunost odabira

7
kvalitetnih korporativnih preduzea kao potencijalnih dunika banke. Kada govorimo o
kvalitetnim korporativnim preduzeima mislimo na ona koja imaju izvanrednu sliku
tekue likvidnosti, i na ona kojima dodatno finansiranje nee naruiti strukturu bilansa
stanja, te i na ona koja su u stanju i koja e biti u stanju da sve obaveze izmiruju o
rokovima dospea, kako ne bi doprinela dodatnom naruavanju likvidnosti privrede, kako
regionalne, tako i globalne.

Ciljevi istraivanja

Nauni cilj naeg istraivanja je ukazivanje na znaaj finansijskog izvetavanja
korporativnog preduzea, odnosa pozicija finansijskih izvetaja (raco indikatora),
leverage indikatora i finansijskog planiranja, sa stanovita donoenja odluka poslovne
banke po pitanju stupanja u poslovne i finansijske odnose sa korporativnim
preduzeem.

Drutveni cilj naeg istraivanja jeste izraunavanje i interpretacija racio
indikatora, leverage indikatora i planiranih bilansnih pozicija sa stanovita poslovne
banke, a u svrsi podrke procesu donoenja odluke o stupanju u kreditne i druge
finansijske odnose sa korporativnim preduzeem. Dakle, koristili smo primer poslovne
banke i njenih internih procedura u domenu interpretacije finansijskih pokazatelja
korporativnog preduzea. Proces, kvalitetne interpretacije finansijskih izvetaja
korporativnog preduzea ima i svoj drutveni znaaj, a u smislu finansijske podrke
privredi drave. Naime, poslovna Banka na osnovu procedure interpretacije finansijskih
izvetaja ne samo da prua finansijsku podrku kvalitetnim korporativnim preduzeima
donoenjem pozitivnih odluka po pitanju kreditnih aranmana, ve je tu i da vri
savetodavnu funkciju i predlae preduzeima ta im je u momentu podnoenja zahteva za
uspostavljanje poslovnog odnosa najbolje da uine. Poslovna Banka je naravno tu da i u
cilju zatite sopstvenog interesa kroz odbijanje kreditne saradnje sa preduzeima koja su
npr. na taki prezaduenosti, a mogu da ponude veoma kvalitetan instrument
obezbeenja, zatiti i interes tog korporativnog preduzea od potencijalnog steaja, ali i
interes nacionalne privrede (spreavanje domino efekta koji bi nastao nemogunou
korporativnog preduzea da odri kvalitet pozicije tekue likvidnosti, narastanjem
obaveza i time ugrozi poslovanje sopstvenih poverilaca dobavljaa).

Hipoteze istraivanja

Generalna hipoteza:

Finansijski izvetaji korporativnog preduzea, njihova analiza (raco brojevi,
leverage indikatori), finansijsko planiranje buduih pozicija bilansa uspeha, kao i
njihova interpretacija sa stanovita poslovne banke predstavljaju znaajan
segment procesa donoenja odluke poslovne banke o potencijalnom stupanju u
poslovne i finansijerske odnose sa tim korporativnim preduzeem.

8

Posebne hipoteze:

Najrasprostranjenija podela raco pokazatelja je sledea: (raco pokazatelji
likvidnosti, raco pokazatelji aktivnosti, raco pokazatelji finansijske strukture, raco
pokazatelji rentabilnosti, raco pokazatelji trine vrednosti, raco pokazatelji
ekonominosti).

Pokazatelji likvidnosti imaju za cilj da pokau sposobnost preduzea da plaa
dospele obaveze, uz odravanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i
ouvanje dobrog kreditnog boniteta.

Pokazatelji aktivnosti preduzea obuhvataju sve relativne odnose izmeu prihoda
i trokova, s jedne i pojedinanih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva, sa druge
strane, koji se u strunoj literaturi nazivaju koeficijentima obrta poslovnih
sredstava.

Pokazatelji finansijske strukture ukazuju na odnos izmeu pozajmljenih i
sopstvenih izvora finansiranja, a odnose se na pasivu bilansa stanja preduzea.

Racia rentabilnosti su pogodna za kontrolu jednog od kljunih parametara i
ciljeva poslovanja preduzea maksimizacija dobitka na dug period.

Racia trine vrednosti karakteristina su za akcionarska preduzea, pa se esto
nazivaju i pokazatelji vlasnitva.

Ekonominost je u sutini ekonomsko naelo koje podrazumeva maksimiziranje
vrednosti proizvodnje ili usluga uz minimizaciju trokova sva tri elementa
proizvodnje: rada, predmeta rada i sredstava za rad. Predmetne odnose u najboljoj
meri odslikavaju racia ekonominosti.

Izloenost preduzea poslovnom i finansijskom riziku, pretpostavlja i
neophodnost iznalaenja adekvatnih metoda za njihovo merenje i kvantitativno
izraavanje. Jedna od tih metoda jeste poslovni odnosno finansijski leverage.

Poslovni leverage procenjuje efekte proreivanja sa fiksnim trokovima
poslovanja.

Finansijski leverage kvantificira dodatni rizik zbog fiksnih finansijskih rashoda.

Kombinovani leverage odraava efekte totalnog rizika (kombinovano dejstvo
poslovnog i finansijskog leverage a na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvena
poslovna sredstva)

finansijskih tokova u okviru korporativnog preduzea odnosno analizi izvora i

9
upotrebe finansijskih sredstava unutar pojedinanih obraunskih perioda odnosno
fiskalnih perioda koji su pokriveni bilansom uspeha.

Izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava treba da sistematizuje i objasni izvore i
upotrebu neto obrtnih sredstava u odreenom vremenskom periodu.

Izvetaj o tokovima gotovinskih sredstava treba da sistematizuje i objasni izvore i
upotrebu gotovinskih sredstava u odreenom vremenskom periodu.

Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava treba da sistematizuje i objasni
izvore i upotrebu ukupnih poslovnih sredstava u odreenom vremenskom periodu.

Finansijsko planiranje ima za zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja
sveobuhvatan i koordiniran plan aktivnosti preduzea i njegovih potreba za
poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odreeni period vremena koji je
izraen u monetarnoj formi.

10

I DEO

11

1. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA PREDUZEA

1.1. POJAM

Finansijska analiza se bavi istraivanjem i kvantificiranjem funkcionalnih
odnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija, stanja i uspeha, sa ciljem da se omogui
verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Moe se rei da je
finansijska analiza zapravo skup, metoda, postupaka i instrumenata otkrivanja,
pokazivanja i interpretacije informacija o stanju i uspehu preduzea na osnovu
njegovih finansijskih izvetaja.
1

1.2. CILJEVI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA KORPORATIVNIH
PREDUZEA

Uopteno govorei, cilj analize finansijskih izvetaja preduzea jeste ocena
prolih ostvarenja preduzea i predvianje buduih ostvarenja u funkciji informacione
podrke procesu donoenja odluka koje su u sutini finansijske odluke.

Ciljevi finansijske analize se razlikuju i prema vrsti korisnika predmetnih analiza.

Postojee i potencijalne investitore (posednike i potencijalne kupce akcija)
interesuje ukupna poslovno finansijska sudbina preduzea. Budui da su oni investitori
riziko kapitala, odnosno da njima pripadaju sva neto uveanja neto imovine preduzea,
kao i da oni podnose sve gubitke preduzea u toku poslovanja i u sluaju likvidacije, oni
ujedno zahtevaju i najire i najobuhvatnija ciljeve analize finansijskih izvetaja. Njih
naravno interesuje , pored trenutne i budue finansijske sigurnosti i trenutna i budua
likvidnost, ali i profitabilnost preduzea. Najznaajnije za akcionare jeste pre svega
informacija o trenutnoj zaraivakoj moi , kako i projekcija budue zaraivake moi
preduzea ije akcije poseduje, odnosno ije e akcije potencijalno kupiti.

Interesi poverilaca su razliiti u odnosu na prethodno opisane zahteve akcionara.
Dugoroni poverioci su kupci obveznica i davaoci dugoronih kredita. Zajedniko za
kupce obveznica i davaoce dugoronih kredita jeste to da su njihova potraivanja
dugorono vezana u preduzeu , odnosno da su pod dugoronom otplatom od strane
preduzea. Imajui u vidu njihov poloaj, osnovi ciljevi finansijske analize koji su njima
od znaaja su za razliku od ciljeva akcionara najvie okrenuti pokazateljima dugorone
finansijske sigurnosti preduzea i predvianjima tokova sredstava.

1
Dr Krasulja Dragan i Dr Ivanievi Milorad: Poslovne Finansije, Ekonomski fakultet u Beogradu,
Beograd, 2001. godine

12
Kratkoroni poverioci su kratkoroni kreditori preduzea, dobavljai i drugi
kratkoroni poverioci (poverioci ija su potraivanja vezana u preduzeu do godinu
dana).
Cilj finansijske analize koji prevashodno njih interesuje jeste pre svega
kratkorona finansijska sigurnost preduzea od koga potrauju. Prethodno, s toga to
kratkoroni poverioci oekuju da u roku do godinu dana naplate svoja potraivanja uz
pripadajue kamate. Postoje naravno i drugi eksterni korisnici analize finansijskih
izvetaja sa razliitim zahtevima od analize. Sindikat, na primer, zanima dugorona
sigurnost zaposlenja radnika, dugorono odranje , rast i razvoj preduzea, visina zarada i
sl. Vladu interesuju globalne informacije od dosadanjem napretku preduzea, o stanju
preduzea i bilansima na dan i sl.

1.3. VRSTE ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA

Postoje razliiti kriterijumi za razlikovanje vrsta analize finansijskih izvetaja.
Glavni kriterijumi su:

Kriterijum korisnika informacija analize
Kriterijum predmeta analize
Kriterijum vremena posmatranja
Kriterijum instrumenata analize finansijskih izvetaja
2

1.3.1. KRITERIJUM KORISNIKA INFORMACIJA

Prema kriterijumu korisnika informacija analize, treba razlikovati dve vrste
analize:

Internu analizu
Eksternu analizu

Eksterna analiza je usmerena na informaciono opsluivanje eksternih korisnika
finansijsko raunovodstvenih informacija o preduzeu.

Interna analiza godinjih rauna okrenuta je informisanju menadmenta
preduzea.

1.3.2. KRITERIJUM PREDMETA ANALIZE

Prema kriterijumu predmeta analize potrebno je razlikovati:

Analizu bilansa stanja

2
Dr Stevanovi Nikola i Dr Malini Dejan, Upravljako Raunovodstvo, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2003. godine

13
Analizu bilansa uspeha
Kombinovanu analizu osnovnih finansijsko raunovodstvenih izvetaja

Analiza bilansa stanja kao izvetaja o finansijskom poloaju preduzea na
odreeni dan, usmerena je prevashodno na pribavljanje informacija o stanju solventnosti i
likvidnosti preduzea na odreeni bilansni dan. U okviru analize bilansa stanja imamo
podelu na:
3

Vertikalna analiza bilansa stanja
Horizontalna analiza bilansa stanja

Vertikalna analiza bilansa stanja , odnosno analiza strukture ulaganja na jednoj i
izvora finansiranja na drugoj strani i meusobna komparacija pomenutih elemenata,
usmerena je na informacije o finansijskoj sigurnosti (na primer sopstveni kapital prema
dugoronim obavezama i sl.).

Horizontalna analiza bilansa stanja usmerena je pre svega na ispitivanje odnosa
izmeu ulaganja i izvora u nizu godina, na ispitivanje o pokrivenosti kratkoronih
obaveza dovoljno likvidnim sredstvima, adekvatnosti finansiranja dugoronih ulaganja i
sl.

Analiza bilansa uspeha kao izvetaja o tokovima vrednosti , prihodima, rashodima
i rezultatima za obuhvaeni period (kalendarsku godinu), bavi se ueem trokova,
odnosno karakteristinih grupa trokova u prihodu i saglasno tome analizom uea
pojedinih nivoa rezultata u prihodu. Cilj je prikupljanje podataka o rentabilitetu , odnosno
zaraivakoj moi preduzea.
4

Kombinovana analiza bilansa stanja i bilansa uspeha odvija se racionalnim
povezivanjem podataka jednog i drugog izvetaja u cilju dobijanja relevantnijih i
pouzdanijih informacija o finansijskoj stabilnosti i sigurnosti preduzea, kao i o
zaraivakoj sposobnosti preduzea. Kombinovana analiza obuhvata dve vrste analize;
5

Analiza obrta
Analiza rentabilnosti preduzea

3
Dr Ivani Marko: Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim finansijama,
Univerzitet Singidunum, , Beograd, Dr Stevanovi Nikola i Dr Malini Dejan, Upravljako
Raunovodstvo, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2003. godine

4
Univerzitet Singidunum, , Beograd, Dr Stevanovi Nikola i Dr Malini Dejan, Upravljako
Raunovodstvo, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2003. godine

5
Univerzitet Singidunum, , Beograd,

14

Analiza obrta se odnosi na analizu efikasnosti upravljanja ulaganjima i izvorima
finansiranja.

Analiza rentabilnosti preduzea jeste analiza prinosa na ukupna ulaganja i
sopstveni kapital preduzea.

1.3.3. KRITERIJUM VREMENA POSMATRANJA

Prema kriterijumu vremena posmatranja treba razlikovati:

Statiku analizu
Dinamiku analizu

Statika analiza se bavi bilansom stanja na jedan bilansni dan i bilansom uspeha
za jedan izvetaji period (najee za kalendarsku godinu).

Dinamika analiza se bavi bilansima stanja i bilansima uspeha u nizu sukcesivnih
perioda (recimo 3 do 5 godina kao est period dinamike analize).
6

1.3.4. KRITERIJUM INSTRUMENATA ANALIZE

Prema kriterijumu instrumenata analize finansijskih izvetaja potrebno je
razlikovati:

Optu analizu godinjih rauna, odnosno analizu strukture finansijskih
izvetaja
Racio analizu finansijskih izvetaja
Analizu neto obrtnog kapitala
Analizu tokova sredstava, prevashodno analizu novanih sredstava
7

Opta analiza finansijskih izvetaja preduzea moe da se podeli na:

Vertikalnu analizu, odnosno analizu strukture bilansa i rauna dobitka i
gubitka
Horizontalnu analizu, odnosno analizu razvoja (trenda) pozicija bilansa i
rauna dobitka i gubitka
Grafiku analizu strukture i razvoja bilansa stanja i bilansa uspeha

6

7

15

Racio analiza finansijskih izvetaja se moe podeliti na:

Racio analizu likvidnosti
Racio analizu aktivnosti
Racio analizu finansijske strukture
Racio analizu rentabilnosti
Racio analizu ekonominosti
Racio analizu trine vrednosti

Analiza neto obrtnog kapitala predstavlja pre svega analizu pasive, tanije
fenomena pasive neto obrtnog kapitala. Neto obrtni kapital jeste u sutini onaj deo
obrtne imovine koji nije finansiran kratkoronim izvorima finansiranja. U sutini to je
razlika izmeu ukupnih obrtnih sredstava i ukupnih kratkoronih obaveza.

Analiza novanih tokova veoma je bitna iz razloga to preduzee pre svega
gotovinom , a ne dobitkom niti prihodom, izmiruje sve svoje obaveze.

1.4. KORISNICI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA

Korisnici analize finansijskih izvetaja mogu se podeliti na dve ire grupacije:

Interni korisnici
Eksterni korisnici

Interni korisnici mogu se podeliti na:

Vlasnici kapitala insajderi
Uprava preduzea
Poslovodni organ
Sindikat

Eksterni korisnici mogu se podeliti na:

Vlasnici kapitala autsajderi
Poverioci
Dravni organi
Statistiki zavodi
Privredne komore i poslovna udruenja
Sindikat
Konkurencija
Privredna publicistika
8

8

16

II DEO

17

2. INSTRUMENTI FINANSIJSKO RAUNOVODSTVENOG
IZVETAVANJA O STANJU I USPEHU KORPORATIVNOG
PREDUZEA (GODINJI ZAKLJUAK GODINJI RAUNI) I
FINANSIJSKO IZVETAVANJE POSLOVNE BANKE

2.1. INSTRUMENTI FINANSIJSKO RAUNOVODSTVENOG
IZVETAVANJA O STANJU I USPEHU KORPORATIVNOG PREDUZEA
(GODINJI ZAKLJUAK GODINJI RAUNI)

Osnovni finansijsko - raunovodstveni izvetaji koji slue potrebama eksternog
izvetavanja su:

Bilans stanja
Bilans uspeha
Dodatni raunovodstveni izvetaj Aneks

Prethodni izvetaji su prema zakonu obaveza za sva pravna lica (preduzea,
zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i
berzanske posrednike)

Bilans tokova gotovine (obaveza za srednja i velika preduzea, banke i druge
finansijske organizacije i organizacije za osiguranje)

Emitovanjem finansijsko raunovodstvenih izvetaja obezbeuje informacije o tri
bitne dimenzije preduzea:

Finansijski poloaj preduzea
Zaraivaka mo preduzea
Finansijski tokovi

Bilans stanja moe se definisati kao dvostrani vrednosni raun (prikaz, izvetaj)
sredstava po nameni i porekla sredstava, sa oblikom formalne jednakosti (ravnotee).
Kao opti naziv za sredstva po nameni koristi se izraz Aktiva, a za sredstva po
poreklu Pasiva, iz ega proistie osnovna knjigovodstvena jednaina Aktiva =
Pasiva.

Bilans stanja se moe definisati i kao dvostrani vrednosni prikaz imovine i
kapitala.
9

9

18
Bilans stanja moemo prikazati na sledei nain:

Bilans uspeha predstavlja izdvojeni i osamostaljeni deo bilansa stanja, iji je
zadatak da obrauna sve rashode i prihode u posmatranom obraunskom periodu i da
iskae ostvareni periodini rezultat.
10

Bilans uspeha moemo prikazati na sledei nain:

Aneks , se naziva jo i dodatni raunovodstveni izvetaj i predstavlja jedan od
etiri raunovodstvena izvetaja u setu godinjih rauna. On se ne ita samostalno ve
uvek uz bilans stanja, bilans uspeha, i izvetaj o promenama u finansijskom poloaju.
Njegova svrha jeste i da poslui jasnijem , dubljem i irem osvetljavanju finansijskog
poloaja, zaraivake moi i promena finansijskog poloaja
11
.

10

11

19
Srednja i velika preduzea kod nas imaju zakonsku obavezu da sastavljaju i
podnose bilans tokova gotovine.

Kada govorimo o obavezi sastavljanja i podnoenja predmetnih finansijskih
izvetaja, govorimo o obavezi podnoenja izvetaja Narodnoj Banci Srbije u cilju
overavanja istih i ispunjavanja zakonske regulative u svrhe transparentnosti poslovanja.
Tokom perioda 2010 godine nadlenost po pitanju overe finansijskih izvetaja
preduzea prelazi sa NBS na APR (Agencija za privredne subjekte). Agencija je i ta koja
u svojoj bazi podataka (transparentna za sve tipove eksternih korisnika) pohranjuje
finansijske izvetaje svih privrednih subjekata trita , odnosno privrede Republike
Srbije.

Finansijsko knjigovodstvo funkcionie na bazi zvaninog, zakonski
obavezujueg, kontnog okvira , koji je razvijen po bilansnom principu, sa klasama o 0 do
9. Klase (0,1,2) se odnose na aktivu bilansa stanja (0 neuplaeni upisani kapital i stalna
imovina, 1 zalihe, 2 potraivanja i gotovina. Klase (3,4) se odnose na pasivu bilansa
stanja (3 kapital, 4 obaveze). Klasa 5 se odnosi na rashode, a klasa 6 na prihode.
Klasa 7 se odnosi na zakljuak glavne knjige finansijskog raunovodstva. Klasa 9 se
odnosi na obraun trokova i uinaka.

Sa stanovita analize finansijskog poloaja , kao i ostalih parametara preduzea
koje podnosi zahtev za finansiranjem kod poslovne Banke, poslovnoj Banci su neophodni
finansijski izvetaji (komplet o kome smo govorili u prethodnim pasusima) overeni od
strane NBS a , za prethodna dva zaokruena kalendarska perioda, tj. poslovne godine.
Prethodno u cilju sagledavanja tendencije poslovanja preduzea, komparacijom
poslovnih perioda. Ukoliko preduzee podnosi izvetaj tokom odreene poslovne godine
,potrebno je priloiti i periodini bilans stanja i uspeha za recimo prva tri meseca (ukoliko
je zahtev podnet u 4 mesecu). Prethodno u cilju sagledavanja tekueg poslovanja i
komparacije sa prva tri meseca prethodnog obraunskog perioda.

Poslovna Banka na osnovu zvaninih finansijskih izvetaja overenih od strane
NBS za poslednji obraunski period, vri preliminarnu analizu, koja daje rejting
preduzea u okviru poslovne Banke (rejting zavisi od kvaliteta finansijskih pokazatelja
visina prihoda, profitne mare, neto rezultat, visina stane imovine, konfiguracije obrtne
imovine i njene visine u odnosu na kratkorone obaveze, visine kapitala, nivoa obaveza i
sl.). Rejting u okviru poslovne Banke odreuje limite zaduivanja, prema nivou
obezbeenja i nivou menadmenta koji odluuje o kreditnom zahtevu. Preliminarna
analiza obezbeuje informacije i o rejtingovanju preduzea prema NBS. Primera radi
negativni obrtni kapital (obrtna imovina - kratkorone obaveze) svrstava preduzee u
rang nie prema NBS kriterijumima.

U nastavku iznosimo primer bilansa stanja i bilansa uspeha (zvanini finansijski
izvetaji preuzeti sa sajta Agencije za privredne registre prevedeni iz zvanine forme u
tabelarni prikaz), koji e biti korien u nastavku rada u cilju praktine interpretacije
RACIO Indikatora, ali i LEVERAGE pokazatelja.

20

BILANS USPEHA u periodu 01.01. do 31.12.2009. godine
Grupa
rakuna Pozicija AOP
Napomena
broj
Tekua
godina
(2009)
Prethodna
godina
(2008)
1 2 3 4 5 6

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG
POSLOVANJA

1. POSLOVNI PRIHODI (202 + 203 + 204 +
205 + 206) 2.261.771 2.378.870
60 I 61 1. Prihodi od prodaje 2.216.816 2.330.656
62 2. Prihodi od aktiviranja uinaka I robe 43.549 43.724
630 3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka 1.512 4.256
631 4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 11.326 10.202
64 I 65 5. Ostali poslovni prihodi 11.220 10.436
IB. POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 2.039.931 2.329.802
50 1. Nabavna vrednost prodate robe 64.605 104.762
51 2. Trokovi materijala 1.553.189 1.910.012
52
3. Trokovi zarada, naknada zarada I ostali
lini rashodi 147.019 98.508
54 4. Trokovi amortizacije I rezervisanja 104.226 57.730
53 I 55 5. Ostali poslovni rashodi 170.892 158.790
III. POSLOVNI DOBITAK (201-207) 221.840 49.068
IV. POSLOVNI GUBITAK (207-201) 0 0
66 V. FINANSIJSKI PRIHODI 21.051 100.171
56 VI. FINANSIJSKI RASHODI 118.040 115.231
67,68 VII. OSTALI PRIHODI 5.540 6.490
57,58 VIII. OSTALI RASHODI 4.196 512

IX. DOBITAK IZ REDOVNOG
POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
(213-214+215+216+217-218) 126.195 39.986

X. GUBITAK IZ REDOVNOG
POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
(214-213-215+216-217+218) 0 0
69-59
XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE
SE OBUSTAVLJA 0 0
59-69
XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA
KOJE SE OBUSTAVLJA 0 0

B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (219-
220+221-222) 126.195 39.986

V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (220-
219+222-221) 0 0
G. POREZ NA DOBITAK
721 1. Poreski rashod perioda 6.739 563
722 2. Odloeni poreski rashodi perioda 4.777 0
722 3. Odloeni poreski prihodi perioda 0 4.785
723 D. Isplaena Lina primanja poslodavcu 0 0

DJ. NETO DOBITAK (223-224-225-
226+227-228) 114.679 44.208

E. NETO GUBITAK (224-223+225+226-
227+228) 0 0

21

Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA
MANJINSKIM ULAGAIMA 0 0

Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA
VLASNICIMA MATINOG PRAVNOG
LICA 0 0
I. ZARADA PO AKCIJI
1. Osnovna zarada po akciji 0 0
2. Umanjena zarada po akciji 0 0

BILANS STANJA na dan 31.12.2009.
Grupa
rauna Pozicija AOP
Napomena
broj
Tekuca
godina
(2009)
Prethodna
godina
(2008)
1 2 3 4 5 6
AKTIVA

A. STALNA IMOVINA
(002+003+004+005+009) 1.199.496 1.109.505
0 I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL 0 0
12 IB. GOODWILL 0 0
01 bez 012 III NEMATERIJALNA ULAGANJA 12.548 8.917

IV. NEKRETNINE, POSTROJENJA,
OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA 1.043.294 966.820
020,022,02
3,026,027
deo, 028
deo 1. Nekretnine, postrojenja I oprema 1.043.294 966.820
024,027
deo, 028
deo 2. Investicione nekretnine 0 0
021,025,02
7,028 3. Bioloka sredstva 0 0

V. DUGORONI FINANSIJSKI
PLASMANI (010+011) 143.654 133.768
030 do 032,
039 (deo) 1. Uea u kapitalu 143.654 133.768
033 do 038,
039 minus
0,37 2. Ostali dugoroni finansijski plasmani 0 0
B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015) 763.739 833.529
10 do 13,15 I. ZALIHE 138.867 184.346
14
II. STALNA SREDSTVA NAMENJENA
PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA
KOJE SE OBUSTAVLJA 0 0

III. KRATKORONA POTRAIVANJA,
PLASMANI I GOTOVINA
(016+017+018+019+020) 624.872 649.183
20,21,22
osim 223 1. Potraivanja 412.540 412.100
223
2. Potraivanja za vise plaeni porez na
dobitak 0 2.973
23 minus
237 3. Kratkoroni finansijski plasmani 2.113 16.261
24 4. Gotovina I gotovinski ekvivalenti 14.312 41.813
27 I 28
osim 288
5. Porez na dodatu vrednost I aktivna
vremenska razgranienja 195.907 176.036

22
288 V. ODLOENA PORESKA SREDSTVA 8 4.785
G. POSLOVNA IMOVINA (001+012+021) 1.963.243 1.947.819
29 D. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 0 0
DJ. UKUPNA AKTIVA (022+023) 1.963.243 1.947.819
88 E. VANBILANSNA AKTIVA 0 0
PASIVA

A. KAPITAL (102+103+104+105+106-
107+108-109-110) 207.268 83.281
30 I OSNOVNI KAPITAL 13.513 4.206
31 II. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL 0 0
32 III. REZERVE 57 57
330 I 331 IV. REVALORIZACIONE REZERVE 33.872 33.872
332
V. NEREALIZOVANI DOBICI PO
OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI 0 0
333
VI. NEREALIZOVANI GUBICI PO
OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI 0 0
34 VII. NERASPOREDJENI DOBITAK 159.826 45.146
35 VIII. GUBITAK 0 0
037 I 237 IX. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE 0 0

B. DUGORONA REZERVISANJA I
OBAVEZE (112+113+116) 1.755.975 1.864.538
40 I. DUGORONA REZERVISANJA 0 0
41 II. DUGORONE OBAVEZE (114+115) 1.426.211 1.308.376
414, 415 1. Dugoroni krediti 1.002.484 822.190
41 bez 414
I 415 2. Ostale dugorone obaveze 423.727 486.186

III. KRATKORONE OBAVEZE
(117+118+119+120+121+122) 329.764 556.162
42 osim
427 1. Kratkorone finansijske obaveze 136.653 148.775
427
2. Obaveze po osnovu sredstava namenjenih
prodaji I sredstava poslovanja koje se
obustavlja 0 0
43 I 44 3. Obaveze iz poslovanja 189.130 396.125
45 I 46 4. Ostale kratkorone obaveze 215 11.262
47,48 osim
481 I 49
osim 498
5. Obaveze po osnovu poreza na dodatu
vrednost I ostalih javnih prihoda I pasivna
vremenska razgranienja 0 0
481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 3.766 0
498 V. ODLOENE PORESKE OBAVEZE 0 0
G. UKUPNA PASIVA 0 0
89 D. VANBILANSA PASIVA 1.963.243 1.947.819
12

Budui da na konkretnom primeru preduzea, odnosno bilansa stanja i uspeha
preduzea za 2008 i 2009 godinu nastojimo interpretirati osnovne RACIO indikatore,
kao i LEVERAGE indikatore (u nastavku rada), moramo napomenuti da se ovde radi o:
-proizvodnom preduzeu u oblasti proizvodnje stone hrane
-preduzeu koje je formiralo sopstvene kapacitete i koje samim tim ima visok nivo stalne
imovine

12
www.apr.gov.rs agencija za privredne registre

23
-preduzeu koje je bredniralo sopstveni proizvod putem intenzivne marketinke
kampanje
-preduzeu koje je formiralo trite nabavke i prodaje
-preduzeu koje ima veliki potencijal u oblasti poveanja korienja sopstvenih
kapaciteta (70% - korienje)
-preduzeu koje je po parametrima NBS a , a od 2010 godine APR a, klasifikovano
kao VELIKO preduzee (dva od tri uslova moraju biti ispunjena da bi preduzee bilo
klasifikovano kao VELIKO pravno lice broj zaposlenih, vrednost stalne imovine, visina
prihoda)

2.2. FINANSIJSKO IZVETAVANJE POSLOVNE BANKE

Od kvaliteta sprovoenja racio analize i prema tome prepoznavanja adekvatnih
partnera u vidu korporativnih preduzea kao komitenata zavisi i kvalitet finansijskih
izvetaja poslovne Banke. Osnovni finansijski izvetaji Banaka su kao i kod
korporativnih preduzea, bilans stanja, bilans uspeha i izvetaj o tokovima novanih
sredstava.

