Doging ajkake dike

Milan ivanovi | 14. decembar 2010. 19:15 | Komentara: 0 Jo kao momak bio "udan svetac", uvek genijalno neuredan. Verovao da posle smrti poinje bolji ivot due

Vojvoda Lale u "Balkanskoj carici" kralja Nikole Nastavci 1. Doging ajkake dike 2. Laza sedi na eiru 3. Na popravnom i Vuk 4. Pun sjaj srpske Atine 5. Prst u ugarsko oko 6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana 11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

AJKAKA dika, kako su Lazu zvali, nije bio samo roeni pesnik, nego i pravo uenje u svetu obinih troarinaca, skorojevia i novopeenih malograana. Priroda ga je obdarila izuzetnim

stasom, tako da je njegova pojava, jo u mladikim danima, uvek bila primeena, ali i meta raznih, pa i zluradih komentara. Doktor Simonovi ovako opisuje Lazino "prisustvo" u svetu: - Jo kao golobrado mome za omladinsko doba u Novom Sadu bio je Laza "udan svetac" koji je u drutvu sve olako uzimao i u svaem bio leeran, i u odelu i u ponaanju. Izgledao je genijalno neuredan, imao je dugu razbaruenu kosu koju nije mnogo mazio ni eljao; kravata na vratu, ako je malo krivo stojala, ili cipela uprljana bila, to njemu nije mnogo smetalo. Kaput ili duanku esto nije zakopao po propisu, a rukavice je nosio samo kad je ba morao. eir je kupovao uvek to tanji i laki pa ga je zguvao i nosio u depu na kaputu spolja na grudima, a iao gologlav. Matavulj spominje kako su Crnogorci zvali Lazu "oni upavi vilosov te vazda ide gologlav". Iako je rano poeo da gimnasticira i tri, stalno pazei na sklad duha i tela, izgledalo je da Laza uporno negde bei, da se od nekoga skriva i tako pronalazi paralelni svet u kome se bolje snalazi. Moe se slobodno rei da je Kosti anticipirao ono to se danas naziva doging, to je bila novost na Balkanu, posebno u Crnoj Gori. Sve se moglo rei, a i govorilo se za Lazu, osim da je bio nepristojan i prostak. Svima se utivo javljao, a posebno gospoicama, koje su ga gledale ljubopitljivo, pa i izazivaki. Posebno je panju privlaila njegova razbaruena kosa koja je uvek ostajala podua, ali i za to postoji objanjenje. Za vreme bune 1848. Laza je zapamtio ta je sloboda, ali i ta je slava pobede. NEKA KNJAZ SAEKA Od mladosti je imao obiaj da se ujutru go svue i po celom telu ispljuska hladnom vodom, pa kad se obrie, uzeo je gvozdene kugle u ruke i njima mlatarajui vebao ruke i grudi, a uanjem i ustajanjem vebao noge. To je radio i u Crnoj Gori. Knjaz Nikola zamerio je jedared zbog te gimnastike, jer je knjaz poslao perjanika u 10 asova da Laza odmah doe, a Laza tek bio ustao i svukao se go kad je doao perjanik. Laza je svoju gimnastiku prvo svrio, pa tek onda otiao na audijenciju. Knjaz je morao strpljivo da eka! Bio je dobar pliva, u Novom Sadu se leti rado kupao i vie puta preplivao Dunav - belei dr Simonovi. Pao je u kanal kod Vrbasa slavei i srbujui kada su ajkai zauzeli Sombor, u kome e kasnije njegov otac postati zapovednik. Izvukli su ga zahvaljujui dugim vlasima koje su virile iz duboke vode. Od tada je jo vie poverovao u mit o moi Samsonove duge kose. Otuda i poznata njegova poema Samson i Dalila, za koju je, uzgred, M. Kaanin napisao 1962. da "ima vie poezije nego u svim stihovima koje je Zmaj Jovan Jovanovi sroio za deklamovanje po kolama i za narodne itanke". Na primeru vezanog kapetana Laza je, kao i mnogo ta ostalo, uio iz vienog i doivljenog. - Graniari su vezali kapetana koji nije hteo s njima na Maare. Odveli su ga u Karlovce da mu sudi narodni odbor. Nikada vie u ivotu nije mi bilo jasno ta je sloboda. Vezali kapetana...

U tim sudbonosnim godinama Lazu ne fasciniraju ni car, ni Bog, koliko sloboda. O njegovoj religioznosti ponajvie je znao i svedoio dr Simonovi: - Verovao je da postoji dua i da posle smrti ima neki bolji, sreniji, spokojniji ivot due, pun blaenstva. Ja sam s njim o tome vie puta razgovarao i kad mu nisam protivreio, bio je poverljiviji. Laza nije bio nimalo sujeveran, ali je mislio da mogu postojati nevidljivi zraci svetlosti koji kemijske promene mogu stvoriti. Kad znamo da postoji privlana snaga, elektricitet i magnetizam, telegraf, telefon i drugo, isto tako moe postojati i dua. - Lazina vera u Boga nije bio strah od pakla kao u srednjem veku, nego isto ubeenje da ima Boga koji vlada celim svetom. Njegova vera nije bila osnovana ni na teoriji o veitim, nepromenjivim, prirodnim zakonima, koji sve veu i steu i u celoj vaseljeni vladaju, nego prava, ista vera u Boga, bez dubljeg razmiljanja o onome to niko ne moe pojmiti ni razumeti! Zato je i upotrebljavao onako rezignirano svoje uzreice: "Ako Bog da! - Kako Bog da! - E, pa fala Bogu". Ponekad bi Laza samo rekao, ili napisao abd. To je bila njegova omiljena skraenica. Prijatelju, slikaru i knjievniku iz Mola Novaku Radoniu (1826 - 1890), koga je od milja zvao Sokratom, poverie svoju veliku dilemu: "Jelte da mi ne znamo ima li posle smrti kakvog ivota"? Isti taj Sokrat, o svom Alkivijadu, u "Molskim mudrovanjima" (1878) ostavlja ovakav zapis: - Pripoveda se za Alkivijada, atinskog vojvodu, da je imao to nepojamno svojstvo u svakome drutvu biti prvi. Ako je trebalo biti umeren, pa je kadar bio od sviju najoskudnije iveti, ili ako je ba nuda sa sobom nita ne jesti i ne piti, to u gladovanju i edovanju, takoe nikome na svetu ustupio nije. U veselju je bio najveseliji, u ali najaljiviji, a u piu natpio je svakoga koji se s njime desio u drutvu. - Lep je bio, a izdaan je bio - idol enski, jer koja ga je samo jedared videla, valjala se i premetala se kao god otrovana muva. U ozbiljnim stvarima bio je ozbiljan, u ratu drzak i straan, a kao vojvoda bio je najvei svoga veka; jednim slovom, svoje je savremenike u svaemu nadvisivao, i u svakoj struci ivljenja pripadalo mu je prvenstvo...

Laza sedi na eiru

Milan ivanovi | 12. decembar 2010. 17:56 | Komentara: 0 Proao je pun vek od smrti Laze Kostia, zaetnika nae moderne poezije, novinara, filozofa, diplomate, prevodioca Laze Kostia

Manastir Kovilj na litografiji Mihaela Troha Nastavci 1. Doging ajkake dike 2. Laza sedi na eiru 3. Na popravnom i Vuk 4. Pun sjaj srpske Atine 5. Prst u ugarsko oko 6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana 11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

PROAO je pun vek od smrti Laze Kostia, zaetnika nae moderne poezije, novinara, filozofa, diplomate, prevodioca... Bio je lan Srpskog uenog drutva i Srpske kraljevske akademije, buntovnik i narodni tribun, zaljubljen u Vojvodinu i srpsku dravu. Narednih dana objaviemo bar deo prie o znamenitom pesniku, ija Santa Maria della Salute traje kao vrh srpskog pesnitva. Prva slika koju je budui pesnik ugledao posle roenja 31.januara 1841. u kui na glavnom sokaku u Kovilju, pod sadanjim brojem 82, morala je biti omeena svodovima hrama Vaznesenja Gospodnjeg, a prvi zvuk melodija gornjokoviljskih zvona. Nedaleko je i uveni manastir Kovilj iz 13. veka, koji je, po predanju,osnovao sveti Sava.

