Zaljubiti se u mlaeg mukarca

Anabela Basalo

Lilin stan je bio toliko savreno uredan da su se ak i njene prijateljice, s kojima se druila vie od deset godina, oseale neprijatno svaki put kada bi ih ona pozvala u goste. Ponekad su zaista bile zabrinute za Lilu i esto su pokuavale da joj pomognu, makar savetima. -Mogla bi da prestane da bolesno brine o stvarima i da se okrene ljudima. To tvoje lickanje nametaja, poliranje posua i brisanje praine svakog dana samo pokazuje da ti je neophodan mukarac. A Lila se smejala i odmahivala dugom, negovanom rukom. -Kakav mukarac?! Sve ga vi imate pa ja ne vidim da ste naroito srene. Kad god se sastanete, kukate na njih. Bila je u pravu, zato su svi pokuaji prijateljica da proire Liline vidike propadali nakon takvog komentara. Naime, ona jedina nije bila udata, sve ostale su imale burme koje su ponekad proklinjale. Ali, svejedno, smatrale su da bi Lila morala da ima mukarca, bila je najinteligentnija, a umela je da bude i najlepa kad bi je nagovorile da se dotera. Iako je vodila rauna o tome da svaka resa debelog, mekanog tepiha u dnevnoj sobi bude na svom mestu, Lila nije imala istu opsesiju kad je bila u pitanju njena smea kosa, koja je uvek bila nemarno vezana u rep ili u neobaveznu punu. Nije se minkala, ali je imala nebrojeno mnogo pomada i tonika za lice i telo. Njena garderoba je bila leerna i veinom je bila od teksasa i pamuka. Najelegantniji komad u njenom ormanu bile su earpe kojima bi s vremena na vreme osveila svoju pojavu. Njena najblia prijateljica Nadica bila je sasvim suprotan tip ene. Po ugledu na svog idola Merilin Monro,

nosila je komplikovanu frizuru, redovno je farbala crni izrastak kako ne bi poremetio savrenstvo njene blajhane kose, a omiljene odevne kombinacije bile su joj izazovne uske pantalonice i providne satenske majice. Za razliku od pedantne Lile, Nadica je bila katastrofalna domaica, njen brak je bio u krizi, tako da nije ni pokuavala da se popravi. esto je govorila kako nema volje da pobolja svoje kulinarske sposobnosti kad njen Milo ne zasluuje da jede nita bolje od splaina. Iako su sve njene prijateljice, a bilo ih je pet s kojima se redovno viala, mislile da znaju sve o Lili, bile su u potpunoj zabludi. Kad su je upoznale na jednom enskom provodu u Budimpeti 8. marta, sve su bile kao i Lila. Neke od njih su bile u svai s momcima ili buduim muevima pa su iz inata krenule na put, dok su neke, ukljuujui i Nadicu i Lilu, imale za cilj da se dobro provedu, jer nisu imale mukarca s kojim bi ostale za Dan ena. Toliko su se dobro i razuzdano provodile ta etiri dana u glavnom gradu Maarske, kako samo ene mogu kad nisu pred oima mukaraca, da su nastavile druenje i nakon povratka kui. Od tada je prolo deset godina, ali su se redovno viale i brinule jedna o drugoj. Lila je bila na pet venanja i oekivalo se da esto bude njeno. Iako su je prijateljice u poetku druenja zapitkivale o vezama koje je imala, Lila je diplomatski preskakala odgovore. -Nije bilo nijednog pravog za mene. One su verovale da zaista nije srela mukarca koji bi joj mogao parirati, s obzirom na to da je Lila govorila tri jezika: francuski, engleski i grki, da je izdala dve zbirke pesama koje je smatrala svojim najlepim hobijem i da je

dugo radila kao prevodilac u grkoj ambasadi i imala mogunost da upozna vane ljude koji su je potovali kao neobino finu i inteligentnu enu. Kada je Lila reila da prestane da radi u ambasadi i da daje kune asove srednjokolcima i studentima, prijateljice su bile zauene. Ali Lila je elela mir koji one nisu mogle da razumeju. Od svih drugarica, najvie je zavolela Nadicu, iako joj je bilo jasno da su njih dve suta suprotnost jedna drugoj. Ali Nadica je bila vesela, imala je plitke rezone, nikada se nije nervirala oko stvari koje nije mogla da promeni, a esto ni oko stvari koje su zavisile samo od nje. Bila je vetropirasta i zaljubljive prirode, pa je i njen brak bio prava amerika komedija u kojoj je Nadica igrala ulogu laljive, neverne supruge, a njen Milo ravnodunog mua koji na neveru uzvraa neverom. Lila ju je zavolela ba zbog tog bezbrinog stava prema ivotu i na nju je Nadica delovala rastereujue ak i kad bi bila u najveim problemima. Ipak, ni njoj Lila nije rekla detalje iz svoje prolosti koji su na neki nain bili uzrok otpora prema vezama i braku. To je Lila ostavila za sebe, ne elei da kopa po seanjima zbog kojih nije bila srena. 2. Poglavlje

-Ja neu moi noas da spavam, profesorka. Ne znate vi kakav sam tremaro, mogu sve da znam, ma mogu i Francuz da budem, ali ja bih opet na ispitu zanemeo i odsek'o se. Lila je gledala mladia plave kose koji je mahao rukama i

gestovima podupirao svoju priu. Smeila se i ohrabrivala ga. -Vano je samo da si ti siguran u sebe. Kad ue u uionicu, zaboravi da je ispred tebe profesor. Zamisli da je to neko ko je tek poeo da ui francuski i ko u tebe gleda kao u sveznalicu, tako i razgovaraj s njim. Osim znanja, vaan je i stav. ak i da pogrei, to e delovati kao da si napravio lapsus, a lapsusi su normalna pojava i u maternjem jeziku. I samo priaj s osmehom. Nemoj da se kezi, mislie da im se ruga. Pravi osmeh je u stvari poluosmeh. Da probamo... tako, ali nemoj da krivi usta nadesno. Pogledaj se sad u ogledalo. Vidi da deluje kao neki dobri pametnjakovi. Kad je mladi, jedan od dvadesetak uenika koje je u tom trenutku poduavala, otiao, Lila je bacila pogled na svoju urednu crvenu svesku i s olakanjem zakljuila da je to bio poslednji as za ovaj dan. Dobila je od Smilje, jedne od osmomartovskih prijateljica, sjajan recept koji je htela da isproba. Taman je vezala kecelju oko struka i krvniki zategla gumicom rep kako joj ne bi nestani pramenovi padali na lice, kad se oglasilo zvono na vratima. Bila je sigurna da je poslednji uenik zaboravio da joj postavi neko pitanje pa je pourila da otvori. Na vratima je umesto plavokosog mladia stajao neznanac. Lila se zbunila, pogotovo to joj izgled tog momka nije nimalo ulivao poverenje. Imao je tamnu kosu, putenu taman toliko da izgleda kao buntovnik bez razloga. Njegovo lice je imalo neto surovo u sebi, ali s druge strane i neto deaki nestano. Mogla se zakleti da taj momak,

procenila je da ima dvadeset tri godine, najvie vremena provodi na ulici. Obuen u trenerku i majicu bez rukava, koja nimalo nije pristajala za prvi dan sveeg aprila, otkrivao je strahovito miiave ruke. Na desnoj je imao tetovau razljuenog zmaja. Lila se za tren uplaila to je tako naivno otvorila vrata, ali je ipak povratila kontrolu i pitala ga koga trai. -Kad bih znao koga traim, bilo bi mi daleko lake. U ovom krugu su tri solitera sa po trinaest spratova, raunajui i prizemlje svakog solitera. Na svakom spratu su tri stana. To bi znailo da ja moram, u najgorem sluaju, ukoliko onaj koga traim stanuje ba u poslednjem soliteru i na poslednjem spratu, da pozvonim na mnogo vrata. -A da pogleda listu stanara koja se nalazi na svakom ulazu i da vidi da li taj neko koga trai ovde stanuje? -Na spisku stanara ne pie ko kakva kola vozi. -A tebi treba neko ko vozi... ta? -Sivu "ford fijestu" izbuenih guma. U stvari, sivu "ford fijestu" kojoj nisu izbuene gume. -Ne shvatam, jesu li izbuene ili nisu? -Jesu, ali taj koji vozi "fijestu" jo ne zna da mora da krpi gume. Ja sam mu ih izbuio pre nekih dvadeset minuta. Lila se ponovo malice preplaila, ali ovaj mladi ju je na udan nain uvukao u razgovor. Bila je radoznala da sazna ta on zaista trai. -A zato si mu probuio gume? Mladieve tamne, nemirne oi podsmeljivo su je odmerile od glave do pete. Lila se postidela to je izala u kecelji s motivima najkorisnijih kuhinjskih posuda. -Oigledno da sam opet pogreio vrata.

Polako se okrenuo i poao ka stepenicama na sledei sprat. Ali Lila nije elela da on ode. Htela je jo malo da pria s njim, ni sama ne znajui zato, niti o emu. -Otkud zna da ja nisam voza te jadne "fijeste"? Okrenuo se, a na licu mu je bio osmeh zbog kojeg se na njega niko ne bi mogao naljutiti ak i da mu opsuje majku. -Ti? Ne verujem. Ta kecelja mi govori da najbolje vozi tiganje po kuhinji. Ovo je Lilu uvredilo. Prkosno ga je pogledala. -Moda tvoji utisci nisu ispravni. To to nosim kecelju ne znai da ne umem da vozim automobil. -Mogu da se kladim da nema ni vozaku. -Ma nemoj! -Da, da, siguran sam da nikad nisi ni polagala i da si takva kukavica da ne seda s nepoznatima u kola. itao ju je kao otvorenu knjigu. Iako je znala da je sve to je nagaao u vezi s njom istina, neto detinjasto u njoj nije joj dalo da to i sebi prizna. -E pa, nije tano! Trebalo bi da preispita svoje telepatske sposobnosti da ita ljude koje prvi put vidi. Sve to si rekao o meni, pogreio si. -Ne greim. Daj vozaku da vidim. -to bih ti je dala? Nisi ti saobraajac, niti je ovo cesta da bi me ti legitimisao. Mladiev osmeh se razvlaio od uva do uva. -Pa da, nema vozaku. -Imam! -Ajde da se kladimo? Ukoliko je ima, ja u onome kome sam probuio gume da kupim nove, a ako nema, ti e morati da napravi knedle sa ljivama, koje u poneti, a ja

u sutra, prekosutra pobedniki doi po njih. Pocrvenela je. Ova opklada je zvuala ludo. -Neu da se kladim s tobom. -Zato? Nemoj mi rei da ne zna da pravi knedle sa ljivama? -Znam. Ali neu da se kladim. -E, vidim ja da je tebi dosadno pa samo eka da ti neka kominica zazvoni na vrata kako bi ubila vreme. Ali ja nisam iz komiluka, ja sam ovde samo zalutao, a usput me na parkingu zagradio neki magarac koji vozi "ford" i ve dva sata ne shvata da je nekome prepreio put. Ajde, tetka, do vienja. Tetka??? Lila je prebledela. On jeste bio dosta mlai od nje, ali je ona u trideset drugoj bila daleko od toga da je neko naziva tetkom. Pogotovo nepoznati mladi s toliko udnog arma. -U redu. Dobio si svoje knedle sa ljivama! Ovo ga je vratilo s vrha stepenita. -Jesam? -Da. Sutra u ih napraviti. Ti doi i uzmi ih. Ali ponesi svoju posudu. Ja moje ne dajem. -Ako ne budem stigao sutra, mogu li prekosutra? -Kako god hoe. I da zna da tu "fijestu" vozi ovek s desetog sprata, preziva se Petrovi. -U ovom soliteru? -Da. -Hvala ti, srce si. Nego, je li to neki opasan tip s punom kuom maeta, pitolja i municije? Da znam da li da ga prvo oamutim pa da mu onda saoptim da je ostao bez guma, ili mogu da budem uljudan?

-To je jedan nizak prgavi ovek, nalik na pekinezera, ali kad tebe vidi tolikog na vratima, ne verujem da e te ujesti, niti lajati. Namignuo joj je i potrao uz stepenice. Kad je Lila zatvorila vrata, morala je da se nasmeje od sveg srca. Bilo je neeg predivnog, deakog u tom mladiu. Kako joj se nisu esto deavale stvari koje bi razbile svakodnevicu, a nije esto ni imala prilike da razgovara s nepoznatim ljudima o drugim temama sem o uenju i jezicima, sve ovo joj je izgledalo kao da je sanjala. Vratila se u kuhinju, usredsredila se na kuvanje, ali joj nepoznati mangup nije izlazio iz misli. Sutradan je napravila knedle sa ljivama. Trudila se toliko oko njih da je u jednom momentu shvatila da preteruje. Kad su bile gotove, izvukla ih je iz rerne i kritiki pogledala. Stavila je jednu na tanjir, a onda je tanjir stavila na tacnu zajedno s posudom za eer i odnela u dnevnu sobu gde je mrava studentkinja iz Nia s mukom reavala zadatak koji joj je Lila zadala. -Odmori se malo. Probaj ovo, pa mi reci kakvo je. Devojka se iznenadila ovim gestom. Lila je uvek bila dobra prema acima, ali je drala distancu i nikad nije uradila neto slino. -Hvala. Ali da prvo zavrim zadatak? -Ne, ostavi sad, posle e. Devojka je polako odgurnula svesku i prinela tacnu. Lila je posmatrala njenu reakciju nakon prvog zalogaja. Ali kako

devojka nije imala pojma da je u ovom sluaju degustator, nije nita ni prokomentarisala, ve je odmah prela na drugi zalogaj. Posle petog, kad je ve knedla bila na izmaku, Lila je morala da postavi pitanje. -Kako ti izgleda? -Fantastino. Mogu li da dobijem jo jednu? Lila je donela iz kuhinje jo knedli, srena to je napravila vie od trideset. A onda je pourila da zavri as kako bi imala vremena da se malo dotera pre nego to nagraeni dobitnik knedli ne stigne po svoju premiju. Bilo je ve sedam sati kada je shvatila da neznanac nee doi da pokupi svoje knedle. Gledala se u ogledalo i sama sebi bila strahovito smena, toliko da joj se plakalo. Oeljane kose, putene da slobodno pada i da na krajevima pravi mladalake kovrde, obuena u uske farmerke i majicu koja je dopirala do pupka, s maskarom koju je koristila samo pri odlascima u pozorite, na slavlja ili neke druge sveanije prilike, sebi je izgledala kao tetka koja je zbog jednog mangupa zalutalog na njenim vratima pokuala da imitira devojicu. A on nije doao jer je verovatno ve zaboravio da ona postoji. Ljutila se na sebe to je sve to uinila uzalud. Taman je elela da ode pod tu i vodom spere sramotu koju je oseala, kad je zazvonio telefon. Bila je to Nadica. -Draga moja, bila sam u neuspelom pokuaju valeracije u tvom kraju, pa hou da svratim da te vidim.

-Naravno, doi. -Tu u biti za pet minuta. Stavi kafu. Lila nije imala vremena da pokvari svoj novi izgled, jer se Nadica zaista pojavila za pet minuta. To nije moglo nikoga da zaudi, vozila je kao manijak i svuda je stizala na vreme. Kad je lana Merlinka videla prijateljicu u novom izdanju, poela je da skakue po kui, vodei rauna da ne zgazi na rese i da ne gazi tiklama po delovima parketa koji nisu bili prekriveni tepihom. -Neto se dogaa! Neto se dogaa! Lila ima mukarca! -ta lupa gluposti? Sedi tu, nemoj da mi skae k'o lopta, muti mi se u glavi od tebe. Lila je crvenela, ali je uspevala da to sakrije. Iako je Nadica navaljivala da sazna za koga se udesila, Lila je izbegavala odgovor. -Samo sam htela da vidim kako mi ovo stoji. -Ma, lae me, ali neka te, neka. Meni, najboljoj prijateljici, nee da kae istinu. -Govorim ti istinu, nema nikakvog uticaja mukaraca na to. Vidi da sam sama i da sedim u kui. -Moda je neki bio pre mene? teta to si ti tako uredna pa kod tebe nema tragova koji bi te odali, nema prljavih aa koje ostaju nakon udvaranja i nema izguvane postelje. Ali nije vano. Samo da zna da sjajno izgleda. -Ne, ne, nikako. Sama sebi sam smena. -Zato to nisi navikla. Ja mislim da si prelepa. Dosta je vie tvoje neobaveznosti u oblaenju i izgledu. Vie stvarno nije

zanimljivo. Jao, samo kad kaem devojkama kakvu si transformaciju doivela. -Nemoj, ljubim te. Zna da e one da me zezaju i da me gnjave pitanjima. Bar da imam neto novo da im kaem, ali nemam. Ionako mi je samo dunulo da se malo doteram. Sutra ve nee biti tako. Ali priaj ti meni kakva je to neuspela valeracija bila? -Ne pitaj! Zna onog kolegu to je otiao iz firme kad je otvorio prodavnicu? E, s njim sam se videla... Tako je Lila navela Nadicu da pria o sebi i najzad je mogla da odahne i sauva tajnu svog izgleda i svog stida samo za sebe.

Dva dana nakon to je napravila knedle sa ljivama, one su zavrile u kontejneru. Bez milosti ih je izruila u crnu kesu i prosledila ubretarima. Reila je da vie ne misli na nepoznatog istetoviranog momka. Moda bi joj to i uspelo, ali ga je nakon dve nedelje od prvog susreta zatekla kako sedi na stepenitu ispred njenog stana. -ao, ja sam doao po moje knedle. Znam da su sad tvrde kao orah i da su verovatno ve dobile onu zelenosivu bu po sebi, ali ne smem da se alim. Kasnim s preuzimanjem nagrade i moram da budem zadovoljan onim to u dobiti. Ako je Lila i bila ljuta na njega to se nije ranije pojavio, sada se definitivno odljutila. -ao mi je, ali one su bile toliko ukusne da nisam mogla da odolim i sve sam ih pojela. -Sama?

-Podelila sam ih s jo nekim ljudima. -Ne mogu da verujem! Ba sam maler. Ali nisam bio u gradu, iskrslo mi je neko putovanje i nikako nisam mogao da stignem po knedle. Lila je gledala kako ustaje i polako se sprema da krene niz stepenice. Iako je znala da je logino da ga pusti da ode, neto u njoj je htelo da ga zadri po svaku cenu, bar na nekoliko minuta. -Da li ti ikada koristi lift? -Ne, nisam navikao. Odrastao sam u kui, solitere ne podnosim. A stepenite je zdravo i dobro za kondiciju. -Ne bih rekla da ima tolike miie od tranja stepenitem osim ako nekad ne tri na rukama. -Ovo je teretana uinila od mene. A otkud jednoj domaici tako vitka linija? Lila se stidljivo nasmejala. Sva srea da nije krenula u prodavnicu u onoj razvuenoj trenerci koja je na zadnjici izgledala kao da ima gomilu sala, ve je obukla lanene pantalone i duksericu, pa je moglo da se vidi koliko je zgodna. -Moda ja samo delujem kao domaica. -Kad zna da pravi knedle sa ljivama i kad ima onako ludu kecelju, ne znam ta bih drugo mogao da zakljuim. Sad ve ni on nije izgledao kao da je raspoloen da ide. Naslonio se na zid i posmatrao je. Lila je uvek bila kukavica kad su mukarci bili u pitanju, a nije za sebe ni mislila da je neka zavodnica. Ali u tom trenutku samo je elela da ga nekako zadri to due. -Ako ti se toliko jedu knedle, moda bih mogla da ti ih napravim.

