VISOKA ZDRAVSTVENA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

Seminarski rad

Fizike osobine i nain dobijanja visokofrekventnih struja

Iz predmeta: Fizikalna terapija 2

Profesor:

Student:

Sadraj:
3. Uvod 4. Visokofrekventne struje (nain dobijanja) 8. Primena u terapijske svrhe 10. Biofizike osnove dejstva 13. Literatura

Uvod
Elektroterapija je oblast fizikalne medicine koja se bavi primenom razliitih vrsta ekektrine struje u svrhu leenja. PODELA ELEKTROTERAPIJE: 1Jednosmjerne struje (frekvenca 0): Stabilna galvanizacija, Hidroelektrine kupka, Elektroforeza lekova Negativna elektroliza

2.Niskofrekventne struje(frekvenca manja od 1000Hz): Dijadinamine struje (Bernard) Eksponencijalne struje 3. Srednjefrekventne struje (frekvenca vea od 1000Hz): Interferentne struje (Nemec) 4.Visokovrekventne struje (frekvenca veca od 100000 Hz): Kratkotalasna dijatermija Ultrakratkotalasna dijatermija Mikrotalasna dijatermija Dugotalasna dijatermija

Visokofrekventne struje
(nacin dobijanja)

DEMONSTRACIONI GENERATOR VISOKO-FREKVENTNIH STRUJA Za dobijanje struje visoke frekvencije upotrebljavaju se indukcioni kalem i Teslin transformator ili Sojbtov kalem. Primena indukcionih kalemova sa nepouzdanim prekidaima i opasnost probijanja sekundarnog kalema nalae veliku opreznost. Generator struja visoke frekvencije, koji je prikazan na slici, nema ovih nedostataka. Zahvaljujui velikoj snazi, ovaj generator omoguava demonstriranje struje visoke frekvencije pred vrlo velikim auditorijumom. Model se moe prenositi, napaja se iz mree naizmenine struje napona 120 V ili 220 V i vrlo je jednostavan za upotrebu. Ureaj se sastoji od dvocevnog generatora visokih frekvencija, ije je oscilatorno kolo induktivno spregnuto sa sekundarnim kolom, a koje je dovedeno u rezonanciju i od ispravljaa, koji daje potreban napon za usijavanje i za anode u cevima generatora. Izrada generatora poinje izradom skeleta za namotavanje kalema sekundarnog kola. Skelet, koji je u stvari cilindar, ima duinu 700 mm i prenik 80 mm. On se lepi od kartona ili debele hartije na drvenom ili metalnom kalupu, za to se moe upotrebiti komad vodovodne cevi. Karton ili hartija namae se itkim vruim tutkalom i vrsto namotava na kalup. Debljina zidova skeleta treba da bude 68 mm. Dobijeni skelet se omotava kanapom navoj do navoja i ostavlja na kalupu dok se potpuno ne osui. Da se unutranji zid cevi (skeleta) ne bi zalepio za kalup, treba kalup omotati sa 23 sloja hartije. Kada se skelet osui, treba ga skinuti sa kalupa i natopiti vruim parafinom ili nekoliko puta premazati dobrim izolacionim lakom. Premazivanje treba da se vri vrlo briljivo, jer od toga u znatnoj meri zavisi kvalitet rada ureaja. Na gotovom skeletu, na rastojanju od 100 mm od gornjeg kraja, probue se dve rupe za uvrivanje poetka provodnika, zatim se po celoj duini skeleta namotava kalem sekundarnog kola, navoj do navoja, od provodnika 2 S prenika 0,20,3 JUS N. C7.120. Na donjem kraju skeleta, na rastojanju od 100 mm, takoe se probue dve rupe, u koje se uvruje drugi kraj namotaja. Posle namotavanja skelet se odozgo pokriva slojem izolacionog laka visokog kvaliteta, kao to su elak ili emalit.
4