Sa irokih dvorinih vrata, crkva i danas gotovo ulazi u bivu Lazinu kuu, sadanji parohijalni dom, u kojoj nita nije bilo Lazino, niti je tamo sauvano. Moda je to jedino povea tamnobraon kaljeva pe, za koju se jedino misli da je ostala i da je autentina. Hroniaru ostaje da zamilja da je upravo ona grejala Lazu deaka, u knjizi krtenja zavedenog pod brojem 13, brojkom koju Kosti nikada nije voleo i od koje je celog ivota zazirao. Sve ostalo je preoblikovano do te mere da od svega nije ostao kamen na kamenu. Majku Hristinu Jovanovi i starijeg brata Andriju, Laza gotovo nee ni zapamtiti, jer rano umiru, dok otac Petar Kosti, lepi Pera, vojnikuje po koviljskim ritovima u inu kapetana, da bi kasnije bio i zapovednik Sombora. Umro je u Novom Sadu 1877. i sahranjen na Uspenskog groblju. Vrlo brzo starateljstvo o Kostiu preuzimaju ujak Pavle Jovanovi i tetka Katarina, udova. Nepouzdani glasovi spominjae iz koviljskih dana jo i uee u demonstracijama za vreme bune 1848. u kojima Laza tri, sa strane, i mae srpskom trobojkom. No tu je i priica koju je sam Laza zapisao seajui se ranog detinjstva: "Otac mi je bio u drugom selu "u staciji", no pogdjekad bi dolazio da nas vidi i onda bi se sa mnom pozabavio. Tako jednom prilikom bjehu se svi domai okupili oko njega, uzme me na krilo i zapodene razgovor, vie u ali, ta e biti od mene. No ja ponem ozbiljno misliti o tome i stanem ih zapitkivati. - Kad u ja biti oficir? - To moe brzo biti, tek to naraste. - A kad u ja biti kapetan? - Malo e priekati, al nee ni to biti dugo. POPIO JULINIH 50 JUTARA Od nezaborava je otrgnuta pria Nevene Ivanievi Tete kako je Laza pio vina u tronoj koviljskoj kolibi, uz vodu. U au mu je s plafona upao grumeni zemlje i hteli su da mu dodaju drugo vino. - Natrag s vinom! - zagrmeo je pesnik. - Kad sam popio Julinih 50 jutara mogu i ovu moju zemljicu... I ja tako izream svu vojniku jerarhiju... Napoljedak dooh do enerala. Svi se sloie u tome da s vremenom i to moe biti.... Lakoa kojom dooh do eneralskog patenta osmeli me da mislim i na vie... - A kad u ja biti car? Svi se nasmijae, no kako ja ne poputah, dopustie mi da se i to moe zamisliti... No meni se uini zgodna prilika da postignem najvie do ega dopirae moja djeja mata. Jo oni u rijei, a ja upadoh s pitanjem: - A kad u ja biti Bog?

Jo kao da ujem onaj grohotni smijeh to ga izazva to pitanje u mojih starijih; no kao da ne dobih odgovora". O duhovnosti podneblja, njegovoj inspirativnosti, bogatoj tradiciji, danas poneto kazuje koviljski manastir u kojem je znameniti kaluer, arhimandrit Jovan Raji, najumniji Srbin svog vremena, pisao svoj Boj zmajeva s orlovi, ali i, kod nas, prvu Istoriju slovenskih naroda (Be, 1794). Po predanju, manastir Kovilj je nastao u 13. veku, a osnovao ga je, niko drugi, do Sveti Sava, Nemanji (oko 1174 - 1235). Kao vet diplomata, arhiepiskop Sava je upravo na tom mestu gde se danas nalazi manastir izmirio ugarskog kralja Andriju i svog brata kralja Stefana Prvovenanog. Na mestu izmirenja dve vojske i dva naroda podignuta je bogomolja, a ubrzo zatim u nju su uli monasi iz manastira ie, tako da je manastir Kovilj postao metoh. Istorija belei da su u Kovilju bosanski franjevci 1421. traili, i dobili, dozvolu od pape Martina V da osnuju katoliki manastir kako bi pokatoliili pravoslavne Srbe koji su se u ove krajeve u veem broju, beei od Turaka, doseljavali posle Kosovske bitke 1389. Ipak, poetkom 16. veka Turci dolaze i u Kovilj i on pripada Titelskoj nahiji. Iz tog grma izlazi Laza Kosti i zapoinje svoj kros ivotu uz nos. Vraa mu se ogroman i u pelerini, da sedne na svoj panj i projezdi fijakerom, samo sa upregnutim ilaima. U seanjima ostaje pria Nevene Ivanievi Tete: "On je dolazio u Kovilj kod doktora Dunerskog u kuu, a tim slavljima prisustvovao je i moj otac, pa i mi deca. Uvek upav, a kada je trebalo da pou, po dva sata stoje konji upregnuti u fijaker i ekaju. Onda on kae: nee te konje, nego ilae. Preu ilae, a za to vreme, Laza se dubokim glasom obraa deci. Dae krajceru ko mu nae eir. Mi se polomimo traei eir, eira nigde. Utom javljaju da su ilai upregnuti. Laza ustaje, vidimo da je sedeo na eiru. Seda sam, nazad u fijaker, a izguvan eir i tap stavlja pored sebe". Danas pored kue, spomen-ploe, jedne ulice i biste ispred osnovne kole, koja nosi njegovo ime, malo ta podsea na Lazu Kostia. Neki bi rekli: kakav je bio, to e rei boem, moda mu je i to odve i dosta. Koviljani su svome Lazi, na spomeniku ispod biste vajara Paje Radovanovia - uklesali stihove iz Santa Maria della Salute:

Zvezdama emo pomeriti skute suncima zasut seljenske stude,

da u sve kute zore zarude.

Na popravnom i Vuk
Milan ivanovi | 13. decembar 2010. 19:29 | Komentara: 0 Vukov renik poznavao tako dobro da je znao i zapisane a neunete rei. iveo od pozajmica, iako je ujak slao 200 forinti meseno

Laza kao student u Budimpeti Nastavci 1. Doging ajkake dike 2. Laza sedi na eiru 3. Na popravnom i Vuk 4. Pun sjaj srpske Atine 5. Prst u ugarsko oko 6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana 11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

BUDUI pesnik, dramski pisac, esejist, filozof, novinar, prevodilac, poslanik, diplomata, narodni tribun, politiki zatvorenik, pozorini kritiar, i ta sve ne, Kosti je iroko i vanserijsko obrazovanje dobio u klasinim gimnazijama - nemakim u Panevu i Budimu, srpskoj u Novom Sadu. Pored nemakog i latinskog jezika uio je francuski i engleski. U Peti je studirao prava (1859 - 1864) i doktorirao 1866. radom pod nazivom Theses e scientis judicis et politicis, koji je pred komisijom branio na latinskom jeziku. O vanrednoj darovitosti, moda ponajbolje svedoi dr R. Simonovi u svojim Uspomenama na dr Lazu Kostia: "Kad je doao iz panevake realke u novosadsku gimnaziju, zato to nije uio latinski, nije mogao prei u vii razred. Za tri meseca toliko je stigao druge ake u latinskom da su ga sami profesori pustili u vii razred. U Budimu je u V razredu gimnazije napisao zadatak u nemakim heksametrima, a profesori su ga starijim razredima pokazivali. Kad je bio u VIII razredu gimnazije, doneo je "Letopis" jednu njegovu pesmu, i prevod Omerove "Ilijade"... Pamenje je imao vanredno otro. Posle toliko godina seao se sitnice iz razgovora i ivota. Vukov renik tako je dobro poznavao da je pronalazio rei koje je Vuk napisao, a zaboravio metnuti u renik. Uei gimnaziju u Budimu upoznao je Laza klasinu knjievnost, grku, latinsku i nemaku. Kad je posle mature 1859. postao akademski graanin, naao se u Peti gde je bio centrum vojvoanske inteligencije, u doba kad se mislilo da se knjievnim i politikim radom moe srpstvu u Vojvodini osigurati opstanak i kulturni napredak". Sva imovina bogatog ujaka Pavla Jovanovia, sala u urevu, sa preko 100 jutara najbolje zemlje, kasnije e pripasti Lazi Kostiu, kao univerzalnom nasledniku. Laza u mladosti nije nauio ta znai nemati, a o tednji, svake vrste, nije bilo ni govora. iveo je sasvim slobodno i idealistiki, sa pomislima na prve ljubavi, a to su pored poezije, bile i lepe devojke i ideal cele generacije - pomo svom nesrenom narodu - "orujem protiv Turaka, a ustavnom borbom protiv Maara". "Dok je bio gimnazista, nije se morao brinuti, a posle mature, kao jurista, dobijao je od ujaka 200 forinti meseno. ak treba da dobije taman toliko da moe skromno da ivi, a da je ipak svega eljan" - veli dr Simonovi. Kod Laze je sve drugaije: "U ono doba 200 forinti bilo je uasno mnogo za aka jer su onda inovnici dobro plaeni sa 100 forinti meseno lepo iveli sa celom porodicom, a aci su se morali zadovoljiti sa 30-40 forinti. To nije bilo njemu dosta, jer sam Laza kae da je na kraju svakog meseca morao uzajmljivati od Koste Ruvarca, koji je imao samo 40 forinti meseno. To je onaj Kosta Ruvarac (1837 - 1864), daroviti kritiar, koji rano umire i kome e Kosti posvetiti jednu od svojih ponajboljih pesama Spomen na Ruvarca, sa pominjanjem pozajmica.