-Sad? -Da, mada bi morao malo da saeka, ali zasluio si ih. Dobro si me procenio. -U redu. Saekau. Detinjasto je seo na stepenik i prekrstio ruke. -Tu e da me eka? -Da, nije ovde tako neudobno kao to izgleda. Lila se nasmejala. Otkljuala je vrata i pokazala mu rukom da ue. Mladi se zbunio. -Zove me unutra? -Da. Mislim da je pametnije da sedi u stanu nego pred vratima. -Ali... ta e da kau tvoji ukuani? -Koji ukuani? Bilo mu je jasno da je prolaz slobodan.

Nikada nije pravila neko jelo pred mukarcem, ali za sve postoji prvi put. Ilija, tako se predstavio, nije se odvajao od Lile dok je ona spremala njegovu omiljenu poslasticu. Upijao je sve to je radila i postavljao desetine neobinih pitanja. Bio je duhovit, armantan, po izgledu se moglo rei da je sirova mukarina, ali je imao duh deteta. Lila se plaila da ga pita za godine, jer joj je na trenutke izgledalo da je jo mlai nego to je procenila. Ali njemu takve stvari nisu bile naroito vane. Kad su knedle bile na stolu, sa strepnjom je ekala njegovu reakciju. No, nije imala ega da se plai, Ilija je toliko bio oduevljen knedlama da je pojeo est komada bez pauze.

-Ovo je raj za moj stomak. A onda je sluajno prevrnuo au sa sokom i crvena jagoda se prosula po njenom utirkanom stolnjaku. Oekivala je izvinjenje, onu grimasu pokajanja i uasa koju su slagali svi njeni gosti kad bi im se neto slino desilo. Ali Ilija se samo nasmejao, pokupio stolnjak i pruio joj ga. -Nikad mi nije bilo jasno zato ljudi stavljaju bele stolnjake kad jedu. Jebem ti jelo koje makar iz euforije i slasti ne prospe. Zato bi trebalo praviti tamne stolnjake, zar ne? Lila je samo klimnula glavom ni sama ne verujui da je uspela toliko dobro da se kontrolie i da ne pokae koliko je oajna zbog svog divnog belog stolnjaka. Pokuala je da sazna neto vie o njemu. Postavila mu je nekoliko pitanja i nakon sat vremena leernog razgovora, uz kafu, dok je nemarno leao na njenom kauu kao da je kod kue, Lila je imala sliku o tom mladiu. Odrastao je u onom kraju grada gde se sve vanije stvari deavaju na ulici, ispred kue, gde se jedva eka sunani dan kako bi komiluk mogao da se okupi u grupicama i da posmatra ko je kod koga doao i koliko se zadrao. Ilija je imao starijeg brata koji se uvukao u visoke krugove oenivi se erkom jednog od najbogatijih trgovaca kafom. Ilija je otvoreno priznao da smatra kako je njegov brat Lazar u svojoj supruzi video samo novac, jer je bila runa kao vekija i glupa kao toak. On je delio kuu s roditeljima za koje je rekao da su poteni i mirni ljudi koji ne mogu da shvate kako su uspeli da naprave njega, koji je sve samo ne miran i poten. Na pitanje ime se bavi, Ilija je odgovorio: -Ja sam od onih koji stalno neto muljaju, ali to rade uspeno.

Zakljuila je da su to neke ilegalne, nezakonite stvari i nije insistirala na detaljima. Oigledno je bio jako naitan, iako je imao samo srednju kolu. Voleo je da pria neobine prie, a bio je pun i sopstvenih anegdota. A onda je on pitao Lilu da mu kae neto o sebi. -Moj ivot je daleko nezanimljiviji od tvog. -Ne verujem ti. Mislim da je zanimljiv, ali ti ni sama toga nisi svesna. -Ozbiljno, nema tu zanimljivosti. Predajem privatno engleski, francuski i grki, imam pet prijateljica koje su udate, ali imaju vremena za druenje bar jednom nedeljno, moji roditelji ive u Zrenjaninu, tamo sam i ja roena, ali sam dola da studiram ovde i tu ostala. Oni su mi kupili stan. -Lep stan, nema ta, mada je za moj ukus preterano sve na svom mestu. Ja sam vie za blagi haos. A kako to da nisi udata? Jesi li bila? -Ne, nisam. Nikad nisam bila ni blizu. -Svata! udi me to, jer mi izgleda kao dobra prilika za enidbu. -U kom smislu? -Pametna si, govori tolike jezike, situirana si, oito da ima i dovoljno novca, samo to ga ulae u pogrene stvari. -Kako pogrene? -Pa u bele stolnjake, moderne usisivae, magine krpe i tako to. U svakom sluaju, udno je da se nisi udala. Mora da si se neto opekla pa se sad i dima boji. Lila se setila Voje, svoje mladalake ljubavi, za kojeg je mislila da e se udati i zbog kojeg zamalo nije odbila

odlazak u glavni grad na studiranje. Ali nije htela ni sebi da prizna da je zbog njega tako dugo sama. -Imala sam ja neke veze u ivotu, ali nijedna nije bila onakva kakvu sam elela. -A kakvu ti eli? -Ne znam... Moda elim neto to e me promeniti, to e mi dati volje. Na primer, moda elim nekog zbog koga u prestati da tirkam stolnjake i ko me nee nervirati ako legne tako oputeno, kao ti, na kau, pa mi zaroza jastuie. Kao da se opekao, Ilija je skoio. Tek tad se Lila nasmejala pokazujui da je sve to bila ala. -Kako sam naseo! Stvarno sam mislio da si ozbiljna, tako si me pogledala kao da e od mene napraviti jastuie. -Ne misli valjda da sam toliko bolesna? -Ne mislim, ali kad sam video prvi put tvoj stan, priznajem da sam se zabrinuo. Pogledao je na sat i zavrteo glavom. -Kako je meni vreme prolo s tobom! Moram da idem, ostavio sam telefon kod kue na punjenju i sigurno se ve usijao od poziva. Ustao je, a Lila je osetila da e joj jako teko pasti samoa. Ispratila ga je do ulaznih vrata, a tu je on zastao i okrenuo se ka njoj. -Hvala na divnim ljivama. -Hoe da ponese ostatak? -Ne, a i nisam poneo posudu. Nasmejao se. -Nema veze, dau ti ja svoju, to u preiveti. -Lila, nemoj se truditi. A ja bih mogao i sutra da doem

ako ih ti dotad ne pojede. Ovo je liilo kao poziv na novi susret, ali Lila nije znala da li s njom ili s knedlama od ljiva. -Moe, naravno... Mada sutra imam dosta asova. -Prvo bih te pozvao. Ako mi da broj telefona. Zapisala mu je na cedulji i mobilni i fiksni. Htela je da se osigura da e je nai u svakom sluaju. -Hvala ti jo jednom. uemo se. Pogledao ju je kao da e se sagnuti i poljubiti je, ali to nije uinio. ula je kako tri niz stepenice, a onda je zatvorila vrata. Znala je da je bilo iluzorno misliti da je tom momku taj dan bio toliko poseban kao to je bio njoj. Sutradan ujutru iznela je ubre. Kad se vraala, pred liftom je stajao nizak ovek nalik pekinezeru. -Dobro jutro, komija. -Dobro jutro. Lila se jedva suzdravala da se ne nasmeje pri pomisli kako je reagovao kad je istetovirani momak doao da mu saopti da mu je izbuio gume. Kad su uli u lift, ovek je prvi progovorio. -Evo, skinuli su i sijalicu. To mora da je onaj isti mamlaz koji je meni izbuio gume. Taman je htela da stane u Ilijinu odbranu i da kae kako to nije mogue jer ''mamlaz'' ne ide liftom, ali se setila da bi je poznanstvo s takvim momkom kompromitovalo kod komija. -Ko vam je izbuio gume, komija? -Ma neki drogirani bilder. Dunulo mu tako.

-Pa nije valjda bez razloga? -Jeste, iz ista mira. Drogiran, kaem vam. -Kako znate da je narkoman? -Pa vidi mu se u oima. Sijaju kao da su mu ugradili reflektore u zenice, a i to se po podonjacima moe zakljuiti. Ma bolje da ga ne vidite. Lili se vratio Ilijin lik. Zaista je imao udesan sjaj u oima, a i podonjake. Na to nije obratila panju. -Dobro je samo to ne ivi ovde kod nas, ve dolazi kod neke enske. Sto posto sam siguran da je to ona mala plava to puta glasno muziku, iz broja 22. Ako je Lili i zasmetalo to to bi Ilija eventualno mogao da bude narkoman, vie ju je zabrinulo ovo to je upravo ula. Propustila je da pita Iliju otkud on uopte na parkingu tri solitera, kao da je mislila da se on naao pred njenim vratima udom koje ne treba objanjavati. Ali sad... -Kako znate da ovde dolazi zbog devojke? Sve ste ga ispitali? Lift je stao na etvrtom spratu, a tu je Lila izlazila. No, usporila je da bi ula odgovor. -Kad sam izaao da vidim ta mi je to udovite uradilo s gumama, uo sam kad je priao telefonom. Smejao se kao lud to se ja drim jadan za glavu i ne znam kako u da okrpim sve gume, a onda ga je verovatno neko pitao koji je avo traio ovde. Tad je rekao da je bio kod devojke. Lila je jedva pozdravila pekinezera pre nego to je zatvorila lift. Oseala se kao najvea glupaa. Dok je ona sanjala nemogue snove kako se Ilija pojavljuje tu zbog nje, a ne zbog knedli, realnost je bila sasvim drugaija. Ilija je imao devojku, a knedle su mu samo bile usput, kao i Lila. Dolo

joj je da pobaca preostale knedle kroz prozor. Taj dan joj je bio pakleno naporan. Sve do pet sati imala je asove, klinci su se samo menjali, odlazili i dolazili, a ona je bila strahovito neraspoloena. Onda su joj se jo najavile Smiljka i Milica, dve od pet drugarica, da e oko sedam sati da svrate do nje. Iako joj nije prijalo drutvo, napravila se kako se tome raduje. Moda je bilo bolje da ne bude sama, s obzirom na to da je bila ubeena kako se Ilija nee javiti, i to ne samo tog dana ve nikad vie. Prijateljice su dobile ukusne knedle od ljiva kao dezert uz kafu, a Lili je na neki nain bilo krivo dok je gledala kako jedna po jedna omiljena Ilijina poslastica nestaje. Sluala je priu o brakovima dve ene i pokuala da razume kako to da one vole svoje mueve a veito ih ogovaraju. Smiljka je upravo priala kako njen suprug ne ume ni da obrie cipele kad ulazi u kuu, dok se Milica alila kako njen dragi sve manje ima interesovanja za seks. Ali to su bile standardne prie na koje je Lila ve bila navikla, tako da je znala da nijedan njen savet, ma koliko bio dobar, nee biti prihvaen i nee se primeniti. ene kao da su uivale u svojim problemima. Taman kad je Milica poela da iznosi dokaze u korist svoje teorije o tome da je mu vara, zazvonio je fiksni telefon. Lila se izvinila to mora da prekine razgovor i javila se. -Halo? -Da li je to najbolja i najlepa kuvarica koja pravi magine knedle? Prepoznala mu je glas, a srce je poelo da joj lupa kao pred infarkt.

-Ilija? -Ja sam. ta se radi? -Imam drugarice u poseti. Malo askamo. -Da li jedu moje knedle? Nije mogla da se uzdri a da ne prasne u smeh. -Morala sam da ih posluim. -Da li e ita ostati za mene? Lila je taman htela da kae da e svakako ostati samo da on doe, ali se onda setila jutronjeg razgovora u liftu. -Dolazi kod devojke pa si mislio da svrati na knedle? Ova reenica je zvuala glupo tek kad je bila izgovorena. Lila se tako postidela to je dozvolila jeziku da bude bri od pameti, pa je oekivala da joj i mladi s druge strane ice stavi do znanja kako je njeno pitanje van pameti. Ali Ilija nije imao pojma ta je u Lilinoj glavi. -Mislio sam da ti nisam spomenuo Miru, ali izgleda da jesam. Ne, veeras neu svraati do nje, ba sam hteo specijalno da doem zbog knedli. Ali poto si zauzeta, nema veze. Bie prilike. Neu vie da te odvajam od prijateljica. uemo se. Lila je morala da odreaguje. -Doi slobodno. Nee one jo dugo, udate su pa nemaju ba toliko vremena za mene. Bilo bi teta da knedle propadnu. Nije morala da ga moli. ula je njegov smeh s druge strane ice posle koga je sledilo pitanje: -Da li ti odgovara za nekih sat vremena? -Da, odgovara mi. Ostalo joj je samo da se moli da prijateljice u tom roku

odu, jer ne bi podnela da se Ilija onako mlad i pun snage pojavi na vratima, a da Smiljka i Milica ostanu u udu. Na svu sreu, desetak minuta pre nego to e se Ilija pojaviti na njenim vratima, Milica je pogledala na sat i setila se da joj dolazi u goste muevljev brat od strica. Za njom je ustala i Smiljka kojoj se oigledno nije ilo kui, ali je iz pristojnosti izmislila kako i ona ima obaveze. Tako je teren bio ist i Lila je mogla bez presije da otvori vrata mukarcu u izbledelim farmerkama i plavoj dukserici. U ruci je nosio dva diska. -Nisam imao pojma da li voli filmove, ali sam zapazio da ima DVD, tako da sam skoknuo do video kluba i uzeo nam neto da se zabavimo. Izgovorio je to toliko leerno da se i Lili uinilo kako je sasvim normalno i svakodnevno da mukarac posle dva susreta ulazi u njen stan i donosi filmove koje e zajedno da gledaju. Naravno, posluila ga je prvo knedlama, uivajui u mrvicama koje su padale na tepih, a zbog kojih se nimalo nije nervirala. Filmovi nisu bili po njenom ukusu, bila su to dva akciona amerika filma, a ona je vie volela romantine komedije. No, Ilija je imao tako smene komentare na svaku scenu da je poela da gleda i drugim oima ono to su dokoni Amerikanci izmiljali da zabave narod. Malo su meusobno komunicirali, tek toliko da mu naspe u iniju jo kokica koje je na brzaka napravila ili da je pita ta misli o nekom glumcu. Kad se privatna projekcija zavrila, Ilija je ustao s namerom da ide kui. -Ba sam se zadrao kod tebe, ali mogu ti rei da odavno nisam proveo vee uz televizor. Uvek nekud lunjam,

izlazim, umesto nogu imam tokove, a ovo je bio presedan koji mi je neverovatno prijao. Iz depa farmerki izvukao je mali telefon i ukljuio ga. -Zato gasi telefon? Lila nije izdrala a da ga to ne pita. inilo joj se da mukarci samo gase mobilne kad se plae da bi mogli da dobiju neki nezgodan poziv. Bar je tako nauila od svojih udatih drugarica. Zato joj i nije bilo jasno zbog ega bi Ilija gasio telefon u njenom drutvu, ta bi to on morao da krije od nje. -Saekaj malo pa e da shvati zato. Zaista, za koji trenutak telefon je poeo da se oglaava i nije prestajao. Stizale su poruke, a onda i pozivi, koje je Ilija odbijao jednim pritiskom na crvenu slualicu. -Vidi? Da sam drao ukljuen mobilni telefon, od filma ni ti ni ja ne bismo videli ni uvodnu picu ni naslov. -Ba si traen. -Drueljubiv sam, ta u! Lako sklapam poznanstva, kao to si i sama mogla da se uveri. Ponovo je zazvonio telefon. -Idem, neki drugari me ekaju u kafani. Hvala na knedlama, kokicama i lepoj, mirnoj veeri. uemo se. Nije stigla ni da se pozdravi s njim, niti da ga pita kad e se ponovo videti, jer je on ve trao niz stepenite. Mogla je da uje kako hodnikom odjekuje njegov glas kad se javio na telefon. Sutradan je reila da pozove Nadicu i da joj sve ispria. Cele prethodne noi pokuavala je da rei enigmu zvanu Ilija. Niti je shvatala ta on hoe od nje, niti je shvatala ta

ona oekuje od njega. Na trenutke je sama sebi bila smena, videla se Ilijinim oima s keceljom oko struka, s knedlama na tanjiru, a onda bi pomislila kako Ilija ne bi gubio vreme s tamo nekom dosadnom matorkom da mu ona nije prijala. Kako je od raskida s Vojom imala samo veze zasnovane na seksu jednom nedeljno, smatrala je da ona ne moe ni realno, a ni struno da shvati Ilijine motive i postupke. Zato joj je bio potreban savet nekog ko ima vie iskustva s mukarcima. Od pet prijateljica koje je imala na raspolaganju, Nadica je bila jedini mogui izbor. Nije da druge ne bi umele da je posavetuju, ali sve sem Nadice bile su suvie ljubazne i saaljive, pa bi rekle neto to bi znale da Lila eli da uje. Nadica je jedina bila iskrena do vreanja, bez dlake na jeziku, a i jedina je imala iskustva s mlaim mukarcima od sebe, to se Lili inilo kao jo jedan poen vie nad ostalim prijateljicama. Uspela je da nagovori Nadicu da se vide oko est sati, iako je ova pokuavala da se opravda umorom i novom svaom s muem. Ali Lila, koja nikada nije navaljivala kad bi je neko odbio, ovaj put je imala suvie jak motiv da bi lenju Nadicu ispustila. -Mora da doe. Ili bar da se naemo negde, gde god ti je zgodno. Vano mi je. Makar na pola sata, ali moram da te vidim. -Uh, Lila, ba si danas nala da mi to trai. A mogu da zamislim koliko je vano. Sigurno ti je neka uenica u drugom stanju pa ti ne zna kako da je posavetuje. Lila se nije nasmejala na ovu sarkastinu alu. Nju su stalno zavitlavali da jedino to joj se deava u ivotu zapravo su stvari koje se deavaju njenim uenicima. Prvi put nije bilo tako kao to je Nadica mislila. Sad se neto

dogaalo njoj, mada nije bila sigurna koliko je to dobro. S nestrpljenjem je ekala est sati i Nadicu koja se pojavila s ogromnim crvenim eirom i cipelama u rukama. -Nita me ne pitaj! Slomila sam tiklu im sam iskoraila iz kola. -Dau ti ja neto da obuje kad krene. -Ma nemoj? A ta ti moe da mi da kad su sve tvoje cipele ravne? -Kakve veze ima to su ravne? Potrebne su ti samo do kola. -A ta ako me na putu, na primer, zaustavi neki zgodni policajac i kae mi da izaem iz kola? A ja u tvojim ravnim cipelama kao patkica, mala, nikakva. Ne, ne, bolje je i da izaem bosa nego da budem bez tikli. Ali da ujem to si ti mene naterala da danas dolazim i da rizikujem da mi se ovo desi? Lila joj je sve potanko ispriala, ne preskaui nijedan detalj, nijednu re koju su ona i Ilija razmenili. Nadica ju je sve vreme paljivo sluala, upijala Liline pokrete i kad je najzad sve bilo ispriano, nije se ni pomerila, niti je trepnula. A Lila je bila zbunjena takvom reakcijom svoje temperamentne prijateljice. Oekivala je da e se ova valjati od smeha, da e joj postavljati neukusna potpitanja, da e je zezati koliko god moe. -Pa? ta kae na sve to? Nadica je i dalje posmatrala prijateljicu i utala. -Ili spava otvorenih oiju ili sam ja govorila na grkom pa ti nita nisi razumela i sad oekuje prevod. Pobogu, Nadice, reci neto. -Da li si se ti zaljubila u tog Ivana?