2.2.1. BILANS STANJA

Bilans stanja je izraz finansijske situacije Banke. On pokazuje izvore fonda
(novanih sredstava) i njihovo korienje, tj. obaveze i vlastiti kapital i imovinu Banke,
na tano odreeni dan (na primer 31.12. tekue godine). Banka stie fond
pozajmljivanjem novanih sredstava od drugih i formiranjem ostalih obaveza, kao to su
depoziti. Banka ovaj fond koristi za pribavljanje imovine, kao to su hartije od vrednosti,
zajmovi, oprema i dr. Iz ostvarenih prihoda po osnovu vlastitih investicija u efekte i datih
zajmova, banka pokriva trokove po osnovu zaduenja i ostvaruje izvestan profit (razlika
izmeu datih prihoda i trokova aktivne i pasivne kamate).
13

Poslovna Banka ima znaajno razliitu strukturu bilansa stanja, tj. znaajno
razliitu strukturu aktive i pasive u odnosu na strukturu aktive i pasive proizvodnih i
trgovinskih preduzea, kao i ostalih finansijskih institucija. Karakter poslovanja je osnova
pomenute razlike.

Aktivu bilansa stanja poslovne Banke sainjavaju: rezerve, novani elementi u
procesu naplate, depoziti kod drugih Banaka, investicije (u hartije od vrednosti), zajmovi
i ostala aktiva (npr. fiziki kapital).
14

13
Dr Luki Radojko: Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u

14

24
Rezerve predstavljaju deo izdvojenog depozita na raunu kod NBS. U rezerve
spada i tekui novac koji se dri u trezoru Banke, za potrebe manjih gotovinskih isplata.
Postoje dve vrste rezervi:

Obavezne rezerve dre se iz zakonskih razloga
Dopunske rezerve dre se iz razloga likvidnosti

Po pitanju rezervi ve smo pisali u prethodnim poglavljima. Tada smo govorili o
nivou rezervi poslovne Banke prema NBS, po osnovu kreditiranja korporativnih
preduzea. Na nivo rezervisanja utiu kategorije neto obrtnog kapitala, kao i kategorije
neto novanog toka iz operativnih aktivnosti, i njegovog odnosa sa kratkoronim
finansijskim obavezama, a prema vaeoj klasifikaciji NBS.

Novani elementi u procesu naplate se pojavljuju u sluaju kada se kod Banke
izdaje ek (na naplatu) na teret rauna koji se vodi kod druge Banke.

Depoziti kod drugih Banaka su takvi depoziti koje male Banke dre kod velikih
Banaka za potrebe pruanja raznih usluga, kao to su: naplata ekova, transakcije sa
depozitima i pruanje pomoi prilikom kupovine efekata.

Efekti su znaajan deo imovine Banke, odnosno njen izvor prihoda. Klasifikuju se
na:

dravne efekte
efekte lokalnih vlasti
ostale efekte

Zajmovi predstavljaju glavni izvor prihoda u vidu kamate banaka. Bankarska
imovina je oko 60% u obliku zajmova. Po osnovu njih Banke ostvaruju oko 80% prihoda
u vidu kamate. Zajam je za korisnika obaveza. Za poslovnu Banku, zajam, je imovina i
predstavlja izvor prihoda u vidu kamate.
15

Ostala aktiva je fiziki kapital, kao to su: zgrade, kompjuteri i ostala oprema.
Aktiva Banke moe biti klasifikovana na finansijsku aktivu i realnu aktivu. Finansijska
aktiva je izraena u obliku novca. Ona se naravno , pojavljuje u dva bilansa stanja, u
bilansu stanja zajmodavca (aktiva) i bilansu stanja zajmoprimca (pasiva). Realna aktiva je
izraena u fizikom obliku i pojavljuje se samo u jednom bilansu stanja (na primer
zgrada).
16

15

16

25
Aktiva Banke se klasifikuje na kamatonosnu aktivu i na nekamatonosnu aktivu.
Kamatonosna aktiva je ona aktiva na koju se naplauje kamata. Nekamatonosna aktiva je
ona aktiva koja ne donosi kamatu.
17

Aktiva se po pitanju rizika naplate nominalnog iznosa i pripadajue kamate moe
podeliti i na rizinu i nerizinu aktivu

Pasivu bilansa stanja ine razni izvori finansiranja:

Transakcioni depoziti
Netransakcioni depoziti
Zaduenja
Kapital
18

Transakcioni depoziti (ekovni depoziti, depoziti po vienju) su: ekovni rauni,
tekui rauni, iro rauni i dr. kao znaajan izvor sredstava Banke. Transakcioni depoziti
su plativi po vienju.

Netransakcioni depoziti (oroeni depoziti) su primarni izvor sredstava Banke
(oko 50% od ukupnih izvora finansiranja imovine). Karakteristini su po tome to nose
kamatu i ne mogu se povui na zahtev vlasnika u svako vreme, pre roka dospea.

tedni depoziti su sve do nedavno predstavljali najvaniju vrstu netransakcionih
depozita. Teniki posmatrano oni su ne plativi po vienju, ali se njihovim vlasnicima,
zbog meusobne konkurencije Banaka, dozvoljava da povlae sredstva bez odlaganja.

Oroeni depoziti male vrednosti imaju fiksni rok dospea od nekoliko meseci pa
do pet godina i ranijim povlaenjem ostvaruje se znaajan gubitak kamate.

Oroeni depoziti vee vrednosti, certifikantni depoziti, obino su u vlasnitvu
korporacija i ostalih Banaka.

Banke pribavljaju izvore sredstava zaduenjem kod NBS, drugih Banaka i
korporacija. One takoe dnevne zajmove uzimaju na tritu novca.

2.2.2. BILANS USPEHA

Bilans uspeha se za razliku od bilansa stanja, koji se sastavlja na odreeni dan,
sastavlja za odreeni vremenski period, u ostalom kao kod korporativnih preduzea.
19

17

18

26

On pokazuje ostvarene prihode i rashode i kao razliku izmeu njih profit ili
gubitak. Ukoliko su prihodi vei od rashoda ostvaruje se pozitivan periodini rezultat
profit. Ukoliko su rashodi vei od prihoda ostvaruje se negativan periodini rezultat
gubitak.

Razlika izmeu bilansa uspeha Banke i bilansa uspeha korporativnog preduzea
jeste sama struktura prihoda i rashoda.
U prihode Banke spadaju:

Kamata
Provizija
Ostali prihodi
20

Prihodi od kamate su u uskoj vezi sa kamatonosnom aktivom bilansa stanja.
Vee Banke ostvaruju znaajnije prihode po osnovu kamata i provizija od zajma. Manje
Banke prihode ostvaruju od efekata i prodaje fonda (novca).

Provizija od depozita je daleko znaajniji izvor prihoda manjih nego veih
Banaka (u strukturi pasive manjih Banaka depoziti uestvuju sa oko 90%, a kod veih
Banaka sa oko 75%).

Ostali prihodi velikih Banaka, s obzirom na njihovu ulogu korespondentske
Banke, potiu od nedepozitnih aktivnosti. Uz naplatu odreene provizije pomau manjim
institucijama u vezi sa kliringom na podlozi ekova, upravljanjem portfolijom i
rezervama.

U rashode Banke spadaju:

Kamata
Trokovi nenaplaenog zajma
Plate
Beneficije zaposlenih
Ostali nekamatonosni trokovi
21

Od rashoda Banke dominantno mesto ima kamata, posebno na depozite.

19

20

21

27
Trokovi nenaplaenog zajma sa analogni trokovima od nenaplativih dugova u
bilansu uspeha nefinansijskih firmi. Tekua svetska ekonomska kriza aktuelizovala je
pitanje ovih trokova, usled permanentne nelikvidnosti korporativnih preduzea kao
zajmoprimaca.

Plate i beneficije zaposlenih uestvuju sa visokim procentom u strukturi rashoda,
kod malih Banaka. One su tradicionalno radno - intenzivne Banke.

Ostali nekamatonosni trokovi poslovanja obuhvataju trokove amortizacije,
propagande i materijala i dr.

2.2.3. IZVETAJ O TOKOVIMA SREDSTAVA

Izvetaj o tokovima sredstava pokazuje izvore i upotrebu sredstava Banke za
dati vremenski period.
22

On se sastavlja na osnovu dva bilansa stanja (na primer 31.12.) za odreenu
vremensku jedinicu (na primer , krajem 2000. i krajem 2001.).

Prilikom sastavljanja izvetaja o tokovima sredstava takoe se koriste i podaci
bilansa uspeha za dati vremenski period.

Izvori sredstava su:

Tekui prilivi
Poveanje obaveza
Smanjenje aktive
23

Upotreba sredstava se sastoji iz:

Tekuih izdataka
Poveanje aktive
Smanjenje obaveza

2.2.4. REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVETAJA POSLOVNIH BANAKA

Osnovni cilj revizije finansijskih izvetaja Banke, jeste da se utvrdi njihova
realnost i objektivnost kao pretpostavka za to precizniju ocenu boniteta Banaka.
Revizija finansijskih izvetaja poslovnih Banaka vri se od strane:

22

23

28
Internih revizora
Eksternih revizora
Supervizor-a (Narodna Banka Srbije)
24

Prilikom revizije finansijskih izvetaja Banaka ispituje se sledee:

kakva je raunovodstvena politika Banke
procenjivanje elemenata finansijskih izvetaja i izdvajanja (rezervisanja)
za potencijalne gubitke
kvalitet kreditnog portfolija
stepen izloenosti Banke rizicima
pokazatelji likvidnosti, profitabilnosti i adekvatnost kapitala
adekvatnost sistema internih kontrola
adekvatnost informacionog sistema
ukupne , kao i uslovne obaveze
25

usklaenost izvetaja sa zakonskim okvirima

24

25

29

III DEO

30

3. RACIO ANALIZA I NJENA INTERPRETACIJA SA
STANOVITA POSLOVNE BANKE

RACIO analiza predstavlja proizvod razliitih finansijskih izvetaja, a njen
znaaj se ogleda prvenstveno u tome to sumira kljune odnose i rezultate koji ukazuju
na finansijske performanse preduzea.
26

Odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izraen u prostoj matematikoj
formuli predstavlja u osnovi, racio analizu.

Znaaj zamene apsolutnih vrednosti racio brojevima proistie iz potrebe da se
utvrde i izmere one veze izmeu bilansnih pozicija koje osvetljavaju neki od finansijski
relevantnih aspekata poslovne aktivnosti preduzea.

Ukoliko posmatramo samo apsolutni iznos dobitka od npr. 1,0 ml. dinara , moe
se stvoriti iluzija sasvim zadovoljavajue rentabilnosti. Ukoliko bismo pak prethodno
pomenuti dobitak stavili u odnos sa proseno angaovanim sredstvima od npr. 100,00 ml.
dinara, stopa prinosa od 1% koja iz tog odnosa rezultira moe pokazati da je periodini
prirast ukupnih poslovnih sredstava apsolutno nedovoljan, pogotovo ako se uporedi sa
drugim preduzeima iz iste privredne grane, ili sa raspoloivim alternativama za
korienje istih sredstava izvan preduzea.

Moramo napomenuti da ne postoji jedna jednobrazna podela racio brojeva, ali je
jedna od rasprostranjenijih sledea:

RACIO POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

RACIO POKAZATELJI AKTIVNOSTI

RACIO POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE

RACIO POKAZATELJI RENTABILNOSTI

RACIO POKAZATELJI TRINE VREDNOSTI

RACIO POKAZATELJI EKONOMINOSTI
27

26

27

31

3.1. RACIO POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

Likvidnost preduzea jeste sposobnost preduzea da o roku plaa svoje dospele
obaveze.

Statiki posmatrano likvidnost preduzea jeste odnos likvidne imovine i
kratkoronih obaveza na bilansni dan.

Dinamiki posmatrano likvidnost preduzea se obezbeuje stalnom usklaenou
novanih priliva preduzea i novanih odliva po osnovu isplate dospelih obaveza.

Racio pokazatelji likvidnosti imaju za cilj da pokau sposobnost preduzea da
plaa dospele obaveze , uz odravanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i
ouvanje dobrog kreditnog boniteta. Najvaniji od racio brojeva koji ukazuju na stepen
likvidnosti preduzea jesu: opti racio likvidnosti, rigorozni racio likvidnosti i neto obrtni
fond.

3.1.1. OPTI RACIO LIKVIDNOSTI

Opti racio likvidnosti dobija se podelom ukupnih obrtnih sredstava sa ukupnim
kratkoronim obavezama.

OPTI RACIO LIKVIDNOSTI = Ukupna obrtna sredstva/Ukupne kratkorone obaveze
28

Pod ukupnim obrtnim sredstvima u najirem kontekstu podrazumevamo: (zalihe +
potraivanja + gotovina i gotovinski ekvivalenti).

Pod ukupnim kratkoronim obavezama u najirem kontekstu podrazumevamo
obaveze iji je rok dospea do 12 meseci, a u koje spadaju: (kratkorone obaveze prema
dobavljaima + kratkorone obaveze prema finansijskim institucijama kao i po osnovu
pozajmica od drugih poslovnih entiteta).

U bukvalnoj interpretaciji, ovaj racio bi znaio sa koliko je dinara pokriven svaki
dinar kratkoronih obaveza, to se uzima kao prvi pokazatelj stepena zatite interesa
kratkoronih poverilaca.

Budui da je veoma teko pronai neki standardan odnos izmeu obrtnih
sredstava i kratkoronih obaveza koji bi vaio pod svim okolnostima teko je i izvriti
adekvatnu interpretaciju predmetnog racia.

28

32

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKE

Likvidnost preduzea koje je primera radi podnelo zahtev poslovnoj Banci za
kreditiranjem na kratak ili dug rok , je veoma bitna kategorija sa stanovita poslovne
Banke kao potencijalnog kreditora. Trenutna , ali i budua perspektivna sposobnost
preduzea da plaa obaveze o roku njihovog dospea , dominantan je faktor odrednice
sposobnosti preduzea da plaa potencijalna potraivanja poslovne Banke o rokovima
njihovog dospea.
29

Sa stanovita poslovne Banke odnos 2/1, je odnos koji se posmatra kao normalan i
poeljan (svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven je sa 2 dinara obrtnih sredstava).
Ipak potrebno je ovaj odnos prihvatiti sa krajnjom opreznou , a imajui u vidu veliki
broj optih i specifinih faktora (vrsta i veliina preduzea, obim poslovne aktivnosti,
vremensko vezivanje obrtnih sredstava u pojedinim fazama poslovnog ciklusa, uslovi
kreditiranja od strane dobavljaa u odnosu na uslove kreditiranja kupaca, efikasnost
naplate potraivanja, disciplina plaanja obaveza , sl.). Kada govorimo o uslovima
kreditiranja kupaca u odnosu na kreditne uslove koji se dobijaju od strane dobavljaa,
svakako je najbolja solucija da se kupci kreditiraju na relativno krae rokove u odnosu na
rokove kreditiranja preduzea do strane dobavljaa. Prethodno je odraz operativne
likvidnosti preduzea i injenice da preduzee iz priliva redovne poslovne aktivnosti
moe da izmiruje tekue obaveze.

Kao opravdanje prethodne teze ukazujemo na injenicu da u situaciji kada u
strukturi preduzea prevladavaju zalihe sa relativno malim koeficijentom obrta, a
preduzee ima obaveze koje dospevaju u relativno kratkom roku, opti racio od 3/1
odraava stanje koje se opasno pribliava stanju nelikvidnosti. Takoe, racio koji
pokazuje odnos 1/1 , moe biti potpuno zadovoljavajui sa stanovita preduzea koje
najvee uee u obrtnoj imovini ima u vidu gotovine ili gotovinskih ekvivalenata, ije
obaveze dospevaju za nekoliko meseci, a redovno poslovanje mu je dovoljno sposobno
da obezbedi dodatni priliv gotovine do momenta njihove dospelosti.

Preciznija interpretacija predmetnog racia, kao i taniji uvid u kvalitet likvidnosne
pozicije preduzea, mogli bi se dobiti izraunavanjem procentualnih uea zasebnih
kategorija obrtnih sredstava u ukupnim obrtnim sredstvima. Naravno, imajui u vidu
prethodno reeno , u mnogo boljem poloaju sa stanovita likvidnosti nalaze se ona
preduzea iji se najvei deo obrtnih sredstava nalazi u onim fazama poslovnog ciklusa
koje su ujedno i najblie stadijumu gotovine. Za kvalitet precizne interpretacije
predmetnog racija definitivno bi veoma povoljan uticaj imala s jedne strane analiza obrta
npr. zaliha i kupaca (vreme potrebno da se ta ulaganja konvertuju u gotovinu), a s druge
strane analiza rokova dospea kratkoronih obaveza.

29
Dr Hadi Miroljub: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd

33

PRAKTINA INTERPRETACIJA SA STANOVITA FINANSIJSKIH
IZVETAJA PREDUZEA IZNETIH U II ODELJKU MASTER RADA

period 2009 2008
ukupna obrtna sredstva 763.739 833.529
ukupne kratkorone obaveze 329.764 556.162
OPTI RACIO LIKVIDNOSTI 2,3 1,5

U prethodnoj tabeli koja sadri podatke iz finansijskih izvetaja prikazanih u
odeljku II, opti racio likvidnosti za 2009. godinu belei rastui trend u odnosu na 2008.
godinu. Prethodno ukazuje na poboljanje likvidnosne pozicije preduzea ije bilanse
obuhvatamo analizom.

Opti racio likvidnosti za period 2009. godine ukazuje na injenicu da je svaki
dinar ukupnih kratkoronih obaveza pokriven sa 2,3 dinara ukupnih obrtnih sredstava.

Osnovni uzrok porastu vrednosti opteg racia likvidnosti lei na strani veeg
smanjenja ukupnih kratkoronih obaveza u odnosu na smanjenje ukupnih obrtnih
sredstava u 2009. godini u odnosu na prethodnu 2008. godinu.

Smanjenje na strani ukupnih kratkoronih obaveza prema informacijama koje su
vidljive u pasivi bilansa stanja duguje se smanjenju obaveza prema dobavljaima, usled
efikasnijeg plaanja, tj. usled smanjenja prosenog broja dana plaanja obaveza prema
dobavljaima.

Obaveze iz poslovanja:
period 2009 2008
obaveze iz poslovanja 189.130 396.125

Preduzee je tokom 2009. godine u odnosu na 2008. godinu smanjilo obim
saradnje sa individualnim farmama iji su operativni ciklusi dui u odnosu na
operativne cikluse veih sistema. Duina operativnog ciklusa kupaca, tj. individualnih
farmi, tokom perioda 2008. godine , bila je parametar za prilagoavanje perioda plaanja
obaveza te je preduzee iste moralo da, uz saglasnost dobavljaa, produi. injenica je da
je operativni ciklus proizvoaa pilia, tj. farme pilia oko 90 dana (50 dana hranjenje +
10 dana prodaja + 20 dana naplata potraivanja). Tom roku naplate farmi koje ine
portfolio kupaca u odreenoj meri, mora da se prilagodi i period plaanja obaveza prema
dobavljaima. Sama injenica da je smanjen obim prometa sa farmama u toku 2009
godine, pozitivno je uticala na smanjenje prosenog broja dana plaanja obaveza, te i na
smanjenje apsolutnog obima obaveza.

34
Kretanje prosenog broja dana plaanja obaveza, analiziranog preduzea,
predstavljeno je u nastavku rada u odeljku indikatora aktivnosti.

3.1.2. RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI

Ovaj racio slui sloenijem testiranju likvidnosne pozicije poduzee, te je s toga i
veoma koristan kao dopuna prethodno objanjenog racia.
30

Utvrivanje rigoroznog racia likvidnosti pretpostavlja podelu ukupnih obrtnih
sredstava na dve skupine:

5) gotovina i relativno likvidna sredstva (potraivanja od kupaca i kratkoroni
plasmani u hartije od vrednosti, sredstva koja neposredno stoje na raspolaganju ili
e biti raspoloiva u relativno kratkom roku za isplatu tekuih obaveza preduzea)

6) manje likvidna sredstva (zalihe , unapred plaeni trokovi, sredstva koja zahtevaju
neto due vreme da bi se konvertovala u novac)

Kada prvu skupinu obrtnih sredstava stavimo u proporciju sa kratkoronim
obavezama dobijamo rigorozni racio likvidnosti.

RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI = Likvidna sredstva/Ukupne kratkorone
obaveze
31

Ukoliko bi prethodno pomenuti racio pokazivao vrednost 1,5:1, to bi znailo da
je svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven sa 1,5 dinara kratkorone likvidne imovine.

Zalihe preduzea izuzimamo iz kratkoronih likvidnih sredstava , a usled vremena
koje je potrebno da se roba i gotovi proizvodi realizuju, odnosno da se materijal i
nedovrena proizvodnja transformiu u gotove proizvode. Takoe, moramo napomenuti
da postoji stepen neizvesnosti da li e se zalihe uopte realizovati.


Ukoliko rigorozni racio iznosi 1:1 , naelno se smatra da je stanje likvidnosti
preduzea relativno zadovoljavajue. Meutim, prethodno pomenutu proporciju ipak
treba uzeti sa dozom opreza, jer potraivanja od nekih kupaca mogu biti nelikvidna
(nenaplativa), a raspoloiva gotovina nedovoljna za pokrie tekuih rashoda. Kljuna i
kritina taka ovog racia su svakako potraivanja od kupaca, a ona se a priori
svrstavaju u likvidna sredstva.

30

31
Dr Marko Ivani: Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim finansijama,

35
Potrebno je s toga utvrditi da li ona zaista predstavljaju likvidna sredstva, a to se
moe utvrditi njihovom podelom prema rokovima dospea, kao i izraunavanjem
koeficijenta obrta potraivanja (koliko su puta u proseku godinje konvertuju u gotovinu).
Prethodno se vri temeljnom analizom potraivanja od kupaca, u smislu pribavljanja
finansijskih izvetaja i iznalaenja finansijskog boniteta istih, provera istih na sajtu NBS
a u smislu eventualnih dana blokade tekuih rauna, provera kupaca u poslovnim
krugovima koristei mogue kanale komunikacije, sagledavanje nivoa obaveza kupaca i
u skladu sa tim sagledavanje procentualnog uea potraivanja preduzea podnosioca
kreditnog zahteva u tim obavezama i sl.

Predmetni racio u vreme trinih turbulencija (trenutna svetska ekonomska kriza)
treba posebno analizirati usled permanentne nelikvidnosti velikog broja korporativnih
preduzea. Prethodno je potrebno naravno u situacijama o kojima smo govorili, kada je
vrednost racia zadovoljavajua, a u likvidnim sredstvima preovlauju potraivanja od
kupaca.


period 2009 2008
ukupna likvidna sredstva (gotovina + finansijski plasmani +
potraivanja) 624.872 649.183
RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI 1,89 1,16

Prema tabeli u prilogu , a po osnovu zvaninih finansijskih pokazatelja za 2008.
godinu i 2009. godinu, preduzee ostvaruje bolju vrednost rigoroznog racia likvidnosti za
2009. godinu. Tokom te godine svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven je sa 1,89
dinara kratkorone likvidne imovine to predstavlja izuzetno dobru poziciju likvidnosti
preduzea.

Na prethodno opisanu poziciju likvidnosti tokom 2009. godine najvei uticaj ima
smanjenje nivoa ukupnih kratkoronih obaveza, uz zadravanje nivoa ukupne likvidne
imovine na priblino istoj vrednosti. Smanjenje nivoa obaveza objanjeno je u odeljku
opisa opteg racia likvidnosti.

3.1.3. PERSPEKTIVNA (BUDUA) LIKVIDNOST

Predmetni racio pokazuje sposobnost preduzea da plati obaveze koje dospevaju
u nekom odreenom vremenskom intervalu, npr. za 45 dana ili za 80 dana.

36
KOEFICIJENT PERSPEKTIVNE LIKVIDNOSTI = Novac na dan merenja
likvidnosti + Potraivanja i HOV koje e se unoviti / Dospele obaveze na dan merenja
likvidnosti + Obaveze koje dospevaju tokom posmatranog perioda
32


Vrednost racia 1 , ukazuje na zadovoljavajui nivo likvidnost.
Vrednost racia manja od 1 , ukazuje na prisutnu nelikvidnost preduzea.
Vrednost racia vea od 1 , ukazuje na prisutnu kvalitetnu poziciju likvidnosti
preduzea.

Racio perspektivne likvidnosti omoguava dinamiko merenje likvidnosne
pozicije preduzea i svakako je veoma bitan pokazatelj za Banku koja namerava da ue u
poslovni odnos sa preduzeem. Banka bi u sluaju kratkoronog kreditiranja preduzea
ula u poslovni odnos sa istim za period narednih 12 meseci , te je u tom smislu za Banku
bitna ne samo trenutna pozicija likvidnosti preduzea , ve i mnogo vanija budua
pozicija.

3.1.4. OPTIMALNA LIKVIDNOST

Predstavlja merilo ili standard koliki to racio perspektivne likvidnosti treba da
bude.

KOEFICIJENT OPTIMALNE LIKVIDNOSTI = 100 / 100 - % rizika unovavanja
potraivanja, HOV i nenovanih sredstava.
33

Najsloeniji deo u prethodnoj formuli, svakako je utvrivanje % rizika
unovavanja nenovanih sredstava.


Praksa je pokazala da je najbolji nain utvrivanja % rizika naplate kratkoronih
potraivanja i % rizika unovavanja HOV upravo procena putem empirijskog iskustva. U
tom smislu veoma je bitno da u okviru poslovne Banke , u odeljenjima procene rizika
rade pre svega iskusni radnici , u smislu da njihovo poslovno iskustvo predstavlja jedan
od kljunih parametara odrednice preciznog, predmetnog pokazatelja. Odravanje
permanentne likvidnosti predstavlja pre svega sposobnost da se usklade rokovi i obimi
imobilisanih sredstava sa rokovima i obimima izvora plasmana, kao i da se rizik
konvertovanja imobilisanih sredstava u novac svede na nulu.

32

33

37
3.1.5. NETO OBRTNA SREDSTVA (NETO OBRTNI FOND)

Odnos izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza , sadran u optem raciu
likvidnosti, treba posmatrati i analizirati u neposrednoj uzronoj vezi sa neto obrtnim
sredstvima. Neto obrtna sredstva predstavljaju apsolutnu razliku izmeu obrtnih
sredstava i kratkoronih obaveza, odnosno predstavljaju dugorone izvore finansiranja
obrtnih sredstava. Termin koji se takoe koristi za neto obrtna sredstva jeste i obrtni
kapital.
34


Trenutna klasifikacija Narodne Banke Srbije, u smislu utvrivanja rejtinga
privrednih subjekata kao jedan od parametara uzima i vrednosti neto obrtnog fonda
(obrtnog kapitala). Ukoliko je apsolutna vrednost neto obrtnog fonda (obrtnog kapitala)
manja od nule , onda se i privredni subjekti , a u skladu sa direktivom NBS, klasifikuju
niim rejting-om. Prethodno naravno , uslovljava i vei stepen nivoa rezervisanja koje na
sebe u sluaju kreditiranja predmetnih privrednih subjekata moraju da preuzmu
komercijalne Banke. Osim to predmetni pokazatelj ukazuje na nivo rezervacija poslovne
Banke, bitan je i po tome to bi njegova negativna vrednost znaila da preduzee mora da
koristi dugorone izvore finansiranja kako bi podmirilo kratkorone obaveze ili da je
preduzee kratkorone pozajmice koristilo za investicije u stalnu imovinu (obrtna
imovina je manja od kratkoronih obaveza). U takvim situacijama poslovna Banka
obino ne nalazi interes za finansiranjem takvog preduzea, tanije rizik ulaska u
finansijski aranman sa takvim preduzeem je vei. Preduzee u takvim situacijama nema
ronu usklaenost bilansnih pozicija na kratak rok. Ukoliko bi preduzee imalo
dugoroni kapital manji u odnosu na dugoronu imovinu, preduzee bi bilo rono ne-
usklaeno na dug rok, a po pitanju odnosa izmeu aktive i pasive bilansa stanja.
Preduzee koje ima vei stepen neto obrtni sredstava, uz istu brzinu konvertovanja zaliha
i potraivanja u gotovinu, istovremeno je i preduzee sa veim stepenom likvidnosti.
Neto obrtna sredstva predstavljaju pokazatelj koji odreuje i perspektivnu likvidnost, s
obzirom da ukazuje na sposobnost zaduivanja preduzea na kratak rok.

Poslovna, komercijalna Banka, prilikom sagledavanja rizika nekog novog,
potencijalnog plasmana, ima interes da sazna opti racio likvidnosti preduzea jer se na
osnovu njega moe utvrditi koliki e taj racio biti u uslovima da se preduzeu odobri
dodatni kredit.

Takoe, na osnovu poznavanja neto obrtnog fonda preduzea, moe se utvrditi
kolika e vrednost istog biti odobravanjem dodatnog kredita, i prema tome koliko su
obrtna sredstva vea ili manja od kratkoronih obaveza. U narednoj tabeli prikazujemo
efekat dodatnog duga na stanje likvidnosti:

34

38
pokazatelj pre dodatnog duga posle dodatnog duga
obrtna sredstva (a) 80.000.000 90.000.000
kratkorone obaveze (b) 35.000.000 45.000.000
neto obrtna sredstva (a-b) 45.000.000 45.000.000
opti racio likvidnosti 2,29:1 2,0:1
dugoroni izvori obrtnih sredstava
(a-b) : a 56,25% 50,00%

Prethodna tabela jasno prikazuje da je preuzimanjem dodatnog duga dolo do
opadanja opteg racia likvidnosti, ali i do poveanja uea kratkoronih izvora
finansiranja u finansiranju ukupnih obrtnih sredstava, odnosno relativnog opadanja neto
obrtnih sredstava. Prethodno pomenuto moe da bude opasno sa stanovita, perspektivne
likvidnosti preduzea, pogotovo ako je praeno takvim ulaganjem dodatnih sredstava iz
kredita koje usporava cirkulaciju novanih sredstava kroz poslovni ciklus. Usled toga
moe doi do situacije da preduzee oslabljenim novanim prilivom nije u stanju da plati
srazmerno vee kratkorone obaveze u rokovima njihovog dospea.


period 2009 2008
ukupna obrtna sredstava 763.739 833.529
NETO OBRTNA SREDSTVA (OBRTNI KAPITAL) 433.975 277.367

Preduzee tokom 2009. godine ostvaruje daleko veu vrednost neto obrtnih
sredstava, odnosno obrtnog kapitala, to takoe ukazuje na daleko bolju poziciju tekue
likvidnosti. Nakon pokria kratkoronih obaveza izvora finansiranja koje u najveoj
meri utiu na formiranje obrtne imovine, preduzeu na raspolaganju za tekui proces
reprodukcije obrtnih sredstava u gotovinska sredstva ostaje slobodno 433.975 miliona
dinara obrtnih sredstava.