Meu Lazinim profesorima posebno mesto imaju Jovan orevi (1826 - 1900) i ore Natoevi (1821 - 1887). orevi, osim to je bio knjievnik i prevodilac, osnovao je i Srpsko narodno pozorite u Novom Sadu (1861), a Natoevi je bio lekar, kolski reformator i prvi pisac udbenika po Vukovom pravopisu. Upravo svom omiljenom profesoru oreviu, 1857. Laza e na nemakom ispevati prigodnu pesmu, a umesto pohvala dobie ukor to ne peva na svom maternjem jeziku. Ostae pismo u kome, izmeu ostalog, profesor veli: "Pored drugih jezika nemoj da na maternji jezik zaboravi. Lepo je znati tue jezike, ali svoj zanemariti, to je sramota i grehota. uvaj se toga. U stranom ste svetu, pa je sva prilika tu. itaj narodne pesme". UDO OD DETETA Talentovan i bistar, pravi vunderkind, Kosti je maturirao, na maarskom, poloivi "ispit kakova potonja pokolenja ne pamte". Jedno vreme je stanovao u Tekelijanumu, u Budimpeti, u kome su srpski aci 1861. osnovali umetniku druinu "Preodnica", iji je Kosti bio istaknuti lan. Poinje da objavljuje priloge u almanahu te druine, a ispevao je i Himnu srpskom dobrotvoru Savi Tekeliji (1761 - 1842) koju je nagradila Matica srpska. Laza je tada napisao dve pesme, podraavajui Getea, od kojih se jedna zvala Bauk. Odneo ih je na ogled oru Popoviu Daniaru (1823 - 1914), tadanjem uredniku novosadske "Sedmice" i potonjem prvom prevodiocu Servantesovog Don Kihota, ali je ovaj presudio gotovo brutalno: "Okanite se vi toga, moj ljubezni, nije to za vas!" Kostiev inat je proradio kao nikada do tada. Ne samo da nije odustao nego je istom uredniku, ali sada u drugom listu - "Danici", po kojem je Popovi i dobio nadimak, odneo nove pokuaje. Sada je iao sa svojim ispisnikom Jovanom Jovanoviem Zmajem (1833 - 1904), koji je bolje poznavao strogog urednika. Mladog pesnika je predstavio kao Gospodin Bauk, aludirajui na neuspelu pesmu. Razume se da su se Daniar i Zmaj smejali, Lazi nije bilo svejedno. Tako e ostati zabeleeno da je Laza Kosti prvu pesmu, Pita i slepac, objavio u "Sedmici", 6. aprila 1858. Tada mu je bilo tek 17 godina. Nakon neslavnog upoznavanja, Laza e sa Daniarem postati prijatelj, jer ovaj ubrzo uvia da literata pokazuje izuzetnu pesniku invenciju i irom mu otvara vrata u svom poznatom novosadskom asopisu. U njemu e Laza, u kratkom vremenu, objaviti ak 30 pesama. Zanimljivo je da prve pesme Kosti nikada vie nije tampao u knjigama, pa ni onim koje je sam prireivao, i meu preko 200 pesama, vie nikada nije bilo Bauka. Kasnije e i sam Kosti, poetnicima govoriti, pomalo u ali: "Svaka strofa katastrofa". I: "E! Svako srpsko dete misli da je Gete".

Pun sjaj srpske Atine

Milan ivanovi | 15. decembar 2010. 19:29 | Komentara: 0

Novi Sad u vreme velikih previranja preuzeo ulogu Bea i Pete. Pesnik u svom krugu prkosio svetu i bogovima

Petrovaradinska tvrava poetkom 19. veka Nastavci 1. Doging ajkake dike 2. Laza sedi na eiru 3. Na popravnom i Vuk 4. Pun sjaj srpske Atine 5. Prst u ugarsko oko 6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana 11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

LAZA Kosti je verovao u naelo lepote kao osnovno naelo. No, sa lepotom, povezana je i tragika, a tragini su i svi vrhunski dometi oveanstva. Konano, i sam ovek je jedna tragedija. O tome je Laza ostavio potresno svedoanstvo, jer meu njegovim pesmama najmanje je radovanki a ponajvie tugovanki. Golubije udi i dobrog srca, Laza je bio altruista koji je malo mario za stvari materijalne, posebno za nasleeno imanje, o emu su se starali njegovi drugovi. ak je ustupao i svoj poslaniki mandat prijateljima. Dobro se nije uvek dobrim vraalo. Laza e ubrzo osetiti najgoru vrstu izdaje, potiskivanja, do stavljanja u zapeak i potpunog bojkota i izolacije.

Blistavo obrazovan, sa znanjem sedam-osam jezika, pravi Evropljanin, Laza je bio u svakom smislu daleko od tvrdoglavog tradicionaliste, a ipak snano naslonjen na njen vitalni deo, na mogunost novih kalema. Sam je govorio da guslari nemaju vie ta da kau, da je njihovo pevanje jednosmerno, te da gusle treba malo okaiti o klin da se "odmore". O tom misaonom krugu u kome se naao zaarani pesnik, najobrazovaniji eksperimentator i novator, onaj koji nije izabrao nijedan od dotadanjih puteva, Stanislav Vinaver (1891 - 1955) kae: - Rekli smo: narodna pesma (lepota, pravda, moralna svetlost); narodni jezik (dubine, pradubine); srpsko junatvo; ukrtaj. Sad dodasmo sudbonosnu re: genije. Recite, ako hoete podrugljivo, i "enije". Donekle smo ocrtali arobni krug u koji je upisan veliki srpski omladinski pesnik Laza Kosti. Krug je potpuno zatvoren. On se bunio protiv svih ovetalih pojmova, hotei da shvati i one druge, i one tree. Da shvati celokupno oveanstvo, kao njegov nenadmani uzor - ekspir. A ipak, na kraju krajeva, bio je primoran od sopstvenoga nadahnua i sopstvene budne svesti da pokua zasunjiti ak i ekspira - u svoje roeno Srpstvo. Srpstvo je Lazin krug. Uistinu, Srpstvo je Lazina sutina i vrlina, ali i kob. U svemu tome on ide toliko daleko da ponekad i inadijski prkosi svetu i bogovima, a mueniku i nosiocu vatre, mitskom Prometeju, Laza e posvetiti ak dve pesme. Njegov Jadranski Prometej je od te gore list, od te "pesmine", kako bi rekao sam pesnik: Na hladne grudi stene prikovan Prometej srpski, prigrlivi kam, na raspetiju mre vekovitu. Kakav je greh te veno s njega mre? Nek ree Sila, neka kae Vlast; "Kakav je greh? - to htede sve da sme! Slobodu htede, htede sunev ar:

a svu slobodu za se treba car!" I Laza je hteo "sve da sme" i onda kada je znao da svako preterivanje, poznati grki hibris, vodi direktno u tragediju. Od hibrisa pate i mnogi Lazini dramski junaci, a nedostatak uzdravanja i bezobrazluk, slobodnije reeno, bie uzrok njihove brze tragedije i propasti svake vrste. No, iako je o hibrisu uio od velikih grkih klasika, Laza za sve to nije mnogo mario. Ne samo to je hteo da "nadmudri bogove" nego je pokuao da "nadekspiri ekspira". Posle petanskog doktorata odbranjenog 15. maja 1866, Laza je poetkom septembra iste godine izabran za profesora Novosadske gimnazije gde je predavao latinski, nemaki i botaniku. Bio je prilino nemaran kao svugde i u svemu. U Godinjaku Matice srpske iz 1936. zapisano je i ovo: ZDRAVICA ZA ZATVOR JEDNA Lazina zdravica, odrana u Beogradu 9. avgusta 1872. na sveanom proglaenju maloletnog Milana Obrenovia za kneza, stajala je Kostia istranog zatvora u Budimpeti u trajanju od pet meseci. Neumorni pijuni su javili da je pesnik zanosno nazdravio ujedinjenju svih Srba, optuen je za veleizdaju, a na robiji je ispevao poznatu pesmu Meu zvezdama (Vilovanka). Zbog nedostatka dokaza sve se zavrilo u januaru 1873. "Laza Kosti kao nastavnik nije bio dovoljno sreen. Kako je od uenika traio vie nego to je propisano, oni su pribegavali sufliranju, a Kosti, zamiljen, ne bi to opazio." Treba znati da je Kosti, posebno na nagovor bliskih prijatelja, ve bio dobro uplivao u knjievne vode i da je upravo 1866. u Novom Sadu objavljena njegova mladalaka tragedija Maksim Crnojevi, iako je napisana jo 1863. godine. Te godine je tampao i raspravu Romeo i Julija jedna glava iz ekspirove biblije. Nije zato teko pretpostaviti razlog profesorove ostavke i definitivan odlazak iz prosvete. Ve 1867. Kosti vie nije profesor, "odao se sasvim drugom burnom pozivu: politikog radenika, patetinog novinara, omladinskog agitatora, ostajui, naravno, prvenstveno pesnik koji veruje u najveu misiju poezije za buenje narodne svesti, za stvaranje duhovne osnove narodnom jedinstvu i osloboenju" (S. Vinaver). Bilo je to vreme velikih politikih previranja, prestanak perioda "gluvog doba", od 1848. do 1860, pregrupisavanja na politikoj sceni. Izigrani od bekog dvora, vie puta, i brojnim povodima, Srbi se silom prilika "okreu" Peti i Maarima. Odlukom cara Franje Josipa od 27. decembra 1860. ukinuti su Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat. Oni su prisajedinjeni Ugarskoj "na osnovu dravnopravnih pretenzija ove kraljevine na spomenute oblasti". Ova nova strujanja i zaokreti na politikoj pozornici doneli su i sasvim (ne)oekivana pomeranja u teritorijalno-kulturnom pogledu. Ono to su nekad bili Be i Peta, pa i Sremski Karlovci, sada postaje Novi Sad. Ako je ikada bio "srpska Atina", Novi Sad je to bio upravo u tom periodu.

Okosnica svega bila je Ujedinjena omladina srpska, osnovana u Novom Sadu na skuptini odranoj od 27. do 29, avgusta 1866. Njoj je svom duom i srcem pripadao i Laza Kosti, kao njen istaknuti lan i, kasnije, lider.