Od drvene lepenke natopljene parafinom ili od ma kog drugog izolacionog materijala isee se krui, iji je prenik toliki da moe bez zazora da ue u skelet i kao zapua da zatvori njegov gornji otvor. U centru kruia uvruje se porcelanski izolator pomou uzdunog mesinganog zavrtnja sa navrtkama. Visina izolatora je najmanje 100 mm. Gornji kraj mesinganog zavrtnja treba da viri iznad izolatora i da ima navoj, na koji se u toku demonstracija moe naviti metalna kugla ili iljci raznog oblika. Poto se zavri namotavanje sekundarnog kalema, pristupa se izradi oscilatornih kola generatora. Oba kalema (L1 i L2) su od gole bakarne ice prenika 23 mm. Namotavanje se vri na rebrastom skeletu, koji se sastoji od 46 noica, napravljenih od organskog stakla ili nekog drugog izolacionog materijala (ebonita itd.). Noice su uvrene za gornji poklopac sanduka, koji slui kao postolje celog ureaja. Namotavanje kalemova na rebrastom skeletu moe se izvriti ili kroz otvore, probuene u noicama prema preniku provodnika, ili po ljebovima, napravljenim na ivicama noica. Rastojanje izmeu navoja iznosi 45 mm, rastojanje izmeu kalemova L1 i L2= 20 mm. Unutranji prenik kalemova L1 i L2 = 110 mm. Pri izradi skeleta sekundarnog kalema unutar oscilatornih kola L1 i L2 rastojanje meu njima mora biti 15 mm. Ostali delovi generatora imaju sledee podatke: otpori R1 i R2 u kolu reetki imaju po 3000 oma. Otpor R3, koji pretstavlja srednju taku u kolu za usijavanje cevi, treba obavezno da bude od ice sa izvodom u sredini (veliina od 50 do 100 oma). Otpor R4 10.000 oma, od ice, proraunat na: snagu od 10 W; kondenzator C1 promenljivog kapaciteta od 500 do 1000pF. Obavezan uslov za ovaj kondenzator je veliko rastojanje izmeu ploica; kondenzator C2 1000 pF, od liskuna. Cevi su tipa ,,GK20" ili ma koje druge generatorske cevi, odgovarajuih karakteristika. Ispravlja za napajanje ureaja montira prema optepoznatoj emi monopoliperiodnog ispravljaa. Za mreni transformator moe se koristiti fabriki transformator, koji je namenjen napajanju radioureaja. se mreni

Filtar se sastoji od jednog kondenzatora od hartije, kapaciteta 46 F, koji je proraunat na maksimalni napon od 1000 V. Broj navoja
5

namotaja u kolu za usijavanje generatorskih cevi treba da odgovara naponu usijavanja montiranih cevi. Pre no to se pristupi doterivanju generatora, treba preduzeti sve mere predostronasti, neophodne pri radu sa aparaturom visokog napona. Za doterivanje generatora najpre se ukljui kolo za usijavanje cevi i tek posle toga visoki napon (700750 V). Zatim se u kalemu sekundarnog kola priblii obina sijalica, Gajslerova cev ili neonska lampa. Lampe treba da svetle jarko na rastojanju 300400 mm od kalema. Ako je svetlost slaba, onda oscilatorna kola treba dovesti u rezonanciju. Ovo se radi pomou ruice kondenzatora C1, koja se obre. Ako i u ovom sluaju generator ne radi, treba zameniti krajeve kalema L2 i ponoviti proces podeavanja. Dobro podeana rezonancija generatora izaziva svetlenje cevi i sijalica na rastojanju 12 m od metalne kugle, uvrene na izolatoru sekundarnog kola. Prenik metalne kugle iznosi 100150 mm. Ako takve kugle nema, moemo uzeti drvenu oblepljenu staniolom. Kada se kugli primaknu metalni predmeti, iz nje izleu varnice duine 400500 mm. Sa opisanim ureajem movmo izvesti sve oglede kogji se mogu pokazati pomou Teslinog transformatora. Pri radu ureaja treba izvriti dobro uzemljivanje negativnih kola. Ovaj generator omoguuje da se na vrlo oigledan nain demonstriraju principi primene struja visoke frekvencije u najrazliitijim oblastima savremene tehnike. Metalurki zavodi upotrebljavaju struje visoke frekvencije za kaljenje elinih produkata, strugare (pilane) za brzo suenje drveta, prehrambena industrija za unitavanje bakterija prilikom konzerviranja hrane, medicina za leenje raznih bolesti itd.