-Iliju. Zove se Ilija. -Svejedno. Da li si se zaljubila? -Naravno da nisam. Odakle ti to? -Da se nisi zaljubila, ovo uopte ne bi bila zanimljiva pria. Neko ti pokucao na vrata i ti mu posle napravila knedle. Nita specijalno po mom miljenju. Ali ja mislim da si ti odlepila za malim i da sad nema pojma kako da se izvue iz svega. Lila je pocrvenela. Takvo Nadiino tumaenje nije dolazilo u obzir, prosto je prevazilazilo granice razuma. Ona je samo elela da zna ta Ilija hoe od nje i kako da se postavi. -Nisam se zaljubila. Apsurdno je. On je sigurno desetak godina mlai od mene. -Da li on zna koliko ti je godina? -Ne, nismo o tome priali. Rekla sam ti samo da me je nazvao tetkom prvi put kad smo se sreli. Posle to nismo spominjali. Svestan je sigurno da sam starija. -Zna, draga moja, trebalo bi da ukoi pre nego to se ne razbije o neku banderu tako da te vie nita ne sastavi. Nije stvar u tome to je deko mlai od tebe, i sama zna da sam i ja sklona tim mladim, sveim naratajima. Stvar je u tome to ti jednostavno nisi tip matorke koju bi jedan takav poeleo. -Kako misli nisam taj tip matorke? -Lepo. Nisi. Vidi mene? Ja sam ta matorka koju mladii potajno sanjaju zato to sam mladolika, obeavam lud seks i ludu avanturu, pokretna sam i udata sam. Ja nisam majinski tip kao ti. Tebe kad ovek vidi prvo pomisli kako oajniki trai mua, a onda tek primeti da si dovoljna i sama sebi. Za tog klinca ti si suvie fina, moralna i

pametna, veruj mi. On da je hteo neto vie, ve bi pokuao, ne bi buljio u film celo vee. Lila se uvredila, ali nije smela to da pokae jer je dobila ta je traila. elela je ba Nadici da poveri svoju tajnu o susretima s Ilijom, jer je elela iskreno miljenje. Ali nije mogla da prihvati da je to zaista tako kako Nadica misli. -A ta onda misli da bi jedan lep, neobian, luckasti mladi mukarac traio pored mene dva puta? Zato bi dolazio? Zato nije gledao film s nekim drugim, s nekom matorkom poput tebe? Lila je mislila da je ovim bar malo Nadicu spustila na zemlju, ali je pogreila jer je ova odmahnula rukom i nasmejala se. -Nemoj mi rei da ti ne zna zato je doao kod tebe dva puta! Stvarno u posumnjati u tvoju inteligenciju. -Ne znam, stvarno ne znam. -Pa zbog knedli, pobogu! Lila se oseala kao da je dobila estok amar. -Draga moja Lila, rekla sam ti da si ti majinski tip. Prosto je udobno lei na tvoj kau, pojesti tvoje slasne knedle sa ljivama i uivati. Mada ja ne bih na tvom mestu iskljuila jo jednu mogunost... Nadica se zamiljeno uhvatila za bradu, a Lilu je to navelo da se pomakne telom ka njoj. -Koju, Nadice? -Vidi, moda deko nije situiran. Moda nema uslove za stanovanje pa se nada da bi ti mogla da ga primi na neko vreme. -To otpada! Rekao mi je da ivi u kui s roditeljima. -Ali to ti je on rekao, kako da zna da ne lae? Moda mu

ime i nije Ilija. Ko zna, moda je neki opasni mladi krimos koji hoe da ti otme stan. Na tvom mestu ja bih prekinula svaki kontakt s njim. Kad je Nadica otila, Lila je pala u oajanje. Sve ono to je vezivala za Iliju do tada bilo je u neku ruku romantino i lepo, mada nejasno. A sad je sve to imalo dozu strane prevare u sebi. Morala je sebi da prizna da se na neki nain stvarno zaljubila u Iliju ili bar u priu koju je u svojoj glavi napravila. Kad je negde oko pola devet tog istog dana zazvonio fiksni telefon, nije podigla slualicu. A kad je zazvonio i mobilni, znala je da je Ilija zove. Nije se javila. Hvatala ju je panika da bi mogao da se pojavi na vratima, onako nonalantno kako mu i prilii. Zato je rano otila na spavanje, pogasila sva svetla i reila da ve sutra ostvari plan i zaboravi Iliju i da Ilija zaboravi nju. Ovo drugo joj se inilo da e se mnogo lake o Narednog dana otkazala je sve asove koje je planirala, pomerivi ih za sedam dana. Okretala je telefone i govorila da mora hitno na neki seminar. Naravno, niko nije pravio problem, Lila je bila suvie dobra kao predava da bi joj zamerili sedam dana odsustva. Na kraju je pozvala svoje roditelje i javila im da e uvee biti kod njih. Oni su se iznenadili jer njihova erka nikada nije donosila nagle odluke, ali kako su je se ueleli, nisu postavljali suvina pitanja. Onda je pozvala autobusku stanicu i rezervisala kartu za etiri sata. Dok nije sela u autobus, imala je dva proputena poziva, oba od broja za koji je sad ve znala da je Ilijin. Odolela je iskuenju i nije se javila. To vee je provela u krugu roditelja. Uivala je to je opet u

svojoj porodinoj kui, to se ljubimac Meda, rasni vujak, ne odvaja od nje i to nimalo ne razmilja o Iliji. Bila je ponosna na sebe to je uinila pravi korak i otputovala. Sutradan se javila kolskim drugaricama koje su odmah reile da je uvee izvedu u diskoteku gde e se iskakati do besvesti. Vojvoanske devojke su imale jednu prednost nad beogradskim. Kako su ivele u malom gradu gde se jako brzo saznavalo sve to se pokuavalo sakriti, bile su primorane da odolevaju mnogim iskuenjima, ali su zato bile razuzdane u stvarima koje im niko nije mogao prebaciti. Tako su bile i slobodne, razuzdane u igranju. Isto kako su se beogradske Liline prijateljice mogle zakleti da Lila ne voli i ne zna da igra jer je nikada nisu videle na podijumu, tako su se njene zrenjaninske drugarice mogle zakleti da Lila oboava da uska i da ju je teko drati mirnu u diskoteci. Iako su neke od njih bile udate i imale decu, one nisu spominjale Lili svoje probleme, vie ih je zanimalo ta se dogaa u glavnom gradu i kakvi su frajeri tamo na ceni. A Lila je mogla samo da izmilja kako ih ne bi razoarala. Igrala je bez prestanka, ak i kad su njene prijateljice reile da se malo odmore i zauzele veliki separe suprotno od podijuma. Meu dvadesetogodinjacima Lila se nije oseala ni glupo ni matoro, ak su je neki mladii startovali i pokuavali da joj izmame broj telefona. A onda joj se uinilo kao da je u grupi momaka koja je ula negde oko dva posle ponoi videla poznati lik. Mada je sebe ve u sledeem trenutku uveravala da je pogreila, ipak je pogledom traila po diskoteci lice koje joj je bilo poznato.

Momci su seli u separe koji je bio najmraniji, tako da je morala da odustane od potrage. Nastavila je da igra, zaboravljajui na sve osim na muziku. Jedva su je prijateljice odvukle od podijuma kad su krenule kui. Smejala se dok su hodale ulicom i priseala se nekih smenih stvari koje su zajedno proivele. Jedna po jedna skretale su ka svojim kuama, a kako je Lilina kua bila poslednja, imala je da pree nekih pola kilometra sama. Nije se plaila jer je poznavala svaki oak tog lepog vojvoanskog grada. Udisala je punim pluima sveinu koju je donosilo prolee i vraala seanja na neke davne dane kada je tuda prolazila kao devojurak i nije ni sanjala da e u trideset drugoj godini iveti potpuno sama, u neku ruku izolovana od sveta, kao neka vrsta isposnika. ula je zvuk automobila, ali se nije obazirala, samo se sklonila u stranu kako ne bi bila na putu. Ali kad se automobil pribliio, izgledalo je da je usporio i da je prati. Okrenula se i radoznalo pogledala u vozaa, ali kako je crni "mercedes" s nemakim tablicama imao zatamnjena stakla, nije videla mnogo. Trebalo je da se uplai, no bila je sasvim sigurna da u rodnom gradu niko ne eli joj naudi. Zato je saekala da joj se automobil sasvim priblii i da se vozaev prozor spusti. Tako je i bilo. Pod slabim ulinim osvetljenjem prvo su blesnuli zubi, beli kao sneg, pravilni, a onda su i oi dobile boju, plavu kao nebo. Nije mogla da pogrei, prepoznala bi taj osmeh i to plavetnilo u svakom trenutku. -Vojo?! -Zdravo, Melita. On je bio jedina osoba na svetu koja se nikada nije

posluila njenim nadimkom, ve ju je oduvek zvao punim imenom koje ona nije volela. -Otkud ti? -Ovde sam na malom odmoru. Ne znam da li si ula da mi se mlai brat eni ove jeseni, tako da sam doao da upoznam snaju. A ti? Zar nisi u Beogradu? -Uglavnom jesam. I ja sam stigla jue, dola sam da se odmorim. -Lepa si kao i nekada, samo to si sad manje svesna toga nego kad si bila tinejderka. Onda niko s tvojom sujetom nije mogao da izae na kraj. Pocrvenela je. Podsetio ju je na neke stvari kojih se stidela i za koje se pitala da li je mogue da ih je stvarno radila. -Sad sam drugaija. -Vidi se. Da li si raspoloena da odemo na neko pie? -Kasno je, Vojo. Nije bila sigurna zato ga odbija, ali je znala da je opasno izazivati duhove prolosti s kojima se nikada nije htela ozbiljno suoiti. -Znao sam da e to rei. Nekako sam uvek mogao da predvidim tvoje rei i reakcije, kao da sam mogao da ti uem u glavu. -Znai da sam bila predvidiva? -Samo kad su u pitanju rei i reakcije na tue rei, ali kad su bila u pitanju oseanja, tu sam omanuo. Ovo je bio direktan udarac u prolost. Oboje su bili svesni o emu priaju, ali nijedno nije moglo da postavi pravo pitanje. Lila je reila da uti. Samo je elela da se dokopa kue, baci u krevet i utone u san. Susret sa svojom prvom, a verovatno i poslednjom ljubavi sad se inio kao zla,

sarkastina igra sudbine. -Ako ne eli veeras da odemo nekud, da li si raspoloena da odemo sutra? Stvarno je glupo da se izbegavamo, sve to je bilo meu nama zavrilo se pre trinaest godina. Ali ne moe rei da nije bilo... makar zabavno, ako ne i lepo. -Ne znam, Vojo. O svemu tome nisam htela da mislim, tako da mi ta seanja stoje u fioci koju ne otvaram. -I plai se da je sad otvori? -Tako nekako. -Obeavam ti da neemo priati o onome to je bilo. Priaemo o sadanjosti, lupaemo gluposti ili prepriavati viceve. Ali stvarno elim da s tobom odem na pie. Nije mogla vie da se odupire. Koliko god da je imala strah od seanja, elela je da gleda ovog mukarca bar jo koji sat. -U redu. Moemo se sutra nai. -Kad, gde? -Idem kod tetke po podne, pa bi zgodno bilo oko osam. Ovde kod muzeja, to bi bilo najbolje. -U redu. ekau te u osam. Lepo spavaj. Pourila je kui, svesna da ima haos u glavi. Voja je bio pred njom, skoro preslikan kao pre desetak godina. Osim to se malo ugojio i to mu kosa vie nije bila nestana i puna uperaka, ve je bila kratka i vojnika, kao da godine nisu mnogo uticale na njega. Legla je u krevet i shvatila da mora da se suoi s prolou. Oigledno je Voja to uinio, verovatno je i zaboravio neke loe i rune stvari vezane za nju. Tako je i Lila reila da se priseti... Voja je poeo da joj se udvara nakon drugog razreda

srednje kole. Njegovi su iveli u Nemakoj, a on je dolazio svakog leta u Zrenjanin i tu provodio raspust. Tako je doao i tog leta, ali kao da je za godinu dana postao muevniji, pametniji i zabavniji, pa je i Lila poela da ga primeuje. Kad su njegova dva brata otila s roditeljima na more, Voja je insistirao da ostane s babom. Kasnije je Lili priznao da je to uinio jer je hteo to due da bude s njom. Dan pred njegov povratak za Nemaku ona mu je najzad dozvolila da je poljubi i onda je dola duga godina dopisivanja i estih telefonskih poziva. inilo joj se da je Voja lud za njom, a ona je oseala samo simpatiju koju je podgrevala injenica da bi on bio spreman svata da uradi za njenu ljubav. U to vreme Lila je vaila za najlepu devojku u gradu. Njena kosa je bila proarana prirodno svetlijim pramenovima i padala je do polovine lea, a hodala je kao kraljica, uzdignute glave, pravih ramena, vrckajui taman toliko da momci ne odvajaju pogled kad prolazi. Bila je svesna koliko je eljena, a i drugarice su se tukle koja e od njih da bude blia lepoj Meliti zvanoj Lila. Sledeeg raspusta Voja i ona su proveli celo leto zajedno. To je bio i najsreniji period u njihovoj vezi, ak je i ona nekim prijateljicama rekla da misli kako e se udati za Voju. Ali onda je dola njena etvrta godina srednje kole i ve je razmiljala koji e fakultet da upie. Strano je volela jezike i ili su joj od ruke, a elela je i da ode iz Zrenjanina, makar na neko vreme, kako bi pokazala svoju lepotu i drugim ljudima. Kad je Voja sledeeg leta doao spreman da je veri i da joj sredi papire za Nemaku, naiao je na Lilu kakvu dotad nije poznavao. Ne samo da ga je ismejavala pred drugim ljudima, da je itala njegova pisma naglas i

smejala se poetinim delovima, ve je poela da flertuje s drugim momcima naoigled Voje. On je gubio ivce, pravio scene, to leto u Zrenjaninu svi su upamtili po Vojinim nonim vonjama motorom u potrazi za svojom Melitom. Sve to je Lila radila, bila je njena odbrana od ljubavi koju je oseala. Svesna da je strahovito zaljubljena i da vest o tome kako se Voja sprema da je zaprosi moe i te kako da utie na nju pa da se odrekne studiranja i velikog grada, nalazila je reenje da se odbrani od Vojine i svoje ljubavi tako to e biti ubre i kuka. Ali ona je neverovatno patila. Bila je iskidana izmeu Lile koja eli da upozna neki drugi ivot i Melite koja e se udati za momka kojeg voli. Jedne noi Voja je doao pred njenu kuu. Pristala je da se provozaju motorom, ali su zavrili u pomonoj kui njegove babe gde mu je dala svoju nevinost. Vratio ju je kui, a ona je saoptila svojima da je reila da ne studira ve da se uda za Voju. No, Voja je otiao i vie joj se nije javljao. Uzalud je pokuavala da ga dobije na telefon, prosto je njegova porodica bila zaverena protiv te veze. Pisala mu je pisma, poela je da izbegava drutvo, samo je plakala i pitala se kako je mogao da joj uzme nevinost i da je ostavi. Onda su njeni pourili da je poalju u veliki grad kako bi to pre zaboravila svoju ljubav. I tako je Lila ostala sama, ne verujui da postoji mukarac koji bi povratio njeno poverenje i koji bi mogao da izlei povreenu sujetu nakon Vojinog postupka. stvariti. Ispijali su crno vino i priali o nekim optim temama. Voja je bio zabavan, mada ne onoliko koliko je bio Ilija. Bio je

nekako ozbiljan, kao da se sasvim uklopio u nemaki nain ivota i razmiljanja. -Ja znam da je ovde dobro zezanje, da se svake noi izlazi, da je oputeno i da nema robotike kao u Nemakoj i ostalim zemljama zapada. Ali ja tamo imam sigurnost. Moj mlai brat se odmah po zavretku srednje kole vratio ovde, zaposlio se u prodavnici i radio je za sitne pare, to je mene uvek okiralo. Zvao sam ga da doe u Nemaku, ali on nije hteo ni da uje, ovde je imao sve to mu je bilo potrebno. Ja sam drugaiji tip. Meni je neophodno da znam da u sutra moi da odem na letovanje ili na zimovanje, da imam dobar auto, da mogu sebi da kupim sve to mi treba. Mom bratu je bilo vano samo da ima za pivo s drugarima. -Da, razliiti ste. A reci mi, jesi li se oenio? -Jesam. Spustila je glavu. Na trenutak kao da joj je to zasmetalo. -Ali sam se i razveo. Imam sina, sad mu je est godina, sladak je kao eer. On je s mojom bivom enom dva bloka od mene, tako da ga esto viam. A ti? ta je s tobom? -Ja se nisam ni udavala, a logino ni razvodila. -Sama si? -Pa... uglavnom. -Iznenaen sam to to ujem. Mogao sam da se kladim da e ti nai nekog opasno dobrog frajera, moda neku poznatu facu ili biznismena i da e imati udoban ivot. Lila se nasmejala. -Da zna da sam i ja to mislila za sebe, ali pokazalo se da sam predaleko pucala.

-Melita? Da li bi bilo glupo ako bih ti postavio jedno pitanje vezano za nas? Za nau prolost. Mekoljila se na stolici, nije joj ba bilo svejedno to je potegao neto o emu je i sama elela da pria. Valjda nije bila spremna, ali je ipak odgovorila da joj ne bi smetalo. -Zato si se onog naeg zadnjeg leta onako ponela? -Mislila sam da ti je to bilo jasno. Htela sam samu sebe da odvratim od tebe i da ne odustanem od studija u Beogradu zbog nae veze. -A nikad ti nije palo na pamet da si mogla da ode i studira, a onda da se venamo i da doe u Nemaku kod mene? Iznenaeno ga je pogledala. -Mislila sam da ti nikako ne bi pristao da me pusti da jo najmanje etiri godine budem daleko od tebe. -Da je to bio uslov i da si mi ga postavila, pristao bih, tekom mukom, ali bih sve uinio da te ne izgubim. Voleo sam te kao Boga. -Zato si me onda onako ostavio posle one noi? -To je bio inat. Ti si me toliko poniavala da sam ve bio krpa u oima svih ljudi koji su nas znali. Zna li da mi je otac zbog suza koje sam lio za tobom prvi i zadnji put u ivotu opalio amar? To me je protreslo. Onda sam te zamrzeo i samo sam hteo da ti skinem nevinost i da te odbacim. Bio sam siguran da e se posle toga spustiti na zemlju. -I bio si u pravu. To me je strano promenilo. Vie nisam bila samouverena devojka koja nosom para oblake. -Nas dvoje smo ba bili u zabludi? Njegova ruka je preko stola dodirnula njenu. Pustila je da

je dodirne, prijao joj je, delovao je zatitniki. -ta misli, da li bismo mogli nekako to da ispravimo, Melita? Zalazak sunca iza njegovih lea zainio je taj trenutak i obojio ga romantikom. Plavetnilo Vojinih zenica ju je gutalo, ona se utapala, vraale su se neke davno zaboravljene emocije i Lila je proaputala: -ini mi se kao da bismo mogli. Tu no su proveli u njegovoj kui, u njegovom krevetu. Bio je nean, brian, aputao joj je najlepe stvari na svetu, a Lila je elela da to traje i da bude istina. No, pre nego to je zaspala, na trenutak je pored sebe videla Iliju umesto Voje. Ostala je u Zrenjaninu ak deset dana, sve dok i Voja nije morao da se vrati u Nemaku. Dane su proveli skupa, kao nekada. Mada se inilo da se savreno uklapaju i da je runa prolost iza njih, Lila je bila svesna kako su sad odrasli ljudi kojima daljina postavlja daleko vie prepreka nego kad su bili mladi. Kad su se rastajali, Voja je obeao da e za najvie mesec dana doi u Beograd. -Due neu izdrati. A onda emo znati, kad se slegnu sva ova oseanja, da li elimo da podelimo ivot zajedno ili je to samo bila refleksija prolosti. -Da, videemo. -Melita, alji mi poruke kad god ti padne na pamet. -I ti meni. -Ljubim te.