Prst u ugarsko oko

Milan ivanovi | 16. decembar 2010. 19:41 | Komentara: 0 Govor na srpskom jeziku ajkakog poslanika izazvao buru u Ugarskom saboru. Traju rasprave u kafanama uz deurno uvo pijuna

Laza poslanik na Ugarskom saboru Nastavci 1. Doging ajkake dike 2. Laza sedi na eiru 3. Na popravnom i Vuk 4. Pun sjaj srpske Atine 5. Prst u ugarsko oko 6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana 11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

U JESEN 1873. Laza Kosti je u Titelu izabran za poslanika Miletieve stranke u Ugarski dravni sabor. Svoj prvi govor, iz inata Maarima, poeo je na srpskom jeziku. O tom dogaaju Stanislav Vinaver kazuje svoju domiljatu re: "Prvi poslanik razvojaene ajkake na Ugarskom saboru postao je njen veliki i slavni sin Laza Kosti. Kandidat Miletieve Narodne stranke, Laza Kosti, dobio je 1.180 glasova, a kandidat ugarske vlade i srpske jerarhije, ore Popovi Daniar, nakrmio je, uz sve pritiske, samo 97 glasova. Tadanje novine pune su trijumfa Miletievog, trijumfa narodne svesti, trijumfa Laze Kostia. Iz tih poutelih listova dopire do nas i danas gromoglasno i prkosno. 'iveo Mileti! iveo Laza Kosti!' 'Ja sam bio uvek uveren da one koji su posvetili svoj ivot narodu, narod nikad zaboraviti nee' govorio je ajkaanima Laza Kosti. Tim reima on je potpuno i do kraja obeleio svoj stav; on slui narodu, i to kao pesnik, dramatiar, kao pisac, kao novinar i javni radnik. To mu je sva sluba." Prkos u Peti Vinaver, pak, objanjava: "Prvi govor u Zemaljskom saboru u Peti Laza je poeo prkosno na srpskom jeziku; nemir, bura negodovanja, predsednik odgaa sednicu. Treba zamisliti taj Petanski sabor, te Maare pijane od udne lingvistike megalomanije koja je maarski jezik proglasila za velianstveno kulturan, a racko (srpsko) nareje za nazadno i zastarelo, varvarsko. Po idejama tih neizleivih ovinista, koje nam nije tako lako ak ni razumeti, kad se uzme u obzir skromna uloga maarskog jezika u evropskoj kulturi (jezika koji ne pripada indoevropskoj porodici): "narodnosti" ugarske krune imale su samo da se raduju to im se daje prilika da se potine, viem, lepem, kulturnijem i slaem jeziku maarskom, jeziku drave i dravnosti. Maarski ideolozi te vrste zbilja su verovali u neko himalajsko preimustvo njihova jezika nad jezikom srpskim, rumunskim, pa ak i nemakim! DAO MANDAT PRIJATELJU NEVOLJE po Lazu su poele onoga trenutka kada je Mileti, njegov lider sa kojim se nee uvek slagati, neoekivano doiveo poraz u svom baaidskog okrugu. Tada je u "Zastavi" osvanula Lazina molba: "Vi ste mene, brao, i po drugi put namenili za poslanika za zemaljski sabor. Ja sam onda primio te vae asne namene. No meutim je na rodoljub i voa srpske narodne stranke dr Svetozar Mileti protiv svakog naeg oekivanja u Baaidu naputen. Prema tome ne mogu a da vas ne zamolim da me oprostite ponuene mi namene, ne sumnjajui se nimalo da ete svi jednoduno prionuti uz naeg prvaka, a moga prijatelja dra Svetozara Miletia." Mileti je na izborima 11. 8. 1875. sigurno pobedio svog protivkandidata. Posle pauze u saboru, Laza opet otpoe srpski: 'Slavni sabore'. Opet graja - i tek onda nastavi na maarskom, koji nikad nije potpuno savladao. U debati o narodnostima Laza je traio 'amerikanski ustav'. U tom sluaju - ree on - narodnosti nee ni traiti da im se zakonom jemi sloboda jezika, kao to to ne pada na um ni Amerikancima kada upotrebljavaju engleski dravni jezik, da im se zakonom garantuje i njihov roeni. Veliki Lazin govor o maarskoj ustavnosti (6. juna 1874) kipti od ironije na maarske pretenzije, da Maari maltene nisu pretekli i same Engleze u parlamentarizaciji."

U senci tih burnih previranja, koja su se odvijala i po poznatim novosadskim kafanama ("Bela laa", "Kod kamile"), gde su Mileti, Kosti i omladinski prvaci bili trn u oku aktuelnoj vlasti, odvijale su se zakulisne igre, uz neizbene tajne i javne bire. Uprkos svemu, Laza je u Novom Sadu 1873. izdao prvu zbirku pesama Pesme I, a ve sledee godine i Pesme II. Uz sve to Kosti e, igrom sluaja, postati i na prvi pravi pozorini kritiar. Ostaje kao kuriozitet prve vrste injenica da se za njegovog Maksima Crnojevia ni u jednom od tri izvoenja nisu nali kritiari, da je sam Kosti, na nagovor samog upravnika Antonija Hadia (1831-1916), sam sebi pisao recenziju!! I to je pozorini ivot tadanjeg Novog Sada! I to je odnos prema Lazi Kostiu! Jo jednom e Novi Sad, "Atina srpska", pokazati svoje pravo lice u odnosu prema pesniku kome duguje mnogo i onda kada toga nije uopte svesna. Kada je, beei iz crnogorskog kra, posle sedam godina, stigao ni iz ega - "povratak u Novi Sad nije reavao nita; sa loeg, dospeo je u stanje jo gore". Mladen Leskovac, u nedostatku pouzdane i precizne Kostieve biografije, taj period ovako rezimira: "Posmatran iz sitne i niske perspektive i prostakluka istinitih i jo pre apokrifnih anegdota, savremenici su stvorili o njemu potpuno iskrivljenu i lanu predstavu, bezmalo grotesknu i karikaturalnu, kao da bi zbilja bio malo i aknut. I deca su trala za njim i izrugivala se. Svi su videli da se oblai drukije no sav normalan svet (voli neke arene, od vunice pletene, iroke kravate labavo vezane oko niskog okovratnika, koji razgoliuje vrat, a nosi velurni prsluk boje trule vinje, zguvani eir u depu); juri gologlav sa ogromnom kosom, oretku bradu i brkove as puta as brije; zapanjuje svojim sportakim podvizima a sablanjava dobrim apetitom; dugove pravi lako a vraa teko; ima tri ili etiri dravljanstva, a ne zna koje mu je pravo i da li ga uopte ima; ovek izdvojenog miljenja, u potajnom je i preutnom neslaganju sa svima - sve tako nekakve trivijalne trice, ali takoe i uznemirujue nedoumice. O pravoj prirodi i sloenom karakteru toga darovitog oveka znalo se malo, a bio je oigledno drugaiji no to je izgledalo na rastojanju. Danas je nemogue sve to videti jasno."

Pesnik udo nevieno

Milan ivanovi | 17. decembar 2010. 19:47 | Komentara: 0 Na Cetinju bio predmet opte panje, est gost i knjaeve porodice. Doivotna plata samo za "pjevanje i pisanje"

Nastavci 1. Doging ajkake dike 2. Laza sedi na eiru 3. Na popravnom i Vuk 4. Pun sjaj srpske Atine 5. Prst u ugarsko oko 6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana 11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

O sedam crnogorskih Lazinih godina postoje najoprenija miljenja. Od naglog dolaska do misterioznog odlaska, od knjievnog rada do politikog delovanja, od ureivanja novina do novinarskog argatovanja. Jedno je jasno: Laza se naao u potpunoj besparici i politikoj nemilosti, i to sa najvieg vrha, te mu je poziv sa Cetinja bio sudbonosni zov, ali i egzistencijalni spas. turi podaci govore da je Laza na Cetinje stigao krajem juna 1884. godine. Ponuda za ureivanje "Glasa Crnogorca" potekla je od samog knjaza Nikole I Petrovia (1841 - 1921), a do Laze stigla preko prijatelja, "propalog pesnika" Jovana Popovia. Kako je izgledao taj prvi susret, u znamenitoj "Lokandi", kafani i hotelu, Sima Matavulj (1852 1908) zapisuje:

"Sjeae gologlav, glavom okrenut prema prozoru, sa jednim okom zamurenim, drugim izbaenim, kao gaa koji je svu duu i svu snagu prikupio u jedno oko. Dorukovasmo zajedno. Ispriah mu potonje znatnije dogaaje, koje je uglavnom znao i koji ga zanimahu - svadbu kneza Petra, knjievna posijela na dvoru, prikaz Balkanske, Maksima, osnivanje Crnogorke, Pavlovieva i moja obajanija, po togod iz dvorske i prijestonike hronike, a najposlije i to se o njemu govorilo". Na Cetinju, se tada poela skupljati diplomatska elita i graditi poslanstva. Za Lazina vremena sve je to jo bilo po kuama, a domainstava nije bilo vie od 200 i stanovnika vie od 1.500. O tom prvom periodu aklimatizacije Matavulj pomno belei: "Za due vremena Laza je bio prijedmet ope panje. Knez i kneginjice esto ga pozivahu; mlai Petrovii, Pige, diplomate, sva ostala inteligencija, kupljaju se oko njega. Stanovao je i hranio se u Lokandi. Lijegao je dockan, ustajao dockan. Gotovo cijelo vrijeme do podne prolazilo mu je u toaleti i doruku; poslije podne u kartanju; pred vee u vratolomiji, jer njegove etnje bjehu prava vratolomija po brdima cetinjskim". Sam knjaz je bio ambiciozan dravnik i jo samouvereniji pesnik i dramski pisac koji ne samo da je hteo da "nadnjegoi Njegoa" nego i svu dramsku klasiku. Njegova okolina, odani dvorski slubenici i svetenici (pop Jovo Sundei) potpuno su ga uveravali u tu opasnu zabludu. Laza ne samo da je bio vrnjak knjaev nego i njegov "pobratim po peru" kome je ovaj dugo vagao ulogu koju e mu dati kao svom gostu, ali i inovniku. Iako je Kosti bio zadovoljan prijemom, o emu je odmah pisao prijatelju Mii Dimitrijeviu, nade su se brzo izjalovile. Tek posle skoro godinu dana, sredinom jula 1895. Laza je obaveten da je postavljen za urednika "Glasa Crnogorca", zvaninog organa Knjaevine, sa platom od 100 fjorina meseno i sa dodatkom od obezbeenih pretplatnika. KANDIDAT ZA KOIJAA PRE puta u Crnu Goru lista Kostievih zanosa i "nizbrdica" postala je povelika. Ilo je dotle da ogoreni Laza januara 1879. pie iz Bea prijatelju Jovanu Bokoviu: "... ako za koji dan ne dobijem druge prilike gledau da se dokopam koijake slube kod bekog tramvaja, no kako ni to ne ide bez protekcije, a ja nisam u sostojaniju iskazati koijaku prolost, ne verujem da e me ta buva ujesti". Prvu gorku pilulu Laza je popio kada je, po nalogu i o troku knjaza, morao da napie prikaz na njegovu dramu Balkanska carica i objavi ga 1885. godine, dodue pod pseudonimom Rienzi, u bekoj "Novoj slobodnoj presi". Specijalno zbog tog delikatnog zadatka, do koga je knjazu bilo izuzetno stalo, Laza je dobio plaeno odsustvo, usput obavljajui i neke mutne politike poslove o kojima su referisali beki i srpski biri, pokazujui time da Kostiu nikada do kraja nisu verovali. Za dramsko delo svog poslodavca Kosti nije, svakako, mogao da kae da je genijalno. A upravo to se oekivalo, tim pre to su drugi to govorili na sva usta i pisali gde su stigli.