3.2.. RACIO POKAZATELJI AKTIVNOSTI

Preduzee ulae u fiksna i obrtna sredstva u cilju da ih efikasno koristi, tj da se
sa to manjim ulaganjima ostvari vei obim poslovne aktivnosti. Finansijski
posmatrano taj obim poslovnih aktivnosti izraava se prihodima ili rashodima u
periodinom bilansu uspeha, koji odraava vrednosno koliinu i asortiman
realizovanih proizvoda po prodajnim cenama, odnosno nastalim trokovima. Imajui u
vidu prethodno, pokazatelji aktivnosti preduzea obuhvataju sve relativne odnose
izmeu prihoda i trokova, s jedne i pojedinanih i ukupnih ulaganja u poslovna
sredstva, sa druge strane. U strunoj literaturi nazivaju koeficijentima obrta poslovnih
sredstava. Utvrivanje ovih koeficijenata i posebno njihova kontrola veoma su znaajni u

39
cilju adekvatnog finansijskog upravljanja, a imajui u vidu njihove implikacije na stanje
likvidnosti i poboljanja rentabilnosti poslovanja.

U nastavku navodimo podelu osnovnih racio pokazatelja aktivnosti:

KOEFICIJENT OBRTA KUPACA
KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA
KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAA
KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA
KOEFICIJENT OBRTA NETO OBRTNIH SREDSTAVA
KOEFICIJENT OBRTA FIKSNIH SREDSTAVA
KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA
KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH SREDSTAVA
35

3.2.1. KOEFICIJENT OBRTA KUPACA

Iznos potraivanja od kupaca zavisi od obima realizacija, politike kreditiranja
kupaca, kao i od efikasnosti naplate potraivanja.

Saldo kupaca treba da bude u razumnom funkcionalnom odnosu sa prihodima
koji su ostvareni prodajom na kredit. Taj odnos se utvruje podelom neto prihoda od
realizacije iz bilansa uspeha sa uporedivom vrednou potraivanja od kupaca. Pod tom
uporedivom vrednou potraivanja od kupaca podrazumevamo pre svega prosean
meseni saldo kupaca u toku godine.

KOEFICIJENT OBRTA KUPACA = Neto prihodi od prodaje / Prosean saldo
kupaca
36


Ukoliko bi prethodno prikazani koeficijent iznosio 6, to bi znailo da se
potraivanja od kupaca naplauju proseno 6 puta godinje, odnosno da neto prihodi od
realizacije iznose 600% u odnosu na prosean saldo potraivanja od kupaca u toku
godine. Prethodno isto tako znai i da na svakih 6 dinara ostvarenih prihoda od realizacije
u toku godine 1 dinar ostaje nenaplaen u saldu potraivanja od kupaca na kraju godine.
Kada 360 (broj dana u godini) podelimo sa koeficijentom obrta kupaca dobijamo
pokazatelj koji se zove prosean period naplate potraivanja od kupaca.

PROSEAN PERIOD NAPLATE POTRAIVANJA OD KUPACA = 360 /
Koeficijent obrta kupaca
37

35

36

40

Prethodna dva pokazatelja potrebno je posmatrati u kontekstu kreditnih uslova
koje preduzee uobiajeno nudi kupcima. Ukoliko ugovoreni kreditni period iznosi 30
dana, a prosean period naplate potraivanja od kupaca 60 dana, prisutna je veoma slaba
efikasnost naplate potraivanja. Napomenuto znai i poveanje prosenog salda
potraivanja od kupaca u odnosu na neto prihode od realizacije. Znai takva situacija je
veoma neprihvatljiva za poslovnu Banku jer ukoliko preduzee ima neefikasnu politiku
naplate sopstvenih potraivanja, velika je verovatnoa da e i politika plaanja
potencijalnih obaveza prema Banci biti neefikasna.

Kako bismo utvrdili koje je vreme potrebno da se konaan saldo kupaca
konvertuje u gotovinu, potrebno je utvrditi period njihove naplate koji pokazuje prosean
iznos dnevnih prodaja u toku godine.

PROSEAN IZNOS DNEVNIH PRODAJA = Neto prihodi od prodaje / 360
38

Prethodni pokazatelj nam je potreban u cilju izraunavanja perioda naplate
potraivanja.

PERIOD NAPLATE POTRAIVANJA = Saldo kupaca krajem godine / Prosean
iznos dnevnih prodaja
39

Ukoliko bi period naplate potraivanja iznosio 60 dana, to bi istovremeno znailo
da prosean iznos dnevnih prodaja od 72 dana ostaje nenaplaen u saldu potraivanja na
kraju godine.

Moramo ovom prilikom napomenuti i korelaciju izmeu koeficijenta obrta kupaca
i pokazatelja perioda naplate potraivanja sa pokazateljima likvidnosti i rentabilnosti.
Naime, pokazatelji o kojima smo govorili, neophodni su kao provera tekueg i
rigoroznog racia likvidnosti merei pre svega brzinu konverzije potraivanja u gotovinu
kojima se jednino mogu izmiriti obaveze o rokovima dospea. Dakle, ponovo dolazimo
do jedne od kljunih aktivnosti koje poslovne Banke, pogotovo u trenucima poremeaja
na tritu, koriste kod donoenja odluka o kreditiranju, a to je temeljna i sveobuhvatna
analiza potraivanja o kupaca.

S druge strane, veoma je vana i korelacija sa pokazateljima rentabilnosti , u
smislu da poveanje koeficijenta obrta kupaca i smanjenje prosenog perioda naplate

37

38

39

41
potraivanja znai i uveanje rentabilnosti (manja ulaganja u poslovna sredstva vei
prihodi od realizacije).


period 2009 2008
potraivanja od kupaca 412.540 412.100
prihod iz poslovanja 2.261.771 2.378.870
PROSEAN PERIOD NAPLATE 66 63

Preduzee na priblino jednake rokove kreditira kupce tokom perioda 2008.
godina 2009. godina. Blago produenje rokova naplate tokom 2009 godine
prouzrokovano je permanentnom nelikvidnou privrednih subjekata na tritu Srbije,
koja je posledica negativnih efekata svetske ekonomske krize. Taj efekat je bio donekle
jai u odnosu na efekat smanjenja saradnje sa individualnim farmama, te je i broj dana
naplate donekle dui.

Ugovoreni kreditni periodi preduzea sa kupcima su 60 dana, a imajui u vidu
prethodno pomenute prosene dane naplate potraivanja (2009 66 dana, 2008 63
dana), kao i permanentnu nelikvidnost privrednih subjekata na tritu prouzrokovanu
negativnim efektima svetske ekonomske krize, jasno je da je politika naplate potraivanja
preduzea veoma efikasna.

Predmetni pokazatelj veoma je bitan sa aspekta korelacije sa pokazateljom
prosenog broja dana plaanja obaveza i u toj meri pozitivnog ili negativnog efekta na
neto novani tok iz operativnih aktivnosti.

3.2.2. KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA

Kao opteprihvaeni metod za testiranje konvertibilnosti zaliha u gotovinu, slui
koeficijent obrta zaliha, koji se dobija podelom cene kotanja realizovanih proizvoda sa
prosenom vrednou zaliha u toku godine.

KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA = Cena kotanja realizovanih proizvoda / Prosean
saldo zaliha
40

Ukoliko bi vrednost ovog koeficijenta bila 4, to bi znailo da se zalihe obrnu
realizuju i reprodukuju, 4 puta proseno godinje. Takoe, prethodno znai i da rashodi

40
,

42
realizovanih proizvoda u toku godine, iznose 400% u odnosu na prosenu vrednost
zaliha.

Ukoliko bismo broj dana u godini (360) podelili sa koeficijentom obrta zaliha,
dobili bismo pokazatelj pod nazivom proseno vreme trajanja jednog obrta.

PROSENO VREME TRAJANJA JEDNOG OBRTA = 360 / Koeficijent obrta
zaliha
41

Ukoliko bi vrednost prethodnog racija bila 100, znailo bi da je prosena starost
zaliha 100 dana. To je vreme koje proseno protekne od nabavke materijala za proces
proizvodnje do konane prodaje gotovih proizvoda krajnjim kupcima. To proseno vreme
jednako je periodu potrebnom za realizaciju zaliha po zavrnom bilansu samo u sluaju
kada je prosean saldo zaliha u toku godine jednak konanom stanju zaliha. Ukoliko
prethodno nije sluaj , potrebno je posebno utvrditi period prodaje konanih zaliha.

PERIOD PRODAJE ZALIHA = Saldo zaliha po zavrnom bilansu / Proseni trokovi
dnevnih prodaja
42

Prethodni pokazatelj veoma je znaajan za utvrivanje perioda konverzije zaliha u
gotovinu.

PERIOD KONVERZIJE ZALIHA U GOTOVINU = Period prodaje zaliha + Period
naplate potraivanja
43


Samo po sebi je razumljivo da skraivanje i jednog i drugog perioda koji se nalaze
kao faktori formule PERIOD KONVERZIJE ZALIHA U GOTOVINU, znai i jaanje
likvidnosne pozicije preduzea, jer ubrzava cirkulaciju novca kroz poslovni ciklus.
Takoe skraivanje oba perioda znai i jaanje rentabilnosti preduzea, budui da
pretpostavlja srazmerno manje angaovanje sredstava za dati obim poslovne aktivnosti.
Dakle , prethodno je veoma kvalitetan pokazatelj koji ide u pravcu realnog sagledavanja
likvidnosti , ali i rentabilnosti potencijalnog klijenta Banke.
44

41

42

43

44

43
Potrebno je svakako naglasiti i da Banka treba da ima savetodavnu ulogu, a ista bi
se ogledala, na primer, u savetima proizvodnim preduzeima da ralanjuju koeficijente
obrta zaliha na parcijalne koeficijente obrta pojedinih vrsta zaliha kao to su materijal,
nedovrena proizvodnja i gotovi proizvodi. Smisao prethodnog, nalazimo u tenji da se
posredstvom parcijalnih koeficijenata obrta utie na vreme vezivanja obrtnih sredstava u
ukupnim zalihama, odnosno na poveanje opteg koeficijenta njihovog obrta.


period 2009 2008
zalihe 138.867 184.346
trokovi materijala 1.553.189 1.910.012
KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA 11 10
PROSENO VREME TRAJANJA 1 OBRTA 33 36

Koeficijent obrta zaliha, kao i proseno vreme trajanja jednog obrta zaliha,
analiziranog preduzea, su na priblino istom nivou u periodu 2008 godina 2009
godina.

Koeficijent obrta zaliha od 11 odnosno 10 znai da se zalihe obrnu realizuju i
reprodukuju 11 odnosno 10 puta proseno u toku posmatranih perioda, poslovnih godina.

Prema indikatoru prosenog vremena trajanja 1 obrta, prosena starost zaliha je
33 dana odnosno 36 dana. To je vreme koje je potrebno da proe od nabavke materijala
za proces proizvodnje do konane prodaje gotovih proizvoda krajnim kupcima.

Imajui u vidu da koeficijent obrta zaliha, kao i indikator prosenog vremena
trajanja jednog obrta zadravaju priblino jednake vrednosti, moe se zakljuiti da je
preduzee veoma stabilno po pitanju korienja zaliha odnosno upoljavanja kapaciteta i
efikasnosti korienja istih. U preduzeu, period reprodukcije, tj. pretvaranja zaliha u
gotove proizvode i period isporuke istih kupcima zadrava priblino jednake vrednosti.
To ukazuje na injenicu da preduzee zadrava trino uee, ali i efikasnost upotrebe
zaliha.

3.2.3. KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAA

Jedna od najvanijih aktivnosti svakog privrednog subjekta jeste svakako
nabavka materijala i usluga za proces proizvodnje. Iz tih aktivnosti proizilaze obaveze
prema dobavljaima za kupovine na odloeno plaanje. S tim u vezi veoma je vano
utvrditi proseno vreme u kome te obaveze dospevaju za naplatu u toku godine dana, a
to vreme se dobija izraunavanjem koeficijenta obrta dobavljaa.

44
KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAA = Vrednost godinjih nabavki materijala i
usluga na kredit / Prosean saldo dobavljaa u toku godine dana
45

Ukoliko bi vrednost ovog racia bila na primer 5 , to bi znailo da se obaveze
prema dobavljaima izmiruju u proseku 5 puta godinje. Predmetni pokazatelj slui i za
izraunavanje prosenog vremena plaanja ili starosti dobavljaa.

PROSENO VREME PLAANJA = 360 / Koeficijent obrta dobavljaa
46

Broj dana koji se dobije izraunavanjem prethodnog koeficijenta pokazuje
proseno vreme plaanja obaveza.


Sa stanovita poverilaca (poslovne banke) preduzea veoma je bitno da
predmetno preduzea ima politiku kreditiranja kupaca za prodate gotove proizvode koja
blisko korespondira sa politikom kreditiranja od strane dobavljaa za isporueni materijal
i usluge. Naime, preduzee jedino efikasnom naplatom sopstvenih potraivanja, moe da
obezbedi efikasnu isplatu dospelih obaveza prema dobavljaima.


period 2009 2008
obaveze iz poslovanja 189.130 396.125
trokovi materijala 1.553.189 1.910.012
PROSEAN PERIOD PLAANJA OBAVEZA 44 74

Tokom perioda 2009. godine dolazi do drastinog smanjenja prosenog broja
dana plaanja obaveza usled veeg smanjenja obaveza iz poslovanja u odnosu na
smanjenje trokova nabavke.

Preduzee na krae rokove plaa obaveze prema dobavljaima pre svega usled
injenice da je politika plaanja obaveza u periodu 2009 godina efikasnija. Odreeni deo
prometa koji je imalo sa individualnim farmama, preduzee obustavlja i po tom osnovu
smanjuje nivo potraivanja sa duim periodima naplate (dui operativni ciklusi
individualnih proizvoaa u odnosu na operativne cikluse velikih sistema). Takoe,
preduzee veliki deo nabavki avansno plaa u cilju ostvarivanja pozitivnih efekata
nabavke (avansni rabati), ali i rezervisanja sirovina ije su cene tokom 2009 godine bile

45

46

45
posebno niske usled povoljnijih klimatskih efekata, veih zasada i po tom osnovu visokih
prinosa itarica (materijalni trokovi tokom 2009 godine daleko nii usled vee ponude
itarica na tritu) te je to u velikoj meri uzronik kraih rokova plaanja. Jedan od
razloga smanjenja prosenog broja dana plaanja jeste i borba za bolju poziciju kod
dobavljaa i tenja da se ta pozicija rezervie, aurnou u plaanjima.

3.2.4. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA

Predmetni koeficijent se izraunava na sledei nain:

KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA = Ukupni poslovni
rashodi (bilans uspeha) / Proseno angaovana obrtna sredstva u toku godine ((Obrtna
sredstva na poetku godine + Obrtna sredstva na kraju godine) / 2)
47


Budui da je za poslovnu Banku veoma bitno kako preduzee koristi svoja obrtna
sredstva - koeficijent slui za utvrivanje uspenosti upravljanja obrtnim sredstvima.
Preciznije, koeficijent pokazuje koliko se proseno puta u toku godine obrtna sredstva
koriste za plaanje trokova i rashoda. Iz racia je iskljuen dobitak, radi boljeg
izraunavanja efikasnosti korienja ukupnih obrtnih sredstava u finansiranju rashoda.
48

Takoe, moe se izraunati i stopa dobitka na prosena obrtna sredstva, koja pak
predstavlja kolinik iz odnosa neto dobitka (ostvarenog) i prosenih obrtnih sredstava
angaovanih u njegovo sticanje. Kada se ovako utvrena stopa podeli koeficijentom obrta
prosenih obrtnih sredstava , dobija se stopa po jednom obrtu.


period 2009 2008
poslovni rashodi 2.039.931 2.329.802
proseno angaovana obrtna sredstva u toku godine 798.634 1.091.764
KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA 2,6 2,1

Na kraju 2007. godine obrtna sredstva preduzea su iznosila RSD 1.350.000, te su
i proseno angaovana obrtna sredstva za 2008. godinu RSD 1.091.764.

47

48

46
Na osnovu prezentovanih podataka izvodi se zakljuak da preduzee bolje
upravlja obrtnim sredstvima tokom 2009. godine, jer se ista proseno 2,6 puta u toku
godine koriste za plaanje poslovnih rashoda.

3.2.5. KOEFICIJENT OBRTA NETO OBRTNIH SREDSTAVA

Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava dobija se na sledei nain:

KOEFICIJENT OBRTA NETO OBRTNIH SREDSTAVA = Neto prihodi od
realizacije / Prosena neto obrtna sredstva
49

Vrednost predmetnog racia od 5 , znaila bi da se dugorono finansirana obrtna
sredstva obrnu proseno 5 puta u toku godine. To takoe znai da na svakih 5 dinara neto
prihoda od realizacije preduzee angauje proseno 1 dinar obrtnih sredstava koja nisu
finansirana iz kratkoronih izvora.


Opasno je tvrditi da je dobro ukoliko ovaj koeficijent nekontrolisano raste.
Ukoliko su obim i prihodi od prodaje vei u odnosu na neto obrtna sredstva, utoliko je
verovatnija opasnost od potencijalne nelikvidnosti. Finansijska sutina opasnosti lei u
riziku od iznenadnog pada poslovne aktivnosti, i prihoda od realizacije na toj osnovi,
usled okolnosti koje je teko predvideti, kao to su odustajanje od izvrenih porudbina,
elementarne nepogode, trajkovi, depresivne tendencije u privredi, neoekivane akcije
konkurenata i sl. U takvim sluajevima narasle tekue obaveze sukcesivno dospevaju za
plaanje, dok se sve manji priliv gotovine ostvaruje prodajom zaliha i naplatom
potraivanja. Dakle, jedan od veoma bitnih parametara za uspenu interpretaciju
predmetnog pokazatelja jeste svakako i temeljna projekcija budue poslovne aktivnosti u
smislu kvaliteta i kvantiteta, potencijalnog klijenta poslovne Banke.

Sa druge strane tendencija smanjenja ovog koeficijenta moe da odraava
znaajno vii nivo neto obrtnih sredstava u odnosu na obim aktivnosti , to po pravilu
dovodi do finansiranja kratkoronih potreba za obrtnim sredstvima iz dugoronih izvora,
bilo sopstvenih , bilo pozajmljenih. Iza te tendencije moe da se krije i gomilanje zaliha
ili potraivanja, usled loeg kvaliteta ili usporenog obrta, koje, umesto da se likvidira i
svede u normalne granice, pokuava da se pokrije dugoronim izvorima finansiranja, to
se negativno odraava na rentabilnost ukupnog poslovanja.

49

47

period 2009 2008
Prihodi od realizacije 2.261.771 2.378.870
neto obrtna sredstva (obrtna imovina - kratkorone
obaveze) 433.975 277.367
KOEFICIJENT OBRTA NETO OBRTNIH
SREDSTAVA 5,2 8,6

Preduzee tokom 2008. godine na svakih 8,6 dinara prihoda od realizacije
angauje proseno 1 dinar obrtnih sredstava koja nisu finansirana iz kratkoronih izvora.

Tokom 2009. godine na svakih 5,2 dinara prihoda od realizacije preduzee
angauje proseno 1 dinar obrtnih sredstava koja nisu finansirana iz kratkoronih izvora.

Tendencija pada koeficijenta obrta neto obrtnih sredstava ukazuje na negativnu
tendenciju, jer se dugorono finansirana obrtna sredstva obrnu proseno manje puta u
toku 2009. godine u odnosu na prethodnu.

Kao to smo i napomenuli vrednosti predmetnog pokazatelja treba posmatrati u
sklopu projekcije poslovne aktivnosti za naredni period, tj. u sklopu projekcije prihoda od
realizacije. U konkretnom sluaju radi se o preduzeu koje ima jako trino uee, i koje
koristi kapacitete na nivou od 70%, te je i realno za oekivati da e preduzee tokom
narednog perioda ostvarivati vee prihode.

3.2.6. KOEFICIJENT OBRTA FIKSNIH SREDSTAVA

Putem ovog koeficijenta odreuje se efikasnost korienja fiksnih sredstava.
Koeficijent obrta fiksnih sredstava dobija se na sledei nain:

KOEFICIJENT OBRTA FIKSNIH SREDSTAVA = Neto prihodi od realizacije /
Nabavna vrednost fiksnih sredstava


Prezentacija predmetnog racia , u velikoj meri zavisi od prosenog koeficijenta
obrta za privrednu granu kojoj preduzee pripada i od poreenja sa istim. Mora se
napomenuti da ipak u velikom broju sluajeva poreenje sa prosekom privredne grane
ipak ne obezbeuje idealnu analitiku interpretaciju predmetnog racia.
Niska vrednost predmetnog racia ukazuje na suvino ulaganje u stalnu imovinu
(znaajno visok nivo proizvodnih kapaciteta u odnosu na mogunost plasmana i
realizacije proizvoda na raspoloivom tritu). U toj situaciji zahtev preduzea za
dugoronim investicionim kreditom bio bi u potpunosti neopravdan.

48


period 2009 2008
Fiksna sredstva 1.199.496 1.109.505
KOEFICIJENT OBRTA FIKSNIH SREDSTAVA 1,9 2,1

U interpretaciji predmetnog racia koristili smo podataka povodom vrednosti
fiksnih sredstava iz finansijskih izvetaja i doli do zakljuka da preduzee tokom 2009
godine i 2008 godine zadrava priblino jednaku vrednost. Moramo napomenuti
injenicu da je preduzee formiralo proizvodne kapacitete, a da e vrednost predmetnog
racia biti jo vea jer se proizvodni kapaciteti koriste na nivou od 70%. Preduzee sada
treba da se orijentie na finansiranje obrtne sfere i da u to veoj meri koristi raspoloive
proizvodne kapacitete. Zahtev za novim, dugoronim, investicionim kreditom, u ovom
trenutku, bio bi potpuno neopravdan.

3.2.7. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA

Ovaj koeficijent predstavlja relativni odnos neto prihoda od realizacije i
prosene knjigovodstvene vrednosti ukupnih poslovnih sredstava. Za utvrivanje ovog
koeficijenta potrebno je imati na umu da se fiksna sredstva u ukupnoj poslovnoj imovini
valorizuju, po pravilu, po njihovim sadanjim vrednostima to je motivisano uverenjem
da su novana sredstva amortizacije zadrana u poslu , odnosno re-investirana u neki od
oblika poslovne imovine.

Formula za izraunavanje koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava je
sledea:

KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA = Neto prihodi od
realizacije / Ukupna poslovna sredstva
50


Ukoliko bi vrednost predmetnog racia bila 0,5, to bi znailo da je preduzee na
svaki dinar uloen u poslovna sredstva ostvarilo 0,5 dinara neto prihoda od realizacije.
Naravno i ovde treba napomenuti da u praksi ne postoji neki standardan odnos izmeu
neto prihoda i ukupnih poslovnih sredstava na osnovu koga bi se moglo suditi da li je
konkretna vrednost koeficijenta zadovoljavajua ili ne. Sve zavisi od dugogodinjeg
trenda ovog koeficijenta, od njegovog poreenja sa prosekom grane i individualnim
koeficijentima preduzea u grani. Razumljivo je takoe da ovaj koeficijent u sebi

50

49
sintetizuje parcijalne koeficijente obrta pojedinanih oblika poslovne imovine, te da
poveanje istog zavisi od mogunosti poveanja tih parcijalnih koeficijenata (zalihe,
potraivanja, fiksna sredstva).
Pomeranja na strani koeficijenta obrta fiksnih sredstava imaju daleko vei uticaj
na koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava odnosno na efikasnost korienja
ukupnih poslovnih sredstava , u odnosu na pomeranja na strani koeficijenata obrta zaliha
i potraivanja. Razlika proistie iz manje fleksibilnosti ulaganja u fiksna u odnosu na
obrtna sredstva. Naplata potraivanja i konverzija zaliha obavlja se u relativno kratkom
roku, dok su ulaganja u fiksna sredstva vezana za srazmerno dui period. Previsok nivo
proizvodnih kapaciteta ili lou strukturu fiksnih sredstava nemogue je promeniti u
relativno kratkom roku.


period 2009 2008
Obrtna sredstva 763.739 833.529
Fiksna sredstva 1.199.496 1.109.505
KOEFICIJENT OBRTA FIKSNIH SREDSTAVA 1,1 1,2

Preduzee tokom 2009 i 2008 godine ostvaruje priblino jednake vrednosti racia,
usled injenice da je formiralo svoje proizvodne kapacitete (fiksna sredstva formirana i
ne variraju) i da zadrava isti nivo poslovnih aktivnosti (nivo prihoda gotovo da je u
korelaciji sa nivoom obrtnih sredstava).

3.2.8. KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH SREDSTAVA

Koeficijent pokazuje efikasnost upravljanja sopstvenim sredstvima. Pri tome
sopstvena sredstva predstavljaju onaj deo vrednosti poslovne imovine koji je pribavljen
ulaganjem sopstvenih izvora finansiranja. Formula za izraunavanje predmetnog
koeficijenta je sledea:

KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH SREDSTAVA = Neto prihodi od prodaje /
Sopstvena poslovna sredstva.
51


Ukoliko bi vrednost neto prihoda od prodaje bila via u odnosu na vrednost
sopstvenih sredstava i ukoliko bi imala tendenciju rasta, to bi svakako bilo negativno
usled injenice da takav odnos znai da preduzee posluje intenzivno sa pozajmljenim

51

50
sredstvima. Prethodno je veoma negativna okolnost sa stanovita donoenja odluke o
kreditnom odnosu poslovne Banke i preduzea podnosioca zahteva.

3.3. POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE

Preduzee ukupna poslovna sredstva moe da finansira iz razliitih izvora
finansiranja, koja se sa stanovita pripadnosti dele na pozajmljene i sopstvene. Odnos
izmeu pozajmljenih i sopstvenih izvora finansiranja naziva se finansijskom
strukturom preduzea, a ista je izraena u okviru pasive bilansa stanja preduzea.

Kao kljune pokazatelje finansijske strukture preduzea izdvajamo:

ODNOS POZAJMLJENIH PREMA UKUPNIM I SOPSTVENIM IZVORIMA
FINANSIRANJA
KOEFICIJENT POKRIA RASHODA NA IME KAMATE
KOEFICIJENT POKRIA UKUPNOG DUGA

3.3.1. ODNOS POZAJMLJENIH PREMA UKUPNIM I SOPSTVENIM
IZVORIMA FINANSIRANJA

ODNOS POZAJMLJENIH PREMA UKUPNIM I SOPSTVENIM IZVORIMA
FINANSIRANJA = Pozajmljeni izvori / Ukupni izvori
52

Ukoliko bismo dobili odnos 0,45 : 1 , to bi znailo da je svaki dinar ulaganja u
poslovnu imovinu pribavljen putem dugova, kratkoronih ili dugoronih, u iznosu od
0,45 dinara, dok je ostatak od 0,55 dinara finansiran iz sopstvenih izvora.


Postoji naravno razlika izmeu kratkoronih i dugoronih dugova. Neki
kratkoroni dugovi nastaju spontano i ne izazivaju veliko finansijsko optereenje
preduzea. Takvi dugovi primera radi su obaveze prema dobavljaima. Nasuprot njima
imamo dugorone dugove, koji predstavljaju fiksne izdatke na osnovu kamata i rata za
relativno dugi vremenski period i svakako su vee finansijsko optereenje preduzea.

Kod donoenja odluka o finansiranju svakako treba posvetiti veu panju odnosu
izmeu dugoronog duga i sopstvenih sredstava. Previsok nivo pozajmljenih izvora
finansiranja u ukupnim izvorima znailo bi da je preduzee ve iskoristilo potencijale
kratkoronog i dugoronog zaduivanja kod poslovnih institucija, te da bi novi zahtev za
eksternim finansiranjem bio neopravdan i obrnuto.

52

51
ODNOS DUGORONOG DUGA I SOPSTVENIH SREDSTAVA = Dugoroni
dugovi (Dugorone obaveze + Dugorona rezervisanja) / Sopstveni izvori
53

Ukoliko bi vrednost racia bila 0,55 : 1, to bi znailo da je na svaki dinar
sopstvenih ulaganja (sredstava) , preduzee angaovalo 0,55 dinara dugoronog duga.

INTERPRETACIJA STANOVITA POSLOVNE BANKE

Ovaj koeficijent nosi naziv i koeficijent sigurnosti dugoronih poverilaca, jer se
zasnovan na potrebi dugoronih poverilaca, da sopstvene dugorone plasmane zatite
kroz insistiranje da preduzee ima vee uee sopstvenih izvora (kapitala) u finansiranju
sopstvene imovine. Jedno od poslovnih naela svake poslovne Banke, jeste, da prilikom
donoenja odluke o dugoronom investicionom finansiranju insistira na tome da
preduzee ima sopstveno uee u ukupnoj vrednosti investicije od minimalnih 20%, a u
zavisnosti od kreditnog boniteta preduzea.
54
to je manja vrednost ovog racia , to je
sigurnost dugoronih poverilaca vea i obrnuto , to je vea vrednost ovog racia, to je
sigurnost dugoronih poverilaca manja.

Veoma bitan pokazatelje je i:

ODNOS DUGORONOG DUGA PREMA UKUPNOJ KAPITALIZACIJI =
Dugoroni dugovi (Dugorone obaveze + Dugorona rezervisanja) / Dugoroni izvori
(kapital + dugorone obaveze + dugorona rezervisanja)
55

Ukoliko bi vrednost prethodnog pokazatelja bila 0,35 : 1 , to bi znailo da je
preduzee od ukupnih dugoronih izvora finansiranja, putem dugoronog zaduenja
pribavilo 35%.


period 2009 2008
Dugoroni dugovi (dugorone obaveze + dugorona
rezervisanja) 1.426.211 1.308.376
Dugoroni izvori finansiranja (kapital + dugorone obaveze +
dugorona rezervisanja) 1.633.479 1.391.657
DUGORONI DUGOVI / DUGORONI IZVORI
FINANSIRANJA 0,87 0,94

53

54
Hadi, dr Miroljub: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd

55

52

Preduzee tokom 2009. godine ostvaruje bolju vrednost predmetnog koeficijenta
budui da dugoroni izvori finansiranja u veem obimu uestvuju u ukupnim dugoronim
dugovima. Prethodno ukazuje i na vee uee sopstvenih sredstava (kapitala) u ukupnim
dugovima, to ukazuje na bolje performanse preduzea na dug rok sa stanovita ocene
dugoronog poverioca.
Interpretacija predmetnog koeficijenta za 2009. godinu bi podrazumevala da je
preduzee putem dugoronog duga pribavilo 87% dugoronih izvora finansiranja.
Bilansi koje smo koristili u analizi svedoe o finansijskoj snazi preduzea, ali isto
tako ukazuju na injenicu da je kapital preduzea mali i da bi kroz uveanje kapitala u
narednim godinama preduzee u mnogome poboljalo kvalitet odnosa pasivnih i aktivnih
pozicija bilansa stanja. Mogunosti poveanja kapitala preduzea izneti su u odeljku
opisa LEVERAGE indikatora.

