Futurizam: dizajn brzine i oblika Pojava i razvoj futurizma Po nekim osobenostima futurizam je bio jedinstven pokret u okviru moderne

umetnosti. To je bio italijanski pokret. Nastaje u Milanu iz razmiljanja o civilizaciji, a najpre nalazi izraz kroz rei; nije iznikao iz nekog nezadovoljstva prema nasleenim umetnikim obrascima, niti iz ambicije da stvori novi obrazac, ved je poeo sa jednom generalnom, optom idejom i uz tekode pronaao svoj umetniki izraz, svoju ekspresiju. Na neki nain bio je najradikalniji od svih modernih pokreta, buno odbacujudi tradiciju i sve onovremene vrednosti i institucije. Vrlo brzo je promovisao svoje ideje irom Evrope, od Londona do Moskve, a bio je kratkog veka - jedna meteorska epizoda, trajne vanosti koja mu je esto omalovaavana. Sam je izabrao svoje ime - za razliku od fovizma i kubizma kojima je te nazive nadenuli antagonistika kritika - i uinio je sve da u literarnoj formi da obrazloenje i objanjenje sebe kao pokreta: odatle pre svega potie moderna tradicija umetnikih manifesta. Pesnik Filipo Tomazo Marinet (1876-1944) izmislio je ovaj pokret. Na jesen 1908. napisao je manifest, koji se najpre pojavio kao uvod u njegovu zbirku pesama izdatu u Milanu januara 1909. Meutim, tek sa njegovim tampanjem na prvoj strani francuskog Le Figaro od 20. februara iste godine dolo je do znaajnijeg odjeka i obino se taj datum uzima kao datum roenja futurizma. *Marineti se dvoumio izmeu slededih naziva za pokret: dinamizam, elektricitet ili futurizam!!! Ove alternative nagovetavaju kakva su bila njegova interesovanja. Imajudi vedu svest od vedine pisaca i umetnika o tom svetu tehnologije koji je bio u povoju, on je eleo da umetnost srui, demolira prolost i da slavi ushidenje i lepotu brzine i mehanike energije: "Objavljujemo", napisao je u svom manifestu, "da je divota sveta uvedana jednom novom lepotom: lepotom brzine. Trkadi auto, njegova karoserija ukraena velikim cevima koje potsedaju na zmije eksplozivnog daha vritudi automobil, koji deluje kao da ide na grapeshot , lepi je od Krilate Nike sa Samotrake (uvene helenistike skulpture u Luvru) Sada lepota postoji samo u borbi. Delo koje nije agresivno po karakteru ne moe biti remek -delo Mi elimo da glorifikujemo rat - jedinu higijenu sveta - militarizam, patriotizam, destruktivno delovanje anarhista, divne ideje zbog kojih se umire i prezir prema enama. elimo da unitimo muzeje, biblioteke i akademije svih vrsta, i da povedemo rat protiv moralizma, feminizma i protiv svake opo rtunistike i utilitaristike niskosti i odvratnosti. Opevademo i slaviti mase koje uzbuuje rad, zadovoljstvo ili pobune, arene viezvune plime revolucije u modernim glavnim gradovima. Opevademo nodnu vibrirajudu usijanost arsenala i brodogradilita, raspaljeni silovitim elektrinim mesecima (moons), opevademo halapljive stanice koje prodiru svoje dimne serpentine lokomotive koje udaraju po inama poput ogromnih elinih konja upregnutih u cevi (tubes), kao i milozvuan let aviona i njihove propelere k oji lepraju na vetru poput zastava i koji se ine da pljeskaju u znak odobrenja kao oduevljena gomila. Odailjemo iz Italije u svet ovaj na manifest neodoljivog i podstrekakog nasilja, manifest kojim danas zasnivamo futurizam, jer elimo da ovu zemlju oslobodimo smrdljivog kancera koga ine profesori, arheolozi, vodii i antikvari".