Uprkos pohvalama, knjaz Nikola nije bio zadovoljan, kao da je odmah prozreo i Kosti je dobio prvi minus, ali i doiveo pad na lestvici oekivanih dunosti. Na stranu to to je i sam Laza igrao ulogu vojvode Lala i u specijalno ivenoj crnogorskoj nonji izgovarao dva tri stiha i doivljavao aplauze na otvorenoj sceni na Cetinju, ali i na gostovanjima: "Kad se Lazo pojavi u gomili figuranata, knez jako zakuca sabljom, svi lanovi kneevog doma zapljeskae, gomila u dvornici stade vikati: 'ivio Lazo!' Stasiti, upavi, nemarni Lazo, u novonovcatom, zlatom vezenom vojvodskom ruhu, sa sabljom o bedrima, kiljae jednim okom na publiku, kao da je broji i da joj se udi. Pavlovi se naljuti i vikne mu iza kulisa: - 'Ta pokloni se, ovee!' Lazo mrdnu glavom i u najveoj tiini izree, kao preko volje, ono njekoliko rijei". Sam knjaz je bio vrlo delikatan i nikada direktno nije govorio o onome to je predmet spora. Ne samo da je bio glavni urednik nego i oprezni cenzor lista za koji je Laza jednom priznao, ali u pismu, "da ne vredi ni po lule duvana". Kako je dolo do Lazinog imenovanja, svedoio je Sima Popovi: "Jednom u dvoru...ree Knjaz Lazu: teta bi bilo i za tebe i za srpsku knjievnost, da te veem u kancelariju. Bolje ovako: da ti ja dam godinje, dokle si iv, 3-4000 florina, ako ti je malo ne alim i pet i est hiljada, i ne traim nita od tebe, nego samo da pjeva i pie. Je li ti pravo? Lazo ga je hladnokrvno sluao, nije rijei odgovorio, onako sjedei, samo mu se glavom poklonio. Knjaz nije vie ni rijei progovorio o tome ni tada, ni docnije..."

ata ugasila svetlo

Milan ivanovi | 18. decembar 2010. 20:30 | Komentara: 0 Sukob sa tatom drugi put oterao pesnika u manastir Kruedol. Julijana nije znala ta Lenka znai Lazi

Julijana Palanaki

Nastavci 1. Doging ajkake dike 2. Laza sedi na eiru 3. Na popravnom i Vuk 4. Pun sjaj srpske Atine 5. Prst u ugarsko oko 6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana 11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

SA monakom mirnoom Laza je primio sve ono to su mu sluaj i zaviaj ponudili kao jedino reenje. Posle odlaska sa Cetinja, sve je bilo nedostino - od slube u srpskom poslanstvu u Parizu, mesta u Beogradu, katedre u Zagrebu to je eleo. Laza Kosti je odluio da se izvesno vreme povue u sremske manastire, tanije u znameniti Kruedol, i tamo, neplanirano, ostane najpre etiri godine, a posle enidbe, jo skoro godinu dana. U senci tadanjih drutvenih previranja odvijala se i lina pesnikova ljubavna drama. Naime, u toku beskunitva 1891. godine, tokom meseca jula i avgusta, Laza je boravio u dvorcu kuma i dobrotvora Lazara Dunerskog u ebu (elarevu), mestu u kome e se odigrati fatalni susret pesnika i nedostine Jelene Lenke Dunerski (1870 - 1895), obrazovane i najdarovitije erke veleposednika. Njoj je bilo tek dvadeset godina, a poeti trideset vie. Na prijemu, na koji je bio pozvan, uz jedan klavir na kome je Lenka zanosno svirala, odvijao se flert posle koga Kosti nikada nee biti onaj stari, onaj isti. Na nekoliko jezika, pre svega nemakom i francuskom, koji lepoj i tankostrukoj Lenki nisu bili strani, odvijala se konverzacija koja je zapalila iskru zabranjene ljubavi. MATAVULJ MEU GOSTIMA NATEZANJA oko Kostievog povratka u Sombor nastavila su se sve do sredine ili poetka druge polovine 1896. godine. Do pravoga i potpunoga njegova preseljenja u Sombor dolo je tek posle smrti Juline matere, a to se desilo 17. januara 1897. Od tada poee Kostiu dolaziti u goste u Sombor i njegov najintimniji prijatelj Matavulj. U toku tog leta Laza Kosti je u etnjama oko dvorca bolje upoznao svoju kumicu, kao i prilike koje su se odvijale oko miljenice Lenke, dragulja porodice Dunerskih. Doprli su do pesnika i glasovi o moguim mladoenjama kojima je on, bezrezervno, pridruio i svog prijatelja Nikolu Teslu. Kada je to saoptio Lenki, dobio je odgovor koji ga je oinuo kao munja. I sama Lenka,

opinjena pesnikom, odgovara da bi mogla da se uda jedino za oveka kao to je on a da takvog nije upoznala niti za njega ula. Kosti je bio svestan ne samo razlike u godinama, patrijarhalne sredine, stroge linosti Lazara Dunerskog, nego i svog ekspirovsko-antikog etikog kova. Bira povlaenje, najpre u sebe, a onda, kao neku vrstu samokanjavanja, beg u manastir i uvanje tajne iza debelih zidova konaka. A da se tu neto veliko desilo, govore i kasniji dogaaji: Lazina enidba, po nagovoru samog Lazara Dunerskog, za Julijanu Palanaki (Sombor 1849 - Sombor 1909) i Lenkina naprasna smrt, na roendan 1895. godine. Laza Kosti dobija novu adresu: poslednja pota Maradik, stanica Beka, za telegrame Beka Kruedol. Boravei u srcu manastirske tiine, u mrkloj tami tolikih noi Kosti snuje svoju labudovu pesmu. U Kruedolu treba traiti klicu budueg Dnevnika i sr ritma i muzike Santa Maria della Salute. Posle silnih peripetija i poznanstva koje je trajalo 15 godina venavaju se u Somboru Julijana Jula Palanaki i dr Laza Kosti. Za sve je trebalo privoleti tatu Anu Mariju koja je petnaestak godina bila protiv pesnikog zeta. Na venanju decenije svedoci su bili, sa mladoenjine strane, Lazar Dunerski, veleposednik novosadski, a sa devojake Jovan Laloevi, veleposednik somborski. Venao ih je Jovan Momirovi, paroh somborski, u hramu Sv. Velikomuenika Georgija, nedaleko od budueg Kostievog doma. Mladenci su, zbirno, imali tano sto godina, a propao je svaki pokuaj zabaurivanja ovog nesumnjivog podatka. Uprkos svemu, brani par kree na medeni mesec i to preko Trsta u Veneciju. No, samo za tri meseca u devojakoj kui Lazin poloaj postaje nepodnoljiv: Sa svojim aristokratsko nemirnim manirima Laza nije pasovao u obinu graansku kuu gde ive prozaini ljudi kao to je bila njegova punica. Ovoj nije bilo pravo to Laza svaku no posle ponoi ita pa onda ujutru prespava doruak i kasno ustane. Kad mu je punica jedared oko ponoi ljutita ustala pa uzela lampu ispred Laze i u mraku ga ostavila, Laza sutradan ostavi i punicu i enu i otide opet u Kruedol - svedoi iz prve ruke dr Simonovi. Ubrzo je stigla najstranija vest: u sredu, 8. novembra po starom, a 20. po novom kalendaru 1895, na svetog Aranela Mihaila, na svoj roendan, u Beu je preminula Lenka Dunerska. Tih dana mu o tome pie i sama Jula: Sad je ba bila M. Konjovi kod nas pa nam donela (ne znam da li je istina) alosnu vest da je naa, tvoja pametna kumica Lenka Dunerska u tifusu umrla. O tome ta je Lenka Lazi, dobroduna Jula nije nita znala, ak ni nasluivala, a duboko potreseni Laza je iz Kruedola otiao na sahranu u Sentoma - Srbobran o emu e, kasnije, pisati supruzi: Ja sam ve nedelju dana u Novom Sadu.