-I ja tebe. Jedva su se odvojili. Ali im je ula u stan, zapitala se da li je Ilija pokuavao da doe do nje, da li je bio pred njenim vratima i zbog ega je ni Zrenjanin ni Voja nisu uspeli ubediti da ne bi trebalo da razmilja o tom mladiu. Sutradan nakon puta okupila je sve svoje prijateljice i saoptila im ta se desilo. Naravno, prvo je morala da im objasni ko je Voja i da istrpi njihovu blagu ljutnju to ga nikada nije spominjala. Sve su, osim Nadice, bile razneene, govorile su kako je to romantino da se posle toliko godina opet sretnu i nau, i da oproste jedno drugom gluposti iz prolosti. Ali Lilu je brinula Nadiina ozbiljna faca i njeno utanje. Zato se i nije iznenadila to je ona ostala poslednja i to je odmah upitala ta se desilo s mladim Ilijom. -Nita, Nadice, ta bi se desilo? Odmah posle naeg razgovora otila sam u Zrenjanin. Nismo se vie ni uli ni videli. -Nije te zvao? -Jeste kad si ti otila odavde. Ali nisam se javila na telefon. -Ja mislim da ti grei to se tie tog Voje. Sve je to samo zbog toga to si se zaljubila u klinca koji u tebi vidi mamu, pa sad trai bilo kakav izlaz. -Nadice, pomisliu da ti nikako ne voli kad sam ja srena. Voja nije izlaz, jer jo nisam sigurna ta elim u vezi s njim. A Ilija mi je izaao iz glave. -Ne verujem ti. A sad moram da idem. Moj Milo je poeo

udno da se ponaa, kad me nema dugo u kui, on obavezno neto polomi ili mi pocepa neto iz ormana. Ve sam sigurna da je lud, ali moram da se posavetujem s nekim psihijatrom pre nego to preduzmem krupnije korake. Lila se zabrinula. -Jesi li sigurna da tebi nee nauditi? -Taj? Ma jok, on je pitoma maka im sam ja u blizini. Hajde, uemo se ovih dana i nemoj da pravi gluposti. Tako je to kad godinama nisi zainteresovana za mukarce, a onda odjednom naiu dva i to potpuno razliita. Kad je ostala sama i poela da pere sudove koji su ostali iza njenih prijateljica, Lila je duboko razmiljala o Nadiinim reima. Stvarno je sudbina nametnula da se dva potpuno razliita mukarca nekako u isto vreme nau u njenom ivotu, a to je najinteresantnije, da nije bilo Ilije, ona sigurno u skorije vreme ne bi otila u Zrenjanin i tako bi se mimoila s Vojom. Prosto nije znala ta da misli, ali je svakako elela da ima mukarca pored sebe. To je mogao biti samo Voja, nikako Ilija. Nekoliko dana nakon povratka iz Zrenjanina doao je momak s velikim buketom cvea i pozvonio na Lilina vrata. Prvo je pomislila da je neka greka, ali kad je proitala svoje ime na maloj koverti zabijenoj meu predivnim plavim ruama, shvatila je da joj se deava neto o emu je samo itala u ljubavnim romanima. Zahvalila je momku, a

onda polako izvukla papiri crvene boje iz kovertice i proitala poruku. "Knedle su svakako ukusnije od ovog cvea, ali ja nisam kuvar da bih ih napravio i poslao ti. Ne znam gde si nestala onih dana, ali sam skoro prolazio tvojim krajem, prebrojao spratove i shvatio da ti je u stanu upaljeno svetlo. Znam da si opet tu, pa ako nema pametnija posla, pozovi me, makar da mi uje glas. Ilija.'' Nije znala da li da se smeje ili da plae. Ovaj momak je definitivno imao stila, znao je da pogodi u centar enskog srca, a uz to je sve to je inio bilo puno arma. Prvo je odbijala pomisao da ga pozove, ali kako su sati odmicali, tako se oseala nevaspitanom da mu se bar ne zahvali na cveu. Taman se uhvatila za telefon kad je on zazvonio. S druge strane ice bio je Voja. Govorio je kako mu nedostaje, kako e se truditi da joj to pre doleti, kako sve vie razmilja o onome to se deavalo meu njima, kako je sad siguran da su pogreili to nisu odrali svoju mladalaku ljubav... Kad je zavrila razgovor s njim, Lila vie nije imala snage da pozove Iliju. inilo joj se da bi to bila neka vrsta izdaje oveka s kojim je do pre neku no vodila ljubav. Stavila je korpu s cveem u ugao sobe i elela da ga zaboravi. Sad je vie bila za sigurnu varijantu nego za avanturu, a Ilija nije mogao biti nita vie od avanture, moda ak ni to.

Voja se nije pojavio u Beogradu kako je obeao - za mesec dana. Ali je svakodnevno zvao ili bi porukama odravao njihovu obnovljenu ljubav. Lila se oseala kao da ivi u lai, imala je ljubav i obeanja, ali je bila sama. Nikad se nije oseala tako usamljeno nego tad. Jedva je zavravala svoje asove, svesna da e i ovog leta biti puno ponavljaa kojima e morati da ubrza tempo rada. Nadica je poetkom juna otila s muem na drugi medeni mesec u paniju, bar su se tako dogovorili da nazovu put na kojem e pokuati da srede svoje neuredne brane odnose ili da se rastanu. Kad ju je Lila pitala ta ona eli da se desi, Nadica je samo zamahnula svojim neprirodnim loknama, punim laka za kosu, i zavrtela glavom: -elim da se on udavi u moru, pa da nemam drugog izbora osim da ostanem udovica. Ni razvod ni pomirenje nisu prava reenja. Lila se pitala da li je temperamentna Nadica sposobna da udavi svog mua. Ve su stigle i julske vruine. Te nedelje Lila je poskidala sve zavese i bacila se na pranje prozora. Pevuila je neku pesmicu nepoznatog autora koja joj se sasvim sluajno uvukla u glavu. Na trenutak je izala na terasu, radoznala da vidi ima li komiluka okupljenog na parkingu ili je jo bilo rano za takve sastanke, ali dole je videla jednu figuru koja joj je bila strano poznata. Nagnula se preko ograde da bolje osmotri Iliju koji je naslonjen na jedna kola, go do pojasa, u landaravom ortsu stajao i razgovarao telefonom. Mogla je da se kladi da eka devojku, ali uvredila se to nije ni na koji nain tako dugo pokuao, osim cveem, da doe

do nje. Htela je da vidi njegovu devojku pa je ostala na terasi. Ako to bude ona plavua o kojoj je govorio komija s desetog, onda e biti jako razoarana Ilijinim ukusom, jer joj ta devojka nikad nije bila simpatina. Suvie ohola, neosetljiva na okolinu i nadmena u ponaanju, podseala ju je na onu Lilu koja je odrasla u Zrenjaninu. Kasno je primetila da ju je video. Tek to je na trenutak sklonila pogled s Ilije kako bi odmerila njegovu okolinu i videla da li mu se pribliava neka devojka, zaula je svoje ime. Ilija je skakao i mahao u njenom pravcu, kao da joj pokazuje da je on tu, na pustom ostrvu i da ona iz aviona treba da ga primeti. Lilina spontana reakcija je bila povlaenje u kuu. Tu je zastala, svesna da je jako glupo postupila, dala mu je do znanja da ga je videla, a onda je pobegla. Nije imala razloga da bude takva, znala je to, pa se odmah vratila na terasu i mahnula mu. Neto joj je vikao, ak i rukama pokuavao da pokae o emu govori, ali ga ona nije ula. Kad je shvatio da nee uspeti da joj pantomimom objasni svoje rei, pokazao je kako e odmah doi gore. Nije mogla da mu kae da to ne sme da uini. Samo je stigla da presvue svoju razdrljenu trenerku u pristojniji kuni dins. Nije se nita promenio, osim to mu je kosica jo malo porasla na vratu, pa je podseao na neke mangupe koji nisu vie u modi. -Doao sam kod jednog tipa po neki novac koji mi duguje, ali on je namazan pa ga jo nema kui. Mogu li da izaem na terasu i da pratim da li je doao, neu da mi pobegne. -Izai, ali soliteri imaju ulaz i s druge strane. Tako da je besmisleno ekati ga na parkingu.

-Jebi ga, znao sam da ima neka fora. Vratio se u dnevnu sobu i bacio se na kau. -A ti pravi veliko spremanje? -Moram, nisam odavno. -Hoe da ti pomognem? Nasmejala se od srca. -Hvala ti, ali isto sumnjam da ti ume da radi bilo ta od ovih kunih poslova. -Ne budi smena, znam sve! Priao joj je. Bila je okrenuta leima, a on ju je obgrlio rukama kako bi uzeo krpu koju je drala ispred sebe. Za tren ju je na taj nain zagrlio, a ona je zadrhtala, svesna koliko ima jake ruke, koliko je irok, da je sposoban celu da je pokrije telom. Moda je Ilija i proitao njene misli, jer nije urio da se odvoji od Lilinog tela, ak je njegov dah oseala na vratu, vreo, jak, nameran. Kasnije je mogla da se smiri i da se smeje njegovim pokuajima da do savrenstva obrie prozorska stakla. Ali nije odustajao, trudio se i Lila je na kraju morala da prizna da je zasluio da ostane na ruku. Iznela je dve vrste salate, pohovano pilee meso i sos od peuraka, na brzinu je napravila pomfrit i sve stavila na sto. -Ne mogu da verujem da si sve ovo napravila samo za sebe? -Da, nisam znala da u imati gosta na ruku, a ja volim lepo da pojedem, ne podnosim brzu hranu i jela s nogu, tako da se trudim da mi ruak uvek bude potpun. -Lepo je to, ali mislim da ni brza hrana nije loa. -Ja je ne podnosim. Nekvalitetna je i od nje ovek ne moe poteno da se najede.

-Ali brza hrana ima jednu veliku prednost nad ovim tvojim gala rukom. Lila je suzila pogled ka Iliji, sumnjiavo ga gledajui. -Koju prednost? -Pa ne kupuje ti pljeskavice, evape, komad pice, hot-dog da bi se bogzna kako najeo. Uglavnom to kupi umesto uine, kad zna da si gladan a da nee jo neko vreme biti kod kue, i pojede neto takvo. Ali najbolja strana te brze hrane je to to stoji na ulici, aska i jede je, oputeno, pa neka i keap curi po cipelama, neka salata ispada, ti to i ne primeuje. To je jedna faza nonog izlaska, moda poslednja, kad svi zajedno idemo da jedemo, a glavno nam je da prepriavamo kako nam je bilo i koga smo videli. -Ti izlazi, a ja ne. Zato i ne gledamo isto na te stvari. -A to ti ne izlazi? -Izaem u pozorite, nekad na pie s prijateljicama. Ali to nije tako esto. -Ali zato? Ne kapiram te, sama si, siguran sam da fino zarauje i da moe da izae koliko god puta ti padne na pamet, a nisi neka baba da bi mislila kako izlasci nisu za tebe. -Nisam baba, ali sam tetka. To si mi rekao kad smo se prvi put videli. Ilija se nasmejao, pojeo zadnje pare mesa iz tanjira i ustao. -Morao sam da ti uzvratim to si bila prilino arogantna prema mojim metodama nalaenja krivca. A koju enu ne vrea kad je neko nazove tetkom, ak i kad ti je zaista tetka?! Koliko ti u stvari ima godina, nikad te to nisam pitao?

Lila je progutala knedlu, svesna da su doli do pitanja koje nije elela da pokrene. Nije se ona plaila da kae svoje godine, njih se nije bojala, isto se oseala ve odavno, ak je u dvadeset i nekoj mislila da se osea starijom nego to jeste, a sad to nekako dolazi na svoje. Lila je samo strahovala da sazna njegove godine. Kao da bi je razlika vea od devet godina, u koju je bila sigurna, potpuno izbacila iz koloseka. Na trenutke joj se Ilija inio puno zrelijim, a onda bi se naalio na raun neke stvari i izgledao bi kao dete kome je i osamnaesta godina daleko. -ta misli koliko imam? Uhvatio se za glavu. -Stvarno nisam oekivao od tebe da me stavlja na probu u vezi s godinama. Ja sam ti antitalenat za pogaanje, uvek uvredim ljude. Uglavnom im dam vie, tako da posle moram da se vadim. -Mene nee uvrediti, ve si me nazvao tetkom pa sam ti oprostila. Zanima me koliko misli da imam godina. -Pa... trideset i... -I? -I... tri? -Dve. Bio si blizu. Htela je da tu prestane svaki dalji razgovor o godinama, ali Ilija to nije primeivao. -Sad si ti na redu da pogaa. Koliko ja imam godina? Lila ga je odmerila. Uneo se preko stola blie njoj, kao da je pred strunim irijem koji e mu zbog arma svakako dodeliti neku nagradu. -Ti ima dvadeset i... tri. Iako je elela da njen odgovor zvui nonalantno, kao da su

to samo neke nebitne brojke ije vrednosti nee promeniti odnose, sa strepnjom je oekivala da li e se Ilija gromoglasno nasmejati i rei joj kako ga je uinila starijim, ili e se muki uvrediti to joj deluje kao klinac. Ali on je ostao jako ozbiljan. -Pa, mogu ti rei da si sjajna u pogaanju godina. Prolog meseca sam napunio dvadeset tri. -Prolog meseca? U junu? -Da. Mislio sam da te zovem na roendanski parti, ali kako nisam imao nikakav poziv od tebe, ak ni moje jadno cvee nije te navelo da mi se javi, shvatio sam da ti je dosadilo da pravi knedle sa ljivama i da sam ti ja dosadio. Iako je ovo zvualo aljivo, bilo je neega u Ilijinom pogledu to ju je navelo da se odbrani. -Nisi mi dosadio, Ilija. Jednostavno... ne znam ta mi je dunulo, morala sam da odem u Zrenjanin. A posle kad sam se vratila neke stvari su mi se desile, pa sam... -Zato pria sve polovino? Taman krene da neto objasni pa kad je najzanimljivije ti preuti? -Ma, nisam sigurna da bi trebalo o tome da priamo. Ustala je od stola i poela da sklanja posude, ali je Ilija i dalje sedeo i gledao je, reen da neke stvari uje od Lile. -Ti si ponekad pravi frik od ene. Umesto da sedi i razgovara, ti ide sa svojim kuhinjskim ljubimcima u sudoperu. Lila je pokuavala da ne odgovori na to. U vazduhu se oseala udna napetost i pretila je da uje ili kae neto to bi otkrilo pravu istinu o odnosu meu njima. Ali Ilija je i dalje priao, kao da je dovoljan sam sebi. -Ja sedim ovde i lepo postavljam pitanja, a ona pogne

glavu kad doe do mene kao da se neega stidi. Lila, to ti ne bude otvorena prema meni i lepo mi kae ta se to desilo posle Zrenjanina kad ni moje cvee nije moglo da te navede da pomisli na mene? Lila je utala, ali, naalost, sve je bilo sklonjeno sa stola i vie nije imala razloga da se makar na par sekundi povue u kuhinju. Zato je sela u dnevnu sobu i upalila televizor, ali je gledala kroz njega. Ilija je doao za njom, bacio se na svoje staro mesto, na kau, i buljio u Lilu tako da joj je na kraju bilo neprijatno. -Molim te, prestani tako da me gleda. -Neu, jer oekujem odgovor. Ja kao da sam priao sam sa sobom. Jesi li ti mene uopte konstatovala ili da ponovim pitanje? -Ne treba da ponavlja. Konstatovala sam, ali mi nije do prie. -To znai da ja treba sad da se pokupim i odem? Lila nije odgovorila, pravila se da gleda u ekran gde su nekom oveku lekari uivali ranu. Da je to gledala u nekom drugom raspoloenju, sigurno bi povraala. Ilija je ustao. -OK, onda idem. Vidim ja da si ti ko Majka Tereza, samo udeli hranu kao pomo i posle eka sledeeg. Taman to je doao do vrata, Lila je dotrala do njega. Nije mogla da ga pusti da ode a da bar neke stvari ne kae. -Nisam ja Majka Tereza. Nisam ak ni majinski tip ako ti tako izgleda. Tetka moda jesam, ali to je samo moja stvar. Ti jesi komunikativan i nije ti jasno da neko ne moe ba tako sa svima da stvara prijateljstva, niti da odrava ona laka, povrna kao to ti radi. Ilija ju je gledao s podignutom levom obrvom. Kad je

zavrila monolog izgovoren u jednom dahu, nasmeio se krajem usana, pokazujui da ne razume ono to je uo. -Mene ne zanima koliko ima godina, Lila. Danas sam te pitao onako, isto da bih imao jo neki podatak o tebi. Isto tako sam mogao da te pitam i koliko si visoka ili teka. A ja sam zaista mislio da sam ti simpatian i da me ne smatra nekom budalom koja je sluajno banula na tvoja vrata. Moda sam glup ili nezreo, ali sam oekivao da e se neto desiti izmeu nas. Lila ga je zapanjeno pogledala, svesna da joj rumenilo polako obuzima lice i da e ubrzo ak i ui da joj gore. -ta da se desi? -Gde znam ta? Moda bismo bili dobri prijatelji, a moda bismo imali sjajan seks zbog kojeg bismo poludeli jedno za drugim. Moda bih ja tebi mogao da pokaem neke strane ivota koje si zanemarila zbog kuvanja i tirkanja stolnjaka, a ti bi s druge strane mogla mene da naui lepom vaspitanju za stolom, recimo. Nikad ne raunam unapred ta e se desiti, Lila. Tako nisam raunao ni s tobom. Pokuala je neto da kae, ali su joj rei zastale u grlu. Bila je zbunjena samim tim to je Ilija bio tako iskren, to joj je rekao da se nadao stvarima na koje je i ona ponekad mislila, ali koje je smatrala nemoguim. A sad, kad se sve pretvorilo u rei, nije imala pojma kako da nastavi dalje. Sad je znala da ne eli da ga pusti da nestane, no najgore je bilo to to nije znala kako da ga zadri. Zato je samo gledala u njega, visokog i snanog, koji je oito ekao neki odgovor ili neku reakciju od nje. -Pa? Da li si sad shvatila ta sam hteo da ti kaem? Uspela je samo da klimne glavom.

-I? Ima li neki komentar? Odmahnula je glavom. Oekivala je da e on razumeti kako se napeto osea i kako nema snage da progovori. -Onda nita. Ako ti nekad padnem na pamet, javi se. Ima telefon. Nije uspela da povrati mo govora, tako da je mogla samo pogledom da ga isprati.