Ima toga jo u istom stilu. Marinetijeva estina odgovara njegovom nestrpljenju koje se javlja zbog nepotpunog nacionalnog razvoja Italije, zbog velike opteredenosti grandioznom tradicijom koja je koila i pritiskala italijansku kulturu vie nego to je to bio sluaj u bilo kojoj drugoj zemlji - Italija ni na koji nain nije doprinela razvoju umetnosti u XIX veku -, kao i moda zbog konfuzije u njegovoj kao i glavama njegovih prijatelja, koja je nastala usled prilino iznenadnog sueljavanja sa raznovrsnim kontradiktornim trendovima u modernoj literaturi i umetnosti. Tokom prve decenije XX veka Italija se, preko novih magazina i izlobi, upoznavala i sticala svest o impresionizmu, o raznim vidovima postimpresionizma, ukljuujudi u to i rane radove Matisa i Pikasa, o simbolizmu, o raznovrsnosti art nuova itd. Jedini nain da se prevazie ta konfuzija bio je da se predloi jedan novi pogled na svet, koji bi zamenio sve druge.

U mnogo emu isti stavovi izneti su gotovo na isti nain u manifestu koji se obradao "mladim umetnicima Italije". Uz saradnju sa samim Marinetijem, ovaj manifest su sastavili trojica slikara: Umberto Bodoni (Boccioni 1882-1916), Luii Rusolo (1885-1947) i Karlo Kara (1881-1966). Datiran na 11. februar 1910, iako je napisan zadnjih dana februara, a po prvi put javno prezentovan kada ga je Bodoni izdeklamovao na pozornici teatra Kijarela u Torinu 8. marta (sve to pradeno zviducima i tuom u sali), "Manifest futuristikih slikara" vrsto je zahtevao i traio novu umetnost za novi svet, odbacivi bilo kakvu vezu sa umetnodu prolosti. Kakvih osobenosti je trebalo da bude ova nova umetnost dato je jasnije u jednom drugom manifestu, Bodonijevom "Tehnikom manifestu futuristikog slikarstva", koji je tampan u vidu letka poetkom aprila: "Sve se krede, sve juri, sve se brzo izokrede. Figura pred nama nikada nije statina, ved se neprestano pojavljuje i nestaje. Zahvaljujudi istrajnosti (postojanosti) predstava u mrenjai, stvari u pokretu se multipliciraju i distorzirane su, one slede jedna drugu u prostoru kroz koji prolaze kao vibracije. Tako konj u galopu nema etiri noge: ima ih 20, a njihov pokret je trougaon Vremenom, na obrazu osobe sa kojom razgovaram na ulici, vidimo konja kako prolazi u daljini. Naa tela upadaju u sofe na kojim sedimo, i sofe ulaze u nas, kao i to tramvaj koji juri izmeu kuda ulazi u njih, a one zatim hrle u njega i stapaju se sa njim Mi elimo da povratimo ivot. Nauka dananjice trebalo bi da se odrekne svoje bive zavisnost od materijalnih potreba naeg vremena. Na isti nain umetnost, poriudi svoju prolost, mora da korespondira intelektualnim potrebama naeg vremena". Bodoni nije dao neke odreene instrukcije na koji nain ovu multiplikaciju senzacija (umnoene senzacije) inkorporirati u sliku, ali je kao sutinsku osnovu istakao sistem koloristikog divizionizma, koji su etvrt veka ranije razvili neoimpresionisti. Slikarima futuristima, kojima su se rano pridruili i akomo Bala (1871-1958) i ino Severini (18831965), trebalo je neko vreme da pronau odgovarajudi jezik piktorijalnog izraavanja svojih ideja. Kada je Bodoni jula meseca u Veneciji pokazao 42 rada, kritika ih je prilino dobro primila, nikoga nenapadajudi kao naroito revolucionarnog; dodue, jedan od kritiara zapazio je veliki raskorak izmeu Bodonijevih smelih rei i njegovih umerenih slika. U tom trenutku futuristi su imali zanemarljivo znanje o 2