Bio sam na pogrebu Lenkinu. Ni roena sestra jedinica nije mi milija bila od nje. Moe misliti kako mi je. Crn mi je ceo svet. Sutra idem u Kruedol i mislim tamo ostati do Boia, pa onda u morati u Zagreb. Zbogom! Tvoj Laza. Manastir Kruedol ostae i u Lazinom testamentu, pisanom u Beu, 10. novembra 1910. Tu je ovekoveeno da je Kosti ostavio manastiru Kruedol i Vrdnik - Ravanici legat, svakome po 1.000 kruna da se svake godine ita molitva za spas due onima za koje je on eleo. Tako su se ustanovila zvona za Lenku i Julijanu. O tome se starao Gedeon Dunerski kao glavni naslednik pokojnog dr Laze Kostia i dr Radivoj Simonovi. Da li su, i dokle, zvonila zvona za spas dua Lenke i Julijane, pouzdano se ne zna. Danas bi mogla da zvone za duu i Laze Kostia! Bar u Kruedolu, i bar na godinjice njegove smrti. Bio bi to jedan od naina vraanja zaboravljenog duga...

Peke pored fijakera

Milan ivanovi | 19. decembar 2010. 20:43 | Komentara: 2 Konji vukli kofere, a Laza uvek pored njih iao peke. Policajci jurili ludaka, a priveli pesnika

Kua Julijane i Laze Kostia Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. Doging ajkake dike Laza sedi na eiru Na popravnom i Vuk Pun sjaj srpske Atine Prst u ugarsko oko

6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana 11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

POSLEDNJA stanica u Lazinom burnom ivotu, sa estim promenama mesta i adresa, bio je Sombor. Ravangrad, kako Sombor zovu starosedeoci, podarie ve pomalo ostarelom i izmuenom pesniku najmirnije i najsigurnije dane, a on njemu svoje izuzetno prisustvo, intelektualni i kulturni domet. Od tada je sa njim, u njenoj lepoj i velikoj kui, na glavnom somborskom trgu, i njegova verna supruga Julijana Palanaki. STIPENDIJE ACIMA JULIJANA je nameravala da se izgradi srpska pravoslavna narodna kola u Solarskom sokaku, gde je imala kuu. Dve druge kue - dvospratnu u Velikoj ulici i jednu u predgrau Banat zavetala je crkvi sv. ora "da se iz prihoda tih kua svake godine po dva uenika srpske pravoslavne vere iz Sombora vaspitavaju i ue". Za izdravanje zadubine ostavila je i 153 jutra zemlje. Mnogo ranije, Laza Kosti je leta 1870. bio na istom mestu, u svatovima Koste Radulovia. Ve tada, mada mu je bilo svega 29 godina, bio je poznati pesnik i pojava kakva se ne via svaki dan, posebno ne u tako "uukanim" sredinama kakva je bila somborska. Videle su to mnoge radoznale oi, a ponajvie upamtila, za ceo ivot, Julijana Palanaki, dvadesetogodinja devojka iz bogate porodice lokalnih veleposednika. Potajno se zarekla da e ovaj "veiti mladoenja" biti njen ili niiji. Kako kod Laze sve ide nepredvidljivo, sa nizom usporavanja i munjevitih obrta, elja e joj se ostvariti tek posle 25 godina. Iako se nije odlikovala ak ni prosenom lepotom, Julijani se ne mogu odrei dve vrednosti: dobrota i postojana upornost. Samo takva psiholoka konstitucija mogla je da podnese sve prepreke koje su od poetka bile jedina izvesnost u osvajanju naklonosti potpuno ravnodunog Kostia. I dok je Julijana svoju potajnu zaljubljenost najpre tajila, a kasnije poverila svojim prijateljima i roacima, Kosti o tome nije ni sanjao... Kostiev biograf i prijatelj, Matiin dugogodinji sekretar, Milan Savi, belei: "Jo pre svog odlaska u Srbiju i Crnu Goru isprosio je svoju buduu enu. Gospoica Julka pristane rado i privole tako i svoju mater. Posle veridbe trebao je Laza veerati kod svoje neveste, ali se u kavani zakartao, a kad se setio bilo je ve devet sati, dakle dockan. On nastavi kartanje, a sutra rano ujutru poalje nevesti kitu cvea i izvinu. Mati vrati odmah oboje i pokvari veridbu, na veliku alost svoje keri. Vasa Puibrk, boravei u to vreme u svome rodnom mestu, sastane se

jo to pre podne s Lazom i upita ga kako je. Eh, kako, odgovori Laza. Prokartao sam noas 150.000 forinata! I ode dalje." Laza se iz Kruedola ponekad pismom javljao svojoj eni: "Ja sam se s Tobom venao bez ikakve pogodbe. To je bilo bezazleno, to je dovoljan dokaz da me je na venanju vodila vie simpatija a nikakav raun. Ali su posledice brzo pokazale, da to nije bilo mudro. Moram se pogoditi sa materom. Jer onako kako smo ivili posle naega povratka s puta, tako se vie nikako ne moe." To je bilo 9. novembra 1895. A u februaru 1897, posle materine smrti, Julijana je, bez Lazinog znanja i prisustva, ostavila testament: uredila je da se od 4.000 forinti podigne nadgrobni spomenik, porodina grobnica, a "sve svoje imanje na uivanje, i to polu sestri pokojna mi oca Mariji Palanaki, drugu polu pak mom suprugu Lazi Kostiu na uivanje, a posle smrti moje tetke Marije Palanaki celu sermiju svoju mome suprugu da uiva, i obratno". Laza je nasledio i svu uteevinu iz Somborske tedionice, a to nije bio mali novac. Tako su, konano, zavrena materijalna natezanja koja su godinama zagoravala Kostiev ivot. O drugim nevoljama iz prve ruke govori simpatini svedok, Duan Beljanski, poznati ika Duca. Izvanredna seanja stari koija diktirao je u pero novinara Ljube Vukmanovia, dugogodinjeg urednika "Dnevnika". "Laza se retko kad vozio fijakerom - kazivao je ika Duca. - Kad je nekuda putovao, pozivao me je: 'Hej, derane, brzo doi.' Ja brebolje dokasam i na fijaker stavim njegove kofere, a on, ne znam zato veli: 'Idi mome, ja u polako peke.' A ja ta u, neprijatno mi da ga ne usluim, pa mu kaem: 'Gospon Lazo, izvolite u fijaker. to da se zamarate.' Ali ga nikada nisam mogao nagovoriti, taj Laza je bio tako tvrdoglav. Ponekad, kad je moda bio i ljut, odgovorao je srdito: 'Nisam ja strvina da me konji vuku'." ika Ducine prie dopunjavali su i njegovi ispisnici Somborci. Ovoga puta o Lazi i policiji: "Na ulici Laza se za mnoge udno ponaao. Uvek je nekuda urio ili trao, ponekad je ak i pisao u hodu, a esto je na trotoaru izvodio i gimnastiku. Ide ulicom, iznenada stane i pone da pravi unjeve. Samo to je bilo dovoljno da prolaznici, naroito ene sa sela i deca, prasnu u smeh - i pobegnu niz ulicu. Laza, veliki pobornik sporta, nije se na njih osvrtao, ali mu je takvo ponaanje jednom donelo grdne neprijatnosti. Kad je iz duevne bolnice u Baji pobegao bolesnik, policija u Somboru dobija nalog da ga trai. Dva policajca, naoruana pukama, primetili su Lazu i njegovo neobino gimnasticiranje na ulici uinilo im se sumnjivim. Bez mnogo razmiljanja, uhapsili su ga i na kolima doveli u policijsku stanicu. - Je li bilo muka dok ste ga uhapsili? - upitao ih je stareina poto su mu policajci raportirali da su 'uhvatili onog iz Baje'.

- Kako da nije. Evo, pogledajte - rekoe mu oni uglas i svom pretpostavljenom pokazae modrice na licu. U istom je trenutku Laza, koga je stareina poznavao, glasno opsovao policiju i zahtevao da ga puste. - E, glupaci jedni! Zar ne vidite da ste uhapsili najpametnijeg oveka u Somboru?! - povikao je stareina im je video ko se nalazi u kolima."

rtva svoje veliine

Milan ivanovi | 20. decembar 2010. 20:41 | Komentara: 0 Iskoraio duhom i kulturom, a onda se izdvojio odevanjem i ponaanjem. Lenka trajno obeleila pesnikov ivotni vek

Laza Kosti Nastavci 1. Doging ajkake dike 2. Laza sedi na eiru 3. Na popravnom i Vuk 4. Pun sjaj srpske Atine 5. Prst u ugarsko oko 6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana 11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