3.3.2. KOEFICIJENT POKRIA RASHODA NA IME KAMATA

Finansiranje iz dugoronih dugova prouzrokuje permanentne izdatke na ime
kamate , koji padaju na teret poslovnog dobitka, poto su trokovi poslovanja odnosno
poslovni rashodi ve pokriveni. Da bi se utvrdio stepen prethodno opisanog optereena
utvruje se koeficijent pokria rashoda na ime kamate.

KOEFICIJENT POKRIA RASHODA NA IME KAMATE = Poslovni dobitak /
Rashodi na ime kamate
56


Ukoliko bi prethodni koeficijent iznosio 8, interpretacija istog bi ila u smeru
injenice da je svaki dinar rashoda na ime kamate pokriven sa 8 dinara poslovnog
dobitka.

Dugoroni poverioci poslovne Banke, prilikom donoenja odluke o odobrenju
dugoronog duga moraju imati u vidu da im predmetni pokazatelj daje informacije za
tekuu godinu , ali da je svakako potrebno utvrditi vrednost istog za itav period trajanja
duga. Veoma je teko i rei koja je to vrednost zadovoljavajua jer ne postoji neki
standardni i opteprihvaeni ponder. Faktori koji imaju uticaj na interpretaciju ovog
koeficijenta su svakako stabilnost poslovne aktivnosti preduzea, reprezentativnost
godina koje su uzete u obzir prilikom analiziranja, perspektiva budueg finansijskog
rezultata, sposobnost finansiranja iz novih dugoronih dugova i sl.
57

Napominjemo da visina poslovnog dobitka zavisi pre svega od visine mare
pokria, dok visina trokova kamata zavisi od odnosa: ukupnog duga, ukupne aktive i

56

57
Dr Hadi Miroljub: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd

53
visine kamatnih stopa. Sa stanovita kratkoronog kredita , pokazatelj je veoma bitan u
smislu da pokazuje koliko to dobitka pre amortizacije, a nakon pokria rashoda na ime
kamate ostaje na raspolaganju preduzeu u svrhe investiranja u unapreenje poslovnog
ciklusa.

INTERPRETACIJA SA STANOVITA FINANSIJSKIH IZVETAJA
PREDUZEA IZNETIH U II ODELJKU MASTER RADA

period 2009 2008
poslovni prihodi 2.261.771 2.378.870
rashodi na ime kamate / finansijski rashodi 118.040 115.231
KOEFICIJENT POKRIA RASHODA NA IME KAMATE 19,1 20,6

Predmetni pokazatelji pokazuju visoke vrednosti, ukazujui na injenicu da 20,
odnosno 19 dinara pokriva svaki dinar finansijskih rashoda rashoda na ime kamate, u
toku posmatranih vremenskih perioda.

3.3.3. KOEFICIJENT POKRIA UKUPNOG DUGA

Moramo napomenuti, da postoji bitna razlika izmeu kamate i otplate. Kamata
se tretira kao troak poslovanja i zatvara se iz dobitka pre oporezivanja, dok se otplata
zatvara iz neto dobitka preduzea posle oporezivanja (krajnji rezultat poslovanja).
S toga veoma bitan pokazatelj jeste i koeficijent pokria ukupnog duga:

KOEFICIJENT POKRIA UKUPNOG DUGA = Poslovni dobitak / Kamata +
Otplata glavnice X (1 / (1- p))
58

U prethodnoj formuli p oznaava stopu poreza na dobitak.


U naelu , to je vrednost ovog koeficijenta nia, to je i rizik preduzea sa
stanovita ulaganja (perspektiva poverilaca) vei i obrnuto. Naravno takvo preduzee bi
imalo loiji kreditni bonitet i tee bi dolazilo do sredstava iz pozajmljenih izvora
finansiranja.

58

54

period 2009 2008
otplata glavnice 650.000 580.000
rashodi na ime kamate / finansijski rashodi 118.040 115.231
KOEFICIJENT POKRICA RASHODA NA IME KAMATE 3,4 3,4

Zadravanja predmetnog koeficijenta podrazumeva da preduzee u istim obimima
pokriva ukupan dug u 2009. godini , kao i u prethodnoj 2008. godini.

3.4. POKAZATELJI RENTABILNOSTI

Rentabilnost jeste u sutini naelo , ekonomsko naelo poslovanja. Radi se
naime o odnosu dobiti prema angaovanim sredstvima, najire posmatrano. to je dobit
vea u odnosu na angaovana sredstva, tj. to sa manjim angaovanim sredstvima
preduzee ostvaruje vei profit, to je i rentabilnost preduzea vea.

Kao ekonomsko naelo, rentabilnost se ostvaruje u sledeim sluajevima:

Kada se pri istim angaovanim sredstvima ostvaruje vea dobit
Kada se pri istom ostvarenju dobiti smanjuju angaovana sredstva
Kada se uveavaju i dobit i angaovana sredstva, ali pri tome dobit raste veim
intenzitetom
Kada se dobit i angaovana sredstva smanjuju, ali je smanjenje dobiti nieg
intenziteta u odnosu na smanjenje angaovanih sredstava
Kada se smanjuju angaovana sredstva, a dobit raste

Pokazatelji rentabilnosti mogu biti:

Parcijalni
Globalni (sintetiki)

Parcijalni se odnose na stopu poslovnog dobitka, kao i na stopu neto dobitka, ije
se utvrivanje i analiza vre iskljuivo na bazi bilansa uspeha.

Globalni se donose na stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva, stopu neto
prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopu prinosa na sopstvena sredstva (neophodno je
koristiti i bilans uspeha i bilans stanja).

Racia rentabilnosti su pogodna za kontrolu jednog od kljunih parametara i
ciljeva poslovanja preduzea maksimalno uveanje dobitka na dug period.

55
3.4.1. PARCIJALNI POKAZATELJI RENTABILNOSTI

U parcijalne pokazatelje rentabilnosti kao to smo i napomenuli svrstavamo i
stopu poslovnog dobitka i stopu neto dobitka.

Stopa poslovnog dobitka = (Poslovni dobitak / Poslovni prihodi) X 100
59

Stopa poslovnog dobitka pokazuje procentualno uee poslovnog dobitka u
poslovnim prihodima. Razlika do 100% predstavlja uee poslovnih rashoda.
Maksimalno uveanje stope poslovnog dobitka, moglo bi se ostvariti i delom smanjenjem
pojedinih vrsta poslovnih rashoda.


Stopu poslovnog dobitka mogli bismo interpretirati rasponom izmeu poslovnih
prihoda i poslovnih rashoda, te bi i sam rast stope poslovnog dobitka u sutini ukazivao
na rast raspona izmeu poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. Prethodno je svakako
pozitivno sa aspekta rentabilnosti preduzea.

Na visinu stope poslovnog dobitka uticaj imaju dva faktora:

Margina prodaje
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava

Stopa poslovnog dobitka aspekt je analize bilansa uspeha i u toj meri na visinu
iste svakako u najveoj meri utie i privredna delatnost kojom se preduzee bavi. Bruto
margina kao razlika izmeu prihoda od prodaje i rashoda na ime nabavke trgovake robe
ili materijala za proces proizvodnje predominantno utie i na visinu stope. S toga kod
ovog pokazatelja poslovna Banka treba da pokae fleksibilnost i razumevanje uticaja
delatnosti preduzea na ovaj pokazatelj.

Stopa neto dobitka = (Neto dobitak / Poslovni prihodi) X 100

Stopa neto dobitka pokazuje procentualno uee neto dobitka u poslovnim
prihodima. to je vea stopa neto dobitka to je i vea sposobnost zaraivanja preduzea, a
samim tim je i vei stepen rentabilnosti.

59

56

period 2009 2008
Poslovni prihodi 2.261.771 2.378.870
Poslovni dobitak 221.840 49.068
Neto dobitak 114.679 44.208
STOPA POSLOVNOG DOBITKA 9,80% 2%
STOPA NETO DOBITKA 5% 1,80%

Tokom 2009. godine vrednost stope poslovnog dobitka i stope neto dobitka
ukazuje na poboljanje pozicije rentabilnosti (profitabilnosti) preduzea u odnosu na
period 2008 godine.

Presudan uticaj na bolju poziciju rentabilnosti preduzea ima pre svega smanjenje
nivoa materijalnih trokova (trokova nabavke sirovina). Na smanjenje predmetnih
trokova uticali su sledei faktori:

- povoljni trendovi na tritu nabavke (cene sirovina su bile nie u odnosu na period
2008. godine, usled vee ponude itarica)
- uvoenje kompjuterskog softvera optimiziranje nabavke u smislu kombinovanja cena
i koliina i pronalaenja najpovoljnijih kontingenata nabavki
- redukcija nabavnog sektora preduzea

3.4.2. GLOBALNI (SINTETIKI) POKAZATELJI RENTABILNOSTI

Poslovni dobitak predstavlja, periodini prirast ukupnih poslovnih sredstava
koja su koriena za nesmetano odvijanje redovne poslovne aktivnosti preduzea. Stoga
stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva predstavlja kolinik izmeu poslovnog
dobitka i prosenih poslovnih sredstava.

STOPA PRINOSA NA UKUPNA POSLOVNA SREDSTVA = Poslovni dobitak /
Prosena poslovna sredstva
60


Ukoliko bi stopa iznosila 15%, interpretacija iste bi bila da je preduzee na svakih
100 dinara uloenih sredstava ostvarilo prirast od 15 dinara u toku posmatrane godine. O
relativnom znaenju prethodno opisanog prirasta moemo govoriti samo u kontekstu
vremenske i prostorne analize. Vremenska analiza predstavlja pre svega komparaciju
tekue stope sa stopama prethodnih poslovnih godina, a u okviru istog preduzea.
Prostorna analiza podrazumeva komparaciju tekue stope preduzea sa stopama drugih

60
,

57
preduzea u okviru iste privredne grane, odnosno sa prosekom privredne grane kojoj
preduzee i pripada. Pomou tih analiza moe se dobiti precizna mera koliko se efikasno
koriste raspoloiva poslovna sredstava preduzea.

Veoma je znaajno ralaniti stope prinosa na ukupna poslovna sredstva, u smislu
dobijanja daleko znaajnijeg i kvalitetnijeg izraza rentabilnosti poslovnih ulaganja.

( Poslovni dobitak / Prosena poslovna sredstva ) = ( Neto prihodi od prodaje /
Prosena poslovna sredstva ) X ( Poslovni dobitak / Neto prihodi od prodaje )

Analitika interpretacija prethodne formule znaila bi da se sa to manjim
ulaganjima u poslovna sredstva ostvare to vei obim i prihodi od prodaje (maksimiranje
koeficijenta obrta) uz to manji tekui utroak poslovnih sredstava odnosno to nie
trokove poslovanja (maksimiranje stope dobitka) jer se samo na taj nain moe uticati na
stalno poveanje prinosa na poslovna sredstva kao najoptiji finansijski pokazatelj
rentabilnosti (maksimiranje stope prinosa).

Poslovni dobitak kao to smo i napomenuli predstavlja efekat privreivanja sa
ukupnim poslovnim sredstvima, dok s druge strane neto dobitak pokazuje efekat ulaganja
sopstvenih sredstava u preduzee (prirast onog dela poslovnih sredstava koji je pribavljen
iz sopstvenih izvora finansiranja). Relativni odnos izmeu neto dobitka i sopstvenih
izvora finansiranja predstavlja stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

STOPA PRINOSA NA SOPSTVENA POSLOVNA SREDSTVA = Neto dobitak /
Prosena sopstvena sredstva

Iznos stope od npr. 18% znaio bi da preduzea na svakih 100 dinara prosenih
ulaganja iz sopstvenih izvora, ostvaruje periodini prirast od 18 dinara.

Da li je prethodno pomenuti prirast zadovoljavajui ili ne , mogue je suditi kroz
komparaciju sa sopstvenim iskustvom ili kroz komparaciju sa iskustvom drugih
preduzea koja se javljaju kao konkurenti. Takoe, mogue je ralaniti predmetne stope
na sledei nain:

(Neto dobitak / Prosena sopstvena sredstva) = (Neto prihod od prodaje / Prosena
sopstvena sredstva) X (Neto dobitak / Neto prihodi od prodaje)
61

Dakle, u prethodnoj jednaini stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva
predstavlja proizvod koeficijenta obrta sopstvenih sredstava i stope neto dobitka na
prihode od realizacije.

61

58

3.5. POKAZATELJI TRINE VREDNOSTI

Racia trine vrednosti karakteristina su za akcionarska preduzea, pa se esto
nazivaju i pokazatelji vlasnitva. Najznaajniji pokazatelji iz ove grupe su:

Neto dobitak po akciji
Dividenda po akciji
Racio cene i neto dobitka po akciji
Racio isplate dividende
Racio trine i knjigovodstvene vrednosti akcija

3.5.1. NETO DOBITAK PO AKCIJI

NETO DOBITAK PO AKCIJI = Neto dobitak / Broj emitovanih obinih akcija
62

Ovaj pokazatelj meri rentabilnost po jednoj obinoj akciji odnosno pokazuje
raspoloivi neto dobitak po akciji , koji se moe raspodeliti akcionarima u obliku
dividende ili delom akumulirati, to e pak zavisiti od veliine ostvarenog neto dobitka i
politike njegove raspodele. U sluaju predmetnog racia, broj izdatih obinih akcija,
odnosi se samo na emitovane i prodate akcije, to znai da se emitovane i neprodate
akcije ne uzimaju u obzir. Ukoliko preduzee u strukturi izvora finansiranja ima i
preferencijalne akcije, onda se pre utvrivanja ovog pokazatelja, od neto dobitka oduzima
unapred utvrena, fiksna, preferencijalna dividenda, a kako bi se utvrdio neto dobitak
koji pripada obinim akcijama. Ako predmetni pokazatelj za tekui period poredimo sa
istorijskim poslovnim periodima potrebno je utvrditi da li se broj izdatih obinih akcija
razlikuje u cilju adekvatne komparacije i analize.


Ukoliko je rentabilnost po akciji via i interes Banke za finansiranjem takvog preduzea
je vii.
3.5.2. ODNOS TRINE CENE PO AKCIJI I NETO DOBITKA PO
AKCIJI

ODNOS TRINE CENE PO AKCIJI I NETO DOBITKA PO AKCIJI = Trina
cena po akciji / Neto dobitak po akciji
63

62

63

59

Ukoliko je vrednost racia 7, onda bi to znailo da su ulagai u preduzee spremni
da plate 7 dinara, kako bi svake godine ostvarili 1 dinar neto prihoda po akciji. Pokazatelj
je svakako veoma vaan racio za budue ulagae kapitala u preduzee. Vei iznos racia
ukazuje na vei budui rast neto dobitka po akciji, to znai da e ulagai (poslovna
Banka) imati vei stepen poverenja u takvo preduzee i njegovo budue poslovanje.
Prethodno naravno vai i u inverznom prikazu.

Analiza ovog racia vri se poreenjem sa prethodnom godinom ili sa nizom
prethodnih godina, kao i sa raciom koji se utvruje za prosek privredne grane u kojoj
preduzee posluje. Na osnovu predmetnog racia moe se proceniti budua trina
vrednost akcije preduzea za vie godina. Na primer , ukoliko e preduzee sa raciom 9,
na kraju pete godine ostvariti neto dobitak po akciji od 30 dinara, onda e budua
vrednost njegovih akcija na kraju pete godine iznositi 270 dinara. Ukoliko procena kae
da je vrednost akcije preduzea za narednih nekoliko godina via od tekue, to svakako
znai i da je interes Banke za ulaganjem u takvo preduzee vii. Pojedini autori ovaj racio
nazivaju i multiplikator dobiti jer isti pokazuje koliki je broj puta dobit preduzea
izraena u tekuoj trinoj ceni akcija.

3.5.3. DIVIDENDA PO AKCIJI

DIVIDENDA PO AKCIJI = ( Nominalna vrednost akcije X Dividendna stopa ) /
Trina cena akcije
64


to je vrednost prethodnog racia vea to su i performanse preduzea bolje. Ovaj
racio je veoma vaan za investitore preduzea, odnosno za postojee i potencijalne
akcionare korporativnog preduzea, ali i definitivno za poslovnu Banku.

3.5.4. RACIO ISPLATE DIVIDENDE

RACIO ISPLATE DIVIDENDE = Neto dobitak / Ukupna dividenda
65


Racio pokazuje sa koliko dinara neto dobitka je pokriven svaki dinar dividende
koju treba isplatiti obinim akcionarima. to je vrednost ovog racia vea , to je i vea
sposobnost preduzea da odri dati nivo dividendi u narednom periodu, a samim tim je i

64

65

60
sposobnost zaraivanja preduzea via, te je i poslovna Banka u domenu ovog
pokazatelja zadovoljnija. Reciprona vrednost ovog racia naziva se racio zadravanja ,
koji pokazuje koliki deo dobiti je zadran u preduzeu radi samo-finansiranja, te i kolika
je realna potreba preduzea za eksternim finansiranjem.

3.5.5. RACIO TRINE I KNJIGOVODSTVENE VREDNOSTI AKCIJA

RACIO TRINE I KNJIGOVODSTVENE VREDNOSTI AKCIJA = Trina
vrednost akcije / Knjigovodstvena vrednost akcije
66


Ako je vrednost racia manja od 1 , onda to znai da preduzee nije uspeno sa
aspekta kreiranja vrednosti za svoje akcionare i obrnuto, a samim tim smatralo bi se
(aspekt Banke) da takvo preduzee nije sposobno da adekvatno uposli pozajmljena
sredstva i obrnuto.

3.6. RACIO POKAZATELJI EKONOMINOSTI

Ekonominost je u sutini ekonomsko naelo koje podrazumeva maksimalno
uveanje vrednosti proizvodnje ili usluga uz maksimalno smanjenje trokova sva tri
elementa proizvodnje: rada, predmeta rada i sredstava za rad. Moglo bi se rei da se
ekonominost vee za termin tedljivost i ostvaruje se u sledeim sluajevima:

Kada se sa istim trokovima ostvaruju vei rezultati
Kada se sa manjim trokovima ostvaruju isti rezultati
Kada rastu i trokovi i rezultati , ali rezultati rastu jaim intenzitetom
Kada padaju i trokovi i rezultati , ali rezultati padaju manjim intenzitetom
Kada se rezultati poveavaju , a trokovi smanjuju

3.6.1. RACIO POSLOVNE EKONOMINOSTI

RACIO POSLOVNE EKONOMINOSTI = Poslovni prihodi / Poslovni rashodi
67

Predmetni racio se smatra jednim od najznaajnijih racia poslovanja preduzea,
jer poslovni prihodi imaju najvee uee u ukupnim prihodima preduzea. Interpretacija
racia znai koliko preduzee ostvaruje dinara poslovnih prihoda na jedan dinar poslovnih
rashoda. Vrednost racia moe biti jednaka, manja ili vea od 1, i u skladu sa tim poslovni
prihodi jednaki poslovnim rashodima, poslovni prihodi manji od poslovnih rashoda i
poslovni prihodi vei od poslovnih rashoda.

66

67

61

3.6.2. RACIO UKUPNE EKONOMINOSTI

RACIO UKUPNE EKONOMINOSTI = Ukupni prihodi / Ukupni rashodi
68

Interpretacija racia jeste , koliko preduzee ostvaruje dinara ukupnih prihoda na
jedan dinar ukupnih rashoda. Vrednost racia moe biti jednaka, manja ili vea od 1, i u
skladu sa tim ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima, ukupni prihodi manji od
ukupnih rashoda i ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda.


Oba pokazatelja dobijaju se analizom bilansa uspeha i definitivno je to da je vea
vrednost predmetnih racia veoma bitna sa stanovita poslovne Banke. Rast predmetnih
racia utie i na rast mari koje predstavljaju osnovu kvalitetnog otplatnog kapaciteta
preduzea po pitanju njegovih kratkoronih, ali i po pitanju njegovih dugoronih dugova.


period 2009 2008
poslovni rashodi 2.039.931 2.329.802
RACIO POSLOVNE EKONOMINOSTI 1,1 1

Preduzee belei neznatno veu vrednost pokazatelja poslovne ekonominosti
tokom 2009. godine. Poslovni dobitak preduzea je tokom 2009. godine na viem nivou u
odnosu na period 2008. godine, pre svega usled nieg nivoa materijalnih trokova. Na
poziciji materijalnih trokova preduzea knjii nabavne vrednosti sirovina potrebnih za
proizvodnju stone hrane. Nia cena sirovina za proizvodnju stone hrane (kukuruz,
sojina sama, jeam.) posledica je: vee ponude sirovina na tritu tokom 2009 godine,
interne politike nabavke uvoenje kompjuterizovanog sistema za optimizaciju nabavke
i redukcija sektora nabavke (detaljnije objanjenje u odeljku interpretacije LEVERAGE
indikatora).

period 2009 2008
ukupni prihodi 2.288.362 2.490.316
ukupni rashodi 2.173.683 2.450.893
RACIO UKUPNE EKONOMINOSTI 1,05 1,01

Preduzee belei neznatno veu vrednost pokazatelja (racia) ukupne ekonominosti
tokom 2009. godine.

68

62

IV DEO

63

4. POSLOVNI FINANSIJSKI I KOMBINOVANI LEVERAGE

4.1. POJAM I VRSTE RIZIKA I DEJSTVO LEVERAGE a

Rizik se najoptije moe definisati kao manja ili vea neizvesnost u pogledu
oekivanog ishoda poslovne aktivnosti. Sutina neizvesnosti se upravo nalazi u
nedovoljnosti i nepouzdanosti informacija na bazi kojih se donose poslovne odluke.

Potrebno je razlikovati dve osnovne vrste rizika:

POSLOVNI RIZIK
FINANSIJSKI RIZIK
69

Poslovni rizik predstavlja neizvesnost u pogledu ostvarivanja oekivanog
poslovnog dobitka kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. Okosnicu poslovnog
rizika predstavljaju pre svega fiksni trokovi koji ostaju kruti i ne-elastini na
kratkorone oscilacije u obimu poslovne aktivnosti.
70

Finansijski rizik je determinisan neizvesnou budueg neto dobitka, kao
prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Njegovo dejstvo, opredeljeno je prisustvom
fiksnih trokova finansiranja koji se sa svoje strane, ne mogu prilagoditi kratkoronim
fluktuacijama poslovnog dobitka.
71

Preduzee koje angauje obe vrste fiksnih rashoda, i poslovne i finansijske, na
putu ka osnovnom cilju poslovne aktivnosti (neto dobitak), izlae se dvostrukom riziku,
kako poslovnom tako i finansijskom. Kombinovano dejstvo poslovnog i finansijskog
rizika, predstavlja ukupni ili totalni rizik.

Izloenost preduzea prethodno pomenutim rizicima, pretpostavlja i
neophodnost iznalaenja adekvatnih metoda za njegovo merenje i kvantitativno
izraavanje. Jedan od tih metoda jeste leverage, te se s toga i moe govoriti o tri vrste
leverage a:

POSLOVNI LEVERAGE
FINANSIJSKI LEVERAGE
KOMBINOVANI LEVERAGE
72

69
70
71
72

64

Poslovni LEVERAGE procenjuje efekte proreivanja sa fiksnim trokovima
poslovanja, finansijski leverage kvantifikuje dodatni rizik zbog fiksnih finansijskih
rashoda, dok kombinovani leverage odraava efekte totalnog rizika (kombinovano
dejstvo poslovnog i finansijskog leverage a na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvena
poslovna sredstva.

4.2. POSLOVNI RIZIK I POSLOVNI LEVERAGE

Ukoliko obim poslovne aktivnosti odnosno obim prodaje raste, raste ujedno i
obim poslovnog dobitka. Naravno, promene poslovnog dobitka su vee u odnosu na
promene obima prodaje, a to je posledica pre svega prisustva fiksnih trokova u strukturi
ukupnih trokova. Rukovodstva preduzea donose odluke o ulaganju u fiksna sredstva
(postrojenja , oprema , maine, ...) i faktore fiksnih trokova u nadi da e poslovati na
obimu iz ijeg prihoda e moi da pokrije ukupne trokova poslovanja, kako varijabilne
tako i fiksne, i da ostvari to vei poslovni dobitak. Dok su varijabilni trokovi direktno
uslovljeni obimom poslovne aktivnosti , fiksni trokovi su obrnuto srazmerni promenama
obima poslovne aktivnost. to je obim poslovne aktivnosti i posledino obim prihoda
vei, to je uee fiksnih trokova u prihodima manje, a obim poslovnog dobitka u
porastu. Dakle, prisustvo fiksnih trokova, uslovljava injenicu da se obim poslovnog
dobitka menja jaim intenzitetom od promene obima poslovne aktivnosti odnosno
prihoda od prodaje.

Relativni odnos u intenzitetu tih promena meri se poslovnim leverage om. On
pokazuje odnos procentualne promene poslovnog dobitka koja nastaje na bazi
procentualne promene u obimu prodaje, to se smatra prihvatljivim merilom poslovnog
rizika kojem je preduzee izloeno.

Ukoliko pak pretpostavimo da odreeno preduzee ostvaruje poveanje obima
prodaje od 25% i da je to poveanje uslovilo poveanje obima poslovnog dobitka za
75%, moemo jasno da kvantifikujemo obim faktora poslovnog leverage a putem
sledee formule:

FAKTOR POSLOVNOG LEVERAGE A = % promene poslovnog dobitka / %
promene obima prodaje = 75% / 25%= 3
73

Faktor poslovnog leverage a moe se izraunati i putem sledee formule:

FAKTOR POSLOVNOG LEVERAGE A = N (p-v) / N (p-v) F

N broj proizvoda na postojeem obimu prodaje
p prodajna cena po jedinici prodaje
v proseni varijabilni trokovi po jedinici proizvoda

73

65
F ukupni fiksni trokovi za analizirani period
74

Sa finansijskog aspekta brojilac gornje formule predstavlja kontribucionu maru
odnosno marginalni dobitak, a u ekonomskoj literaturi i poslovnoj praksi isti se naziva i
bruto mara. Imenilac predstavlja marginalni dobitak umanjen za fiksne trokove to je
jednako poslovnom dobitku na postojeem obimu prodaje.

Prethodno ukazuje na mogunost obraunavanja faktora poslovnog leverage a i
preko sledee formule:

FAKTOR POSLOVNOG LEVERAGE A = Marginalni dobitak / Poslovni dobitak
75

Poznavanje dejstva poslovnog leverage a znaajno je ne samo sa stanovita
utvrivanja optimalnog obima aktivnosti, nego i kompozicije eljene finansijske strukture
odnosno strukture kapitala svakog konkretnog preduzea. Komponovanje finansijske
strukture odnosno strukture kapitala neposredno je uslovljeno intenzitetom dejstva
poslovnog leverage a i lokacijom donje granice rentabilnosti.

Donja granica rentabilnosti se naziva i prelomna granica , a predstavlja taku na
kojoj su ukupni trokovi jednaki prihodima od prodaje, odnosno taku na kojoj je
poslovni dobitak jednak nuli. Donja granica rentabilnosti se moe izraunati putem
sledee formule:

DONJA GRANICA RENTABILNOSTI = F + vx = px

x obim prodaje u jedinicama u prelomnoj taki rentabilnosti
F apsolutni iznos fiksnih trokova
v varijabilni trokovi po jedinici
76

INTERPRETACIJA POSLOVNOG LEVERAGE A KORPORATIVNOG
PREDUZEA SA STANOVITA POSLOVNE BANKE

Visok faktor poslovnog leverage a korporativnog preduzea ukazuje na situaciju
u kojoj je mogue ostvariti visoke fluktacije poslovnog dobitka pri relativno malim
fluktacijama poslovne aktivnosti odnosno obima prodaje. Prethodno ukazuje, naravno, i
na visok stepen poslovnog rizika.

74

75

76

66
Ako se te promene odigravaju oko stepena aktivnosti koji ne odskae znaajnije
od prelomne take donje granice rentabilnosti (karakteristino za kapitalno intenzivna
preduzea visok stepen uea fiksnih trokova u ukupnim trokovima), poslovni dobici
se sukcesivno smenjuju sa poslovnim gubicima pi iole znaajnijem porastu odnosno
smanjenju obima poslovne aktivnosti prodaje. U takvim uslovima finansiranje poslovne
aktivnosti dugovima postaje riskantno, i to ne samo usled smanjenja poverenja poverilaca
u sposobnost zaraivanja preduzea, ve i usled poveanja neizvesnosti da e fluktacije
poslovnog rezultata dovesti preduzee u stanje in-solventnosti i po tom osnovu
nemogunosti da otplauje preuzete dugove.

Da bi se dobila adekvatna ocena otplatnog kapaciteta preduzea odnosno
potencijalno stanje in-solventnosti korporativnog preduzea poveriocima je preporuljivo
da pored pomenutih analiza sprovedu i temeljnu analizu novanih tokova. Prethodno iz
razloga to nisu svi fiksni trokovi efektivno izdvajanje gotovine, a jedan od oitih
primera jeste amortizacija osnovnog sredstva koja se kao fiksni troak rasporeuje po
vremenskim periodima, interno. S druge strane trokovi zakupa, trokovi osiguranja i sl. ,
predstavljaju fiksne trokove koji predstavljaju efektivno odliv gotovine. Kada
govorimo o trokovima u smislu gotovinskih tokova, moramo da napomenemo da ni svi
prihodi nisu efektivni prilivi gotovine iz razloga to deo prihoda uvek ostane vezan u
potraivanjima koja e biti naplaena u narednom obraunskom periodu. Takva
potraivanja koja se kao ne naplaena prenose u naredni period, gotovo redovno se u
tekuem knjie na poziciji vanrednog troka tekueg perioda koji opet ne predstavlja
odliv gotovine.