Ve iste veeri pod dejstvom viskija koji je otvorila specijalno za tu priliku - da se oslobodi straha, treme i mutavosti, Lila je dobila hrabrosti da nazove Iliju. Telefon je dugo zvonio, ali se ona nije predavala. Kad se najzad javio, bio je zadihan i malo je falilo da mu tresne slualicu sigurna da ga je pronala u krevetu s nekom drugom. -Halo? Lila, ti si? -Da, ja sam. -Dogiram s bratom, javiu ti se za dvadesetak minuta. U tom trenutku u pozadini se ula reka automobila i neki muki glas, tako da je Lila shvatila da joj govori istinu, osim ako ne vodi ljubav s mukarcem pored autoputa. Kad joj se neto kasnije javio, olakao joj je muke. Nije imala pojma da mu kae zato ga zove, niti da mu objasni da je njeno utanje tog dana bilo posledica smotanosti. Ali Ilija je nije ni pitao za razloge. -Mogu ti rei da sam ogladneo. -Hoe da svrati neto da ti napravim?

-Ne, neu. Mislio sam da doem po tebe pa da te odvedem na brzu hranu, da pojede neto s nogu i da se uveri koliko to ume da bude sjajan doivljaj. -Ne znam, Ilija, nisam ba ljubitelj tih stvari... -Hajde, nee ti biti nita. Evo, ja u prvi da probam i tvoje pare pa ako preivim, znai da e i ti. Spremi se, biu pred zgradom za nekih etrdesetak minuta. Obukla je tamne farmerke i belu majicu s kratkim rukavima. Kad se pogledala u ogledalo, inila se samoj sebi suvie jednostavnom, bezlinom. Potraila je po ormanu neke stvari koje bi mogle bar malo da je uine ivotnijom, da joj daju neki peat, ali nije nala nita bolje. Ljuta na samu sebe to vie nije zadovoljna ni najobinijim stvarima kod sebe, pustila je kosu i stavila malo rumenila, tek da se kae kako ima boju u licu. Kad je Ilija doao po nju, rekao joj je, kao da je znao ta je mui, kako se odlino obukla za tu priliku. -Sasvim je apsurdno obui mini suknjicu, koju ja inae oboavam da vidim na devojci, kad se ide na brzu hranu. Kad si u miniu, svi te gledaju i ti ne moe da se opusti i da jede onako ljudski, ne obazirui se s koje strane ti ta kaplje. Nasmeila se, ali je u nevidljivu sveicu u svojoj glavi stavila informaciju da bi morala da kupi neke mini suknje, ili makar one do kolena. Odveo ju je na Banovo brdo gde su ispred kioska s pljeskavicama i drugim proizvodima od mesa saekali

svoje porcije. Ilija je namerno napunio njen somun svim moguim dodacima, kako bi shvatila o emu joj govori. Prvih nekoliko zalogaja jedva je uspela da proguta, s obzirom na to da je samo gledala s koje strane da zagrize kako bi spreila da keap ne iscuri, ali je ubrzo shvatila da tome nema pomoi, pa se nagnula gornjim delom tela i trpala u usta veliku pljeskavicu. On joj se slatko smejao, a na kraju je i sama poela da uiva u oseanju da stoji na ulici i jede, da ju je ba briga to je ispred nje na betonu ostalo tragova hrane i to nepoznati ljudi prolaze bacajui radoznale poglede u njihovom pravcu. Osetila se mladom, sretnom, a topla letnja no kojom se orila muzika automobilskih zvunika inila je da Lila zaboravi na razliku u godinama i da u Iliju gleda kao u mladia s kojim je prvi put otila na sastanak. Kad su pojeli i poslednji zalogaj, predloio je da odu na pie. -Imam jedan omiljeni kafi u Novom Beogradu, tamo je luda atmosfera i siguran sam da e ti se dopasti. Nije joj palo na pamet da odbije. U njoj je proradio neki nestani duh vojvoanske devojke i bila je spremna i za najvee avanture s ovim neobino interesantnim mukarcem. Ali kada su uli u zaguljivi, mali kafi krcat ljudima, aama i dimom, Lilina elja za pustolovinama je splasnula. Probijali su se do malog stola u oku koji je konobar ostavio za Iliju, a on je na svakom koraku zastajao da se pozdravi s nekim. Kako je ila iza njega, morala je i

ona da zastane dok se on nadvikivao s ljudima i pravio interne ale koje nije razumela. Sad je ponovo bila izgubljena, kao da je pala pravo s Marsa u ovaj kafi. to je najgore, inilo se da svi koji su poznavali Iliju s podsmehom odmeravaju njegovu novu pratilju, i mada joj nisu uputili nijednu re, njihova lica i poneke grimase odavale su uenje. Sad se vie nije oseala tako mladom, konstatujui da njeno utogljeno dranje odaje kako je u stvari matora. Kad su se dokopali svog stola i kad se smestila u neudobnu usku stolicu, Lila je bila snudena. Muzika joj je parala ui, bila je to ona koju nije mogla da podnese, s ponavljanjem rei i ritma i s preglasnim basovima. -Kako ti se ini? Ilija je oigledno uivao u ovakvom okruenju. Bio je nasmejan i nemiran na stolici, a Lila zbog njega nije mogla da mu kae istinu - kako je ovo mesto totalni promaaj to se nje tie. Zato je tekom mukom razvukla usne u mali osmeh i rekla: -Interesantno je. Konobar je priao, pa je Ilija naruio dva viskija ne upitavi Lilu da li bi ona htela neto drugo. -Izvini to sam naruio umesto tebe, ali ja sam vodi ove noi pa mora da igra po mojim pravilima. -U redu. Iskrenuo je glavu kao papagaj i analitiki je posmatrao nekoliko sekundi. Ona je oseala taj pogled na sebi iako se

trudila da gleda u nekom drugom pravcu. -Mislim da se tebi ovde uopte ne dopada. Trgla se, uhvaena u lai. -Ne, stvarno mi se dopada. Nije ba onako kako ja volim da provodim noi, i nikada u ovakav kafi ne bih otila s prijateljicama, ali ima neki svoj mek. -Ja ipak mislim da se tebi nimalo ne dopada i da si sad mazohista koji trpi da me ne bi oterao u tri lepe. Videla je da nema anse da krije ta misli, Ilija ju je itao kao knjigu. -U pravu si. Odvratno mi je. Zadimljeno je, muzika je katastrofalna, stolica je pravljena za one mrave devojke koje imaju "plivadone" umesto guzova, a imam i oseaj da svi prisutni vide da nisam odavde. Ilija se nasmejao od srca. -Tako sam i mislio da e biti, ali hteo sam da te dovedem i ovde, isto da bih ti pokazao koliko ima razliitih ukusa, ljudi i zanimacija. Ja ovaj kafi volim ujutru, kad ustanem, ovde popijem kafu i proitam novine, ali samo sportske strane. Uvee je i meni prenaporno da dugo sedim. -Ali vidim da ti poznaje skoro sve ove ljude? -Naravno, drueljubiv sam, to nemoj da zaboravi. Konobar ih je opet prekinuo donosei dve ae viskija i dve ae vode. -Hajde da popijemo ovo na eks. -Na eks? Nema anse, oborilo bi me s nogu. Ionako moram da ti odam tajnu da sam ja ve malo gucnula pre nego to

sam te pozvala. -Stvarno? Nisam primetio. A to? Voli sama da pije ili si traila hrabrosti u alkoholu? Da je svetlo bilo samo malo jae, Lili bi se videlo kako se posramila. -Pa mislim da mi je trebalo hrabrosti da te pozovem. Ja sam stidljiva osoba. -Za mene ti nije potrebna hrabrost, samo prirodnost. Pijemo li na eks? -Ne, ne smem. Bojim se da e me to napiti. -Pa ta? Ja vozim. A i dovoljno sam snaan da mogu da te ponesem ako ti noge otkau. Pokazao je svoje miie, a Lila je samo pomislila kako bi izgledalo kada bi se nala u tim rukama. -Ne znam, Ilija. Ne mogu na eks. -Moe, moe. Razmiljaj ovako: to pre popije, pre emo otii odavde. A onda idemo na jedno sasvim drugaije mesto. U tom trenutku neko je pojaao muziku, na ta se Lila trgla. Dohvatila je au, kucnula je o Ilijinu i iskapila u jednom gutljaju svoju dozu viskija. Namrtila se i spustila au. -Eto, popila sam. Idemo li odavde? Nakon nekoliko minuta ve su sedeli u njegovim kolima na putu u novu avanturu.

Nakon kafia s groznom muzikom otili su u lokal gde je estolani bend svirao stare rok melodije i gde su ljudi bili u oputenom rokerskom fazonu. Tu se Lili svidelo, mada je primetila koliko devojaka s enjom prati Ilijine pokrete. Neke su mu se javljale, prilazile i aputale mu na uvo, a on se smejao kao da uiva u njihovim apatima. Lila je bila ljubomorna, ali je svakoj koja se upristojila da joj prui ruku uzvraala ljubazno, s osmehom. Odahnula je kad su posle dva viskija, popijena na eks, krenuli dalje. Ve se saplitala o nevidljivu treu nogu, pa je morala u par navrata da se osloni na Iliju kako bi se sigurno dogegala do kola. On nije delovao nimalo pijano, ak je imao vie sigurnosti nego pre ona tri viskija. -ta ako te zaustavi policija? -Nee mene, ja imam sree s njima. -Ilija, meni se malo vrti u glavi. -Ma nije ti nita, to je samo uzbuenje. Sad idemo na splav, na narodnjake. To je vrhunac veeri. -Moda je bolje da ja idem kui... Ilija se nasmejao i uhvatio je za ruku. -Nemoj sad da odustaje. Ti si ena zmaj, moe ti da me isprati. Morala je da se sloi. Na splavu su seli s dva njegova prijatelja koja su bila uveliko nacvrcana i u potrazi za enskim plenom bacala su poglede na dve mlade lepe devojke koje su izazovno meale. Nije oekivala da e je Ilija upoznati s nekim od prijatelja, ali kad se to desilo, bila je zateena. Oni nisu pravili udne grimase, kao da im je bilo svejedno koga je Ilija doveo i koliko ima godina. No, Lila se pored onih lepih

devojaka koje su uskale na sve strane osetila manje vrednom i nepoeljnom. Zato se umusila, pila je viski i ekala da se i to zavri. Ilija je bio jako raspoloen, naruivao je pesme, pevao i ponekad umeo rukama da daje ritam. Ovde je bio onaj pravi, oputen i prirodan, armantan. A Lila ga je krajikom oka posmatrala. -to ti ne igra? -Ne volim. -Ma opusti se i ustani, slobodno. Ovde je sve dozvoljeno. Nije mu odgovorila. Kad ju je posle desetak minuta ponovo pitao to ne igra, naljutila se. -A to ti toliko insistira na tome da ja igram? -Samo se plaim da ti ne bude dosadno. A to se mene tie, ja bih voleo da ostane da sedi tako pored mene do kraja mog ivota. Tako joj je zaepio usta. Iako je to to je izgovorio shvatila kao usputni kompliment koji nema toliko jako znaenje kao to bi na prvu loptu moglo da se pomisli, Lila je dok nisu izali sa splava razmiljala o tome. Oito je deko znao da se udvara i imao je sijaset reenica i komplimenata koji su i te kako palili. Kad su se zaustavili pred njenom zgradom, ve je bila pijana. To je mogla da zakljui i po reima koje su se haotino kotrljale niz njen jezik, a onda na zubima zapinjale i izlazile pomalo nerazumljive i bez pravopisnog reda. -Pa? Kako je bilo? -Uh, ne znam sama ta da kaem... neponovljivo. -U kom smislu? Misli da jo jedno ovako dobro zezanje ne

moe da se napravi? -Mislim da ja ne bih preivela jo jednom sve ovo. Oi su joj se sklapale, a slike beale, kao da je neko gasio i palio svetlo metar, dva od nje. Samo je ekala da se dokopa kreveta pa je zato i brzo uhvatila kvaku. -ekaj, Lila, to bei? -Moram kui, nije mi ba dobro. -Otpratiu te do stana, plaim se da bi mogla da izae na pogrenom spratu i da promai stan, pa da se nae kod nekog seksualnog manijaka koji bi te tako pijanu iskoristio, a da se ti ujutru toga ne bi ni seala. Kad su stigli u zgradu, pritisla je dugme za lift. Ali Ilija ju je uhvatio pod ruku i poveo ka stepenitu. -Nema liftova, taman e da se otrezni do etvrtog sprata. -Ne misli stvarno da idem peke? -Mislim. Jedva je prela gomilu stepenika. Nekoliko puta je posrnula, ali snana Ilijina ruka nije joj dozvolila da padne. On se samo smejao dok se Lila stidela svojih pijanih reakcija. Pred vratima je morao da uzme njenu torbicu kako bi naao klju. Otvorio je i pustio nju prvo unutra, a onda i on uao, normalno, kao da ulazi u svoju kuu. Tek tad je Lila shvatila da su blizu neemu to vie ne bi bilo prijateljstvo. Nekoliko koraka ih je delilo od spavae sobe. Svesna toga i ujedno uplaena, okrenula se ka njemu i skupila poslednji atom snage da mu poeli laku no. Ilija je bio zateen, nije mogao da sakrije da je oekivao neto drugaiji scenario. Ali se poneo krajnje dentlmenski. -Laku no. Nadam se da sad dalje moe sama? -Mogu. Nisam daleko od mekanog kreveta.

Sagnuo se i poljubio je u obraz, svega nekoliko milimetara od usana. Lili nije bilo jasno da li je on promaio obraz ili je promaio usta, ali nije smela da pita. Ubrzo je ostala sama, bacila se na krevet govorei samoj sebi naglas da je najvea glupaa koja je ikada dola na svet. Sutradan se Nadica iznenada pojavila na vratima. Bila je bez minke, obuena, za njen ukus, u otrcanu letnju haljinu. Frizuru nije imala, ve je tamo gde je nekada lak vrio fenomenalan posao stajao udan rep nalik na sirotinjski odgajanu palmu. Lila se obradovala prijateljici, puna elje da ispria ta joj se sve desilo prethodne noi. Bolovi u glavi su oko podneva prestali, a muninu je izleila s nekoliko olja aja uz limun i med. Ali videvi prijateljicu u apa-trapa izdanju, morala je da se suzdri i da prvo otkrije razlog Nadiinog iznenadnog dolaska. -Strano je kad shvati da ovek za koga si se udala nije normalan. -ta se desilo? Gde je Milo? -Ostao je u paniji. Ja sam uhvatila prvi avion i vratila se. Moram da spakujem stvari i odem kod majke, jer ovako vie ne ide. -ta se desilo? -Sve je bilo sjajno dok se nije pojavio jedan poslovni ovek iz Amerike, koji je samo hteo da se lepo drui s nama, veselim Srbima. Dobro, moda sam se ja tom Donatanu i dopala, ali Milo se poneo kao prava prostaina. Jedne veeri, kad smo dobri Donatan i ja plesali i ludo se zabavljali, moj sirovi mu se nalokao i poeo da leti po

podijumu imitirajui NATO bombardere, isputajui pljuvaku umesto bombi i to ba na sve te strance koji su samo uplaeno gledali u poludelog Srbina. Tako me je osramotio da nisam smela vie ni na bazen da odem i ekala sam prvi let kojim bih pobegla od takvog blama. Lila je mogla da zamisli visokog, lepog, raspojasanog Miloa kako iri ruke, pljuje okolo i izigrava avion. To je bilo smeno, ali morala je da se suzdri kako ne bi uvredila jadnu Nadicu. -Reila si da se razvede? -Nisam jo. Ipak je to sad teko. Ti zna da ja lepo ivim jer on ima para, a gde bih bila kad bismo se razveli? Da bar imamo decu pa da plaa alimentaciju. Ovako, poznajem sebinjaka, ne bi mi dao ni za hleb ako bismo se rastavili. Moram da ga dovedem u red, po svaku cenu. Neto u smisliti. A ta ima kod tebe? Kako ljubav na daljinu? Lila nije mislila o Voji od prethodne noi, skoro da je i zaboravila da postoji. Sad ju je Nadica trgla, tako da se zapitala koliko je ono to osea prema Iliji bilo fer da se krije od Voje. -To funkcionie kao i uvek. ujemo se, piemo poruke. Najverovatnije e doi u avgustu. -Taj govori da dolazi svakih mesec dana. Draga moja, to se zove ekajui Godoa. -Ma, nije vano. Neto se drugo deava, Nadice... Ispriala joj je kako je provela prethodnu no, znajui unapred da to nee izazvati buru oduevljenja kod prijateljice. No, ipak je priala sa entuzijazmom kao da vie ne krije da je zaljubljena. -Znam da e rei da je to pogreno, ali ja ne mogu vie da

se suzdravam. Neka traje koliko traje. On me ini mladom, veselom, drugaijom. Nadica se kratko zamislila. -U pravu si. To meu vama nema perspektive, zavrie se isto kako je i poelo. Ali bar uivaj dok moe. ta te briga! A ako se taj tvoj Voja Nemac ikad pojavi, moe i da se opredeli za ozbiljnu varijantu. Lili nije odgovaralo to to joj drugarica govori o Iliji kao o neemu to mora da se zavri neuspehom, ali morala je to da potisne. -Hoe li da mi pomogne u jednoj vanoj stvari? Nadica je klimnula glavom oekujui nastavak. -Hou da idem u veliku kupovinu, da obnovim garderobu od glave do pete. im se pomenula kupovina, Nadica je sinula. -Naravno da hou! Reci mi, ta te zanima? -Ne znam. Mini suknje. Neto modernije i mladalako. I pre nego to je Lila zavrila reenicu, druga ena je skoila na noge. -Idem kui da se sredim, pogledaj me nata liim, kao da me je poplava izbacila. A onda se vraam po tebe i idemo u kupovinu. -ekaj, ne moramo ba danas, nije toliko hitno. -Ne, ne, hitno je. Plaim se da posle nee hteti, a onda sebi nikad ne bih oprostila to sam dozvolila da proe taj magini trenutak u kojem si ti elela promenu. Te iste veeri Ilija je jedva prepoznao mladu enu koja je ula u njegova kola.

-Opa! Kakva je ovo magija? Otkud ti u suknji? Lila je bila sigurna da e ovakvo pitanje biti postavljeno pa je vebala pred izlazak kako da mu odgovori. -Imam i ja svoje blistave trenutke. -Da zna da je teta to ranije nisi nikad bila u suknji. Ima fantastine noge. Nasmejala se, sretna to ju je Nadica ipak nagovorila da istog dana pokupuju sve to joj je potrebno. Te noi ili su samo na laganu veeru u riblji restoran. Sutradan su ili u bioskop, a dan nakon toga proetali su pored reke. Dani su tekli kao da nemaju datume, a Lila je iz dana u dan bila sve zaljubljenija. Muilo ju je samo pitanje zato Ilija vie ne pokuava da je doprati do stana i zbog ega jo ne pokazuje da eli neto vie od prijateljstva. Pitala se da li je ona kriva to je uzdran ili se moda pomirio s tim da je prijateljstvo jedino to im se moe desiti. A ona je udela za tim prvim poljupcem. Svake veeri bi ga oekivala, a onda bi legla u krevet i pitala se zato ga nije bilo. Negde polovinom avgusta Ilija joj je saoptio da sutradan odlazi na more. Sedeli su u bati u centru grada i jeli veliki kup, kad je kao grom iz vedra neba nonalantnim tonom izneo svoj plan u koji Lila nije bila ukljuena. Ugrizla se za usnu, zaustavljajui navalu loih misli koje su mogle da se pretoe u rune reenice. -Otkud to odjednom? -Kod mene ti je sve tako. Ja ne planiram mnogo unapred.