PONEKAD je i sam Laza uivao da izluuje policajce pripravnike koji su ga sledili po somborskim budacima, posebno po okolnim njivama: "Kad je Laza poeo da tri po oranicama, policajac je nastavio da ga sledi sve dok od iznemoglosti, nije pao na zemlju. Laza je tada stao, izvadio maramicu i poeo da brie znoj sa lica, a policajac, zadihan i umoran, prie mu i kae: - Gospodine, molim vas, vi znate da vas ja moram pratiti. Smilujte se na mene, nemojte tako brzo trati! Pikanterije dopunjava i ovaj detalj vien okom koija Duce. "Seam se jedne vridbe na Julinom salau. On je doao po najveoj vruini i, na nae uenje, na njivi pobio dva koia, dosta udaljena jedan od drugog. I dok smo se mi smejali, skrivajui se da nas Jula ne vidi, gospodin Laza je kao lud trao - od koca do koca! ta je on to merio i zato je trao - Julu nikada nisam pitao. Rekla bi mi sigurno, ali ja sam se bojao da je ne uvredim. Jer, ona je gospodina Lazu mnogo, mnogo volela", seao se Duan Beljanski (1883 - 1963). UZ RIBU I AMPANJAC KOSTIEVI somborski dani bili su ispunjeni i estim veerinkama sa prijateljima, uz pikantna gospodska jela, a posebno se slavilo krsno ime, dan Jovana Krstitelja. Tada je na trpezi, uz poslugu, "moralo biti ajvara iz Kladova i morske ribe vie vrsti, i najfinijeg francuskog ampanjca". Tu je obavezno bilo i peujsko vino. Meu gostima, pored znamenitih Somboraca, iz Beograda je esto dolazio Sima Matavulj, sa enom Ljubicom, a iz Novog Sada Lazar Dunerski i njegovi sinovi Gedeon i oka. A da je Laza bio pravo uenje, ne samo u Somboru, nego i u svetu, uverava nas i Veljko Petrovi. On najpre istie Kostievu otmenost u odevanju, i to u svim prilikama: "Odvajao se od ujednaenoga drutva, i po spoljanjosti i po ponaanju, i po navikama, i ukusom i nainom reagovanja, ak i govorom. I to oduvek. Nije se "aio", nije izigravao genija; on ni u tim sitnicama nije mogao da se izjednai s masom svojih sugraana. Suvie je duhom i kulturom iskoraio, pa ga je to valjda povuklo da i spoljanjim znacima obelei tu svoju jaku, izuzetnu individualnost. Naposletku, L. Kosti je bio tragina rtva svojih darova i odlika. Ostao je do smrti usamljen". U Somboru e Kosti napisati svoju testamentarnu knjigu, anatomiju dotadanje knjievnosti, na 453 strane, Knjigu o Zmaju, a Julijana e biti njen sponzor - izdava. tampana je u Somboru 1902. kada Kosti jo ima snage da potpuno nag "kao od majke roen" ita i pie, ponekad takav izae i na terasu kue na kojoj danas pie: "Zvezdama emo

pomerit pute, suncima zasut seljenske stude, da u sve kute zore zarude LAZA KOSTI iveo je i stvarao u ovoj kui 1895 -1910. godine. Laza e, ne bez primisli na svoju "mrtvu dragu", sa zakonitom suprugom, ili posve sam, poseivati mondenske banje Karlsbad, Napulj, Pariz, putovati Evropom, ali esto ii i u Novi Sad, Karlovce, Beograd, Vrac. Sve dok gavran smrti nije poeo da oblee oko Lazine glave i najblie okoline. Najpre ga je teko pogodila iznenadna smrt Sime Matavulja 1908, a odmah sledee godine umire i Julijana Palanaki. U ponedeljak, 12. (25) oktobra 1909. uvee umrla je Jula, u svojoj kui, taman navrivi 61. godinu. Nisu pomogli ni beki lekari, ni dr Simonovi, ni Laza svojim teenjima i savetima oko ishrane. Za dve godine Juline teke bolesti, Laza je pokazao da je paljiv i portvovan mu: "Leto je. Jesen se blii - poslednja njena jesen - boluje Jula. Ona moda i zna, moda i ne zna ta sada dolazi; Laza zna. On sedi kraj njene postelje, na niskoj fotelji, i ita joj Vekfildskog svetenika, u prevodu Ljubomira Nedia. Da li ga ona ba paljivo slua u tom trenutku" - belee hroniari poslednje trenutke dva bia koja je zbliila i zagrlila nevolja i sudbina. Sa najveim pijetetom i alou Kosti e sahraniti svoju suprugu i zatitnicu, potujui sve take testamenta. Ostae samo precizni rauni o grobnici, sahrani, cveu, posetama grobu i trokovima odravanja uspomene na jedno blagorodno i estito bie kakva je, uistinu, bila Julijana. A Sombor, a Sombor? On je bar Kostiu pruio zaklon i grob... Ostali skoro nita! Profesor dr Dragia ivkovi je zapisao: "Gospodin sluaj" sve je, poodavno udesio, i Kosti se priklonio toj neminovnosti. Imao je vie nego komplikovan ivot, vie nizbrdice nego uzbrdica, konano i "mrtvu dragu" i neostvarenu ljubav u liku Jelene Lenke Dunerske (1870 -1895). Njena meteorska pojava, sluajni ulazak u njegov ivot i nagla smrt, za koju se oseao odgovornim, uzdrmala je senzibilnog pesnika do te mere, da su te etiri godine Lenkinog prisustva, 1891-1895, potpuno izmenile njegov ivot, trajno obeleile njegov zemaljski vek.

O fatalnom susretu sa Lenkom, begu u manastir Kruedol i enidbi, mnogo je preutano, iz sasvim razumljivih razloga. Dosta o tome govori i pesma Gospoici Lenki Dunerskoj u spomenicu, napisana u manastiru Kruedol 1892. Te stihove je Lenka, sasvim pouzdano videla, ali ih nema u kutiji njenih uspomena. Konano, nema ni kutije. Nevidljiva ruka sklonila je sve materijalne dokaze, moda i pikanterije, ali su zato ostale arijske prie i malograanska umovanja. Lenka je umrla od tifusne groznice, na rukama svoje majke u bekom hotelu "Bristol", 9. novembra 1895, nepuna dva meseca od Lazine enidbe sa Julijanom Palanakom, u Somboru 22. septembra.

Pesma od snova satkana

Milan ivanovi | 21. decembar 2010. 20:22 | Komentara: 0 "Santa Maria della Salute" objavljena neposredno pre susreta pesnika i mrtve drage. Izabran u Akademiju nauka neposredno uoi smrti

Lenka Dunerski Nastavci 1. Doging ajkake dike 2. Laza sedi na eiru 3. Na popravnom i Vuk 4. Pun sjaj srpske Atine 5. Prst u ugarsko oko 6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana

11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

DOK o Lenki jo krue legende, mnogo se vie zna o pesmi koju je "izazvala", o njenoj hronologiji. ak i o prvom njenom pomenu, koji se zbio 1901. kada je Kosti od Matavulja traio pojedinosti o Danteovoj Beatrie i Petrarkinoj Lauri. Sve poinje da se ubrzava maja meseca 1908. kada Kosti iz Sombora odgovara na pismo predsednika Matice srpske Antonije Hadia: "Primio sam odluku Knjievnog odbora Matice srpske od 24. aprila (7. maja), kojom je reio da se na svean nain proslavi 50. godinjica moga knjievnog rada. Molim vas pre svega da isporuite Knjievnom odboru moju duboku zahvalnost na velikoj poasti koju mi je namenio... Radi odluena tampanja svih mojih dosadanjih pesama, molim da Knjievni odbor odredi koga svoga poverenika s kojim bih se ja mogao dogovarati i pogoditi o svemu to za to treba." TAJNE U DNEVNIKU Najintrigantniji rukopis u Kostievoj zaostavtini je, svakako, njegov tajni dnevnik, naen u pesnikovoj sobi, meu slikama i drugim papirima. On baca posebno svetlo i snano korespondira sa pesmom "Santa Maria della Salute". Prireujui te tajne rukopise, pisane na francuskom jeziku, Milan Kaanin je dao i njihov detaljan opis. Bili su dobro sauvani, ali skoro neitljivi. Pisani su od 1903. do 1909, najee u kui pesnikove ene Julijane Palanaki u Somboru, brino sakrivani i uvani kao najstroa tajna. Kako je taj rad tekao, vidimo iz kasnije prepiske Kostia i M. Savia, sekretara Matice i urednika Lazine knjige Pesama 1909. U njima Kosti trai usporavanje tampanja da bi 22. maja 1909. opet progovorio o onome to mu je dugo stajalo u srcu i u glavi: "Moglo bi se desiti da napiem onu jo ne zapevanu pesmu kojom sam mislio zavriti." Konano, neizvesnost prestaje i Kosti iz Budimpete 3. juna 1909. javlja Saviu: "Evo ti moje zavrnice. Korekturu mi poalji u Be." Sada znamo da je pesma u etrnaest strofa konanu verziju dobila u budimpetanskom hotelu "Hungarija" gde je Kosti esto odsedao na putu za Be. Znamo da je imala vie verzija, a da je deo njenog rukopisa pronaen u pesnikovoj zaostavtini, zajedno sa posmrtnom listom Lenke Dunerske: "Meu posmrtnim hartijama pesnikovim bila su se sauvala samo tri polutabaka toga rukopisa. Samo jedan listi je ispisan sa obe strane; samo jedan, onaj raseeni, pisan je mastilom, sve ostalo je pisano olovkom, dosta itko. Na jednom listu, onom ispisanom sa obe strane, imaju svega etiri strofe Kostieve slavne pesme, i to strofa prva, esta, etvrta, pretposlednja (tim redom).