Smatra se da je rizik od in-solventnosti korporativnog preduzea mogue realnije
i tanije proceniti na baci projekcije prelomne take primanja i izdavanja gotovine , u
odnosu na projekciju prelomne take rentabilnosti. Imajui u vidu prethodno , smatra se
da je potrebno respektovati razliku izmeu fiksnih trokova koji zahtevaju tekue
izdvajanje gotovine od onih koji se javljaju prosto kao posledica raunovodstvene
alokacije trokova. Prelomna taka tokova gotovine indicira obim prodaje koji je
neophodno dostii da bi se izdavanja gotovine u tekue poslovanje nadoknadila iz
primanja gotovine koja se na bazi toga poslovanja ostvaruju. Iz toga proizilazi da
preduzee posluje sa gubitkom koji je ravan iznosu fiksnih trokova koji ne
podrazumevaju izdvajanje gotovine. Svako poveanje obima aktivnosti iznad nivoa
ovako definisane prelomne take vodi ka pokriu ove kategorije fiksnih trokova i
smanjenju nivoa gubitka ili ulasku u zonu pozitivnog rezultata.

Rukovodstvu preduzea , ali i poveriocima veoma je znaajna predmetna analiza
jer ukazuje na senzibilitet neto priliva gotovine iz poslovanja na mogue oscilacije u
obimu i prihodima od prodaje. Dugoroni poverioci s te strane smatraju da otplata
njihovih dugoronih potraivanja prema korporativnom preduzeu treba da bude
obezbeena iz priliva gotovine iz redovnih poslovnih aktivnosti. Otuda, ukoliko se
oscilacije obima kreu u rasponu koji je znatno iznad prelomne take primanja i
izdavanja gotovine, finansiranje iz dugova skopano je sa manje rizika od in-solventnosti.

67
PRIMER PRAKTINA INTERPRETACIJA POSLOVNOG LEVERAGE
A (finansijski izvetaji odeljak II)

Tabela na osnovu podataka iz prethodnih finansijskih izvetaja

poslovni period 2009 godina 2008 godina
nabavna vrednost prodate robe i trokovi materijala 1.617.794 2.014.774
(bruto) dobitak 643.977 364.096
trokovi zaposlenih 147.019 98.508
trokovi poslovanja 170.892 158.790
marginalni dobitak 326.066 106.498
trokovi amortizacije 104.226 57.730
poslovni dobitak 221.840 48.768

Faktor poslovnog leverage a za 2008 godinu = marginalni dobitka za 2008
godinu / poslovni dobitak za 2008 godinu = 2,1

Faktor poslovnog leverage a za 2009 godinu = marginalni dobitak za 2009
godinu / poslovni dobitak za 2009 godinu = 1,5

Uporeivanje prethodno pomenutih perioda i faktora poslovnog leverage a jasno
ukazuje da je rizik poslovnog leverage a za 2009 godinu, odnosno izloenost preduzea
poslovnom riziku manja.

Najvei doprinos smanjenju rizika poslovnog leverage a u prethodnoj tabeli, a
za period 2009 godine, duguje se upravo smanjenju odnosa izmeu marginalnog i
poslovnog dobitka u odnosu na 2008 godinu. Nivo fiksnog troka amortizacije, varira iz
razloga promene nivoa postrojenja i opreme.

Preduzee u velikoj meri poveava efikasnost nabavke (interne odluke i politike) i
koristi povoljne trendove na tritu nabavke. Smanjenje nivoa trokova nabavke je prva
injenica koja ide u prilog smanjenja rizika poslovnog rizika.

Budui da se preduzee bavi proizvodnjom stone hrane ,u najveem
intenzitetu, nabavku vri u vreme etvi kada je i najvea ponuda itarica sojine same,
penice, jema, kukuruza i dr. (posebno kukuruza 50% nabavki). Godina 2009 je bila
posebno kvalitetna po pitanju prinosa i sama cena itarica odnosno kukuruza je bila nia
u odnosu na period 2008 godine i to je upravo element povoljnog kretanja nabavnog
trita.

S druge strane govorili smo o internim potezima preduzea i dejstvu internih
politika na poveanje efikasnosti nabavke. Preduzee je upravo u periodu 2009 godine
izvrilo restrukturiranje menadmenta nabavke koje je u periodu 2008 godine nagomilalo

68
veoma skupe zalihe. Takoe preduzee je u velikoj meri kompjuterizovalo nabavku.
Samim kombinovanjem statistikih podataka sa trita integrisani kompjuterski
program sugerie koju koliinu sirovina u kom trenutku je najbolje kupovati, a da se pri
tom ostvari identian energetski sklop gotovog proizvoda i izvri najbolja mogua
nabavka po najnioj ceni.

Prethodno pominjemo iz razloga to preduzee razliku izmeu prihoda od prodaje
i nabavnih vrednosti moe poveati podizanjem cena gotovog proizvoda ili povoljnijim
nabavkama. Drugi sluaj je daleko bolji, pogotovo sa stanovita uvanja postojee trine
pozicije i efikasnije borbe sa konkurencijom cenovna konkurencija.

Dakle, jedan od elemenata koji smanjuje rizik finansijskog leverage jeste upravo
aktivnost kojom se pri istom ili veem obimu prodaje prihoda od prodaje postie nii
nivo obima varijabilnih trokova nabavke.

Drugi element kojim se postie smanjenje nivoa rizika poslovanja jeste smanjenje
nivoa trokova zaposlenih i poslovanja. U konkretnom sluaju predmetni trokovi rastu ,
ali je porast daleko manjeg intenziteta u odnosu na intenzitet smanjenja trokova
nabavke.

Trokovi amortizacije variraju , ali injenica je da je to posledica promene
vrednosti stalne imovine, tj. osavremenjivanja kapaciteta. Ukoliko bi trokovi
amortizacije zadrali isti nivo u 2010 godini i 2011 godini, kao i u ostalim godinama,
poveanje nivoa marginalnog dobitka iz godine u godinu dovelo bi do smanjenja nivoa
izloenosti preduzea poslovnom riziku.

4.3. FINANSIJSKI RIZIK I FINANSIJSKI LEVERAGE

Fiksni finansijski rashodi prouzrokuju finansijski rizik i aktiviraju dejstvo
finansijskog leverage a.

Kada se u okviru korporativnog preduzea ukupna poslovna sredstva finansiraju
delimino iz dugova, treba oekivati da se stopa prinosa na sopstvena sredstva razlikuje
od stope prinosa na ukupna sredstva. Razlog prethodnom lei u injenici da postoji
razumna tenja da stopa prinosa na ukupna sredstva bude vea od cene pozajmljenih
sredstava, odnosno prosene kamatne stope koju preduzee treba da plati za korienje
pozajmljenih izvora finansiranja. U toj situaciji stopa prinosa na sopstvena sredstva zavisi
ne samo od rentabilnosti ukupnih poslovnih ulaganja, nego i od razlike izmeu prosene
cene duga stope prinosa na ukupna sredstva koja treba da bude pozitivna, a moe biti i
negativna.

Dejstvo finansijskog leverage a na stopu prinosa na sopstvena sredstva zavisi od
dva bitna faktora:

1) apsolutne razlike izmeu stope prinosa na ukupna poslovna sredstva i prosene
kamatne stope kao cene pozajmljenih sredstava

69
2) strukture kapitala, odnosno relativnog uea dugova u ukupnim izvorima
finansiranja
77

Imajui u vidu prethodno, to je vea razlika izmeu stope prinosa na ukupna
poslovna sredstva i prosene kamatne stope kao cene pozajmljenih sredstava, uz relativno
vee uee dugova u ukupnim izvorima finansiranja, utoliko je vei efekat finansijskog
leverage a na stopu prinosa na sopstvena sredstva.

Mora se takoe imati u vidu i da efekat finansijskog leverage a moe biti
negativan. Kada prosena kamatna stopa postane vea od stope prinosa na ukupna
poslovna sredstva, finansiranje iz dugova postaje nepovoljno sa stanovita korporativnog
preduzea, budui da smanjuje stopu prinosa na sopstvena sredstva.

U zavisnosti od uestalosti promena efekata finansijskog leverage a, zavisi i
stepen finansijskog rizika kojem je preduzee izloeno.

Stepen izloenosti finansijskom riziku moe se meriti i koeficijentom pokria
fiksnih rashoda na ime kamate, poslovnim dobitkom. Prethodno svakako ukazuje na
stepen napregnutosti finansijske strukture korporativnog preduzea.

Efekat finansijskog leverage a isto kao i efekat poslovnog leverage a moe se
prikazati putem koeficijenta ili faktora. Prema tome sam faktor finansijskog leverage
moe se prikazati putem sledee kalkulacije:

1) FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERAGE A = PD / PD I

PD Poslovni dobitak
I Rashodi na ime kamate
78

2) FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERAGE a = POSLOVNI DOBITAK /
DOBITAK PRE OPOREZIVANJA
79

3) FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERAGE a = % POVEANJA NETO
DOBITKA / %POVEANJA POSLOVNOG DOBITKA
80

INTERPRETACIJA FINANSIJSKOG LEVERAGE A
KORPORATIVNOG PREDUZEA SA STANOVITA POSLOVNE
BANKE

77
78
79
80

70
Analiza efekata finansijskog leverage a u okviru korporativnog preduzea,
veoma je vana, sa stanovita poslovne Banke kao potencijalnog kreditora. Naime, kao
to je napomenuto faktor finansijskog leverage a ukazuje na stepen napregnutosti
finansijske strukture korporativnog preduzea i sa tog stanovita na kvalitet potencijalnog
otplatnog kapaciteta. Poslovne Banke kod odreivanja efekata finansijskog leverage a u
velikom broju sluajeva polaze od indikatora finansijske poluge. Indikator finansijske
poluge moe se odrediti na sledei nain:

INDIKATOR FINANSIJSKE POLUGE = UKUPNE OBAVEZE GOTOVINA /
KAPITAL + REZERVE

Kretanje indikatora finansijske poluge ukazuje na stepen rizika finansijskog
leverage a. Porast indikatora finansijske poluge ukazuje na rast rizika finansijskog
leverage a u okviru korporativnog preduzea. Rast rizika moe da bude prouzrokovan
rastom ukupnih obaveza, smanjenjem gotovine, smanjenjem kapitala i smanjenjem
rezervi.

Poslovna Banka e pristupiti mnogo opreznije donoenju odluke po pitanju
kreditiranja korporativnog preduzea kome iz perioda u period raste indikator finansijske
poluge, tj. kome se iz perioda u period naruava kvalitet izvora finansiranja, tj. sama
struktura pasive bilansa stanja. Prethodno opisana situacija ukazuje na rast rizika
finansijskog leverage a jer se poslovna aktivnost iz perioda u period sve vie oslanja na
pozajmljene izvore finansiranja. Ukoliko prosena kamatna stopa raste bre u odnosu na
porast stope prinosa na ukupna poslovna sredstva, korporativno preduzee ulazi u zonu
naruavanja sposobnosti zaraivanja (rentabilnosti), te samim tim se i otplatni kapacitet
naruava. Rast indikatora finansijske poluge, prouzrokovan rastom obaveza ukazuje i na
naruavanja likvidnosne pozicije, tj. ogromno optereenje likvidnosne pozicije jer raste i
obim obaveza koje o rokovima dospea treba da budu izmerene.

S druge strane, smanjenje indikatora finansijske poluge iz perioda u period
uzrokuje smanjenje rizika finansijskog leverage a. Naime, smanjenje rizika finansijskog
leverage a moe da bude prouzrokovano smanjenjem obaveza, rastom gotovine, rastom
kapitala i rastom rezervi. Prethodno znai poboljanje kvaliteta strukture pasive i
smanjenje dugova u ukupnim izvorima finansiranja. Kompleksnija analiza finansijskog
leverage a, tj. finansijske poluge podrazumevala bi kompleksniju analizu:
obaveza procentualno uee dobavljaa i Banaka u ukupnim obavezama, ronost
obaveza, obezbeenje istih
kapitala struktura, procentualno uee nominalnog / upisanog kapitala u ukupnom
kapitalu (to je vee procentualno uee nominalnog kapitala u u ukupnom kapitalu to je
i struktura kapitala kvalitetnija i takva kapital predstavlja sigurnosni balon poslovanja
preduzea)

Takoe, poslovne banke, veoma esto poseu i sa izraunavanjem take
indiferencije finansiranja korporativnog preduzea, a upravo radi utvrivanja
intenziteta dejstva finansijskog leverage a. Taka indiferencije finansiranja predstavlja
upravo onaj nivo obima aktivnosti na kome poslovni dobitak, odnosno stopa prinosa na

71
ukupna poslovna sredstva obezbeuje istu stopu prinosa na sopstvena sredstva nezavisno
od kompozicije izvora finansiranja (ukupne pasive), odnosno odnosa izmeu sopstvenog
kapitala i pozajmljenih izvora finansiranja.

PRIMER PRAKTINA INTERPRETACIJA FINANSIJSKOG
LEVERAGE A (finansijski izvetaji odeljak II)

poslovna godina 2009 godina 2008 godina
kratkorone obaveze 329.764 556.162
dugorone obaveze 1.426.211 1.308.376
ukupne obaveze 1.755.975 1.864.538
-
gotovina i gotovinski ekvivalenti 14.312 41.813
= 1.741.663 1.822.725
/
kapital 207.268 83.281
=
indikator finansijske poluge (obaveze - novac /
kapital + rezerve) 840 2.188

Preduzee tokom 2009 godine u odnosu na prethodnu 2008 godinu ostvaruje nii
nivo indikatora finansijske poluge smanjuje se nivo rizika finansijskog leverage a, tj.
smanjuje je se intenzitet izloenosti preduzea dejstvu finansijskog rizika. Osnovni uzrok
smanjenja rizika finansijskog leverage a, nalazi se na strani smanjenja ukupnog nivoa
obaveza s jedne strane i poveanja ukupnog nivoa kapitala sa druge strane. U konkretnom
primeru najvei uticaj na drastino smanjenje indikatora finansijske poluge ima pre svega
drastino poveanje ukupnog kapitala preduzea. Da bi se utvrdilo na koji nain je dolo
do drastinog poveanja kapitala, potrebno je izvriti analizu strukture kapitala za period
2009 godine. Vidljivo je da je kapital preduzea uvean pre svega zbog efikasnijeg
poslovanja i ostvarivanja veeg neto dobitka perioda 2009 godine koji je sastavni deo
kapitala tog perioda. Takoe najvei deo dobiti prethodnog perioda prenet je u kapital
preduzea 2009 godine. Dakle, stavka kapitala NERASPOREENI DOBITAK sa
iznosa od RSD 45.146.000,00 u 2008 godini raste na nivo od RSD 159.826.000,00 u
2009 godini. Na rast neto dobitka kao to je i napomenuto u opisu poslovnog leverage a
primenjenog na konkretno preduzee, najvei uticaj ima pre svega drastino poveana
efikasnost nabavke, tj. dramatino nii nivo trokova nabavke (povoljni trendovi na
nabavnom tritu i interne politike preduzee u okviru nabavno segmenta).

Predmetno preduzee je tipian primer proizvodnog preduzea koje je tokom
godina koje prethode 2009 godini, zatvorilo investicioni ciklus uz podrku poslovnih
banaka i kod koga se u narednim periodima moe oekivati dalje smanjenje rizika
finansijskog leverage a. Kada to konstatujemo, mislimo pre svega na injenicu da e se
u narednom periodu preduzee orijentisati prevashodno na poslovne aktivnosti i na
obrtne cikluse, kao i na tenju da kapacitete koristi u punom obimu, dok e deo profita
usmeravati na zatvaranje obaveza prema Bankama (smanjenje obima dugoronih obaveza

72
investicioni krediti odobreni do strane poslovnih Banaka). Takoe, kroz porast obima
poslovnih aktivnosti, preduzee e biti u prilici da ostvaruje vee obime neto dobitka
tekuih perioda (uveanje kapitala tekueg perioda neto dobitak sastavni deo). Pored
toga preduzee e biti u prilici da u kapital narednog perioda prenosi vee iznose neto
dobitaka, to e sa svoje strane uticati na porast kapitala. Takoe, preduzee e kroz
revalorizacione rezerve biti u prilici da uvea kapital kroz tekuu procenu trine
vrednosti kapaciteta i po toj osnovi uveanja vrednosti stalne imovine koju knjii iznad
tekue knjigovodstvene (razlika izmeu te dve vrednosti predstavlja revalorizacionu
rezervu koja uveava kapital). Prethodno e se pozitivno odraavati na obim kapitala i
samim tim na smanjenje rizika finansijskog leverage a.

4.4. TOTALNI RIZIK I KOMBINOVANI LEVERAGE

Kada se dejstvo poslovnog i finansijskog leverage - a kumulira, dobija se sloen
ili kombinovani leverage koji odraava izloenost preduzea totalnom ili ukupnom
riziku.
81
Fokus totalnog leverage a posebno je primetan kod takozvanih kapitalno
intenzivnih korporativnih preduzea. Naime, kod takvih preduzea primetno je visoko
uee fiksnih trokova u ukupnim trokovima poslovanja. U takvim situacijama visok
nivo poslovnog leverage a obezbeuje srazmerno visoke promene poslovnog dobitka na
bazi malih promena u okviru obima prodaje. Ovakva dinamika u uslovima pozitivnog
poslovnog okruenja stvara iluziju neograniene moi zaraivanja i primorava preduzee
na poveanje obima poslovnih aktivnosti u cilju poveanja poslovnog dobitka. Kada se
preduzee suoi sa nedostatkom sopstvenih izvora za poveanje obima aktivnosti ono
pribegava eksternim izvorima ime uveava izloenost finansijskom riziku i poveava
negativan efekat finansijskog leverage a ne neto dobitak i prinos na sopstvena sredstva.
Takva politika moe da uzrokuje situaciju da u okolnostima promene trita preduzee
padne na manji nivo poslovnih aktivnosti koji nije dovoljan da generie dobitak, ili pak
generie nedovoljan dobitak u smislu servisiranja obaveza po osnovu pojaanog stepena
eksternog zaduenja. Prethodno pomenuto na vraa na venu dilemu finansijskog
upravljanja: kako zahteve za postizanjem maksimalne rentabilnosti uskladiti sa zahtevima
za odravanjem zdrave solventnosti odnosno likvidnosti korporativnog preduzea.
Ukoliko je donja granica rentabilitet-a locirana prilino visoko, blizu gornje granice
fizikog kapaciteta korporativnog preduzea, tako da je podruje neto dobitka odnosno
poslovnog relativno usko, i kada obim poslovne aktivnosti ispoljava znake nestabilnosti,
nije preporuljivo pri visokom nivou faktora poslovnog leverage a igrati na visok faktor
finansijskog leverage a.
82

81
82

73

V DEO

74

5. IZVETAJI O TOKOVIMA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
KORPORATIVNOG PREDUZEA

5.1. UVOD

finansijskih tokova u okviru korporativnog preduzea odnosno analizi izvora i
upotrebe finansijskih sredstava unutar pojedinanih obraunskih perioda odnosno
fiskalnih perioda koji su pokriveni bilansom uspeha.

Ovi izvetaji se dobijaju pre svega re-araniranjem pojedinanih podataka
finansijskih izvetaja bilansa stanja i bilansa uspeha.

U okviru nae analize govoriemo o sledeim izvetajima:

1) Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava
2) Izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava
3) Izvetaj o tokovima novanih sredstava odnosno gotovine

5.2. IZVETAJ O TOKOVIMA UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA

Ukoliko dva odvojena bilansa stanja korporativnog preduzea za dva odvojena
obraunska perioda uporedimo, sve promene u vrednosti i strukturi pojedinih bilansnih
pozicija mogu se protumaiti kao posledica dejstva poslovnih operacija i transakcija koje
su se dogodile u meuvremenu.
83

Polazei od takvog dejstva poslovnih operacija i transakcija, dolo se do saznanja
da se na bazi promena pojedinih pozicija bilansa tj. aktive i pasive, koje su nastale
izmeu dva sukcesivna bilansa stanja, mogu rekonstruisati pravac i kvantitet kretanja
ukupnih poslovnih sredstava, koje mogu biti analitiki veoma interesantna i korisna.

Neophodne informacije o pravcu i kvantitet-u kretanja ukupnih poslovnih
sredstava sadrane su u razlici salda pojedinih pozicija u konanom bilansu stanja u
odnosu na poetni bilans. Te razlike mogu biti pozitivne ili negativne u zavisnosti od toga
da li oznaavaju poveanje ili smanjenje odnosnih bilansnih pozicija.
84

Veoma vana je i injenica da:

1) svako poveanje pasivnih pozicija i

83
84

75
2) svako smanjenje aktivnih pozicija

podrazumeva izvor poslovnih sredstava.

1) svako smanjenje pasivnih pozicija
2) poveanje aktivnih pozicija

podrazumeva upotrebu poslovnih sredstava.

Kada govorimo o izvorima i upotrebama poslovnih sredstava, moramo
napomenuti da postoje i pravila finansiranja poslovnih ulaganja koja uspostavljaju
horizontalne odnose izmeu pojedinih pozicija aktive i pasive bilansa stanja.

Shodno tim pravilima, dugorona ili permanentna ulaganja u poslovna sredstva
treba da budu finansirana iz dugoronih izvora bilo sopstvenih bilo pozajmljenih, dok
kratkorona ulaganja u poslovna sredstva treba da budu finansirana iz kratkoronih
izvora bilo sopstvenih bilo pozajmljenih izvora.

Kada govorimo o prethodnoj injenici dugorona ulaganja/finansiranja govorimo
o dugoronoj usklaenosti bilansnih pozicija koja se ogleda u sledeem koeficijentu:

INDIKATOR POKRIVENOSTI DUGORONE IMOVINE DUGORONIM
IZVORIMA FINANSIRANJA = KAPITAL + DUGORONE OBAVEZE +
DUGORONA REZERVISANJA / STALNA IMOVINA + TRAJNA OBRTNA
SREDSTVA
85

Prethodna formula odraava dugoronu usklaenost bilansnih pozicija ukoliko je
svaki dinar dugorono vezane imovine pokriven sa najmanje dinarom dugoronog
kapitala.

Kada govorimo o kratkoronim ulaganjima/finansiranjima kratkoronih ulaganja
govorimo o kratkoronoj usklaenosti bilansnih pozicija. Indikator na osnovu koga se
utvruje kratkorona rona usklaenost jeste upravo indikator obrtnog kapitala:

OBRTNI KAPITAL = UKUPNA OBRTNA SREDSTVA UKUPNE
KRATKORONE OBAVEZE
86

Vrednost ukupnog obrtnog kapitala vea od 0 ukazuje na kratkoronu usklaenost
bilansa i na injenicu da je svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven najmanje sa
dinarom obrtne imovine. Dakle, preduzee koje ima pozitivan obrtni kapital celokupnu
obrtnu sferu finansira kratkoronim obavezama i ne koristi dugorone izvore za
finansiranje obrtnog ciklusa.

85
86

76

Osnovni nedostatak izvetaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava koji sadri
informacije o izvorima ukupnih poslovnih sredstava i o upotrebi ukupnih poslovnih
sredstava jeste taj da ne odraava bruto vrednosti poslovnih i finansijskih operacija i
transakcija u analiziranom periodu, odnosno njihov promet, ve samo neto efekat na
salda bilansnih pozicija. Upravo zbog pomenutog tei se dopuni izvetaja informacijama
o izvorima i upotrebi ukupnih finansijskih sredstava koje se mogu izvui iz:
raspodele periodinog neto dobitka:

1) objektiviziranje amortizacije kao izvora finansijskih sredstava
2) rekonstrukcije onih transakcija koje su dovele do promene salda na raunima
fiksne imovine
87

Periodini neto dobitak jeste svakako najelementarniji izvor sopstvenih sredstava
korporativnog preduzea koji se moe koristiti kako za finansiranje poslovnih sredstava
tako i za plaanja dospelih obaveza. U okviru izvetaja o tokovima ukupnih finansijskih
sredstava, sam neto dobitak se ne posmatra i ne tretira kao izvor finansijskih sredstava.
Prethodno iz razloga to se u bilans stanja narednog obraunskog perioda prenosi samo
onaj deo neto dobitka tekueg perioda koji se akumulira tj. zadrava u poslu. U bilans
stanja se ne prenosi onaj deo neto dobitka koji se izvlai iz firme za razliite oblike
nenamenske potronje, tj. za line potrebe.
88

Dakle, osnovni razlog zato se neto dobitak u okviru izvetaja o tokovima
ukupnih finansijskih sredstava ne posmatra kao izvor finansiranja jeste upravo injenica i
mogunost izdvajanja dela dobitka, krajem poslovnog perioda iz bilansa i iz poslovanja
za neke line i neposlovne potrebe. Deo dobitka koji se prenosi u naredni period knjii
se na poziciji prenesene dobiti u okviru pasive bilansa stanja, tj. u okviru kapitala,
narednog obraunskog perioda. Smatra se pak da bi naj-ispravnije bilo da se ukupan neto
dobitak u okviru izvetaja o tokovima ukupnih finansijskih sredstava prikae kao izvor
tih sredstava, a njegova raspodela kao korienje tih sredstava.

Prethodno objanjeno prikazivanje neto dobitka veoma je vano jer pokazuje
politiku raspodele sopstvene dobiti korporativnog preduzea. To je veoma vano sa
stanovita poverilaca konkretno sa stanovita poslovne Banke. Naime, poslovna Banka
e lake doneti pozitivnu odluku o kreditiranju onog preduzea koje srazmerno vee
iznose tekue dobiti prenose u kapital naredno perioda. Samo takva preduzea pruaju
sigurnost poslovnim Bankama jer su njihove pozajmice u odreenoj meri zatiene i
sopstvenim sredstvima korporativnog preduzea. Veoma esto se javlja i okolnost da u
odluci o finansiranja, pa i u ugovorima o kreditu poslovna Banka stavlja klauzulu o
obavezi prenoenja celokupne dobiti tekueg perioda u kapital narednog perioda,
korporativnog preduzea koje se finansira. titei sopstvena sredstva preduzea od

87
88

77
nenamenske upotrebe Banka praktino titi i svoja sredstva koja pozajmljuje na
korienje.

Pored neto dobitka u izvetajima o tokovima finansijskih sredstava i amortizacija
dugoronih ulaganja u fiksna sredstva pominje se i tretira kao izvor samo-finansiranja
preduzea. S tim u vezi tokom vremena diferencirana su i dva aspekta amortizacije:
raunovodstveni i finansijski.

U raunovodstvenom smislu amortizacija predstavlja troak poslovanja koji
nastaje otpisivanjem fiksnih sredstava na interne obraunske periode unutar veka trajanja
tih sredstava.

Finansijsko poimanje amortizacije konzistentno je logici finansijskih tokova
izvora i upotrebe finansijskih sredstava. Alokacija amortizacije na pojedine periode
unutar veka trajanja fiksnog sredstva ne podrazumeva finansijske izdatke, sami iznosi
zarade od prodaje proizvoda i usluga koji su u visini trokova amortizacije i koji
nadoknauju te trokove ostaju na raspolaganju preduzeu na raspolaganju za potrebe
samo-finansiranja.

Upravo to je i razlog zato se analizi i projekciji novanih tokova dobitak uvea
za iznos amortizacije tretira kao izvor finansijskih sredstava koji spontano nastaje
obavljanjem redovnih poslovnih aktivnosti. Naravno upotreba amortizacije kao izvora
finansiranja sasvim prirodno bi trebalo da bude usmerena na obnovu dotrajale fiksne
imovine ili na proirenje proizvodnih ili drugih kapaciteta, ali ako postoje drugi
dugoroni izvori namenjeni toj svrsi , amortizacija moe da se koristi i za finansiranje
obrtnih sredstava ili pokrivanje dospelih kratkoronih obaveza.

INTERPRETACIJA IZVETAJA O TOKOVIMA UKUPNIH POSLOVNIH
SREDSTAVA KORPORATIVNOG PREDUZEA SA STANOVITA
POSLOVNE BANKE

Sa stanovita poslovne Banke veoma vano je da korporativno preduzee potuje
pravila finansiranja, tj. da iz dugoronih izvora finansira stalna (fiksna sredstva), kao i
trajna obrtna sredstva potreban za normalno funkcionisanje preduzea i obavljanje
redovnih aktivnosti na dug rok (preko 12 meseci), a da iz kratkoronih izvora finansira
nabavku obrtnih sredstava.

Preduzee mora da potuje pomenuta pravila jer bi u suprotnom prelo u zonu
velikog rizika po pitanju naruavanja i optereivanja finansijske strukture.

Finansiranje stalnih i trajnih obrtnih sredstava iz redovnog prometa koje
preduzee ostvaruje u jednom trenutku e dovesti do nemogunosti finansiranja i obrtnih
aktivnosti i servisiranja dugoronih obaveza tj. do neminovne nelikvidnosti , te je u tim
trenucima bitno da preduzee podnese zahtev za dobijanje dugoronog kredita kojim bi
poslovna Banka re-finansirala sopstvenu investiciju preduzea i doprinela postizanju
dugorone usklaenosti pozicija bilansa stanja, tj. sredstava i izvora finansiranja.

78
Predmetna transakcija uz dobro obezbeenje potencijalnog kredita sa stanovita poslovne
Banke ima ekonomsku smisao, pogotovo ako sa pomenutim preduzeem ima urednu
kreditnu istoriju.

Pojam rone usklaenosti na dug i na kratak rok predstavlja veoma vanu
okolnost za poslovnu Banku, jer ukazuje na zdravlje finansijske strukture, te se i samo
rangiranje preduzea prema Narodnoj Banci Srbije koje odreuje obim rezervacija,
uslovljava ovim parametrima. Naime ukoliko preduzee ima negativan obrtni kapitala ili
ima negativnu pokrie dugorone imovine dugoronim kapitalom, Banka takvo
preduzee rangira ocenom nie prema NBS u, te samim tim ocena uslovljava i vee
rezervisanje po potencijalnom plasmanu.

Banke, tj. kreditni slubenici, moraju velike napore da uloe u edukaciju
poslovnih entiteta odnosno predstavnika istih, a sve u cilju potovanja pomenutih pravila
finansiranja i u toj meri obezbeivanja kvalitetne finansijske strukture i kvalitetnih
finansijskih izvetaja koji su u svakom sluaju i najvaniji prilikom analize odreenog
kreditnog zahteva preduzea.

Poimanje neto dobitka tekueg perioda kao izvora finansiranja mogue je uz
potovanje naela prenosa ukupnog neto dobitka na poziciju kapitala narednog
obraunskog perioda. Dakle, veoma je bitno da preduzee sopstvenu zaradu kroz neto
dobitak akumulira i zadri u poslovanja, mada to esto nije sluaj u praksi.