avangadnim pokretima severno od Alpa. Poto nisu imali radikalnijih pretea, divili su se slikarstvu Segantinija i Previjatija, a svoju imaginaciju podsticali su itajudi Niea i Bakunjina . Slike futurista iz ovog perioda pokazuju njihovo interesovanje za urbane i uglavnom nasilne teme, a ponekad je bilo i interesantnih eksperimenata (naroito od strane Bodonija, Kare i Rusola) u slikanju elektrinog svetla; meutim, njihovi metodi u potpunosti su bili oni iz 1890ih. U meuvremenu zajedno sa Marinetijem i sve vedim brojem sledbenika, kao to je bio muziar Pratela, vrlo efikasno su propagirali svoje teorije kroz publikacije i lino pojavljivanje. Na predavanju 1911, Bodoni je ovim reima formulisao slikarski koncept: "Mi ne elimo da predstavimo optiku ili analitiku impresiju, ved fiziko i totalno iskustvo"; ovo je bez sumnje najjasnija definicija (bar) njegovih namera, koje su se razilazile sa, u sutini, vizuelnim zanimanjima mnogih modernih tokova. Dalje je nastavio da pria o mogudnosti za postojanje trenutnih formi slikarstva, koje se mogu izvoditi uz pomod reflektora i bojenog gasa. Prva velika izloba futuristikih slika otvorena je 30. aprila 1911. u Milanu. Bodoni, Rusolo i Kara poslali su 50 dela na otvorenu izlobu (koja je obuhvatila i izlobu deje umetnosti). I dalje je novinu predstavljala pre tema nego li likovni obrazac njihovih dela. Teme poput Tue u Milanskoj galeriji (Bodoni), Voza u pokretu (Rusolo) i Sahrane anarhiste (Kara) bez sumnje su futuristike, ali su one bile predstavljene na manje-vie tradicionalne naine. Zbog otre kritike njihovih slika od strane Ardenga Sofidija, koja je objavljena u firentinskom magazinu La Voce, obraunali su se sa njim na karakteristian nain, nasiljem: Marineti, Kara i Bodoni sili su sa voza u Firenci i napali Sofidija dok je sedeo u kafeu. Nakon to je slededeg jutra policija odvela milanske napadae do eleznike stanice, uprava La Voce se pojavila na peronu i policija je opet morala da intervenie kako ne bi dolo do borbe. Na kraju, iznenaujude, razvilo se prijateljstvo izmeu Sofidija i vedine njegovih kolega sa futuristima, mada to nije bilo od vedeg znaaja za futuristiku umetnost. * Severini, koji je neko vreme proveo radedi u Parizu, stie tada u Milano i insistira na tome da je od sutinskog znaaja za Bodonija i ostale da se upoznaju sa najskorijim umetnikim dostignudima. Marinetija su ubedili da finansira put i tako su Bodoni, Rusolo i Kara u pratnji Severinija otili u 14dnevnu posetu Parizu. Severini ih je upoznao sa Pikasom, Brakom i dr, i pokazao im neke galerije. Njih trojica bili su duboko impresionirani onim to su videli, naroito Bodoni koji je, sada Severinijev bliski prijatelj, ostao jo par dana poto su njegovi drugovi otili. Poto su se vratili u Milano, svi su grozniavo radili, smelo preusmeravajudi napore ka onome to su nauili, naroito o kubizmu, koji je tada bio skoro potpuno nepoznat van Pariza. Sada su manje vere imali u snagu i mod nove teme, usredsredivi se na to da upotpune svoj koloristiki divizionizam sa formalnom fragmentacijom kubistikog tipa. Slikali su nove i preraivali stare slike, i zapanjujude brzo i smelo organizovali izlobu u samom Parizu. Otvorena je u Galeriji Bernheim-Jeune 5. februara 1912. Zatim je ova izloba putovala Evropom. U martu je prikazana u Sackville galeriji u Londonu; u aprilu i maju Der Sturm-u u Berlinu, gde je jedan bankar kupio 24 od prikazanih 35 slika. Izloba je otila u Brisel (maj -jun), a zatim je bankarova futuristika kolekcija viena u Hamburgu, Amsterdamu, Hagu, Minhenu, Beu, Budimpeti, Frankfurtu, Cirihu i Drezdenu. Ove ture, pradene publikacija i predavanjima, pokazade se kao najvedi oblik prozelitizma koji je moderna umetnost videla. Trajale su i tokom 1913/14. Bankareva kolekcija prikazana je u ikagu; *Marineti je s velikim uspehom drao predav anja u Moskvi; a bilo je i nekoliko futuristikih demonstacija i pojavljivanja razne vrste u Italiji i drugde. Kao rezultat svega 3