Ve to je pouzdan znak da ih pesnik nije radio jednu za drugom, nego svaku za sebe", utvrdio je M. Leskovac. Motiv mrtve drage, Lenke Dunerske, glavna je "tema" snova koji su briljivo zapisivani, iako se to ime nigde i nikada ne spominje. Iz sna u san, u komarima i erotskim halucinacijama, Kosti "Dnevniku" poverava svoje najintimnije misli, bez zadrke i bez bilo kakvih skrupula. Kada se ve razboleo i odrao posmrtni govor i tampao nekrolog dragom prijatelju Simi Matavulju, svom imi (1908), stigao je glas da je 22. januara 1909, na godinjoj skuptini, konano izabran za redovnog lana Srpske kraljevske akademije i umetnosti. Lazi ve nije bilo ni do ega, posebno akademskih zvanja i poasti. Nekoliko meseci pre Julijanine smrti u oktobru 1909. izale su sabrane Lazine "Pesme", u izdanju Matice srpske. U njima, prvi put, objavljena je "Santa Maria della Salute". Od tada ona je, uz Lenku, sinonim za Lazu Kostia, pesnika koji se, poraen od svega, kosmikim krikom obraa venecijanskoj Bogorodici i sprema za susret sa miljenicom: Oprosti, majko sveta, oprosti.. Interpretacije i analize ove pesme od tada ne prestaju. U jednoj od najpotpunijih knjiga koja se bavi tekstom i kontekstom Lazine najpoznatije pesme, iji je autor dr Petar Milosavljevi, pokazano je da je o "Santa Maria della Salute" napisano vie tekstova nego i o jednoj drugoj pesmi ikojeg naeg pesnika. Od 1960. pie se cela jedna biblioteka, a samo u jednoj deceniji Milosavljevi je izbrojao 15 znaajnih radova. Pisano je sa filoloke, biografske, strukturalne, komparativistike, stilske, versifikatorske, psihoanalitike, simbolike i sa idejne strane... Ostavi sam u prostranoj kui Palanakih, na glavnom somborskom trgu, obilazei porodinu grobnicu u koju e ubrzo lei, Kosti je padao u depresiju, razoarenje kome nema leka. Knjievna kritika gotovo da ga je otpisala, javnost grubo odgurnula, a dragi prijatelji potpuno napustili. Jedan od retkih dr Radivoj Simonovi, ostaje uz Kostia do poslednjeg daha. Simonovi pokuava da pomogne savetima oko obilne veere: "Badava sam ja Lazi esto govorio da to ne valja, da tako ine lavovi, da samo uvee jedu kad ulove to; ali lavovi ive samo 20 godina. Od prebogate veere dobio je pre vremena otok jetre i degeneraciju srca." Nisu pomogli briga i lekovi dr Simonovia. Oigledno je zdravstveno stanje Lazino bilo ozbiljno ugroeno i krajem oktobra Kosti i njegov lekar odseli su u omiljenom hotelu Continental. Pregledao ga je uveni beki internista profesor Najser i odmah smestio u Cottage Sanatorium, u III paviljonu, na drugom spratu u sobu broj 86. Zabeleen je i ovaj prizor o kome svedoi dr Simonovi: "Kad je sa mnom poao u Be, pa kad ga je u hotelu hteo da pregleda profesor, Lazi iz nedara na zemlju ispadne San Matere Boije, a ja mu ga dignem i dam. I u ostavtini sam naao jedan

'San Matere Boije'. Bila je to jevtina, neugledna knjiica, poput dananjih crkvenih kalendara, sa kojom e Kosti i otii na onaj svet."

Od kralja bele kamelije

Milan ivanovi | 22. decembar 2010. 19:49 | Komentara: 0 Studenti ispratili iz Bea u zaviaj velikog pesnika. Sto godina traje podizanje spomenika velikom pesniku

Grobnica u kojoj poiva Laza Kosti Nastavci 1. Doging ajkake dike 2. Laza sedi na eiru 3. Na popravnom i Vuk 4. Pun sjaj srpske Atine 5. Prst u ugarsko oko 6. Pesnik udo nevieno 7. Tata ugasila svetlo 8. Peke pored fijakera 9. rtva svoje veliine 10. Pesma od snova satkana 11. Od kralja bele kamelije Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

POTPUNO svestan svoje situacije i sa predoseanjem brzog kraja, Laza je svoju poslednju oporuku napisao po dolasku u sanatorijum. Imovinu vrednu blizu 30.000 kruna podelio je ovako: "Ostavio je svom prijatelju, somborskom 'advokatu bez klijentele' oki ordaru etiri deonice Somborske tedionice u iznosu od 6.400 kruna, Milevi Ete Vujia, Julijaninoj ujni, dve deonice, sestriu Vladimiru Blanui 2.000 kruna, Radivoju Simonoviu zavetao je 1.000 kruna, isto toliko Miroslavu Atanackoviu. Dve deonice dao je Srpskoj itaonici u Somboru koja danas nosi njegovo ime. Novosadskoj Sabornoj crkvi ostavio je 1.000 kruna da se svake godine moli za duu njegovih najbliih, a manastiru Kruedolu 1.000 kruna da se svake godine na dan Arhangela Mihaila ita molitva za spas due Lenke Dunerske. Isto toliko novaca oporuio je manastiru Ravanica u Vrdniku da se svake godine na Vidovdan moli za pokoj due Julijane Palanake. Sve ostalo je ostavio Lenkinom bratu Gedeonu Dunerskom". (M. Vuksanovi) PESMAMA BUDILI SRPSTVO Nepotpisani nekrolog pojavio se u "Glasu Crnogorca": "I d-ra Laza Kostia nema vie. Poao je tragom Kaanskog, Jakia, Zmaja i ostalih drugova svojih, sa kojima je u poetku ezdesetih godina inio lijep splet naijeh pjesnika, koji su svojim umilnim pjesmama grijali i oduevljavali mlada srca i budili Srpstvo... Za ovih pedeset godina on je dao srpskoj knjievnosti vrlo mnogo. Bio je veliki talenat, jake knjievne kulture, individualan i plodan... To oduevljenje ga je dovelo na Cetinje, gdje je bio urednik 'Glasa Crnogorca' i njegov boravak u naoj sredini ostae draga i mila uspomena svakome od nas, jer je Kosti i kao ovjek i kao javni radenik najljepe utiske meu nama ostavio..." Samrtni as Lazin zbio se u samu zoru, u petak 9. decembra (26. novembra) po starom kalendaru. Bekim srpskim siromanim studentima ostavio je svoja tri odela, a oni su se uredno potpisali na potvrdu koju im je izdao dr Milan Savi. U bogatoj kui ostale su vredne slike Marka Murata, Uroa Predia, Lazina bista koju je izvajao oka Jovanovi, zlatni sat sa lancem, srebrni lovorov venac... Pred polazak u zaviaj pokojnika je opojao prota Mihajlo Mii, a tu su uz srpske studente bili i Vatroslav Jagi i Oton Hauzer. Na prvoj strani "Sloge" objavljena je tuna vest: "Srpski narod ima svog velikog samrtnika". "Mrtvo pesnikovo telo vraeno je iz Bea, u nedelju 11. decembra 1910, posle podne, u Sombor. Sahranjen je sutradan. Uprkos runom vremenu - itavo vreme sahrane, koja je zbog pogrebnog ceremonijala trajala dugo, padala je jaka kia - prostran trg pred pokojnikovom kuom bio je pun sveta. Na opelu u hramu Sv. Georgija inodejstvovalo je jedanaest svetenika. Mrtvaki odar krasio je veliki venac crvenih i belih kamelija, na ijim crtanim trakama je pisalo: 'Dobrom Lazi kralj Petar'." U ime Matice srpske od mrtvog Laze, oprostio se Steva V. Popovi, a u ime Srpske kraljevske akademije, istoriar dr Jovan Radoni. Pred Srpskom itaonicom oprotajne rei je izgovorio njen tajnik, dr Branko Mairevi. Ostalo je zabeleeno da posle ovog govora "est Bonjakovih belih konja koji su vukli koije sa pokojnikom nisu zadugo hteli da krenu ispred itaonice i upute se prema groblju". Nad

otvorenim grobom govorio je beki profesor Milan evi koji e posle primetiti: "Pogreb mu je bio gotovo avtomatski. I na pogrebu sam video da toga oveka jo ne razumemo". Tako je Laza pokopan u ponedeljak 12. decembra 1910, u porodinoj grobnici pod brojem 522, gde su ranije sahranjene njegova tata, Julijanina tetka Marija, supruga Julijana, kojima je Laza "diktirao" posmrtna mermerna slova. Ostalo je malo mesta i za njega, ali na uoj strani crnog granita gde je uklesano: "Ovde lei Dr Lazar Kosti srpski pesnik roen u Kovilju 1841. umro 1910. u Beu". Postavljen je i reljef u bronzi sa likovima Laze i Julijane, koji je uradio vajar Jovan Konjarek, profesor Umetnike kole u Beogradu, sve po ideji dr R. Simonovia. Tako se zatvorio jedan maratonski kros i krug u kome ima prometejskog prkosa i vatre, danteovskog pakla, hamletovskih dilema, nepojamne patnje i vrhunskog oajanja. Svi rauni su izmireni i sve knjige vraene. "Laza Kosti bi bio u 'tuem groblju' u Beogradu, na Cetinju, u Novom Sadu. U srpskoj i crnogorskoj prestonici Laza Kosti je iskusio bes monika, u srpskoj Atini omrazu neistomiljenika. U Somboru je naao zaklon" - pie R. Stokanov. Od tada ravno sto godina traje podizanje spomenika pesniku koji je u kritici doiveo "novi sjaj", a o kome se nadahnuto govori najee u godinama njegovih jubileja. Po pisanju somborske "Sloge" Srpska itaonica je 1912. formirala Odbor, odredila lokaciju - mali park kod Konjovieve ulice - prikupila neto priloga. Meu prilonicima bio je Kostiev prijatelj jo iz crnogorskih dana kralj Petar I Karaorevi koji je poslao 500 dinara u zlatu. erke kralja Nikole Anastasija i Milica poslale su, iz Petrograda, svaka po 50 kruna. Izraena je i skica za spomenik, ali je ubrzo izbio Prvi svetski rat. Slino se desilo i u drugom pokuaju 1941. kada je somborski kamenorezac A. Tucakovi po ceni od 19.625 izradio postolje od jablanikog mermera. etvorogodinji rat ne samo da je omeo ovekoveenje Laze u kamenu nego je, odmah po ulasku maarskih okupacionih snaga, zabranjen rad i oduzeta zgrada Srpskoj itaonici.