Banke, veliki znaaj poklanjaju ovom raunovodstvenom aspektu i zahtevaju
potovanje uslova akumuliranja neto dobitka, jer na taj nain samom zatitom sredstava
preduzea od potencijalne neposlovne upotrebe, tite i svoja sredstva i korienje svojih
sredstava. Sa stanovita poslovne Banke veoma je bitan aspekt kapitala korporativnog
preduzea jer kapital predstavlja supstancu koja titi interese poverilaca, pogotovo ako se
radi o upisanom kapitalu. Kapital je taj koji doprinosi kvalitetu izvora finansiranja i
proporcionalno vee uee kapitala u ukupnim izvorima u mnogome doprinosi kvalitetu
finansijskih izvetaja i samom rejtingu preduzea. Kapital i njegov iznos, s druge strane
doprinosi dugoronoj usklaenosti bilansnih pozicija jer se uzima, izmeu ostalog, kao
parametar pokria dugorono vezane imovine preduzea. Kao to smo ranije napomenuli,
Banke, esto u svojim odlukama o kreditiranju, te i u ugovorima o kreditima uslovljavaju
korisnike kredita da ukupan neto dobitak tekueg perioda prenesu u kapital narednog
perioda te da u tom smislu i u narednoj godini zadre kvalitetnu finansijsku strukturu,
odnosno proporciju kapitala u ukupnoj pasivi. Naravno, osnovni smisao je akumuliranje
dobitka, i izbegavanje izvlaenja istog iz preduzea radi finansiranja neposlovnih, linih
potreba.

Pominjanje amortizacije kao jednog od izvora finansiranja veoma je bitno i sa
aspekta poslovne Banke. Kao to je napomenuto samo ralanjavanje trokova
amortizacije po poslovnim periodima u okviru veka trajanja fiksnog sredstva, u trenutku
razvrstavanja ne podrazumeva finansijske izdatke, te je i sama zarada koja pokriva
amortizaciju u sutini izvor finansiranja. Poslovna Banka kod odobravanja dugoronih
plasmana namenjenih finansiranju investicija (kupovina poslovnog prostora, opreme,

79
proizvodnog pogona, izgradnja poslovnog objekta , stambenog objekta i sl.), pre
donoenja odluke u fokusu ima kvalitet dugoronog otplatnog kapaciteta preduzea.

Osnova za sagledavanje otplatnog kapaciteta jeste margina koja se dobija iz
razlike ukupnih prihoda i trokova u koje spadaju (nabavne vrednosti robe i materijala,
trokovi poslovanja, plate zaposlenih i ostalih trokova vezanih za poslovanje bez
finansijskih trokova i vanrednih trokova, ali i trokova amortizacije).

Dakle, amortizacija je ta koja ne ulazi u obraun margine (kao troak poslovanja
ne umanjuje rezultat tog poslovanja) iz koje se otplauje pripadajui godinji deo
dugoronog, eksternog izvora finansiranja, te je u tom smislu ona svakako izvor
finansiranja dugoronih sredstava, tj. predstavlja izvor otplate dugoronog kreditnog
aranmana.

5.3. IZVETAJ O TOKOVIMA NETO OBRTNIH SREDSTAVA

Izmeu stalno potrebnih i neto obrtnih sredstava postoji uska meuzavisnost. Ni
jedna ni druga pozicija nisu realne bilansne pozicije, ve pre svega izvedene kategorije za
potrebe poslovne i finansijske politike.

Podela obrtnih sredstava moe se izvriti na sledei nain:

stalna
povremena
89

Stalna obrtna sredstva definiu se kao minimalna iznos obrtnih sredstava
(gotovina, potraivanja, zalihe i sl.) koji je neophodan za obavljanje normalne poslovne
aktivnosti preduzea u toku godine.
90

Povremena obrtna sredstva su ulaganja u ona sredstva koja su uslovljena
sezonskim, vanrednim ili drugim hitnim potrebama proisteklim iz relativno kratkoronih
oscilacija u dinamici njegove poslovne aktivnosti.
91

Neto obrtna sredstva sa druge strane predstavljaju aspekt finansiranja obrtnih
sredstava. Konkretnije, neto obrtna sredstva predstavljaju apsolutnu razliku izmeu
ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih izvora finansiranja.
92

Dakle, neto obrtna sredstva predstavljaju onaj deo obrtnih sredstava koji je
finansiran iz dugoronih sredstava , bilo sopstvenih, bilo pozajmljenih. Imajui u vidu

89
90
91
92

80
pravila finansiranja da dugorona ulaganja treba da budu finansirana iz dugoronih izvora
finansiranja, logino je da izmeu stalno potrebnih i neto obrtnih sredstava mora postojati
uzrona veza.

Ta veza se nalazi u zahtevu da normalne zalihe gotovine, potraivanja, materijala,
nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda treba da budu finansirane iz sopstvenih
izvora ili dugoronih dugova, dok povremene potrebe za tim sredstvima moraju da budu
finansirane iz kratkoronih izvora.

Objanjene odnose finansiranja moemo prikazati i grafiki:
93

Neto obrtna sredstva , takoe, imaju uticaj na stanje budue likvidnosti preduzea.
Ukoliko je uee neto obrtnih sredstava u ukupnim obrtnim sredstvima vee, pod
ostalim jednakim uslovima, svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven je sa veim
iznosom obrtnih sredstava. Moramo napomenuti i da je vei iznos neto obrtnih sredstava
obino znak boljeg kreditnog boniteta, te se i kratkoroni poverioci, druga preduzea i
poslovne Banke, lake odluuju za pozajmice preduzeu, jer sagledavaju veu izvesnost
naplate svojih potraivanja iz redovnog poslovanja preduzea oekuju normalnu
konverziju obrtnih sredstava u gotovinu u toku procesa proizvodnje i prodaje proizvoda i
usluga.

93

81
Takoe , ovom prilikom navodimo i inioce potrebnog nivoa neto obrtnog
kapitala:

Vrsta preduzea , odnosno delatnosti
Politika proizvodnje
Politika prodaje
Politika podele dobitka, posebno proglaenja i isplate dividende
Rast obima aktivnosti preduzea
94

Sa stanovita finansijskog upravljanja, veoma vana kategorija je upravljanje
promenama neto obrtnog fonda. Te promene se odnose na smanjenje ili poveanje neto
obrtnih sredstava, odnosno njihove izvore ili upotrebu koji formiraju poseban finansijski
tok. Za potrebe praenja tog finansijskog toka, te samim tim i za efikasnije finansijsko
upravljanje formira se izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava.

Izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava treba da sistematizuje i objasni izvore
i upotrebu neto obrtnih sredstava u odreenom vremenskom periodu.

Uzroci promena neto obrtnih sredstava, moraju se nalaziti na strani pomeranja u
dugoronoj aktivi i dugoronoj pasivi.

Poveanja ili izvori neto obrtni sredstava proistiu iz:

1) poveanja sopstvenih izvora finansiranja i dugoronih dugova
2) smanjenja fiksnih sredstava

Smanjenja ili upotrebe neto obrtnih sredstava proistiu iz:

1) smanjenja sopstvenih izvora finansiranja i dugoronih dugova
2) poveanja fiksnih sredstava

Do poveanja dugorone pasive , kao izvora neto obrtnih sredstava, moe doi
zbog akumulacije periodinih dobitaka (utie na poveanje kapitala pozicija prenesenog
dobitka), dotacija, poklona. Prethodno utie na poveanje sopstvenih izvora finansiranja.
Takoe, dugorona pasiva raste i preuzimanjem novih dugoronih dugova.

S druge strane, smanjenje fiksne aktive oznaava transformaciju fiksnih u obrtna
sredstva. Do transformacije dolazi usled periodinog otpisivanja fiksnih sredstava za
trokove amortizacije i prodaje fiksnih sredstava koja usled fizike porabaenosti ili
moralne zastarelosti nisu vie podobna za normalno funkcionisanje. Prodaja fiksnog
sredstva je sporadian izvor neto obrtnih sredstava jer ista nisu nabavljena da bi bila
prodata, dok je amortizacija redovan izvor koji nastaje na redovnoj osnovi korienjem
fiksnog sredstva.

94

82

Smanjenje dugorone pasive koja pretpostavlja upotrebu neto obrtnih sredstava,
moe da nastane generisanjem periodinih neto gubitaka, izvlaenjem dobitaka iz
poslovanja ili pak otplatom dugoronih dugova. Nabavka ili pak izgradnja fiksnih
sredstava dovodi do poveanja fiksne aktive upotreba neto obrtnih sredstava.

Analiza tokova neto obrtnog kapitala moe da poslui za:

Sugerisanje naina na koje pozicija neto obrtnog kapitala moe da bude
poboljana
Usmeravanje panje na sredstva raspoloiva za nabavku opreme ili druga ulaganja
Pomo u izbor najbolje investicione alternative
Pomo u odlivi kakao finansirati nabavku opreme ili druga dugorona ulaganja
Planiranje otplate dugoronih dugova
Planiranje valjane politike dividendi
95

Izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava treba posmatrati i u svojstvu
ogranienja koja ga okruuju. Ta ogranienja veoma su slina ogranienjima izvetaja o
tokovima ukupnih finansijskih sredstava. Naime, razlike u saldima pojedinih pozicija
fiksne aktive i dugorone pasive izmeu dva bilansa stanja ne pruaju mogunost da se
rekonstruiu bruto efekti raznih operacija i transakcija na neto obrtna sredstva, zbog ega
njihovi izvori ne predstavljaju ukupno raspoloiva sredstva u posmatranom periodu, niti
njihova upotreba stvarno korieni obim tih sredstava.

INTERPRETACIJA IZVETAJA O TOKOVIMA NETO OBRTNIH
SREDSTAVA KORPORATIVNOG PREDUZEA SA STANOVITA
POSLOVNE BANKE

Kao to je i napomenuto poveanje dugoronih dugova predstavlja izvor neto
obrtnog fonda sredstava. Dakle, odobravanje dugoronih kredita za finansiranje obrtnih
sredstava, tanije trajnih obrtnih sredstava od strane poslovne Banke, predstavlja izvor
neto obrtnog fonda.

Prilikom apliciranja korporativnog preduzea, za dobijanje dugoronog kredita za
finansiranje trajnih obrtnih sredstava, Banka mora da sagleda koji je to realan nivo
obrtnih sredstava koji e omoguiti normalno obavljanje redovnih poslovnih aktivnosti
preduzea na dug rok (rok dui od 12 meseci). Trajna obrtna sredstva su upravo neto
obrtna sredstva, tj. onaj deo obrtnih sredstava koji je finansiran iz dugoronih izvora, bilo
sopstvenih, bilo pozajmljenih.

Sa stanovita poslovne Banke, u okviru proizvodnog preduzea, trajna obrtna
sredstva odnosno neto obrtna sredstva, predstavljaju sredstva sirovine koje su vezane
za operativni ciklus (nabavka efektivno izdvajanje novca, proizvodnja, prodaja, naplata

95

83
potraivanja efektivan priliv novca) dui od 12 meseci. Kod proizvodnog preduzea
neto obrtna sredstva bi mogla predstavljati minimalno potrebna sredstva na skladitu u
toku ivota jednog preduzea, koja se uvek moraju odravati na tom nivou minimalnom
nivou.

Banka prilikom strukturiranja transakcije koja se tie podnetog zahteva za
finansiranje trajanih obrtnih sredstava esto polazi i od takozvanog restrukturiranja pasive
bilansa stanja preduzea. Naime, esto se deava da je deo fiksnih, pa i trajnih obrtnih
sredstava u toku ivota preduzea finansiran iz kratkoronih izvora prometa, te je i u
tom momentu nastala disproporcija koja e u jednom trenutku neminovno dovesti do ne
solventnosti odnosno do nelikvidnosti poslovnog subjekta. U tim trenucima finansiranje
neto obrtnih sredstava kroz restrukturiranje kratkoronih izvora iskorienih za nabavku
stalne odnosno trajne obrtne imovine, dugoronim kreditima predstavlja najbolju soluciju
za korporativno preduzee, ali i za Banku ukoliko se radi o postojeem klijentu kome se
na taj nain reava problem nelikvidnosti.

Sa stanovita poslovne Banke, finansiranje otvaranja nove poslovne jedinice
odreenog trgovakog, poslovnog subjekta koji ima odreenu kreditnu istoriju, kroz
takozvano inicijalno, prvobitno punjenje rafova prodavnice trgovakom robom
(minimalnim nivoom koji e tokom veka preduzea uvek biti prisutan), odnosno rafova
skladita ima ekonomsku logiku i realizuje se dugoronim kreditom za finansiranje
trajnih obrtnih sredstava.

Vei nivo neto obrtnih sredstava u strukturi obrtne imovine podrazumeva i bolju
likvidnost poslovnog entiteta , jer samim tim vei nivo obrtne imovine pokriva
kratkorone izvore finansiranja. Prethodno ujedno znai i bolji kreditni bonitet poslovnog
entiteta kod poslovne Banke.

5.4. IZVETAJ O TOKOVIMA NOVANIH SREDSTAVA - GOTOVINE

Poslovni proces se moe definisati kao kontinuirani proces konverzije gotovine u
ne novana sredstva zalihe, potraivanja i druga prava koja se zatim ponovo konvertuju
u gotovinu. Smisao procesa konverzije jeste da se iz svakog poslovnog ciklusa dobije
vie gotovine nego to je u isti i uloeno.

Viak gotovine koji proistie iz poslovnog ciklusa iznad nivoa gotovine koji je
uloen predstavlja neto dobitak koji ostaje na raspolaganju ili za akumulaciju ili za
raspodelu za druge vidove neposlovne potronje.

Cirkularni tok gotovine kroz preduzee ima svoja dva aspekta:

Interni
Eksterni
96

96

84

Interni tok se odnosi na ulaganja u fiksna sredstva , zalihe, trokove i rashode sa
ciljem da se uveana vrate prodajom proizvoda i usluga za gotovo, naplatom potraivanja
od kupaca, ili prodajom fiksnih sredstava koja su ispala iz funkcije. Eksterni tok,
pokazuje povremene izvore i upotrebe, prilive i odlive gotovine u preduzee i izvan njega
koji doprinose proirenju ili suavanju internog toka. Ovde se misli na primanja gotovine
koja proistiu iz novih zaduenja ili poveanja sopstvenih izvora (subvencije, donacije,
premije), kao i na izdatke gotovine po osnovu otplate dugova, plaanja kamata, poreskih
obaveza, neposlovnu potronju neto dobitka i slino.

Putem narednog dijagrama prikazujemo: Interne i eksterne aspekte tokova
gotovine u korporativnom preduzeu:

POVREMENI ODLIVI navedeni kao stavka dijagrama, predstavljaju:

Kamate
Poreze
Raspodele dobitka
Otplate duga
Povlaenje hartija od vrednosti
97

97

85
Stalna finansijska kontrola i upravljanje tokovima gotovine neophodne su pre
svega iz razloga to treba da obezbede cirkulaciju gotovine podobnu za normalnu
novanu reprodukciju utroenih poslovnih sredstava i isplatu finansijskih obaveza
preduzea o rokovima dospea.

Zastoj u cirkulaciji gotovine koja ima za posledicu deficit gotovine u odnosu na
potrebe, moe da dovede do finansiranja tekueg poslovanja iz nepovoljnih izvora,
poveanje finansijskih rashoda i slabljenje rentabilnosti, pogoranje kreditnog boniteta,
pogoranje likvidnosti, pa ak i do bankrotstva i likvidacije preduzea.
98

S druge strane svaki viak gotovine iznad redovnih poslovnih potreba neminovno
se ispoljava kroz smanjenje rentabilnosti ukupnih poslovnih sredstava.

Iako se odreena stopa prinosa moe ostvariti na osnovu posedovanja gotovine i
njenih ekvivalenata pre svega po osnovu kamate, preduzea sredstva obino ne dre u
obliku gotovine ve ih ulau u proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga iz razloga mnogo
veih prinosa.

Informacije potrebne za kontrolu i upravljanje tokovima gotovine ne mogu se
dobiti na bazi raunovodstvenih metoda potrebnih za sastavljanje periodinog bilansa
stanja i bilansa uspeha. Razlog lei u injenici da se izvori i upotrebe, odnosno prilivi i
odlivi gotovine ne registruju obavezno u istim periodima na koje su razvrstani prihodi,
trokovi i rashodi koji sa njima korespondiraju. Zbog toga se moe desiti da preduzee u
odreenom periodu iskae visok nivo poslovnog i neto dobitka, a da ipak u istom periodu
oseti nestaicu za gotovinom. Naravno mogua je i obrnuta situacija, da preduzee ostvari
gubitak, a poseduje gotovinu iznad nivoa tekuih potreba.
99

Upravo pomenuti nesklad izmeu poslovnih rezultata i tokova gotovine doveo je
do potrebe da se oni posebno utvruju i prezentiraju.

Izvetaji o tokovima ukupnih poslovnih i neto obrtnih sredstava, pa i izvetaji o
tokovima gotovine dobijaju se specifinim auriranjem podataka sadranih u ve
postojeim bilansima stanja i uspeha. Dakle, oni ne predstavljaju originalne izvetaje, ve
su u pitanju izvedeni izvetaji.

Poto je gotovina sastavni deo ukupnih obrtnih sredstava, pa i neto obrtnih
sredstava, kod izvetavanja o tokovima gotovine za posmatrani vremenski period,
neophodno je pored promena na fiksnim sredstvima i dugoronim izvorima finansiranja,
uzeti u obzir i promene na pojedinim pozicijama obrtnih sredstava, sem gotovine, i
kratkoronih izvora finansiranja i oceniti njihov efekat na stanje gotovine.

98

99

86

Primanja gotovine rezultiraju iz:

poveanja pozicije pasive
smanjenja aktive (sem gotovine)

Izdavanja gotovine rezultiraju iz:

smanjenja pozicija pasive
poveanja pozicija aktive (sem gotovine)
100

Na zakon o raunovodstvu obavezuje srednja i velika preduzea da pored
bilansa stanja i bilansa uspeha sastavljaju izvetaj o tokovima gotovine.

Raunovodstveni standardi, kao i Zakon insistiraju na tome da se tokovi novanih
sredstava klasifikuju na:

Novane tokove koji potiu iz poslovnih aktivnosti

Novane tokove koji potiu iz investicionih aktivnosti

Novan tokove koji potiu iz finansijskih aktivnosti
101

Novani tokovi koji potiu iz poslovnih aktivnosti tangiraju bilans uspeha i
predstavljaj komponente za utvrivanje neto dobitka.

Primanja gotovine iz poslovnih aktivnosti potiu iz:

prodaje za gotovo
naplate potraivanja od kupaca
primanja po osnovu dividende i kamate itd.

Izdavanja gotovine se javljaju po osnovu:

isplate zarade,
plaanja kamate,
plaanje poreza itd.

Investiciona aktivnost se odnosi na ulaganje iji je rok dui od jedne godine,
odnosno na ulaganja iji se efekti oekuju u periodu duem od jedne godine.

100

101

87

U primanja gotovine po osnovu investicionih aktivnosti spadaju:

prodaja osnovnih sredstava
prodaja obveznica
prodaja akcija drugih preduzea itd.

Izdavanja gotovine se javljaju po osnovu:

nabavke osnovnih sredstava
kupovine obveznica
kupovine akcija drugih preduzea itd.

Kada govorimo o finansijskoj aktivnosti , mislimo na odnose preduzea sa
vlasnicima (akcionarima) i kreditorima (dugoronim i kratkoronim).

Novani tokovi koji nastaju u okviru finansijske aktivnosti ne tangiraju bilans
uspeha.

Primanja gotovine nastaju po osnovu:

Prodaje akcija
Prodaje obveznica
Zaduenja po osnovu kratkoronih kredita itd.

Izdavanja gotovine nastaju po osnovu:

7) Plaanja dividende
8) Plaanja glavnice po osnovu dugoronih zaduenja
9) Otplata kratkoronih kredita itd.

Na osnovu iznetog, sintetiki prikaz razvrstavanja tokova gotovine i ekvivalenata
gotovine moga bi imati sledei izgled:

88
102

INTERPRETACIJA IZVETAJA O TOKOVIMA GOTOVINE
KORPORATIVNOG PREDUZEA SA STANOVITA POSLOVNE
BANKE

Najvaniji od svih izvetaja o tokovima sredstava sa stanovita poslovne Banke
jeste upravo izvetaj o tokovima novanih sredstava odnosno gotovine korporativnog
preduzea.

Na zakon o raunovodstvu obavezuje srednja i velika preduzea da pored bilansa
stanja i bilansa uspeha sastavljaju izvetaj o tokovima gotovine.

102

89

Stalna finansijska kontrola i upravljanje tokovima gotovine neophodne su pre
svega iz razloga to treba da obezbede cirkulaciju gotovine podobnu za normalnu
novanu reprodukciju utroenih poslovnih sredstava i isplatu finansijskih obaveza
preduzea o rokovima dospea.

Polazna taka efikasne finansijske kontrole i efikasnog upravljanja tokovima
gotovine jeste upravo izvetaj o tokovima gotovine korporativnog preduzea. Dakle,
znaaj je dvojak da poslui vlasnicima korporativnog preduzea da uspostavi politiku
odravanja kvalitetnog protoka gotovine kroz poslovni ciklus, ali i poslovnim Bankama u
analizi gotovinskog ciklusa i mogunosti preduzea da pored normalne reprodukcije
utroenih sredstava obezbedi i servisiranje obaveza o roku.

Ukoliko analiza tokova gotovine ukae na deficit gotovine u odnosu na potrebe
preduzee svakako ima potrebu za dodatnim eksternim finansiranjem. Preduzee e
uiniti da doe do dodatnih sredstava i po cenu ekstremno visoke cene istih i poveanja
finansijskih rashoda, to neminovno vodi negativnom pritisku na bilans uspeha, na
daljnju sposobnost zaraivanja i poziciju likvidnosti.

Stoga uloga Banke u trenutku apliciranja takvog preduzea za dodatnim
sredstvima mora da ukae odgovornim licima na pomenuti scenario i da prui
savetodavnu ulogu po pitanju buduih koraka u finansijskom upravljanju. Naravno,
Banka e proceniti razmere problema u cirkulaciji gotovine korporativnog preduzea i
negativnog uticaja istog na kreditni bonitet preduzea, te e i u skladu sa tom procenom
doneti odluku o zahtevu preduzea za dodatnim finansiranjem.

S druge strane svaki viak gotovine iznad redovnih poslovnih potreba neminovno
se ispoljava kroz smanjenje rentabilnosti ukupnih poslovnih sredstava. Iako se odreena
stopa prinosa moe ostvariti na osnovu posedovanja gotovine i njenih ekvivalenata pre
svega po osnovu kamate, preduzea sredstva obino ne dre u obliku gotovine ve ih
ulau u proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga iz razloga mnogo veih prinosa.
Naravno i u situacijama vika gotovinskih sredstava Banka je u obavezi da obezbedi
kvalitetnu savetodavnu uslugu korporativnom preduzeu o pravcima usmeravanja vika
gotovine. Prethodno posebno dolazi do izraaja u trenucima trinih poremeaja, kada
Banka u odreenim sluajevima treba da savetuje preduzee o zadravanju gotovine na
raunima depozita u cilju zatite sredstava od potencijalno nerentabilnog ulaganja.

Poseban znaaj izvetaja o tokovima gotovine za poslovne Banke lei pre svega u
injenici da bilans uspeha izvetava o prihodima, rashodima i rezultatima, a da se isti ne
registruju u periodima na koje su razvrstani prilivi i odlivi gotovine. Zbog toga se moe
desiti da preduzee u odreenom periodu iskae visok nivo poslovnog i neto dobitka, a da
ipak u istom periodu oseti nestaicu za gotovinom. Naravno mogua je i obrnuta
situacija, da preduzee ostvari gubitak, a poseduje gotovinu iznad nivoa tekuih potreba.
Veoma je vano da poslovna Banka prilikom analize bilansa stanja i bilansa uspeha
analizira i izvetaj o tokovima gotovine da bi se dobila potpuna slika po pitanju
likvidnosti i korporativnog preduzea.

90

VI DEO

91

6. FINANSIJSKO PLANIRANJE

U metodolokom smislu, finansijsko planiranje ima za zadatak da izradi i
prezentira organima upravljanja sveobuhvatan i koordiniran plan aktivnosti preduzea
i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odreeni period
vremena koji je izraen u monetarnoj formi.
103

Najuoptenije monetarne pokazatelje ukupne poslovne aktivnosti preduzea
predstavljaju njegovi prihodi, rashodi i finansijski rezultat, koji se prikazuju u njegovim
periodinim bilansima uspeha. Zbog toga se ti pokazatelji moraju detaljno planirati.

Sloenost planiranja zavisi od sloenosti preduzea i njegovog proizvodno -
prodajnog programa. Razni proizvodi i usluge javljaju se kao nosioci prihoda, rashoda i
rezultata, te je i njihova identifikacija, odnosno alokacija po nosiocima presudna u
pripremi finansijskog plana. Planiranje prihoda i rashoda nije dovoljno, ve preduzee
mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih se planirani
obim aktivnosti i eljeni finansijski rezultat ne mogu realizovati. Preduzee mora da
planira i izvore finansiranja potrebnih obrtnih sredstava, a celokupnost obe dimenzije
planiranja (potrebe za obrtnim sredstvima i izvori finansiranja) predstavljaju planirani
bilans stanja. Ishodnu taku svodnog finansijskog planiranja predstavlja plan prodaje.

Plan proizvodnje treba da zadovolji oekivanu tranju za proizvodima preduzea
koja je odreena planom prodaje. Ukupni trokovi prodaje , uprave i administracije
srazmerni su manje ili vie - obimu realizacije i planiraju se u zavisnosti od njegove
dinamike. Planovi trokova proizvodnje, zaliha i nabavke slue, kao potpora tekueg
plana prodaje. Planovi direktnih trokova materijala i rada, kao i plan optih trokova
proizvodnje, donose se na osnovu plana proizvodnje, koji opet polazi od plana prodaje i
planiranih ulaganja u zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda koji treba da
obezbede kontinuitet procesa realizacije.

U krajnjoj konsekvenci, ceo proces planiranja, koji poinje planom prodaje i
difuzno se rasprostire na sve ostale aktivnosti preduzea, se usmerava i uklapa u planirani
bilans stanja i uspeha kao krunu periodinog finansijskog plana.

6.1. PLAN OBIMA PRIHODA OD PRODAJE

Za veinu proizvodnih preduzea najjai ograniavajui faktor ekspanzije
poslovnih aktivnosti jeste plateno sposobna tranja za njegovim proizvodima.
104

103
104

92
Na osnovu oekivane tranje sainjava se definitivni plan prodaje, a isti se za
potrebe finansijske kontrole i analize razdvaja na pojedine segmente prodaje, kao to su:
vrste proizvoda, prodajne teritorije, homogene grupe kupaca, kanali distribucije, prodavci
i sl.

Budui da se raunovodstveno izvrenje plana evidentira na isti nain, postie se
mogunost potpune komparacije izmeu planiranog i izvrenog, to omoguava organima
upravljanja da tekue kontroliu pojedine segmente ukupne prodaje. To znai , da je
potrebno da se sva odstupanja od plana obraunavaju i lokalizuju po segmentima u
momentu nastanka, jer je to jedini nain da se uoe neeljene devijacije koje zahtevaju
korektivnu akciju. Ako prodaja po odreenom segmentu odstupa od plana, neophodno je
preduzeti akciju za promenu neeljenog stanja, ili pak izvriti rebalans plana toga
segmenta i ukupnog plana prodaje.

PRIMER

Za ilustraciju pretpostavljamo postojanje preduzea X koje proizvodi dva
diferencirana proizvoda a i b. Plan prodaje za narednu godinu preduzea X definiemo
po kvartalima u narednoj tabeli:

Tabela I
period/proizvod I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal ukupno
proizvod a 900 2300 3000 800 7000
proizvod b 850 750 550 850 3000

Iz prethodne tabele, primetno je da se oba proizvoda prodaju u koliinama pod
uticajem perioda. Proizvod a se bolje prodaje tokom prolea i leta, dok se proizvod b
bolje prodaje tokom jeseni i zime. Imajui u vidu da se proizvodi u razliitim periodima
poslovne godine prodaju u razliitim koliinama, preduzee se nada da e moi da
postigne ujednaenu proizvodnju u toku godine. Uspeh u tome svakako zavisi od sledeih
elemenata: vreme proizvodnje jednog proizvoda u odnosu na drugi proizvod,
raspoloivost sirovina i materijala, radne snage i kapaciteta koji su potrebni za njihovu
izradu, kao i drugih slinih faktora.

Druga faza jeste prevoenje fizikog plana prodaje u plan bruto prihoda od
prodaje pomou planskih prodajnih cena svakog proizvoda. Cene na tritu determiniu
vodee korporacije, a cene se odreuju u skladu sa ekonomskim uslovima, dravnom
regulacijom cena, kao i u skladu sa intenzitetom konkurencije. Ostala preduzea morae
da prihvate cene determinisane od strane vodeih preduzea ili dravno regulisane cene,
sem u sluaju da njihovi proizvodi zasluuju cene koje ona nude kupcima. Naravno, isti
proizvodi se u isto vreme mogu prodavati po razliitim cenama, ali to zavisi od teritorije
na kojoj se prodaju i od kupaca kojima se prodaju. Prethodno je posledica razliitih
uslova i trokova snabdevanja razliitih teritorija i kupaca.

93
U narednoj tabeli prikazujemo plan bruto prihoda od prodaje, uzimajui u obzir
pretpostavku da e se proizvod a prodavati po ceni od din. 2000, a proizvod b po ceni
od din. 4000.

Tabela II
period/proizvod I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal ukupno
proizvod a 1.800 4.600 6.000 1.600 14.000
proizvod b 3.400 3.000 2.200 3.400 12.000
bruto prihod 5.200 7.600 8.200 5.000 26.000

Planirani bruto prihodi, sasvim izvesno, u punom planiranom obimu nee biti
ostvareni. To se nee desiti ak ni u sluaju da se ne odstupi od planiranog obima,
asortimana i cena. Neki e kupci vratiti proizvode, ili pak traiti naknadne popuste.
Postojae i kupci koji e odbiti da plate svoje dugove ili e biti likvidirani usled
nelikvidnosti, te e i potraivanja prema njima biti utuena i otpisana kao nenaplativa.
Naravno, ovi elementi e biti stavke koje se oduzimaju od planiranog bruto prihoda od
prodaje i utiu na formiranje plana neto prihoda od prodaje.