Primena u terapijske svrhe

Visokofrekventne struje su naizmenine struje frekvencije vie od 100 kHz. U leenju se primenjuju svisokim naponom. Na tkiva ispoljava samo toplotno dejstvo. To je prvi otkrio Nikola Tesla 1891.godine. Visokofrekventne struje se dobijaju pomou oscilatornog kola, koje se sastoji od kondenzatora i kalema. Kada se kolo zatvori, kondenzator se prazni i nastaje struja pranjenja, a oko kalema se stvarapromenljivo magnetno polje. Kada se kondenzator potpuno isprazni, struja bi trebalo da prestane, ali seto ne deava, jer se pod uticajem magnetnog polja javlja indukovana struja istog smera. Ona ponovo punikondenzator, ali u suprotnom smeru. Pranjenjem kondenzatora nastaje struja pranjenja suprotnog smera,promenljivo magnetno polje i sekundarna struja, koja opet naelektrisava kondenzator. U oscilatornom kolu kondenzator se prazni posredstvom kalema, energija elektrinog polja prelazi umagnetnu i obratno, to stvara naizmeninu struju. Frekvencija tako dobijene struje zavisi odkapaciteta i koeficijenta samoindukcije kalema i izraunava se po Tomsonovom obrascu. Budui da se energija troi na savlaivanje termogenog otpora, dobijaju se priguene oscilacije - svaka sledea je manja od prethodne. Da bi se dobile nepriguene oscilacije, koriste se elektronski pojaivai, kojinadoknauju izgubljenu energiju. Visokofrekventne struje koje se koriste u terapiji dele se zavisno od frekvencije na: D'Arsonvalovestruje, dugotalasne, kratkotalasne, ultrakratkotalasne i mikrotalasne. Ureaj za dobijanje kratkih talasa sastoji se iz tehnikog i terapijskog kola. Tehniko kolo sadrioscilatorno kolo, u kome, pranjenjem kondenzatora posredstvom kalema, nastaju kratki talasi; zatimanodno kolo u koje je ukljueno oscilatorno kolo; kolo za reetku koje je u induktivnoj vezi saoscilatornim kolom, pri emu se koristi sistem povratne sprege; kolo za zagrevanje katode;transformator za poveanje napona. U terapijsko kolo, koje se sastoji iz oscilatornog kola, ukljuuje sepacijent. Veza izmeu tehnikog i terapijskog kola je induktivna. Da bi se izvrio prenos energije iztehnikog u terapijsko kolo, potrebno je da se postigne rezonancija izmeu ova dva kola, tj. da im sefrekvencije izjednae. Budui da deo tela koji je ukljuen u terapijsko kolo ima svoj kapacitet, koji se ipri neznatnom
8

pomeranju tog dela tela menja, kondenzator terapijskog kola je s promenljivim kapacitetom. Savremeni ureaji sadre mehanizam za automatsko regulisnje rezonancije, dok se ustarijim ureajima ona regulisala runo. Jaina struje u terapijskom kolu zavisi od jaine struje utehnikom kolu i postignute rezonancije. Kao izvor mikrotalasa slui specijalni ureaj, nazvan magnetron, koji sjedinjuje funkciju oscilatornogkola i elektronske cevi. Sastoji se od anode u obliku cilindrinog bloka i katode u obliku ipke. U anodi se nalazi paran broj procepa i upljina, koji predstavljaju rezonatore, tj. oscilatorna kola. Procepi imaju ulogu kondenzatora, a upljine ulogu samoindukcionog kalema. Ceo sistem je u polju jakog magneta. Kada se zagreje, katoda emituje elektrone koji se u mlazu kreu ka anodi ogromnom brzinom.Usled dejstva magnetnog polja, elektroni se ne kreu pravolinijski ve krue u prostoru izmeu anode ikatode. Pri tom kruenju, oni u rezonatorima izazivaju oscilacije s frekvencijom koje odgovaraju mikrotalasima. Svi rezonatori su meusobno induktivno povezani, tako da se jedan rezonator spaja sakoaksijalnim kablom, kojim se elektromagnetna energija odvodi do antene za zraenje. Antena jemontirana u sredinu metalnog reflektora. Ona emituje mikrotalase divergentno, u svim pravcima, areflektor ih odbija i usmerava ka objektu zraenja. Ultrakratki talasi se dobijaju pomou generatora koji radi na principu magnetrona. Primenjuju seposredstvom antene s reflektorom, koja se stavlja na 3 do 10 cm od tela. DArsonvalove struje su naizmenine struje frekvencije (100-200) kHz, visokog napona i male jaine. Ustvari, to su serije modulisanih impulsa, koje traju oko 20 ms, a u jednoj sekundi se ponavljaju 50 do 100puta. Ureaji za produkciju ovih struja sadre generator struje visoke frekvencije i modulator. U sastavureaja ulazi i rezonator, koji se sastoji od spirale s velikim brojem namotaja ice, i ini deoterapijskog oscilatornog kola, a slui i kao autotransformator za poveanje napona. Na rezonator seprikljuuju elektrode. To su staklene cevice raznog oblika sa razreenim jonizovanim vazduhom. Nazivaju se i kondenzatorskim elektrodama, jer, kada se stave na telo, jednu oblogu kondenzatora ini jonizovani vazduh, drugu - deo tela, a dielektrik je staklo.