toga futurizam je stekao uenike i znaajne pristalice u drugim zemljama, a njegove osnovne ideje primenjene su na irokom spektru interesovanja. Francuskinja Valentina d Sen Poan (Valentine de Saint-Point), uprkos Marinetijevom generalnom nepotovanju ena, prikljuila se pokretu, napisala "Manifest futuristikih ena" ("Umesto da stavljate mukarce pod jaram bednih, sentimentalnih potreba, navedite svoje sinove, svoje mukarce, da nadmae sebe. Vi ih kreirate. Vi moete da uinite sve sa njima. Vi dugujete oveanstvu heroje. Obezbedite ih!"), a zatim i "Manifest zadovoljstva". Drugi su pisali nove iskaze futuristikih stavova o politici, literaturi, muzici, ali s umetnike take gledita, vanija od toga bila je podrka koju je pokret dobio od strane vodedeg avangardnog kritiara i pesnika, aktivnog u glavnoj tvravi moderne umetnosti: u junu 1913. Apoliner je napisao esej "Futuristika antitradicija", koji je u septembru iste godine objavljen u magazinu Lacerba u Firenci. Grafiki je (jasno i efektno) izneo mrnje i ljubavi futurizma i nain na koji se moe obnoviti kulturni svet, a zavrio ga eledi merde (govno) po glavama gotovo svih, od kritiara do Sijamskih blizanaca preko Dantea i Bayreuth-a , i blagosiljajudi niz ljudi kao umetnike poput Pikasa, Delonea, Kandinskog i Matisa do samih futurista.

Dostignuda futurizma ta je futurizam nudio svetu? Njegovi osnovni stavovi, koji su se svodili na insistiranje na tome da rast tehnologije, praden odreenim razvojem drutva i misli, trai izraz kroz novu, smelu umetniku formu, nisu bili usamljeni, ali takvi stavovi nikada nisu bili prezentovani na tako estok i vatren nain. Sem toga, to je bio umetniki pokret koji je izrazio ideju pre stila, i na taj nain izazvao ne samo tradicionalne umetnike vrednosti, ved i veliki deo avangardne umetnosti (po pitanju estetskih ambicija). Futuristike slike su istraivale i pokazale mogudnost upotrebe umetnosti kao sredstva za hvatanje (zarobljavanje) kako nevizuelnih, tako i vizuelnih aspekata okoline, koju su doivljavali kao dinaminu pre nego statinu. Takoe su, upotrebom svetlih boja udruenih sa razbijenim kubistikim formama, ohrabrili manje znaajne pariske kubiste da se udalje od vie-manje monohromog obrasca Pikasa i Braka, a moda su podstakli i ovu dvojicu da krenu u pravcu manje ogranienog i otvorenijeg u maniru sintetikog kubizma. Ponekad su njihove kompozicije predstavljale praktine i delotvorne alternative za cenralne aranmane i postavke kubizma, *a postoji i nekoliko futuristikih dela koja, u prikazivanju odreenog pokreta, slikanu povrinu pretvaraju u iseak samo onoga to deluje kao kontinuirani pokret: pokret (radnja) prolazi preko slike i nema centra!!! Ali opasno je suvie generalizovati u vezi sa produktima futurista: meusobno su se razlikovali kako po interesovanjima, tako i po sposobnostima. Balino delo npr, spremnije naginje ka apstrakciji. Iako je naslikao uvenog Psa na povocu (1912) futurizmu se najvie pribliio imitirajudi fotografsko prouavanje pokreta, na kome su radili Muybridge i 4