Ako pretpostavimo da vraeni proizvodi iznose 2% u proseku na godinjem nivou
od bruto prihoda od prodaje, a nenaplativa potraivanja oko 1% u poseku na godinjem
nivou od bruto prihoda od prodaje, korekcija plana bruto prihoda se moe predstaviti
sledeom tabelom.

Tabela III
period I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal ukupno
bruto prihod 5.200 7.600 8.200 5.000 26.000
vraeni proizvodi 104 152 164 100 520
nenaplativa potraivanja 52 76 82 50 260
ukupni odbici 156 226 246 150 780
neto prihod od prodaje 5.044 7.372 7.954 4.850 25.220

6.2. PLAN PROIZVODNJE I ZALIHA

Obim proizvodnje je u veini sluajeva odreen planom prodaje. Dinamika
prodaje je isto toliko znaajna za planiranje obima proizvodnje, kao i za planiranje obima
prodaje.
105

Dinamika proizvodnje zavisi od internih odluka u okviru preduzea u smislu
prilagoavanja iste sezonskim oscilacijama u obimu prodaje. Mogua je situacija da se
preduzee odlui na konstantnost obima proizvodnje bez obzira na sezonske oscilacije u
obimu prodaje. To e svakako uticati na gomilanje zaliha u periodima takozvane mrtve

105

94
sezone, to bi u odnosu na situaciju prilagoavanja obima proizvodnje - obimu prodaje,
imalo za posledicu smanjenje trokova proizvodnje po jedinici proizvoda u periodu jaeg
obima tranje. S druge strane to bi imalo za posledicu vee trokove uvanja i odravanja
zaliha. Ukoliko bi pak preduzee prilagoavalo obim proizvodnje obimu prodaje,
preduzee bi intenzivnije koristilo kapacitete u periodima ekspanzije tranje i to bi imalo
za posledicu rast trokova proizvodnje po jedinici proizvoda.

PRIMER

U narednoj tabeli prikazujemo plan proizvodnje (po jedinicama proizvoda), a
koristei prikazane planove prodaje i potrebnu proizvodnju za zalihe:

Tabela IV
proizvod a
plan prodaje 900 2.300 3.000 800 7.000
poetne zalihe 250 800 900 250 250
ukupno 650 1.500 2.100 550 6.750
konane zalihe 800 900 250 250 250
plan proizvodnje 1.450 2.400 2.350 800 7000
proizvod b
plan prodaje 850 750 550 850 3.000
poetne zalihe 150 150 100 150 150
ukupno 700 600 450 700 2.850
konane zalihe 150 100 150 150 150
plan proizvodnje 850 700 600 850 3.000

Kao to se i vidi iz plana, pretpostavlja se da su ukupno planirana proizvodnja i
prodaja za godinu dana iste kod oba proizvoda, ali se razlikuju po kvartalima, to se
reflektuje kroz pomeranja u zalihama gotovih proizvoda. Imajui u vidu da se radi o
sezonskim proizvodima koji se dopunjuju, preduzee moe da koristi kapacitete prilino
ravnomerno u toku cele godine.

6.3. PLAN TROKOVA PROIZVODNJE I NABAVKE

Fiziki plan proizvodnje slui kao osnova za planiranje trokova proizvodnje. Kada se
donese odluka o tome koje e se vrste proizvoda i koliine proizvoditi, mogue je
proceniti trokove svakog proizvoda i ukupnog obima proizvodnje, vodei rauna o
kalkulativnoj podeli trokova proizvodnje na trokove direktnog materijala, direktnog
rada i opte trokove proizvodnje.

95

6.3.1. PLAN TROKOVA DIREKTNOG MATERIJALA

Kod planiranja trokova direktnog materijala neophodno je to preciznije
proceniti koliko je fizikih jedinica sirovina i materijala potrebno za proizvodnju
pojedinih proizvoda iz plana proizvodnje. Naravno ukoliko kapaciteti sami po sebi
procenjuju tehnike potrebe odnosno standarde utroka materijala u proizvodnji gotovih
proizvoda, te informacije su od neprocenjive koristi za planiranje potreba za materijalom.
Kada se konstatuju, potrebe za materijalom se prenose u plan nabavke za nastupajui
period. Nabavno odeljenje na osnovu konstantnih odnosa sa dobavljaima, kao i na
osnovu poznavanja koje cene za nabavku dobavljaima nude konkurenti, treba da to
preciznije predvidi fakturne cene po kojima e se planirane koliine kupovati od
dobavljaa, kao i da to preciznije predvidi sve zavisne trokove nabavke.

Idealna nabavka sirovina i zaliha materijala mogla bi se definisati nabavkom
potrebnih koliina neposredno pred upoljavanja kapaciteta, tj. neposredno pred sam in
proizvodnje, a imajui u vidu sezonalnost poslovanja. U takvim situacijama vezivanje
obrtnih sredstava u zalihama je minimalno. Ipak, praksa esto opovrgava ovu injenicu i
govori u pravcu da je u mnogim situacijama daleko bolje nabavljati vee koliine zaliha
materijala i iste lagerovati jer te koliine u tim trenutku ne odgovaraju potrebama u
bliskoj budunosti. Prethodno, posebno dolazi do izraaja u situacijama dobijanja
koliinskih rabata i po tom osnovu ostvarivanja vanrednih prihoda. Takoe, na taj nain
mogue je preduprediti eventualne trine turbulencije i nestaice sirovina materijala.

Prilikom planiranja dinamike nabavki potrebno je uzeti u obzir normalni
vremenski raspon izmeu ispostavljanja porudbina i prijema materijala od dobavljaa.
Sigurnije je, svakako, da se donekle proceni duina tog raspona nego da se nabavke
planiraju tako da sirovine i materijal stiu neposredno kada su potrebni za proizvodnju,
to ima za posledicu izvesno formiranje zaliha.

PRIMER

Poto preduzee X proizvodi proizvode a i b, pretpostavljamo da mu je za tu
proizvodnju potreban materijal c i d. Isti materijal je potrebno nabaviti u obimu i
dinamici , kao to je i prikazano u donjoj tabeli:

Tabela V
materijal c
planirani utroak 6.050 8.600 8.250 4.100 27.000
poetne zalihe 2.000 2.500 2.300 1.500 2.000
ukupno 4.050 6.100 5.950 2.600 25.000
konane zalihe 2.500 2.300 1.500 2.000 2.000
plan nabavke 6.550 8.400 7.450 4.600 27.000

96
proizvod d
planirani utroak 6.300 7.800 6.900 5.000 26.000
poetne zalihe 1.800 1.300 1.200 1.800 1.800
ukupno 4.500 6.500 5.700 3.200 24.200
konane zalihe 1.300 1.200 1.800 1.800 1.800
plan nabavke 5.800 7.700 7.500 5.000 26.000

Dakle, plan nabavke se dobija kada se od planiranih utroaka materijala oduzmu
njihove poetne zalihe i dodaju eljene konane zalihe krajem svakog kvartala i poslovne
godine.

Ukoliko u plan dodamo planirane nabavne cene , plan dobija svoj monetarni
izraz:

Tabela VI
planirani trokovi materijala 1890 2450 2240 1420 8.000
poetne zalihe 580 630 580 480 580
ukupno 1310 1820 1660 940 7.420
konane zalihe 630 580 480 580 580
plan nabavke 1940 2400 2140 1520 8.000

Ako pomnoimo planirani obim proizvodnje proizvoda a i proizvoda b sa
normativnim utrokom materijala c i materijala d po jedinici proizvoda, a nakon toga
ukupan utroak svakog materijala pomnoimo sa pojedinanom planskom cenom
dolazimo do planiranih trokova materijala za svaki proizvod i ukupnu proizvodnju.

6.3.2. PLAN TROKOVA DIREKTNOG RADA

Trokovi direktnog rada , kreu se manje ili vie u proporciji sa trokovima
proizvodnje. Meutim, kada proizvodni radnici ne rade direktno na proizvodnim
operacijama, odnosno na izradi samog proizvoda, izdaci za njihova lina primanja ne
predstavljaju direktne trokove proizvodnje. Takvi trokovi prelaze u kategoriju optih
trokova koji po svojoj specifinosti mogu da budu varijabilni , ali i fiksni.
106

U planiranju trokova direktnog rada veoma bitno mesto zauzimaju direktni
asovi rada. asovi rada koji su predvieni planom proizvodnje utvruju se pre svega na
osnovu standardnog vremena koje je potrebno da se zavri svaka poslovna operacija u
stvaranju konanog , finansijskog proizvoda. Ovo je pre svega tehnika kategorija

106

97
determinisana karakteristikama proizvodnih kapaciteta koje preduzee ima na
raspolaganju.

Direktno trokovi rada se zatim putem planiranih tarifa za rad (zavise od
kvalifikacija radne snage) prevode u plan trokova rada.

PRIMER

Ukoliko sada ponovo poemo od preduzea X i u tabelu unesemo parametre vezane za
direktne asove rada

Tabela VII
direktni asovi rada proizvoda
a 2900 4800 4700 1600 14.000
direktni asovi rada proizvoda
b 8500 7000 6000 8500 30.000
ukupno direktni asovi rada 11400 11800 10700 10100 44.000
planirani trokovi rada 684 708 642 606 2.640

Mora se napomenuti da se do ukupnih planiranih direktnih trokova rada za
ukupno planiranu proizvodnju moe doi jedino posredstvom prethodnog predrauna
trokova za izradu svakog proizvoda pojedinano.

Znai za prethodno prikazane proizvode a i b potrebno je normirano vreme za
svaku operaciju za izradu ovih proizvoda pomnoiti sa odgovarajuim tarifama za rad, da
bi se dobili trokovi rada za obavljanje svake operacije. Sabiranjem ovako izraunatih
trokova rada svake operacije dobijaju se ukupni direktni trokovi rada proizvodnje
svakog ponaosob proizvoda.

6.3.3. PLAN OPTIH TROKOVA PROIZVODNJE

Opti trokovi proizvodnje su oni koji se vezuju za proizvodnju dva ili vie
proizvoda, te se u momentu nastanka, odnosno njihovog planiranja ne mogu neposredno
identifikovati sa svojim nosiocima. Planiranje ovih trokova zavisi pre svega od
mogunosti podele istih na varijabilne i fiksne komponente. Varijabilni opti trokovi
proizvodnje, reaguju na promene u srazmeri (manjoj ili veoj) sa promenama obima
proizvodnje.
107

Budui da se ovi trokovi javljaju kao zajedniki trokovi za vie proizvoda , njihova
osetljivost na promene obima proizvodnje ne moe se meriti u odnosu na promene u

107

98
jedinicama svake vrste proizvoda. Merenje osetljivost moe se vriti samo saobrazno
promenama broja uslovnih jedinica za izraavanja ukupnog obima proizvodnje.

Iako postoje veliki problemi oko izraavanja ovih trokova i njihovog kvantifikovanja
po jedinici proizvoda, oni predstavljaju znaajno polje mogunosti popravljanja slike
interne ekonominosti svakog privrednog subjekta.

Primera radi, uteda maziva za instaliranu mainu moe izgledati kao beznaajno
mala stavka ekonominosti, ali ako se ista pomnoi sa veim brojem maina instaliranih u
kapacitetima preduzea, razmere utede, odnosno uveanja ekonominosti su ogromne.

PRIMER

Plan optih trokova proizvodnje predstavljamo narednom tabelom:

Tabela VIII
Period / opti trokovi I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal ukupno
Varijabilni trokovi
Indirektni materijal 684.000 708.000 642.000 606.000 2.640.000
Pogonska energija 45.600 47.200 42.800 40.400 176.000
Grejanje i osvetljenje 68.400 70.800 64.200 60.600 264.000
Popravke i odravanje 342.000 354.000 321.000 303.000 1.320.000
Ukupno 1.140.000 1.180.000 1.070.000 1.010.000 4.400.000
Fiksni trokovi
Nadzor i kontrola 155.000 155.000 155.000 155.000 620.0000
Indirektni rad 140.200 140.200 140.200 140.200 560.800
Osiguranje 22.400 22.400 22.400 22.400 89.600
Takse i porezi 16.800 16.800 16.800 16.800 67.200
Popravke i odravanje 36.400 36.400 36.400 36.400 145.600
Zakupnine 30.000 30.000 30.000 30.000 120.000
Amortizacija 240.000 240.000 240.000 240.000 960.000
Ukupno 650.000 650.000 650.000 650.000 2.600.000
Ukupni opti trokovi 1.790.000 1.830.000 1.720.000 1.660.000 7.000.000

6.3.4. PLAN PROSENIH UKUPNIH I VARIJABILNIH TROKOVA

Apsorpcioni sistem obrauna sraunat je na iznalaenje prosenih ukupnih
trokova ili cene kotanja po vrstama proizvoda.

99
S druge strane, obraun po varijabilnim trokovima tretira fiksne trokove
proizvodnje kao periodine trokove, to znai da uzima u obzir samo varijabilne
trokove po vrstama proizvoda, bilo da se radi o stvarnim ili planiranim trokovima.
108

PRIMER

Pod pretpostavkom, npr., da se kao uslovna jedinica za izraavanje obima
proizvodnje u posmatranom sluaju koristi mainski as i da je za planiranu proizvodnju,
proizvoda a i proizvoda b potrebno ukupno 30.000,00 mainskih asova godinje,
proseni opti trokovi po jednom asu mogli bi se utvrditi na sledei nain:

Varijabilni opti trokovi 4.400.000 : 30.000 = 146,66
Fiksni opti trokovi 2.600.000 : 30.000 = 86,67
Ukupni opti trokovi 7.000.000 : 30.000 = 233,33
po mainskom asu

U prilogu navodimo tabelu primera alokacije optih trokova proizvodnje
(varijabilnih i fiksnih), kao i pretkalkulacije prosenih varijabilnih i prosenih ukupnih
trokova, a po osnovu pretpostavke da je u proizvodnji proizvoda a potrebno uloiti
15.639, a u proizvodnji proizvoda b 14.361 mainskih asova.

Tabela IX
Proizvod a Proizvod b Ukupno
Kalkulativna pozicija trokova
Direktan materijal 4.170.400 3.829.600 8.000.000
Direktan rad 1.376.232 1.263.768 2.640.000
Direktni trokovi 5.546.632 5.093.368 10.640.000
Varijabilni opti trokovi 2.293.720 2.106.280 4.400.000
Varijabilni trokovi 7.840.352 7.199.648 15.040.000
Fiksni opti trokovi 1.355.380 1.244.620 2.600.000
Ukupni trokovi 9.195.732 8.444.268 17.640.000
Planirani obim proizvodnje jed. 7.000 3.000
Proseni varijabilni trokovi 1.120 2.400
Proseni ukupni trokovi 1.314 2.815

Imajui u vidu da se obraun zaliha gotovih proizvoda u apsorpcionom sistemu
obrauna vri po prosenim ukupnim trokovima, a u sistemu obrauna po varijabilnim
trokovima u visini prosenih varijabilnih trokova, logino je za oekivati da postoje
razlike u periodinom rezultatu obraunatom po ova dva sistema obrauna.

108

100
6.4. PLAN TROKOVA PRODAJE

Trokovi prodaje se planiraju gotovo na isti nain kao i trokovi proizvodnje.
Podela trokova prodaje po vrstama proizvoda, prodajnim teritorijama, kupcima,
prodavcima i drugim kriterijumima, veoma je bitna sa stanovita politike, kontrole i
analize prodajne aktivnosti. Prodajna aktivnost se obavlja preko ovih segmenata, a sama
rentabilnost preduzea zavisi od rentabilnosti pojedinih segmenata. Rentabilnost prodaje i
svakog segmenta prodaje meri se kroz doprinos svakog segmenta poslovnom dobitku. To
naravno pretpostavlja optereenje svakog segmenta prodaje njegovim trokovima.

Odreeni trokovi prodaje se mogu lako proceniti, a to su pre svega fiksni
trokovi prodaje - trokovi amortizacije, zakupnine, grejanje, osvetljenje i drugo. S druge
strane mnogi trokovi prodaje nemaju dovoljno merljivu uzronost sa obimom prodaje,
usled ega se i utvruju pre svega odlukama organa upravljanja.
109
Odreeni trokovi
prodaje kao to su trokovi reklame, putovanja, prodajnih priredbi i slino, ne samo da su
determinisani obimom prodaje ve na njega i povratno deluju s obzirom da stimuliraju
poveanje tranje za proizvodima preduzea.

PRIMER

Plan trokova prodaje prikazujemo sledeom tabelom:

Tabela X
period/trokovi prodaje I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal ukupno
Varijabilni trokovi
Provizija prodavaca 70.000 122.000 142.000 66.000 400.000
Reklama 14.000 24.400 28.400 13.200 80.000
Potroni materijal 25.200 43.920 51.120 23.760 144.000
Telefon 1.400 2.440 2.840 1.320 8.000
Trokovi utovara 34.300 59.780 69.580 32.340 196.000
Trokovi isporuke 23.100 40.260 46.860 21.780 132.000
Ukupno 168.000 292.800 340.800 158.400 960.000
Fiksni trokovi
Trokovi rada 189.300 189.300 189.300 189.300 757.200
Reklama 106.000 106.000 106.000 106.000 424.000
Putovanje I priredbe 71.000 71.000 71.000 71.000 284.000
Zakupnina 9.000 9.000 9.000 9.000 36.000
Telefon 1.500 1.500 1.500 1.500 6000
Osiguranje 3.200 3.200 3.200 3.200 12.800
Ukupno 380.000 380.000 380.000 380.000 1.520.000
Trokovi prodaje 548.000 672.800 720.800 538.400 2.480.000

109

101

Kao to se moe i primetiti u tabeli, trokovi unapreenja prodaje planirani su u
fiksnim iznosima i rasporeivani po poslovnim periodima. To je i preporuljivo jer bi u
situaciji planiranja ovih trokova u procentima od prihoda od prodaje u trenucima
smanjenja prihoda ovi trokovi bili nii. Naime, to bi dovelo da manjeg ulaganja u
unapreenje prodaje i sa svoje strane imalo dalji uticaj na smanjenje prihoda.

6.5. PLAN TROKOVA UPRAVE I ADMINISTRACIJE

Najee se ovi trokovi smatraju fiksnim trokovima. Ipak, na dug rok, oni
zavise od dinamike obima proizvodnje i prodaje uju aktivnost koordiniraju i
administriraju. U periodima prosperiteta poslovne aktivnosti ovi trokovi ispoljavaju
tendenciju rasta, na rokove due od jedne godine, i obrnuto.

Za izvesne tehnike poslove, veoma je izvesno planiranje trokova uprave i
administracije.

S druge strane, za odreene intelektualne poslove, poslove vezane za donoenje
odluka i dr., nije mogue normirati ove trokove sa visokim stepenom tanosti, te se i iz
tih razloga ovi trokovi planiraju na osnovu iskustva iz prethodnih perioda, ili se pak
utvruju u fiksnom iznosu po odlukama organa upravljanja.

PRIMER

U nastavku iznosimo primer plana trokova uprave i administracije:

Tabela XI
period/trokovi uprave i
administracije I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal ukupno
Varijabilni trokovi
Potroni materijal 14.000 24.400 28.400 13.200 80.000
Telefon 700 1.220 1.420 660 4.000
Ukupno 16.800 29.280 34.080 15.840 96.000
Fiksni trokovi
Trokovi rada 320.000 320.000 320.000 320.000 1.280.000
Amortizacija 43.500 43.500 43.500 43.500 174.000
Strane usluge 26.000 26.000 26.000 26.000 104.000
Takse i porezi 15.000 15.000 15.000 15.000 60.000
Zakupnine 8.000 8.000 8.000 8.000 32.000
Telefon 1.500 1.500 1.500 1.500 6.000
Ukupno 426.000 426.000 426.000 426.000 1.704.000
Ukupni trokovi 442.800 455.280 460.800 441.840 1.800.000

102

6.6. PLAN KAPITALNIH ULAGANJA

Plan dugoronih ulaganja u graevinske objekte, maine , ureaje i sl., naziva se i
planom kapitalnih ulaganja.
110

Prilikom donoenja odluka o kapitalnim ulaganjima putem dugoronog
angaovanja ogranienih finansijskih sredstava, organi upravljanja treba da izaberu onu
alternativu koja od svih analiziranih obezbeuje najveu rentabilnost u vidu stope
prinosa. Nova ulaganja u fiksna sredstva vre se na bazi projekcije prodaje na dug rok,
dok se zamena fiksnih sredstava i eventualno manja ulaganja u fiksna sredstva zasnivaju
na odravanju tekueg obima prodaje.

PRIMER

Tabela XII

Preduzee, sto se jasno vidi iz prethodnog primera, planira kapitalno ulaganje u
prvom kvartalu, a samo finansiranje investicije u stalna sredstva bie vreno iz
dugoronog duga i sopstvenih izvora. Nabavke, kao to su zamena stalnih sredstava ili
manja ulaganja u stalna sredstva, padaju na teret sopstvenih finansijskih sredstava i treba
da nau svoje mesto u planu novanih tokova za datu godinu.

6.7. PLAN NOVANIH TOKOVA

Plan novanih tokova , planira primanja i izdavanja gotovine za naredni poslovni
period. Najvei prihodi se oekuju iz planiranih prihoda od prodaje. Ukoliko se prodaja
obavlja za gotovinu , prihodi od prodaje su jednaki primanjima gotovine. U suprotnom,
ukoliko se prodaja vri na kredit (odloeno plaanje), ta jednakost ne postoji. Prodaja na
odloeno plaanje, uslovljava paljivo planiranje primanja gotovine, jer se esto javljaju
situacije gubitaka usled popusta koji se daju kupcima, vraenih isporuka, nenaplativih
potraivanja, kasa skonta itd.

Planirana dinamika naplate neto prihoda od prodaje oznaava istovremeno
planiranu dinamiku priliva gotovine iz poslovanja koji je manji od planiranog smanjenja

110
Oprema i masine 2.000.000 2.000.000
Krupan alat 150.000 190.000 140.000 80.000 560.000
Ukupni izdaci 2.150.000 190.000 140.000 80.000 2.560.000
Dugoroni dug 1.500.000 1.500.000
Izdaci gotovine 650.000 190.000 140.000 80.000 1.060.000

103
potraivanja za procenjeni iznos ponuenog i iskorienog kasa skonta od strane
kupaca.

PRIMER

U nastavku iznosimo plan naplate potraivanja uzimajui u obzir sledee
pretpostavke:

1) 65% neto prihoda svakog kvartala naplatie se u istom kvartalu s gubitkom
novanog priliva od 2% na ime kasa skonta
2) 10% neto prihoda svakog kvartala naplatie se u istom kvartalu bez gubitka
novanog priliva na ime kasa skonta
3) 10% neto prihoda svakog kvartala naplatie se u sledeem kvartalu s gubitkom
novanog priliva od 2% na ime kasa skonta
4) 10% neto prihoda svakog kvartala naplatie se u sledeem kvartalu bez gubitka
novanog priliva na ime kasa skonta
5) 10% prihoda svakog kvartala naplatie se u toku drugog narednog kvartala bez
gubitka novanog priliva na ime kasa skonta

Ako dalje pretpostavimo da prihodi u treem i etvrtom kvartalu prethodne
godine, u kojoj se sastavlja plan za narednu godinu, din. 7.800.000 odnosno din.
5.200.000,00 plan naplate potraivanja mogao bi se sastaviti na sledei nain:

Tabela XIII

Osim neto prihoda, mogu postojati i drugi izvori gotovine. Priliv gotovine iz tih
izvora takoe mora da se precizno predvidi , kako bi se dolo do zbirnog, sveobuhvatnog
Poetni saldo kupaca 2.800 2.632 3.206 3.468 2.800
Neto prihodi od prodaje 5.044 7.372 7.954 4.850 25.220
Ukupna potraivanja 7.844 10.004 11.160 83.180 28.020
Naplata
Neto prihodi tekueg
kvartala
10% prihoda prethodnog
kvartal, manje 2% 3.213 4.696 5.067 2.089 16.065
10% neto prihoda 504 737 795 485 2.552
Neto prihodi drugog
prethodnog kvartala
5% neto prihoda 390 260 252 369 1.271
Ukupna naplata 5.137 6.692 7.574 5.518 24.921
Kasa - skonta 75 106 118 78 377
Smanjenje potraivanja 5.212 6.798 7.692 5.596 25.298
Konani saldo kupaca 2.632 3.206 3.468 2.772 2.722

104
plana. Kako bismo prikazali zbirni plan primanja gotovine, pretpostavljamo da e
preduzee ostvariti priliv gotovine od din. 120.000 prodajom fiksnih sredstava ija je
nabavna vrednost din. 500.000, a otpisani iznos din. 420.000, da e unoviti kratkorone
plasmane od din. 400.000, kao i da e naplatiti izvesne prihode na ime kamate. Sa tim
injenicama prikazujemo plan:

Tabela XIV
Naplata potraivanja 5.137 6.692 7.574 5.517 24.921
Prodaja fiksnih sredstava 120 120
Unovenje plasmana 400 400
Naplata prihoda od kamate 4 28 0 28 60
Ukupna primanja 5.661 6.720 7.574 5.545 25.501

Plan izdavanja gotovine se sastavlja na bazi ve sastavljenih sledeih planova:
plan nabavke materijala, plana trokova pojedinih funkcija, plana kapitalnih ulaganja,
normativne raspodele planiranog dobitka itd. Planirane potrebe za gotovinom nisu
ravnomerne u toku godine i nesrazmerno visoka plaanja se mogu oekivati u nekom od
kvartala za koji se i planski rezervie visoka koliina gotovine ili se pak planira
kratkorono zaduenje kod Banke (ukoliko se primanje u tom mesecu odnosno kvartalu
smatra nedovoljnim). Izdavanja gotovine se vremenski ne poklapaju sa momentom
nastanka trokova ili nabavkom sredstava. Izdaci za reklamu , propagandu, zakupninu se
ine unapred, s namerom da se amortizuju u narednom periodu na teret trokova
poslovanja. Plaanja za materijal, izvreni rad i dr. padaju na teret odnosno dospevaju
nakon ina nabavke odnosno momenta troenja.

Polazei od reenog predstavljamo plan izdavanja gotovine:

Tabela XV
Nabavljeni materijal 2.000 2.040 2.350 1.440 7.830
Trokovi direktnog
materijala 676 714 640 610 2.640
Opti trokovi
proizvodnje 1.682 1.482 1.444 1.430 6.038
Trokovi prodaje 652 684 628 522 2.486
Trokovi uprave I
administracije 396 410 418 394 1.618
Nabavka fiksnih
sredstava 650 190 140 80 1.060
Takse I porezi 800 380 380 380 1.940
Kamata na kredite 0 24 24 24 72
Namenski rasporeen
dobitak 340 340 340 340 1.360
Kratkoroni plasmani 0 0 400 0 400
Ukupna izdavanja 7.196 6.264 6.764 5.220 25.444

105

Prethodno pomenuti planovi primanja i izdavanja gotovine se u krajnjoj instanci
uklapaju u globalni plan tokova gotovine. Na osnovu tih trokova mogue je proceniti
saldo gotovine krajem svakog perioda, meseca ili kvartala ili poslovne godine.

U odreenim periodima primanja gotovine bie nedovoljna da pokriju izdavanja
gotovine , te e preduzee morati da napravi plan pozajmljivanja sredstava. Naravno, u
nekim periodima situacija e biti obrnuta, tj., primanja e biti vea od izdavanja, te e ti
periodi biti pogodni za vraanje preuzetog duga, a vodei rauna od minimalno
neophodnom saldu gotovine.
111
Plan tokova gotovine mora da bude sainjen tako da u
svakom trenutku u toku planskog perioda postoji neophodan, minimalan saldo gotovine.

Pod pretpostavkom da analizirano preduzee eli da odrava minimalni saldo
gotovine od din. 2,4 miliona, njegov zbirni plan novanih tokova mogao bi se predstaviti
na sledei nain:

Tabela XVI

Kao to moemo primetiti, ve u toku prvog kvartala preduzee planira uzimanje
bankarskog kredita od din. 1,5 miliona, s obzirom da oekuje da e mu izdavanja
gotovine za din. 1.535.000 biti vea od planiranih primanja.

6.8. PLANIRANI BILANS USPEHA

Na osnovu prethodno opisanih planova: obima prodaje i proizvodnje, poetnih i
krajnjih zaliha, ukupnih trokova pojedinih funkcionalnih podruja aktivnosti, kao
ukupnih i varijabilnih trokova sainjava se najzad planirani bilans uspeha. Bilans uspeha
pokazuje iznos i strukturu finansijskog rezultata preduzea za posmatrani period.
112

111
112
Poetni saldo gotovine 2.500 2.465 2.483 2.477 2.500
Planirana primanja 5.661 6.720 7.545 5.545 25.501
Planirana izdavanja 7.196 6.264 6.764 5.220 25.444
Visak primanja 0 456 810 325 57
Visak izdavanja 1.535 0 0 0 0
Bankarski krediti 1.500 0 0 0 0
Otplata kredita 0 400 800 300 0
Kamate na kredite 0 38 16 5 59
Konani saldo gotovine 2.465 2.483 2.477 2.497 2.498

106
U prilogu predstavljamo planirani bilans uspeha na osnovu prethodno opisanih
pojedinanih planova preduzea x:

Tabela XVII
Neto prihodi od prodaje
(posle kasa - skonta) 4.969 7.266 7.836 4.772 24.843
Varijabilni trokovi
Trokovi proizvodnje 3.048 4.376 4.680 2.926 15.040
Trokovi prodaje 168 293 341 158 960
Trokovi uprave I
administracije 17 29 34 16 96
Ukupni varijabilni trokovi 3.233 4.698 5.055 3.110 16.096
Marginalni dobitak 1.736 2.568 2.781 1.662 8.747
Fiksni trokovi
Trokovi proizvodnje 650 650 650 650 2.600
Trokovi prodaje 380 380 380 380 1.520
Trokovi uprave I
administracije 426 426 426 426 1.704
Ukupni fiksni trokovi 1.456 1.456 1.456 1.456 5.824
Poslovni dobitak 280 1.112 1.325 206 2.923
Dobitak na prodaji fiksne
imovine 40 0 0 0 40
Prihodi od kamate 20 12 15 24 71
Ukupno 340 1.124 1.340 230 3.034
Rashodi na ime kamate 20 58 36 26 140
Dobitak pre oporezivanja 320 1.066 1.304 204 2.894
Porez na dobitak (50%) 160 533 652 102 1.447
Neto dobitak 160 533 652 102 1.447

Bilans uspeha je sainjen po principu obrauna po varijabilnim trokovima u
kojem se striktno vodi rauna o podeli trokova na varijabilne i fiksne.