Uvek radim kako mi dune. Jue su me pozvali neki drugari koji su u Budvi i rekli da doem, da je dole ludo i zabavno. Tako sam jutros otiao do majstora da mi promeni ulje u kolima i pogleda da li je sve u redu, a sutra u ranom zorom na put. Lili se inilo kao da on pria sam sa sobom, nesvestan koliko joj bola nanosi. -Pa dobro. elim ti da se lepo provede. -Hvala. A ti? Ove godine nisi nita planirala? Kroz glavu joj je prolo kako se ve tri dana ne odaziva na Vojine pozive i ne odgovara mu na poruke samo zato to je on najavio da e doi za sedam dana i da e je odvesti nekuda na odmor. Sad se inilo da je to bilo glupo. Ona nije elela da ide s drugim mukarcem jer je htela da bude s Ilijom, dok je on bez razmiljanja doneo odluku i tako joj lako saoptio da ve sutra ide na more. -Ne znam. Imam neke planove, ali moram da ekam da prou avgustovski popravni ispiti, zbog klinaca koje uim. Za mene je najbolji poetak septembra. Ilija je nastavio da guta sladoled, a Lila je odgurnula svoj. Bila je prazna i razoarana. Setila se Nadiinih rei kako e sve ovo proi onako kako je i poelo. -Koliko e ostati? -Ne znam, koliko mi se bude ostajalo. Ti zna da ja nemam obaveza, mogu tamo da budem dva dana, a mogu i mesec. Ne verujem da u doi pre 1. septembra. Sad je ve Lila bila sigurna da e se iz inata javiti Voji im

se vrati kui. Nadala se pred zgradom da e je bar tad poljubiti i time ostaviti neki avans za budunost, ukoliko namerava da je ima s njom. Ali je opet dobila poljubac u obraz, onakav kakav je dobijala svaki put kad bi se rastajali, na pola puta izmeu jagodica i usana. To nije bio promaen poljubac, ve je to bio Ilijin stil ljubljenja prijateljice. -Biemo u kontaktu. Budi dobra. im je ula u stan, nazvala je Voju. Jedva je uspela da ga umiri, prosto je besneo zbog toga to mu se nije javljala. -Ve sam hteo da zovem tvoje da se uverim da si dobro. -Izvini, bila sam par dana kod drugarice, ima problema s muem, tako da sam morala 24 sata dnevno da joj dajem podrku. -Ako je tako, u redu. ak sam u jednom momentu mislio da me izbegava. Voja je bio strahovito samouveren mukarac, pomislila je. -Ja dolazim dvadeset treeg, biu tu negde oko podneva. Mislio sam da se malo odmorim, pa da ve uvee krenemo na more. -Na more? -Da, pa leto je, glupo bi bilo da se ne bunemo u na Jadran. Pri pomisli da bi mogla da bude na istoj obali s Ilijom, prola ju je jeza. Jo ako bi bio isti grad... -Moji prijatelji imaju kuu u Budvi, zvali su me da doem

dole. ta misli? Lila nije mislila nita jer je bila sigurna da je u skrivenoj kameri. Tolike sluajnosti poele su da izgledaju preterane. -Vojo, na moru emo biti s gomilom ljudi, nikad neemo imati mira. Vie sam za neku planinsku, mirniju varijantu, gde emo da budemo sami, da se iznova upoznajemo i ispitujemo. S druge strane ice nastala je mala napeta tiina. -Da, kad razmislim bolje, u pravu si. Mi ne idemo na odmor da bismo ludovali. Nama je potrebna samoa, a to u Budvi ne bismo imali. Ne gradimo ti i ja vezu pa da nam je potrebno da se glupiramo, nas dvoje smo na pragu da se odluimo za krupne korake, za neto trajno, a za takve odluke najbolje je zelenilo, sve vazduh, noni mir i izdvojenost. Ljubavi, genijalna si. Moe li ti da nam rezervie neku lepu planinu? -Zlatibor, recimo. Mogu. -Onda rezervii za dvadeset etvrti. -A na koliko dana? -Ja mogu da ostanem petnaest, ali sam mislio da odemo na desetak, pa da se vratimo kod tebe i tu budemo zajedno ostatak mog odmora. Tako bismo ve mogli da skupljamo papire koji su nam neophodni za tvoj dolazak u Nemaku. Najeila se od tih krupnih planova u kojima je i ona, nesvesno, bila akter. Ali kad bi samo pomislila na Iliju i na njegovu bezbrinost koja ju je vreala, raao se inat i

mogla je da obea stvari koje inae nikada ne bi obeala. Ipak, svesna da ovde ne bi smela da bude s Vojom, da bi to mogao Ilija da otkrije ako se pojavi na vratima, upotrebila je sav svoj arm da nagovori Voju da ostatak njegovog odmora provedu u Zrenjaninu. Odahnula je kada se sloio. Kad je spustila slualicu, ovo leto kao da je izgubilo svaku dra.

Vojin i njen odlazak na Zlatibor ispao je komplikovaniji nego to su mislili. Prvo je on pomerio datum dolaska za jedan dan, a onda su mu se pokvarila kola na pola puta, pa su morali da ekaju dobrih est sati da majstor popravi kvar. Ilija joj se javio samo jednom od kad je otiao, i to kratkom porukom kojom ju je obavestio da uiva. Nije mu odgovorila. Kada su se ona i Voja smestili, sve je krenulo nekim normalnim tokom. Preko dana su etali, a nou bi negde izali i vratili bi se u krevet, gde je Lila pokuavala da da najbolje od sebe. Poela je da primeuje nove Vojine osobine, one za koje nije znala. Recimo, bio je optereen svojim rukama, na svakih pola sata mazao ih je nekom masnom kremom. Takoe, stavljao je previe parfema i to na delove tela koji nikako nisu bili predvieni za tako neto. Bio je uasno izbirljiv to se hrane tie i brojao je kalorije kao da je manekenka. Bio je trom, nije imao nikakvo iznenaenje kojim bi je zbunio, ali je Lila shvatila kako posle neverovatnog Ilije previe oekuje od ovog

zrelog mukarca. Ve treeg dana zajednikog odmora reila je da se posveti toj vezi, jer je bilo krajnje vreme da se vee za nekog i da ue u zajedniki ivot. Nije znala da li voli Voju ili joj samo prija to je zatiena, ali nije elela ni mnogo da analizira svoje emocije. Mirila se s tim da bi svaka dalja veza s Ilijom samo donosila haos i verovatno bol, a da je pored Voje mogla da se opusti i da ne lupa glavu ta e se desiti sutra. Zato se maksimalno trudila da svom dragom kojeg je najzad izabrala prui svu nenost jedne ene. Priali su o tome kako e se ubrzo odluiti na brak, Voja je rekao da je sve pripremio za njen dolazak, kao to je pripremio i pre trinaest godina. ak je Lila sve ovo gledala romantino, kao popravni ispit na kome su davno oboje pali. Nakon Zlatibora otili su u Zrenjanin, gde su saoptili prijateljima i rodbini da e se venati. Moglo se rei da niko nije u tome video nita neobino, tako da su odmah bili prihvaeni kao da se nikada i nisu rastajali. Poslednjeg dana, nekoliko sati pre nego to joj je polazio autobus za Beograd, bili su na ruku i opratali se uz poljupce. -Zna sve. Zna koje papire mora da juri. Nadam se da emo do Nove godine uspeti da budemo zajedno. -Da, Vojo, znam. Ti se pobrini za svoj deo, ja u za svoj. Misli li da u tamo nai neki posao? -Naravno, pa sa znanjem tri jezika nala bi ga u bilo kojoj zemlji. Nita se ne brini. Klimnula je glavom, skoro sigurna da zaista nema o emu

da se brine. -Nadam se da te nee hvatati nostalgija? Lila se zamislila. O tome je razmiljala i znala je da e joj nedostajati roditelji, prijateljice, uenici. I Ilija. Ali drugaije nije smelo da bude. -Biu u redu. Dogovorila sam se s mojima da ne prodajemo stan u Beogradu ve da ga izdamo. Bar dok ne budem sigurna da u ostati zauvek u Nemakoj. -Hoe da kae da jo nisi sasvim naisto s tim? -Vojo, svata moe da se desi. Ja verujem da smo jedno za drugo i da emo se slagati, ali glupo je to tvrditi sto posto. Vreme e pokazati. Nije mu bilo pravo to tako razmilja, ali nije prokomentarisao. Nakon nekog vremena nervozno je spustio viljuku i odgurnuo tanjir. Riblji fileti koje je dotad sa slau gutao nisu bili pojedeni. Lila ga je zabrinuto pogledala. -Neto nije u redu s hranom? -Ne, u redu je. Ali moram neto da ti kaem. -ta? Videla je po izrazu njegovog lica da se sprema da izgovori teke rei. -Jednu sitnicu ti nisam rekao. -Koju? -Ja, Melita, nisam zvanino razveden. Zamutilo joj se u glavi. Ova izjava je bila kao grom iz vedra neba, kao la koja je bila nepotrebna i mogla je ranije da se

kae. Mrzela je mukarce koji takve stvari preutkuju, za nju su bili obine kukavice. A ona je sad sedela preko puta jednog takvog mukarca. -Zato mi to tek sad kae? -Nisam imao snage, mislio sam da nee hteti da bude sa mnom zbog toga. Mislim, ja i dalje ivim s tom enom, ali samo zbog deteta, nita meu nama nema, ne spavamo zajedno, prosto smo navikli da delimo stan kao dva cimera. -Vojo, pa gde si mislio da ja doem? Da budem trei cimer? Rekao si mi da ivi nedaleko od tebe. -Slagao sam. Ali u ja to reiti, traiu neki stan za nju i dete. -Ne mogu da verujem da si me slagao. Ustala je od stola. Samo je htela da se vrati u tiinu svog doma. Ali on je krenuo za njom. -Melita, shvati da nisam imao hrabrosti da ti kaem. -Ne zanima me. Planira sa mnom brak, a jo ni iz starog nisi izaao. To je prokleto licemerno od tebe. Uspela je da mu pobegne, jer je on morao da plati raun konobaru koji je sa strahom gledao da mu gosti ne odu a da ne plate. Ipak, stigao ju je na stanici, znao je kad joj polazi autobus. Malo se smirila, no donela je odluku da e sve to prekinuti. Pitala se zato se nikad njoj ne desi da joj veza ide glatko, da nema prepreka poput brakova, godina, razliitih pogleda na svet. -Melita, glupo je da ovako zavrimo ovo to smo imali. Stvarno u se reiti te ene. Kunem ti se.

-Reiti? Kako ruan izraz! uje li ti kako govori o eni s kojom ima dete? Tako e jednog dana i mene hteti da se rei kad bude sreo neku novu. -Pria gluposti! -Vojo, ne mogu da kaem da mi nije ao to je ovako ispalo, ali mislim da ne mogu da budem s tobom. Ne posle ovoga. -Preteruje, Melita. Nije vie htela da razgovara s njim. Uzalud je pokuavao, sve do polaska autobusa ona je ostala nema. Tako su se i rastali.

Nadica i ostale prijateljice slagale su se da je dobro uradila to nije ostala s Vojom. Kako su sve bile udate, znale su da brak ne moe tek tako da se rasturi, a i bile su sigurne da ta ena nema pojma ta joj se sprema. udno, kad se Lila vratila u svoj dom, kao da nikada i nije bila na odmoru s Vojom. Lako je prevazila celu situaciju, moda je oseala i olakanje to nee napustiti svoj dosadanji ivot. Najgore je bilo saoptiti roditeljima da su ona i Voja samo par dana nakon objavljivanja veze prestali da postoje. Bili su razoarani jer su eleli da im se erka uda, ali su se trudili da joj to ne pokau. Desetak dana nakon dolaska iz Zrenjanina dobila je poziv od Ilije. Vratio se s mora i hteo je da je vidi. Ali Lila je odlagala taj susret, lagala ga je da ima puno obaveza, da je umorna, da ima goste, plaei se da bi novi susret s tim mladiem mogao opet da je prodrma i da joj naudi. No, Ilija nije odustajao, svakodnevno ju je zvao i na kraju je

morala da pristane da se vide. Dugo pre tog susreta razmiljala je ta da radi. Znala je da nema svrhe da se via s njim i da produava agoniju. to pre bude prekinula svaki kontakt, pre e ga izbaciti iz glave i srca. Zato je reila da to bude njihov zadnji sastanak, na kojem e ona da kae otvoreno da ne eli vie da je on zove. Istina, kad je sela u njegov auto i videla ga preplanulog i nasmejanog, skoro da je odustala od svoje namere. Prepriavao joj je doivljaje s mora, a ona se smejala i pored toga to joj je bilo teko u dui da ga gleda toliko veselog i raspoloenog dok se njen svet uruavao. Predloio je da odu u bioskop, ali je ona bila za to da proetaju Uem. Pristao je. etali su pored reke koja je nosila prvo opalo lie. Neki udan vetar je duvao i donosio zvuke s raznih strana, tako da su jedno vreme vie sluali ta se oko njih dogaa nego to su komunicirali. A onda su se spustili na jednu klupu i Lila je morala da kae ono to je naumila. -Ilija, ja sam se danas videla s tobom samo iz jednog razloga. Upitno ju je pogledao, iznenaen poetkom razgovora. -Koji je to razlog? -Mislim da... ne bi trebalo vie da me zove. -to? Da nisam bio mnogo dosadan ovih dana? -Ne, nisi. Ali ja ne mogu vie da se viam s tobom. Sad je tek ukapirao o emu ona govori. -U redu. Mogu li bar znati zato? -Ne moe. Nije htela da objanjava jer, ako bi poela, to bi moglo da je odvede na stranu koja je bila klizava i opasna. Ilija je utao

i igrao se ukurom na svojoj trenerci. Oekivala je da e svakog asa da ustane i da je odveze kui bez rei, toliko je delovao mirno. Pomalo se i razoarala to na taj nain prihvata njen odlazak iz njegovog ivota, ali je istovremeno smatrala da je bolje tako. No, Ilija nije eleo da ustane s klupe. I dalje je sedeo, kao da mu je tu dobro i da je apsurdno da se nakon takve Liline izjave stvarno neto i promeni. Nakon desetak minuta morala je sama da ga pokrene. -Hajde, idemo. Odvee me kui? -Neu. Ovo nije bila oekivana reakcija. Ve je videla sebe kako juri neki taksi dok on ljut odlazi svojim kolima. -Neu da te vratim kui dok ne saznam ta se deava u tvom ivotu to mi ne dozvoljava da budem uz tebe. Ovo je ve bilo jasnije. -Ilija, rekla sam da ti neu rei. Shvati to kako hoe. -Ne, ne, ne moe tako. Potpuno se ludo ponaa, nisam ja to zasluio. Ja sam jedva ekao da te vidim kad sam doao s mora, a ti si me prvo kulirala i izmiljala sve mogue razloge da se ne vidimo, a onda mi govori da vie ne smem da te zovem. Stvarno mislim da je red da mi kae razlog takvog ponaanja i takve rigorozne odluke. -Ilija, nemoj... Odjednom su se njegova usta nala na njenim. Pokuala je da se pomakne, ali njegove snane ruke su je uhvatile za glavu i primorale da primi poljubac. Kad ju je pustio, bila je zbunjena i drhtala je. -Zato... zato si to uradio? -Dolo mi.

-Ne moe da me ljubi tako... samo zato to ti je dolo. -Ne moe ni ti mene da utne jer ti je tako dunulo. Znala je da e morati da mu kae neto, da nee biti dobro ako pokua da ode. Ilija je bio mukarac, pravi mukarac koji ne bi tek tako dao na sebe. -Ne vidim kuda vodi nae... druenje. Apsurdno je, ti si dosta mlai od mene, ima neki svoj ivot, svoje drutvo, svoj nain na koji provodi dane. Ja sam jedna povuena ena koja gleda da joj kua bude ista i da uvek ima dobro jelo. Neaktivna sam, neinteresantna, vuem komplekse iz nekih davnih dana. Prosto je iluzorno da ti i ja uopte komuniciramo. -Lila, sad lupa da ni sama nisi svesna koliko. Mene boli uvo to si starija, boli me uvo i to smo razliiti, boli me uvo to ima komplekse. Ja tebe ne vidim tako. Ti si za mene jedna tajnovita devojka koja me strahovito privlai, ali koju nisam smeo da taknem, jer sam bio siguran da e mi se nasmejati u lice i rei mi da sam glupavi klinac koji ti nije dorastao, koji je jedva zavrio srednju kolu, barata s kolima i zarauje kintu na ilegalan nain, ne plaa porez dravi i ponekad popui doint s drugovima. -Ja tebe ne gledam tako. Ti si... neto neobino u mom ivotu. Kao svetlost koja je prejaka da bih je mogla izdrati. -Hoe da kae da... imam ansi kod tebe? Pribliio joj se, spreman svakog asa da ponovi poljubac. -Nemoj to da radi, Ilija. -ta radim? Sve joj se vie primicao. -To... pokuava da me poljubi. -Ne, ja samo pokuavam tebe da izazovem da me poljubi.

Gledala ga je, a onda je sklopila oi i prepustila se. Te noi su zavrili kod nje, u njenom krevetu, potpuno nemi, samo s uzdasima na usnama koje su bile edne poljubaca. Bio je jak, bio je spretan, bio je savren ljubavnik s kojim ne postoji stid, samo elja da se nikada ne umori. Bila je polusvesna onoga to joj se deava, samo je znala da joj je lepo, da uiva i da je to ljubav koju mu daje kroz svaki dodir, svaki drhtaj i svaki poljubac. Kad su zaspali, uveliko je svanulo. Prva se probudila i iunjala iz sobe. Ali nije odolela a da na vratima ne pogleda njegovu rasutu kosicu koja je prekrivala jastuk. Poluotvorenih usana isputao je zvuke nalik vetru, a bio je sladak kao neko veliko dete. Spremila mu je doruak - napravila je omlet sa unkom i krofne sa demom, a onda ga polako probudila. -Uh, ba sam lepo spavao. Jedva je ustao, ali kada je video kakav ga obed eka, podigao ju je u naruje i poljubio u vrat. -Nee mi verovati, ali sam sa svakom devojkom s kojom sam prespavao oekivao da e mi ovako neto napraviti kad ustanem. No nikad to nisam doiveo. One su spavale due od mene i kada bih i pokuao da pomenem doruak, ili su govorile da one ne jedu ujutru ili bi se spremile da ih odvedem na neki fensi doruak u gradu. Seo je za sto, a Lila nije odolela a da mu ne postavi pitanje koje ju je podsvesno muilo.