dr. u poslednjoj deceniji XIX veka - veliki deo njegovog dela posveden je iznalaenju vie-manje intuitivne ocene pokreta kroz apstraktne obrasce. U seriji slika pod nazivom Interpretacije u duginim bojama koje se prelivaju (oko 1913-14), ak se okrenuo od pokretanja stvari ka optikim pomeranjima ili nestabilnosti suprotstavljenih tonova i boja - izolovani pretea op arta 60ih. Kara je ostao najblii kubizmu, analitikoj i sintetikoj formi, sve dok, tokom rata, nije preao na jednu vrstu poetinog realizma, koji ga je zatim vezao za divove rane renesanse. Severini je, vie u vezi sa Parizom od drugih, takoe bio duboko vezan za kubizam, mada je neko vreme kombinovao kubistike ravni (planove) sa divizionistikim koloristikim notacijama u slikama koje deluju apstraktno, ali bar imaju naslove koji dosta objanjavaju, kao npr. Balerina+More=vaza sa cvedem. Nekoliko Rusolovih slika bave se istraivanjem onoga to zovemo "udarnim talasima" koji su simboli pokreta i energije, ali njegov doprinos istoriji mnogo je vedi ne kao slikara, ved kao revolucionarnog kompozitora. Imao je za cilj da stvori futuristiku muziku, esto zvanu "bruizam" - od fr. buka, koja bi odgovarala dobu mehanike snage; izmislio je brojne bune maine i komponovao dela za njih, koja su imala nazive kao Probueni grad i Susret aviona i automobila. Koncerti ove muzike izvoeni su u Italiji, izazivajudi kod kritiara i publike bes koji se mogao predvideti, a u junu 1914, prvi put van Italije, buni muziki koncert odran je u Koloseumu u Londonu. BODONI je bez sumnje bio najdarovitiji i najinventivniji meu njima. Njegove slike dosta variraju. Povremeno, u slikama kakva je nodna scena Snage ulice (1911-12) ini se da je ostvario savrenu ekspresiju osnovnih futuristikih tema: metropola, svetlo, energija, mehaniki pokret i buka, urbano traenje zadovoljstva, sve stopljeno u jedno vizuelno iskustvo. Istraivao je i na polju ogranienijih tema, kao to je interpretacija pojedinanih, statinih figura i njihovog okruenja. U svom velikom triptihu Stanja uma (br.1 Oprotanja, br.2 Oni koji idu, br.3 Oni koji ostaju,1911-12) sjedinio je futuristiko interesovanje za vozove, gomile, pokret i multiplicirane (viestruke) senzacije u poetsko delo neverovatne epske snage.

Meutim, jo impresivniji je Bodonijev trijumfalno opasan poduhvat na polju SKULPTURE. U martu 1912. ponovo je posetio Severinija u Parizu. Ovog puta razmiljao je o skulpturi. Upoznao je Arhipenka, Brankuzija, Diam-Vilona i druge, a ubrzo nakon toga napisao je "Manifest futuristike skulpture", datiran na 11. april 1912. Revoltiran dunglom bronzanih i kamenih satua i spomenika, kroz koje je skulptura ini se guila samu sebe, i isto tako revoltiran i grko-mikelanelovskom tradicijom koja se krila iza te skulpture, on je zahtevao potpunu obnovu: "Otarasimo se sudbine, i proklamujmo APSOLUTNO I KONANO ODBACIVANJE GRANINE (KONANE) LINIJE I STATUA ZATVORENIH FORMI. RASCEPIMO TELO I UKLJUIMO NJEGOVU OKOLINU U NJEGA Tako figura moe imati jednu ruku obuenu, drugu goliavu, a varirajude linije vaze sa cvedem mogu se meusobno slobodno goniti izmeu linija eira i vrata. Tako transparentne ravni stakla, metalnih ploa, ica, elektrine spoljanjosti i unutranjeg osvetljenja mogu da indiciraju ravni, usmerenja, tonove i polutonove nove stvarnosti." 5