Biofizike osnove dejstva

Kroz tkiva elektrina struja se prenosi posredstvom naelektrisanih estica - jona. To je jonska provodljivost ili struja provodljivosti. Osim naelektrisanih estica, u tkivima postoje polarizovani molekuli, iji je jedan kraj pozitivan a drugi negativan, mada je molekul u celini elektrino neutralan. Takvi molekuli se nazivaju dipolima. Kao dipoli osobito se ponaaju molekuli vode. Visokofrekventne struje imaju svojstvo da se prenose i posredstvom dipola, to ini tzv. polarizacionu struju. Pri niim frekvencijama preovlauje jonska provodljivost, a s poveanjem frekvencije poveava se polarizaciona struja. U elektrinom polju joni se kreu linearno, napred-nazad, stalno menjajui smer, sudaraju se meusobno i sa drugim molekulima i usled trenja stvara se toplota (tzv. omski gubici). Rotacija dipol-molekula takoe je praena trenjem i oslobaanjem toplote (tzv. dielektrini gubici). Re je o endogenojtoploti koja nastaje u tkivima, konverzijom elektrine energije u toplotnu. Budui da tkiva imaju razliit jonski sastav i razliit broj dipola, to je i koliina osloboene toplote u njima razliita. Visokofrekventne struje imaju potpuno drugaije fizioloko dejstvo nego jednosmerne i niskofrekventne struje. Jednosmerne struje stalnog intenziteta pri prolasku kroz ive organizme izazivaju pojave koje su vezane za elektrolizu i pomeranje jona. Naizmenine struje frekvencije 50 Hz (struje gradske mree) jaine 10 mA izazivaju jak bol i skrauju miie. Visokofrekventne struje (Tesline struje), stotinu puta jae, ne skrauju miie, ne izazivaju bol, ne deluju nadraajno na tkiva, ve razvijaju samo toplotu. Ovakvo dejstvo visokofrekventne struje objanjava se skin efektom i malim periodima oscilovanja (period oscilovanja im je 105 - 10-8 s). Joni se skoro ne udaljavaju iz svog ravnotenog poloaja, i koncentracija jona na elijskim membranama se ne menja, pa ove struje ne mogu da izazovu depolarizaciju i razdraenje. Visokofrekventne struje teku po povrini provodnika. Kratki talasi u tkivima izazivaju konverziju elektrine energije u toplotnu. Najvei konverzivni efekat nastaje usled kretanja jona, manji efekat je usled rotacije dipol-molekula, a najmanji usled distorzije molekula. Koliina stvorene toplote zavisi od dielektrinih svojstava i omskog otpora tkiva. oveije telo predstavlja sloeni sistem kondenzatora i
10