Neto prihod je u sutini vrednost oekivanog priliva gotovine iz poslovanja
(planirani neto prihod tabela III umanjen za oekivani gubitak novanog priliva zbog
iskorienog kasa skonta koji se nudi kupcima tabela XIII).

Varijabilni trokovi proizvodnje raspodeljeni su na bilans stanja i bilans uspeha
saobrazno standardnim varijabilnim trokovima po jedinici proizvoda a i b od din. 1.200
odnosno din. 2.400 (tabela IX) na nain prikazan u sledeoj tabeli:

107

Tabela XVIII
Poetne zalihe 640 1.256 1.248 640 640
Planirani varijabilni trokovi
proizvodnje 3.664 4.368 4.072 2.936 15.040
Ukupno 4.304 5.624 5.320 3.576 15.680
proizvodnje u konanim
zalihama 1.256 1.248 640 640 640
proizvodnje u realizovanim
proizvodima 3.048 4.376 4.680 2.936 15.040

Varijabilni trokovi prodaje, uprave i administracije, kao i ukupni fiksni trokovi
pojedinih funkcija, uneti su u bilans uspeha u ukupno planiranim iznosima (tabela VIII,
IX, X), obzirom da se ne odlau, odnosno aktiviraju se u zalihama gotovih proizvoda.
Dobitak iz prodaje fiksnog sredstva , rezultira iz vika prodajne cene iznad sadanje
vrednosti prodatog sredstva, kao to je i prikazano u narednoj tabeli:

Tabela XIX
Nabavna vrednost fiksnog sredstva 500.000
Otpisana vrednost fiksnog sredstva 420.000
Sadanja vrednost od fiksnog sredstva 80.000
Prihodi od prodaje fiksnog sredstva 120.000
Dobitak na prodaji fiksnog sredstva 40.000

Prihodi i rashodi na ime kamate uzeti prema samostalnoj projekciji. Stopa poreza
na dobitak iznosi 50%.

6.9. PLANIRANI BILANS STANJA

Krunu periodinog finansijskog plana predstavlja kombinacija planiranog bilansa
uspeha i planiranog bilansa stanja. Kao i bilans uspeha, planirani bilans stanja dobija se
sumiranjem podataka iz ve sastavljenih i prethodno prikazanih pojedinanih planova.
113

U nastavku prikazujemo planirani bilans stanja:

113

108

Tabela XX
period 1/I 31/III 30/VI 30/IX 31/XII
Gotovina 2.500 2.465 2.483 2.477 2.497
Kratkoroni plasmani 1.800 1.400 1.400 1.800 1.800
Ostala potraivanja (kamata) 0 16 0 15 11
Potraivanja od kupaca 2.800 2.632 3.206 3.468 2.722
Zalihe materijala 580 630 580 480 580
Zalihe gotovih proizvoda 640 1.256 1.248 640 640
Unapred plaeni trokovi 70 25 51 61 40
Obrtna sredstva 8.390 8.424 8.968 8.941 8.290
Fiksna sredstva, sadanja
vrednost 4.460 6.326 6.232 6.088 5.884
Ukupna aktiva 12.850 14.750 15.200 15.029 14.174
Dobavljai 570 270 754 779 719
Kratkoroni krediti 0 1.500 1.100 300 0
Ostale obaveze (kamata) 0 20 40 60 81
Planirane obaveze na ime poreza 676 36 189 461 183
Kratkorone obaveze 1.246 1.826 2.083 1.600 983
Dugoroni dugovi 0 1.500 1.500 1.500 1.500
Ukupne obaveze 1.246 3.326 3.583 3.100 2.483
Sopstveni izvori, poetno
ulaganje 7.000 7.000 7.000 7.000 7.000
Akumulirani dobitak 4.604 4.424 4.617 4.929 4.691
Ukupna pasiva 12.850 14.750 15.200 15.029 14.174

Kao i kod predstavljanja planiranog bilansa uspeha i ovde smo u obavezi da
pruimo odreena objanjenja.

Salda gotovine krajem svakog kvartala i na kraju godine uzeta su iz zbirnog plana
novanih tokova (tabela XVI). Kratkoroni plasmani predvieno je povlaenje u toku I
kvartala za din. 400.000 (tabela XIV), ali i ponovno ulaganje gotovine u te plasmane u
toku III kvartala u istom iznosu (tabela XV) to se odraava i na promenu salda ove
pozicije u toku godine.

109

Promene u saldu ostalih potraivanja koje se odnose na ne naplaene prihode od
kamata, predstavljamo u sledeoj tabeli:

Tabela XXI
period 31/III 30/VI 30/IX 31/XII
Poetno stanje potraivanja 0 16 0 15
Planirani prihodi na ime kamate 20 12 15 24
Ukupno 20 28 15 39
Naplaeni prihodi na ime kamate 4 28 0 28
Konano stanje potraivanja 16 0 15 11

Planirani prihodi od kamate, predstavljeni su u tabeli XVII, dok je dinamika
naplate tih prihoda projektovana u planu primanja gotovine (tabela XIV). Prethodno
znai da konano stanje potraivanja odraava nesklad izmeu vremenske alokacije
prihoda i primanja gotovine po tom osnovu.

Salda kupaca smo preuzeli iz plana naplate potraivanja (tabele XIII), dok smo
salda zaliha materijala preuzeli iz tabele VI. Salda gotovih proizvoda smo preuzeli iz
tabele XVIII.

Planirane promene u sadanjoj vrednosti fiksnih sredstava mogu se prikazati u
okviru plana otpisa fiksnih sredstava putem sledee tabele:

Tabela XXII
Sadanja vrednost fiksnih sredstava na poetku 4.460 6.326 6.232 6.088
Planirane nabavke novih fiksnih sredstava 2.150 190 140 80
Ukupno 6.610 6.516 6.372 6.168
Planirani trokovi amortizacije 284 284 284 284
Sadanja vrednost fiksnih sredstava na kraju 6.326 6.232 6.088 5.884

Planirane nabavke novih fiksnih sredstava proistiu iz periodine dinamike plana
kapitalni ulaganja (tabela XII), dok su trokovi amortizacije predvieni planovima
trokova proizvodnje, prodaje, uprave sa administracijom (tabela VIII, X, XI).

Angaovanje kratkoronog duga , kao i dinamika njegove otplate predvieni su
zbirnim planom novanih tokova (tabela XVI) u zavisnosti od kvartalnog vika izdavanja
iznad primanja gotovine ili obrnuto.

U narednoj tabeli predstavljamo plan izdataka i obaveza na ime poreza:

110

Tabela XXIII
Poetno stanje obaveza na ime poreza 676 36 189 461
Planirani izdaci na ime poreza 160 533 652 102
Ukupno 836 569 841 563
Planirani izdaci na ime poreza 800 380 380 380
Konane poreske obaveze 36 189 461 183

Takodje, u nastavku predstavljamo i rekapitulaciju, odnosno pregled poveanja ili
smanjenja akumuliranog dobitka iz redovnog poslovanja.

Tabela XXIV
Akumulirani dobitak na poetku 4.604 4.424 4.617 4.929
Neto dobitak iz poslovanja 160 533 652 102
Ukupno 4.764 4.957 5.269 5.031
Namenski rasporeeni neto dobitak 340 340 340 340
Akumulirani dobitak na kraju 4.424 4.617 4.929 4.691

6.10. ZNAAJ FINANSIJSKOG PLANIRANJA SA STANOVITA
POSLOVNE BANKE

Finansijsko planiranje, tj. projektovanje bilansa stanja i bilansa uspeha ima veliki
znaaj za poslovnu Banku, pogotovo u situacijama dugoronog kreditiranja odreenog
privrednog subjekta.

Po pravilu projekcija kretanja pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha trebala bi da
po duini trajanja bude ekvivalentna duini trajanja kreditnog aranmana. Prethodno
znai da ukoliko poslovna Banka analizira potencijalno kreditiranje preduzea na 5
godina, projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha takoe treba da bude odraena na 5
godina.

Moramo napomenuti i da projekcija pozicija bilansa uspeha i bilansa stanja u
okviru poslovne Banke treba da bude prilagoena osnovnoj nameni sagledavanju
kvaliteta otplate, tj. otplatnog kapaciteta preduzea na dug rok. Analiza otplatnog
kapaciteta preduzea na dug rok je pored instrumenta obezbeenja, krucijalan segment,
po pitanju oblikovanja odluke Banke za ulazak u dugoroni kreditni aranman sa
podnosiocem kreditnog zahteva.

Banka e uvek obuhvatiti tri analize dugoronog otplatnog kapaciteta.

111
Prva analiza je takozvani najbolji scenario, a podrazumeva projekciju odraenu
od strane podnosioca kreditnog zahteva. Podnosilac kreditnog zahteva prema sopstvenim
projekcijama u tabelu predvienu za analizu dugoronog otplatnog kapaciteta unosi
projekcije kretanja bilansnih pozicija , a na osnovu poslovnih poteza koje u narednom
periodu namerava da uini. Naravno imajui u vidu da istu sainjava preduzee koje se
bori za dobijanje pozitivnog odgovora po predmetnom kreditnom zahtevu, Banka je
uzima sa rezervom i smatra je najboljim moguim ishodom.

Druga analiza je analiza osnovnog, bazinog scenarija koji podrazumeva
projekciju odraenu od strane bankarskog analitiara. Ova projekcija je u oprezna u
veoj meri od prethodne i polazi od realnih , pre svega, trinih parametara. Projekcija
rigorozno analizira efekte buduih poslovnih poteza. Ona je kljuna za sagledavanje
buduih poslovnih performansi preduzea, jer uzima u obzir rezultate bez osvrta na to da
li su dovoljni za pokrivanje svih obaveza ili iste u velikoj meri prevazilaze.

Trea analiza je takozvani najgori scenario i to je analiza takoe odraena od
strane bankarskog analitiara. Analiza najgoreg scenarija jeste analiza koja podrazumeva
poslovne rezultate koji e dovesti do dovoljnog otplatnog kapaciteta ispod koga
preduzee ulazi u zonu negativnog rezultata. Dakle, to je u neku ruku granini otplatni
kapacitet. Na taj nain Banka pokuava da sagleda koliko je preduzee udaljeno od ovog
scenarija sagledavajui njegove proizvodne, prodajne - interne mogunosti i kombinujui
iste sa eksternim, trinim i drugim faktorima.

Projekcija otplatnog kapaciteta bilo da je u pitanju najbolji, bazini ili najgori
scenario, poinje analizom poslovnih prihoda i predvianjem njihovog kretanja za budui
period.

Kretnje prihoda treba da se predvidi za period trajanja potencijalnog kreditnog
aranmana, na osnovu istorijskog trenda i buduih poslovnih i trinih mogunosti.
injenica je da e Banka mnogo lake ui u kreditni aranman sa poslovnim subjektom
koji na realnim osnovama moe oekivati porast obima prihoda. Potreban porast na
godinjem nivou sagledava se odnosom koji je potreban da se nakon pokrivanja svih
trokova poslovanja i finansijskih rashoda (glavnice kredita, lizinga + kamate, tekuih i
potencijalne obaveze) ostvari pozitivan rezultat.

Naravno nekada je dovoljno i da preduzee zadrava konstantnost prihoda u
periodima koji slede, a da pri tome ostvaruje kvalitetan otplatni kapacitet.

Mogua je i situacija da se nakon prve godine finansiranja nove investicije
projektuje manji prihod u odnosu na prethodnu godinu , a da u godinama koje slede
preduzee ostvari izuzetnu ekspanziju (potpunim korienje kapaciteta proirenih
predmetnom investicijom i probijanjem na tritu). Prethodno je sluaj kada preduzee
sve raspoloive finansijske potencijale ulae u pokretanje, recimo novog pogona, koji e
u narednim periodima da uslovi izuzetnu ekspanziju po pitanju obima poslovanja i obima
poslovnih prihoda. Potrebno je, najrealnije, kombinujui postojee kapacitete preduzea
sa trinim mogunostima i sagledavanjem istorijskog trenda, proceniti kretanje prihoda.

112

Prihodi mogu da rastu usled sledeih faktora:

Potencijal poveanja korienja postojeih kapaciteta
Potencijal nove investicije u smislu poveanja postojeih kapaciteta
Nove trine mogunosti na domaem tritu, u smislu poveanja trinog uea
kroz nove instrumente konkurentske borbe
Nove trine mogunosti na inostranom tritu
Uvoenje novog, trino - atraktivnog, proizvoda u prodajni program koji e sa
svoje strane uticati na poveanje obima prodaje i poveanje obima prihoda

Primer

Kao primer uzimamo preduzee ije smo bilanse predstavili na poetku
predmetnog rada. Takoe koristimo i informacije o preduzeu, kao parametre koji e nam
koristi za projekciju prihoda. Naa projekcija je odraena na period od 3 godine, polazei
od zvaninih parametara za 2008. godinu i 2009. godinu.

Projektovan je rast za 5% u svakoj poslovnoj godini u odnosu na prethodnu. Rast
je prema realnim okolnostima pre svega generisan potencijalnim porastom obima
korienja kapaciteta (trenutno 70%), kao i poveanjem uea na ino tritu (izvoz u
bive republike SFRJ).

Smatramo da bi predmetna projekcija trebala da predstavlja bazini, osnovni
scenario, jer je projektovana veoma oprezno u punoj meri uzimajui proizvodne i trine
mogunosti preduzea.

period 2008 2009 2010 2011 2012
Prihodi od realizacije 2.378.870 2.261.771 2.374.859 2.493.602 2.618.282

Drugi element projekcije jeste procenjivanje kretanje trokova nabavke. Trokovi
nabavke su kod proizvodnog preduzea nabavne vrednosti sirovina i materijala, dok su
trokovi nabavke kod trgovakog preduzea nabavne vrednosti trgovake robe. Odnos
izmeu prihoda i trokova nabavke odreuje bruto marginu preduzea. Izuzetno je vano
da bruto margina za periode kreditnog aranmana raste, ili u najgorem sluaju ukoliko je
to zadovoljavajue sa stanovita otplatnog kapaciteta, zadrava konstantan trend.

Osnovni faktori koji mogu da generiu vee vrednosti bruto marine, odnosno
smanjenje nabavnih vrednosti su sledei:

Pronalazak i proirenje saradnje sa novim dobavljaima kod kojih preduzee
ostvaruje povoljnije uslove nabavke (na domaem , ali i na ino tritu)
Korienje ponuenih rabata koji umanjuju nabavnu vrednost, ukoliko se ne
knjie na vanrednim prihodima, kako na avansne uplate , tako i na koliinske
nabavke

113
Uvoenje u prodajni program proizvoda kod kojih je bruto profitabilnost na viem
nivou, tj. kod kojih su cene sirovina na niem nivou
Uvoenje u proizvodnju odreenih poluproizvoda koji su do odreenog momenta
kupovani na tritu i po osnovu zamene nabavke, proizvodnjom, ostvarivanje
vee bruto margine
Uvoenje odreenih softverskih reenja kao elemenata za poveanje efikasnosti
nabavke
Odreene redukcije na nivou sektora nabavke u situacijama procene da su
nagomilane zalihe skupe

Trei faktor koji zauzima posebno mesto u projektovanju otplatnog kapaciteta
jesu pre svega trokovi poslovanja, trokovi zaposlenih i trokovi amortizacije.

Naime, margina, koja se dobija kada se od poslovnih prihoda oduzmu materijalni
trokovi, trokovi poslovanja, trokovi zaposlenih i kada se doda vrednost amortizacije,
predstavlja kljuan parametar otplatnog kapaciteta. Amortizacija nije odbitna stavka jer
predstavlja troak koji ne podrazumeva izdvajanje gotovine, ve se amortizuje na dui
vremenski period kroz smanjenje vrednosti fiksnog sredstva.

Vrednost predmetne margine treba da bude dovoljna da pokrije sve postojee
finansijske obaveze (glavnice po kreditima i lizingu i kamate) i potencijalne, budue,
finansijske obaveze (dugoroni kredit koji pretpostavlja ovu analizu).

Naravno, mora se napomenuti da se godinja vrednost predmetne margine
uporeuje sa godinjim nivoom tekuih i buduih obaveza, a prema planovima otplate.

Sledei faktori su faktori za smanjenje ove grupe trokova:

Smanjenje trokova poslovanja usled efikasnije kontrole istih (trokovi goriva i
energije, trokovi usluga peditera, trokovi zakupnina, trokovi istraivanja i
razvoja itd.)
Primera radi trokovi zakupa mogu da se neutraliu upravo novom investicijom
koja e podrazumevati nabavku ili izgradnju novog poslovnog objekta u
vlasnitvu preduzea, u ije okvire e biti prebaeni proizvodni kapaciteti
Preduzee moe izvriti i investiciju u nabavku prevoznih sredstava, ime bi se
neutralisali trokovi usluga peditera

Prethodno definisana margina, moe da bude uveana kategorijom ostalih
operativnih prihoda, a isti mogu da budu generisani sledeim faktorima:

Davanje u zakup odreenog objekta u vlasnitvu preduzea i po tom osnovu
ostvarivanja odreenog prihoda
Prodaja odreenog stalnog, fiksnog sredstva
Prodaja patenta, licence, robnog iga
Bilo koja aktivnost koja nije vezana za redovnu poslovnu aktivnost , a koja sama
po sebi donosi prihod

114

Takoe margina moe da bude uveana i eksternim izvorima finansiranja, a
primer za to jeste vraanje pozajmice koje je preduzee dalo povezanom ili nekom
drugom pravnom licu. Godina u kojoj se vraanje pozajmice oekuje jeste period
poveanja margine i period boljeg otplatnog kapaciteta.

Kao to je i napomenuto margina koja je prezentovana u prethodnom pasusu,
kljuna je za odreivanje kvaliteta otplatnog kapaciteta na dug rok. Od te margine se
oduzimaju postojee obaveze po pitanju glavnica dugoronih kredita i dugoronih
lizinga, kao i kamate po istim osnovama. Do vrednosti predmetnih kategorija najbolje je
doi putem izraivanja pojedinanih planova otplata po pojedinanim dugoronim
finansijskim obavezama. Obaveze se po svojim vrednostima grupiu na poslovne periode,
godine u kojima imaju dospea (kamate i glavnice po godinama, a prema planovima
otplata).

U kategoriju postojeih finansijskih obaveza ulaze samo dugorone obaveze, jer
se kratkorone izmiruju iz drugog izvora iz prometa.

Vrednost koju dobijamo nakon oduzimanja svih postojeih finansijskih obaveza
smanjujemo za iznos poreza. Nakon smanjenja za porez, dobijena vrednost se umanjuje a
vrednost budue, potencijalne obaveze (glavnice i kamate po poslovnim godinama).
Ukoliko se nakon tog postupka dobije pozitivna vrednost , preduzee za datu poslovnu
godinu poseduje pozitivan otplatni kapacitet.

115

ZAKLJUAK

Finansijska analiza ima presudan znaaj, u postupku donoenja odluka o
stupanju u poslovne, finansijske i mnoge druge odnose sa korporativnim preduzeem,
od strane razliitih internih i eksternih korisnika finansijske analize.

Predmet finansijske analize su finansijsko raunovodstveni izvetaji
korporativnih preduzea, koji predstavljaju verodostojan i zakonsko prihvatljiv prikaz
toka poslovnih aktivnosti preduzea. Poslovna Banka prilikom analiziranja odreenog
zahteva za finansiranjem , zahteva od korporativnog preduzea (podnosilac zahteva)
predoavanje zvaninih (od strane NBS overenih) finansijsko raunovodstvenih
izvetaja , a u cilju odreivanja kreditnog rejtinga preduzea i mogunosti finansiranja.

Podela izvetaja se vri na bilans stanja, bilans uspeha, aneks i izvetaj o
tokovima gotovine. Bilans stanja je dvostrani prikaz , sredstava i izvora, tj. aktive i
pasive. Aktiva i pasiva su uvek ujednaeni, ime se postie ravnotea bilansa. Bilans
uspeha je prikaz prihoda, rashoda, kao i rezultata poslovanja korporativnog preduzea u
toku posmatranog obraunskog perioda. Pored pomenutih, radom smo obuhvatili i
analizirali i izvetaje o tokovima finansijskih sredstava.

Izvetaji o tokovima finansijskih sredstava slue da ukau na izvore i upotrebu
finansijskih sredstava, te i na osnovna naela finansiranja kao pretpostavke dobrog
kreditnog boniteta (obrtna sredstva = kratkoroni izvori, stalna sredstva + trajna obrtna
sredstva = dugoroni izvori). Podela izvetaja o tokovima finansijskih sredstava se vri
na:

Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava
Izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava
Izvetaj o tokovima novanih sredstava odnosno gotovine

Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava sadri informacije o izvorima
ukupnih poslovnih sredstava i o upotrebi ukupnih poslovnih sredstava u odreenom
vremenskom periodu.

Izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava treba da sistematizuje i objasni izvore i
upotrebu neto obrtnih sredstava u odreenom vremenskom periodu.

Izvetaj o tokovima novanih sredstava treba da sistematizuje i objasni izvore i
upotrebu novanih sredstava u odreenom vremenskom periodu.

finansijskih tokova u okviru korporativnog preduzea odnosno analizi izvora i upotrebe
finansijskih sredstava unutar pojedinanih obraunskih perioda odnosno fiskalnih perioda
koji su pokriveni bilansom uspeha.

116

Pomenuti izvetaji su u drugom koraku predmet temeljnije analize - racio analize i
leverage analize.

Kao to smo i napomenuli, racio analiza predstavlja jednu od osnovnih analiza
finansijsko raunovodstvenih izvetaja. Racio analiza kombinuje razliite pozicije
aktive bilansa stanja , sa razliitim pozicijama pasive i pozicijama bilansa uspeha,
stvarajui pri tome odnose koji u najboljoj meri svedoe o trenutnoj poziciji likvidnosti ,
rentabilnosti, aktivnosti, ekonominosti, finansijske strukture, trine vrednosti. Trenutna
pozicija preduzea po pitanju pomenutih aspekata jeste osnovna i polazna taka procesa
odluivanja internih i eksternih korisnika informacija finansijske analize.

Sa stanovita poslovne Banke, veoma su bitni pokazatelji racio analize, jer oni
pruaju mogunost projektovanja budueg otplatnog kapaciteta korporativnog preduzea
kao polazne take uredne otplate potencijalnog duga. Takoe, racio pokazatelji
likvidnosti ukazuju na likvidnosnu poziciju, odnosno na mogunost korporativnog
preduzea da o roku dospea izmiruje sve, pa i potencijalnu novu obavezu (kredit
Banke). Naravno i ostali racio pokazatelji imaju ne manje vanu funkciju u procesu
iznalaenje trenutne, ali i budue finansijske pozicije korporativnog preduzea.

Kao to smo i napomenuli pojedini pokazatelji, kao neto obrtni kapital, uestvuju
u procesu odreivanja kreditnog rejtinga preduzea sa stanovita Narodne Banke Srbije
(NBS). Ukoliko je neto obrtni kapital negativan, preduzee se svrstava u rejting nie
prema NBS i samim tim rezervacije po potencijalnom plasmanu, prema NBS bi bile vee.
Osim to predmetni pokazatelj ukazuje na nivo rezervacija poslovne Banke, bitan je i po
tome to bi njegova negativna vrednost znaila da preduzee mora da koristi dugorone
izvore finansiranja kako bi podmirilo kratkorone obaveze ili da je preduzee
kratkorone pozajmice koristilo za investicije u stalnu imovinu (obrtna imovina je manja
od kratkoronih obaveza). U takvim situacijama poslovna Banka obino ne nalazi interes
za finansiranjem takvog preduzea, tanije rizik ulaska u finansijski aranman sa takvim
preduzeem je vei. Preduzee u takvim situacijama nema ronu usklaenost bilansnih
pozicija na kratak rok. Ukoliko bi preduzee imalo dugoroni kapital manji u odnosu na
dugoronu imovinu, preduzee bi bilo rono neusklaeno na dug rok, a po pitanju odnosa
izmeu aktive i pasive bilansa stanja.

Najrasprostranjenija podela leverage indikatora, kao metoda za adekvatno
merenje i kvantitativno izraavanje izloenosti preduzea poslovnom, finansijskom i
kombinovanom riziku je podela na poslovni, finansijski i kombinovani leverage.

Sa stanovita poslovne Banke, veoma su bitni leverage pokazatelji, jer oni pruaju
mogunost projektovanja budueg otplatnog kapaciteta korporativnog preduzea kao
polazne take uredne otplate potencijalnog duga. Takoe, ukazuju na poziciju likvidnosti,
odnosno na mogunost korporativnog preduzea da o roku dospea izmiruje sve, pa i
potencijalnu novu obavezu (kredit Banke). Dakle sami indikatori poslovnog, finansijskog
i kombinovanog leverage a , ukazuju na otpornost preduzea prema rizicima koji

117
okruuju redovnu poslovnu aktivnost i samim tim na buduu poziciju korporativnog
preduzea sa stanovita rizika.

Takoe, bavili smo se i temom finansijskih izvetaja poslovne Banke, i uvideli da
je finansijsko izvetavanje poslovne Banke u korelaciji sa analizom racio pokazatelja
finansijskih izvetaja korporativnih preduzea kao potencijalnih komitenata Banke.
Naime, od kvaliteta analize racio pokazatelja, zavisie i kvalitet kreditnog portfolija
Banke, u smislu kreditnih i drugih klijenata (korporativnih preduzea). Konzervativniji
pristup, kao i dublja i sloenija racio, ali i druge analize finansijskih izvetaja, pokazale
su se kao odlian pristup akviziciji kreditnih klijenata u turbulentnim trinim periodima,
a u smislu adekvatnog kreditnog portfolija sa odlinim otplatnim kapacitetom.

Analizirana tema predmetnog rada ima veliki drutveni znaaj, jer je namenjena
odreivanju finansijske pozicije korporativnih preduzea i u tom smislu donoenju
odluka o stupanju u poverilake odnose sa istim. Aktuelna trina nelikvidnost
prouzrokovana negativnim efektima svetske ekonomske krize pojaava znaaj
finansijskog izvetavanja i analize.

Nelikvidnost trita i nacionalne privrede moe se dodatno produbiti pogrenim
odlukama i dodatnim finansijskim optereen privrednih subjekata kroz odobravanje
dodatnih pozajmica. To e posebno biti sluaj u situacijama dodatnog investicionog
finansiranja preduzea koja su zatvorila sopstvene investicione cikluse odnosno formirala
kapacitete. U situacijama kriza potrebno je teiti punom korienju kapaciteta i po tom
osnovu generisanja profita za smanjenje tekueg dugoronog zaduenja, a ne posezanju
za novim investicijama koje bi znaile dodatno finansijsko optereenje. Veoma je vano
analizirati i nivo kratkoronog zaduenja i odobravati kratkorone pozajmice iskljuivo
za strogo kontrolisane nabavke sirovina u smislu finansijskih koristi (rabati, kasa skonta,
trenutna velika tranja za proizvodima u ijoj proizvodnju uestvuju, itd.). Prethodno je
bitno u situacijama postojanja kapaciteta , ali i velikih dugoronih zaduenja po tom
osnovu, kao i kratkoronih zaduenja za sirovine. U takvim sluajevima poslovna banka
treba da sugerie generisanje nabavke novih sirovina profitom iz redovnih poslovnih
aktivnosti, a ne novi kratkoronim obavezama.

S druge strane, nelikvidnost privrednih subjekata moe biti produbljena i
neodobravanjem odreenih kratkoronih pozajmicama u situacijama male kratkorone
zaduenosti, jer bi nedostatak tih sredstava mogao negativno da deluje na uposlenost
proizvodnih kapaciteta. Nii stepen korienja proizvodnih kapaciteta moe da
prouzrokuje manje profite za servisiranje tekuih dugoronih obaveza prema finansijskim
institucijama, ali i tekuih kratkoronih obaveza prema dobavljaima.

Dakle, poslovna Banka mora da bude veoma oprezna u analizama i da kroz tenju
za minimiziranjem rizika sopstvenih plasmana na tritu, kontrolie poziciju likvidnosti
kompletne nacionalne privrede. U situacijama kriza i globalne nelikvidnosti , dodatno,
neopravdano finansijsko optereenje privrednih subjekata na tritu moe da dovede do
domino efekta i do stopiranja servisiranja obaveza izmeu preduzea.

118

L LI IT TE ER RA AT TU UR RA A: :

1. Ivani M. : Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim
finansijama, Univerzitet Singidunum, , Beograd,

2. Krasulja D. i Ivanievi M.: Poslovne Finansije, Ekonomski fakultet u Beogradu,

3. Luki R.: Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog
fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005. godine

4. Rankovi M. Jovan: TEORIJA BILANSA, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd,
1998. godine

5. Stevanovi N. i Malini D., Upravljako Raunovodstvo, Ekonomski fakultet u

6. Todorovi J., uriin D., Janoevi S., Strategijski Menadment Ekonomski fakultet u

7. uri N. Marketing Poslovne Banke Udruenje Banaka Srbije, 1992.

N NE EA AU UT TO OR RI IZ ZO OV VA AN NI I I IZ ZV VO OR RI I: :

8. Zakon o bankama

I IN NT TE ER RN NE ET T A AD DR RE ES SE E I I I IZ ZV VO OR RI I: :

9. www.nbs.yu - NARODNA BANKA SRBIJE (datum informisanja sa sajta 05.09.2010.)
10. www.mfin.sr.gov.yu - MINISTARSTVO FINANSIJA RS (datum informisanja sa sajta
08.10.2010.)
11. www.ekonomist.co.yu - ASOPIS EKONOMIST (datum informisanja sa sajta
10.10.2010.)
12. www.apr.gov.rs agencija za privredne registre (datum informisanja sa sajta
15.10.2010.)

MR - Analiza Finansijskih Izveštaja Korporativnog Preduzeća I Finansijsko Planiranje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

MR - Analiza Finansijskih Izveštaja Korporativnog Preduzeća I Finansijsko Planiranje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Analiza Finansijskih Izveštaja Korporativnog Preduzeća I Finansijsko Planiranje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

You might also like