Ovome se dodaju sve vrste materijala koje bi trebalo uneti u skulpturu: "Nabrojmo samo neke: staklo, drvo, karton, gvoe, cement, konjska dlaka, koa, tof, ogledalo, elektrino svetlo itd". Pominje i mogudnost ugradnji motora koji bi skulpturi dali stvarni pokret!!! Njegova skulptura bila je revolucionarna gotovo kao i njegove rei. Ved u junu/julu 1913. imao je izlobu skulpture u Galeriji La Botie u Parizu. Iskoristio je priliku da svoj manifest razradi u uvodu kataloga i da odri predavanje (na loem francuskom). Nekoliko komada je izgubljeno i poznati su samo preko fotografija. Neke od njih koriste se umnogome istom vrstom proimanja razliitih (neslinih) objekata (glava, prozor, ram, svetlo), koju sredemo i u futuristikom slikarstvu. Druge, kao Jedinstvene forme kontinuiteta u prostoru 1913, zapravo statua oveka koji je zakoraio napred, nimalo drugaija od Marinetijeve ubitane Nike sa Samotrake i Razvoj boce u prostoru 1912,otkrivaju * pokuaj da se forma otvori kako bi oslobodila energije koje su implicirane (sadrane) u njenoj strukturu i kako bi se stopila sa okolnim prostorom!!! Najimpresivnije delo je Konj+Jaha+Kuda od u drveta i kartona iz 1914, bojena skulptura apstraktne pojave, ije otvorene, prostorne forme pripadaju svetu konstruktivizma - dinamina konstrukcija!!! Ostaje da se pomene jo jedan vid futuristike kreativnosti. Godine 1914, kroz linost Antonija Sent'Elja (Sant'Elia, 1888-1916) u futuristiku sferu je ula i arhitektura. U "Manifestu futuristike arhitekture", datiranom na 11. jul 1914, predstavljene su njegove ideje, takoe, izraene kroz vie grafiku formu, sa ogromnim brojem matovitih crtea, od kojih su neki bili izloeni pod nazivom Novi grad. U viziji sa nagovetajima naune fantastike - za koju se ne moe redi da je bila nepraktina ili neizvodljiva Sent'Elja je predloio novu vrstu metropolisa, koji je projektovan bez osvrta na istorijske stilove, u skladu sa novim materijalima i konstruktivnim otkridima inenjeringa, i to tako da se zadovolje potrebe koje su nastale usled nove koncentracije populacije, a u vremenu rapidnog transporta. Njegovi crtei otkrivaju osedaj za formu koja mnogo duguje uticajima artnuova, to je podrano i njegovim odbacivanjem (u manifestu) vertikalni i horizontalnih linija, statinih masivnih formi, kao i njegovim zahtevanjem arhitekture od "armiranog betona, gvoa, stakla, tekstila i svih onih zamena za drvo, ciglu i kamen koje doprinose utisku najvelianstvenije elastinosti i lakode". Sa ratom 1914-18 doao je i kraj futurizma. "Jedina higijena sveta" poistila je Sant'Elju i Bodonija 1916. Preostali futuristiki umetnici okrenuli su se tradicionalnijim stilovima i stavovima. Marineti je ostvario svoje politike ideale pomaudi faistima da preuzmu vlast u Italiji. Neki mlai sledbenici, kao to je Prampolini, bili su sposobni da prenese aspekte futurizma u 30te, ali razni pokuaji da se futurizam obnovi posle 1918. imali su malo uspeha.

Znaaj futurizma Pa ipak, njegov uticaj bio je od fundamentalnog znaaja. Poto je futurizam bio duboko vezan za kubizam, njegovo osvajanje znailo je i osvajanje kubizma. Bez italijanske aktivnost, kubizam nikada ne bi igrao tako veliku ulogu u modernoj umetnosti. Specifiniji odjeci futurizma mogu se nadi kod raznovrsnih umetnika i pokreta: vorticizam u Londonu (1914. Marineti i engleski vorticista K. R. W. Nevinson 6

saraivali su na izradi manifesta "Vitalna engleska umetnost"), neki vidovi ekspresionizma u Nemakoj, avangardno slikarstvo i tipografija u Moskvi oko 1913-15, ahitektura 20ih u Holandiji, Nemakoj i Francuskoj. Za Rusiju se moe redi da je najvedi neposredni dunik futurizma. Futurizam u knjievnosti Majakovskog mnogo duguje Marinetiju, ak iako su im politiki stavovi bili opozitni, a revolucionarna umetnost Rusije, naroito arhitektura, u nekim stvarima predstavlja ostvarenje onog to su ovi Milanezi pokuavali.

Kubofuturizam - futuristiko osedanje sadanjosti; u prirodi se sve stalno krede, menja oblik i boju, pa umetniko delo treba da bude podvrgnuto tom novom principu kretanja. Futurista ne stvara predmet, ved atmosferu, koja ivi izmeu predmeta.