omskog otpora. elijske membrane predstavljaju dielektrik, a meuelijska tenost, s jedne strane, i citoplazma, s druge strane, ine provodnike. Na taj nain, u tkivima postoje mikrokondenzatori: dva provodnika izmeu kojih je dielektrik. Ukupni kapacitet oveijeg tela iznosi 0,01 do 0,02 mF. Otuda u tkivima, osim omskog, postoji i kapacitivni otpor, induktivni je zanemarljiv. Pri primeni elektrinog polja najvie se zagreva potkono masno tkivo, u kome struja prolazi kroz brojne uske vaskularne kanale, koji okruuju elije masnog tkiva. Uski kanali predstavljaju istovremeno veliki otpor, tako da u njima nastaje najvea konverzija elektrine energije u toplotnu. Primenom magnetnog polja najvie se zagrevaju tkiva koja dobro provode struju miii i unutranji organi jer se vrtlone struje indukuju u tkivima sa dobrom provodljivou. Na granici dveju sredina s razliitim dielektrinim svojstvima mikrotalasi se jednim delom odbijaju a drugim delom prodiru. Odbijanje je veliko na granici vazduh-koa, koa-masno tkivo i masno tkivo-miii i, zavisno od debljine koe i masnog tkiva, iznosi 25%-75%. Prodirua energija se apsorbuje u tkivima. Odnos izmeu prodiranja i apsorbcije je reciproan, odnosno dubina penetracije je vea ukoliko je apsorbcija manja, i obratno. Energija reflektovana unutar tkiva takoe se apsorbuje. Apsorbovana mikrotalasna energija, izazivajui rotaciju dipolmolekula, kretanje jona i distorziju elektronskih putanja atoma i molekula, poveava toplotu u tkivima. Koliina poveane toplote je proporcionalna koliini apsorbovane energije. Apsorbcija je najvea u tkivima s velikim sadrajem vode, kao to su miii i parenhimni organi, jer je frekvencija mikrotalasa bliska frekvenciji relaksacionih oscilacija dipol-molekula vode. Relaksaciona frekvencija je ona frekvencija pri kojoj je rotacija dipol-molekula najvea: 1800. Kada je ova frekvencija nia od frekvencije mikrotalasa, dipol-molekuli zaostaju u svom kretanju, pa je apsorbcija manja. Apsorbcija je najmanja u tkivima s niskim sadrajem tenosti, kao to su masno i kotano tkivo. Pri prolasku kroz masno tkivo energija mikrotalasa se smanjuje za polovinu na dubini od 3,5 cm, a pri prolasku kroz miino tkivo smanjuje se za polovinu ve na dubini od 0,7 cm. Otuda mikrotalasi termiki ne optereuju potkono masno tkivo kao kratki talasi.

11

Ultrakratki talasi dublje prodiru u telo od mikrotalasa, jer se manje apsorbuju u tkivima bogatim tenou. Pri prelasku iz jedne sredine u drugu manje se odbijaju od mikrotalasa, stojei talasi se pri njihovom odbijanju praktino ne stvaraju. U tkivima izazivaju ravnomerniju toplotu od mikrotalasa. Termiki ne optereuju potkono masno tkivo. Kada je re o dugim talasima, elektrode koje se koriste predstavljaju obloge kondenzatora, a deo tela izmeu njih je dielektrik. Kapacitet kondenzatora direktno je proporcionalan proizvodu dielektrine konstante i veliine elektrode, a obrnuto srazmeran rastojanju izmeu elektroda. Zagrevanje tkiva zavisi od elektrinog otpora tkiva i njihovog poloaja u odnosu na linije elektrinog polja. Tkiva sa velikim otporom, kao to su masno i fibrozno tkivo, najvie se zagrevaju ako lee popreno u odnosu na linije polja, dok se tkiva sa niskim otporom, kao to su miii, najvie zagrevaju ako lee uzduno prema linijama polja. Toplota se stvara ne samo u povrinskim ve i u dubokim tkivima. Pod uticajem poveane toplote proiruju se arteriole i kapilari, ubrzava se cirkulacija krvi i poveavaju se metaboliki procesi. DArsonvalove struje imaju slab toplotni efekat, jer je struja male jaine. Lokalna darsonvalizacija izaziva hiperemiju arteriola i kapilara, tonizira krvne sudove, poboljava trofiku i stimulie razvoj granulacionog tkiva, smanjuje pruritus, bol i spazam miia. Opta darsonvalizacija deluje sedativno i smanjuje krvni pritisak.

12

Literatura
1. Kunej D., Stankovi T. (2000. god.), Praktikum fizikalne terapije, esto dopunjeno i preraeno izdanje, Beograd 2. Simeunovi J., Zekovi P. (2005), Fizikalna terapija 2, sedmo izdanje, Beograd 3. Internet: 1. http://kucnimacak.webs.com 2. http://www.ras.co.rs/Arhiva/152/15_2_04.pdf 3. http://www.scribd.com 4. http://www.slideshare.net 5. http://www.wikipedia.org/

13