-Da li je takva bila i Mira? Pogledao ju je i nasmejao se, povukao je za ruku da mu sedne u krilo i prstom podigao njenu bradu, nateravi je tako da ga gleda pravo u oi. -Ti si to meni ljubomorna? -Nisam, samo hou da znam da li imam suparnicu koja ivi u soliteru do mog. -Nema suparnicu nigde na ovoj planeti, Lila. Mira mi je bila seks kombinacija. Ona je dobra devojka, ali je vaspitana da bude sponzorua, to mene nikako ne privlai. Viali smo se samo zbog seksa, nita vie. Otkad sam odlepio za tobom, samo sam se druio s njom, nisam je kresnuo nijednom od tada. -A kad si ti to odlepio za mnom? -Kad sam probao prvu tvoju knedlu. Nasmejala se. -Ozbiljan sam, ne alim se. Ti si me zatrovala tom knedlom, prosto sam poeo da mislim na tebe i dan i no. -A kako si onda mogao da ode na more i da mi se ne javi? -Iskreno, stvarno sam mislio da ti o meni ne misli kao o mukarcu s kojim bi imala neto. Jednom sam skupio hrabrost, one noi kad smo pili viski na eks, mislio sam da pokuam da te smuvam, ali si me ohladila kad sam te dopratio do stana. Tako sam se postideo da sam rekao sebi da takvu glupost vie neu uraditi. Na more sam otiao jer sam morao malo da iskuliram, suvie si poela da mi se uvlai pod kou. I mogu ti rei da mi je tamo bilo mnogo

lake. Ono zezanje, jurcanje, kupanje, noni izlasci pomoglo mi je da ne budem ba toliko opsednut enom koja pravi najbolje knedle sa ljivama. Ali kad sam se vratio, opet mi je proradio crv, morao sam da te vidim. -Ja sam bila na Zlatiboru. -Stvarno? S kim? Nije htela da mu preuti Voju, ali toliko joj je bilo lepo da nije smela da rizikuje i da ga odmah odbije od sebe. -S prijateljicom. -Jesi li mislila na mene? -Mogu ti rei da je i meni tamo bilo mnogo lake. Ali kad sam se vratila... Poljubac je zavrio njene rei i dao im pravo znaenje. Odmah posle doruka je otiao, s obeanjem da e se po podne vratiti kad ona zavri s asovima, pa e joj neto skuvati, isto da pokae kako i on ume da bude koristan. Tako je i bilo. Mada mu musaka nije ispala kako treba, krompiri su bili nedovoljno peeni, a jelo je malo presolio, Lila je govorila kako je vrlo ukusna. Opet su se bacili u krevet i u strasti doekali novo jutro.

Bili su zajedno vie od deset dana i svaku no je spavao kod nje. Prosto se inilo da ne mogu jedno bez drugog. Ali sad su se u Lilinoj glavi javljala nova pitanja. Htela je da zna ta je ona njemu, da li je svojim drugovima rekao da ima devojku ili je naziva matorkom s kojom je seks fantastian.

On se pred njom javljao na mobilni, ali nikada nije ula da ju je spomenuo. Kad god bi ga neko s druge strane ice pitao gde je, Ilija bi odgovorio: -U gradu sam. A Lili je to smetalo. Vie nije mogla da zamisli jutro bez njega. Plaila se da bi bila oajna, izgubljena i strano ranjena ako bi jednom otiao od nje. Ma koliko da su je ta pitanja morila, nije imala snage da ih izgovori glasno, plaei se da bi tako Ilija mogao da pomisli kako ga ona hvata u zamku i kako od njega zahteva vezivanje na koje teko da bi momak u njegovim godinama i s njegovim stilom ivota bio spreman. Nadica, koja je bila upuena u svaki detalj njihove veze, stalno joj je ponavljala kako bi Iliju trebalo shvatiti kao osveenje, a ne kao ozbiljnog partnera. Lila je ipak bila dovoljno iskrena prema sebi da se ne lae kako se ludo zaljubila i kako joj svaki novi dan donosi jo vie ljubavi i elje da to traje veno. Ali Nadiine rei, ma koliko da je pokuavala da ih ignorie, muile su je i uvlaile strah u njeno srce. Te veeri se javio tek oko deset sati, kad je Lila ve bila uplaena da mu se neto nije dogodilo. U pozadini njegovog glasa ula se glasna muzika. -Ljubavi, veeras se neemo videti, zaglaviu s jednim ortakom koji je doao iz Bea, uemo se i videti sutra. Naspavaj mi se lepo. -Hou. A ti se lepo provedi. Kad je prekinula vezu, oseala se kao najobinija krpa, a to joj je padalo jo tee, oseala se na neki nain izdanom. Iako je odglumila kako joj je svejedno to on ide nekud bez

nje, to e ona sama, zatvorena u stanu misliti gde je i da li posmatra neku mladu, lepu devojku, znala je da nimalo nije ravnoduna. ak je poela i da plae, mada se borila sa suzama zbog prokletog ponosa. Nakon pola sata pozvala ga je, spremna da okona tu ludu vezu koja nije imala perspektivu. Telefon je dugo zvonio i Ilija se nije javljao. To je dolilo ulje na vatru. Bila je sigurna da upravo prevre oima prepoznajui njen broj na displeju, kao da ga gui i kao da je ona neka dosadna ena koja ga smara pozivom. Poela je i da se ee od nervoze. Ve vie od decenije nije imala taj udan svrab na nervnoj bazi koji ju je muio dok je bila mlada devojka. A sad se vratio, to je jo jae delovalo na njenu psihu. Nakon pet minuta Ilija ju je pozvao. -Zato mi se nisi javio na telefon? Ovo pitanje je izletelo iz nje kao metak, prosto nije mogla da ga zaustavi. -Sreo, morao sam da izaem napolje da bih mogao da te ujem, unutra je prava ludnica. ta se desilo? -Nita. Ba nita. -to si me zvala? -Da ti kaem da nismo jedno za drugo. Gotovo je. Nema potrebe da me zove. Prekinula je vezu. Uzalud je Ilija jo desetak puta pokuavao da je dobije, ona je plakala, ali nije se javljala. Kad je prvi talas besa i oajanja proao, poela je da oslukuje zvukove pred ulaznim vratima. Bila je sigurna da e se on pojaviti, da e banuti s pitanjem u oima, da e pokuati da razjasni zato je odjednom prekinula vezu a da to nije objasnila. Da, mislila je, ako je voli, doi e.

Ali Ilija te noi nije doao. Jutro je doekala budna, svesna samo jedne injenice - da je odsanjala previe krupan san i da se probudila kad je poela da pada u provaliju.

Kao za inat, odmah tog jutra dobila je Vojin poziv. Ni sama nije znala zato mu se javila, ali je bila sigurna da je i to posledica nekog glupog enskog inata, kao da se tim javljanjem sveti Iliji. -Kako si, Melita? -Dobro. Ti? -Onako. Morao sam jo jednom da pokuam da te nazovem i molio sam se da se javi. -Zato me zove? -Da ti kaem da se moja ena odselila. Kad sam se vratio, mislio sam o tebi po ceo dan. Nisam mogao vie da izdrim pa sam joj rekao da moramo to pre da se rastanemo. I sad sam slobodan. Podneli smo papire za razvod i to e biti okonano za najkasnije mesec dana. Lila je utala i sluala ga. Sad joj je bilo svejedno da li je lae ili govori istinu, njene emocije su otupele. -Pa? to uti? Reci mi neto. -ta da ti kaem, Vojo? -Da li e razmisliti o tome da ipak budemo zajedno, da doe ovde? U tom trenutku kao da je jedino reenje zaista bilo da ode iz ovog stana, da pobegne daleko od Ilije i od svoje ljubavi

prema njemu. Ali je znala da Voju ne voli, da ga je ljubila i spavala s njim radi nekih prolih vremena, ponesena neraienim raunima koji su imali primese romantike. -Razmisliu. -To mi je dovoljno. Volim te, Melita. Nije mu odgovorila. Prekinuli su razgovor i na kraju su ostale tri take - tri take koje su zavisile samo od nje. Taj dan provela je u razmiljanjima ta da radi, svesna da ne eli da ode, ali svesna i da ne sme da ostane. Pogledala se u ogledalo. Njene godine su joj se inile vidljivije nego ikada pre. Plaila se samoe. Plaila se da isto ovako ne zastane pred ogledalom za deset, dvadeset godina i da provali nove sede u kosi i nove bore na vratu, a da oko nje budu ovi isti zidovi, ovaj utirkani stolnjak, figurice savreno poslagane kao u izlogu najskuplje prodavnice u centru Pariza, zavese bez ijedne nepravilne falte, papue koje imaju nevidljivom olovkom ucrtano mesto s kojeg se ne pomeraju. Uhvatilo ju je ludilo. Odjednom se sve inilo besmisleno, kao da ivi u nekom zatvoru koji je uredila po svom nahoenju kako ne bi morala da se suoi s tim gde je zaista. Poela je da pomera stvari, utnula je papue tako da je jedna zavrila ispred televizora, a druga u kuhinji, povukla je zavesu i ona se iskrivila i tako ostala da visi, prolila je vodu iz vaze na stolnjak a onda ga izguvala. Pobacala je dotad uredno sloene novine na pod. Tek kad je nastao pravi haos, mogla je da sedne. Gledala je oko sebe ta je napravila i smejala se. To nije bio prirodan smeh, ali

ju je praznio. Bar je znala ta joj je initi. Nakon to je videla stan u drugom svetlu, mogla je da donese odluku da ga napusti. Okrenula je Vojin broj. Javio se nakon prvog zvonjenja, to ju je samo podstaklo da mu kae: - Doi u. Sredi sve ta mi je potrebno. Od sutra u poeti da radim na naem zajednikom ivotu. Sat vremena nakon to je donela odluku da nee ostariti sama, u trenutku kad je poela da vraa stvari na svoje mesto i da popravlja nered koji je napravila, ulo se zvono na ulaznim vratima. Provirila je kroz pijunku i videla dugaku kosu koju je volela da elja prstima. Noge su joj poklekle, ali nije htela da otvori. No, ni Ilija nije hteo da odustane. Nakon nekoliko kratkih zvonjenja, rasteglo se jedno dugo. Moglo je da bude i beskonano da se nije ulo otvaranje vrata i pojavljivanje komija koje su htele da vide koji to huligan lei na zvonu. Tad je morala da otvori. Mislila je da ga zadri na vratima, ali on je kao furija proleteo pored nje, uputio se u dnevnu sobu i tu okiran zastao. Gledao je u razbacane stvari, ne verujui u ono to vidi. Lila je s nekoliko dugih udisaja i izdisaja povratila kontrolu i reila da s njim obavi pristojan i ljudski razgovor, ako ijedna ljubavna svaa koja vodi ka raskidu moe na taj nain da se obavi. -ta se desilo ovde? -Nita. Htela sam da vidim kako je iveti u haosu stvari, a

ne samo oseanja. -Ovo si ti napravila? -Ja ili neka druga Lila, ko bi ga znao. Reci mi, zato si ovde? Tek tad je odvojio pogled od haosa i usmerio ga na nju. U zenicama je videla neku vrstu ljutnje pomeane s nevericom, ali i optube koje je ekao da iznese. -Kako me tako neto pita? Zna ti zato sam tu. Hou da ujem otkud sino onakav poziv, ta ti je to dunulo u glavu da mi kae iz ista mira da nee vie da bude sa mnom. -Po taj odgovor je trebalo da doe sino. Da ti je stalo, ne bi ostao da se provodi ko zna gde i tek danas doao. Oito nisam bila dovoljno dobar razlog da bi napustio zezanje. -Nisam ja budala, Lila. Nisi valjda oekivala da u dotrati da smirujem neto emu ne znam razlog? -Da, oekivala sam. Moda tad nije bilo kasno da se neto popravi. Sad jeste. -Izvini, koliko god da mi je stalo do tebe, ja nisam posluni ker, imam i ja ponos. Pokvarila si mi sinonji izlazak, da sam doao, zgromio bih te. Bolje to nisam. -Bolje da nisi ni sad doao. -Hou da znam zato si onako odreagovala? Kad smo se prvi put uli, bila si normalna. -Ne, tad sam bila nenormalna, jer sam se pravila da je u redu to to mi se javlja tako kasno i govori mi da je moje ekanje da te vidim uzaludno. -To ti je smetalo? to se nismo videli sino? Nisam znao.

-Sad zna. -to mi to nisi rekla? -ta da ti kaem? -Da eli da me vidi. -Ti kao to ne zna? Nisi primetio da svaki slobodni tren provodim s tobom? -I ja svoje slobodne vreme provodim s tobom, ali sam pomislio da bi elela malo samoe. Nisi ba dareljiva u prii o emocijama. Lila je bila u kripcu. Koliko god da je bila odluna da prekine ovu vezu, toliko je sad poela da se pita da li je zaista ona ta koja je pogreila. Reila je da izvue jo jedno pitanje iz rukava, pa da vidi kako e joj na to odgovoriti. -A nije ti palo na pamet da mene povede u provod? Ili se moda stidi da te drugovi vide s matorkom? Ilija ju je zgrabio za bradu i privukao njeno lice tako blizu svom da je zadrhtala od nekog udnog straha. -Svi moji drugovi znaju za tebe. Ali ja, sreo moja, ne itam misli, toliko pametan nisam. Kako sam mogao da znam da bi elela da ode na jedno buno, zaguljivo mesto na kome mukarci sede, piju pivo i pokuavaju da ubiju vreme zajedno? -I gledaju devojke koje igraju za njihove oi, zar ne? -Ljubomorna si. -Ne, nisam. -Jesi. I neka si. Bio bih zabrinut da ne osea elju da budem samo tvoj, jer i ja elim da ti bude samo moja.

Poljubio ju je. Time je sav njen otpor nestao, kao da ga nije ni bilo. Kad ju je povukao prema spavaoj sobi, sve je izgledalo kao da se nekom drugom desilo.

Kad je ujutru ustala, grizla ju je savest. Obeala se nekom drugom mukarcu, a probudila se pored Ilije koga je mnogo volela. A ni njene sumnje u to to ima s Ilijom nisu prestale da je mue. Kao da je odlagala smrtnu kaznu svesna da je nijedan sudija nee pomilovati. -Jesi li jutros bolje volje? Uhvatio ju je kako ispija kafu i zamiljeno gleda kroz prozor. Onako tek probuen, u boksericama, izgledao je jo mlai, nestaniji, nezreliji. -Da, dobre sam volje. -Jesmo li reili probleme? Od danas te vodim svuda sa sobom, da se uveri kako su one tvoje bubice bile glupe i zapretile da unite sve to je lepo izmeu nas. -Ilija, koliko e to lepo izmeu nas da traje? Zbunilo ga je ovo pitanje. Zastao je na pola puta do kupatila. -Ne znam. To je isto kao da me pita dokle u da ivim. -Tebi je isto. Meni nije. -Ne razumem, opet se neto deava u toj glavici. Da ujem, ta je sad problem? Dnevna svetlost bila je jaka ba zato to je otkaena zavesa, koju prethodne noi nije zakaila, dozvoljavala suncu da

ue nemilosrdno u stan. A kako je ta svetlost bila ista, davala je Lili elju da i ona bude takva, da pokua da istinom rei sve svoje nedoumice, strahove i patnje. -Biu iskrena s tobom. Zna kad sam prvi put otila u Zrenjanin? -Kad si nestala taman kad sam mislio da te muvam? -Da, tad. -Znam, seam se. -Tada meu nama nije bilo niega, ak se moe rei da mi nije padalo na pamet da moemo ikad biti zajedno. Tamo sam srela jednog mukarca. Posle ove reenice Ilija je seo na fotelju. Videlo se da mu nije svejedno. -Srela si mukarca? -Da. Ali ne nekog stranca, ve jednog kojeg sam upoznala pre mnogo godina. -I? Bila si s njim? -Jesam. inilo mi se da je to ono pravo, da se prolost vratila iz nekog posebnog razloga, ak sam povezivala to i s tobom. Zaueno ju je pogledao, ali mu s lica nije silazio izraz uvreenosti. -Da, Ilija, ve sam tad znala da je lako zaljubiti se u tebe. Mlad si, kako bi moja prijateljica Nadica rekla - sve si, zabavan, drugaiji. Banuo si mi u kuu i doneo neki sladak haos koji se suprotstavio onom savrenom redu na koji sam navikla. Mislila sam da bi mogao sve da mi upropasti.

Zato sam se odluila da s Vojom pokuam, da dam ansu jednoj ljubavi koja je davno umrla, a niko ne zna zato. -to mi sve ovo pria? -Zato to imam priliku da s njim stvorim neto vrsto. -Misli da se uda? -Izmeu ostalog i to, i da stvorim porodicu. Uzdahnuo je, rukama je na trenutak pridrao glavu, a onda se trgnuo, kao da je shvatio ta govori. -Znai ta veza traje sve vreme, paralelno s mojom i tvojom? -Ne, ne traje. Nisam bila s njim otkad sam s tobom. Prekinuli smo jer... on ne ivi ovde i bilo je nekih stvari zbog kojih sam se predomislila. Ali jue, kad sam shvatila da me boli svaki tvoj postupak koji ne razumem, ula sam se s njim. I rekla mu da pristajem na zajedniki ivot. -Dovoljna je jedna svaa pa da se ti odlui da se uda za nekog drugog mukarca? Ne mogu da verujem! Bila je oajna to je tako pogreno sve razumeo. -Ne gledaj na stvari toliko jednostavno, Ilija! -Kod mene je sve jednostavno, ne razumem zato vi ene uvek neto komplikujete. Sluaj, moda si u pravu. Moda bi trebalo da ode s tim tipom, da se uda i raa decu. Ja sam mlad, zelen, lud, moda nisam perspektivan, moda se suvie zezam sa svojim danima. Ali ja nikada neu doi u situaciju da kaem da mi je vreme da neto uradim, da se oenim ili pravim decu ako to stvarno, od srce ne poelim. Ali ti si drugaija, utogljena, ti se plai da ivi. Zatvorena si u ovom super sreenom stanu i kad je dola prva dobra

prilika za udaju, ti si joj pohrlila. A nijednog trenutka nisi pomislila da li je to stvarno pravilan put. -Ilija, ja... mnogo te volim. inilo se da teko izgovara ove rei, ali kad ih je rekla, osetila se mnogo lakom. To je oseala, a istina se iz nje mamila sama. -Voli me? Kako onda moe da mi kae da planira da se uda za nekog drugog? -Mi nemamo perspektivu! -Ko to kae? Knjige? enski asopisi koji piu o tome kako treba da izgleda idealan partner? -Ti ne razmilja o enidbi, zar ne? Oekivala je odgovor napeto, kao da se donosi presuda o tome da li e iveti ili umreti. Ipak se jednim nerazumnim delom nadala da e je iznenaditi. On je uzdahnuo. Ustao je s fotelje kao da dobija na vremenu pre nego to e joj dati odgovor. -Ne, istina je. Ja ne razmiljam o enidbi. Nije mi to osnovni cilj u ivotu. Ali ja te volim, Lila. Iskreno, kako samo jedan nezreli mukarac moe da voli jednu enu poput tebe. Uvek kad sam s tobom pitam se ta je to to te dri za mene, ak sam se nekad i plaio da bi mogla da uvidi koliko sam mali, koliko sam nesiguran, koliko si ti jaa iako misli da si slabija od mene. Ti ima sve inteligenciju, lepotu, zrelost, samostalna si, ivi sama i ima svoj svet, meni tako nerazumljiv i udan. A ja imam samo svoju ivahnost, elju da udahnem vazduh punim

pluima. Ali to ne znai da ne znam da volim. Moda nisam najspretniji kad treba to i da pokaem, jer mi mukost ne dozvoljava da ispadnem glup. Tano je, ja ne mogu da ti ponudim brak, ali mogu da ti ponudim ivot, ljubav, sve to imam, ceo svoj svet mogu da ti stavim pod noge. Mogu da ti dam najvie od svoje slobode. Ostalo ne mogu da obeam, ne elim da gradim kule od peska i vazduha. S tim tipom e imati sigurnost, brak i porodicu. Sa mnom e imati samo ljubav. U pravu si, moda je bolje za tebe da me ostavi. Lila je upijala svaku njegovu re, a onda je primetila suzu koja mu je zablistala u oku. I pre nego to je mogla da potekne i da postane suvie vidljiva, Ilija se okrenuo i kao vetar nestao iz stana. Nije mogla da se pomakne. Sad je bar znala na emu je, bila je svesna da je on jasno stavio do znanja kako ne razmilja konvencionalno i kako nee da joj daje lana obeanja. A voleo ju je. Bilo je gotovo, u to je sad ve bila sigurna, ali kraj nije trebalo da bude takav. Neto je tu smetalo, neto je bilo pogreno. Isplakala se tek kasnije kad je shvatila da Ilija vie nije njen.

Sve njene prijateljice su stajale pred zgradom i naizmenino mahale i brisale suze. Nadica je pod punim gasom krenula, ostavljajui za sobom oblak praine. -Lepo sam im rekla da ne drame, a one se odmah rasplakale.

-I meni je bilo teko. U jednom trenutku mi je dolo da se predomislim i da se raspakujem. -Ne budi luda! Ti zna da ja ba ne miriem to to se taj povampirio nakon toliko godina, ali s obzirom na to da bi ovde uvenula zbog onog mladog momka, bolje je da ode i u Nemaku. Uostalom, tamo mora da ti bude bolje nego ovde. -Ako reim da se udam, doi e da mi bude kuma? -Naravno! To ne smem da propustim. Ajde da i tebe udamo ve jednom, uvek me je nerviralo to to jedina nema mua na kojeg bi kukala. Nadica ju je vozila na aerodrom, odakle je trebalo avionom da poleti u Diseldorf, gde ju je nestrpljivo ekao Voja. Dva meseca je sreivala papire, ali je na kraju uspela da se izbori sa svim preprekama i sad je letela u novi ivot. -Javi mi kad bude izdala stan. -Naravno, a dotad u zalivati tvoje cvee, ne brini. Prepustila je Nadici da nae nekog podstanara koji e se useliti u njen stan. Nije mogla sama o tome da brine, suvie je vremena provodila pokuavajui da ne misli na Iliju. Bilo je teko doneti krajnju odluku da ode kod Voje, ali je znala da bi je ostanak u tom gradu upropastio. -Nadice, hvala ti to si uvek bila iskrena prema meni. ak i kad je tvoja iskrenost bolela. -Nema na emu, Lila. Samo ti meni budi srena. To je najvanije na svetu.

im ga je ugledala na aerodromu, osetila je da je pogreila. Ovde, na njegovom terenu, kao da je izgubila svu vlast koju je imala, kao da je bila neka odbaena ena koja trai spas daleko od svog srca. Zagrlio ju je vrsto, ali je izostao strasni poljubac koji je bio normalan za susret ljudi koji nameravaju da ive zajedno. Kad su stigli u njegov stan, ekalo ju je drugo loe iznenaenje. Ne samo da joj je sve bilo strano, ve on nije imao nijednu figuru, nijedan komad nametaja koji bi tom dvosobnom stanu davao duu. ak nije bilo ni fotografija njegovog deteta. Sve je imalo sive nijanse i vie je liilo na hotelsku sobu nego na neiji dom. -Kako ti se svia? -Lepo je. Mnogo je drugaije od mog stana, ali uredno je. Ve joj je nedostajao njen soliter. Nakon deset dana provedenih u Diseldorfu, shvatila je kako nikada nije bila usamljenija nego tada, ak ni svih onih godina koje je provela povuena od svih vanijih deavanja Beograda. Voja je radio po ceo dan, a uvee bi bio toliko umoran da bi budan zaspao pred televizorom. Znala je tri jezika, ali kao za inat nijedan od ta tri nije bio nemaki, tako da nita nije razumela i ni sa kim drugim nije mogla da razgovara. Nakon mesec dana jo nije imala posao. Potegnula je to pitanje, a on se samo nasmeio kao da to nije ni bitno i rekao:

-to se uri, ja sam tu, imamo od ega da ivimo. A ona je mislila da je najbeskorisnija osoba na svetu i da se njena inteligencija nekim udom topi. Nakon tri meseca stala je na vagu i videla da se ugojila osam kilograma. Neraspoloeno je konstatovala da po prvi put u ivotu ima celulit. Njeno lice je bilo nekako bezizraajno, a inilo joj se i da je pobelela, dobila pege i da je sve vie liila na Nemice. Voja je i dalje dolazio s posla suvie umoran da bi primetio kako ona propada u svakom smislu. Petog meseca je ustanovila da poinje da pria sama sa sobom. Ve je pomiljala kako ludi. A onda ju je nazvala Nadica. -Hej, prijateljice, ta ima? Jesi li najzad reila kojeg e datuma da stane na ludi kamen? U tom momentu neto se u Lili slomilo. Poela je da rida iz sveg glasa, ne isputajui slualicu iz ruke, kao da joj je to jedina slamka spasa. S druge strane ice Nadica je pokuavala da je smiri, ali to joj je polo za rukom tek nakon deset minuta kad je Lila izgubila snagu da plae. -Boe, Lila, ta se deava? Da li te maltretira? -Ne, ne, on je dobar i paljiv. -Pa ta je onda? Kai mi, nemoj da me brine? -Ne znam. Hou da se vratim. Ne mogu ovde. -Zato? ta ti nedostaje? -Ljubav, Nadice.

-Rekla si mi da je dobar prema tebi, kako onda nema ljubavi? -Moja ljubav, o njoj priam. Nedostaje moja ljubav, nju sam ostavila tamo... kod kue. Tamo mi je srce, a ja bez srca ne mogu da ivim. Ovde sam biljka, prokleta biljka koja nema svrhu. Sad je shvatala Ilijine rei, one koje je poslednje izgovorio kad je otiao. On je imao ivot, on je nosio ivot, on je mogao da da ivot. Bez njega kao da nije bila iva. Nadica je sabrala misli i onda odlunim glasom, kako samo prava prijateljica ume da izgovori, rekla: -Uzmi prvi avion i dolazi kui. Samo javi kad stie, ekau te. Rekla sam ti da bude srena, a to oigledno nisi. To je bilo sasvim dovoljno da Lila povrati snagu kako bi donela odluku o povratku u Beograd.

Sve je bilo na svom mestu. Mlada medicinska sestra koja je tu ivela kao podstanar zaista je vodila rauna o Lilinim stvarima. Okretala se u krug, ila iz prostorije u prostoriju i disala punim pluima, kao da joj je neophodan taj sobni vazduh da bi bila sigurna da se vratila. -Tako sam srena! Nadice, opet sam iva. Mislila sam da u umreti u onoj prokletoj Nemakoj. -Ne bi ti umrla, vidim da si dobro nabacila kilau. -Nisam imala ta da radim sem da jedem i spavam. Bila sam prava ivotinja, ali ona domaa, pitoma. -Kako je reagovao onaj tvoj nesrenik?

-Voja? Mislim da je on odavno naslutio da ja neu izdrati, zato me nije ni pritiskao da se venamo. Kad sam mu saoptila da se vraam, bio je udesno miran. ini mi se da je i njemu laknulo, nisam ba bila idealno drutvo u poslednje vreme, samo sam utala i gledala kroz prozor. Bacila se na kau i nasmejala od sree. Ali Nadica je zadrala ozbiljan izraz lica. -ta ti je? to si tako ozbiljna? -Pitam se ta e sad uraditi. -Kako to misli? Vratiu ake koje sam imala, moda u i da radim prevode ako budem videla da nemam dovoljno aka da pokrijem trokove. Ti zna da ja nikad nemam problema s poslom. -Nisam mislila na to. -Nego? -ta e da radi sa svojim mladim momkom? Ovo je bilo prvo pominjanje Ilije otkad je otila u Nemaku. I uinilo se kao da je sve ono to se desilo bilo u nekom drugom ivotu, pre mnogo godina, pre venosti. No, ovde je znala da mu je blia nego to bi trebalo. -Nita neu uraditi. Pomirila sam se sa sudbinom. -Sigurna si? -Sasvim. Ne brini za mene, sad sam zrelija nego to sam bila. Videla sam kako nagle odluke mogu da se olupaju o glavu. -Dobro. Verovau ti na re. Ali kad je Nadica otila, Lila je shvatila da ona sama sebi ne veruje na re.

Narednih nekoliko dana vraala se u formu. Poela je da ide na bazen i na aerobik kako bi povratila svoju liniju, a aci su se postepeno vraali svojoj profesorki. ivot se vratio na staro, ali samim tim i sva ljubav koju je sahranila za Iliju ponovo je poela da se avetinjski vraa kroz njene snove i u javi. Jednom je u prodavnici srela Miru, devojku zbog koje je Ilija i dolazio u taj kraj grada. Devojka se drala za ruku s nekim elavim nabijenim momkom i delovala zaljubljeno. Onda je sasvim iznenada poelela da napravi knedle sa ljivama, a kad ih je napravila, shvatila je da ne moe da ih jede. Nisu bile slatke kad ih Ilija nije okusio. Njen ivot je opet bio onaj stari, ali su nedostajale vesele boje, falilo je ono to je taj momak donosio sa svojom pojavom. Sad je poela da mravi, da pada u depresije i da premalo govori. Nadica ju je zabrinuto pratila sve to vreme. Nije joj nita savetovala, nije pominjala Iliju, ali ju je analizirala tako da bi to i slep primetio. Jednog dana, kada su pile kafu i gledale aktuelnu pansku seriju, Nadica je primetila da se Lila nesvesno klati napred-nazad. -Hej, prestani to da radi! Izgleda kao da si luda. Lila se trgla i u trenu ukoila. -ta radim? -Klati se napred-nazad. -Ne klatim se, uinilo ti se. -Klati se, Lila, posmatram te ve deset minuta i gledam da li e prestati. -Mora da je bilo sluajno.

-Sluaj, ovako vie ne ide. to ti lepo ne pozove onog tvog mamlaza i ne pomogne sebi da ne skrene? -Nadice, nemoj o Iliji, molim te. -Moram o njemu! Moram! Neu da skrene, neu da te obilazim u ludnici, imam ve jednog takvog u kui. Iako je Nadica i dalje govorila da je njen Milo poludeo, ivela je s njim i nije bilo govora da e se razvesti. Lila je pokuala da utanjem i ignorisanjem Nadiinih rei prekine dalju raspravu o Iliji. Ali nije joj uspelo. -Uzmi telefon i nazovi ga. -Ne pada mi na pamet! -Zato? Voli ga, luda si za njim, kladim se da uvee legne u onaj tvoj usamljeniki krevet pa natapa suzama jastuke, a onda menja jastunice i sve iznova. Nazovi ga i rei sebe bede. -Neu, Nadice! -Mnogo si glupa ponekad. Daba to zna tri jezika kad si uvek na granici da li da ivi pristojno ili da se prepusti uivanju ma koliko ono kratko trajalo. Glupa si za ivot i to ti je to. Tek kad je Nadica otila, njene rei su doprle do Liline svesti. Morala je da o njima misli, a i zvuale su nekako poznato, kao da joj je to ve neko rekao, samo na drugaiji nain. Ilija - on joj je govorio o ljubavi i ivotu, o onome to on moe da prui i govorio je o perspektivi, obavezi, planiranim stvarima koje nikad, eto, ne ispadnu kako treba. Opet se zbog Nadice neto u njoj prelomilo. Uzela je telefon u ruke i drhtei od glave do pete okrenula njegov broj. Znala ga je napamet, iako ga tako dugo nije nazvala. Kad je ula da zvoni, izgubila je snagu. Prekinula je vezu

nadajui se da on nee konstatovati poziv, da e mu promaknuti i da nee saznati da je pokuala da ga uje. Za jedan minut dobila je povratni poziv. Nije se javila, previe se uplaila. Samo je ekala da zvonjava prestane, obeavajui sebi da e biti jaka i da joj se takva glupost vie nikada nee ponoviti. Ali nakon sat vremena ula je zvono na vratima i nekako je ve znala da je on. Polako je ila ka ulaznim vratima, na prstima, ne znajui da li da mu otvori ili da se pravi kako nije tu. -Lila, otvori, znam da si unutra. Vikao je, ali ona je i dalje imala dilemu ta da uini. -Kunem ti se, ako ne otvori, da u stajati ovde pred vratima i pevati sve pesme abana aulia koje znam. A moj glas nije ba slavujski, tako da sam siguran da od tvog komiluka neu dobiti aplauz. I dalje je utala, uurena kod vrata kao mala uplaena ivotinja. A onda se zaorio njegov dubok glas, ''Uvenue narcis beli'' bio je na repertoaru, inilo se da ceo soliter odzvanja. Morala je da reaguje pre nego to se svi sjate na njen sprat da vide koja to budala uznemirava celu zgradu.

Primetila je da se malo ugojio, taman toliko da dobije jo vie na muevnosti. -Ti si lud!

-Jesam. Nikad to nisam krio. Pustila ga je unutra, a on se kao domain odmah odvukao do kaua. -Ovde mi je uvek bilo najudobnije. Pa? Kako si mi? Jesi li ovde na proputovanju ili sprema venanicu? Ironija u njegovom glasu ju je bolela. Stajala je oslonjena na zid i gledala ga, upijala ga je oima kao da ga time grli i ljubi za sve ono vreme koje nisu bili zajedno. -Ne, vratila sam se zauvek. -Je li? Nije ti se dopalo preko ili tvoj budui mu nije pokazao najbolje rezultate na testu perspektivnosti? -Nema potrebe da bude zloban. -Ja sam samo iskren. Pitam ono to me zanima. -Vratila sam se jer... ne volim ga. -Kakve to veze ima? Danas se u brak i ne ulazi iz ljubavi ve iz koristi, iz straha od samoe ili zbog prolih ljubavi. -Opet si ironian, Ilija. Naglo se uozbiljio. Njegovo lice je poprimilo mraan izraz, kao da mu je u glavi pala no. -Oekuje da budem fin? Oekuje da ti poelim dobrodolicu? Nije te bilo mesecima. Otila si kao da te boli uvo za ono to ostaje. Nisi ni poruku mogla da poalje, makar da znam da sve ono meu nama nije bila samo jedna ukusna knedla sa ljivama, koju sam morao brzo da progutam pre nego to mi je otmu. -Ne oekujem nita. Ali bar nemoj da mi kopa po ivoj rani. -Ti si meni ranu napravila. -Znam... u stvari ne znam. -Onda sad zna. Bio sam lud kad smo se rastali. Mnogo

lud. -I ja sam bila luda, moda na drugi nain. -Zato si me zvala? -Pogreila sam broj, mahinalno sam okrenula tvoj telefon. -Lae. Nikad nisi umela dobro da lae, mada je ishod cele prie da si savrena u sakrivanju istina. Dobro ti idu te bele lai, ali s crnima mora jo da veba. -Prestani! -Onda mi reci zato si me pozvala? -Nedostajao si mi. -Zato si onda prekinula vezu? -Plaila sam se. -ega? -Da ne eli da me uje, a i toga da eli da me uje... Ne znam, plaim se svega, a najvie onog to oseam prema tebi. Uzdahnuo je, zavrteo glavom nekoliko puta kao da na taj nain hoe da izbaci neke totalno pogrene misli iz glave. -Ne mogu da verujem da si ovde. Tu si, pored mene, mogu da ustanem, da te zgrabim, da te poljubim, skinem, odvedem u krevet. Mogu da uinim sve ono to sam svih ovih meseci strano eleo. Ali i ja se plaim. Nema prava da ulazi i izlazi iz neijeg ivota kako ti dune. Nije to igra. Ovo ovde je moje srce. Udario se po grudima. -To je ljudsko srce, Lila. Nije zasluilo to to mu radi. Nije znala ta da odgovori. Grlo joj se skupilo, sve to je elela da kae pretvorilo se u knedlu koju nije mogla da proguta, ak i kad je ustao i proao pored nje, a onda na trenutak zastao da joj jo neto kae.

-Idem sad. Idem jer mi je teko da te gledam. Nemoj vie ovo da radi. Ako jo jednom okrene moj broj... Plaila se nastavka. Brod je tonuo i nije imala spasa. -Ako to jo jednom uini, neka to bude tvoja krajnja odluka. Bude li me jo jednom nazvala a onda mi se opet ietala iz ivota, kunem ti se da u biti tvoj najvei neprijatelj. Ja kad volim, volim do groba. A kad mrzim, to prelazi i u onozemaljski svet. Jesi li me razumela? Samo je klimnula glavom. Vrata su se zatvorila za njim, a ona je ostala u istom poloaju nekoliko minuta.

A onda se pokrenula. Do malopre je u njenom srcu bilo ivota, a sad je opet nestao, kao da je doivljavala kliniku smrt. Bila je svesna gde je, ali nije mislila da e se ikada vie probuditi. No, kao i svaki iv ovek, dobila je elju da se bori, da se pokrene, da uini neto to bi je oivelo. Potrala je prema telefonu i rukom zakaila vazu sa stola. Razbila se na hiljadu delova. U tom momentu je zastala i pomislila kako bi trebalo da donese metlicu iz kuhinje, ali je onda sve to postalo besmisleno. Pre nego to poisti komadie stakla, morala je da sastavi komadie svog ivota. Najvanije je bilo da se domogne telefona. -Halo? -Ja sam...

Bila je zadihana. Jedva je dola do daha. -Vrati se, gde si? -Ispred vrata. Potrala je s telefonom i otvorila. On je zaista stajao tamo. -Kako si znao da u te pozvati? -Nisam znao. Nadao sam se. To je ono to bih ja uradio da sam na tvom mestu, samo ne bih ekao toliko dugo. Poljubio ju je, a onda iza njenih lea spazio komadie razbijene vaze. -ta se ovde desilo? -Ne znam, mislim da je neka magija. Nije mu dozvolila da bilo ta vie kae. Zapeatila mu je usne poljupcima i uzela ga za ruku, a onda ga odvela u spavau sobu gde su rei bile suvine. Svojim telom dala mu je do znanja koliko ga voli, i nije se tedela u toj najlepoj izjavi ljubavi, a nije ni on tedeo sebe, svoju snagu i svoju ljubav. Bilo je est sati, kroz prozor su ulazili prvi zraci zubatog sunca. Leala je na Ilijinom ramenu i razmiljala kako je sretna, kako sve njeno opet ima smisao, svaka kost, svaki mii, svaka misao, svaka stvar koja ih je okruivala. -O emu misli? -O nama, o meni, o svojoj srei. -Srena si pored mene? -Nisam ni znala koliko. Poljubio ju je u elo.

-Ilija? -Molim, ljubavi? -Odluila sam se. -Znam, za mene. -Ne samo to, odluila sam se za ljubav. Nije vano kako e ona biti nazvana od strane drugih ljudi, da li kao grena, da li kao pohotljiva strast jedne matorke, da li kao nezakonita i runa kombinacija. Boli me uvo. Vano je da je ti i ja nazivamo ljubav. -I ja imam tebi neto da kaem. Ja nisam rekao da se nikad neu eniti. -Nisi, znam. Ali ne zanima me. to se mene tie, jedino mi je bitno da budem s tobom. Kad samo pomislim da sam mogla da te izgubim... -Ali nisi. Ja sam bio taj koji to nije hteo da dozvoli. -Znam i zato te jo vie volim.